document1

- 1 - Г. Острогорски ИСТОРИЈА ВИЗАНТИЈЕ Похришћањена римска империја Римско државно уређење, грчка култура и хришћанска вера, главни су извори византијског развитка. Првобитно, византијска историја је само наставак римске историје, а Византијско царство само продужетак Римске империје. Назив "Византија" потиче из доцнијег времена, само "Византинци" га нису познавали. Они су себе називали Римљанима-Ромејима, њихови владари се сматрали римским царевима, наследницима старих римских иператора. Ма колико да је Византија свесна своје везе са старим Римом и ма како чврсо да се држи римског наслеђа, временом се она ипак све више удаљује од својих првобиртних римских основа. На крају свог историјског пута, Царство Византинаца нема са Римском империјом ничег заједничког, сем имена и преживелих традиција. Међутим, у првим вековима своје историје, Византија је стварно још увек римска држава и сав њен живот прожет је римским елементима. Ово доба, које се може назвати како рановизантијским тако и касноримским, припада подједнако и римској и византијској прошлости, обухватајући прва три века византијске, односно последња три века римске историје. То је прелазно доба које води од Римске империје ка средњовековној Византији, доба у коме римски елементи постепено изумиру, а нови, византијски елементи долазе до све јачег изражаја. Ослањајући се на установу савладара, познату већ у Римском царству, Диоклецијан је створио владалачки колегијум од четири члана: два августа и два цезара. Један август имао је да управља источном, а други западном половином царства. Уз сваког августа стајао је по један цезар, који није био с њим у крвном сродству, већ изабран према заслугама и адоптиран. Било је предвиђено да временом цезари замене августе, а да се владалачки колегијум попуни избором два нова цезара. Диоклецијановим преуређењем провинцијске управе учињен је крај привилегованом положају Италије. Све провинције постале су потчињене цару, а и Италија, која је некада господарила Империјом, подељена је, као и авака државна територија, у провинције и подвргнута пореској обавези. Диоклецијан је поделио територију Царства у дванаест дијецеза. Под Константином, Царство је подељено у префектуре, тако да је свака префектура обухватала неколико дијецеза, а свака 1

document1

Documents