14. uloga psihicke traume i stresa u razvoju jezickog46.ppt

7/24/2019 14. Uloga psihicke traume i stresa u razvoju jezickog46.ppt

1/56

Uloga psihike traume i stresa

u razvoju jezikog poremeajaprof.dr Vesna Radoman

FASPER


2/56

Psihika trauma i jezikiporemeaj

Psihika trauma predstavlja psihiku povredutrajne prirode koja je ozledila linost, a izazvana

je silovitim dogaajem intenzivno dramatine

prirode, koji je doveo do izvanredno munogdoivljaja ispunjenog negativnim emocijama kaoto su strah,neverica,ok oajanje. va psihikarana aktivira nesvesne mehanizme od!rane i

postaje izvor kasnijih poremeaja ,pose!no ukriznim ivotnim situacijama. "oe !iti u korenunastanka jezikog poremeaja


3/56

#luaj $"ali "irko%

#luaj deteta koje je preivelo masakr u

&& svetskom ratu i kao posledicu imalo

dve vrste govornog poremeaja'( "utizam

( "ucanje


4/56

)ake negativne emocije susastavni deo psihike traume

*kscitacija organizma i

psihika napetost estodostiu nepodnoljivintenzitet koji dovodi doneposredne mani+estacije

jakih negativnih emocijakao to su strah,depresija,oajanje


5/56

*mocionalni pratilac( oseanje!espomonosti

seanjebespomonostinita ne mogu uiniti

da !ih se spasla, tone zavisi od mene-

Pruanje mogunostikontrole nadsituacijompsihoterapijski!lagotvorno utie


6/56

*mocionalna reakcija mehanizmi od!ranesu integralni deo psihike traume

sim negativnih emocija, psihika trauma

pokree i razliite mehanizme od!ranelinosti kojima se ona titi od tekih,destruktivnih i dezorganizujuih procesa isniava tenziju.

"ehanizmi od!rane su represija,negacija,disocijacija


7/56

"ehanizmi od!rane koji delujuunutar psihike traume

/epresija(potiskivanje dramatinih traumatskihdoivljaja u nesvesno,njihovo iz!acivanje iz seanja,spreavanje predstava i memorija vezanih za traumatskidogaaj da prodru u svest

0egacija 1 poricanje koje se sastoji u tome da se neprihvata stvarnost !olnog i traumatskog opaaja,predstave. 0pr. poricanje smrti voljene oso!e.

2isocijacija 1razdvajanje na sastavne delove i prekidanjeveza meu njima unutar linosti. na moe o!uhvatitimanje ili vee delove linosti, moe se odnositi napojedine misli, seanja, predstave


8/56

2e+inicija psihike traume/adoman 3454-'

Psihika povreda trajne prirode kojaizaziva poremeaj u organizacijicelokupne linosti, nastavljajui svojpsiholoki rad dalje tokom ivota iponovno se aktivirajui u provokativnimsituacijama . na pokree nesvesne

mehanizme od!rane i postaje stoerokupljanja i taloenja novih negativnihemocionalnih iskustava koji je uvruju .


9/56

6rajanje psihike traume

na ostavlja latentne tragove koji se ukritinim i asocijativno povezanim situacijamaaktiviraju i mogu postati stoeri oko kojih se

taloe druge traume , to im naknadnoojaava asocijativnu snagu.

Povezuje se sa nesvesnim mehanizmima

od!rane ija je svrha snienje napetosti "oe u nepovoljnim okolnostima postati izvor

traumatske neuroze i traumatske psihoze


10/56

2ugotrajnost delovanja

#tudija o preivelima holokausta raena nakon skoro74 godina pokazuje kod 849 ispitanika seanjakod nekih i svakodnevna-, praena strahovima naklanja, izgladnjivanja,u!ijanja naj!liih, koja ih jo

uvek proganjaju. sam od deset su!jekata saakutnim simptomima pati od neprestanih nonihmora i komara.

Upeatljive su ive predstave koje su vezane zatraumatski dogaaj kao to su prizor uni+orme,lajanje

pasa,dim iz odaka 6e predstave se lako asocijativno povezuju saaktuelnim iskustvima


11/56

2esimirovi izdvaja mogue tipovereagovanja kod psihike traume

/uminacija' stalno ponavljanje pretrpljenog dogaajakroz priseanja i:ili kroz uznemiravajue snove u vezisa dogaajem. 2eca iskazuju traumatsko iskustvo uigrama ,celovito ili +ragmentarno

&z!egavanje je drugi o!rnut tip reagovanja pri kome sezao!ilazi svako podseanje na dogaaj i njegovopominjanje, a koristi vidljiv napor da se iz!egnusituacije i aktivnosti koje podseaju na dogaaj.6raumatizovana oso!a potiskuje misli i oseanjavezana za traumu i koristi mehanizme negacije irepresije. 0isu retke psihogene amnezije.

0aizmenino ispoljavanje ove dve dijametralnosuprotne tendencije vode haotinom i kon+uznomstanju pacijenta


12/56

6eorijski pristupi psihikoj traumi

Psihika trauma je koncept !lizakdu!inskoj, psihoanalitikoj teoriji jer se!avi i nesvesnim aspektima, potiskivanjemi mehanizmima od!rane, meutim postoji i!ihejvioristikainterpretacija ovog+enomena


13/56

;ihejvioristika psihologija'

6retira psihiku traumu kao pro!lememocionalnog uenja sa usvajanjem irazvojem patolokog o!rasca reagovanja u

slinim !uduim situacijama. Uslovljeni strah je reakcija straha na

nezastraujuu dra uslovna dra- koja sejavila istovremeno sa zastraujuom!ezuslovnom-. 2akle ono to o!jektivnonije opasno, uenjem putem klasinoguslovljavanja postaje zastraujue.


14/56

0europsiholoki pristup'

va upeatljiva iskustva ugrauju se u nervneemocionalne putanje i dovode do razdraenja amigdalelezde !ademastog o!lika u kori velikog mozga- koja jeskladite emocionalne memorije. 6raumatska seanja

ostavljaju promene u mozgu i postaju $"entalni okidai%koji izazivaju uz!unu i na najmanji nagovetajponavljanja traumatinog iskustva.


15/56

Psiholoki znaaj vrste traume

=inovi nasilja i ljudske surovosti imajupsiholoki vei traumatski potencijal negotraume izazvane prirodnim katastro+ama

poplava,uragan, zemljotres-. >rtve nasiljase oseaju kao namerno iza!rana meta zla.? &" U0&@6


16/56

Psihika trauma( posledice

na u odreenimsluajevima moe !itideterminanta samog

jezikog poremeaja Psihika trauma esto

postaje !aza zaizgradnju neuroze gde

se kao jedan simptommoe javiti govorni ilijeziki poremeaj


17/56

#.Erojd

Prilikom psihike traume neispoljeni strah izadravanje ,inhi!icija u njegovojekspresiji, mogu dovesti do oz!iljnog

psihikog poremeaja #luaj *mi +on *n' Psihika trauma(

zakoeno ispoljavanje straha( mucanje i

neurotine mani+estacije konverzivnog tipa histerija-.


18/56

&straivanje /odestvenske

Uzorak ' 538 oso!a koje su mucale 7(34g.


19/56

/odestvenska 1nastavak &

Intenzitet5. ?eoma jake okne-kod 38s.I koje su dovodile

do vegetativnih poremeaja, mutizma,stanja

pomraenja svesti,uzvika sa grevitim plaemitd.3. )ake su!okne-kod 33s.I kada je reakcija !ila

uplaenost, a kasnije se razvila +o!ija,

nesanice,komari, krici u snuG. #la!e,kod 77s.Ikada nije !ilo !urnih reakcija alisu se deca esto seala onog to su proivela


20/56

/odestvenska(nastavak &&

6amo gde je trauma !ila jaka ili veoma jakaranije nije !ilo neurotinih smetnji deca do7g.-.#la!a trauma je !ila kod dece gde je ve

postojao neurotini razvoj linosti. #adraj hronine traume' kon+likti u

porodici,alkoholizam oca,odvajanje od roditelja ujaslice.

#adraj akutne traume' prisustvovanje smrtivrnjaka,prisustvovanje sahrani,kazna zanestaluk


21/56

Primer iz domae prakse "."ati-

/.;. je roen 5JGHg.rano je ostao !ez oca."ajkai dete su teko iveli za vreme okupacije.Prilikom !om!ardovanja dete je

pretrpelo veliki strah usled ega je najprezanemeloizvesno vreme,zatim je ponovoprogovorilo ali sa mucanjem.B!og veomaizraenog mucanja dete je moralo napustiti

kolu. #ada ima tikove lica,izline pokrete prigovoru,nemirno spava,pati od nonog straha.


22/56

Primer iz amerike prakse

Doleman ' $*mocionalna inteligencija%

#luaj $Perdi% str.5HJ(5J4


23/56

*mocionalni oporavak odpsihike traume

Ponovno $odigravanje% traumatinog dogaaja krozdeju igru i stalno ponavljanje te igre( psihoterapijski!lagotvorno deluje Doleman 5JKstr.-

( spontana deja igra

( terapija igrom "elanije Flajn

( art terapija crte pacijenta u psihoterapiji dr #penser *t(a u' Doleman 5JHstr.-


24/56

poravku od traume pomae

Primena tehnike relaksacije

Uspostavljanje oseanja kontrole nad situacijom

Prepriavanje dogaaja,rekonstrukcija, analiza u

okruenju ispunjenom sigurnou Earmakoloki tretman

Preo!uavanje emocionalnog mozga Doleman-

da ivot ne predstavlja opasnost koja samo tose nije dogodila


25/56

2udit Auis Lermanpsihijatar sa Larvarda

6ri +aze psihoterapijskog rada naoporavku od psihike traume

5. #ticanje sigurnosti i uspostavljanje kontr.

3. Prepriavanje i rekonstrukcija dogaaja

G. Prevladavanje tuge pacijent tre!a da

preali gu!itak-


26/56

#treskoncept srodan konceptu

psihike traume

Prvo!itno je stres tretiran kao organski+enomen reagovanja na nepovoljnesituacije koje iz!acuju organizam izravnotee nakon ega se pojavljuje tenjaorganizma za njenim ponovnimuspostavljanjem .


27/56

;ioloki koncept stresa Lans#elMe(a

Pose!no se !avio nad!u!ragom kora i srnad!u!rega se pod stresom uveavaju - iizluivanjem kortikosteroida

vaj !ioloki, +izioloki odgovor organizma je

nespeci+ian, uni+orman dakle ne zavisi od vrstetoksinog ili averzivnog dogaaja. "a kakavstresor dovee do iste +izioloke reakcije reakcijeorganizma koji se priprema za akciju. #tresormoe !iti unutranji (emocije

#indrom opte adaptacije Fritika' z!og zanemarivanja psihe, nespeci+inog

odgovora reakcije-


28/56

rganski i psiholoki momenti ustresu

#ejli 'skup inilaca koji organizamiz!acuju iz normalne ravnotee i napor dase ta ravnotea povrati

;erger' negativno emocionalno iskustvopraeno !iohemijskim, +iziolokim ,kognitivnim i !ihejvioralnim promenama

usmerenim na izmenu stresnog dogaajaili na prilagoavanje e+ektima koje izaziva


29/56

#tresori i stresne reakcije

#tresori su dogaaji ili okolnosti koje su ustanju da svojom snagom i znaajem$iz!ace% jedinku iz svakodnevnog+unkcionisanja

Primeri stresora' prirodne ili drutvenekatastro+e zemljotres,rat-, lina tragedijasmrt voljene oso!e, otkaz na poslu-prekretnice u ivotu kao to je sklapanje!raka ili razvod

#tresne reakcije' telesni psihiki i ponaajniodgovori na delovanje stresora


30/56

6elesne reakcije

Fardiovaskularni e+ekti

2isanje

&muni sistem "eta!olizam glukoze

/avnotea vode

*ndokrini sistem hipo+iza, nad!u!renelezde itd. -


31/56

Fognitivne emocionalne iponaajne reakcije

Fognitivne'Promene i poremeaji upercepciji, panji, koncentraciji, memorisanjui procesu donoenja odluka

*mocionalne' anksioznost, strahovi,napetost,ljutnja, agresija,depresija

Ponaajne ' iz!egavanje, povlaenje,!or!a

da se stresor savlada, suoavanje sa izvoromstresa

Fod ivotinja' imo!ilizacija ili aktivacija


32/56

2istres( emocionalna komponentastresa

vaj termin koristi se esto da oznaipsihike promene emocionalne prirodekoje prethode svakom stresu, a i kasnije

da ga prate 0egativne emocije povezane

su sa stresom


33/56

2istres

0ajee emocijepovezane sa stresom

su strah!es,oajanje, tuga ,depresija


34/56

Dovorni poremeaj koji sejavlja usled stresa

Bahvata telesnu o!last govornih organanpr. inhi!icija ili spazmi govornih organa-

i psihiku o!last emocionalnih, ponaajnih

i kognitivnih reakcija


35/56

?anost kognitivne komponentestresa

Pro!lem se javio na pitanju zato je istidogaaj za nekog stresogen, a za drugog nije

6ako se panja istraivaa usmerila na

su!jektivni doivljaj potencijalnog stresora odstrane linosti pojedinca teren psihologije ilijo speci+inije teren kognitivne reakcije-

tkriveno je da stres nije direktna posledicadogaaja ve P/N*0*dogaaja od stranelinosti pojedinca kao i njegove procenesopstvenih potencijala da se na njegauspeno odgovori

2oivljaj stresa je su!jektivan a


36/56

2oivljaj stresa je su!jektivan astrategije prevladavanja

individualne2oivljaj stresa je su!jektivan i nastaje kao

rezultat odnosa primarne i sekundarne

procene Postoje individualne razlike u pre+erencijama

za korienje speci+inih strategija uprevladavanju stresa preduzimanje direktne

akcije ili njena inhi!icija, prikupljanje dodatnihin+ormacija, korienje alkohola, relaksacijeitd.


37/56

Uverenost u sopstvenue+ikasnost

2eo sel+ koncepta koji se stie uenjem.6o je uverenost da moemo kontrolisatisvoju okolinu i da moemo izai na kraj sa

dogaajima. vo je vrlo vaan momenat u stresnoj

situaciji koji doprinosi ovladavanju stresom


38/56

#trategije za prevazilaenjestresa

Pozitivno miljenje *llis utvrdio razorno dejstvonegativnih i iracionalnih ideja na ponaanje imentalno zdravlje-

Pozitivna zaokupljenost novom aktivnou

Dlasser 5JK8-' redovno i predano posveivanjeupranjavanju odreenih mentalnih ili +izikihaktivnosti na pozitivan nain, koje su slo!odnooda!rane kao to je npr. tranje, vonja !icikla,meditacija, molitva

Fognitivno(!ihejvioralna terapija /elaksacija,joga , !io+id!ek, 6", asertivni trening

itd.


39/56

Pozitivna zaokupljenostDlasser-

ostvaruje se'5.


40/56

#ocijalna podrka( e+ikasnastrategija za prevladavanje stresa

#matra se da naj!olje titi od stresa ismanjuje mogunost nastanka !olesti

Najbitnije kod soc. podr. je doivljaj dase neko o nama brine i da nas voli iceni, to poveava samopouzdanje

na neutralie tetne e+ekte i predstavljaizvor dodatne energije i snage Partner, lanovi porodice, prijatelji,lju!imci


41/56

Eaktori koji mogu umanjiti pozitivnee+ekte socijalne podrke

seanje krivice ,preterana zavisnost , so!a nije u stanju da uzvrati primljenu

pomo

Potencijalni pomagai koji koristeneprimerene naine previe savetuju,ljute sez!og nekorienja saveta-, oso!a se oseanapadnutom ili od!aenom, nesposo!nom

Preduslov e+ikasnosti je postojanje !ar jedne!liske i poverljive oso!e na koju se linostmoe osloniti ;erger 2.-


42/56

&straivanja

#tudije koje su koristile #kalu ivotnih promena suutvrdile konzistentnu povezanost izmeu !rojastresnih ivotnih dogaaja i emocionalnog i +izikog

zdravlja oso!e. 0ajstresniji dogaaj na skali ( gu!itakvoljene oso!e deteta, !ranog partnera- 2omaa studija na ?"


43/56

&nstrumenti za procenu stresa

Postoje mnoge skale za procenu stresa

0ajpoznatija Lolms /ohe 5J8K.- koji sutraili od svojih ispitanika da procene kojisu im dogaaji i situacije !ili najtei zaprilagoavanje najstresniji-

Fritike na metodologiju


44/56

Lolmsov &ndeks ivotnih promenaza odrasle elementi-

Dogaaj stepen uticaja

#mrt partnera 544 /azvod KG ;rano razdvajanje 87 Batvor 8G #mrt !liskog lana porodice 8G Povreda ili !olest 7G ?enanje 74 itd.


45/56

Aista ivotnih dogaaja #B

0a prvom mestu po stresnosti je

5.smrt deteta

3.#mrt !ranog drugaG.#mrt !liskog lana porodice

O.z!iljno lino o!oljenje opasno po ivot ili

invalidnost7./azvod !raka


46/56

#tresogene situacije u hospitalnimuslovima

Lospitalizacija o!iluje stresogenimdogaajima na koje pacijent reagujenegativnim oseanjima kao to je

anksioznost,strahovi,tuga,depresija &straivanja' najstresogenije su'( prijem u !olnicu,( operacije,( anestezije( loa komunikacija sa med. oso!ljem

P ij ! l i t


47/56

Prijem u !olnicu, stres,anksioznost

&spitivanje uticaja stresa kod prijema nakasniju pojavu anksioznosti tokom !oravkau !olnici pokazala su da su najmanje

anksiozni oni pacijenti koji su kod prijemadetaljno in+ormisani o svim aspektima!olnike rutine, oni koji ve imaju iskustvo

sa !olnikom sredinom, poznaju lekara idrugo oso!lje koje e ih leiti , poznaju!olesnike sa kojima e leati


48/56

#kala hospitalnog stresa

#kala je nastala tako to je od pacijenata traeno darangiraju dogaaje i situacije koje su iskusili tokom !oravka u!olnici od najstresnijih do najmanje stresnih.

0ajstresniji su !ili dogaaji vezani za prijem u !olnicu . 6akoje prvi rang imao doivljaj da moraju da spavaju u istoj so!i sa

nepoznatim, drugi rang !io je u vezi sa razliitimrasporedom o!roka u odnosu na njihov uo!iajeni, a treirang da spavaju u tuem krevetu, etvrti da moraju da nose!olniku odeu, peti(okruenost raznim aparatima,esti(!uenje nou od strane medicinske sestre, sedam(pomo prikupanju

vo je klasi+ikovano kao' &.0epoznatost okoline 5,G,7,8- &&. Du!ljenje nezavisnosti 3,O,K-


49/56

Lospitalizam

#indrom ili skup reakcija koje nastaju usled odvajanjaod emocionalno !liskih oso!a usled hospitalizacijeodnosno domskog smetaja.

Fod dece se javlja niz regresivnih reakcijapad nanie razvojne nivoe - kao to je gu!ljenje kontrole nadde+ekacijom i urinacijom, nekontrolisani pla,poremeaj sna ili njegov potpuni gu!itak, poremeajishrane,neraspoloenje, tuga, depresivne reakcije istanja. "ogu nastati mutizam i drugi poremeaji ugovoru i komunikacijinedruelju!ivost i povlaenje,sporiji razvoj govora i sl.

P l di h it li ij k d


50/56

Posledice hospitalizacije koddece

@to je raniji uzrast to su posledice vee 2uina hospitalizacije takoe ima ulogu,

prolongiranje ima vee posledice

2eca nakon povratka kui , u porodicu mogu jomesecima !iti mutistina i pokazivati znakenegativizma od!ijanja saradnje i sl.- i hostilnosti.

2ete je ovu situaciju doivelo kao naputanjeseparaciona iskustva- za koje zapravo optuujeroditelje

& t i j i lj i i


51/56

&straivanja sa pripremljenim inepripremljenim pacijentima

#tudije koje su poredile iskustvapacijenata koji su !ili pripremani iupoznavani sa onim to ih oekuje u

!olnici sa iskustvom nepripremljenihpacijenata pokazala su !olje noenje sastresom, raniji otpust iz !olnice, manje

neugodnosti i uznemirenosti *g!ert 5J8OIPutt 5JK4-


52/56

P6#P

2anas se u internacionalnoj klasi+ikacijiporemeaj koji je nastao nakon traume istresa oznaava pod nazivom'

postraumatski stresni poremeaj

Fod ovog poremaaja moe se kao jedanod simptoma pojaviti govorna smetnja,

govorni i jeziki poremeaj


53/56

6raumatska ratna iskustva

#trah od smrti,osakaivanja i ranjavanja,+iziko i psihiko liavanje, gu!itak lanovaporodice, smrt ratnih drugova, u!ijanje,

masakri,paljenje,maltretiranje,psihikatortura, proterivanje stanovnitva iz njihovihdomova,silovanja i sl.

6raumatske posledice ostaju !ez o!zira dali se radi o aktivnim uesnicima iliposmatraima

#tres &nternacionalnoj


54/56

#tres u &nternacionalnojklasi+ikaciji !olesti

U &N2L klasi+ikaciji izdvojena je pose!nakategorija '/eakcija na teak stres iporemeaj prilagoavanja oznaena jei+rom EOG-

Aista mentalnih poremeaja


55/56

Aista mentalnih poremeajaizazvanih ili udruenih sa stresom

&N2L-


56/56

2osadanja istraivanja i klinikaiskustva

Pokazuju da se nakon stresa moe javitiniz psihikih poremeaja kao to su'generalizovani anksiozni poremeaj,

P6#P, depresija, panini poremeaj,alkoholizam, zloupotre!a psihoaktivnihsupstanci, razni o!lici agresivnosti,

opsesivno(kompulzivni poremeaj, manija#vievi 344G-

14. uloga psihicke traume i stresa u razvoju jezickog46.ppt

Documents