13.saobracaj i odrziv razvoj nbojkovic

8/6/2019 13.Saobracaj i Odrziv Razvoj NBojkovic

1/7

1

13. SAOBRAAJ I ODRIV RAZVOJ

Sadraj poglavlja:

1. Uvodni deo: osnovni pojmovi2. Strategija odrivog saobraaja

3. Uticaji saobraaja na odrivost3.1 Saobraaj i energija3.2 Saobraaj i tetne emisije3.3 Saobraajne nezgode3.4 Zaguenja u saobraaju3.5Buka3.6Zauzimanje prostora

4. Implementacija koncepta odrivog saobraaja

1. UVODNI DEO-OSNOVNI POJMOVIJaanje svesti o uticaju ljudskih aktivnosti na ivotnu sredinu, iniciralo je, irokorasprostranjen i prepoznatljiv pojam odriv razvoj. Osnova koncepta odrivog

razvoja zapravo predstavlja iznalaenje optimalnog balansa izmeu ekonomskih,ekolokih i sociolokih ciljeva, pa se u tom smislu odriv razvoj moe iskazati ikao harmonian razvoj. Osnovne tri komponente odrivog razvoja jesu: zatitaivotne sredine, ekonomski rast i socijalna jednakost. Ekonomski rast treba dase razvija u okviru kapaciteta ivotne sredine, odnosno ekolokih ogranienjaplanete. Najira definicija odrivog razvoja je razvoj koji zadovoljava sadanjepotrebe bez ugroavanja mogunosti da budue generacije zadovolje svojesopstvene potrebe. Zbog jake korelacije izmeu saobraaja i drutveno-ekonomskog razvoja a naroito zbog velikog uticaja saobraaja na ivotnusredinu saobraaj je vaan inilac strategije odrivog razvoja. Odriv saobraajpredstavlja sposobnost saobraajnog sistema da odgovori na saobraajne potrebe sadanjih generacija, bez ugroavanja mogunosti istog za budue

generacije. Odriv saobraajni sistem zadovoljava transportne potrebe ljudi uokviru raspoloivih ili dostupnih ekolokih, finansijskih i sociolokih kapaciteta.Pod pojmom ivotna sredina podrazumeva se celokupni sistem prirodnih iantropogenih objekata i pojava u kojima se obavlja rad, ivljenje i odmor ljudi.Svaka izmena ivotne sredine koja se nepovoljno odraava na prirodni tok irazvitak ivota, i izvodi sistem sredine iz ravnotenog stanja, jeste degradacija-naruavanje ivotne sredine. Svaka promena koja omoguuje bolji ivot ljudii drugih bia se oznaava kao unapreenje ili progradacija ivotne sredine.Degradacija koja se odnosi na unoenje materija i energije u sredinu pri emu seu organizmu ivih bia deavaju patogene promene nazivamo zagaivanjeivotne sredine.Zagaiva ili polutantje definisan kao zagaujua materijaijim unosom u sredinu nastupa zagaivanje. Subjekat koji proizvodi zagaujuematerije se naziva izvor zagaenja ili poluter.Pojam koncentracije zagaivaa predstavlja iznos zagaujuih materija uelementarnoj materiji ivotne sredine (vazduh, voda, zemljite).

2. STRATEGIJA ODRIVOG SAOBRAAJACilj strategije odrivog saobraaja je funkcionisanje saobraaja koje potujesledee kriterijume:Socioloke;Ekonomske; iEkoloke.


2/7

2

Socioloki kriterijumi: Osnovna pitanja su obezbeenje visokog nivoamobilnosti, dostupnosti, bezbednosti, sigurnosti, ostvarenje prava putnika,poboljanje uslova rada za radnike saobraajnog sektora. Efekti poboljanjatreba da obuhvate i da budu da budu prihvatljivi za razliite socijalne kategorije,tj. u saobraaju to znai jednake mogunosti za zadovoljenje potreba za

kretanjem. Socioloki aspekt zapravo sadri tenju da se pobolja ukupnikvalitet ivota.

Ekonomski kriterijumi: Obezbeenje ekonomskog prosperiteta za sadanjei budue generacije. Saobraajni sistem je podrka ekonomskim aktivnostima alije i sam deo privrednog sistema. Da bi saobraaj mogao da stvara potencijal zaekonomski razvoj potrebno je izmeu ostalog, da bude ekonomski isplativ ifinansijski dostupan. Negativni efekti saobraaja koji su posledica njegovogporasta mogu izazivati trokove koji prevazilaze koristi.

Ekoloki kriterijumi: Podrazumeva korienje obnovljivih prirodnih resursado nivoa njihove regeneracije i korienje neobnovljivih resursa do nivoamogudnosti razvoja obnovljivih supstituta. Pored toga, ekoloki odriv

saobraajni sistem treba da doprinese ouvanju ivotne sredine za sadanje ibudue generacije.

3. UTICAJI SAOBRAAJA NA ODRIVOSTSutina strategije odrivog saobraaja je u kontrolisanju negativnihefekata/uticaja saobraaja.Najvaniji negativni uticaji saobraaja u kontekstu odrivog razvoja jesu:

Velika energetska potronja uz gotovo potpunu zavisnost odfosilnih goriva ije su rezerve ograniene;

Zagaenja vazduha posebno na lokalnom nivou i globalnozagrevanje;

Prekomeran broj nastradalih i povreenih lica u saobraajnimnezgodama; Zaguenja u velikim gradskim podrujima;

Buka; Zauzimanje prostora.

Svi nabrojani uticaji mogu biti i lokalni i globalni a po svojoj prirodi razlikuju sesledee tri kategorije:

Direktni uticaji. Predstavljaju trenutne posledice transportnih aktivnostikao na primer uticaj emisije zagaivaa na respiratorne bolesti.

Indirektni uticaji. Predstavljaju sekundarne ili tercijarne efektetransportnih aktivnosti. Ovi efekti esto imaju tee posledice ali su i manjeprepoznatljivi kao na primer uticaj zaguenja u saobraaju na pojavustresa.

Kumulativni uticaji. Predstavljaju dodatne, viestruke ili sinergijske efektetransportnih aktivnosti koji ukljuuju razliite direktne i indirektne uticaje.Ovi efekti su manje predvidljivi.

3.1. Saobraaj i energijaJaka korelacija koja postoji izmeu energetske potronje i nivoa ekonomskograzvoja postavila je potronju energije u fokus svetske privrede. U razvijenimzemljama, saobraaj uestvuje sa 20-25% u ukupnoj potronji energije.Poveavanje stepena motorizacije i razvoj vazdunog saobraaja u velikimzemljama- Kini i Rusiji, dodatno su stimulisali rast i razvoj transportne industrije.


3/7


4/7

4

stabilna, u saobraaju rastu potrebe za ovim neobnovljivim izvorom energije, toje posledica porasta transportnih zahteva.

Alternativna gorivaMotori sa unutranjim sagorevanjem, korieni u motornim vozilima ili u drugesvrhe, glavni su izvori pojedinih polutanata. Na globalnom nivou oni uestvuju sa

preko 60% u emisiji ugljen-monoksida, oko 50% u emisiji ugljovodonika i sa50% u emisiji oksida azota.

Savreno sagorevanje:gorivo ( ugljovodonici) + vazduh ( kiseonik i azot ) ugljendioksid + voda + molekul azota

Tipino sagorevanje u motoru:gorivo ( ugljovodonici) + vazduh (kiseonik i azot) nesagorivi ugljovodonici + oksidi azota + ugljenmonoksid + ugljendioksid+voda

U istraivanju mogunosti primene alternativnih goriva treba imati u vidu da jenajjeftiniji izvor energije svakako i najpoeljniji. Prednost upotrebe nafte i njenihderivata u saobraaju je pre svega u relativno jednostavnom uvanju(skladitenju) i efikasnom sagorevanju u SUS motorima vozila. Ostala fosilnagoriva (prirodni gas, propan, metanol) takoe mogu biti korieni u saobraajuali im je komplikovaniji sistem uvanja. Za iru primenu ovih vrsta alternativnihgoriva potrebna su mnogo vea ulaganja u postrojenja za distribuciju u odnosuna konvencionalna goriva. Manja energetska efikasnost u odnosu na benzinuslovljavaju potrebu za veim distributivnim kapacitetima.Alternativna goriva u obliku preraene nafte (non-crude oil resources) privlaeznaajnu panju zbog nedostatka naftnih rezervi, poveanja cene nafte i potrebesmanjenja emisije tetnih materija.Biogoriva kao etanol ili biodizel se mogu dobiti fermentacijom eerne trske,kukuruza, cerealija i dr. Ogranienje u primeni ove vrste goriva je neophodnostvelikog iskorienja zemljita za uzgajanje i etvu ovih biljaka. Primera radi,procenjeno je da jedan hektar penice proizvodi manje od 1000 litara gorivagodinje, to predstavlja potronju samo jednog putnikog automobila kojiprelazi 10.000 km godinje. Ovo ogranienje proistie iz limitirane sposobnostiapsorpcije solarne energije koja se transformie u procesu fotosinteze. Ovakoniska produktivnost ne moe uspeno da zadovolji potrebe saobraajnogsektora.Vodonik se esto pominje kao energetski izvor budunosti, jer je duploenergetski efikasniji od benzina. Ogranienje u primeni predstavlja velikaenergija koja se troi u procesu proizvodnje, transfera i skladitenja vodonika.Proizvodnja vodonika zahteva elektrinu energiju. Vozila na vodonini pogon

iziskuju dva do etiri puta veu energiju u odnosu na elektrini automobil, aveliki problem u eksploataciji predstavlja i zapaljivost ovog gasa.Elektrina energija se takoe razmatra kao alternativni pogon. Osnovnaprepreka u primeni elektrinih automobila predstavlja savlaivanje veihrastojanja i postizanje brzina koje imaju i konvencionalna vozila. Zbog potrebepunjenja baterija elektrini automobil se ne moe koristiti za rastojanja vea od100 km, a postignute brzine za sada ne premauju 100 km/h. Nedavni razvojhibridnih vozila (kombinacija motora sa unutranjim sagorevanjem i elektrinihbaterija) predstavlja povoljnu kombinaciju energetske efikasnosti koju


5/7

5

obezbeuju elktrine baterije i veih rastojanja prevoenja koje obezbeujukonvencionalni motori.Do koje mere e se u saobraaju koristiti neobnovljivi izvori energije (fosilnagoriva) predmet je mnogih debata. Ukoliko se nastavi sa postojeim trendompotronje, rezerve bi mogle potrajati jo 30 godina, ali postoji i problemogranienosti proizvodnih kapaciteta koji ne mogu da zadovolje postojei porast

potranje. Poboljanje tehnologije eksploatacije je neophodan ali i sloen idugotrajan proces.Primena ostalih vrsta goriva u saobraajnom sektoru ima, kao to je navedeno,ozbiljna ogranienja. Oekivani skok cena nafte moe dovesti do recesijeekonomskih aktivnosti ali i podstai istraivanja na polju alternativnih reenja.Jedno od tehnologija je transformacija uglja u preienu naftu koje se vri navelikim temperaturama i pod velikim pritiskom. Isplativost ove tehnike tek trebada se potvrdi ali je njena implementacija svakako pogodna alternativa zazemlje koje su bogate ugljem (Kina).Trokovi uvoenja alternativnih izvora energije su vei u sektoru saobraajanego u ostalim sektorima privrede, u kojima solarna ili energija vetra zbog svojihkomparativnih prednosti ve nalaze iroku primenu.

3.2. Saobraaj i tetne emisijeSaobraajni sektor je jedan od najveih emitenata raznih hemijskih jedinjenja(ugljen-dioksid, azotni oksidi, ugljen-monoksid , metan CH4, ozon i dr.) izagaujuih estica.Veliki deo gradske populacije izloen je emisijama u nivou koji premaujugranine vrednosti kvaliteta vazduha koji su propisani za zatitu ljudskogzdravlja. Iako je, zahvaljujui uvoenju EURO standarda za vozila, trendsmanjenja emisija u transportu povoljan, uee saobraajnog sektora u emisijirazmatranih zagaivaa je i dalje znaajno.

Karakteristike saobraajnih sistema i uticaj na tetne emisijeEmisije tetnih materija zavise od karakteristika mree, intenziteta saobraaja ivida prevoza-ovi aspekti se povezuju na sledei nain: Struktura mree odreuje prostornu raspodelu emisije tetnih materija.

Centralizovana mrea ima koncentrisan saobraaj pa samim tim i emisijuali se ukupno troi manja koliina energije. Disperzivna mrea moe bitipovoljnija na lokalnom nivou ali ukupno zahteva veu koliinu energije.

Intenzitet saobraaja odreuje stepen (nivo) emisije tetnih materija Vid saobraaja odreuje prirodu emisije. Razliiti vidovi saobraaja

koriste razliite vidove energije a samim tim i emituju razliite zagaivae.

Pored tetnih emisija koje imaju trenutno dejstvo i intenziviraju se na lokalnomnivou, pojedine emisije imaju odloen/dugoroni negativni efekat u viduglobalnog zagrevanja i klimatskih promena. Saobraaj znaajno doprinosi

globalnim klimatskim promenama. Koncentracije ugljen dioksida, metana iazotastog oksda koje nastaju sagorevanjem goriva u vozilima izazivaju efekatstaklene bate. Gasovi koji izazivaju efekat staklene bate (GHG) zadravajuelektromagnetnu radijaciju i na taj nain dovode do globalnog zagrevanjazemljine povrine. Dodatno, neki od ovih gasova unitavaju i ozonski omotakoji titi zemljinu povrinu od ultraljubiastih zraenja. Prema podacima oemisijama GHG saobraaj i nije dominantan emitent, ali za razliku od veinesektora koji u periodu od 1990-2005. godine belee trend smanjenja, saobraajje imao znaajno poveanje emisija ovih gasova.


6/7

6

3.3. Saobraajne nezgode.Uprkos znaajnim naporima za poveanjebezbednosti u saobraaju, saobraajne nezgode, zbog svojih raznovrsnihnegativnih efekata, a pre svega gubitaka ljudskih ivota, ostaju globalna brigaoveanstva. Problem je najizraeniji u drumskom saobraaju gde se godinji

broj nastradalih kree oko 40.000 (u EU) i to pre svega mlae populacije. Uperiodu izmeu 2001. i 2007. godine, broj saobraajnih nezgoda je smanjen za21%. Ipak, nastavak postojeeg trenda smanjenja ne ukazuje da se moedostii ciljna vrednost za 2010. godinu, koja je postavljena najpre za EU-15, apotom je proirena i na EU-271 (Slika 10).

Slika 10. Promena broja nastradalih ljudi u saobraajnim nezgodama u drumskomsaobraaju (EU-27, 1990-2007)

3.4. Zaguenja u saobraaju.Narastajua zaguenja u saobraaju,karakteristina za velika gradska podruja imaju jo vee razmere u gustonaseljenim oblastima. Porast mobilnosti odnosno obima i putnikog i teretnogsaobraaja odvijao se daleko veim intenzitetom nego izgradnja novesaobraajne infrastrukture. Brojani podaci su sledei: porast teretnogsaobraaja u period od 1995. do 2005. godine kretao se oko 2,8% godinje, dokje u istom periodu porast obima putnikog saobraaja iznosio 1,9%, pri emu jemrea saobraajne infrastrukture (za sve vidove saobraaja) u periodu od 1992.do 2003. godine uveana za ukupno oko 20%.

3.5.Buka. Dugotrajna izloenost buci koja je vea od 75 dB izaziva oteenjasluha i utie na fiziko i psihiko stanje ljudi. Buka koja nastaje odvijanjemsaobraaja kao i aktivnostima na transportnim terminalima poveava rizike odkardiovaskularnih bolesti. Saobraajna buka zavisi od:- protoka saobraaja i gustine saobraaja- brzine kretanja vozila

- kategorije vozila- kao i doba dana (efekat saobraajne buke je znatno vei nou)

Buka kao jedan od najrasprostranjenijih i najneprijatnijih uticaja koji se sreu ugradu utie na:- panju- sniavanje radne sposobnosti


7/7

13.saobracaj i odrziv razvoj nbojkovic

Documents