1274 veme

BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedon a 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Sloven a 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din

4. jun 2015.broj 1274

SKANDAL U FIFA: KORUPC A, HAPENJA I OSTAVKA SEPA BLATERA

DOS E

Amerikanci na Balkanu

4. jun 2015.broj 127

izdavaNP VREME d.o.o.

Trg Republike 5, Beograd

direktorStevan Risti

pomonik direktoraVojislav Miloevi

nansijski direktor Daniela Vesi

glavni urednik Dragoljub arkovi

odgovorni urednikFilip varm

pomonici glavnog urednika Jovana Gligorijevi, Momir Turudi

sekretarijatAna Aleksi

redakcijaAleksandar Ani (foto),

Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjevi, Sonja iri,

Zora Dreli, Slobodan Georgijev, Neboja Grujii (kultura),

Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi,

Jasmina Lazi, Zoran Majdin, Radmilo Markovi, Saa Markovi,

Ivana Milanovi Hraovec, Milovan Milenkovi, Milan Miloevi,

Teo l Pani, Saa Rakezi, Mirko Rudi, Tamara Skrozza,

Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi, Tanja Topi,

Biljana Vasi, Milo Vasi, Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacijaDragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcijaIvan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi; lektori: Katarina Panti,

ivana Rakovi, Ivana Smolovi; korektori: Nikola Dragomirovi,

Marko Tasi, Stanica Miloevi

internet izdanjewww.vreme.com

Marjana Hraovec

prodaja i pretplata Nikola ula , Milan Radovi

raunovodstvoSlavica Spasojevi

marketing Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: [email protected] redakcije: 011/3234-774

telefaks: 011/3238-662

tampa Rotogra ka, Subotica

ISSN 0353-8028COBISS.SR-ID 16907266

Na naslovnoj strani: Plakat Dejmsa Montgomerija Flega iz 1917. godine

BROJ 1274

4. jun 2015.

04 Amerikanci na Balkanu:

Izmeu dve vatre

07 Zoom: Ameriki recept

08 Energetska geopolitika: Gasno ble ranje

10 Intervju: Prof. dr Dragan Simi

16 Forbsova rang-lista najuspenijih

biznismena:

Povratak Miroslava Mikovia

18 Milenijumski ciljevi:

Da li smo svi jednaki u pristupu pravdi

20 Pravosue, obeanja i stvarnost:

Rekorderi haosa

21 Pravosue kao rtva i vinovnik:

Zaraenost politikim ambijentom

24 Ustavnim promenama do nezavisnog

sudstva: Stvarno, a ne papirnato

25 Nuspojave: Daleko je Paragvaj

26 Komunikacije: emu marketing

32 Zumiranje 19: Nova ma ja meu nama

35 Lisica i dral: Leptiriu, areniu...

KULTURA

36 Holokaust ovog prolea u Beogradu:

Moj krik iz dejih usta

40 Sterijino pozorje 2015: Kazimir, Dolar i

drugi neprijatelji naroda

43 TV manijak: Resninostni ov

SVET

44 Hapenja i korupcija u FIFA:

Ostavka doivotnog diktatora

48 Pobuna branitelja u Hrvatskoj: Politika

pornogra ja na Markovom trgu

MOZAIK

50 Slet policije u Makiu: Sve ko na televiziji

52 Reagovanja: Miroslav Aleksi

54 Vreme uspeha

61 Navigator: Otpisani u epizodi Tviter

62 Vreme uivanja: Kosmika eljoteka

I pored hapenja visokih funkcionera svetske Kue fudbala zbog mita i korupcije, Sep Blater je dobio peti mandat na mestu predsednika jer su na njegovoj strani bili jaki aduti: ruski neogranien budet za SP 2018. godine i 200 milijardi dolara od vlade Katara za SP 2022.pie: aleksandar ostoji

Ivica Todori je najuspeniji biznismen u regionu, a iza njega su Branko Rogli i Emil Tedeski, tvrdi Forbs.

etvrti na listi, i najuspeniji u Srbiji, je vlasnik Delta holdingapie: radmilo markovi

P R I N T

SRBIJA

ABCOvo izdanje je oditovano od strane ABC Srbija

Oseam obavezu da govorim o holokaustu. Sve veu, to nas je manje ivih koji moemo da svedoimo o tom Vremenu Zla. Istovremeno mi se sve besmislenije inilo to to imam da kaem, inilo mi se da malo ko eli da uje, eli budunost koja se sea mojih stranih vremena. Pogotovo u Srbiji, u Beogradupie: ivan ivanji

Sa Makedonijom, koja se su-oava s potencijalnom im-plozijom, sa bosanskim je-dinstvom najslabijim od rata, sa masovnim egzodusom graana Kosova koji bee od svoje korumpirane, podeljene vlasti, tri najugroenije zemlje u regionu stoje iznad provalije... A ako se to dogodi, amerike i evropske diploma-te e biti primorane da konano odgovo-re na pitanje: ko je izgubio na Balkanu?, pisao je 10. maja Edvard P. Dozef u listu Forin afers.

Nedelju dana ranije Hojt Ji, pomonik sekretara u birou za evropske i evroazij-ske poslove, pred kongresnim potkomi-tetom za Evropu, krajem aprila 2015. skre-tao je panju na geostrateki znaaj za-padnog Balkana zbog, kako kae, nape-tosti, najvee nakon kraja hladnog rata, ruske agresije u Ukrajini, vladavine tero-ra Islamske drave u Iraku i Siriji.

sad, eu, sfor i kforNakon rasporeivanja trupa na Koso-

vu 1999. zvaninici sad su ponavljali da su na Balkan doli zajedno sa Evroplja-nima i da e s njima zajedno otii. Ame-riki kongres je nastojao da ogranii an-gaman sad zalaui se za veu podelu tereta sa Evropljanima, to je za rezultat imalo da broj vojnika sad u Bosni i na Ko-sovu bude ogranien na ne vie od 15 od-sto ukupnog kontinenta svih angaova-nih zemalja.

Mirovne snage u Bosni i na Kosovu, sfor i kfor, koje predvo-di nato su vremenom sma-njivane, pa je u decembru 2004. godine, misija sfor-a zavrena, a trupe eu preuze-le su mirovnu misiju u BiH.

Tada je na Kosovu bilo jo oko 15.500 voj-nika kfor-a, ukljuujui 1500 vojnika sad. Sada kfor ima ukupno 4000 vojnika i euleks, potkopan aferom.

tuga pobednikaKad je re o dugoronim rezultatima

balkanske misije, u amerikom mnjenju uli su se ranije skeptiniji glasovi, koji nisu prevladali. Dejms R. Balington, tada direktor Centra za globalni biznis na uni-verzitetu Old Dominion i nekadanji di-plomata od karijere, svojevremeno je pi-sao: nato je izvojevao pobedu u Jugosla-viji u vojnom smislu i primorao neprija-telja da povue svoje snage iz zone su-koba. Kosovari se vraaju u svoje domo-ve, ili ono to je ostalo od njih. Pobeda je ostvarena po ceni od nula rtava meu snagama nato-a. Ali, da li je ovo zaista pobeda bilo kojih amerikih interesa, ili amerikih vrednosti? U emu smo stvar-no pobedili?

Osvojili smo vlasnitvo nad problemi-ma na Balkanu, verovatno za jednu gene-raciju. Osvojili smo pravo da upravljamo odnosima izmeu Albanaca i Srba, kao to smo ve radili kod Hrvata, Muslima-na i Srba u Bosni. Osvojili smo drugi me-unarodni protektorat, Kosovo, dodavi ga Bosni. Osvojili smo obavezu da se bavi-mo masovnom humanitarnom katastro-fom i obnovom ekonomski devastiranog, turbulentnog regiona. Osvojili smo mo-gunost za one koji su nas odveli u ovaj rat da se oseaju pravednima. A za ove

plodove pobede, platili smo visoku cenu ugroavanje vrednosti odvraanja nato-a i naih odnosa sa Rusijom i Kinom. U cenu je ukljue-no ubrzanje i intenziviranje

Dosije: Amerikanci na Balkanu

Kosovo i Bosna su predstavljali ameriku

lekciju Evropljanima koje su kritikovali

zbog nedostatka vizije u politici prema

regionu. Da li su poeli da uviaju da

iz njega ni sami ne mogu izai

etnikog ienja, zloina za ije je spre-avanje rat bio preduzet...

Takve opomene nisu promenile nita neki od amerikih politiara su zaista uivali u popularnosti na Kosovu i Alba-niji, nakon malog istog rata u kome su Klintonovi i Medlin Olbrajt sebi pribavili oreol pravednika. Hilari Klinton, koju je Slobodan Antoni nazvao enom s vu-jim oima kad je 2009. posetila Beograd, u Pritini se slikala pred spomenikom svom ivom muu, a i Dord Bu mla-i je meu Albancima doekan s takvom euforijom da je u guvi ostao bez sata. A i neki od amerikih politiara i generala

4

IZMEU

foto Reuters

5

su se konfrontirali s Rusijom, pa sad kori-ste nekadanju srpsku retoriku o meu-narodnom pravu i suverenitetu drava... U amerikim bri nzima stoji i da Srbija predsedava oebs-u, to je vano u kon-tekstu ukrajinske krize, u kome Ameri-kanci od Srbije, iju celovitost nisu poto-vali, trae da brani celovitost Ukrajine.

nato regrutiAmerikanci konstatuju da Srbija jaa

partnerstvo sa eu i sad, da sarauje u me-unarodnoj zajednici u vezi transnacio-nalnih pretnji i da je primljena u Partner-stvo za mir nato-a 2006 (kako kau neki od amerikih politiara u okviru umiri-vanja Srbije pre nego to je dola na red realizacija odluke o nezavisnosti Koso-va). Srbija je u januaru 2015. potpisala svoj prvi Individualni akcioni plan par-tnerstva (ipap), prilagoeni skup progra-ma za saradnju Srbije i nato-a, to otva-ra novo poglavlje u politikim odnosima Srbije sa Alijansom.

U svim zapadnobalkanskim zemljama Amerikanci su nansirali programe obu-ke, opremanja i obezbeivanja takozva-ne vojne interoperatibilnosti s nato i re-grutovali saveznike. Pomonik sekretara Hojt Ji je tokom sasluanja u Kongresu izneo ocenu da se u pogledu evroatlant-ske budunosti na Balkanu dogaa na-predak; Albanija i Hrvatska (iji se napre-dak hvali) pridruile su se nato-u 2009; Hrvatska je postala 28. lanica eu 2013. Predsednik Bu pozdravio je Jadransku inicijativu koja obuhvata ukljuenje Al-banije, Hrvatske uz punopravnu integra-ciju Makedonije i otvorena vrata za Crnu Goru i BiH.

Crna Gora, po amerikim ocenama, ostvaruje stalan napredak u pregovori-ma o pristupanju eu i kvali kuje se za lanstvo u nato, a neki izvori govore o amerikoj zabrinutosti zbog relativno ni-skog nivoa podrke crnogorske javnosti za lanstvo u nato-u trenutno oko 38 odsto (o stavovima evroatlantskih skep-tika u Crnoj Gori, videti tekst u okviru Za i protiv nato).

Prolog septembra, ruski ministar

angaovanih u ratu na Kosovu 1999. su se pojavili i kao savetnici raznih korpo-racija koje su tamo radile.

Od 1990. Sad su obezbedile oko se-dam milijardi dolara za podrku demo-kratskim reformama na zapadnom Bal-kanu, vladavini prava, borbi protiv ko-rupcije i protiv organizovanog kriminala, postkon iktnom pomirenju, tranziciji ka trinim ekonomijama i evroatlantskim institucijama, uz zamerku Evropljanima da su uloili manje sredstava nego to je 2003. najavljeno takozvanom Solunskom agendom. Amerikanci su donekle saveto-vali i da se Grka ne dovede do bankrota.

U Bosni i na Kosovu, meunarodni zvaninici su esto nametali politiku odozgo, to je moda negovalo kulturu zavisnosti i politiku neodgovornost lo-kalnih elita, iji su pripadnici u prethod-nom periodu pokazivali ili neodmerenu prponost, ili se klanjali do zemlje u ne-koliko sluajeva obe uloge su igrale iste linosti.

Veti u izbegavanju tema koje im ne od-govaraju, Amerikanci uglavnom ne po-minju da je podrka nezavisnosti Koso-va u prisustvu kfor-a moda posluila kao presedan za referendum na Krimu u prisustvu Crnomorske ote, zbog ega

POTPREDSEDNIK SAD DOZEF BAJDEN U POSETI SRBIJI 2009: Slaemo se da se ne slaemo

DVE VATRE

4. jun 2015. VREMEREME

6

spoljnih poslova Lavrov je rekao da e irenje nato-a na zapadnom Balkanu za Rusiju predstavljati provokativan in, a funkcioneri nato-a su ponavljali da je to odbrambeni savez koji ne predstavlja pretnju za Rusiju na bilo koji nain, da su zemlje u regionu slobodne da odrede s kim e se udruivati, te da Rusija nema pravo veta...

gas u magliU najnovije vreme, u magli mini hlad-

nog rata s Rusijom kao vana spoljnopo-litika tema pojavljuje se i energija.

Administracija sad daje na znanje da radi sa zapadnobalkanskim liderima i sa eu da se diversi kuju izvori, putevi snab-devanja i vrste energije, tako da Rusija ne moe da iskoristi svoje energetske zali-he kao politiko oruje, to se videlo na-kon posete neokonzervativca Mekejna Bugarskoj koja je prethodila smrti Ju-nog toka.

Amerikanci su govorili o suzbijanju ru-skog, kako kau, malignog uticaja i gu-rali azerbejdanski gasovod (vidi tekst Gasno ble ranje), koji treba da ide pre-ko Jermenije (koja je s Azerbejdanom

u dugom ratnom konfliktu zbog Na-gorno Karabaha, iji je rezultat 230.000 proteranih Jermena iz Azerbejdana i 800.000 Azera iz Jermenije i Karabaha).

Posle jedne izjave srpskog premijera Vuia da prihvata politiku diversi ka-cije i azerski gas, Boris Tadi je poruio da mu je Vui ukrao ideju (jer u njegovo vreme je na Tamajdanu podignut spo-menik nekadanjem predsedniku Azer-bejdana Hajdaru Alijevu). Neki zapad-ni mediji su javljali o spoljnopolitikom zaokretu Srbije, to je u Beogradu negira-no. S druge strane, general-ni direktor Ruskog institu-ta za strateke studije (risi) Leonid Reetnjikov je ba tih dana rekao da se sa si-gurnou moe govoriti da se vlast u Srbiji nalazi pod kontrolom sad

jaka podrka kosovuU Amerikim izvorima se uglavnom

kae da Srbija nastavlja da pobolja-va odnose sa susedima, da pregovara s Kosovom, da je februara 2015. postigla sporazume o integrisanju pravosudnog

sistema Kosova i integrisanju srpskih po-licajaca u kosovske snage bezbednosti. Amerikanci, meutim, zameraju to Sr-bija i dalje odbija da uestvuje u regio-nalnim dogaajima u kojima Kosovo ue-stvuje kao Republika Kosovo, to po nji-hovoj oceni oteava dijalog i regionalnu saradnju, i doprinosi negativnom imidu regiona, izmeu ostalog, i meu potenci-jalnim poslovnim investitorima...

U Beogradu, ini se, u najveem delu politikog spektra preovlauje nemo-no miljenje da su ameriki faktori pre-vie popustljivi prema albanskom kor-pusu na Balkanu, ak i kad je Beograd eksibilan. U izjavama amerikih politi-ara se vidi tenja da se zavri zapoeto, po formuli slaemo se da se ne slaemo i uz ponavljanje da ni sad ni eu ne oeku-ju da Srbija prizna Kosovo u ovom tre-nutku. U svakoj prilici, meutim, stavlja se na znanje e Srbija morati da norma-lizuje svoje odnose sa Kosovom (koje se uvek naziva demokratskim, suverenim, nezavisnim i multietnikim) u okviru nje-govih sadanjih granica jer podela nije opcija (izgleda da su sumnjiili Borisa Ta-dia da se za to zalagao).

islamistika radikalizacijaKao ustupak Srbiji, sad podravaju

osnivanje Specijalnog suda da se bavi navodima iz izvetaja Saveta Evrope od strane vajcarskog senatora Dika Martija.

U novije vreme moe se ipak naii i na amerika zapaanja da bi radikalne op-cije za ujedinjenje Kosova sa Albanijom mogle ponovo da otvore sukob sa Srbi-ma, a i da su na Kosovu vidljivi uznemi-rujui znaci regrutovanja islamskih ra-

dikala koji raspiruju strah u srcima Srba i umerenih Al-banaca muslimana podjed-nako, kao i da postoji rizik da islamisti nau zajedniki cilj sa radikalnim albanskim nacionalistima.

I pre 11. septembra, belee-no je da su pristalice Al kaide regruto-vane i iz Bosne i Albanije. Buova admi-nistracija je tvrdila da te zemlje i ostali u regionu aktivno podravaju rat protiv te-rorizma, zatvaraju teroristike organiza-cije i prete oduzimanjem njihove imovi-ne, mada su njihovi napori oteani zbog

Ameriki biznis u SrbijiMeu vodeim investitorima sad u Srbiji su investiciona rma kkr, Philip Morris, Ball Packaging, Coca-Cola, PepsiCo, Cooper Tire i Van Drunen Farms. Kau da je povean interes amerikih ict kompanija u Srbiji za poslove u e-upravi i it bez-bednosti, te da je Microso potpisao ugovor od 34 miliona dolara o obezbeiva-nju so vera za kancelarije vlade Srbije u 2013.

Robna razmena je u 2012. ukupno iznosila 415,4 miliona dolara (izvoz iz rs je iznosio 98,4 miliona, a uvoz 317 miliona). Obim trgovinske razmene sa sad u 2011. godini je iznosio 424, 56 miliona dolara (uvoz 345,48 a izvoz 79,07). Izvoz Srbije u sad je porastao od 2013, kada je fiat poeo isporuku automobila proizvedenih u Srbiji.

DOK SE VELIKI SVAAJU: Balkan na liniji vatrefoto Reuters

VREMEREME 4. jun 2015.

7

slabosti lokalnih institucija. Tvrdilo se da zemlje Zapadnog Balkana uzimaju ovu pretnju veoma ozbiljno da su Albani-ja, BiH, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija donele zakone koji kriminalizuju odlazak boraca na strana ratita i podr-ku za njih, da su Albanija, BiH, Kosovo i Srbija uhapsile neke osumnjiene strane islamistike borce.

Sad su pruale znaajnu tehniku pomo u obuci, vojnim i obavetajnim sredstvima, izgradnji kapaciteta za bor-bu protiv terorizma i jaanja zakonodav-ne vlasti. Postavile su i tuioca u svojoj ambasadi u Tirani kao stalnog pravnog savetnika sa regionalnim odgovornosti-ma za borbu protiv terorizma. Sad pru-aju pomo istraiteljima u Albaniji, BiH i na Kosovu. Ipak BiH, Kosovo, Makedo-nija i Albanija su vremenom postajali sve

uoljiviji regrutni izvor stranih teroristi-kih boraca koji idu u Siriju i Irak.

U prisustvu meunarodnih uvara mira naoruane grupe se lako prebacu-ju iz jednog meunarodnog protektora-ta u drugi, s Kosova u Makedoniju, to pokazuju majski oruani sukob u Kuma-novu i posedanje karaule u Goincima. Prebacivale su se i 2001. kada je nakrat-ko izbio rat u zapadnoj Makedoniji i kada je pod arom i Prokletijama bilo mnogo vie meunarodnih snaga.

U nekim novijim amerikim analizama se kae da brojni faktori utiu na to da se pojedinci s Balkana radikalizuju i moti-viu da se bore u Siriji i Iraku: ekonom-ska stagnacija, nedostatak mogunosti za zapoljavanje, skepticizam graana o njihovim vladama, neostvarene evroa-tlantske aspiracije U igri meusobnog

optuivanja Rusi u makedonskom kon-tekstu javno sumnjie Amerikance da destabilizuju Makedoniju zbog Turskog toka po principu ko je s nama tome vlast ko je protiv nas taj je vrag, dakle ostav-ka. Sumnje da moe biti prireeno neko dogaanje naroda izraavaju i pojedini analitiari iz Republike Srpske.

Da li se Amerikanci pribojavaju da se na Balkanu stvari ponovo ne zakompliku-ju, vie nego to su zainteresovani za nove smene reima? Ameriki politiari su bili uzdrani posle oruanog sukoba u Kuma-novu, mada bi posle slinog dogaaja kod kue verovatno proglasili novu ofanzivu protiv terorizma. U nekim od amerikih medija je bilo i kritika to ameriki amba-sador u Skoplju nije, kao nemaki, traio ostavku makedonskog premijera Gruev-skog, ve se samo pridruio apelu grupe

ZOOM

DRAGOLJUB ARKOVI

Kako to radi Obama

Poetkom maja amerika tampa, a i ozbiljni svetski mediji, brujali su odjecima posete Baraka Obame seditu kompa-nije Najk u Bevertonu, predgrau Rimonda, drava Oregon. Ne bih sada nairoko da ulazim u detalje isto amerikog ugla ove posete, a re je o promociji tpp-a (Trans atlantskog trgo-vinskog partnerstva). Poseta je bila praena i protestima to svetski lider u proizvodnji sportske opreme (patika, pre sve-ga) ne zapoljava vie ljudi u Americi, ali i optubama da Oba-ma vraa dug nesebinoj podrci kompanije fondaciji njegove supruge Miel Obame.

Ukratko, kompanija Najk irom sveta zapoljava oko mili-on ljudi, pod raznim oblicima ugovora, treinu toga u Vijetna-mu, ostvaruje ekstremno visok prihod, ali je Obama rekao da e Amerika ako misli sve da proizvodi na svojoj obali izgubi-ti trgovinski duel s Kinom. Naravno, opozicija tvrdi da je po-seta motivisana injenicom da je Najk donirao 2013. godine 50 miliona dolara u periodu od narednih pet godina u fondaciju Obamine supruge, s nazivom Pokreni se, namenjenoj zi-kom aktiviranju dece. Dakle, ima tu mnogo kontroverzi, ali se u politici, a biznisu posebno, rauna samo rezultat: dan posle Obamine posete kompaniji, akcije Najka skoile su na svet-skim berzama.

Zato bi ova pria mogla biti vana za Srbiju u danu nastaja-nja ovog teksta, i danu kada je premijer Aleksandar Vui, na Obama, u Vaingtonu posetio tri velike kompanije iz oblasti it sektora. Mogla bi biti vana iz vie razloga, kad bi imao ko da ih saslua i uvai.

Prvo, vodea linost zemlje morala bi da bude okrenuta

domaem kapitalu. Ekonomski, makar agresivni patriotizam nije kanjiv pred Hakim tribunalom.

Drugo, uloga lidera je da ohrabruje domae preduzetnitvo. Ovde se favorizuju strane investicije, ma kakve bile. Vui je otvarao neku najdersku radionicu u Krupnju (to je ona slika kad je pred kamerama za singericom priivao dep na far-merke). Ali, investitor je bio sa strane.

Tree, raznim lex specialisima privilegovao je te iste strane investitore do mere koja oigledno prevazilazi granice zakoni-tosti, ali i privrednog interesa Srbije.

etvrto, ono malo preostalih kapitalista proglasio je za sumnjive tajkune, pa ih ili ganja po sudovima ili im preti su-dom, a druge je napravio poltronima koji mu tapu i kada mu se smeju iza lea. ee, istina, kukaju i plau nad izgu-bljenim poslovima, ali nemaju niti hrabrosti niti imaju kome da se ale.

Peto, objektivan pogled na Forbsovu listu uspenih kom-panija u regionu (o emu piemo u ovom broju Vremena na narednim stranicama) pokazuje i apsolutno i relativno posu-stajanje srpskog privatnog preduzetnitva.

A kad smo ve kod kompanije Najk, Miroslav Mikovi je izgubio posao zastupanja ove rme. Bez pasoa, pod optu-bom za utaju poreza i malverzacije, niti je mogao da lino pri-stupi pregovorima niti da anulira sliku koja je o njemu stvo-rena. Kako saznajemo, sprema se da tui dravu pred sudom u Vaingtonu, nadlenom za ouvanje korporacijskih interesa.

Obama, dakle, ode u Rimond i akcije kompanije porastu, ovaj na se pojavi na televiziji i akcije padnu.

Ameriki recept: vodea linost zemlje morala bi da bude okrenuta domaem kapitalu. Ekonomski, makar agresivni patriotizam nije kanjiv pred Hakim tribunalom


evropskih diplomata da vlast i opozicija sednu za pregovaraki sto.

Edvard P. Dozef u listu Forin afers pie kako u BiH, jednoj od najsiroma-nijih zemalja u Evropi, koja daleko zao-staje za ostatkom regiona u reformama potrebnim za lanstvo u eu i nato, radi-kalni islam i ruski uticaj podgrevaju vaz-da prisutne etnike sumnje. Pie i da neki od politiara u toj zemlji pokazuju posve-enost tanko prikrivenoj separatistikoj agendi na primer, parlament Republike Srpske kada je usvojio rezoluciju o sepa-ratistikom referendumu u kojoj je, prvi put, ukljuen i konkretan datum (2018), to po njegovoj oceni garantuje da e se ponoviti neprijateljstva.

Hilari Klinton, tada dravna sekretar-ka, tokom svojevremene posete Sarajevu rekla je da sad snano podravaju Dej-tonski okvir jedna drava, dva entiteta i tri konstitutivna naroda, to znai da Re-publika Srpska mora ostati sastavni deo Bosne i Hercegovine, ali i da je iskljuena unitarizacija Bosne. Pojedini analitiari sada poruuju da vee diplomatsko anga-ovanje za ustavne reforme u Bosni, koje ame od 2006, u regionu moe da ima vei strateki uticaj od uticaja vojnih baza sad u Rumuniji i Bugarskoj...

Zato je Balkan i dalje vaan Ameri-kancima? Intervencije na Balkanu sve amerike administracije su u poslednjoj deceniji hvalile kao uspeh amerike po-litike, rado citirajui istraivanja i ocene posmatraa o tome da sad imaju politi-ki kredibilitet u regionu, posebno meu Bonjacima i Albancima, koji Evropljani-ma nedostaje. U osnovi, Kosovo i Bosna su Amerikancima sluili za neku vrstu lekcije Evropljanima koje su kritikova-li zbog nedostatka vizije u politici pre-ma regionu.

Ameriki politiari su esto potcrta-vali uspeh svoje balkanske misije i kao pozitivan signal islamskom svetu, mada to oito nije imalo eljeni efekat na Bli-skom istoku i u severnoj Africi, gde su se bilo upotrebom grube sile, bilo upotre-bom meke sile i podrkom barunastim revolucijama, zaglibili stvorivi vei haos nego u Vijetnamu ezdesetih godina 20. veka, jer za vladanje svetom nije dovolj-no imati samo vojsku. Potrebna je geo-grafska karta.

MILAN MILOEVI

Protekle sedmice ponovo se zavrte-la pria povodom pretee mantre da e Rusija 2019. godine obustavi-ti isporuke gasa Evropi preko Ukrajine, pa e se Srbija, navodno, suoiti sa pita-njem odakle da obezbedi oko dve milijar-de kubika gasa, koliko sada godinje uvo-zi za oko 250.000 domainstava, gradske toplane, petrohemijski kompleks i neko-liko metalurkih postrojenja. Kao kontra-punkt ovoj prii sada se raa nova man-tra, da se Srbija preko Bugarske ili Jadra-na moe prikljuiti na budui sistem ga-sovoda iz Azerbejdana (tanap, tap i iap) ili na neki terminal za uvoz lng gasa tan-kerima iz Amerike. Ta trea mantra, da i Evropa i Srbija mogu raunati na snabde-vanje lng gasom tankerima (utenjenim gasom) na dugom je tapu, iako Evropa ve uvozi preko 100 milijardi kubika lng gasa (iz Alira 50, Katara 30 i Nigerije, Li-bije i Trinidada 27 milijardi kubika). Pro-blem je jednostavan, na atlantskoj oba-li sad postoji osam lukih terminala za regasi kaciju uvezenog gasa, koji se tek prepravljaju za obrnuti tehnoloki pro-ces (utenjavanje) koji je neophodan za izvoz gasa iz mogue velike proizvodnje iz kriljaca.

ruski viakRusku gasnu pretnju Evropi moemo

nazvati mantrom pre svega zbog toga to je prilino nerealno da e Gasprom reskirati da ne ispuni dugorone ugovo-re (za ije se zakljuenje stalno zalae) o snabdevanju sa brojnim zemljama Evrop-ske unije, a ije dejstvo se vremenski pro-stire i iza 2019. godine, kao i da napusti ko-rienje tri gasovodna pravca preko Ukra-jine, godinjeg kapaciteta 140 milijardi ku-bika gasa, kroz koje je i tokom rata 2014. godine, prema nepouzdanim procenama, prolo oko 70 milijardi kubika gasa iz Ru-sije samo da bi svojim Turskim tokom,

zamiljenog kapaciteta od 63 milijarde ku-bika gasa, doao do 2019. godine na tur-sko-bugarsku granicu i tamo ekao jo 70 odsto, do 2030. godine, sada nedostajuih kupaca iz Centralne i June Evrope. Pri-tom treba imati u vidu da su ve danas

kapaciteti Gaspromovih gasovoda prema Evropi 244 milijarde kubika gasa godinje, a koristi se samo oko 140-150 milijardi ku-bika, od ega na one kroz Ukrajinu otpada polovina. Na primer, prema pouzdanim podacima za 2013. godinu, kroz Ukrajinu je prolo preko 82 milijarde kubika ruskog gasa, to jest 49 odsto gasa koji je Evropa uvezla iz Rusije, to je predstavljalo 15 od-sto ukupne evropske potranje.

Povodom ovih podataka, pojedno-stavljeno, normalno je postaviti pitanje da li je od ruskog vostva u Gaspromu

Energetska geopolitika

Gasno ble ranjeKad je uo da je njegova izjava kod Rusa primljena sa neprijatnim uenjem, Vui se naknadno korigovao saoptenjem da potreba Srbije za diversi kacijom izvora gasa nije zaokret ka Americi ve elja da se obezbedi energetska sigurnost i e kasnost

GASOVODI NA PAPIRU: Juni i Turski tok...

9VREMEREME 4. jun 2015.

mogue oekivati toliko neracionalnu odluku da se napuste poznati kupci za oko 70-80 milijardi kubika gasa na ukra-jinskom pravcu, a da se gradi gasovod na turskom pravcu, za koji nedostaju pouz-dani kupci za dve treine projektovane cevi i za koji se ne zna da li e biti ikako nastavljen prema evropskim tritima a sve to na kraju 2014. godine u kojoj su prihodi Gasproma pali za dve treine, zbog pada cene na e i svih drugih tenih i gasnih energenata. Ni Rusija ne moe olako baciti, brat bratu, oko 20 milijardi dolara godinjeg prihoda, jer i ona mora od neega da ivi. Osim ako se u Ukrajini ne planira neki jo gori rat od ovoga koji smo nemono posmatrali.

navijanje amerikeMantru o 2019, kao godini smrzava-

nja neposlune Evrope, lansirao je sam Aleksej Miler, prvi ovek Gasproma, jo 6. decembra prole godine, odmah posle objave memoranduma ruskog predsed-nika Putina i turskog predsednika Erdo-gana o nameri da se ispod Crnog mora gradi gasovod Turski tok, umesto famo-znog gasovoda Juni tok, koji je sprei-la Evropska unija, uz navijanje sad. Mi-ler je tada na ruskoj televiziji rekao da e se ubudue uloga Ukrajine kao tranzitne

zemlje za plasman gasa sve-sti na nulu; da je Evropska komisija jednostavno poklo-nila Turskoj gasni ventil pre-ma Evropi; da e njegova r-ma ubudue prodavati gas na granicama Rusije, to jest da e evropski kupci mo-rati toplo da se obuku i sa praznom tre-om energetskom korpom idu u prodav-nicu gasa na granici, kad ve nee da im Gasprom dostavi gas do kue.

Tu preteu mantru na neobian nain je ovih dana iskoristio predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vui, koji je (28. maja, u Tirani) amerikoj agenciji ap izjavio da je Srbija spremna za diversi kaciju izvora gasa, to je, takoe, vano za nae ameri-

ke prijatelje, te da je jedna od moguno-sti gasovod, kojim bi se gas u Evropu do-premao iz Azerbej-dana. Kad je uo da je njegova izja-va kod Rusa pri-mljena sa neprijat-nim uenjem, te da je ona kod jakog ruskog lobija u Sr-biji izazvala veliku dreku, Vui se na-knadno korigovao saoptenjem da po-treba Srbije za di-versi kacijom izvo-ra gasa nije zaokret ka Americi ve e-lja da se obezbedi energetska sigur-nost i e kasnost, pa je dodao: Kad 2019. godine Rusi presta-

nu da alju gas preko Ukrajine, pitau vas odakle da ga uzme-mo. Tako je srpski premijer, moda i ne-svesno, objasnio Rusima da i energetska batina ima dva kraja i da Srbija mora da se snae na drugoj strani, da ne bi posta-la rtva prijateljske vatre.

miler u gostimaCeloj ovoj prii dramatiku i dinamiku

dala je okolnost da je ba u danu kada je premijer Vui u Tirani govorio o gasu i amerikim prijateljima, koji podrava-ju projekat Transanadolijskog gasovoda

(tanap), koji bi imao nekoli-ko krakova (jedan kroz Bu-garsku i Rumuniju, drugi putem Transjonskog gaso-voda do Italije, a trei preko

Transjadranskog gasovoda do Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvat-ske), u Beograd je iz Pritine doputovao Aleksej Miler, da bi uestvovao na Evrop-skom biznis kongresu, koji je trebalo da otvori upravo Aleksandar Vui. I ta se dogodilo Vui nije stigao da otvori ovaj skup, a Miler na njemu nije ni spomenuo da e Rusija Evropi 2019. godine obusta-viti isporuke gasa preko Ukrajine a nije spomenuo ni Turski tok, projekat gaso-voda koji (kao i prethodni Juni tok), iz-meu ostalog, treba da obori rentabilnost tanap-a i tako otkloni i ovaj pokuaj da se smanji zavisnost June Evrope od ru-skog gasa.

Kad je re o Srbiji, dok Turski tok ima problem na kraju cevi, tanap ima problem na obe strane cevi: kapacitet azerbejdan-skog polja ah Deniz od navodno 16 mili-jardi kubika godinje nije dovoljan jer do Evrope moe doi samo devet milijardi kubika, a za Srbiju je ostalo nerezervisa-no samo oko 300 miliona kubika. Smisao ovog dugog gasovoda je u nekoj dalekoj budunosti kada on moe biti povezan sa gasnim rezervama Turkmenistana (do koga bi morao ii po dnu Kaspijskog jeze-ra) i Irana, kada ova zemlja izgradi infra-strukturu i kada bude liena evropske i amerike izolacije. Zatim, tanap (1800 ki-lometara) nema mnogo smisla za Evro-pu (i Srbiju) ukoliko se ne izgrade i tap (870 kilometara) i iap (540 kilometara) ga-sovodi a za te poslove tek treba nai -nansijere itd.

Problem nansiranja, naravno, najvie mui Srbiju, koja nije u stanju (ili se do-sad nije usuivala, zbog Junog toka i Ru-sije) da izgradi gasnu konekciju sa Bugar-skom, jer uprkos podrci Evropske uni-je i za taj posao treba obezbediti oko 70 miliona evra, a nije sigurno koliko i ijeg gasa moemo dobiti iz te cevi. No, pani-ka da emo ostati bez gasa je preterana jer, u krajnjoj liniji, to malo gasa koliko troimo, moemo dobiti i sa Zapada, pre iz austrijskog gasnog skladita u Baum-gartenu, nego sa nekog lng terminala na Jadranu.

DIMITRIJE BOAROV

... Transanadolijski i Transjadranski gasovod... foto Reuters

1010


Intervju: Prof. dr Dragan Simi, dekan Fakulteta politikih nauka i direktor Centra za studije SAD

Balkanske integracije poMalo je pitanja koja izazivaju to-liko strasti u balkanskim dra-vama kao to je odnos prema Sjedinjenim Amerikim Dravama, bar od poetka devedesetih godina prolog veka. ak i u zemljama koje su danas, bar zvanino, neupitno na putu evroatlant-skih integracija, poput Crne Gore ili Bo-sne i Hercegovine, taj odnos se kree od mrnje do oboavanja, i meu graanima i meu politiarima. U Srbiji je, po obia-ju, situacija najkomplikovanija, ma koliko delovalo da poseta premijera Aleksandra Vuia Vaingtonu otvara novo poglavlje u saradnji dve drave.

Miloeviev period i devedesete, za-kljuno sa bombardovanjem, najnia su taka odnosa Sjedinjenih Amerikih Dr-ava i Srbije, ukljuujui i prekid diplomat-skih odnosa. Ako uzmemo samo period od 2000. godine, od demokratskih promena pa do danas, on moe da se podeli na ra-zliite faze. Ova faza od 2010, 2011. bila bi faza blagog uspona. Ide se korak po ko-rak, sa velikim silama se tako i prave ko-raci, nema tu velikih prekretnica. Politi-ka velikih sila je prekookeanski brod koji teko menja svoj kurs. Ovo su koraci koji jesu vredni i ovakvi susreti, kakve e pre-mijer Aleksandar Vui imati u poseti sad, otelovljuju taj uzlazni trend, kae u raz-govoru za Vreme prof. dr Dragan Simi.

VREME: Ako poredimo faze razvo-ja tih odnosa u prethodnih 15 godi-na, da li je bilo perioda kada su odno-si sad i Srbije bili bolji nego danas?DRAGAN SIMI: Ako posmatramo i-

tavo razdoblje od 2000. godine, odnosi su bili bolji u periodu od 2000. do 2004. godi-ne. Izraenija je bila amerika naklonost naoj zemlji. Sad su uinile najpresudni-je korake da se sve to je bilo devedesetih godina, kada su, recimo tako, bile na putu naim spoljnopolitikim ciljevima, vrati u ranije stanje: da se Srbija, odnosno tada srj vrati u me-unarodnu zajednicu, u me-unarodne nansijske insti-tucije, da se oproste dugovi, da se ponovo integrie u un i da postane normalna dra-va. To razdoblje ide do 2004.

godine, neto posle ubistva premijera Zo-rana inia.

Period od 2004. do 2008. mogao bi da se oznai istovremeno kao period saradnje i zaotravanja. Videlo se da sad snano po-dravaju nezavisnost Kosova i to je kul-miniralo jednostranim proglaenjem ne-zavisnosti Kosova u februaru 2008. godi-

ne; tada imamo period krize u odnosima sa sad i takozva-ni period Slaemo se da se ne slaemo, to je izgovorio Do-zef Bajden 2009. godine kada je bio kod nas. U periodu od 2004. do 2008. imali smo i do-bre i loe odnose.

Dobro je to to je iskljuivo zalaga-njem predsednika Bua 2006. godine Sr-bija primljena u Partnerstvo za mir. To je bio potez amerike administracije u prilog naoj bezbednosti i naoj zemlji. S druge strane ilo je esto i nevidljivo sukobljavanje po pitanju statusa Koso-va. Na poetku tog razdoblja amerika vojska i drava robusno su reagovale u pogromu na Kosovu u martovskim do-gaajima 2004. godine. To to je tada ura-eno uticalo je da taj pogrom u potpu-nosti etniki ne oisti Kosovo i Metohiju od naeg stanovnitva. Tu je dolo do vi-sokog stepena saradnje, posebno na voj-nom planu, izmeu naih snaga i snaga

1111


od amerikim kiobranom

kfor-a. To je drugi put od 2000. godine da se ta saradnja ostvarila.

Posebno bih istakao vojnu saradnju koja je od 2000. godine ila uzlaznom puta-njom i kulminirala saradnjom nae vojske sa Nacionalnom gardom drave Ohajo. Ta saradnja je u paralelnom koloseku razvi-jala vojne odnose na takav nain, uprkos tome to to politiki odnosi nisu pratili. Vojni odnosi su ili malo ispred drugih i to je zamenjivalo to to Srbija nije lani-ca nato-a. Kroz tu saradnju Srbija je naj-vie osvojila standarde nato-a, pribliila se i dola do potpisivanja ipap sporazuma koji je u potpunosti izjednaio Srbiju u po-gledu tih standarda sa lanicama nato-a,

to je za Srbiju, s obzirom na njen poloaj i znaaj saradnje sa Alijansom, vaan korak.

lanstvo u nato-u jedno je od naj-vrelijih pitanja na ovim prostori-ma, u Srbiji, pre svega, zbog vojne intervencije 1999, deavanja tokom rata u Bosni. To nije karakteristino samo za Srbiju, o tom pitanju vode se polemike u Bosni, Makedoniji, Cr-noj Gori... Osim toga, iz izjava ruskih zvaninika moe se videti da Rusi-ja irenje nato-a na Zapadni Balkan doivljava kao neprijateljski potez. Zapadni zvaninici uglavnom kau da Srbija ne mora biti lanica nato-a da bi se pridruila Evropskoj uni-ji, ali su sve nove lanice eu postale

Na prostor nije u fokusu

interesovanja SAD kao to je bio

devedesetih godina i to je injenica.

Taj vakuum sada popunjavaju i

interesi drugih drava, Turske,

Ruske Federacije, pojaana je uloga

Nemake. Ukrajina je bila okida da

se SAD ponovo angauju u naem

regionu. Jedino one kao velika sila

mogu delatno da primire te igrae koji

nose kon iktni potencijal, u ovom

sluaju mislim na albanski faktor

i lanice nato. Kako komentariete taj problem?Bolje je za jednu zemlju da ako tei lan-

stvu u eu postane i lanica nato-a, ako je to mogue. Ulazak u tu bezbednosnu strukturu jaa poverenje i u njenom od-nosu sa lanicama nato-a i sa lanicama eu. Tu postoji preklapanje i na sluaj je-ste speci an zbog seanja. S druge stra-ne, mi imamo veoma dobru faktiku sa-radnju kroz program Partnerstvo za mir i ocenili smo da preko toga ne moramo da idemo, da Srbija tesno sarauje sa na-to-om i nije to samo zakon nude, ve su tu i najvii standardi, ali i na odnos pre-ma Briselu.

Ja nisam protiv lanstva u nato-u uko-liko bi do njega moglo da doe. Srbija do sada nije ni aplicirala. Treba uvaiti da u javnom mnjenju ne postoji presudna po-drka lanstvu, ono je bilo nekoliko puta blizu podrke koja je mogla da garantuje kretanje u ozbiljnije pregovore. To je bilo 2005, 2006. godine u vreme prie oko Par-tnerstva za mir, kada se mogla otvoriti ra-sprava oko toga. U jednom broju zemalja nije se ekao referendum da se u najde-mokratskijoj formi odlui o lanstvu, ve je politika elita isforsirala takav razvoj dogaaja. U Hrvatskoj, na primer, nikada nije bilo 50 odsto podrke u javnom mnje-nju, sva istraivanja su to pokazivala. Po-litika elita donosi takvu odluku kada se proceni da u javnosti nee biti ozbiljnijeg protivljenja. Kod nas bi bilo protivljenja zbog svega to se deavalo.

Mislim da je u trenutnoj situaciji ovo maksimum koji nije mali i ne smemo pot-cenjivati to to imamo ipap sporazum, sa-radnju kroz program Partnerstva za mir i bilateralnu vojnu saradnju izmeu sad i Srbije, o emu se malo govori. To jesu do-voljne garancije. Ova premijerova poseta sad jeste i u tom okviru i o tome e se sva-kako razgovarati. Kao i o kvalitetu, obimu i dubini naih odnosa i odnosa sa Ruskom Federacijom.

Procenjivae se na koju stranu Srbi-ja ide. Srbija ide na svoju stranu i tei da maksimalizuje svoje dravne i nacionalne interese. Sredinom 1990-ih godina, odmah posle Dejtona, bilo je nekoliko baenih

foto Marko Rupena

1212

udica i probnih balona da se opipa stav Vojske i Generaltaba za lanstvo u na-to-u i na taj nain bismo izbegli ovakav rasplet kosovske krize, ne bi bilo bombar-dovanja. Nato daje taj kiobran i omogu-uje da njegove lanice reavaju probleme izmeu sebe. Posle Dejtona je bila dobra i politika pozicija, jer je tadanjoj Jugo-slaviji odavano priznanje da je bila pozi-tivan faktor u smirivanju bosansko-her-cegovakog rata.

Rusija je u to vreme bila duboko u svojim problemima, sada je situa-cija potpuno drugaija. Da li imate utisak da se moe desiti da ovaj deo Balkana i bive sfrj postane popri-te geopolitike bitke izmeu sad i Rusije iz mnogo razloga, poput ire-nja nato-a, energetike?Odmeravanje snaga na geostratekom,

geopolitikom, geoekonomskom i ener-getskom polju se ve odvija. Potpuno svr-stavanje nae zemlje na jednu stranu dru-ga strana ne bi podnela. Mi to ve imamo. Sad ovim akcijama, uvaavanjem spoljne politike koju Srbija vodi, prijemom premi-jera Vuia ovih dana u Vaingtonu zapra-vo pokuava da vie utie na balkanske prilike, jer nekoliko tendencija koje se tu odvijaju nisu povoljne po Ameriku. Ima-mo uspon nacionalizma koji nije bio vid-ljiv u prethodnih nekoliko godina make-donski sluaj, neprestano isticanje velike ili prirodne Albanije, koncepcije koja iri-tira susede te zemlje, zamorenost drava koje u predvorju ekaju lanstvo u eu. Nije sluajan pad broja onih koji podravaju lanstvo, a i sama kriza eu iji se znaaj ne-dovoljno razume kod nas utiu na sve to.

Sad su se pre nekoliko godina povukle

iz ovog podruja, podravajui lanstvo u eu, stalno je isticano da Brisel i Amerika dele zajedniku politiku prema regionu. Treba postaviti pitanje da li postoji regi-on kao takav ili je politika sad bilateral-na prema svakoj pojedinanoj dravi. Ja bih tako posmatrao, jer sad imaju posebne odnose prema svakoj od drava koje ine Zapadni Balkan. Na prostor nije u foku-su interesovanja sad kao to je bio deve-desetih godina i to je injenica. Taj vaku-um sada popunjavaju i interesi drugih dr-ava, Turske, Ruske Federacije, pojaana je uloga Nemake. Ukrajina je bila okida da se sad ponovo angauju u naem regi-onu. Jedino one kao velika sila mogu de-latno da primire te igrae koji nose kon- iktni potencijal, u ovom sluaju mislim na albanski faktor.

Srbija u poslednjih nekoliko godina, a

Amerikanci u Makedoniji

Sindrom zavisnostiKada u roku od samo nekoliko dana dva premijera (Gruev-ski i Vui) daju skoro identine i veoma eksplicitne izja-ve, kojima otklanjaju svaku sumnju u lojalnost zapadnim sa-veznicima (u ovom sluaju po pitanju energetske sigurnosti), onda to nikako ne moe biti sluajnost. Ovo je deja vu u od-nosu na sinhronizirano priznavanje Kosova od strane Crne Gore i Makedonije, koje je bilo orkestrirano iz Vaingtona. Ovi potezi, ali i mnogo drugih, ukazuju da male zemlje jedva i da mogu da vode samostalnu spoljnu politiku.

Izjava Gruevskog je vie izazvana unutranjom politikom krizom, nego to je nekakvo okretanje lea Putinu. Kako se politiki sukob poeo prikazi-vati hladnoratovskom retorikom u ko-joj je zemlja navodno podeljena na dva tabora proruski i prozapadni on je po ko zna koji put morao ponoviti da Makedonija nema drugu alternativu osim zapadnu. Do sada nije postojala niti jedna jasna indikacija da je Make-donija skrenula s puta; naprotiv, Gruev-skom su u Briselu i Vaingtonu gleda-li kroz prste za sve deformacije, jer je mogao osigurati koalicionu vladu sa najveom albanskom strankom (dui na elu sa Ahmetijem, biveg koman-danta uk), a time i stabilnost.

Mada su Makedonci razoarani to-leriranjem grke blokade zbog proble-ma s imenom, ipak je podrka za zapad-ne integracije i dalje velika. U albanskoj zajednici ona dostie fantastinih 95

odsto. Po nekim analitiarima, lanstvo u nato i eu je moda jedini lepak koji stvara unutranju koheziju meu etnikim zajednicama, i jedina stvar po kojoj postoji nesumnjivi poli-tiki konsenzus. Da bi udovoljila sad i obezbedila podrku za nato, Makedonija je uestvovala u svim vojnim avanturama poslednjih 14 godina, i to s naporima koji prevazilaze njene mogunosti. S druge strane, amerika administracija je uvek reagovala kada je smatrala da se kriza moe reiti samo uz snaan pritisak: od nametanja reference bjrm, do izbeglike

krize 1999, tokom donoenja Ohrid-skog sporazuma 2001, i 2004. tokom referenduma o optinskim granica-ma (zacrtane po etnikom principu).

Sindrom zavisnosti je tako sna-an, da ak i sada deo javnosti bli-zak opoziciji trai da sad upotrebe buldoer diplomatiju da bi Gruev-ski siao sa vlasti. Mada je jasno da je Amerikancima preko glave jedne tvr-doglave vlade koja nije spremna da trampi ime za nato, teko je verova-ti da bi se involvirali na takav direk-tan nain u regime change. Za sada je njihovo prisustvo vidljivo, ali i da-lje u senci, kao podrka naporima eu. Ipak, ovih meseci ne prestaje da od-zvanja izjava Dona Kerija da je Ma-kedonija na liniji vatre, to stvara veu konfuziju i strah od geopoliti-kih ahovskih partija.

BILJANA VANKOVSKA,

prof. politikih nauka, Filozofski fakultet, Skoplje

1313

naroito od potpisivanja Briselskog spo-razuma vodi jednu uzornu politiku za sad u smislu da relaksira odnose sa naom ju-nom pokrajinom, u stvari Kosovom. Stvari su de fakto takve postoji vlast u Pritini, postoje graani koji tamo ive, koji su se organizovali kao drava, postoji deo naeg naroda koji tamo ivi i mi moramo da se staramo o njihovom statusu, to je potpuno legitimno. Prvo se poelo sa razgovorom o tehnikim pitanjima, meutim, kada god se krene u takve razgovore, makar izmeu dva entiteta, jasno je o emu je re.

Mi smo ekonomski devastirano dru-tvo, iscrpljeno, sa stranim ratnim teretom na pleima i moramo da se bavimo i ne-kim ivotnim pitanjima. Za sad je Kosovo na prvom mestu i oni to smatraju svojim velikim spoljnopolitikim uspehom, nji-hovim vojnim i politikim angaovanjem

nastalo je to to se naziva drava Kosovo, drava koju je priznalo 106 zemalja. Nije je priznalo pet lanica eu, mi nismo, i u tome za sada imamo izuzetnu podrku Rusije i Kine, ali sve to povlai druge koncesije.

Opstanak Bosne i Hercegovine kao funkcionalne drave od vitalnog je inte-resa za sad, kao i tenja Srbije ka stvaranju dobrosusedskih odnosa, koji poinju jo u Tadievo vreme, jer je on dosta uinio u odnosima sa Hrvatskom, sa BiH. Ova vlast jo dinaminije ide u tom pravcu, otvara nove magistrale pomirenja u regionu. To nije lako, ni popularno u naoj zemlji, ali su proboji znaajni, naroito ovo sa Al-banijom, mislim da to ima budunost. Ja spadam u idealiste i mislim da balkanski narodi mimo svih spoljnih uticaja imaju interes da razvijaju to bolje meusobne odnose. Ekonomije su nam kompatibilne,

dobro se poznajemo, na ovom smo pro-storu vekovima i tu emo i ostati. Eu se malo umorila u podrci tim procesima, moj je utisak, i mislim da se sad pojavlju-ju u pravom trenutku da poguraju te pro-cese vee saradnje.

U jednom bri ngu Kato instituta go-vori se nejasno, ali se pominje pri-prema za neku vrstu Balkanske fe-deracije bez Hrvatske i Slovenije. Mislite li da je realno da se to ostva-ri s obzirom na tenzije u regionu, poput skoranjih u Makedoniji i na Kosovu?To nije sasvim nerealno zato to to jeste

najvei interes svih ovih naroda. Prvo, mi ne moemo biti integrisani u eu ako osta-nu ovi najvidljiviji kon ikti izmeu naro-da na ovom prostoru. Eu nee da uvozi probleme jer ih ve ima dovoljno. Mesto

Amerikanci u Crnoj Gori

Za NATO i protiv njegaTeko da, po jedan narod, ima ubitanije kombinacije od palanakog pristupa politici (i ivotu) i besprizorne ser-vilnosti moi. To je Crna Gora Mila ukanovia i njegovih: dok im se na unutranjem planu sva lozo ja politikog dje-lanja svodi na lozo ju grabei (afera Snimak, recimo), dotle su, na spoljnjem planu, pronali sigurno skrovite, kao savre-meni prokonzuli interesa Vaingtona (afera Depea, recimo).

ukanovi je savrena marioneta Zapada, idealan tip po-slunog lokalnog autokrate, negdje na periferiji. Sve zadatke je odradio ili odrauje kako se oekivalo tamo: od svrgavanja Slobodana Miloevia, preko priznavanja Kosova, uvoenja sankcija Rusiji oko Krima, guranja zemlje u nato Vaington takav stav cijeni dok je rok trajanja na snazi pa kada, pri-je tri godine, u Crnu Goru stigne tadanji zamjenik pomoni-ka dravnog sekretara sad Filip Riker, onda odjeknu njegove

rijei: Mila ukanovia dobro pozna-jemo, sreo sam ga mnogo puta i sma-tram ga prijateljem jer on dobro ra-zumije cijeli region. On strateki razmilja i jasno je da su mu ljudi, glasajui za njega, dali povjerenje da formira novu vla-du. I kao to sam rekao ukanoviu i ministrima, radujemo se nastavku jake saradnje. Ne smeta Rikeru, ne ivi on u Crnoj Gori, zemlji gdje se vlast nikada nije promijenila na izborima. Njima je bitno strateko razmiljanje.

Kada se, ipak, pogleda bolje kuda ukanovi preovladavaju-e putuje, onda je, na osnovu te mape, jasnije: Vaington ga dri. Recimo, najvanije: od osamostaljenja Crne Gore pa do poet-ka ovog maja ukanovi nije bio u dravnoj posjeti Njema-koj. Pa ni sada, iako je uinio sve, sedmostruki crnogorski pre-mijer nije uspio da se na dravnom nivou sastane sa njema-

kom kancelarkom. itavo to vrijeme, od nezavisno-sti pa do danas, na elu najmonije evropske drave je Angela Merkel.

Da je rije o personalnom razlogu, govori i injeni-ca da je sadanji ministar vanjskih poslova Igor Luk-i dobio poziv za zvaninu, slubenu posjetu Berli-nu, samo nekoliko mjeseci poto je zauzeo premijer-sko mjesto, decembra 2010. godine (u Njemakoj je boravio od 30. marta do 1. aprila 2011. godine). No, nije to svojstveno samo za Berlin. Slino je i u Madridu, Londonu Zbog toga i ne treba da udi to se uka-novi izuzimajui bri nge u Vaingtonu okrenuo prijateljima autokratama na Istoku. Redovan je gost u Azerbejdanu, kod svog politikog blizanca Alijeva. Tamo ga primaju na najviem, prijateljskom nivou, sa svim dravnim poastima.

MARKO MILAI,

crnog orski novinar, izvrni direktor Pokreta za neutralnost


1414

Balkana i ovog prostora je mnogo vano i Amerika to shvata. To shvata i eu, ali Ame-rika ima delatnu snagu i instrumente da na razne naine ubedi i lokalne aktere da je to i u njihovom najboljem interesu. Ja ne bih bio sasvim pesimista.

Kada je re o naim dravama, svaka se mora odrei maksimalistikih pretenzija, zahteva u odnosu na druge i to bi mo-da bio put ka saradnji. To zahteva mno-go rada, politikih rtava i odricanja sa svih strana. Treba ii u tom pravcu, ma koliko delovalo teko izvodljivo, ali ti ko-raci mogu samo dobro da donesu i ini mi se da se to shvata. Srbija je vrlo uzdrano reagovala na makedonske dogaaje, vrlo dobronamerno, vodei rauna o stabilno-sti te drave i itavog regiona. Albanija je ovom posetom koju je uinio premijer Vu-i takoe pokazala da se stvari ipak kre-u, splasnula je retorika koju je gospodin Rama u Beogradu koristio.

Borba protiv terorizma pominje se kao jedan od oblika saradnje ze-malja regiona, pa i Srbije sa sad i nato-om. Borba protiv terorizma je od vitalnog

amerikog interesa. Mi sada imamo na delu Islamsku dravu koja jeste realna pretnja i potrebna je ira meunarodna saradnja. To se podosta uklapa u nain na koji Obama reava probleme za razli-ku od Bua mlaeg. Obaminu spoljnopo-litiku devizu metaforiki bi mogli da sa-memo na sledei nain: Pregovaraj kad god je to iole mogue, trai kompromise i saveznike i meu onima koji to nisu, ali koji mogu da budu od koristi, bilo koja dr-ava, organizacija ili pojedinac, ali dri ba-rut suv. Amerika e tamo gde nije mogue pregovorima postii dogovor, primeniti i silu. Nae podruje moe da regrutuje zna-tan broj pripadnika Islamske drave i za Ameriku je od vitalne vanosti saradnja sa

dravama da stave van zakona takve po-jedince, da ih procesuiraju. Srbija je pro-le godine pokazala znaajnu svest da svi imamo globalnu odgovornost. Ali i svet islama se neprestano osea ponienim i to daje gorivo tim radikalnim grupama.

ini se da su zemlje regiona dovede-ne u nezgodnu poziciju, realna opa-snost dolazi i kao posledica ratova devedesetih, imali smo tada svete ratnike u Bosni, potom rat na Ko-sovu, sukobe u Makedoniji, terori-zam sve ee u regionu eksplodira u lice. Porast ekstremizma esto de-luje kao posledica, izmeu ostalog, i amerike spoljne politike u islam-skom svetu, a vraa se kao neka vr-sta bumeranga zemljama koje su na rubnim podrujima.Amerika je u odnosu prema Albancima

na KiM i u Albaniji, Bonjacima u BiH, za-pravo htela da uputi poruku da ona nije

Amerikanci u Bosni i Hercegovini

ekajui Republiku SrpskuSad su odigrale kljunu ulogu u reformi sektora odbrane u

BiH i formiranju jedinstvenih Oruanih snaga BiH (osbiH) od nekadanje tri vojske Armije rbiH i Hrvatskog vijea obra-ne, nakon rata formalno ujedinjenih u Vojsku Federacije BiH, i Vojske Republike Srpske.

Koristei bonske ovlasti, u maju 2003. tadanji visoki pred-stavnik Pedi Edaun je uspostavio Komisiju za reformu od-brane, koja je dobila mandat da saini preporuke i prateu le-gislativu za uspostavu dravnog nivoa komande i kontrole na osbiH. Komisiji je predsjedavao Dejms R. Loher, bivi pomo-nik ministra odbrane sad. Sekretarijat Komisije su nansira-le sad, a imao je i pomo osoblja Ureda visokog predstavnika i Organizacije za evropsku sigurnost i saradnju.

Nakon formiranja Ministarstva odbrane BiH krajem 2004, nato tab u Sarajevu preuzeo je vodeu ulogu u pruanju me-unarodne pomoi BiH u reformi odbrane i odredio svog po-litikog savjetnika Ra ja Gregorijana iz Stejt departmenta da kopredsjedava Komisiji za reformu odbrane u 2005, zajedno sa tadanjim ministrom odbrane BiH Nikolom Radovanovi-em. Ameriki diplomata Gregorijan je dobio neuobiajeno iroke ovlasti od Sjevernoatlantskog vijea, kao najvieg ti-jela nato-a, to mu je dalo dodatnu teinu kao pregovarau.

Rezultat njihovog rada bila je najuspjenija poslijeratna re-forma u BiH, a zemlja je dobila Zakon o odbrani, iji jedan od lanova govori i o obavezi ulaska BiH u nato. Jedinstvene Oru-ane snage, sa 10.000 profesionalnih vojnika, dokazale su se i na meunarodnom planu uestvujui u misijama u Iraku i Afganistanu, ali i pomaui domaem stanovnitvu tokom prologodinjih katastrofalnih poplava. To bi bilo skoro ne-mogue postii bez snanog angaovanja sad.

O vrstim vezama sad i BiH govori i potpisivanje Sporazuma

o nabavkama i uzajamnom pruanju usluga izmeu Ministar-stva odbrane BiH i Ministarstva odbrane sad, kojeg su u pone-djeljak, 1. juna, u Sarajevu potpisali ministrica odbrane BiH Ma-rina Pende, i vojni atae sad u BiH brigadir Skot Miler. Ovim se osigurava reciprona logistika podrka strana u Spora-zumu, a koja se primarno koristi u kombiniranim vjebama, obuci, rasporeivanju, operacijama i drugim zajednikim ak-tivnostima. Potpisivanje Sporazuma predstavlja direktan do-prinos saradnji BiH i sad u sigurnosti na polju odravanja i nabavke, kao i interoperabilnosti oruanih snaga dvije zemlje.

Iz ugla BiH, posjeta premijera Srbije Aleksandra Vuia sad vana je i zbog nastavka puta BiH ka lanstvu u nato-u. Pozitiv-ni signali koji bi nakon nje mogli doi iz Srbije, otkoili bi proces pristupanja BiH tom savezu, jer politiki predstavnici iz Repu-blike Srpske u tijelima BiH odluku o lanstvu u nato-u veu za stav Srbije, koji je u ovom trenutku vojna neutralnost.

DANIEL OMERAGI,

novinar Osloboenja

foto Reuters

1515


generalno protiv sveta islama. To je ilo protiv naih interesa, taj pokuaj Amerike da diverzi kovano pristupi. Kljunu voj-nu obuku talibanima i Osami bin Ladenu pruila je amerika vojska. Oni su najbo-lje obuili svoje najokorelije neprijatelje.

Iako je naa struna javnost devedese-tih ukazivala na opasnosti vezivanja za ve-habijski pokret na ovim prostorima, Ame-rikanci su murili na te pojave, pa danas imamo znaajan broj pripadnika ovog po-kreta koje nae slube budno prate. To sve potencijalno moe da destabilizuje nau dravu, ali i da regrutuje ljude koji e se boriti tamo, na ratitima. Amerika viso-ko ceni to to drave regiona i Srbija pre svega pokazuju globalnu odgovornost.

Energetika ranije nije toliko pomi-njana kao jedno od najvanijih spolj-nopolitikih pitanja. Sada imamo u ipap sporazumu energetiku kao va-no pitanje, iako se sam sporazum od-nosi pre svega na vojnu saradnju. Tu je i najava premijera Vuia da e Sr-bija pokuati da diverzi kuje snab-devanje gasom prikljuivanjem na budui ameriki tok.To je nuda i u situaciji u kojoj se mi

nalazimo svaka drava mora imati vie mogunosti za do-punu energetskih potencija-la, za energetsko snabdeva-nje. Drava ne sme sebe da dovede u situaciju da zavisi od jednog izvora, jednog energetskog pravca i toka ma iji on bio, ma odakle dolazio. Energet-ska zavisnost je gotovo jednaka politikoj zavisnosti i tako neto nijedna drava ne bi smela sebi da dozvoli, i to je realistino sagledavanje vlastite situacije, realistino ponaanje.

Bajden je Vuiu na konferenciji u Minhenu ponudio da Amerika pomo-gne Srbiji u tom smislu. To ne znai da se Srbija odrie dosadanjih tokova, ve da trai modalitete, vie njih, bilo koji tok koji bi bio u situaciji da zameni do-tok ako on prestane sa ove druge strane, to je realno da e se dogoditi 2019. go-dine. Ne gradi se Juni tok, Turski tok je stavljen pod znak pitanja i Srbija mora da razmilja o tome. Ma ko da je na elu Srbije, ma ko da je na elu Ruske Fede-racije, ma ko da je u sad, stanovnitvo i privreda moraju da imaju energente. Energija je jednako politika i politika je

jednako energija, iako ne vo-lim ta pojednostavljivanja.

Drugo vano pitanje je da li smo mi kao drava smeli sebe da dovedemo u situaciju da

se u pretenom delu oslonimo samo na jedan energetski pravac. To nije politiko pitanje, ve energetsko pitanje drave koja ne sme da dovede sebe u situaciju da bude ugroena u meri da to zaustavi privredu. Naravno da to ima i politike posledice, ali umenost politike je u balansiranju i tra-enju ravnotea. Ono to je vano i emu naa politika treba da tei, i emu mislim da tei, trenutno je magistralni put, tenja ka eu, tim vrednostima i saradnja sa oni-ma gde drava ima interesa. Previe smo utonuli u svim raspravama u nekakve tra-dicije, prijateljstva...

Naravno, drava mora da vodi rauna ije interese ugroava ovakvim ili ona-kvim potezom. Postoje samo interesi. Dobro je kad uz sve to postoji i prijatelj-stvo, ali interes je taj koji presudno mora da vodi da li emo ii na ovu ili onu stra-nu ili na vie strana istovremeno.

MOMIR TURUDI

KATARINA STEVANOVI

Forbsova rang-lista najuspenijih biznismena

Povratak Miroslava MikoviaIvica Todori je najuspeniji biznismen u regionu, a iza njega su Branko Rogli i Emil Tedeski, tvrdi Forbs. etvrti na listi, i najuspeniji u Srbiji je vlasnik Delta Holdinga

Poneto se zbrke napravilo nakon poslednjeg hrvatskog izdanja a-sopisa Forbs, koji je doneo novu rang-listu najuspenijih poslovnih ljudi u regionu. Trojica biznismena iz Hrvat-ske nalaze se na prva tri mesta Ivica To-dori, vlasnik Agrokora, Branko Rogli, vlasnik distributerske kompanije Orbi-co, i Emil Tedeski, vlasnik Atlantik grupe. Kao etvrti rangiran je Miroslav Miko-vi, koji je sa Delta Holdingom po godi-njem prihodu pretekao prologodinjeg prvoplasiranog graanina Srbije Miodra-ga Kostia i njegovu mk Grupu.

No, tu se stvari komplikuju. Mikovi-ev prihod za 2013. je procenjen na 463,7 miliona evra, poto jo nema podataka za 2014. Forbs je izneo podatak da je To-dori prole godine imao prihod od 3,38 milijardi kuna, to je na kraju 2014. izno-silo negde oko 442 miliona evra, Branko Rogli, zbog nedostataka podataka, nije na zvaninoj listi, jer se dri podalje od burze, a Tedeski je, po Forbsu, imao go-dinji prihod od 1,53 milijarde kuna, odno-sno malko vie od 200 miliona evra, ime bi bio deveti samo na srpskoj Top 10 listi, umesto drugi u regionu. Sa druge strane, u Forbsu su, govorei o Todoriu, stavili ogradu: poto meu njegovim preduzei-ma na berzi nema vie Konzuma, a u Hr-vatskoj ni Merkatora jasno je da je nje-govo bogatstvo daleko vee od iskazanih 3,38 milijardi kuna. U Forbsu pominju i Todoriev intervju za slovenake medije, u kome je vlasnik Konzuma izjavio da su mu prihodi oko osam milijardi ali evra, a za ostatak liste, ispod Todoria, Roglia, Tedeskog i Mikovia, magazin kae da mutna statistika regije previe ostavlja u sferi vjerojatnog.

zbrka u brojkamaDodatnu zabunu stvara i podatak o

najuspenijem biznismenu u Sloveniji

ovoga puta to je brani par Login, Iza i Samo, koji su vlasnici preduzea Out t7, specijalizovanog za mobilne aplikacije, i koji su u 2014. imali prihod od 617,2 milio-na evra, dakle, daleko vie od, na primer, etvrtoplasiranog Mikovia. Na kraju, lag na torti ovih nedoumica predstav-lja tekst u beogradskim Novostima, u kome je pomenuta dobit Todoria i Tede-skog, umesto u kunama, predstavljena u evrima, pa tako, prema Novostima, To-dori ima prihode od 3,38 milijardi evra, Branko Rogli 2,5 milijardi, a Emil Tede-ski 1,53 milijarde evra.

Forbs kao najveeg biznismena u BiH po ukupnom prihodu navodi Izudi-na Ahmetlia, vlasnika Hifa grupe iz Te-nja, koji je, zahvaljujui udelu od 20 odsto na tritu na nih derivata, u 2013. (jer za 2014. jo nema potpunih podataka) imao prihod od 646,4 miliona konvertibilnih maraka, odnosno oko 330 miliona evra. U Makedoniji, konstatuju u Forbsu, od deset kompanija sa najveim prihodima, samo dve su domae, a treu godinu za-redom na vrhu liste je 71-godinji Mino Jordanov, koji uglavnom posluje u grae-vinskoj industriji i industriji elika.

srbija: ko je najmanje paoNa poetak odeljka o najuspeni-

jim poslovnim ljudima u Srbiji, maga-zin Forbs je stavio premijera Vuia. Srpski premijer Aleksandar Vui velik dio svoje popularnosti duguje ratu protiv tajkuna, objanjavaju u Forbsu, a potez koji je Vuiu verovatno doneo najvei skok u rejtingu bio je hapenje prvog sa ovogodinje Top 10 liste Miroslava Mi-kovia, u decembru 2012.

Mikovi je pre godinu dana bio drugi na Forbsovoj listi najuspenijih u Srbi-ji, iza Miodraga Kostia. Meutim, prema podacima apr-a, Kostievi prihodi su za godinu dana pali za skoro osam milijardi

dinara (vie od 20 odsto), dok su Miko-vievi prihodi bili nii za oko 2,3 milijar-de dinara (oko etiri odsto), pa je Miko-vi ostao na prvom mestu, a Kosti pao na peto ujedno su u Forbsu pogreili i u odabiru Kostieve fotogra je, jer su umesto njega stavili fotogra ju Predra-ga Bubala, ministra u obe Kotuniine vlade. Prema podacima apr-a, Kostie-va kompanija je 2013. zavrila sa 277 rad-nika manje nego 2012, a Mikovieva sa 244, ili, prema magazinu Forbs: Posljed-nje godine teke su za gospodarstvo Srbi-je i Mikovi se s Deltom nije vratio u vrh zahvaljujui tome to je rastao, nego zato to je padao manje od drugih.

Najvei deo teksta o Mikoviu Forbs posveuje njegovom suenju: kako je proveo sedam i po meseci u pritvoru, kako je za kauciju dao 12 miliona evra u keu i u dinarima, a ne, kao drugi, u nekretninama, to mu je, zbog prome-ne kursa, ve donelo gubitak od milion

1616


evra. Forbs prenosi i tvrdnje Mikovia i njegovih advokata, da je optunica pro-tiv njega dokaz da ni pravosue u Srbi-ji ne poznaje pravila modernog poslova-nja (Ne mogu uobiajeni poslovni potezi biti predmet suenja, ovde se sudi kapi-talizmu!), zakljuujui da je za aktuelnu vlast Miroslav Mikovi neto poput ba-baroge (...) kojeg se izvlai iz rukava kad god ti iz bilo kojeg razloga treba podiza-nje tenzija.

Ovo Forbs podupire izjavom premi-jera Vuia od 16. marta po podne, nepu-na tri dana nakon pada helikoptera u ko-jem je poginulo sedam osoba: Imam do-kaze kako se tajkunsko-ma jaki lobi, od zemunskog do Mikovievog klana, bore da se nita ne promeni, kako bi mogli da nastave sa pljakom Srbije, rekao je Vu-i nakon sednice predsednitva sns-a. U svom izdanju Forbs, dodue, ne po-minje poneto drugaiju Vuievu izja-vu, datu tog istog 16. marta, samo pet sati ranije: U Srbiji danas vie nemamo ve-like ma jake klanove, ne postoje ni ze-munski, ni vodovaki, ni bilo koji drugi klan, ali emo morati jo vie da se posve-timo borbi protiv kriminala i korupcije.

Povei tekst o Mikoviu, Forbs za-kljuuje izjavom iz Delte da je za ovu kompaniju 2014. godina bila najuspeni-ja godina od izbijanja ekonomske krize i

da se planira izgradnja novog oping-mo-la Delta planet na Autokomandi, u koji e biti uloeno 200 miliona evra, kao i hote-la Interkontinental u centru Ljubljane i nove poslovne zgrade pored Crown Pla-za hotela u Beogradu, u koju e biti ulo-eno 25 miliona evra. U izjavi za Vreme, Marija Desivojevi Cvetkovi, potpred-sednik Delta holdinga za strategiju i ra-zvoj, kae: Rangiranje Forbsa je zaista lepa vest za nas. Prvo, jer dolazi od ne-sumnjivog autoriteta u oblasti biznisa. Drugo, to dolazi u trenutku koji je veo-ma sloen i za ekonomiju regiona u celi-ni, i za Deltu kao kompaniju. Ako opsta-jemo, pa ak i rastemo u tekim uslovima poslovanja, to govori da je u Delti uspo-stavljen sistem, koji ne zavisi od jednog oveka. Kompanija ima jasnu strategiju i strune, motivisane ljude, sposobne da tu strategiju sprovedu. Zbog svega toga uvereni smo da dobar rezultat nije slu-ajnost i da e Delta nastaviti da napre-duje, po obimu svog poslovanja i po re-zultatima koje postie.

nova lica u top 10Najvee iznenaenje na Forbsovoj

listi je novosadska kompanija Autoritas Investment. Osnovana sredinom 2008, sa konsultantskim aktivnostima u vezi sa poslovanjem kao glavnom delatno-u, imala je prihod od skoro 370 milio-na evra i neto dobit od oko dva miliona evra skoro sedam puta manje nego u 2012. Kompanija ima 1134 zaposlena rad-nika, ima 17 erki rmi, meu kojima su i Veletabak, Press International i Kiosk grupa. Prema apr-u, vlasnici su Velibor urovi (50 odsto vlasnitva), Saa Glu-ac (30 odsto) i Ivica Vukeli (20 odsto), meutim, Forbs tvrdi da njih trojica imaju 75 odsto vlasnitva kompanije, a da je preostala etvrtina vlasnitvo hr-vatskog tdr-a.

Na treem mestu je Victoria Group, sa prihodom od 329,4 miliona evra, ali i neto gubitkom od 56 miliona evra. Kompani-ja u kojoj po 22,5 odsto akcija imaju Mi-lija Babovi, Zoran Mitrovi i sama Vic-toria Group, a Evropska banka za obno-vu i razvoj ima 21,3 odsto, imala je za sko-ro 15 milijardi dinara manji godinji pri-hod, a sa gubitkom od 56 miliona evra su, uz Interkomerc Gorana Perevia, koji je na estom mestu, jedine dve kompanije

u ovogodinjoj Forbsovoj listi i zbir nji-hovih gubitaka (110 miliona evra) dale-ko nadmauje zbirnu dobit svih ostalih u Top 10 (neto iznad 68 miliona evra). U Forbsu tvrde da je Agrokor zaintere-sovan za eventualnu kupovinu Victoria Group.

Na etvrtom mestu je Neboja apo-nji i kompanija Nelt, sa 290,2 miliona evra prihoda i devet miliona evra neto dobiti. Nelt je samo u 20 13. zaposlio vie od 800 ljudi, a prihodi su porasli za vie od 18 odsto. Peti na listi je pomenuti Mi-odrag Kosti i mk Grupa sa 259 miliona evra prihoda i 7,8 miliona evra neto do-biti, a esti je Goran Perevi, iji je In-terkomerc od 500 miliona dinara dobiti u 2012, narednu 2013. zavrio sa neto gu-bitkom veim od 6,5 milijardi dinara. Kra-jem 2013. objavljeno je da su Interkomerc i Beohemija eljka unia u blokadi veoj od 100 miliona evra, a u novembru 2014. Perevi je uhapen pod sumnjom da je otetio Univerzal banku za 1,4 milijarde dinara. Inae, kuriozitet je da su etiri bi-znismena sa ove Top 10 liste u nekom tre-nutku privoeni Mikovi u decembru 2012, Perevi u novembru 2014, Petar Ma-ti, osmi na ovoj listi, po tvrdnji Forbsa je 1998. sa jo dvojicom saradnika privo-en zbog sumnje da su utajili milion di-nara poreza, a deveti na listi Petar Mati-jevi privoen je dva puta: prvi put 2003, pod sumnjom da je sa Milisavom Gruji-em zloupotrebio slubeni poloaj i fal-si kovao slubene isprave, a drugi put u septembru 2013, kada je zajedno sa Bo-rislavom Novakoviem iz Demokratske stranke uhapen zbog sumnji da su pri-likom izgradnje hotela Holidej in oteti-li Novi Sad za skoro etiri miliona evra.

Na sedmom mestu nalazi se vlasnik ptp (Proizvodno i trgovinsko preduze-e) dis Zoran Tirnani. On je sa dis-om prihodovao 213,8 miliona evra i imao neto pro t od 8,9 miliona evra. Petar Mati se nalazi na osmom mestu sa 203,1 milion evra prihoda od mpc Holdinga, a Petar Matijevi je sa Industrijom mesa Mati-jevi imao najvei neto pro t u Srbiji u 2013. sa 24,7 miliona evra. Na desetom me-stu je jo jedno novo lice u Top 10 Du-an Mojsilovi, koji je sa kragujevakim Agromarketom prihodovao 135,2 miliona evra i imao neto dobit od 11,1 milion evra.

RADMILO MARKOVI

USPON I PAD U REGIONU: Ivica Todori i Miodrag Kosti

1717


Milenijumski ciljevi

Da li smo svi jednaki u pristupu pravdiNedeljnik Vreme, u partnerstvu sa Fondacijom za otvoreno drutvo Srbija, organizovao je konferenciju Razvojne politike Srbije u svetlu Milenijumskih ciljeva UN posle 2015: Da li smo svi jednaki u pristupu pravdi. Prenosimo najinteresantnije delove

Milenijumski ciljevi Ujedinjenih nacija doneti su 2000. godine i zadatak im je bio da do 2015. godine doprinesu iskorenjivanju ekstre-mnog siromatva. Sada, kada vreme za ostvarenje tih ciljeva istie, treba da se donese procena ime un da proire svo-ju agendu. Jedan od predloga je da jed-nak pristup pravdi ue u razvojne cilje-ve posle 2015. Tim povodom Vreme je organizovalo okrugli sto na kom je cen-tralna tema bila da li svi graani Srbije imaju jednak pristup pravdi. Uesnici konferencije bili su Irena Vojakova So-lorano iz Kancelarije Ujedinjenih nacija u Beogradu, Milan Antonijevi iz Komite-ta pravnika za ljudska prava, Olja Jovii iz Kancelarija zatitnika graana, Sandra Orlovi iz Fonda za humanitarno pravo (fhp), Marjan Maruna iz organizacije Ci-vil Rights Defenders i Dragan Popovi iz Centra za praktinu politiku.

Kada je re o jednakim mogunostima svih graana Srbije da pristupe pravdi, Marjan Maruna je istakao da je kod nas situacija takva da imamo dobre zakone, da su oni usklaeni sa meunarodnim standardima, ali se ne primenjuju: Mi ovde imamo jedinstvenu situaciju da Ustav graanima garantuje jednak pri-stup pravdi, a da ne postoji zakon o be-splatnoj pravnoj pomoi koji je za to klju-an. S druge strane, neformalni sistem besplatne pravne pomoi funkcionie, jer nju pruaju nevladine organizacije, cen-tri za socijalni rad... To ipak nije dovoljno da podmiri sve potrebe onih kojima je ta vrsta pomoi potrebna.

Po miljenju Dragana Popovia, glav-ni problem Srbije je to se ovde na pita-nju da li je pristup pravdi ljudsko pravo ili nije sukobljavaju dve kole miljenja: O pristupu pravdi besmisleno je govori-ti ako nema pravde, a pravde nema ako

nema vladavine prava, dakle, ako nema sistema i ako nema institucija koje rade u interesu graana. Ovde se ne implemen-tira ak ni Zakon o zatiti lica sa invali-ditetom. To znai da u ovoj zemlji deseti-ne hiljada ljudi nemaju ni ziki pristup pravdi jer zgrade sudova i drugih insti-tucija imaju arhitektonske barijere. Kad vi bez tue pomoi i poniavanja, ne mo-ete da doete do sudnice, o emu dalje priamo kada je re o pristupu pravdi? Popovi je dodao da su obe reforme pra-vosua u Srbiji zapoete sa dobrim na-merama, ali da su na koncu proizvele pot-puni haos u kom danas pravosue trpi i politike pritiske.

Kancelarija zatitnika graana radi di-rektno sa onim graanima kojima je pri-stup pravdi otean. Olja Jovii iz Kance-larije zatitnika kae da na Ustav, osim to garantuje besplatnu pravnu pomo, zabranjuje diskriminaciju po mnogim osnovama, od socijalnog statusa, etnici-teta, roda, pola, pa tako i diskriminacije po osnovu pristupa pravdi: Ono to je indikativno i to moemo da kaemo iz sopstvenog iskustva u radu sa graani-ma jeste da nisu samo socijalno ugroe-ni graani oni kojima je neophodna be-splatna pravna pomo, ve da su to sve ranjive grupe. Meutim, Zakon o besplat-noj pravnoj pomoi nije jedini mehani-zam da se graanima omogui jednak pristup pravdi, ve samo jedan od pre-duslova za to. Jovii je dodala da i Kan-celarija zatitnika daje besplatnu pravnu pomo dajui graanima savete na koji nain mogu da ostvare svoja prava. Ona jo smatra da pristup pravdi nije samo pristup sudovima, ve i davanje pravnih saveta, pomo prilikom dobijanja linih dokumenata, upisa u matine knjige, itd.

Fond za humanitarno pravo najaktivni-ji je na polju pristupa pravdi rtava ratnih

zloina: to se rtava ratnih zloina tie, naalost, moram da konstatujem da je Sr-bija na najniem nivou u itavom regionu, kae Sandra Orlovi. Mi moramo da se pozabavimo vrednosnim sadrajem poj-ma pravda, a to ne moemo bez uvida da je Srbija postkon iktno drutvo ije su in-stitucije uestvovale u masovnom kre-nju ljudskih prava. Nije isto govoriti o pri-stupu pravdi u Bugarskoj ili u Srbiji, BiH i na Kosovu. Orlovi kae da, kada je re o rtvama ratnih zloina u Srbiji, mora-mo da imamo u vidu ko su ti ljudi. Pre-ma evidenciji fhp-a, u Srbiji ivi vie od 20.000 ljudi koji su bili rtve ratnih zloi-na. To nisu samo rtve u smislu povre-de meunarodnog humanitarnog prava, nego i zloina koji su bili u uzrono posle-dinoj vezi sa onim to se deavalo u Bo-sni, na Kosovu itd., kae Orlovi: Tu, pre svega, mislim na pripadnike bonjake na-cionalne manjine u Sandaku terorisane od strane policije zbog sumnje da poma-u oruane snage u BiH, na prinudno mo-bilisane srpske izbeglice iz Hrvatske koje su prolazile kroz strahote u kampovima Srpske dobrovoljake garde... Tu spadaju i dravljani Hrvatske i BiH koji su izbegli odatle, danas ive u Srbiji, porodice nesta-lih, rtve seksualnog nasilja i mnoge druge kategorije. Sve te osobe su danas u Srbiji apsolutno obespravljenje i drava Srbija ih ni na koji nain pravno ne prepoznaje.

Milan Antonijevi smatra da, osim onih koji su uskraeni za pristup pravdi, treba naglasiti i kategoriju nekanjivih: Jukom je pre dve-tri godine radio istra-ivanje koje je pokazalo na kojim sve ni-voima postoji nekanjivost. Mi smo pre nekoliko meseci podneli krivinu prija-vu protiv Ministarstva za rad, socijalna i boraka pitanja zbog pokuaja proneve-re sredstava namenjenih projektnom -nansiranju nevladinih organizacija koje

1818


se bave socijalnim potrebama. Po toj kri-vinoj prijavi se jo ne postupa. Antoni-jevi smatra da fenomen nekanjivosti obeshrabruje ak i one organizacije civil-nog drutva koje se bave pravnim pita-njima. Kao jo jednu oteavajuu okol-nost on navodi duinu trajanja postu-paka pred sudovima, to povlai pitanje poverenja graana u sudove. Treba po-staviti i pitanje odgovornosti sudija koji dovode do toga da Srbija gubi sporove pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Za njih ne postoji nikakva sankcija, iako upravo oni, svojim presu-dama dovode kako do krenja ljudskih prava tako i do toga da drava na kraju plaa zbog njihovih greaka. Kada je re o kategoriji nekanjivih i nedodirljivih, Antonijevi u nju svrstava i brojna jav-na preduzea i institucije sistema. Kao primer navodi sluaj Roma iz nehigijen-skog naselja u blizini Belvila, koje zastu-pa upravo Jukom: Dakle, 2009, za vreme Univerzijade, neko je oko romskog nase-lja postavio ogradu koja je pala na trudni-cu, stanovnicu tog divljeg naselja. Mi do danas nismo uspeli da dobijemo infor-maciju ko je naloio postavljanje ograde, koju je instalirao, a pritom nailazimo na brojne opstrukcije.

S obzirom na to da su politiki pritisci nekoliko puta pomenuti kao oteavaju-i faktor za jednak pristup pravdi, bilo je

rei o tome da li je pristup pravdi elemen-tarno ljudsko pravo i da li se ono zbog politikih pritisaka u Srbiji svakodnev-no kri. Po miljenju Dragana Popovia, pristup pravdi nije osnovno ljudsko pra-vo, ali vladavina prava to jeste. Svako de-mokratsko drutvo poiva na tri stuba: demokratsko dravno ureenje, vladavi-na prava i zatita ljudskih prava. Kod nas se sva ta tri stuba klimaju.

Na pitanje da li su nedavni skandal i di-rektni politiki pritisci na ombudsmana Sau Jankovia oteali rad njegove kan-celarije, Olja Jovii dala je iznenauju odgovor: Naprotiv, sada je vei broj gra-ana koji znaju da naa kancelarija po-stoji, emu slui i vie nam se obraaju. Ona je dodala da nema potrebe pristup pravdi poistoveivati samo sa radom su-dova: Svi su tu odgovorni, i organi upra-ve, dravna uprava, lokalne samouprave. Ponekad je ljudima potrebna samo infor-macija gde treba da odu, na koji alter, da ostvare svoja prava. Jednak pristup prav-di nije jednak pristup sudovima, nego jed-nakost pred zakonima.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoi Sr-bija eka gotovo celu dekadu. Trebalo je da ue u proceduru u decembru 2014, ali se to nije dogodilo. Ipak, gotovo svi ue-snici okruglog stola zadovoljni su ree-njima aktuelnog nacrta, poev od toga da se proiruje krug davalaca besplatne

pravne pomoi, do toga da je irok spisak kategorija koje imaju pravo na besplat-nu pravnu pomo. Kada je re o razlozi-ma zato toliko dugo Srbija eka na ovaj zakon, uesnici su istakli da je re o vie-godinjem koenju pojedinih grupa koje su elele ekskluzivno pravo da budu pru-aoci pomoi.

Irena Vojakova Solorano obratila se okupljenima, kako bi na kraju dala op-tu ocenu i saoptila kakvi su planovi un posle 2015: Mnogo je pitanja koja su ovde postavljena, mnogo ih je koja jo nisu dola na red, a tu je i velika konfu-zija oko toga kako su zakoni implemen-tirani i kako se primenjuju. Zato bi ova-kve razgovore trebalo organizovati bar jednom nedeljno. to se tie Ujedinjenih nacija, ciljevi posle 2015. godine odnosie se na odrivi razvoj. Ako se do septembra nita ne promeni, jednak pristup pravdi e se nai meu njima i to pod rednim brojem 16. Za sada, on je tu, svet se slo-io da je vaan i njegov taan naziv gla-si jednak pristup pravdi za sve. Sa dru-ge strane, Univerzalna deklaracija un o ljudskim pravima postavila je ovaj cilj jo 1948, kada je usvojena. Srbija, zapravo on-danja Jugoslavija, jedna je od prvih ze-malja koja je promovisala koncept jedna-kog pristupa pravdi, zakljuila je Irena Vojakova Solorano.

PRIREDILA: J. GLIGORIJEVI

KLIMAVA JEDNAKOST: Okrugli sto o pristupu pravdiFoto: M. Mikov

Izneti stavovi pripadaju iskljuivo autorima i ne moraju predstavljati zvanian stav Fondacije za otvoreno drutvo.

1919


Pravosue, obeanja i stvarnost

Rekorderi haosa

Osnovni problemi pravosua u Srbiji danas i uvek, ma ko bio na vlasti, jesu: nezavisnost i poslunost politiarima, kojima god, ureena regulativa izbora i napredovanja u sudstvu i tuilatvu, vrednovanje rada, zakoni koji su primenjivi i suvisli

Uveliko se pria o otvaranju prego-varakih poglavlja s Evropskom unijom koja se tiu pravosua i vladavine prava. Ma koliko aktualne vla-sti priale o napretku u svemu i svuda,

teko da smo otili dalje od one sentence gdje ja stadoh, ti produi. Aktualna vlast za sve to je bilo pogreno (a mnogo toga je bilo) krivi bivu vlast. No, injenica je da gotovo nita od greaka prethodnika

nije ispravila.Prije manje od mjesec dana sam mi-

nistar pravde Nikola Selakovi izjavio je da je stanje u sudovima u Srbiji, u koji-ma ima skoro milijun starih predmeta,

Foto: M. Milenkovi

2020


alarmantno. Starih predmeta u kojima postupak traje izmeu pet i deset godi-na je 713.521, a preko deset godina oko 239.000. Ukupno je 953.515 starih pred-meta u naim sudovima, a vie od 90 od-sto tih predmeta je izvrenje na osnovu verodostojnih isprava, rekao je Selako-vi u Skuptini Srbije, priajui o sue-nju u razumnom roku (zbog ega smo je-dan od rekordera po broju predmeta pred Evropskim sudom za ljudska prava), koje zavisi od mnogo elemenata, te da sudije nisu jedini krivci, ve i nizak nivo dru-tvene organizacije i discipline, neusugla-eni zakoni, promjene zakona, kao i loi i nejasni zakoni.

dravna pitanjaSve to je ministar rekao ide na duu

njemu i njegovim suradnicima. Da nema nikakve drutvene organizacije i dis-cipline, graani vide svakodnevno u

organizaciji svih pravosudnih slubi. O statusu radnika u pravosuu, svata bi ministru mogao rei Sindikat pravosu-a. O tome da su zakoni neusuglaeni, mogu govoriti i suci i advokati, graani posebno, ali i rme, na ijim se leima sve prelama. Ukratko, neusaglaeni za-koni, promene zakona, kao i loi i nejasni zakoni koje spominje ministar Selako-vi nisu nita drugo nego nesposobnost vlasti koja je veinu ba takvih zakona donijela po hitnom postupku, bez javne rasprave i bez uobiajenog roka poetka njihovog vaenja.

U tom njegovom, inae, tonom opa-anju, injenice su ove: zakoni nam ne valjaju, na sudove se vri estok priti-sak (vidjelo se to po podobnom izbo-ru predsjednika sudova, meu ostalim), tuioce se nastoji dodatno podvrgnuti izvrnoj vlasti proirivanjem diskrecio-nih ovlatenja Dravnog vijea tuilaca,

a bez jasno uglavljenih pravila, koja go-dinama ekamo, kad su i sudovi i tuio-ci u pitanju.

Upozoravamo da postoji intencija da po ubrzanoj proceduri budu predloeni i izabrani efovi tuilatava, odnosno 91 javni tuilac na period od est godina i oko 45 zamenika na prvi mandat u tra-janju od tri godine bez jasnih objektivnih merila, upozorava Udruenje sudskih i tuilakih pomonika ovog maja, podsje-ajui da su svih ovih godina zamjenici javnih tuilaca birali bez ikakvog pravil-nika, koji su po zakonu morali da imaju, a koji tek sada donose, na isteku manda-ta. I to sa spornim rjeenjima.

formalni pravilniciDo kraja godine istie i mandat re-

publikom javnom tuiocu, tuiocu za organizovani kriminal i tuiocu za rat-ne zloine, najznaajnijim tuilakim

Pravosue kao rtva i vinovnik

Zaraenost politikim ambijentomPie: Slobodan Beljanski

U truloj dravi nema zdravog pravosu-a. Zato je u dananjoj Srbiji, ba kao i u onoj jueranjoj, svaki trud da se sudovi postave na vrste noge, a da se pri tome ne menja neprirodna hijerarhija u meu-sobnom odnosu tri grane vlasti, da se ne dira u nain na koji se vlada, ni u nain na koji se sa samog vrha utie na dru-tvo i kulturu, unapred izgubljena bitka. Uprkos podjednako dugotrajnoj koliko i prividnoj akciji spasa, pravosue je u goroj situaciji nego to je ikada bilo: bez neophodne nezavisnosti i samostalnosti, bez dovoljne strunosti i ujednaenosti.

Da nisu upotrebljene preteke rei? Molim, moda ete nai neke prikladnije za dravu u kojoj premijer ne shvata da se svojim izjavama mea u sudsku vlast i da povreuje pretpo-stavku nevinosti? U kojoj se ministar pravde smatra nedodir-ljivim, uprkos tome to je pravosue najslabija karika u pristu-pnim pregovorima, to je doprineo viemesenoj blokadi rada sudova, to omalovaava advokaturu i ne snalazi se u poznava-nju sukoba interesa, to se njegova pretnja tubom protiv la-nova prvog saziva Visokog saveta sudstva moe shvatiti kao

otvoren pokuaj disciplinovanja sadanjeg saziva ovog organa, i to njegova najava da e sudije morati da nadoknade tetu koju drava plaa zbog dugog trajanja postupaka, osim zastraiva-nja, otvoreno daje do znanja da je uinak vaniji od kvaliteta.

Kakva poruka, uostalom, proizlazi iz pretpostavke da se sam predsednik Republike, zalaui autoritet svoje funkcije, makar i posredno, uz aktivno sudelovanje jednog od najbliih svojih saradnika, upleo u postupak za rehabilitaciju Dragoslava Mi-hailovia, postupak koji je predstavljao svojevrsni ispit zrelosti za nae sudstvo? I kako, najzad, objasniti da je sud, da li zahva-ljujui uplitanju ili nekoj drugoj slabosti u moru onih na koji-ma je odnegovan, na tom ispitu pao? Ne zbog sloenosti same stvari, ve zbog toga to nije uspeo da razlui dijahroni aspekt

Foto: A. Ani

2121


fenomena pravinog suenja od njegovih savremenih karak-teristika, ili, to je jo gore, da uoi jednostavni pravni postu-lat da se bez prethodnog odgovora na pitanje da li je osueni bio odgovoran za ratne zloine i kolaboraciju sa okupatorom ne moe izvesti zakljuak o tome da li su u donoenju osuu-jue presude prevagu nad ovim injenicama odneli politiki ili ideoloki motivi!

Kakva li je drava u kojoj se odbranom partijskih kadrova, bez obzira na njihovu nesposobnost, alje poruka da je politika volja iznad zakona i odgovornosti? Ili drava u kojoj rtva od-mazde moe postati sudija koji se nije uklopio u sliku projek-tovane odmazde prema licu kome se sudi (sluaj sudije Vui-nia)? O kakvoj dravi da govorimo, kada se u njoj donose za-koni za pojedince ili za izbegavanje regularnih procedura, i u kojoj se, za najosetljivije predmete koji nas godinama kompro-mituju u meunarodnim razmerama, pored organa zadue-nih za otkrivanje krivinih dela i krivino gonjenje, obrazuju istrani timovi amatera (ubijeni novinari, sluaj brae Bitii)? Kako nazvati stanje u dravi koja polako, ali sigurno, preuzima tafetnu palicu hakih optuenika, dovodei u pitanje i legi-timitet i svrhu Tribunala i sopstveni zakon o saradnji s njim?

Pojam sankcije, mada odavno ima drugi sadraj, u naim pri-likama se sasvim komotno moe tumaiti u svom izvornom i doslovnom znaenju: sveana naredba, odobrenje vie vla-sti za neki in nie vlasti, dozvola, potvrda, doputenje. S tom razlikom to ovde nije re o naredbi koju izrie sud, ve o onoj koja se spolja namee da bi obuhvatila i sud i njegove odluke. Zato se sudovi i smatraju nierednom vlau, koja sveane naredbe viih vlasti ne bi trebalo da prima samo kroz for-mu zakona, nego i kroz tumaenja kako bi i prema kome za-kon trebalo ili ne bi trebalo primeniti.

Patoloki karakter izvrne vlasti, a ne njen deklarisani tip, na-stoji da potini organe ija je ustavna obaveza da budu neza-visni. Kritika se uzima kao akt neprijateljstva. Nezavisne in-stitucije smatraju se konkurentima. Snaga izvrne vlasti meri po tome to neprekidno daje do znanja da bi ona daleko bolje

mogla vladati, ako ba ne bez ovakvih institucija, a ono sva-kako mimo njih i protiv njih, a najbolje s njima kad na svoju nezavisnost vie ne bi polagali pravo! Otuda pritisci na sud, otuda besprizorna kampanja protiv ombudsmana, otuda op-struiranje rada i pokuaja usavravanja rada Agencije za bor-bu protiv korupcije, otuda igre s poverenicima.

Na sceni je posebna vrsta politikog mimetizma: podraavati razvijene demokratije, bez ubeenja da je to korisno, bez na-mere da se to u praksi primeni i bez jasnog distanciranja od onih koji u ekspanzivnoj i sve masovnijoj faizaciji drutve-nog ambijenta, to podraavanje smatraju prokletstvom. Hi-pokrizija koja nam dolazi odozgo, ma koliko providna, veoma je delotvorna. Otkrivanje besmisla od strane onih koji tu hi-pokriziju osuuju iezava pred lakovernou ili podanikim entuzijazmom onih koji je ne vide ili se sa njom mire.

Nasuprot tom e, ne posustaje se u nastojanju da se pravosue prikae boljim. tavie, polet u donoenju prigodnih strategi-ja i akcionih planova, u obrnutoj je srazmeri sa mogunou da se dostigne poeljni cilj. Moda je jedan od razloga upravo to to poeljni cilj nije i onaj koji vlast odista eli.

Pravosue je zaraeno politikim ambijentom. Ono ne moe ostati izolovano od zla koje po drutvu rasprostiru politike partije, izvrna vlast, programi obrazovanja, kler i kriminal. U takvim prilikama, po pravilu, instalacija harizme glavni oslo-nac nalazi u karijeristima, konvertitima i ljudima ucenjenim zatajivanjem sopstvene sumnjive prolosti.

Ako poemo od Milsove postavke da koncepciju ini ideja is-punjena empirijskim sadrajem, videemo da kod nas, u odsu-stvu bilo kakve zamisli da se u pravosuu promeni ita drugo osim broja nereenih predmeta, upotreba fraze o njegovoj re-formi nema nikakvog empirijskog pokria. Otuda se, bez ener-ginih i promiljenih promena, ne moe nazreti ni bilo kakva koncepcija, ako takve elje uopte ima, da se sudska vlast, pre svega, uini strunom i nezavisnom.

(Autor je advokat iz Novog Sada)

funkcionerima pa iz tog razloga pitanje njihovog izbora postaje jedno od najzna-ajnijih dravnih pitanja. Sve to ukazu-je da lanovi dvt-a koji su na kraju svog mandata i koji de facto nemaju vie legi-timitet, koji im je sporan jo od 2011. godi-ne kada su sprovodili postupak revizije po prigovorima neizabranih tuilaca, ne mogu da diskreciono odluuju o kandi-datima, a da Pravilnik postoji samo for-malno, kau oni.

Nije samo kod tuilaca kaos, ve i u sudskom sistemu. I dalje se tzv. reforma svodi na preseljavanje sudskih predme-ta po novim prostorima, na graane koji vie i ne znaju na koju se adresu obra-titi (pogotovo je to sluaj s privatnim,

odnosno ubudue javnim izvriteljima) da bi zatitili svoja prava, na sve teu do-stupnost graana sudovima. O tome smo nedavno u jednom istraivanju dobili maksimalno lou ocjenu, na posve potci-jenjen status radnika u pravosuu, koji-ma su ionako male plae smanjene na-utrb silnih agencija i stranakog zapo-ljavanja u dravnoj upravi, te kojima se ukida zakonsko pravo na napredovanje golim dopisom ministra pravde.

Predsjednike sudova u Srbiji je ne-davno, naime, ministar pravde obavije-stio da u budetu nema novca za zako-nom predvieno napredovanje, te e za eventualne probleme oni snositi od-govornost, pa e daktilogra , radnici u

pisarnici, zapisniari i ostali dravni slu-benici koji rade u pravosuu, a koji su na osnovu ocjene svog rada zasluili unap-reenje i poviicu, umjesto napredovanja i poviice dobiti ipak.

Predsjednica Sindikata pravosua Sla-anka Miloevi u jednom svom tekstu (Danas) pie: Sramota me je da kaem, ali injenica jeste da se predsednici sudova i javni tuioci utrkuju u poslunosti. Isfru-strirani svojom slabou i nespremnou da se suprotstave izvrnoj vlasti, oigled-no nedorasli funkcijama na koje su iza-brani, prethodno doneta reenja o napre-dovanju stavljaju van snage, pa ak i uce-njuju dravne slubenike, te zakljuuje: Ne moraju sudije i tuioci da budu pravni

2222


Nedeljnik Vreme u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji, u petak, 5. juna, u Press centru Udruenja novinara Srbije, Knez Mihailova 6/III, organizuje tribinu u dva panela pod nazivom:

PRAVOSUE, USTAVNE PROMENE, USTAVNE GARANCIJE I PRAVA GRAANA Moderatorka tribine: Tatjana Tagirov, novinarka nedeljnika Vreme

Dnevni red10:00 10:20 Dragoljub arkovi, glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme

Majkl Ujehara, zamenik efa Misije OEBS u Srbiji

10:20 12:00 Panel I: Promene Ustava koje se tiu pravosuaUvodniari: Tanasije Marinkovi (Pravni fakultet Beograd) Neke od tema koje e biti obraene: ta treba menjati u postojeem Ustavu u delu koji se tie pravosua i zato? Zato su podela vlasti i nezavisnost sudija vane? Ko treba da bira sudije i tuioce? Koja je uloga Visokog saveta sudstva i Dravnog vea tuilaca? Kakve su koristi za graane od ovih izmena Ustava?

12:15 14: 00 Panel II: Pristup graana pravdiUvodniar: Vida Petrovi kero (sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji)Neke od tema koje e biti obraene: Koliko je graanima pravda dostupnija nakon sprovedenih reformi i uvoenja novih pravosudnih zanimanja? Koliko e izmene zakonskih propisa doista promeniti dostupnost pravde graanima?

Panelisti: Predstavnik ministarstva pravde Predstavnici strukovnih udruenja: Drutvo sudija Srbije Konstantin Miki Vranjki, Udruenje

tuilaca Srbije dr Goran Ili, predsednik. Sudije: Ljubica Milutino

1274 veme

Documents