Strazbur, 24

Strazbur, 24. novembar, 2006.

PRAVNA EKSPERTIZA

eksperta Saveta Evrope

Dr Milana kulia

Profesora Pravnog fakulteta

Univerziteta u Beogradu

i

Generalnog sekretara Sekretarijata

za implementaciju strategija

o

Sistemu alternativnih sankcija i probacije u Srbiji

Dokument obradio Generalni direktorat I - Pravni poslovi

u okviru CIDA projekta Pomo u reformi kazneno-popravnog sistema u Srbiji

Komentari eksperta ne odraavaju nuno gledita njegovih Vlasti ni gledita Saveta Evrope

Alternativne sankcije i probacija u Republici Srbiji

1. Krivine sankcije i njihova opta svrha

Prema Krivinom zakoniku Srbije (l. 4), krivine sankcije su: kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere. Opta svrha propisivanja i izricanja krivinih sankcija je suzbijanje dela kojima se povredjuju ili ugroavaju vrednosti zatiene krivinim zakonodavstvom.

1.1. Svrha kanjavanja

Prema lanu 42. Krivinog zakonika Srbije svrha kanjavanja u okviru opte svrhe krivinih sankcija (lan 4. stav 2) je: 1) spreavanje uinioca da ini krivina dela i uticanje na njega da ubudue ne ini krivina dela; 2) uticanje na druge da ne ine krivina dela; 3) izraavanje drutvene osude za krivino delo, jaanje morala i uvrivanje obaveze potovanja zakona.

1.2. Vrste kazni

Uinocu krivinog dela mogu se izrei sledee kazne (l. 43. KZS): 1) kazna zatvora; 2) novana kazna; 3) rad u javnom interesu; 4) oduzimanje vozake dozvole.

Ove kazne su podeljen na glavne i sporedne kazne (l. 44. KZS). Kazna zatvora i rad u javnom interesu mogu se izrei samo kao glavne kazne. Novana kazna i oduzimanje vozake dozvole mogu se izrei i kao glavna i kao sporedna kazna.Ako je za jedno krivino delo propisano vie kazni, samo se jedna moe izrei kao glavna kazna.

2. Alternativne sankcije prema Krivinom zakoniku SrbijePostoje dve osnovne vrste alternativnih sankcija u Krivinom zakoniku Srbije: 1) rad u javnom interesu i 2) poravnanje uinioca i oteenog.

2.1. Rad u javnom interesu

Rad u javnom interesu moe se izrei za krivina dela za koja je propisan zatvor do tri godine ili novana kazna. Rad u javnom interesu je svaki onaj drutveno koristan rad kojim se ne vredja ljudsko dostojanstvo i koji se ne vri u cilju sticanja dobiti (l. 52. KZS). Rad u javnom interesu ne moe biti krai od ezdeset asova niti dui od trista ezdeset asova. Rad u javnom interesu traje ezdeset asova u toku jednog meseca i odredjuje se da bude obavljen za vreme koje ne moe biti krae od mesec dana, niti due od est meseci. Prilikom izricanja ove kazne sud e imajui u vidu svrhu kanjavanja, uzeti u obzir vrstu uinjenog krivinog dela, linost uinioca, kao i njegovu spremnost da obavlja rad u javnom inetersu. Rad u javnom inetersu se ne moe izrei bez pristanka uinioca.

Ukoliko uinilac ne vri rad u javnom interesu, ova kazna e se zameniti kaznom zatvora, tako to e svakih zapoetih ezdeset asova rada u javnom interesu zameniti kaznom zatvora u trajanju od jednog meseca. Ukoliko uinilac ispunjava sve svoje obaveze vezane za rad u javnom interesu, sud mu moe duinu izreenog rada u javnom ineteresu umanjiti za jednu etvrtinu.

2.2. Poravnanje uinioca i oteenog

Sud moe osloboditi od kazne uinioca krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili novana kazna ako je na osnovu postignutog sporazuma sa oteenim ispunio sve obaveze iz tog sporazuma (l. 59. KZS).

Sud moe osloboditi od kazne i uinioca krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora do pet godina, ako posle izvrenog krivinog dela, a pre nego to je saznao da je otkriven, otkloni posledice dela ili nadoknadi tetu prouzrokovanu krivinim delom.

3. Mere upozorenja prema Krivinom zakoniku SrbijeU Krivinom zakoniku Srbije postoje dve vrste mera upozorenja: 1) uslovna osuda i 2) sudska opomena.

3.1 Svrha uslovne osude i sudske opomene

U okviru opte svrhe krivinih sankcija (lan 4. stav 2. KZS), svrha uslovne osude i sudske opomene je da se prema uiniocu lakeg krivinog dela ne primeni kazna kad se moe oekivati da e upozorenje uz pretnju kazne (uslovna osuda) ili samo upozorenje (sudska opomena) dovoljno uticati na uinioca da vie ne vri krivina dela (l. 64. KZS).

3.2. Uslovna osuda

Uslovnom osudom sud uinocu krivinog dela utvrdjuje kaznu i istovremeno odredjuje da se ona nee izvriti, ako osudjeni za vreme koje odredi sud, a koje ne moe biti krae od jedne niti due od pet godina (vreme proveravanja) ne uini novo krivino delo (l. 65. KZS).

Sud moe u uslovnoj osudi odrediti da e se kazna izvriti i ako osudjeni u odredjenom roku ne vrati imovinsku korist pribavljenu izvrenjem krivinog dela, ne naknadi tetu koju je prouzrokovao krivinim delom ili ne ispuni druge obaveze predvidjene u krivinopravnim odredbama. Rok za ispunjenje tih obaveza utvrdjuje sud u okviru odredjenog vremena proveravanja.

3.2.1. Uslovi za izricanje uslovne osude

Uslovna osuda se moe izrei kad je uiniocu utvrdjena kazna zatvora u trajanju do dve godine (l. 66. KZS). Za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora u trajanju od deset godina ili tea kazna ne moe se izrei uslovna osuda. Uslovna osuda se ne moe izrei ako nije proteklo vie od pet godina od pravosnanosti osude kojom je uiniocu izreena kazna zatvora za umiljajno krivino delo.

Pri odluivanju da li e izrei uslovnu osudu sud e, vodei rauna o svrsi uslovne osude, posebno uzeti u obzir linost uinioca, njegov raniji ivot, njegovo ponaanje posle izvrenog krivinog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo uinjeno. Ako je uiniocu utvrdjena i kazna zatvora i novana kazna, uslovna osuda moe se izrei samo za kaznu zatvora.

3.2.2. Opozivanje uslovne osude zbog novog krivinog dela

Sud e opozvati uslovnu osudu, ako osudjeni u vreme proveravanja uini jedno ili vie krivinih dela za koja je izreena kazna zatvora od dve godine ili u duem trajanju (l. 67. KZS). Ako osudjeni u vreme proveravanja uini jedno ili vie krivinih dela za koja je izreena kazna zatvora manja od dve godine ili novana kazna, sud e, poto oceni sve okolnosti koje se odnose na uinjena krivina dela i uinioca, a posebno srodnost uinjenih krivinih dela, njihov znaaj i pobude iz kojih su uinjena, odluiti da li e opozvati uslovnu osudu. Pri tome sud je vezan zabranom izricanja uslovne osude, ako uiniocu za krivina dela utvrdjena u uslovnoj osudi i za nova krivina dela treba izrei kaznu preko dve godine zatvora (lan 66. stav 1 KZS). Ako opozove uslovnu osudu, sud e, primenom odredaba lana 60. Krivinog zakonika Srbije, izrei jedinstvenu kaznu zatvora i za ranije uinjeno i za novo krivino delo, uzimajui kaznu iz opozvane uslovne osude kao utvrdjenu.

Ako ne opozove uslovnu osudu, sud moe za novo uinjeno krivino delo izrei uslovnu osudu ili kaznu. Osudjenom, kome za novo krivino delo bude izreen zatvor, vreme provedeno na izdravanju ove kazne ne rauna se u vreme proveravanja utvrdjeno uslovnom osudom za ranije delo. Ako sud nadje da i za novo krivino delo treba izrei uslovnu osudu, primenom odredaba lana 60. Krivinog zakonika Srbije, utvrdie jedinstvenu kaznu i za ranije uinjeno i za novo krivino delo i odredie novo vreme proveravanja koje ne moe biti krae od jedne ni due od pet godina, raunajui od dana pravnosnanosti nove presude. Ukoliko osudjeni u toku novog vremena proveravanja ponovo uini krivino delo, sud e opozvati uslovnu osudu i izrei kaznu zatvora, primenom odredbe stava 3. lana 67 KZS.

3.2.3. Opozivanje uslovne osude zbog ranije uinjenog krivinog dela

Sud e opozvati uslovnu osudu, ako posle njenog izricanja utvrdi da je osudjeni izvrio krivino delo pre nego to je uslovno osudjen i ako oceni da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se znalo za to delo. U tom sluaju primenie odredbu lana 67. stav 3. Krivinog zakonika Srbije (l. 68 KZS). Ako sud ne opozove uslovnu osudu, primenie odredbu lana 67. stav 4. Krivinog zakonika Srbije.

3.2.4. Opozivanje uslovne osude zbog neispunjenja odredjenih obaveza

Ako je uslovnom osudom osudjenom odredjeno ispunjenje neke obaveze iz lana 65. stav 2. Krivinog zakonika Srbije, a on ne ispuni tu obavezu u roku odredjenom u presudi, sud moe, u okviru vremena proveravanja, produiti rok za ispunjenje obaveze ili moe opozvati uslovnu osudu i izrei kaznu koja je utvrdjena u uslovnoj osudi.

Ako utvrdi da osudjeni, iz opravdanih razloga, ne moe da ispuni postavljenu obavezu, sud e ga osloboditi od ispunjenja te obaveze ili je zameniti drugom odgovarajuom obavezom predvidjenom zakonom.

3.2.5. Rokovi za opozivanje uslovne osude

Uslovna osuda moe se opozvati u toku vremena proveravanja. Ako osudjeni u tom vremenu uini krivino delo koje povlai opozivanje uslovne osude, a to je presudom utvrdjeno tek posle isteka vremena proveravanja, uslovna osuda moe se opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja (l. 70. KZS).

Ako osudjeni u odredjenom roku ne ispuni neku obavezu iz lana 53. stav 2. Krivinog zakonika Srbije, sud moe, najdocnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja, odrediti da se izvri utvrdjena kazna u uslovnoj osudi.

3.2.6. Uslovna osuda sa zatitnim nadzorom

Sud moe odrediti da se uinilac kome je izreena uslovna osuda stavi pod zatitni nadzor za odredjeno vreme u toku vremena proveravanja (l. 71. KZS). Zatitni nadzor obuhvata zakonom predvidjene mere pomoi, staranja, nadzora i zatite. Ako u toku trajanja zatitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena svrha ove mere, moe zatitni nadzor ukinuti pre isteka odredjenog vremena.

Ako osudjeni kome je izreen zatitni nadzor ne ispunjava obaveze koje mu je sud odredio, sud ga moe opomenuti ili moe ranije obaveze zameniti drugim ili produiti trajanje zatitnog nadzora u okviru vremena proveravanja ili opozvati uslovnu osudu.

3.2.7. Uslovi za odredjivanje zatitnog nadzora

Kad izrekne uslovnu osudu, sud moe odrediti da se uinilac stavi pod zatitni nadzor, ako se, s obzirom na njegovu linost, raniji ivot, dranje posle izvrenog krivinog dela, a naroito njegov odnos prema rtvi krivinog dela i okolnosti izvrenja dela, moe oekivati da e se zatitnim nadzorom potpunije ostvariti svrha uslovne osude (l. 72. KZS).

Zatitni nadzor odredjuje sud u presudi kojom izrie uslovnu osudu i odredjuje mere zatitnog nadzora, njihovo trajanje i nain njihovog ispunjavanja.

3.2.8. Sadrina zatitnog nadzora

Zatitni nadzor moe obuhvatiti jednu ili vie od sledeih obaveza (l. 73. KZS):

1) javljanje organu nadlenom za izvrenje zatitnog nadzora u rokovima koje taj organ odredi;

2) osposobljavanje uinioca za odredjeno zanimanje;

3) prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima uinioca;

4) ispunjavanje obaveza izdravanja porodice, uvanja i vaspitanja dece i drugih porodinih obaveza;

5) uzdravanje od poseivanja odredjenih mesta, lokala ili priredbi, ako to moe biti prilika ili podsticaj za ponovno vrenje krivinih dela;

6) blagovremeno obavetavanje o promeni mesta boravka, adrese ili radnog mesta;

7) uzdravanje od upotrebe droge ili alkoholnih pia;

8) leenje u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi;

9) poseivanje odredjenih profesionalnih i drugih savetovalita ili ustanova i postupanje po njihovim uputstvima;

10) otklanjanje ili ublaavanje tete priinjene krivinim delom, a naroito izmirenje sa rtvom uinjenog krivinog dela.

3.2.9. Izbor mera zatitnog nadzora

Pri izboru obaveza iz lana 73. Krivinog zakonika Srbije i odredjivanja njihovog trajanja, sud e naroito uzeti u obzir godine ivota uinioca, njegovo zdravstveno stanje, sklonosti i navike, pobude iz kojih je izvrio krivino delo, dranje posle izvrenog krivinog dela, raniji ivot, line i porodine prilike, uslove za ispunjenje naloenih obaveza, kao i druge okolnosti koje se odnose na linost uinioca, a od znaaja su za izbor mera zatitnog nadzora i njihovo trajanje (l. 74. KZS).

3.2.10. Trajanje zatitnog nadzora

Vreme trajanja mera zatitnog nadzora odredjuje se u okviru roka proveravanja utvrdjenog u uslovnoj osudi (l. 75. KZS). Zatitni nadzor prestaje opozivanjem uslovne osude. U toku trajanja zatitnog nadzora sud moe, s obzirom na ostvarene rezultate, pojedine obaveze ukinuti ili zameniti drugim.

Ako u toku trajanja zatitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena svrha ove mere, moe zatitni nadzor ukinuti pre isteka odredjenog vremena.

3.2.11. Posledice neispunjavanja obaveza zatitnog nadzora

Ako osudjeni kome je izreen zatitni nadzor ne ispunjava obaveze koje mu je sud odredio, sud ga moe opomenuti ili moe ranije obaveze zameniti drugim ili produiti trajanje zatitnog nadzora u okviru vremena proveravanja ili opozvati uslovnu osudu (l. 76. KZS).

3.3. Sudska opomena

Sudska opomena moe se izrei za krivina dela za koja je propisan zatvor do jedne godine ili novana kazna, a uinjena su pod takvim olakavajuim okolnostima koje ih ine naroito lakim (l. 77. KZS). Za odredjena krivina dela i pod uslovima predvidjenim zakonom sudska opomena moe se izrei i kad je propisan zatvor do tri godine. Sudsku opomenu sud moe izrei za vie krivinih dela uinjenih u sticaju, ako za svako od tih dela postoje uslovi iz st. 1. i 2. lana 77. Krivinog zakonika Srbije.

Pri odluivanju da li e izrei sudsku opomenu sud e, vodei rauna o svrsi sudske opomene, posebno uzeti u obzir linost uinioca, njegov raniji ivot, njegovo ponaanje posle izvrenja krivinog dela, a naroito njegov odnos prema rtvi krivinog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo uinjeno. Sudska opomena ne moe se izrei vojnim licima za krivina dela protiv Vojske Srbije i Crne Gore.

4. Alternativne mere u novom Zakoniku o krivinom postupku Republike Srbije

Sa formalne take gledita, mere koje se mogu primeniti u skladu sa odredbama Zakonika o krivinom postupku Srbije nisu klasifikovane kao krivine sankcije ali imaju dejstvo koje ih ini srodnima krivinim sankcijama.

Takve alternativne mere, koje imaju kombinovani proceduralno-materijalni karakter, u stvari su odredjene mogunosti postupanja u skladu sa uslovljenom mogunou krivinog gonjenja, koje je oblik mere odvraanja. One takodje ukljuuju mogunost posredovanja u svrhu poravnanja optuenog i oteenog, ime se izbegava krivini postupak. Osim toga, u skladu sa Krivinim zakonikom, ako je postignut dogovor o poravnanju, okrivljenom moe da bude odredjena laka kazna, odnosno on moe da bude oslobodjen krivinog gonjenja, kao to je objanjeno u prethodnom tekstu.

4.1. Oprotaj krivinog gonjenja osumnjienom koji je ispunio odredjene obaveze

Javni tuilac moe odloiti krivino gonjenje za krivina dela za koja je predvidjena novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, ako osumnjieni prihvati jednu ili vie od sledeih mera (l. 268. ZKP):

1) da otkloni posledicu krivinog dela ili da naknadi tetu nastalu izvrenjem krivinog dela;

2) da ispuni dospele obaveze izdravanja;

3) da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga;

4) da se podvrgne psihosocijalnoj terapiji;

5) da se zaposli na radnom mestu koje je dostupno i odgovara njegovim radnim sposobnostima i kvalifikacijama;

6) da plati odredjeni novani iznos u korist neke optepriznate humanitarne organizacije, fonda za zatitu rtava krivinih dela, odnosno drugog optepriznatog humanitarnog fonda ili javne ustanove koja se isljuivo ili preteno bavi humanitarnim radom;7) da obavi odredjeni drutvenokorisni ili humanitarni rad.

Republiki javni tuilac pravi spisak i prioritetni redosled organizacija, fondova ili javnih ustanova iz stava 1. taka 5. lana 268. Zakonika o krivinom postupku Srbije, odnosno spisak i prioritetni redosled moguih oblika drutvenokorisnog ili humanitarnog rada.

Javni tuilac moe, uz svaku od obaveza iz stava 1. lana 268. ZKP, kao poseban uslov osumnjienom, odrediti:

1) da ispuni imovinskopravni zahtev oteenog,

2) da se lino izvini oteenom.

Osumnjieni je duan da prihvaenu obavezu izvri u roku koji ne moe biti dui od est meseci. Ako osumnjieni izvri obavezu iz stava 1. ta. 1. do 5. lana 268. ZKP, ili, uz pristanak oteenog, obavezu iz stava 1. ta. 6. i 7. istog lana u roku iz stava 4. istog lana, javni tuilac e odbaciti obavetenje o krivinom delu, odnosno krivinu prijavu, a odredbe lana 60. ZKP nee se primenjivati.

4.2. Posredovanje izmedju okrivljenog i oteenog

U Zakoniku o krivinom postupku Srbije postoje posebni oblici postupaka - postupak posredovanja radi postizanja poravnanja izmedju okrivljenog i rtve, t.j. oteenog. To je novi pokuaj u Srbiji da se postignu neki od elemenata takozvane restorativne pravde.

4.2.1. Upuivanje na postupak posredovanja radi poravnanja

Na predlog okrivljenog ili njegovog branioca, odnosno na predlog oteenog ili njegovog punomonika, ili po slubenoj dunosti, javni tuilac moe nakon prijema obavetenja o krivinom delu ili krivine prijave za krivino delo za koje je propisana novana kazna ili kazna zatvora do jedne godine, pozvati oteenog i okrivljenog na posebno roite radi ispitivanja mogunosti da budu upueni na postupak posredovanja radi postizanja poravnanja (l. 475. ZKP).

Kada je to opravdano naroitim okolnostima, a posebno ocenom javnog tuioca da je prethodno neosudjivani okrivljeni pokazao iskreno kajanje zbog uinjenog krivinog dela i spremnost da u potpunosti otkloni posledice dela, naknadi prouzrokovanu tetu ili ispuni druge obaveze u korist oteenog ili drutvene zajednice, javni tuilac moe postupiti na nain propisan u stavu 1. lana 475. ZKP i kada se radi o prijemu obavetenja o krivinom delu ili krivine prijave za krivino delo za koje je propisana kazna zatvora do tri godine.

Javni tuilac e poziv iz stava 1. lana 475. ZKP uputiti ako s obzirom na krivino delo koje se navodi u obavetenju ili u krivinoj prijavi, posledicu krivinog dela i okolnosti pod kojima je uinjeno, raniji ivot okrivljenog, njegovo ponaanje nakon uinjenog krivinog dela, linost okrivljenog i oteenog, njihov raniji odnos, njihove budue mogue i oekivane odnose i sve druge bitne okolnosti, oigledno opravdano da se izmedjuu oteenog i okrivljenog zakljui poravnanje.

Radi utvrdjivanja okolnosti iz stava 2. lana 475. ZKP, javni tuilac e pribaviti sve potrebne podatke, a naroito izvetaj iz kaznene evidencije za okrivljenog, podatke koji se odnose na njegove line i porodine prilike, podatke o tome da li je prema njemu ranije primenjivan oprotaj krivinog gonjenja, podatke da li se radi o povratniku za umiljajna krivina dela, ili o povratniku za istovrsna krivina dela.

Na roitu iz stava 1. lana 475. ZKP, kome mogu prisustvovati branilac okrivljenog i punomonik oteenog, javni tuilac e prisutna lica upoznati sa mogunou da budu upuena na postupak posredovanja radi poravnanja, objasniti im pravne i procesne posledice poravnanja i upoznati ih sa svojom ocenom da bi poravnanje izmedju njih bio najbolji nain reavanja njihovih buduih odnosa.

Javni tuilac moe postupiti u skladu sa stavom 1. lana 475. ZKP i kada je ve podneo optuni predlog, sve do zavretka glavnog pretresa, ako s obzirom na izvedene dokaze i okolnosti iz stava 2. istog lana, a naroito s obzirom na ponaanje okrivljenog i oteenog tokom postupka, nadje da bi zakljuivanje poravnanja izmedju okrivljenog i oteenog, bilo najcelishodnije za ostvarenje svrhe iz lana 1. stav 1. ZKP (interes pravinosti) i zatitu interesa oteenog.

Ako na roitu iz stava 1. lana 475. ZKP, oteeni i okrivljeni pristanu da budu upueni na postupak poravnanja, javni tuilac donosi reenje o upuivanju na postupak poravnanja u kome moe okrivljenom odrediti i ispunjenje jedne ili vie obaveza iz lana 268. stav 1. ZKP.

Kada je doneo reenje iz stava 7. lana 475. ZKP, javni tuilac odlae krivino gonjenje osumnjienog, ako je protiv njega podneseno obavetenje o krivinom delu ili krivina prijava, odnosno trai od suda da donese reenje o odlaganju poetka glavnog pretresa ili o odlaganju glavnog pretresa, ako je protiv okrivljenog ve podneo optuni predlog.

Ako na roitu iz stava 1. lana 475. ZKP, oteeni i okrivljeni ne pristanu da budu upueni na postupak poravnanja, javni tuilac podnosi optuni predlog, odnosno nastavlja krivino gonjenje, ili postupa u skladu sa l. 268. ili 269. ZKP, ako oceni da su za to ispunjeni zakonski uslovi.

4.2.2. Vodjenje postupka posredovanja radi postizanja poravnanja

Postupak posredovanja radi postizanja poravnanja mora zapoeti u roku od 15 dana od dana donoenja reenja iz stava 7. lana 475. ZKP (l. 476. ZKP). Postupak posredovanja radi postizanja poravnanja vodi ovlaeni posrednik, koga odredjuje Republiki javni tuilac iz reda radno neaktivnih istaknutih pravnika sudija, javnih tuilaca ili advokata, odnosno naunih radnika koji su priznati strunjaci u oblastima koje su od znaaja za uspeno vodjenje postupka posredovanja radi poravnanja.

Ovlaeni posrednik mora imati izraenu sklonost za posredovanje izmedju lica u sukobu, odnosno lica sa suprotstavljenim interesima. O sticanju posebnih znanja potrebnih za vodjenje postupka poravnanja i strunom usavravanju lica koja su ve stekla svojstvo ovlaenih posrednika ili bi trebalo da ga steknu, stara se Centar za medijaciju u saradnji sa Pravosudnim centrom za obuku i struno usavravanje, Ministarstvom pravde Republike Srbije, naunim ustanovama, strunim i profesionalnim udruenjima. Centar za medijaciju organizuje redovna struna savetovanja, provere znanja i druge oblike dodatnih strunih usavravanja i stalne obuke ovlaenih posrednika, kojima se o obavljenim proveravama znanja i strunim usavravanjima izdaju odgovarajui sertifikati.

Postupak poravnanja je neformalnog karaktera i moe trajati najdue tri meseca od prvog sastanka izmedju okrivljenog, oteenog i ovlaenog posrednika radi zapoinjanja postupka poravnanja. Ako je javni tuilac u reenju iz stava 7. lana 475. ZKP okrivljenom odredio ispunjenje jedne ili vie obaveza iz lana 268. stav 1. ZKP rok iz stava 4. lana 475. ZKP se posebnim reenjem javnog tuioca moe produiti za jo tri meseca. Ako je zbog postupka posredovanja radi postizanja poravnanja odloen glavni pretres, taj postupak moe trajati najdue dva meseca od prvog susreta izmedju okrivljenog, oteenog i ovlaenog posrednika.

4.2.3. Ishod posredovanja radi postizanja poravnanja i postupanje javnog tuioca

Ako oteeni i okrivljeni postignu poravnanje, oni zakljuuju i svojim potpisima potvrdjuju pisani sporazum koji sadri predmet poravnanja, rok za ispunjenje obaveza koje je prihvatio okrivljeni, ili potvrdu da je obaveza okrivljenog ve izvrena i izjavu oteenog da je svestan da u sluaju potpunog ostvarenja poravnanja, nee imati pravo da preduzme ili nastavi krivino gonjenje okrivljenog, nakon odbacivanja obavetenja o krivinom delu ili odbacivanja krivine prijave, odnosno nakon odustanka javnog tuioca od krivinog gonjenja (l. 477. ZKP).

Ako se prema sporazumu o poravnanju obaveza okrivljenog ima izvriti u odredjenom roku, taj rok ne sme biti dui od tri meseca, a u sloenijim sluajevima on moe iznositi najvie est meseci. Sporazumom o poravnanju okrivljenom se moe nametnuti i ispunjenje jedne ili vie obaveza iz lana 268. stav 1. Zakona o krivinom postupku Srbije.

Ovlaeni posrednik periodino prati ispunjenje obaveza okrivljenog vezanih za odredjeni rok i o tome obavetava javnog tuioca. Kada okrivljeni potpuno ispuni svoju obavezu, ovlaeni posrednik podnosi o tome pismeni izvetaj javnom tuiocu. Javni tuilac moe i sam pratiti i nadzirati ispunjenje obaveze okrivljenog, a ako se obaveza odnosi na obavljanje odredjenog drutveno korisnog rada, moe se centru za socijalni rad poveriti praenje ispunjavanja obaveze.

Ako je poravnanje uspelo, ovlaeni posrednik o tome pismenim izvetajem obavetava javnog tuioca, uz podnoenje i drugih dokaza da je okrivljeni ispunio obavezu koja je predmet poravnanja.

U sluaju iz stava 5. lana 477. ZKP, javni tuilac e odbaciti krivinu prijavu ili odustati od krivinog gonjenja okrivljenog, ako oceni da oglaavanje okrivljenog krivim, uz oslobadjanje od kazne (lan 59. Krivinog zakonika Srbije), nije svrsishodno.

Reenje o odbacivanju krivine prijave ili reenje o obustavi postupka, odnosno presuda o odbijanju optunog predloga (stav 6. lana 477. ZKP), dostavljaju se oteenom, uz obavetenje oteenom da nema prava da preduzme ili nastavi krivino gonjenje.

Ako je poravnanje uspelo, ali javni tuilac smatra da je celishodno da se okrivljeni oglasi krivim a oslobodi od kazne, javni tuilac e podneti optuni predlog ili nastaviti krivino gonjenje, a sudu e podneti dokaz o uspelom poravnanju i predloiti donoenje odluke na osnovu lana 59. Krivinog zakonika Srbije.

Ako sud usvoji predlog javnog tuioca iz stava 8. lana 477. ZKP i okrivljenog oslobodi od kazne, javni tuilac nema pravo albe protiv takve presude, a ako je sud okrivljenom izrekao kaznu, javni tuilac je duan da podnese albu u korist okrivljenog.

Ako poravnanje nije uspelo, ovlaeni posrednik dostavlja o tome pismeni izvetaj javnom tuiocu, koji nakon toga bez odlaganja podnosi optuni predlog, odnosno nastavlja krivino gonjenje ili postupa u skladu sa l. 268. ili 269. Zakonika o krivinom postupku, ako oceni da okrivljeni ne snosi krivicu zbog neuspelog poravnanja, a ispunjeni su uslovi za oprotaj krivinog gonjenja, odnosno krivino gonjenje ne bi bilo celishodno.

4.2.4 Donoenje potpunijeg propisa

Republiki javni tuilac u skladu sa odredbama ZKP, utvrdjuje osnovne kriterijume za upuivanje na postupak posredovanja radi postizanja poravnanja, celovitija pravila vodjenja tog postupka, kao i kriterijume za ocenu uspenosti zakljuenog sporazuma o poravnanju izmedju oteenog i okrivljenog (l. 478. ZKP).

Republiki javni tuilac moe doneti jedno ili vie obaveznih uputstava niim tuiocima kojima moe utvrditi krivina dela za koja se moe ili ne sme upuivati na postupak posredovanja radi postizanja poravnanja, odnosno utvrditi vrste obaveza koje se okrivljenom mogu ili moraju nametnuti uz predmet poravnanja, vreme u kome po pravilu, treba ispuniti odredjene obaveze, kao i nain vodjenja evidencije javnih tuilatava o donesenim pravnosnanim odlukama na osnovu uspelog poravnanja.

5. Zakljuci

Krivinopravni sistem Republike Srbije ima na svom raspolaganju vrlo solidan spektar alternativnih krivinih sankcija, to jest alternativnih mera koje se odnose na uinioce krivinih dela. Problem u Srbiji nije u zakonodavnom aspektu, nego u sprovodjenju takvih pravnih mogunosti u praksi. Poravnanje predvidjeno u novom Zakoniku o krivinom postupku jo se ne primenjuje u praksi, poto e taj segment ZKP-a stupiti na snagu 1. juna, 2007. Medjutim, prema Krivinom zakoniku, ni poravnanje koje je osnova za oslobadjanje ili umanjenje kazne jo se ne primenjuje u praksi, to je posledica relativno kratkog vremena od kad je Krivini zakonik stupio na snagu, ali i nedovoljno pripremljenih javnih tuilaca i sudija, to e se svakako popraviti u budunosti.

Mogunost postupanja po uslovljenoj mogunosti krivinog gonjenja, to jest oslobadjanju od krivinog gonjenja osumnjienoga koji je ispunio odredjene obaveze, koje u stvari predstavljaju odredjene alternativne sankcije, sporadino se sprovodi u praksi, ali i dalje nedovoljno. Moe se oekivati da e se vremenom ove mere primenjivati vie.

Iako institut probacije sa nadzorom postoji u krivinom zakonu Srbije ve nekoliko decenija, nikada se nije primenjivao na adekvatan nain, poto potrebni mehanizmi jo nisu ugradjeni u sistem socijalne zatite. U tom pogledu, i u Srbiji i u bivoj Jugoslaviji, oduvek postoji veliki nesklad izmedju zakonskih mogunosti i prakse, to je preduslov za sprovodjenje zakonskih mogunosti u praksi. Velika reforma krivinog zakonodavstva i sistema socijalne zatite trenutno je u toku u Republici Srbiji, te se otuda mogu oekivati odredjena poboljanja u tom pogledu. Bilo kako bilo, ve decenijama probacija je najee izricana kazna u Srbiji i ona se izrie, odnosno primenjuje u preko 50% sluajeva.

Krivini zakonik Srbije (u daljem tekstu KZS) usvojen je u septembru 2005, a stupio je na snagu 1. januara, 2006. (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 85/05)

Isp. Stojanovi, Zoran, Komentar Krivinog zakonika, Slubeni glasnik, Beograd, 2006., str. 174.

Opta svrha propisivanja i izricanja krivinih sankcija je suzbijanje dela kojima se povredjuju ili ugroavaju vrednosti zatiene krivinim zakonodavstvom.

U daljem tekstu ZKP.

Vie o tome: kuli, Milan, Krivino procesno pravo - opti deo, Pravni fakultet i Slubeni glasnik, Beograd, 2006, str. 60-61.