1356329108_opsta psihologija vii

8/23/2019 1356329108_opsta Psihologija VII

http://slidepdf.com/reader/full/1356329108opsta-psihologija-vii 1/73

OPŠTA PSIHOLOGIJA VI

UĈENJE, MIŠLJENJE,

PAMĆENJE



UĈENJE

• U momentu roĊenja ljudsko biće raspolaţe ograniĉenim

mogućnostima da zadovolji svoje potrebe

• Ono ima genetski potencijal za to, ali je neophodno da postoje

podsticaji u sredini koji omogućuju takav razvoj i vreme da se

podsticaji usvoje i stabilizuju – potrebno je uĉenje

• U repertoaru ĉovekovih adaptivnih reakcija teško je pronaći one koje

nisu rezultat uĉenja:

• ĉovekovo iskustvo je rezultat uĉenja; opaţaj spoljne stvarnosti ima

svoju razvojnu istoriju u kojoj vaţno mesto ima smisao opaţenog, aon je rezultat uĉenja



ODLIKE UĈENJA

1. Uĉenje je promena u ponašanju ili promena u liĉnosti

2. Promena je nastupila pod uticajem sredine – namernim

ili spontanim uticajem

3. Promena je relativno trajna



UĈENJE

• Uĉenje i pamćenje – dva meĊusobno povezana psihiĉkaprocesa

• Uĉenje – relativno trajno menjanje jedinke na osnovuiskustva i njene aktivnosti

• Uĉenjem stiĉemo oblike ponašanja i osobine liĉnosti – sve ono, što nije dato biološkim nasleĊem

• Uĉenje je širi pojam od školskog uĉenja

• Uĉenje – jednostavni i sloţeni oblici uĉenja



VRSTE UĈENJA



OBLICI UĈENJA

• Posmatranjem deĉijeg razvoja psiholozi su došli do

zakljuĉka da postoje tri osnovna naĉina na koji se uĉi:

1. Ponavljanjem

2. Asociranjem odgovora sa jednom posebnom draţi ili

klasom draţi u procesu uslovljavanja

3. Posmatranjem ponašanja socijalnog modela



HABITUACIJA

• Jedan od najranijih oblika uĉenja koji se javlja već kodnovoroĊenĉadi je habituacija (navikavanje)

• Dete vrlo brzo po roĊenju prestaje da se trza i da reagujena svaki jaĉi šum ili svetlo – uspostavlja se neka vrsta

„bliskosti“ sa svetlom, zvukovima ili mirisima koji deluju unjegovom okruţenju

• Habitacija se javlja kao posledica ponovljenog izlaganja

neutralnih draţi



JEDNOSTAVNI OBLICI UĈENJA

SENZITIZACIJA I HABITUACIJA

• Senzitizacija – povećana

osetljivost organizma

usled ponavljanja

intenzivnih i znaĉajnih

draţi.

• Habituacija – sastoji se u

tome da se na draţi koje

se ponavljaju, a nisu od

znaĉaja, sve slabijereaguje i na kraju se

sasvim prestaje sa

reagovanjem.



• Klasifikacija uĉenja prema Radonjiću:

• I OPERACIONALNO DEFINISANI OBLICI UĈENJA (opisuje seponašanje organizma u odreĊenim uslovima):

1. Klasiĉno i emocionalno uslovljavanje

2. Instrumentalno uĉenje 3. Uĉenje lavirinta

4. Uĉenje razlika

5. Uĉenje putem uviĊanja

6. Uĉenje po modelu



Klasifikacija uĉenja prema Radonjiću:

• II UĈENJE NA OSNOVU SADRŽAJA UĈENJA:

1. Verbalno uĉenje – uĉenje sadrţaja koji su iskazani

jeziĉkim simboliĉkim sistemom (ukljuĉuje i uĉenje

simbola)

2. Motorno (motoriĉko) uĉenje – usvajanje motornih

veština i pokreta



KLASIĈNO I EMOCIONALNO

USLOVLJAVANJE



Klasiĉno uslovljavanje -Pavlov



Uslovna i bezuslovna draţ



Proces uslovljavanja



Emocionalno uslovljavanje:

eksperiment sa malim Albertom

• Eksperiment su izveli Votson (zaĉetnik bihejviorizma)

i Rajnerova

• BD-iznenadan jak zvuk; BR-strah; UD-bela ţivotinja;

UR-strah od bele ţivotinje

• Cilj: dokaz u prilog teorijskoj postavci bihejviorizma

da se emocionalne reakcije uĉe (kroz proces

klasiĉnog uslovljavanja)



Emocionalno uslovljavanje:

eksperiment sa malim Albertom



Emocionalno uslovljavanje-odlike

• Lako se stiĉe

• Teško se gasi

• Lako se generalizuje

• Uĉe se i negativne emocije

• Koristi se u bihejvioralnoj terapiji



Emocionalno uslovljavanje

• Uslovljavanje negativnih emocija (razvijanje fobija,

averzija)

• Uslovljavanje pozitivnih emocija (sigurnosti,relaksacije)

• Nauĉena bespomoćnost i nauĉeni optimizam

(Selidţmen)

• Emocionalna inkubacija (Ajzenk)



Uslovljavanje negativnih emocija

• Strah moţe da se uslovi i na zamišljanje

zastrašujućih ishoda.

• Moţe da se uslovi na jedan snaţan traumatski

dogaĊaj ili na više subtraumatskih dogaĊaja.

• Postoje individualne razlike u lakoći uslovljavanja

emocije straha.



Teorija emocionalne inkubacije (Ajzenk)

• Paradoks neurotiĉara: neurotiĉni simptomi opstaju

iako nisu niĉim potkrepljeni (npr.klaustrofobija).

• Kod emocije straha nepotkrepljeno ponavljanje

uslovne draţi ne dovodi do gašenja već doemocionalne inkubacije, tj. do jaĉanja uslovljene

reakcije.

• Do inkubacije pre dolazi kod snaţnih emocionalnih

reakcija.



Nauĉena bespomoćnost (Selidţmen)

• Nauĉena bespomoćnost: uĉenje da nemamo kontrolu

nad neprijatnom stimulacijom (eksperiment

Selidţmena i Majera, sa psima) i pasivnost u

sledećim situacijama



KLASIĈNO USLOVLJAVANJE Neutralne draţi (razni objekti i pojave u okolini) dobijajunovo znaĉenje kad su asocirane sa nekom vrstom

ponašanja koje nije pod našom voljnom kontrolom.Nenamerno uĉenje.

Pavlovljev eksperiment.

EMOCIONALNO USLOVLJAVANJE je oblik klasiĉnog uslovljavanja

Votson i Rajnerova - ogled sa malim Albertom

→ Nastanak fobija (klaustrofobija, agorafobija, sociofobija)

Generalizacija – uslovljena emocija se lako širi

BD

hrana

UDzvuk

BR

luĉenje pljuvaĉke

Votson

Ivan Petroviĉ Pavlov

= UR



INSTRUMENTALNO UĈENJE

• Aktivnost je sredstvo (instrument) da se zadovolji

potreba

• Gladna ţivotinja u kavezu opaţa hranu koja se nalazi

izvan kaveza; preduzima niz necelishodnih pokušaja da

doĊe do hrane. Nekim pokretom ţivotinja sluĉajno

uspeva da otvori kavez i tako dolazi do hrane.

• U ponovljenim pokušajima ţivotinja opet pravi niz

sluĉajnih pokreta, ali pri svakom novom pokušaju ona

dolazi sve brţe do cilja (hrane)

• Pokušaji su slepi, a uspeh sluĉajan, pa je Torndajk ovu

metodu nazvao uĉenje putem slepih pokušaja i

sluĉajnih uspeha



Torndajkov eksperiment



Skiner:

respondentno i operantno uslovljavanje



Instrumentalno uĉenje

• Postupno uĉenje

• Uĉenje potkrepljenjem

• Ponašanje je instrument dolaţenja do cilja

• Bez uĉešća viših kognitivnih procesa

• Asocijacionistiĉka S- R objašnjenja

• Zakon efekta



Zakon efekta (Torndajk)

• Zadovoljavajuće posledice jaĉaju odgovor, anezadovoljavajuće ga slabe.

• Agensi socijalizacije (roditelji, škola, vršnjaci) koristeove principe u formiranju odreĊenih ponašanja, odlikaliĉnosti stavova, vrednosti, moralnosti.

• Sa uzrastom, socijalna potkrepljenja (odobravanje,

neodobravanje) i samo-potkrepljenje (poznavanjerezultata) postaju znaĉajniji od materijalnihpotkrepljenja.



Oblikovanje ponašanja:demonstracija 1



Oblikovanje ponašanja:demonstracija 2



INSTRUMENTALNO UĈENJE Uĉenje putem pogrešaka i sluĉajnog uspeha. To je cilju usmereno uĉenje.

Namerno uĉenje

→ Posledice su te koje odreĊuju ponašanje. Uradićemo one stvarikoje nam obezbeĊuju da seosećamo prijatno, a izbegavaćemoone situacije u kojima se osećamo neprijatno.

Edvard Torndajk

Skinerova kutija

Torndajkov eksperiment

Zakon efekta - Radnje koje dovode do nagrade bivajuuĉvršćene, dok radnje koje ne dovode do nagrade, ili dovode dokazne, bivaju eliminisane.

Nagrada koja dovodi do zadovoljenja nekog motiva se naziva

potkrepljenje.



• UĈENJE LAVIRINTA – eksperimenti sa pacovima; ima

sliĉnosti sa instrumentalnim uĉenjem

• Za uspešno pronaĊen put iz lavirinta ţivotinja dobija

nagradu – najĉešće hranu

• Neki psiholozi uporeĊuju uĉenje u lavirintu sa ljudskim

uĉenjem serije reĉi ili besmislenih slogova (uĉenje serija)



• UĈENJE RAZLIKA ILI DISKRIMINACIONO UĈENJE

• Nagrada se daje za uspešno rešen problem, tj. uspešno

nauĉenu lekciju

• Razlika je u tome što se nagrada daje za uspešno

razlikovanje ponekad veoma sliĉnih draţi



UĈENJE PUTEM UVIĐANJA

• UviĊanjem osoba otkriva novi aspekt situacije,

sagledava problem na nov naĉin



UĈENJE PUTEM UVIĐANJA

Kelerovi eksperimenti



• ODLIKE UĈENJA PUTEM UVIĐANJA:

1. Do rešenja se dolazi naglo2. Oblik ponašanja koji je doveo do rešenja se primenjuje i

u narednoj sliĉnoj problem - situaciji, bez vraćanja na

neuspešne pokušaje

3. Uspešan model ponašanja primenjuje se ne samo upribliţno istim situacijama, već i u situacijama koje imaju

jedan ili više srodnih elemenata prvobitne situacije



UĈENJE UVIĐANJEM

Uĉenje putem rešavanja problema.

→ Npr. Uĉenjeuĉenika je kvalitetnijeako ukljuĉuje irazumevanje

nauĉenog gradiva.

Volfgang Keler Kelerov eksperiment

UviĊaju se odnosi sredstva i cilja. UviĊanje, shvatanje i razumevanje odnosa

predstavlja osnovnu karakteristiku mišljenja i inteligencije.



UĈENJE PO MODELU

Uĉenje ugledanjem na uzor.

Uzor je model koji se oponaša.

2 vaţna pojma:

• Imitacija – vezuje

se za spolja vidljiva

ponašanja

• Identifikacija – vezuje se za

unutrašnja svojstvaĉoveka.

Albert Bandura

eksperiment sa lutkom Bobo



UĈENJE PO MODELU

1. Uĉenje imitacijom

2. Uĉenje identifikacijom

3. Uĉenje uĉenjem uloga – uĉe se poloţaji i

uloge; u osnovi, ovaj oblik uĉenja je samo sloţeniji vid

uĉenja po modelu



UĈENJE IMITACIJOM I IDENTIFIKACIJOM

IMITACIJA IDENTIFIKACIJA

Ne mora bitiemotivne veze sa

modelom

Mora postojatiemotivna veza sa

modelom

Imitiraju se jednostavniji obliciponašanja – gestovi,

mimika. . .

Naučeno ponašanjekraće traje

Naučeno ponašanje je relativno trajno

Usvajaju sesloženiji oblici

ponašanja – govor,stavovi, način

ophođenja premadrugima. . .

Emocionalna veza

Složenost oblika ponašanja

Trajnost naučenog



Eksperiment Bandure

• Cilj: utvrditi da li agresivno ponašanje moţe da se uĉi posmatranjem modela

• Nezavisna varijabla: ponašanje modela (agresivno ineagresivno) u razliĉitim situacijama

• Zavisna varijabla: uĉestalost agresivnog ponašanja posmatraĉa

• 4 modaliteta NV ili 4 eksperimentalna uslovaponašanja modela: E1-agresivni model uţivo; E2-agresivni model na filmu; E3-neagresivni model; E4-agresivni model prerušen u maĉku



Bandurin eksperiment



Eksperimentalni nalazi Bandure i saradnika

• Više se imitira (i opravdava) agresivni muški negoagresivni ţenski model (spontane primedbe naagresivno ponašanje ţenskog modela, a verbalno

odobravanje muške agresije)

• Redukuje se strah od pasa kod 2/3 dece koja suposmatrala sve bliţe kontakte deteta-modela sa psom




• Deca koja posmatraju nagraĊeno agresivno ponašanje

modela (uspeva da otme igraĉke) ĉešće bi volela da liĉe

na model (uz racionalizacije takvog izbora) nego deca

koja posmatraju kaţnjeno ponašanje modela (ne uspevada otme igraĉke).

• Ako se u drugoj fazi deca direktno nagraĊuju za

agresivno ponašanje, razlika izmeĊu grupa nestaje.




• Odrasla osoba-model daje drugoj osobi ili detetu

igraĉke: imitiraju se oba modela ali više model koji

daje (nosilac moći).

• Deca poĉinju da prihvataju moralnu orjentacijumodela, suprotnu svojoj. Moralne orjentacije:

objektivna (prema šteti) i subjektivna (prema

namerama izvršioca štetnog dela)



TRANSFER UĈENJA



TRANSFER UĈENJA

Transfer – prenošenje

Transfer uĉenja – dejstvo ranijeg uĉenja na kasnije uĉenje ili nakasniju aktivnost uopšte.

Efekat transfera moţe da bude:

• pozitivan – kada prethodno uĉenje olakšava kasnije uĉenje

• negativan – kada prethodno uĉenje oteţava kasnije uĉenje

POZITIVAN TRANSFER



ŠTA JE to što se iz prethodnog uĉenja pozitivnoodraţava na uĉenje novog?



POZITIVAN UTICAJ PRETHODNOG UĈENJANA UĈENJE NOVOG

1. Korisni principi,metode i tehnike uĉenja

2. Uoĉavanje zakonitosti, pravila i naĉina koji

omogućavaju da se nešto uspešno nauĉi

3. Pozitivno i negativno iskustvo koje je steĉeno prenosi

se na nove situacije

4. Uopštavanja, generalizacije u posmatranju, uĉenju, pamćenju i izvoĊenju zakljuĉaka o primeni nauĉenog



Mišljenje

Homo sapiens- misleći ĉovek



OdreĊenje mišljenja

• U širem smislu: svaka mentalna aktivnost (sećanje,

predstavljanje, maštanje):

– “Mislim na naše letovanje u Budvi” – “Mislim da je vreme za ruĉak” – “Mislim kako bi sada bilo lepo sedeti na Adi i pijuckati

kafu”.



• U uţem smislu:

• Mišljenje je cilju usmereno operisanje simbolima(predstavama, pojmovima, reĉima)

• Omogućava prevazilaženje perceptivno datog iuviĊanje opštih svojstava pojava i suštinskih vezameĊu njima.



• Oblasti u kojima se ispoljava mišljenje:

– Rešavanje problema, cilj: nalaţenje rešenja

– SuĊenje i donošenje odluka, cilj: od niza mogućih

alternativa odabrati najbolju moguću – Zakljuĉivanje, cilj: na osnovu ĉinjenica donetiodgovarajući zakljuĉak

– Stvaralaštvo, cilj: svoriti nešto novo, originalno ivredno



Kako se prepoznaje da druga osoba misli?

• Koji su spoljni znaci mišljenja?



Mišljenje i govor

• Govor je ne samo sredstvo komunikacije nego i sredstvomišljenja, razvijen u funkciji sporazumevanja u zajednici

• Pojam je glavni instrument uopštavanja i mišljenja

• Kulturne razlike u iskustvima vode razlikama u jeziku, a

one dalje uobliĉavaju naĉin opaţanja i konstruisanjasveta i subjektivne stvarnosti



Faze rešavanja problema

• 1.Identifikacija problema

– Sposobnost za otkrivanje problema zavisi od više ĉinilaca:od bogatstva starog iskustva, intelektualnih sposobnosti i navike dase pitamo »zašto« i »kako«.

– Primer: deca

– Primer: Gaus• 2.Sužavanje problema: definisanje teškoće

– Direkcija (model traganja, mentalni set): implicitne ilieksplicitne pretpostavke i naĉin pristupa problemu.

– U skladu s pretpostavkama definišemo teškoću problema i u timokvirima tragamo za rešenjem.

– Direkcija nas ograniĉava u traganju za rešenjem i moţe dovestido fiksacije za neuspešnu strategiju

• 3.Javljanje hipoteze – “Aha doţivljaj”

• 4.Proveravanje hipoteze



Gausovo uoĉavanje problema

• Gaus (Karl Fridrih Gaus) je rano pokazao svoju

matematiĉku darovitost. Poznata je anegdota koja kaţe

da je jednom prilikom Gausov uĉitelj zadao da se saberu

svi brojevi od 1 do 100, verovatno da bi "zaposlio

uĉenike". Na njegovo veliko iznenaĊenje, Gaus (koji jetada imao 7 godina) odmah je doneo svoj rezultat: 5050.

Evo kako je mladi matematiĉar to rešio: Posmatrajući niz

1,2,3,4,...,97,98,99,100, ĉije je ĉlanove trebalo sabrati,

uoĉio je izvesnu zakonitost: kada spari 1 i 100, 2 i 99, 3 i98, i tako dalje, uvek dobije zbir 101. Takvih parova ima

taĉno 50. Otuda je traţeni zbir jednak 50×101 = 5050.

Ovaj postupak nazvan je „Gausov postupak“.

V šti š j bl t ti i i

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B1%D0%B8%D1%80

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%B0%D1%83%D1%81%D0%BE%D0%B2_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%B0%D0%BA&action=edit&redlink=1




http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B1%D0%B8%D1%80



Veštine rešavanja problema u matematici iprirodnim naukama

• Razumevanje matematiĉkog reĉnika (npr.šta je polje)

• Razumevanje tablica i grafikona (npr. da reĉima opišu

problem prikazan grafiĉki)

• Prepoznavanje obrazaca u osnovi pojedine vrstezadataka, npr. obrazac zadatka i poznavanje postupka

rešavanja

• Treba prouĉavati rešavanje problema u konkretnim

ţivotnim situacijama, a tek potom simboliĉki prikazatiproblem i izvesti matematiĉku operaciju



Faze stvaralaĉkog mišljenja

• 1.Priprema (preparacija)

– Prikupljanje informacija o problemu, definisanje, prvipokušaji rešavanja problema, skiciranja umetniĉkog dela

• 2.Inkubacija

– Mirovanje, nebavljenje problemom. Suština: slabljenjeprvobitne direkcije što omogućava da se na nekiĉesto beznaĉajan povod uoĉi mogućnost sagledavanja problema na nov, originalan naĉin

• 3.Iluminacija (inspiracija/nadahnuće) • 4.Proveravanje (verifikacija )



Vrste mišljenja

• Konkretno (realistiĉko) operiše simbolima, predstavama

stvarno postojećih objekata, bića, dogaĊaja, uvaţava zakone stvarnosti i logike, usmereno otkrivanju objektivnopostojećih veza, pojava –

• Apstraktno operiše apstraktnim pojmovima, idejama koje

nisu zasnovane na perceptivno datom



• Imaginativno operiše predstavama pojava i dogaĊaja stvorenih imaginacijom, relativno nezavisno odstvarnosti, pod uticajem subjektivnih ĉinioca

• Deduktivno (od opšteg prema pojedinaĉnom) – induktivno

• Konvergentno je dosledno, sistematiĉno i logiĉno u

traganju za jednim valjanim rešenjem problema – divergentno (stvaralaĉko) se odlikuje produkcijomvelikog broja hipotetiĉkih odgovora, rešenja

• Diskurzivno (verbalno) je zasnovano na pojmovima i

postupnim misaonim operacijama – intuitivno jeskokovito, zasnovano na malom i nedovoljnom uzorkupodataka

• Slikovno – verbalno – simboliĉko



Deduktivna metoda



Induktivna metoda



PAMĆENJE

I

ZABORAVLJANJE



PAMĆENJE

• Pamćenje je trajanje onoga što je uĉenjem prethodnosteĉeno

Uĉenjem se stvaraju „tragovi“ u mozgu; pamćenje jetrajanje tih tragova, a zaboravljanje slabljenje ili nestajanje

tih tragova.

• TRI OSNOVNE MANIFESTACIJE PAMĆENJA

1. Reprodukcija – sećanje ili obnavljanje ranijih utisaka iliznanja.

2. Prepoznavanje ili rekognicija

3. Ušteda pri ponovnom uĉenju

PROCES PAMĆENJA



ĈULO KRATKOROĈNOPAMĆENJE DUGOROĈNOPAMĆENJE

PROCES PAMĆENJA

Informacija sa ĉula odlazi u kratkoroĉno pamćenje i odavde moţe ali ne morada preĊe u dugoroĉno pamćenje

Informacija se u kratkoroĉnom pamćenju zadrţava 18 secObim kratkoroĉnog pamĉenja iznosi 7 podataka

KRATKOROĈNO I DUGOROĈNO PAMĈENJE

Prelazak informacije iz kratkoroĉnog pamćenja u dugoroĉno zavisi od osmišljenostii ponavljanja, kao i od paţnje.

Dugotrajna memorija predstavlja „skladište“ naših znanja o svetu kao i naĉinakorišćenja tih znanja. Znanja su uskladištena u obliku predstava.

PROCES ZABORAVLJANJA



PROCES ZABORAVLJANJA

O zaboravljanju govorimo kada se ranije nauĉeni materijal ne može više reprodukovati, prepoznati ili

nema uštede pri ponovnom uĉenju.

UZROCI ZABORAVLJANJA:

1. Spontano zaboravljanje – Ako se neko gradivo neponavlja ili ako se znanja ne upotrebljavaju ona će polako

nestajati.2. Aktivno zaboravljanje – rezultat je meðusobnogometanja dva gradiva.

Razlikujemo:

Retroaktivnu inhibiciju – kada sadašnje uĉenje ometa pamćenje ranije nauĉenog (npr:zaboravimo lik starog suseda zbog toga sto smosreli kasnije nekog ko jako liĉi na njega)

Proaktivna inhibicija – Ranije nauĉen materijalometa pamćenje onoga sto se sada uĉi.

Potrudi se da u predviĊenom vremenu sto vise reci zapamtiš



p p

• ROĐAK

• ŠIROK

• AFERA

• JABUKA

• IZVAN

• POJESTI

• OMOT

• PONOS• RACIONALAN

• TAKAV

• ŠUMA

• VLAST

• ZDRAV• VISORAVAN

• NEUDATA

• ODMAH

• ODREDITI

• POGODAK

• MAŠTA

• SEDAM

• UTEHA

• ĆILIM

• TAĈAN • JAK

• SVEDOK

• OKIDAĈ

• POSAO

• DAR• MAĆEHA

• SAVRŠEN



VEŢBA

ZADATAK:



ZADATAK:

Odredi koja je vrsta uĉenja u pitanju.

• Pas ulazi u kuhinju, ĉuje zveket posuĊa i luĉi pljuvaĉku.• Prilikom voţnje, vozaĉ autobusa staje i na pojavu

crvenog svetla pritiska koĉnicu.• Deĉak se uplaši kad neko viĉe. Njegov otac ĉesto viĉe

na njega. Deĉak uvek doţivljava strah kada vidi oca.

• Deĉak gleda televiziju i vidi kako glavni junak udaradrugog deĉaka i otima mu novĉanik. Sledećeg danadeĉak koji je gledao tu scenu na televiziji to isto ĉinideĉaku iz komšiluka. Kad ga sretne na ulici na putu doprodavnice, udara ga i otima mu novĉanik.

• Uĉenik je marljivo veţbao matematiku i dobio je peticu.Zbog toga on sada marljivo uĉi svaki dan matematiku.• Majka viĉe na svoju nemirnu ćerku: „Prestani, umiri se,

sada je dosta!” Kada je njen mlaĊi brat naljuti, ona mukaţe: „Sada je dosta, prekini već jednom!”



• Navedite primere iz vaše buduće profesionalne ulogevaspitaĉa, odnosno, trenera:

• Primer situacije u kojoj se primenjuje uĉenje po modelu

• Primer situacije u kojoj se primenjuje uĉenje putem

pokušaja i pogrešaka • Primer situacije u kojoj se odvija uĉenje putem

emocionalnog uslovljavanja



PITANJA KOJA PRATE TEMU

• Navedite odlike uĉenja

• Definišite uĉenje

• Navedite naĉine na koje se uĉi

• Navedite klasifikaciju uĉenja prema Radonjiću

• Objasnite habituaciju• Objasnite senzitizaciju

• Objasnite klasiĉno i emocionalno uslovljavanje

• Objasnite instrumentalno uĉenje

• Šta oznaĉava zakon efekta • Objasnite uĉenje prema modelu

• Objasnite uĉenje lavirinta

• Objasnite uĉenje razlika

• Objasnite uĉenje uviĊanjem



j j j

• U ĉemu je razlika izmeĊu uĉenja imitacijom i

identifikacijom?

• Šta oznaĉava transfer uĉenja i koje vrste transferapostoje?

• Šta se iz prethodnog uĉenja moţe preneti na novo

uĉenje?

• Šta je mišljenje? • Navedite faze u rešavanju problema

• Navedite faze stvaralaĉkog mišljenja

• Navedite i definišite vrste mišljenja (5)

• Šta je pamćenje?

• Koje su osnovne manifestacije pamćenja?

• Kako se odvija proces pamćenja?

• Šta je zaboravljanje i koje su uzroci zaboravljanja



Hvala na paţnji

1356329108_opsta psihologija vii

Documents