154. Kako se na osnovu urbane strukture moe itati istorija grada? Svaki deo grada svedoi o odredjenom istorijskom periodu, pa se istraivanjem pojedinih elemenata moe pratiti kontinuitet gradjenja i itati istorija naselja.

155. Kako je Ulica zlatne grede u Novom Sadu dobila naziv? Dok nije postojala obaloutvrda koja bi titila zemlju od Dunava, teren je esto bio plavljen. One povrine koje su bile ocedite, suve, na kojima je moglo da se gradi su bile zlata vredne pa je odatle potekao i naziv ulice.

156. Kako se seanje na neki znaajan dogadjaj iz prolosti naselja moe negovati i sauvati? Postavljanjem spomenika. Ukoliko se radi o nekom starom objektu postoje razliiti naini ouvanja. Restauracija vraanje u prvobitan izgled, sa sauvanom ili promenjenom funkcijom.Ne vriti nikakve radove na objektu. uvati ga u stanju u kakvom jeste kako bi sluio kao podsetnik na neki dogadjaj.Potpuno ruenje objekta. Izgradnja novog drugaijeg ili novog, ali fiziki istog objekta (mogua je promena f-je). Ne graditi nita nego stvoriti prostor koji e podseati na neki dogadjaj.

157. Zato u Novom Sadu postoji vie razliitih verskih objekata? Doseljavanje razliitih naroda zapoelo je i gradjenje razlilitih verskih objekata. Veina njih i dalje postoji: Almaka crkva, Nikolajevska, Uspenska, Saborna, Rimokatolika crkva, sinagoga.

158. Koji objekat, po vaem miljenju, predstavlja simbol Novog Sada i zato?

159. Koristei oznake ____ putanja, ----- granica, /////// podruje, * ia i reper, skicirajte mentalnu mapu vaeg naselja.

160. Nabrojte est karakteristika po kojima se uoavaju i izdvajaju pojedina podruja u Novom Sadu. Po nacionalnoj pripadnosti stanovnika, bogatstvu, arhitekturi, veliini

161. Na primeru svog rodnog mesta navedi karakteristike po kojima se uoavaju i izdvajaju pojedina podruja u njemu. Objasni saeto ili kroz skice

162. Nabrojte, objasnite i skicirajte tri karakteristike po kojima se razlikuju centar i periferija vaeg rodnog mesta.

163. Navedite po emu se najee razlikuju najstariji i najnoviji delovi jednog naselja. Ulina mrea (pravilna u novijim delovima, nepravilna u starijim), ulini profil (iri u novim, ui u starim), arhitektura objekata, tipologija objekata, veliina parcele, blokova

164. Navedite osnovne karakteristike seoskog naselja ravniarskog tipa. U ravniarskim selima se, zbog plodnog zemljita, stanovnici najvie bave ratarstvom, pa su obradive povrine sastavni deo sela. Sela su uglavnom pravilna, imaju ortogonalnu mreu i pravougaone blokove. Blokovi su izdueni i parcelisani. Seoska parcela je pravougaonog oblika i sastoji se iz tri dela: kunog dvorita uz stambenu kuu; ekonomskog dvorita za smetaj ivotinja i mehanizacije; bate za gajenje voa i povra.Ulice su ireg poprenog profila zato to su objekti pravljeni od lakozapaljivih materijala, sa obe strane kolovoza su kanali za prikupljanje i odvodjenje atmosferskih voda.Centralni sadraji: crkva, kola, dom kulture, trgovina, kafana.

165. ta su po vaem miljenju prednosti ivota na selu?

166. Navedite prirodne i stvorene potencijalle sela. Ouvana i nezagadjena prirodna sredina, prirodne vrednosti i povoljni klimatski uslovi su okvir zdravog ivota u seoskim naseljima, a podstiu i razvoj turizma. Turizam zahteva formiranje ugostiteljskih objekata, proizvodnju zdrave hrane, ali i odravanje i ouvanje kvaliteta okolne prirodne sredine. Sve to dovodi do dodatnog zapoljavanja ljudi koji ne moraju biti sa sela, pa se tako u selo mogu privui novi stanovnici. Postojanje prirodnih bogatstava moe doprineti razvijanju dodatnih delatnosti u selu: turizma, privredne delatnosti, lova/ribolova, sporta/rekreacije/zabave/planinarenja Kulturno-istorijske vrednosti od izuzetnog znaaja, spomenici koji svedoe o prolosti su takodje privlani za turiste. Mogunost razvijanja razliitih vidova proizvodnje, kao i jeftinije gradjevinsko zemljite su uslovi koji su privlani za preduzetnike. Specifina prostorna struktura sela uslovljava urbanistike uslove, odline ekoloke uslove i bolje uslove za ivot. Tradicionalna seoska arhitektura, zasnovana na bioklimatskim principima, predstavlja atraktivnost u seoskim naseljima, a omoguava zdrav, miran i oputen seoski nain ivota.

167. ta su osnovni nedostaci seoskih naselja? Stagnacija sela, konstantan odliv stanovnika, sve starije stanovnitvo, sve vei broj naputenih domainstava, mogunost potpunog nestanka sela. Seoska naselja esto imaju samo osnovnu kolu (negde samo etvorogodinju), pa mladi ljudi odlaze sa sela i najee se ne vraaju. Ne postoji potreba za ljudima sa visokim obrazovanjem, pa i oni odlaze u grad. Najee ne postoji dovoljno zdravstvenih, kulturnih i drugih neophodnih ustanova. esto je kvalitet ivota umanjen zbog loe infrastrukture (nema vodovoda i kanalizacije, struje, asfaltiranih ulica).

168. Kako vidite perspektivu sela? Proizvodnja zdrave hrane, promocija zdravog naina ivota, razvoj zanatske proizvodnje i seoskog turizma. Zdravo prirodno okruenje, zdrava seoska sredina, zdrava hrana i povoljni klimatski uslovi veliki su potencijali svih vrsta seoskih naselja. Posebnu atraktivnost u ravniarskim krajevima predstavljaju salai. Razvoj seoskih naselja i uredjenje i zatitia njihovog neposrednog okruenja doveli bi do poboljanja kvaliteta ivota u selu ali i do reavanja mnogih drugih problema kao to su: smanjenje poljoprivredne proizvodnje, odumiranje starih zanata, obiaja, kulture i tradicije, prenaseljenost gradova... Kultura, tradicija i obiaji ljudi predstavljalju posebnu atraktivnost koja sve ee biva prepoznata kao vrednost zbog koje treba uvati i poseivati selo.

169. Koje su podsticajne mere potrebne za razvoj seoskih naselja?Modernizacija svih delatnosti u selu: unapredjenje proizvodnje, specijalizacija proizvodnje, nova mehanizacija, primena savremenih saznanja iz oblasti poljoprivredePlaniranje razvoja sela na nivou draveRealizacija prostornih i urbanistikih planova kojima je planiran razvoj selaOuvanje prirodnih i stvorenih resursaRevitalizacija unitenih prirodnih podrujaUrbanistiko uredjenje naselja: infrastruktura, suprastruktura, razvoj saobraaja, izgr. objekata sa centralnim sadrajemNegovanje tradicijePrimena savremenih informacionih sistema u svrhu promovisanja selaEdukacija stanovnitva

170. U kojim oblastima ivota u naselju se moe sagledati kvalitet pristupanosti? Kretanje u prostoru, orijentacija u prostoru, dostupnost do odredjenih ciljeva kretanja, ulaz u pojedine objekte i prevozna sredstva, korienje prostora, instalacija, opreme i predmeta

171. Navedite etiri stvorene prepreke u naselju i objasnite kako bi se one mogle prevazii. 1. Nedostupnost (spreesnost stizanja do cilja) nagib saobraajnih povri do 5% omoguava invalidima samostalno i bezbedno kretanje; bezbedni prelazi preko kolovoza; obaranje ivinjaka; uvodjenje signalizacije (vizuelne, zvune) 2. Nepristupanost dogradnja spoljanjih rampi, liftova, pokretnih platformi, stavljanje interfona/ zvona/ bankomata na manju visinu, postavljanje ograda uz rampe/stepenice sa obe strane, na razliitim visinama 3. Nefunkcionalnost (nemogunost korienja prostora i predmeta), upotrebne predmete je potrebno dizajnirati tako da se mogu jednostavno, bez tekoe i iskustva koristiti; mobilni i promenljivi predmeti su funkcionalniji, pravilno poploanje slobodnih povrina dosta utie na funkcionalnost nekog prostora 4. Nerazumevanje ljudi (neuoavanje problema, neuklanjanje barijera) adekvatnim alterima se uklanjaju barijere izmedju zaposlenog i korisnika, takodje ljubaznost, razumevnje i tolerancija dovode do prevazilaenja nekih barijera

172. ta je neophodno obezbediti na ulazu u objekat da bi on bio pristupaan? Ulaz bi morao biti lako uoljiv, vidan sa svih pristupnih povrina, zatien od prirodnih uticaja i lak sa za korienje. Najpovoljniji ulazi su oni sa senzornim nainom otvaranja. Ulaz u prevozno sredstvo takoe mora biti jednostavan i tako dizajniran da nikome ne predstavlja prepreku.

173. Objasnite reenja za 4 prirodne prepreke u naselju da bi ono bilo pristupano za sve kategorije stanovnika. Prirodne prepreke : pokrenut reljef (denivelacija, teren u veem nagibu) klimatski uslovi (magla, vetar, padavine, oblanost) doba dana i noi (rano ujutro, predvee i no)

Denivelacija utie na pojavu stepenica to nekim ljudima znatno oteava te je uvoenje rampi ili liftova mogunost.Padavine parterno ureenje je od neklizajueg materijala, odvodni kanali, gelenderi (ako se zaledi koji deo), nadstrenice...Vetar objekti su pozicionirani tako da stvaraju prepreku vetru koji duva, nepravilna ulina mrea smanjuje brzinu vetra ali i provetrenost ulice te se mora voditi rauna i o tom faktoru.Doba dana obezbeivanje adekvatne rasvete i odravanje iste, to poveava vidljivost predvee i tokom noi kao i u ranim jutarnjim asovima, poveava bezbednost.

174. Kako jedan formiran prostor moe postati pristupaan za sve kategorije stanovnika? U postojeem prostoru i objektima se moraju prvo konstatovati barijere pa se onda i otkoniti. Nove objekte je potrebano projektovati prema vaeim zakonima i standardima i normativima i paljivo osmisliti nain f-janja i dimenzionisanja, kao i korienje instalacija i opreme. Jedino edukacijom svih ljudi je mogue razviti oseaj za druge ljude i razumevanje za njihov nain funkcioisanja.Dogradnja rampi do 5% nagiba, liftova, omoguavanje bezbednih prelaza kolovoza, obaranje ivinjaka, uvoenje signalizacije, zvunih semafora, putokaza, informacionih tabli, kvalitetnog vetakog osvetljenja, pravilno poploanje, natkrivanje rampi, zamena postojeih vrata vratima sa senzorima na pokret, stavljanje interfona, zvona, bankomata na manju visinu, kao i rukohvata ograda, sa obe strane i na razliitim visinama, postavljanje vizuelnih i zvunih informacija na ulazu, adekvatni alteri...

175. Objasnite pojam identiteta prostora. Identitet prostora je njegova karakteristika koja ga ini posebnim, jedinstvenim i prepoznatljivim. Svaki prostor ima svoj identitet

176. Objasnite pojam dinamikog karaktera percepcije kojeg je Gordon Kalen koristio u svojoj knjizi Gradski pejza. On je isticao da se pojedini delovi naselja doivljavaju tek kretanjem kroz njega, putem serije pojedinanih predstava o prostoru.

177. Ko je autor ideje o dinamikom karakteru percepcije? Erhard Jakobi

178. Kako se moe naruiti identitet prostora? Individualnost prostora naruava opte izjednaavanje i bezlinost okruenja. Moderna stambena izgradnja sa stereotipnim stanovima dovodi do opteg izjednaavanja stanovnika. Modni trendovi nameu slinost meu ljudima, isti stil ivota ili oblaenja, nain ponaanja i ophoenja prema drugim ljudima. Slino tome, moda se moe videti i meu graevinama.

179. Zato su arhitektonske graevine elementi prepoznavanja naselja? Traei smisao svog postojanja, ovek se vezuje za svoju kuu, okolinu i grad, poistoveuje se sa svojim okruenjem, formirajui sopstvenu sliku sveta i dajui pojedinim elementima i pojavama posebna znaenja. Ljudsko se telo esto predstavljalo kao kua. Uz to, individualnost kakvog arhitektonskog objekta doprinosi individualnosti naselja a time i lakem prepoznavanju, tj razliitosti od drugih naselja.

180. Kako se moe formirati prostor sa identitetom? Pratei razvoj ivota i potreba ljudi, neophodno je i planirati nove prostore koji e u svakom smislu zadovoljiti svoje korisnike, a omoguiti im da se sa njima poistoveuju. Da bi se formirao prostor sa identitetom, neophodno je prethodno formirati i osobe sa identitetom. Zato, treba negovati razliitosti, zatim razvijati oseaj za druge ljude i njihove potrebe, kao i nauiti se prilagoavanju zajednikom ivotu i radu, prvo u porodici, a zatim u zajednici. Samo na taj nain je mogue, bez tekoa, reavati kako lokalne tako i globalne probleme graenja i ouvanja prirodnih i stvorenih vrednosti. Iako ne postoje univerzalna pravila, jedno je sigurno: prostor sa identitetom se moe postii jedino strunim znanjem i dobrim poznavanjem elja i potreba korisnika.Bavljenje identitetom graene sredine poinje onda kada taj identitet postane problematian, a poljuljani identitet prostora podrazumeva, bilo uzrono ili posledino, i nesiguran identitet ljudi koji u njemu ive. Zato je nuno stvarati prostore sa kojima se njihovi korisnici mogu poistovetiti.

181. ta je urbanizacija? Urbanizacija je sloen proces razvoja naselja u demografskom, prostornom i funkcionalnom smislu. Ona podrazumeva porast stanovnitva, poveanje izgraene teritorije, razvoj urbanosti, modernizaciju, uvoenje novih sadraja i programa, poboljanje funkcionisanja i uslova ivota. Prisutna je kao razvojni proces i u gradskim i u seoskim naseljima, a moe se sagledavati i kao opti, globalni proces na svetskom nivou.182. Zato se stepen urbanizacije naselja najee izraava kroz podatak o demografskom razvoju? Demografski razvoj koji se sagledava kroz porast broja stanovnika, s jedne strane utie na dalji razvoj funkcija naselja (potreba za novim stambenim i drutvenim sadrajima), a sa druge strane je upravo on posledica dostignutog stepena urbanosti (usled razvoja funkcija poveava se privlana mo naselja; usled boljih uslova se due ivi itd). Zato se stepen urbanizacije najee izraava kroz broj stanovnika.

183. Koje su posledice prostornog irenja naselja? Gradovi se razvijaju u metropole ili velegrade, naselja ogromnih povrina koja postaju upravni, administrativni, industrijski ili kulturni centri, ponekad svetskog znaaja. Sa poveanjem teritorije naselja, dolazi do pribliavanja jednih naselja drugima, pa se formiraju konurbacije grupacije vie naselja koja su meusobno fiziki ili funkcionalno povezana. Spajanjem vie konurbacija dalje nastaju megalopolisi, ogromne urbane strukture u vidu mree veeg broja naselja.

184. Koje su posledice funkcionalnog razvoja naselja? Funkcionalni razvoj podrazumeva razvoj svih funkcija naselja,a posebno saobraaja. On je posledica demografskih i prostornih promena. Usled irenja teritorije, poveavaju se razdaljine izmeu mesta stanovanja i mesta rada, a usled porasta broja stanovnika poveava se i broj dnevnih sadraja npr. trgovakog centra, jer raste interesovanje za njih. Funkcionalni razvoj doprinosi podizanju kvaliteta ivota.

185. ta se podrazumeva pod pojmom urbanizacija seoskog naselja? Ovaj pojam podrazumeva sve one promene koje omoguavaju irenje gradskog naina ivota u ruralnim podrujima, odnosno one koje sela pretvaraju u gradove. Modernizacija sela obuhvata:- reorganizaciju posla (osnivanje zadruga, farmi i dr.)- uvoenje savremene mehanizacije (alat i maine)- uvoenje novih sadraja (prodavnica, pozorita i dr.)

186. Da li urbanizacija ima negativnih efekata u prostoru? Usled teritorijalnog irenja dolazi do smanjenja prirode. Usled znaajnog priliva stanovnika, pojavljuje se velika gustina naseljenosti ega je posledica povean broj siromanih stanovnika, beskunika. Javlja se i raslojavanje drutva velike socijalne razlike. Postoje paralelno i bogate etvrti i slamovi, favele. Pojava patolokog ponaanja, agresije, klaustrofobije, usamljenosti, kriminala, prostitucije, besposliarenja. Razvoj saobraaja i industrije, kao i poveanje otpada dovodi do pogoranja ekolokih uslova u naseljima. Stari delovi grada se u znatnoj meri rekonstruiu, a esto i uklanjaju radi podizanja novih graevina.

187. Zbog ega se sprovode rekonstrukcije u naselju? Rekonstrukcije se sprovode sa ciljem poboljanja fizikih, funkcionalnih, ekolokih, estetskih, socijalnih i drugih uslova.Osnovni faktori zbog kojih se sprovode rekonstrukcije su:Razaranje, ekspanzija stanovnitva, starenje graevinskog materijala, promene potreba korisnika, postignuti stepen razvoja

188. Zato je dostignuti opti stepen razvoja nauke i tehnike, faktor transformacije? Dostignuti opti stepen razvoja i demografska ekspanzija dovode do sukoba interesa izmeu novog graenja i ve postojeih objekata. Tako je npr. stari restoran u Kalgariju, koji je i dalje u funkciji, postao smetnja za dalje irenje stambenog podruja. Nova potreba za izgradnjom veeg broja stambeno-poslovnih objekata najverovarnije e dovesti do toga da e ovaj objekat na kraju ipak biti sruen.

189. ta je osnovni cilj transformacije u naselju? Osnovni cilj transformacije je poboljanje fizikih, funkcionalnih, ekolokih, estetskih, socijalnih i drugih uslova tog naselja.

212. ta je forum i za ta slui? Forum je prostrani trg u nekadanjim rimskim gradovima, u sreditu grada, na preseku glavnih ulica Kardo i Dekumanus. Najznaajnije mesto u gradu. Oko njega su postojale javne gradjevine, institucije, terme, borilita, gimnazioni, a iza njih je bilo veoma izgradjeno tkivo grada namenjeno stanovanju.

213. Zato su u rimsko doba podizana vojna utvrdjenja, kastrumi? Osnovna funkcija je bila formiranje i uvanje granica, kao i novih teritorija. Bili su pravilnog, pravougaonog oblika osnove sa zatitnim zidovima, dve ulice, etiri bloka specifine namene i forumom u sreditu grada. Uz kastrume su se postepeno razvila mnoga nova naselja.

214. U emu je razlika izmedju insule i domusa, stambenih gradjevina u Rimu? Domusi su sluili za smetaj samo jedne porodice i njihove posluge; jednoporodini stambeni objekti koje su posedovale bogate porodice. Insule su bile viespratne stambene zgrade, podeljene na manje stanove namenjene za stanovanje srednje i nie klase, kao i za iznajmljivanje.

215. ta je bila osnovna funkcija utvrdjenih palata u srednjem veku? U utvrdjenim palatama su iveli feudalci, plemii, bogatai... Pored njih su u utvrdjenju bili smeteni zanatlije i seljaci koji su radili na posedu. Utvrdjenja su gradjena na uzvienjima radi bolje preglednosti i lake odbrane. Mogla su biti veliine velike kue (za 1 porodicu) ili malog grada (vie porodica; San Djiminjano). Izgradjenost je bila velika da bi se iskoristio prostor unutar zidina. Statusni simbol je bila visina tornja magacina; bili su veliki da bi grad preiveo opsadu koja je mogla da potraje i vie godina.