7/22/2019 16 Oblak Elektrona

1/3

ELEKTRONSKI OBLAK

Nils Bor je 1913. godine predstavio je model atoma koji se po njemu naziva: Borov model atoma.Bor je postavio dva postulata. Prema prvom postulatu; Elektroni se mogu obrtati oko jezgra atoma samopo odreenim kvantnim putanjama. Putanje su obeleene sa n, a to je redni broj putanje. One seobeleavaju celim brojevima, gde je n = 1, 2, 3 itd. Po njima se mogu kretati elektroni, iji broj zavisi odrednog broja putanje. Poluprenici tih putanja, meusobno se odnose kao kvadrati celih brojeva, r1:r2:r3... = 1:4:9 ...

Prema drugom postulatu; Elektroni ne mogu zraiti energiju, odnosno svetlost, dok se kreu jednom

od kvantnih putanja. Oni ,,zrae'' samo onda kada prelaze ili skau sa jedne kvantne putanje n, koja jeudaljenija od jezgra, a koja je putanja vee energije En, na neku drugu putanju m, a koja je putanjamanje energije Em.

Ideja primene teorije kvanta na Radefordov model atoma pruila je fizici ne samo sliku o unutranjojgrai atoma, ve je posluila i za objanjenje mnogih fizikih i hemijskih pojava. (zasnovana je kvantnamehanika, mikrosvet - kosmos).

Bor je smatrao, to je vano za postojanje analogije da; elektroni se oko jezgra kreu, ne samo pokrunim, ve i po eliptinim putanjama! Ovo slui kao primer koji ukazuje na analogiju mikrokosmosa samakrokosmosom, jer i u Sunevom sistemu postoje planete koje imaju gotovo krune, ali i eliptineputanje.

Kada je Radeford izneo svoj planetarni model atoma postojali su nedostaci tog modela, a to su bili;nestabilnost atoma, kao i nemogunost tumaenja linijskih spektara atoma. Ako je klasian prikaz

planetarnog modela bio nedostatak koji je ukazivao da je takav atom nestabilan, po tome se moezakljuiti da se isti model ne moe koristiti za prikazivanje kretanja planeta, jer nepravilnosti njihovihputanja ukazuju na nestabilnost celog sistema! Zato nastaje veliki broj teorija, koje pokuavaju daobjasne nepravilnosti koje postoje u kretanju, obliku putanje i drugih neobinosti kod planeta i ostalih telau sunevom sistemu.

Nedostaci planetarnog modela

Borov model atoma je uspeo da prikae stanje na bolji nain zato to se zasnivao na osnovu;kvantne teorije, linijskih spektara atoma i injenice da su atomi stabilni! A da bi atom bio stabilan,kretanje njegovih elektrona oko jezgra mora biti trodimenzionalno, to je kasnije i definisano.

Na osnovu svoje teorije Bor je uspeo 1921. godine da rei problem rasporeda elektrona uljuskama(?), da objasni rengenske spektre i periodni sistem elemenata.

-Bor je predstavio da se oko svakog atomskog jezgra kreu elektroni po odreenim kvantnimputanja (orbitama) i da takvih putanja ima mnogo.

-Broj elektrona koji se kreu, osciluju oko jezgra atoma nekog elementa, jednakje rednom broju togelementa u periodnom sistemu. Ovi su elektroni rasporeeni po grupama u slojevima (energetskimnivoima) koji stoje koncetrino(?) jedan iza drugog, kako je prikazano na slici. Inae ovo je prikaz sa dvedimenzije, a to nije stvaran oblik kretanja elektrona!

Modifikacijom Zomerfelda 1916. godine utvreno je da; Svaki elektron ima svoju putanju, koja moeda bude krug ili elipsa, a sve one su razliito rasporeene u prostoru oko jezgra, zaklapajui meusobno

izvesne uglove. Ovo je bitno po tome da se isti princip preslikava i na modelu makrokosmosa! U rotacijioko Sunca putanje planeta zaklapaju meusobno odreene uglove, a oni se ne nalaze u ekvatorijalnojravni Sunca!

Prosena brzina elektrona u orbitama oko jezgra je otprilike stoti deo brzine svetlosti, tako da je kodznatno suene (spljotene) orbite, promena brzine i promena mase mala. Kao posledica ove promenemase i brzine, elektron se nee trajno okretati oko jezgra po istoj eliptinoj putanji. Njegova elipsa epolako rotirati tako da e elektron opisati oko jezgra aru u obliku rozete. Ovo je Zomerfildova teorijaatomskih orbita. To se naziva precesijom ose rotacije (elipse).

Elektroni sa svojim kretanjem u obliku rozete

Nalik na elektrone mnoga tela u sunevom sistemu, a meu njima i neke planete, imaju izduene

orbite, pri emu je poznato da se menja njihova brzina, a sa time mora da se menja donekle i masa.Inae sve planete imaju razliite brzine kada se nalaze u perihelu ili afelu. Kao posledica promenebrzine, a donekle i mase, nijedno od tela u sunevom sistemu ne mogu trajno rotirati po istoj eliptinojputanji. To je ono to se i vidi u osmatranju kretanja kometa i asteroida, kao i planeta (Pluton), ali se todefinie kao neobino kretanje, umesto da se prikae sa tri dimenzije! --Inae planete nikada ne ine

7/22/2019 16 Oblak Elektrona

2/3

kretanje po istoj putanji, jer se ceo sistem pomera tako da nijedna putanja ne moe da se ponovi naistom mestu u prostoru! To je detaljnije opisano u delu pod naslovom Pet dimenzija.--

Precesija je pojava za koju se zna da postoji i u kretanju Zemljine ose, samo se ona prikazuje kaoda nastaje zbog drugaijeg uzroka u odnosu na navedenu teoriju atomskih orbita! Kretanje u oblikurozete koje je prisutno kod elektrona, postoji i u kretanju planeta. Precesija ose rotacije koja postoji kodZemlje, samo je jedna od posledica njenog kretanja u obliku rozete. Zbog velike razlike u dimenzijamakoje postoje izmeu Sunevog sistema i atoma, postoji velika razlika po vremenskom trajanju u tokukojeg elektroni imaju precesiju i onog vremena u kojem planete imaju svoju precesiju. No uprkos toj

velikoj razlici, izmeu njih uvek postoji analogija.Precesija je posledica kretanja planeta, gde njena putanja orbita, ima odstupanje od pravilnog

kruga, a prema eliptinosti putanje. Kada se planeta okree oko Sunca, brzina planete se menja odminimuma do maksimuma tokom jedne revolucije. Pri tome iznos varijacije zavisi od eliptinosti putanje,odnosno perihela i afela koji planeta ima.

Zemljina osa varira

andlerovo kolebanje predstavlja malu varijaciju u rotaciji Zemljine ose, koju je otkrio astronomandler (Seth Carlo Chandler) 1891. Iznosi 0,7 ugaonih sekundi kroz period od 433 dana. Zemljini polovikreu se u nepravilnom krugu, oscilirajui od tri do 15 metara. Poetkom 2006. godine naunici suprimetili da se andlerovo kolebanje zaustavilo, kada je dolo do razdoblja pauze od gotovo est

nedelja. Anomalija je izazvala veliko zanimanje zbog budueg boljeg razumevanja, ali jo nije poznato,hoe li to prouzrokovati katastrofalne promene u rotaciji Zemljine ose?

Ova varijacija je jo jednaposledica kretanja planeta u obliku rozeta.

Orbite planeta su eliptine, sa Suncem u jednom fokusu. Medjutim ekscentricitet planetarnihputanja za neke planete je veoma mali, pa su te putanje gotovo krune. Izuzetak predstavaljaju Merkur iPluton ije su putanje u odnosu na putanje drugih planeta naglaeno eliptine. Smatra se da su nagibiputanja prema ekliptici takodje vrlo slini, sa izuzetkom Plutona, no to ne moe da opstane utrodimenzionalnom prikazu poloaja i kretanja planeta!

Putanja Merkurove orbite znatno se promenila ,,posle analiza'' Antajnove teorije. Rezultati koji sudobijeni primenom Ajntajnove teorije, bili su priblino isti kao i rezultati koji su postojali po ranijoj teoriji.Ipak postojala je i jedna velika razlika. Obe teorije predviaju da se planete oko Sunca kreu poeliptinim putanjama. No za razliku od ranije teorije, dokazano je da te elipse nisu stacionarne, ve daone rotiraju oko Sunca. Posmatrano u dugom vremenskom intervalu vidi se da planete, svojimkretanjima oko Sunca, opisuju putanje u obliku rozete!

Zato treba primeniti rezultate koji su dobijeni za Merkur i na ostale planete. Brzina kojom elipserotiraju oko Sunca jeste vrlo mala, i gotovo je nemerljiva, no ona je stalno prisutna. Da bi se dokazalateorija o kretanju u obliku rozete, bilo je neophodno vriti vrlo precizna merenja na orbiti planete kojanajbre rotira. Pokazalo se da; rotacija orbite treba da bude najvea za planete sa najveom orbitalnombrzinom, ali bilo je neophodno posmatrati i planetu sa dovoljno izduenom orbitom kako bi rotacija orbitebila vidljiva (orbite veine planeta su skoro krune). U naem planetarnom sistemu postoji vie planetakoje bi ispunjavale ove uslove.

Prva planeta za koju je raeno merenje bio je Merkur, za koju je opisivanje orbite ve inilonepoznat problem astronomima. Mnogo godina ranije bilo je poznato da orbita ove male planete rotira za574 lunih sekundi svakih 100 godina. Astronomi su uspeli da objasne postojanje rotacije od 531sekunde kao posledicu gravitacionog uticaja ostalih planeta. Ako je postojao gravitacioni uticaj kodrotacije Merkura, onda je sigurno da isti ili slian uticaj postoji za sve planete Sunevog sistema!Preostale jo 43 lune sekunde bilo je nemogue objasniti. Bilo je pokuaja da se ova razlika pripiepostojanju jedne nove, neotkrivene planete, kao to je hipotetini Vulkan. No svi pokuaji da se taplaneta nae bili su bezuspeni.

Slino tome i haotino kretanje planete Pluton pokuava se objasniti postojanjem jo jednognebeskog tela u njegovoj blizini. Umesto jednog sada postoje dva nebeska tela o kojima se govori.Jedno je Xena ili Eris koja je otkrivena 2003. godine. Planeta X, nije registrovana, iako se predvia da

postoji, pa se i o njoj govori. No i bez postojanje takve planete, jasno je da anomalije koje su prisutne ukretanju Plutona, mogu da se objasne zaokretanjem perihela njegove orbite. To se najbolje moe uklopitiu sliku trodimenzionalnog prostora. Haotino kretanje Plutona moe se uklopiti u isti ili slini prikaz, kaoto se zaokretanje perihela Merkurove orbite, uklopilo u prikaz kretanja planete u obliku rozete. Takvokretanje planeta moe se uklopiti i za sve ostale planete, pa sa time i za Zemlju.

7/22/2019 16 Oblak Elektrona

3/3

Orbitalna brzina Zemlje varira od priblino 30 do 30,8 kilometara u sekundi. To je mala varijacija, jerje Zemljina orbita skoro kruna, ali treba izraunati kolika promena postoji na ostalim planetama gde surazlike mnogo vee. Sigurno je da e sva njihova odstupanja uticati na Zemlju u zavisnosti od poloajakoji budu imale u sistemu. No i njena varijacija je dovoljna da uslovljava kretanje planete Zemlje u oblikurozete, a oko Sunca. To takoe uslovljava i precesiju Zemljine ose. Zato je takvo njeno kretanje manjeprimetno, nego li kod drugih planeta koje imaju daleko veu varijaciju. No vie je nego sigurno da se onodogaalo i da se jo dogaa. To je uslovilo pomeranje kontinetalnih ploa, a sa time i promene klime. Teiste promene jo uvek se dogaaju, a one su poslednjih godina mnogo vee u odnosu na ranije v reme.To uzrokuje i daleko vee promene, koje su ne samo klimatske ve geoloke - tektonske.

Ono to se moe naslutiti na osnovu dosadanjih merenja, o obliku orbita (rozeta), jestenaizmenino smenjivanje gotovo krunih orbita sa ekscentrinim. Na osnovu toga nastaje pitanje; Da lipostoji razlog za njihovo skoro pravilno naizmenino smenjivanje? Na to se moe nai odgovor jedinoprikazom kretanja planeta u trodimenzionalnom prostoru.

U osnovni, razlog za postojanje te pravilnosti, jeste potreba da se ceo planetarni sistem dovede ustabilno stanje, odnosno da se ono odri onda kada se javi promena koja moe da utie da se to stanjepromeni. To je napred bilo navedeno, a ponovo se potvruje da postoji analogija, simetrija i proporcija ukretanje, kako u mikro kosmosu tako i u makro kosmosu! Kroz to se odrava stabilnost jednog i drugogsistema, iako postoji velika razlika u njihovoj veliini, odnosno to je osnova na kojoj se zasniva svamaterija i ceo materijalni svet. Zato u mikro i makro kosmosu postoji naizmenino i pravilno smenjivanjeelipsa i skoro pravilnih krunica. Sa time ceo materijalni svet koji je sainjen od ova dva dela materijemoe da opstane, a sa njime i ivot koji postoji u njemu