document17

PRAVILNIK

PRAVILNIK

O KVALITETU HRANE ZA IVOTINJE

("Sl. glasnik RS", br. 4/2010)

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet

lan 1

Ovim pravilnikom blie se propisuju uslovi u pogledu kvaliteta hrane za ivotinje, i to za: kategorizaciju, fizika, hemijska, fiziko-hemijska i nutritivna svojstva; fizika, hemijska, fiziko-hemijska i nutritivna svojstva sirovina, kao i vrstu i koliinu sirovina; elemente bitnih tehnolokih postupaka koji se primenjuju u proizvodnji i preradi.

Oblici hrane za ivotinje

lan 2

Hrana za ivotinje, u smislu ovog pravilnika, jeste svaka supstanca ili proizvod, preraena, delimino preraena ili nepreraena, a namenjena je za ishranu ivotinja koje slue za proizvodnju hrane, i to u obliku:

1) hraniva;

2) premiksa;

3) smee.

Hrani za ivotinje iz stava 1. ovog lana mogu da se dodaju dodaci, u skladu sa ovim pravilnikom.

Kvalitet

lan 3

Pod kvalitetom hrane za ivotinje podrazumevaju se njena fizika, hemijska, fiziko-hemijska i nutritivna svojstva.

Kvalitet hrane za ivotinje odreuje se u skladu sa ovim pravilnikom i posebnim zahtevima na osnovu uputstva proizvoaa hrane zasnovanog na specifinim nutritivnim potrebama ivotinja, s obzirom na rasu, starost, pol i kategoriju ivotinja.

Pre otpoinjanja proizvodnje hrane za ivotinje proizvoa mora da donese proizvoaku specifikaciju.

Proizvoaka specifikacija

lan 4

Proizvoaka specifikacija, mora da sadri kratak opis tehnolokih postupaka proizvodnje, vrstu i koliinu upotrebljenih hraniva i dozvoljenih dodataka u odnosu na neto koliinu proizvoda i izvetaj o izvrenom ispitivanju pokazatelja kvaliteta proizvoda (zdravstvena ispravnost, organoleptike, fizike i hemijske karakteristike).

O donetim proizvoakim specifikacijama proizvoa vodi evidenciju, koja mora da sadri sledee podatke:

1) evidencijski broj specifikacije;

2) naziv proizvoda i njegovo trgovako ime, ako ga proizvod ima;

3) datum donoenja proizvoake specifikacije;

4) naziv i sedite proizvoaa;

5) datum poetka proizvodnje prema proizvoakoj specifikaciji;

6) datum izvrenog ispitivanja sastava proizvoda;

7) upotrebljene dodatke i njihov naziv, primer: antioksidans (VNT);

8) rok upotrebe;

9) nain uvanja.

II KVALITET HRANE ZA IVOTINJE

lan 5

Hrana za ivotinje iz lana 2. ovog pravilnika mora da ispunjava uslove u pogledu kvaliteta, i to za kategorizaciju, fizika, hemijska, fiziko-hemijska i nutritivna svojstva (u daljem tekstu: uslovi za kvalitet).

1. Hraniva

lan 6

Hraniva, u smislu ovog pravilnika, jesu proizvodi biljnog, ivotinjskog i mineralnog porekla, proizvedeni prirodno ili industrijski, koji slue za ishranu i proizvodnju premiksa i smea.

Hraniva, u smislu ovog pravilnika, kategorizovana u grupe, jesu:

1) zrnasta hraniva;

2) mlinski proizvodi od ita;

3) proizvodi industrije skroba;

4) proizvodi industrije alkohola i vrenja;

5) proizvodi industrije eera i sporedni proizvodi industrije eera i proizvodnje askorbinske kiseline;

6) proizvodi industrije ulja;

7) sueni biljni proizvodi;

8) ostali biljni proizvodi;

9) hraniva ivotinjskog porekla;

10) hraniva sa dodatkom neproteinskih azotnih jedinjenja;

11) mineralna hraniva.

1.1. Zrnasta hraniva

Podela

lan 7

Zrnasta hraniva, u smislu ovog pravilnika, jesu ita, leguminoze, soja i druga zrna.

Kvalitet ita

lan 8

ita, u smislu ovog pravilnika, moraju ispuniti sledee uslove za kvalitet:

1) izgled i boja moraju biti svojstveni vrsti ita;

2) zrno mora biti zdravo, zrelo, njemu svojstvenog izgleda, mirisa i ukusa, bez znakova plesni, nezaraeno itnim bolestima i tetoinama, ne sme sadravati tetne supstance u veim koliinama od dozvoljenih;

3) ne sme da sadri vie od 3% primesa, i to do 1% neorganskih primesa i do 2% organskih primesa (delovi stabljike, lia, zrna drugih biljaka itd.) od ega do 0,4% kukolja i glavnice i do 0,1% zrna korova tetnih po zdravlje ivotinja (Lolium remotum, Datura stramonium) i glavniavih zrna;

4) da ne sadri vie od 3% pokvarenih zrna od ega do 0,3% plesnivih zrna;

5) da ne sadri vie od 4% nagrienih zrna i da nemaju ivih insekata;

6) da ne sadre vie od 5% lomljenih, turih i proklijalih zrna, od ega do 1% zrna oteenih vetakim suenjem, sem kukuruza kod koga je dozvoljeno do 8% lomljenih zrna i do 2% turih i proklijalih;

7) da ne sadre vie od 10% primesa iz ta. 3) do 6) ovog lana, izuzev kukuruza gde je dozvoljeno do 10% primesa;

8) ne smeju imati strani ukus i miris, i to posebno: na skladite tetoina, na plesni, na semenke itnih korova, glaviastih zrna zbog loeg skladitenja ili neodgovarajueg prevoza, na strane supstance, na sredstva za zatitu bilja i unitavanje skladinih tetoina.

Primesama se ne smatraju zrna drugih ita ako njihovo uee nije vee od 10%.

Pored uslova iz stava 1. ovog lana ita, u smislu ovog pravilnika, moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet za vrste date u Tabeli 1 - Uslovi za kvalitet po vrstama ita.

Tabela 1

Uslovi za kvalitet po vrstama ita

Red. br.Vrste itaOpis itaHektolitarska masa najmanjeVlaga najvie %

12345

1.KukuruzKukuruz zrno kukuruza (Zea mays)650 kg/m3do 14

2.PenicaPenica zrna kulturnih sorti penice (Triticum sativum, Triticum durum)680 kg/m3do 14

3.TritikaleTritikale zrna sorti tritikale680 kg/m3do 14

4.RaRa zrno kulturnih sorti rai (Secale cereale)600 kg/m3do 14

5.JeamJeam zrno kulturnih sorti etverorednog jema (Hordeum vulgare)600 kg/m3do 14

6.ZobOvas (zob) zrno kulturnih sorti zobi (Avena sativa)500 kg/m3do 14

7.SirakSirak I (milodura) zrno kulturnih sorti sirka (Andropogon sorghum californicium) sa najvie 1% tanina600 kg/m3do 14

8.PirinaCela i lomljena zrna oljutenog pirina (Oryza sativa) sa najmanje 93% oljutenih zrna 350 kg/m3do 14

9.ProsoProso zrno prosa (Panicum miliaceum)650 kg/m3do 14

10.Lomljena zrna itaSporedni proizvodi pri kombajniranju, vridbi i pripremi -do 14

11.Prekrupa itaZdrobljena i usitnjena zrna ita sa na 53% skroba-do 14

Kategorija kukuruza

lan 9

S obzirom na ostale karakteristike, kukuruz je podeljen na sledee kategorije date u Tabeli 2 - Kategorije kukuruza.

Tabela 2

Kategorije kukuruza

Ostale karakteristikeKategorije

IIIIIIIVV

A) Primese stranog porekla,

- primese neorganskog porekla -0,50112

- tetne primese (seme otrovnih biljaka i re)-0,50111

- neistoe organskog porekla11123

B) oteena zrna, %

- lomljena zrna234811

- oteena zrna (pokvarena, plesniva, nagriena i sl.)11,5022,503

- zrna oteena suenjem00,5011,502

Ukupan sadraj primesa stranog porekla i oteenih zrna, %47101622

Lom zrna kukuruza, u smislu ovog pravilnika, jesu lomljena zrna koja prolaze kroz kvadratno sito otvora 5 mm.

Kvalitet kukuruznog klipa

lan 10

Kukuruzni klip mora da ispunjava sledee uslove za kvalitet:

1) zrno mora biti zdravo i bez znakova plesni;

2) da ne sadri vie od 14% vlage;

3) odnos zrna i oklaska mora biti najmanje 78:22.

Kvalitet leguminoze

lan 11

Leguminoze moraju ispunjavati sledee uslove za kvalitet:

1) da im je boja svojstvena vrsti leguminoza;

2) da su svojstvenog mirisa i ukusa;

3) da ne sadre vie od 14% vlage;

4) da ne sadre vie od 5% primesa, od ega:

- neorganskih primesa (zemlja, pesak, praina i dr.) najvie 1%,

- organskih primesa najvie 3,5% od ega seme otrovnih biljaka najvie 0,5%;

5) da ne sadri vie od 5% oteenih, nerazvijenih, turih i proklijalih zrna;

6) da ne sadri vlasi viline kosice.

Primesama se ne smatraju zrna drugih leguminoza ako njihovo uee nije vie od 10%.

Pored uslova iz stava 1. ovog lana leguminoze moraju da ispunjavaju i uslove date u Tabeli 3 - Uslovi za kvalitet po vrstama leguminoze.

Tabela 3

Uslovi za kvalitet po vrstama leguminoze

Red.br.Vrsta leguminozeOpisProtein najmanje %Mast najmanje %Vlaga do %Celuloza najvie do %Pepeo do %Aktivnost ureaze N/g/min do

123456789

1.GraakSve vrste jestivog i stonog graka (Pisum sativum i Pisum arvense)231,501273,50-

2.BobKulturne sorte boba (Vicia faba)23-12---

3.Grahorica Zrno kulturnih sorti grahorice (Vicia sativa, Vicia panonica,)--11---

4.SojaZrno kulturnih sorti soje termiki obraenog (Glycine hispida)321712560,50

5.GuarZrna guara (Cyamopsis psoraloides) termiki tretirano4051215--

6.LupinaZrna kulturnih vrsti i sorti lupine (Lupinus luteus, Lupinus angustifolius, Lupinus albus)371012113,50-

7.PasuljZrna pasulja (Phaseolus vulgaris)28,501,501273,50-

8.Soivo(Lens esculenta) 2121253,50-

9.Slanutak(Cicer arietinum) 1841453,50-

1.2. Mlinski proizvodi od ita

lan 12

Mlinski proizvodi od ita moraju ispunjavati uslove za kvalitet date u Tabeli 4 - Uslovi za kvalitet mlinskih proizvoda od ita.

Tabela 4

Uslovi za kvalitet mlinskih proizvoda od ita

Red. br.Vrste proizvoda i nusproizvodaElementi bitnih tehnolokih postupakaProteini najmanje %Mast do %Vlaga do %Skrob najmanje %Celuloza najmanjePepeo do %Pepeo nerastvoriv u HCl do %

12345678910

1.Penino stono branoProizvod dobijen mlevenjem penice, boje svetlo mrke do crvenkasto ute; bez gorine, ueglosti i nakiselosti, krupnoe takve da 95% prolazi kroz sito kvadratnih otvora veliine 1 mm, a ostatak kroz sito kvadratnih otvora veliine 2 mm 12-1430850,25

2.Penine mekinjeProizvod dobijen mlevenjem penice i posle odvajanja brana i griza: sastoji se preteno od omotaa zrna i delova endosperma: boje sline boji peninog zrna - svetlomrke; bez gorine, krupnoe takve da 90% prolazi kroz sito kvadratnih otvora veliine 1.6 mm, a ostatak kroz sito kvadratnog otvora veliine 4 mm. Sadri neorganske primese do 0,5% a neorganske do 0,4% 12-14-1170,25

3.Penine kliceProizvod dobijen izdvajanjem klica iz oiene penice pri proizvodnji brana. Sastoji se preteno od klica uz prisustvo brana i mekinja; boje svetloute i mirisa slinog mirisu penice 20713-450,25

4.Kukuruzno stono branoProizvod dobijen mlevenjem zrna kukuruza; boje svetloute; mirisa slinog kukuruznoj prekrupi; bez gorine i ueglosti8-1458650,25

5.Kukuruzne mekinjeProizvod dobijen pri proizvodnji kukuruznog brana, odnosno kukuruznog griza. Sastoji se od omotaa zrna kukuruza9-13-10,502,500,25

6.Kukuruzne kliceProizvod dobijen izdvajanjem klice iz kukuruznog zrna; sastoji se preteno iz klica i delova omotaa zrna i endosperma sa najmanje 12% masti121212-840,25

7.Raeno stono branoProizvod dobijen mlevenjem rai; boje sivomrke, krupnoe takve da 95% prolazi kroz sito kvadratnih otvora veliine 1 mm, a ostatak kroz sito kvadratnih otvora veliine 2 mm10-1430550,25

8.Raene mekinjeProizvod dobijen mlevenjem rai, a posle odvajanja brana i griza sastoji se preteno od omotaa zrna i delova endosperma; boje sivomrke do zelenkaste12-14-1160,25

9.Pirinane mekinjeProizvod dobijen ljutenjem i poliranjem pirina; sastoji se od omotaa zrna i delova endosperma; boje, ukusa i mirisa svojstvenih neljutenom zrnu pirina10-13-1091,70

10.Obezmaene pirinane mekinjeProizvod dobijen od zrna pirina kao pod takom 9, ali je iz njega izdvojena mast13312-13121,70

Mlinski proizvodi od ita ne smeju da sadre primese neorganskog i organskog porekla i moraju da imaju miris i ukus svojstvene sirovini od koje su proizvedeni.

1.3. Proizvodi industrije skroba

lan 13

Proizvodi industrije skroba moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet date u Tabeli 5 - Uslovi za kvalitet proizvoda industrije skroba po vrstama proizvoda.

Tabela 5

Uslovi za kvalitet proizvoda industrije skroba po vrstama proizvoda

Red. br.Vrsta proizvoda i nusproizvodaElementi bitnih tehnolokih postupakaProteini najmanje %Mast do %Vlaga do %Celuloza do %Pepeo do %Pepeo nerastvoriv u HCl do %

123456789

1.Kukuruzni gluten- I kvalitetProizvod dobijen pri proizvodnji kukuruznog skroba; sastoji se preteno od kukuruznog glutena; skroba i omotaa zrna; boje svetloute; mirisa svojstvenog prekrupi; ukusa umereno kiselog60-13330,50

2.Kukuruzni gluten- II kvalitetProizvod dobijen pri proizvodnji kukuruznog skroba; sastoji se preteno od kukuruznog glutena; skroba i omotaa zrna; boje svetloute; mirisa svojstvenog prekrupi; ukusa umereno kiselog50-13430,50

3.Kukuruzno glutensko branoProizvod dobijen pri proizvodnji kukuruznog skroba; sastoji se preteno od kukuruznog glutena; skroba i omotaa zrna; uz vee prisustvo sitnih mekinja; boje svetloute; mirisa svojstvenog prekrupi; ukusa umereno kiselog 22-13106-

4.Kukuruzna drodinaProizvod dobijen pri proizvodnji kukuruznog skroba; meanjem glutena; krupnih i sitnih mekinja; same ili pogae kukuruznih klica i ekstrakta od kvaenja 17-13156-

5.Kukuruzna drodina sa kukuruznim ekstraktomProizvod dobijen pri proizvodnji kukuruznog skroba meanjem kukuruznih mekinja; kukuruznog ekstrakta i pogaa kukuruznih klica; boje svetlosmee i mirisa svojstvenog kukuruznom ekstraktu, ukusa slabo kiselog14-13156-

6.Penini glutenProizvod dobijen pri proizvodnji peninog skroba; sastoji se preteno od peninog glutena sa manjim koliinama omotaa zrna i skroba; boje smee; mirisa svojstvenog peninoj prekrupi60212320,50

7.Penino glutensko brano (kornstip)Proizvod dobijen pri proizvodnji peninog skroba; sastoji se preteno od peninog glutena sa manjim koliinama omotaa zrna i vie skroba; boje smee; mirisa svojstvenog peninoj prekrupi 20-13---

1.4. Proizvodi industrije alkohola i vrenja

lan 14

Proizvodi industrije alkohola i vrenja moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet date u Tabeli 6 - Uslovi za kvalitet proizvoda industrije alkohola i vrenja po vrstama proizvoda.

Tabela 6

Uslovi za kvalitet proizvoda industrije alkohola i vrenja po vrstama proizvoda

Red.br.Vrsta proizvodaElementi bitnih tehnolokih postupakaProteini najmanje %Mast do %Vlaga do %Celuloza do %Pepeo do %Pepeo nerastvoriv u HCl do %

123456789

1.Osueni stoni kvasac - I kvalitetProizvod dobijen razmnoavanjem gljivica kvasca (Torula species) na razliitim podlogama; boje svetlozelene do svetlosive i mirisa svojstvenog kvascu60-10271,10

2.Osueni stoni kvasac - II kvalitetProizvod dobijen razmnoavanjem gljivica kvasca na raznim podlogama50-10281

3.Osueni stoni kvasac - III kvalitetProizvod dobijen razmnoavanjem gljivica kvasca na raznim podlogama; boje svetlozelene do svetlosive; mirisa svojstvenog kvascu40-10291

4.Osueni pivski kvasac(Saccharomyces)Proizvod dobijen pri proizvodnji piva posle fermentacije; sastoji se od gljivica prevrelog kvasca (Saccharomyces species) ostatka podloge i proizvoda fermentacije od sive do crnosive boje40-11110-

5.Osueni kvasac(Kluyveromyces fragilis)Proizvod dobijen suenjem mrtvih genetski nepromenjenih sojeva kvaevih gljivica (Kluyveromyces fragilis) uzgojenih na melasi, destilacijskim ostacima, itaricama i drugim proizvodima koji sadre skrob, surutku, mlenu kiselinu i hidrolizovanim proizvodima biljne celuloze.44 8281

6.Osueni tropProizvod dobijen suenjem ostatka pri proizvodnji alkohola od sirovina bogatih skrobom (ita, krompir i dr); boje, mirisa i ukusa svojstvenih sirovini od koje je dobijena dibra; stranih primesa do 2%25-12206-

7.Jemene sladne kliceProizvod dobijen izdvajanjem klica iz slada pri proizvodnji piva; boje svetlosmee do tamnosmee; bez mirisa na trule20-12196-

8.Uparena melasna dibra (Vinasa) uProizvod dobijen uparavanjem melasne dibre sa 8% kalijuma15-35-32-

Deklaracija za osueni stoni kvasac iz ta. 1, 2. i 3. u Tabeli 6. ovog lana mora sadrati i podatke o sirovini od koje je kvasac proizveden.

1.5. Proizvodi industrije eera i sporedni proizvodi industrije eera i proizvodnje askorbinske kiseline

lan 15

Proizvodi industrije eera i sporedni proizvodi industrije eera i proizvodnje askorbinske kiseline moraju da uslove za kvalitet date u Tabeli 7 - Uslovi za kvalitet proizvoda industrije eera i sporednih proizvoda industrije eera i proizvodnje askorbinske kiseline po vrstama proizvoda.

Tabela 7

Uslovi za kvalitet proizvoda industrije eera i sporednih proizvoda industrije eera i proizvodnje askorbinske kiseline po vrstama proizvoda

Red.br.Vrsta proizvodaElementi bitnih tehnolokih postupakaProtein %Vlaga do %eera najmanje %Pepeo %Pepela nerastvorivog u HCl do %Kiselost pH

1.Suvi rezanci eerne repeOsueni i izlueni rezanci eerne repe; bez mirisa na kiseline, plesan i raspadanja812-7--

2.Suvi rezanci eerne repe melasiraniOsueni rezanci eerne repe sa dodatkom melase; mirisa i ukusa melase81488--

3.Lug L. Sorboza Ispravan nazivUpareni ostatak u proizvodnji C vitamina iz kristalne D glukoze koja se dobija enzimatskom hidrolizom skroba; boje tamnosmee; mirisa prijatnog81453---

1.6. Proizvodi industrije ulja

Pojam i podela

lan 16

Proizvodi industrije ulja, u smislu ovog pravilnika, jesu pogae, same i ljuske koje se dobijaju pri preradi uljarica.

Pogae su proizvodi dobijeni presovanjem (hidraulikim ili mehanikim postupkom) u proizvodnji ulja od tehniki pripremljenog (ljutenog, mlevenog, zagrevanog i sl.) semena, klica i jezgara.

Same su proizvodi dobijeni ekstrakcijom u proizvodnji ulja od tehniki pripremljenog (ljutenog, mlevenog, zagrevanog i presovanog) semena klica ili jezgara.

Ljuske su celulozni omotai semena uljarica sa manjim sadrajem ulja i proteina i sadrajem vlage najvie 12% i upotrebljavaju se u izradi smea.

Uslovi za kvalitet

lan 17

Pogae i same moraju da ispunjavaju sledee uslove za kvalitet:

1) da im je miris svojstven sirovini od koje se proizvode, da nemaju miris trulei ili rastvaraa kojim je vrena ekstrakcija i da nisu uegle;

2) da ne sadre vie od 1% ukupnih primesa, a ako su od oljutenog kikirikija, sadraj ukupnih primesa moe da bude do 2%;

3) da pogae ne sadre vie od 12% masti, a same ne vie od 3% masti.

Pored uslova iz stava 1. ovog lana pogae i same moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet date u Tabeli 8 - Uslovi za kvalitet pogae i same po vrstama.

Tabela 8

Uslovi za kvalitet pogae i same po vrstama

Red. brojVrsta pogae ili sameElementi bitnih tehnolokih postupakaprotein najmanje %Vlaga do %Celuloza do %Mast do %Pepeo do %Delovanje ureaze mg Ng/min

123456789

1.Pogaa od sojeUreaza 0,4 mgN/gProizvod dobijen presovanjem semena soje (Glycine hispida); boje svetloute do svetlosmee; od ukupne koliine proteina 15% mora da bude rastvorljivo u vodi; aktivnost ureaze najvie 0,5mg N/g/min3812958

2.Sama sa oljutenog zrna soje - I kvalitet Ureaza 0,4 mg N/gProizvod dobijen ekstrakcijom oljutenog i zagrejanog zrna soje; (Glycine hispida) boje svetloute do svetlosmee; aktivnost ureaze najvie 0,5 mg N/g/min48128 26 0,50

3.Sama od oljutenog zrna soje E-kvaliteta Ureaza 0,4 mg N/gProizvod dobiven ekstrakcijom oljutenog i zagrejanog zrna soje (Glycine hispida); boje je svetloute do svetlosmee 50123,526 0,50

4.Sama od delimino oljutenog zrna soje - II kvalitetUreaza 0,4 mg N/gProizvod dobijen ekstrakcijom termiki obraenog zrna soje; (Glycine hispida) boje svetloute do svetlosmee; od ukupne koliine proteina 15% mora da bude rastvorljivo u vodi, aktivnost ureaze najvie 0,5 mg N/g/min44 127270,50

5.Sama od neoljutenog zrna soje - III kvalitetProizvod dobijen ekstrakcijom termiki obraenog zrna soje; (Glycine hispida) aktivnost ureaze najvie 0,5 mg N/g/min40 129280,50

6.Proteini od sojeProizvod dobijen izdvajanjem proteina iz zrna soje, lizina mora imati najmanje 5% 8510----

7.Proteini od soje - koncentratProizvod dobijen iz zrna soje, lizina mora imati najmanje 3,7% 6310 ----

8.Pogaa od delimino oljutenog suncokreta Proizvod dobijen od delimino oljutenog semena suncokreta (Helianthus annuus); boje je sivo smee 27 122776-

9.Sama od delimino oljutenog semena suncokreta - I kvalitetProizvod dobijen od delimino oljutenog semena suncokreta (Helianthus annuus) ekstrakcijom i separacijom42121276-

10.Sama od delimino oljutenog semena suncokreta - II kvalitetProizvod dobijen presovanjem i ekstrakcijom delimino oljutenog semena suncokreta (Helianthus annuus)33122128-

11.Sama od neoljutenog Proizvod dobijen ekstrakcijom neoljutenog suncokretovog semena (Helianthus annuus)2412 2548-

12.Sama od suncokretovog semena sa smanjenim sadrajem proteina - III kvalitetProizvod dobijen ekstrakcijom; presovanjem i separacijom grube frakcije same od delimino oljutenog semena suncokreta3312218-

13.Sama od suncokretovog semena sa povienim sadrajem ljuske - IV kvalitetProizvod dobijen od same sa smanjenim sadrajem proteina i ljuske semena suncokreta201234---

14.Pogaa od uljane repiceProizvod dobijen presovanjem semena uljane repice (Brassica napus oleifera) i ogrtice (Brassica rapa oleifera); boje zelenoute27101278

15.Sama od uljane repice - I kvalitetProizvod dobijen ekstrakcijom uljane repice (Brassica rapa oleifera) ca najvie 40 mmol/g glukozinolata361012,529-

16.Sama od uljane repice - II kvalitetProizvod dobijen ekstrakcijom uljane repice (Brassica rapa oleifera) sa poveanim sadrajem glukozinolata vie od 40 mmol/g301012,529-

17.Pogaa od semena bundeveProizvod dobijen presovanjem oljutenog semena bundeve (Cucurbita maxima, Cucurbita melanosperma, Cucurbita moshata i dr.)4912758-

18.Sama od semena bundeveProizvod dobijen ekstrakcijom oljutenog i delimino oljutenog semena bundeve45121449-

19.Pogaa od oljutenog semena pamukaProizvod dobijen ekstrakcijom ulja iz oljutenog pamukovog semena, udeo gosipola do 1200 mg-kg40101348-

20.Pogaa od delimino oljutenog semena pamukaProizvod dobijen presovanjem delimino oljutenog pamukovog semena321117---

21.Pogaa od semena pamukaProizvod dobijen presovanjem dezintegrisanog semenja pamuka (Gossypium hirsutum i Gossypium vitifoliuum) boje ute do zelenkastomrke; sa najvie 120 mg/kg gosipola32101358-

22.Sama od oljutenog semena pamukaProizvod dobijen ekstrakcijom ulja iz oljutenog semena pamuka 48128 2--

23.Sama od delimino oljutenog semena pamukaProizvod dobijen ekstrakcijom ulja iz delimino oljutenog semena pamuka 40121625-

24.Sama od neoljutenog semena pamuka Proizvod dobijen ekstrakcijom iz neoljutenog semena pamuka-12302--

25.Sama od semena pamukaProizvod dobijen ekstrakcijom dezintegralnog semena pamuka sa najvie 1 200 mg/kg gosipola4010138--

26.Pogaa od semena makaProizvod dobijen presovanjem semena maka (Papaver rhoeas); boje sive do smee361011-11-

27.Sama od semena makaProizvod dobijen ekstrakcijom semena maka (Papaver rhoeas)30101112.5--

28.Pogaa od mokro isklicalih kukuruznih klicaProizvod dobijen presovanjem kukuruznih klica mokrim postupkom pri proizvodnji skroba; sadri delie endosperma i ljuske; boje utomrke18108,543-

29.Pogaa od suvo isklicalih kukuruznih klicaProizvod dobijen presovanjem isklicalih klica kukuruza uz prisustvo ostatka endosperma ljuske; boje utomrke1112748-

30.Pogaa od semena sezamaProizvod dobijen ekstrakcijom i presovanjem semena sezama (Sesamym imadicym); boje svetloute35106,50-11-

31.Pogaa od semena makaProizvod dobijen presovanjem semena maka (Papaver rhoeas); boje sive do smee361011-11-

32.Sama od semena makaProizvod dobijen ekstrakcijom semena maka (Papaver rhoeas)381011-12,5-

33.Pogaa od semena lanaProizvod dobijen presovanjem semena lana (Lynum usitatissium); boje svetloute do svetlosmee30106,5-11-

34.Sama od semena lanaProizvod dobijen ekstrakcijom semena lana; boje svetloute do svetlosmee; primesa najvie 7%34106,5-11-

35.Pogaa od palminih koticaProizvod dobijen presovanjem jezgre kotice palmi (Elacis species); boje svetlosive do tamnosive151024-4-

36.Pogaa od kopreProizvod dobijen presovanjem suenog endosperma semena kokosove palme (Cocus nucifera); boje svetlosmee19121557-

37.Sama od kopreProizvod dobijen ekstrakcijom suenog endosperma semena kokosove palme; boje svetlosmee21121447

38.Sama od peninih klicaProizvod dobijen ekstrakcijom peninih klica2512--6-

lan 18

Deklaracija za ljuske iz lana 16. stav 4. ovog pravilnika mora imati i podatke o udelu vlage koji ne sme prelaziti 12%.

1.7. Sueni biljni proizvodi

lan 19

Sueni biljni proizvodi, u smislu ovog pravilnika, jesu biljke ili njihovi delovi osueni do stepena u kom se mogu uvati bez kvarenja i koje moraju da ispune uslove za kvalitet date u Tabeli 9 - Uslovi za kvalitet biljnih proizvoda po vrstama.

Tabela 9

Uslovi za kvalitet biljnih proizvoda po vrstama

Red. br.Vrsta biljnih proizvodaElementi bitnih tehnolokih postupakaProteini minimum %Vlaga do %Celuloza do%Pepeo do %Mast do %

12345678

1.Brano od lucerke- I kvalitetProizvod dobijen vetakim suenjem i mlevenjem stabljika i lia mlade lucerke (Medicago sativa) boje tamnozelene do svetlozelene; bez stranih mirisa; usitnjenosti takve da 94% brana prolazi kroz sito kvadratnih otvora veliine 1,6 mm a ostatak kroz sito kvadratnih otvora veliine 4 mm; b karotina najmanje 200 mg/kg; primese ostalog bilja koje je raslo sa lucerkom najvie 10%20122116

2.Brano od lucerke- II kvalitetProizvod dobijen vetakim suenjem i mlevenjem stabljike i lia mlade lucerke (Medicago sativa); boje tamnozelene, bez stranih mirisa; usitnjenost kao pod brojem 1. b karotina najmanje 150 mg/kg; primese ostalog bilja koje je raslo sa lucerkom najvie 10%17122512

3.Brano od lucerke- III kvalitetProizvod dobijen vetakim suenjem i mlevenjem stabljike i lista mlade lucerke (Medicago sativa); boje svetlozelene do zelenoute; usitnjenost kao pod brojem 1. b karotina najmanje 100 mg/kg; primese ostalog bilja koje je raslo sa lucerkom najvie 10%15132813

4.Brano od trava(Graminea)Proizvod dobijen suenjem i mlevenjem mladih trava koje su zajedno rasle; boje svetlozelene; usitnjenosti kao pod brojem 1, sa najmanje 170 mg/kg karotina12133113

5.Mlevena biljka kukuruzaProizvod dobijen mlevenjem cele biljke kukuruza zajedno sa klipom u mlenoj ili votanoj zrelosti; boje ute do svetlosmee61230--

6.Tapioka(Manioka; Cassava)Sueni, mleveni i prethodno oprani ne proizvodi gomolja (brano od utvruje manioke; peleti i dr); boje se sive do sivomrke sa najmanje 65% skroba-13135,53

7.Suena komina od groaProizvod dobijen suenjem i mlevenjem ostatka pri preradi groa u vidu smee boje61230ne utvruje se

8.Brano od grakaProizvod dobijen suenjem i mlevenjem biljke graka sa plodovima boje svetlozelene do svetlosmee 1610249

9.Brano od biljke grakaProizvod dobijen suenjem i mlevenjem biljke graka posle izdvajanja zrna. Boje svetlozelene do svetlosmee sa najmanje 30% azotnih ekstraktivnih materija121230ne utvruje se

10.Brano od biljke sojeProizvod dobijen suenjem i mlevenjem stabljike, lia i ploda zelene biljke soje; boje zelene do tamnozelene15122530

11.Brano od kukuruzovineProizvod dobijen mlevenjem kukuruzovine bez klipa; boje svetlosmee sadri najmanje 25% bezazotnih ekstrakvanih supstanci 41236--

1.8. Ostali biljni proizvodi

lan 20

Ostali biljni proizvodi, u smislu ovog pravilnika, jesu: biljne masti, biljna ulja, masne kiseline, protektirane masti za ishranu preivara, sojin griz, sojino brano i roga, koji moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet date u Tabeli 10 - Uslovi za kvalitet ostalih biljnih proizvoda po vrstama.

Tabela 10

Uslovi za kvalitet ostalih biljnih proizvoda po vrstama

Redni brojVrsta biljnih proizvodaElementi bitnih tehnolokih postupakaProteini % najmanjeVlaga % najvieCeluloza % najviePepeo % najvie

1234567

1.Jestiva biljna mastJestivo biljno uljeProizvod koji se sastoji od biljne masti, odnosno biljnog ulja; peroksidni broj najvie 40 mmol H2O2/kgne utvruje sene utvruje sene utvruje sene utvruje se

2.Masna kiselinaProizvod dobijen rafinacijom biljnih masti i ulja sa najvie 5% neosapunjive materije i isparljivih materijane utvruje se5ne utvruje sene utvruje se

3.Protektirane masti za ishranu preivaraProizvod dobijen kombinacijom biljnih i ivotinjskih masti u hemijskoj reakciji sa kalcijumom i sadri najvie 9% kalcijuma i najvie 84% masti. Boja svetlosmeane utvruje se5ne utvruje se11

4.Sojin grizProizvod dobijen ljutenjem i ekstrudiranjem zrna soje ija je aktivnost ureaze najvie 0,4 mg N/g/min i najmanje 18% ulja3884,55,5

5.Sojino branoProizvod dobijen ljutenjem, presovanjem i ekstrakcijom masti zrna soje, ija je aktivnost ureaze do 0,4 mg N/g/min4783,56,5

6.RogaProizvod dobijen drobljenjem ili mlevenjem plodova rogaa (Ceratoni siliqna) bez kotica, sa najmanje 30% eerane utvruje se15ne utvruje se4,5

1.9. Hraniva ivotinjskog porekla

Pojam

lan 21

Hraniva ivotinjskog porekla, u smislu ovog pravilnika, jesu proizvodi dobijeni preradom delova ivotinja i njihovih proizvoda, i to: riblje brano, kitovo brano, proizvodi od prerade ribe, sporedni proizvodi pri klanju i preradi ivine, mesno brano, mesno-kotano brano i kono-mesno brano, krvno brano, jetreno brano, varci, mast i riblje ulje, obrano mleko, surutka, albumin i kazein.

Riblje brano

lan 22

Riblje brano, u smislu ovog pravilnika, jeste proizvod dobijen suenjem i mlevenjem ribe i delovima ribe.

Proizvod iz stava 1. ovog lana, mora da ispunjava sledee uslove: boje - smee do tamnosmee; mirisa - na ribu bez ueglosti; usitnjenosti - takve da 90% brana prolazi kroz sito kvadratnih otvora veliine 1,6 mm, a ostatak kroz sito kvadratnih otvora veliine 4 mm.

Riblje brano razvrstava se u klase i mora da ispunjava uslove za kvalitet date u Tabeli 11 - Uslovi za kvalitet ribljeg brana po klasama.

Tabela 11

Uslovi za kvalitet ribljeg brana po klasama

Ostala obeleja ribljeg branaBrano od haringeKlaseBrano od ribljeg otpadaka

IIIIII

Proteini % 70656050

Svarljivost proteina u kiselom pepsinu % 90888880

Vlaga % 10101010

Mast % 5101015

Pepeo % 15182025

Pepeo nerastvorljiv u HCl% 2,202,202,202,20

NaCl % 4444

Kitovo brano i proizvodi od prerade ribe

lan 23

Kitovo brano i proteini od soka koji nastaje pri preradi ribe iz lana 20. ovog pravilnika koje se upotrebljavaju za ishranu ivotinja moraju ispunjavati uslove za kvalitet date u Tabeli 12 - Uslovi za kvalitet kitovog brana i proizvoda od prerade riba.

Tabela 12

Uslovi za kvalitet kitovog brana i proizvoda od prerade riba

Sastav proizvodaKitovo branoRastvorljivi proteini od ribeSueni riblji sok

Elementi bitnih tehnolokih postupaka

Proizvod dobijen od mesa kita bez udela mastiProizvod dobijen pri posebnoj preradi ribe, bez kostiju ribeProizvod dobijen gnjeenjem ribe pri proizvodnji ribljeg brana

Protein minimalno %70 8060

Vlaga %10 58

Mast %10 7-

Pepeo %15 7-

NaCl %4 210

Sporedni proizvodi pri klanju i preradi ivine

lan 24

Brano od perja mora biti usitnjeno toliko da 95% brana moe proi kroz sito kvadratnih otvora veliine 1,6 mm, a ostatak brana mora proi kroz sito kvadratnih otvora veliine 4 mm. Brano od otpadaka pri klanju ivine bez perja i brana od otpadaka pri klanju i preradi mesa ivine, mora biti usitnjeno toliko da 90% brana moe proi kroz sito kvadratnih otvora veliine 1,6 mm, a ostatak brana mora proi kroz sito kvadratnih otvora veliine 4 mm.

Sporedni proizvodi pri klanju i preradi ivine moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet date u Tabeli 13 - Uslovi za kvalitet sporednih proizvoda pri klanju i preradi ivine.

Tabela 13

Uslovi za kvalitet sporednih proizvoda pri klanju i preradi ivine

Sastav proizvodaBrano od perja dobijeno pri klanju ivineBrano od otpadaka pri klanju ivine, bez sadraja perjaBrano od otpadaka pri klanju i preradi mesa ivine


Proizvod dobijen hidrolizom i mlevenjem perjaProizvod dobijen od otpadaka pri klanju ivine; bez sadraja perjaProizvod dobijen preradom sporednih proizvoda klanja ivine: uginule ivine i otpadaka iz inkubatora

Proteini minimalno %755560

Svarljivost proteina minimum %757878

Vlaga %111010

Mast %352520

Pepeo %ne utvruje se 1010

Stabilizovana mast % najviene utvruje se1515

Mesno brano, mesno-kotano brano i kono-mesno brano

lan 25

Mesno brano, mesno-kotano brano i kono-mesno brano koje se upotrebljavaju za ishranu ivotinja moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet date u Tabeli 14 - Uslovi za kvalitet mesnog brana, mesno-kotanog brana i kono-mesnog brana.

Tabela 14

Uslovi za kvalitet mesnog brana, mesno-kotanog brana i kono-mesnog brana

Sastav proizvodaMesno branoMesno kotano branoKono-mesno brano


Proizvod dobijen preradom nejestivih proizvoda klanja bez keratinskih materija; boje smee do tamnosmee; usitnjenost takva da 95% brana prolazi kroz sito kvadratnih otvora veliine 1,6 mm, a ostatak kroz sito kvadratnih otvora veliine 4 mmProizvod dobijen suenjem i mlevenjem mesa i kostiju ivotinja ili njihovih leeva; boje tamnosmee, mirisa bez ueglosti i svojstvenog kotanom branu. Usitnjenosti takve da 90% brana prolazi kroz sito kvadratnog otvora veliine 1,6 mm a ostatak kroz sito kvadratnih otvora veliine 4 mmProizvod dobijen preradom otpadaka koe bez dlaka, sa pripadajuim mesnim delom

IIIIIIIII

Proteini minimalno %6055 5045 4080

Svarljivost proteina minimum %8383 8383 8383

Vlaga %10 1010 1010 10

Mast %- 1515 1515 15

Pepeo %15 2530 35458

NaCl %4 44 -- 4

Krvno brano, jetreno brano, mast i riblje ulje

lan 26

Krvno brano, jetreno brano, mast i riblje ulje koji se upotrebljavaju za ishranu ivotinja, moraju ispuniti uslove za kvalitet date u Tabeli 15 - Uslovi za kvalitet krvnog brana i jetrenog brana, masti i ribljeg ulja.

Tabela 15

Uslovi za kvalitet krvnog brana i jetrenog brana, masti i ribljeg ulja

SastavKrvno branoJetreno branoMastRiblje ulje


ProizvodProizvodMastUlje dobiveno

proizvodProizvod dobijen suenjem krvi zaklanih ivotinjaProizvod dobijen suenjem i mlevenjem jetre ivotinja; stabilizovanoMast toplokrvnih ivotinja

Usitnjenost krvnog brana i jetrenog brana je takva da 95% brana prolazi kroz sito kvadratnih otvora veliine 1,6 mm a ostatak kroz sito kvadratnih otvora veliine 4 mm

Proteini minimalno %80 60--

Svarljivost proteina minimum %9090--

Vlaga %10111-

Mast %318--

Pepeo %53--

NaCl %----

Kiselinski stepen do--3-

--55120

Deklaracija za mast toplokrvnih ivotinja mora da sadri i podatke o koliini antioksidansa.

Punomasno i obrano mleko u prahu, surutka, albumin i kazein

lan 27

Punomasno i obrano mleko u prahu, surutka, albumin i kazein koji se upotrebljavaju za ishranu ivotinja moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet date u Tabeli 16 - Uslovi za kvalitet punomasnog i obranog mleka u prahu, surutke, albumina i kazeina.

Tabela 16

Uslovi za kvalitet punomasnog i obranog mleka u prahu, surutke, albumina i kazeina

Red. br.Vrsta proizvodaElementi bitnih tehnolokih postupakaProtein najmanje %Vlaga do %Mast do %Pepeo do %Pepeo nerastvoriv u HClLaktoza najmanje %NaCl do %

12345678910

1.Punomasno mleko u prahuProizvod dobijen isparavanjem vode iz neobranog mleka; boje je ukaste, mirisa svojstvenog mleku255266--

2.Obrano mleko u prahuProizvod dobijen isparivanjem vode iz obranog mleka; boje ukaste; mirisa karakteristinog za mleko3351,258--

3.Surutka u prahuProizvod dobijen isparavanjem vode iz surutke; boje bele do svetloute; mirisa karakteristinog za surutku11738606

4.Delaktozirana surutka u prahuProizvod dobijen izdvajanjem laktoze iz surutke suenjem; boje utosmee; mirisa svee surutke147116504

5.Surutka obogaena sojinim proteinomProizvod dobijen enzimatskom obradom surutke i sojinog brana; delovanje ureaze 0,2mg/g min.35838453

6.LaktoalbuminProizvod dobijen posle taloenja kazeina i laktoglobulina iz mleka i suenjem; boje bele do svetloute758-25--

7.Kazein kiseliProizvod dobijen iz mleka taloenjem uz pomo kiselina ili enzima: boje bele do svetloute; zrna tamnije boje bez primesa6612----

1.10. Hraniva sa dodatkom neproteinskih azotnih jedinjenja

Pojam

lan 28

Hraniva sa dodatkom neproteinskih azotnih jedinjenja, u smislu ovog pravilnika, jesu hraniva koja fizikim i hemijskim svojstvima ograniavaju toksinost uree, amonijaka i drugih azotnih jedinjenja i omoguavaju njihovo bolje iskoriavanje u ishrani preivara.

Sadraj vlage u proizvodima iz stava 1. ovog lana ne sme biti vei od 12%.

Vrsta i koliina sirovina

lan 29

U proizvodnji hraniva iz lana 28. ovog pravilnika mogu se upotrebljavati sledee vrste i koliine azotnih jedinjenja:

1) amonijum-acetat (CH3COONH4), koji se stavlja u promet u obliku belog praka (zrnca) i sadri najmanje 18% azota. Usitnjenost amonijum-acetata mora biti takva da kroz sito kvadratnih otvora veliine 1 mm prolazi 1 mm 98% zrnaca, a kroz sito kvadratnih otvora veliine 0,5 mm najmanje 92% zrnaca;

2) amonijum-bikarbonat (NH4HCO3), koji se stavlja u promet u obliku belog praka, slanog okusa i sadri najmanje 17,5% azota. Usitnjenost amonijum-bikarbonata mora biti takav da kroz sito kvadratnih otvora veliine 1 mm prolazi najmanje 98% zrnaca, a kroz sito kvadratnih otvora veliine 0,5 mm najmanje 92% zrnaca;

3) amonijum-sulfat [(NH4)2SO4)] koji se stavlja u promet u obliku belog praka, slanog okusa i sadri najmanje 21% azota. Usitnjenost mora biti takva da kroz sito otvora veliine 1 mm prolazi 98% zrnaca amonijum-sulfata, a kroz sito kvadratnog otvora veliine 0,5 mm najmanje 92% zrnaca;

4) biuret (C2H5O2N3), u promet se stavlja u obliku belih zrnaca i sadri najmanje 35% azota;

5) monoamonijum-fosfat [(NH4H2PO4)] koji sadri najmanje 10% azota i 23% fosfora;

6) diamonijum-fosfat [(NH4)2HPO4)] koji sadri najmanje 18% azota i 22% fosfora;

7) urea [karbamid - CO(NH2)2] za ishranu ivotinja mora biti bele boje, bez mirisa, sa udelom vlage do 0,5%. Veliina zrnaca mora biti takva da kroz sito kvadratnog otvora veliine 0,5 mm najvie 205 zrnaca. Udeo azota u urei treba najmanje 42%, raunato na suvu materiju, to odgovara protivrednosti proteina od najmanje 263 (N x 6,25).

Podaci o kvalitetu

lan 30

Podaci o kvalitetu navedeni u deklaraciji za hraniva iz lana 28. ovog pravilnika jesu:

1) vrsta i koliina upotrebljivog nosaa (organskog ili neorganskog);

2) vrsta i koliina azotnih spojeva;

3) proteinska istovrednost hraniva.

1.11. Mineralna hraniva

lan 31

Mineralna hraniva, u smislu ovog pravilnika, jesu neorganska jedinjenja namenjena podmirivanju potreba ivotinja kalcijumom, fosforom, natrijumom, kalijumom, magnezijumom, sumporom i hlorom.

Proizvodi iz stava 1. ovog lana moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet date u Tabeli 17 - Uslovi za kvalitet mineralnih hraniva.

Tabela 17

Uslovi za kvalitet mineralnih hraniva

Red. br.Vrsta mineralnih hranivaElementi bitnih tehnolokih postupakaUslovi kvaliteta

1.Kotano branoProizvod dobijen industrijskom preradom kostiju iz kojih su odstranjene masti i kolagenBoje bele do svetloute; usitnjenost mora biti takva da 95% brana prolazi kroz sito kvadratnih otvora veliine 0,4 mm, a ostatak kroz sito kvadratnih otvora veliine 1,0 mmSadraj fosfora najmanje 12% Odnos kalcijum fosfor 1,8-2,0:1 Sadraj vlage najvie 6% Sadraj masti najvie 1,5%

2.So za ishranu ivotinjaTehniki ist natrijum-hlorid i to kao mlevena so ili briketirana so za ishranu ivotinjaUsitnjenost mlevene soli mora biti takva da 95% soli prolazi kroz sito kvadratnih otvora veliine 0,4 mm, a ostatak kroz sito kvadratnih otvora veliine 2 mm Sadraj natrijuma najmanje 38% Sadraj vlage najvie 2% Sadraj kalcijuma najvie 0,15% Sadraj joda u obliku kalijum-jodida najmanje 0,0038%Sadraj u vodi nerastvorljivih primesa najvie 3,5%

3.KalcijumlaktatTehniki ist kalcijumlaktat Ca(CH3CH(OH)COOH)2istoa proizvoda 97% Kalcijum najmanje 12%

4.KalcijumglukonatTehniki ist kalcijumglukonat Ca(HOCH2(CHOH)4COO)2istoa proizvoda 97% Kalcijum najmanje 8,5%

5.KalcijumkarbonatStona kreda - Kalcijumkarbonat za ishranu ivotinja (CaCO3) tehniki ist; mlevenBoje bele ili svetlosive; usitnjenost takva da proizvod prolazi kroz sito kvadratnih otvora veliine 0,2 mm bez ostatkaSadraj kalcijuma najmanje 36%Sadraj vlage najvie 2%Sadraj magnezijuma najvie 1% Sadraj stranih primesa najvie 1%

6.Sirovi kalcijumfosfatProizvod dobijen mlevenjem prirodnih fosfata iz kojih je odstranjen fluor; sastoji se preteno od trikalcijumfosfata [Ca3(PO4)2]Sadraj fosfata rastvorljivog u mineralnim kiselinama najmanje 14% Sadraj kalcijuma najvie 31%Sadraj fluora najvie 0,20%

7.KalcijumfosfatTehniki ist trikalcijumfosfat Ca(PO4)2Sadraj fosfora najmanje 18%Sadraj kalcijuma najvie 31%

8.Kalcijum-hidrogenfosfat-dihidratTehniki istdikalcijum-fosfat(CaHPO4 x 2H2O)Usitnjenost mora biti takva da kroz sito kvadratnih otvora veliine 0,71 mm prolazi 60%; kroz sito kvadratnih otvora 0,5 mm prolazi 95%, a kroz sito kvadratnih otvora veliine 1 mm prolazi 100% Sadraj kalcijuma najvie 23%Sadraj fosfora rastvorljivog u mineralnoj kiselini najmanje 16%Sadraj fluora najvie 0,20%

9.Kalcijum-tetrahidrogen-diortofosfat-monohidrat Tehniki ist monokalcijum-fosfat CaH4(PO4)2 2H2OSadraj:Fosfora najmanje 22% Kalcija najmanje 15% Fluora do 0,2% Ca : P > 0,8 : 1

10.Natrijum-dihidrogen-ortofosfat-dihidrat Tehniki istmononatrijum-fosfat NaH2PO4 2H2O Sadraj: Fosfora najmanje 19% Flora do 0,2% Natrijum najmanje 13% istoa 95%

11.Dinatrijum-hidrogen-ortofosfat-dodekahidrat Tehniki ist dinatrijum-fosfat Na2HPO4 .12H2O Sadraj:Fosfora najmanje 8% Fluora do 0,30% Natrijuma najmanje 11% istoa 95%

12.Trinatrijum-ortofosfat Tehniki ist trinatrijum-orto fosfat Na3PO4Sadraj: Fosfora najmanje 10% Fluora do 0,30% Natrijuma najmanje 24% istoa 95%

13.Magnezijum-tetrahidrogen-diortofosfat-trihidrat Tehniki ist magnezijum-tetrahidro-fosfat (MgH4(PO4)2.3H2O)Sadraj: Fosfora najmanje 21% Magnezijuma najmanje 8%

14.Trimagnezijum-diortofosfat-pentahidrat Tehniki ist trimagnezijum-fosfat (Mg3(PO4)25H2O)Sadraj:Fosfora najmanje 22% Magnezijuma najmanje 25%

15.Natrijum-magnezijum-fosfat Tehniki ist natrijum-magnezijum-fosfat NaMgPO4 Sadraj: Fosfora najmanje 17% Natrijuma najmanje 8% Magnezijuma najmanje 8%

16.Magnezijum-oksid Tehniki ist magnezijev oksid MgOSadraj: Magnezijuma najmanje 50%

17.SumporTehniki ist sumpor istoa 97%

18.Magnezijum-karbonat Tehniki ist magnazijum-karbonat MgCO3Sadraj: Magnezijuma najmanje 26% istoa 95%

19.Magnezijum-dihlorid-heksahidrat Tehniki ist magnezijum-dihlorid MgCl2 6H2OSadraj: Magnezijum najmanje 11% istoa 95%

20.Magnezijum-sulfat-heptahidrat Tehniki ist magnezijum-sulfat MgSO4. 7H2OSadraj: Magnezijum najmanje 9%

21.Monoamonijum fosfat NH4H2PO4Sadraj:Fosfora najmanje 23% Kalcijuma do 1% Fluora do 0,30% Azota do 10%

22.Diamonijum-fosfat(NH4)2. HPO4Sadraj:Fosfora najmanje 22% Kalcijuma do 1%Fluora do 0,30% Azota do 18%

2. Premiks

Pojam

lan 32

Premiksi, u smislu ovog pravilnika, jesu proizvodi sa visokim sadrajem vitamina, mineralnih materija, aminokiselina i dozvoljenih dodataka, koji su homogeno izmeani sa nosaem. Slue za ishranu ivotinja u kombinaciji sa hranivima ili za izradu smea.

Kvalitet premiksa odreuje se u skladu sa odredbom lana 3. stav 2. taka 2) ovog pravilnika.

Nosa u premiksu

lan 33

Nosa u premiksu moe da bude svako hranivo ili meavina hraniva, propisanih ovim pravilnikom.

Upotrebljen nosa u premiksu mora da odrava stabilnost i poboljava fizika svojstva sastojaka premiksa.

Uslovi za izbor nosaa

lan 34

Izbor nosaa je uslovljen granulacijom, nasipnom masom, protonou i elektrostatikim osobinama sastojaka premiksa.

Ostali uslovi za nosaa

lan 35

Nosai ne smeju biti higroskopni i ne smeju da sadre supstance inkompatibilne sastojcima premiksa, da izazivaju hemijsku nestabilnost sastojaka premiksa i spontanu hemijsku reakciju sastojaka premiksa.

Uslovi meanja

lan 36

Premiks mora biti homogeno izmean za sastojak koji se mea u odnosu 1:100 000, sa koeficijentom varijacije od najvie 5%.

Vrste premiksa

lan 37

Premiksi mogu biti:

1) mineralni;

2) vitaminski;

3) vitaminsko-mineralni;

4) ostali premiksi.

Premiksi se mogu stavljati u prodaju za pojedine vrste ivotinja.

Mineralni premiks

lan 38

Mineralni premiks, u smislu ovog pravilnika, jeste premiks koji sadri meavinu dozvoljenih minerala.

Vitaminski premiks

lan 39

Vitaminski premiks, u smislu ovog pravilnika, jeste premiks koji sadri samo vitamine.

Vitaminsko-mineralni premiks

lan 40

Vitaminsko-mineralni premiks, u smislu ovog pravilnika, jeste premiks koji sadri dozvoljene minerale i vitamine.

Ostali premiksi

lan 41

Ostali premiksi, u smislu ovog pravilnika, jesu premiksi sa aminokiselinama, premiksi neproteinskih azotnim jedinjenjima i ostali premiksi koji sadre dozvoljene dodatke.

Elementi bitnih tehnolokih postupaka u proizvodnji

lan 42

Elementi bitnih tehnolokih postupaka koji se primenjuju u proizvodnji premiksa jesu: odvaga, mlevenje, meanje, pakovanje, deklarisanje i skladitenje, koji se odvijaju po fazama.

U prvoj fazi vri se odvaga nosaa i njegovo mlevenje, kao i odvaga dodataka.

U drugoj fazi vri se odvaga sirovina, a u treoj fazi vri se meanje sirovina i samlevenih hraniva.

Zavrna faza jeste pakovanje, deklarisanje i skladitenje premiksa.

3. Smee

Pojam

lan 43

Smee, u smislu ovog pravilnika, jesu proizvodi dobijeni meanjem hraniva i dodataka hrani za ivotinje, u takvom odnosu da mogu da poslue kao potpuna ili dopunska hrana za ivotinje.

lan 44

U smeama koje se proizvode u skladu sa lanom 3. stav 2. taka 2) ovog pravilnika, sadraj vlage mora odgovarati sadraju vlage propisanom ovim pravilnikom, koji ne sme da pree u:

1) mineralnim smeama 8%;

2) ostalim smeama 13.5%;

3) melasiranim smeama 15%.

Vrste

lan 45

Smee mogu biti:

1) potpune smee, koje slue za podmirenje svih potreba ivotinja u hranljivim materijama;

2) dopunske smee, koje svojim hranljivim materijama treba da upotpune hraniva sa kojima se meaju.

Uslovi za kvalitet

lan 46

Smee moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet, i to:

1) da im boja odgovara boji upotrebljenih hraniva i dodataka hrani za ivotinje;

2) da su im miris i ukus svojstveni mirisu i ukusu upotrebljenih hraniva i dodataka hrani za ivotinje, da su bez gorine i ueglosti i bez mirisa na plesan.

Uslovi meanja

lan 47

Stepen izmeanosti (homogenosti) smea mora biti takav da u dnevnom obroku budu sadrani svi predvieni (deklarisani) sastojci.

Smea mora biti homogeno izmeana za sastojak koji se mea u odnosu 1:10 000, sa koeficijentom varijacije ispod 10%.

Smee za ishranu svinja

lan 48

Smee za ishranu svinja mogu biti:

1) potpune;

2) dopunske.

Potpune smee za ishranu svinja su:

1) potpuna smea za prehranjivanje prasadi;

2) potpuna smea za prasad I - telesne mase do 15 kg;

3) potpuna smea za prasad II - telesne mase od 15 do 25 kg;

4) potpuna smea za svinje u porastu i tovu I - telesne mase od 25 do 60 kg;

5) potpuna smea za svinje u porastu i tovu II - telesne mase od 60 do 100 kg;

6) potpuna smea za suprasne krmae i nazimice;

7) potpuna smea za krmae dojare i neraste.

Dopunske smee za ishranu svinja su:

1) dopunska smea za prasad;

2) dopunska smea za tovne svinje;

3) dopunska smea za priplodne svinje.

U potpune i dopunske smee za ishranu svinja ne sme se dodavati neproteinski azot (NPN).

Potpune smee za ishranu svinja

lan 49

Potpune smee za ishranu svinja moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet date u Tabelama 18 i 19 - Uslovi za kvalitet potpune smee za ishranu svinja.

Tabela 18

Uslovi za kvalitet potpune smee za ishranu svinja

RednibrojHemijski sastavPotpuna smea za prihranjivanje prasadiPotpuna smea za prasad I do 15 kgPotpuna smea za prasad II od 15 kg do 25 kgPotpuna smea za svinje u porastu i tovu I od 25 kg do 60 kg

123456

1.Proteini, %, najmanje22201816

2.Mast, %, najmanje75ne utvruje sene utvruje se

3.Vlaga, %, najvie121213,513,5

4.Celuloza, %, najvie4567

5.Pepeo, %, najvie8888

6.Kalcijum, %0,8 do 1,00,8 do 1,00,7 do 0,90,6 do 0,8

7.Fosfor, %, najmanje0,650,600,600,55

8.Natrijum, %0,15 do 0,250,15 do 0,250,15 do 0,250,15 do 0,25

9.Cink, mg/kg, najmanje100100100100

10.Bakar, mg/kg, najmanje20202020

11.Gvoe, mg/kg, najmanje120120120100

12.Mangan, mg/kg, najmanje30303030

13.Jod, mg/kg, najmanje 0,50,50,50,5

14.Selen, mg/kg, najmanje0,10,10,10,1

15.Vitamin A, IJ/kg, najmanje15.00015.00015.0007.000

16.Vitamin D3, IJ/kg, najmanje1.5001.5001.5001.000

17.Vitamin E, mg/kg, najmanje404040ne utvruje se

18.Vitamin B12, mg/kg, najmanje0,020,020,02ne utvruje se

19.Metabolika energija raunski, MJ/kg, najmanje13,513,013,012,5

20.Lizin, %. najmanje1,31,21,00,8

21.Metionin+cistin, %, najmanje0,750,700,600,45

Tabela 19

Uslovi za kvalitet potpune smee za ishranu svinja

Red.br.Hemijski sastavPotpuna smea za svinje u porastu i tovu II 60 kg do 100 kgPotpuna smea za suprasne krmae i nazimicePotpuna smea za krmae dojare i neraste

12345

1.Proteini, % najmanje141316

2.Vlaga, %, najvie13,513,513,5



5.Kalcijum, %0,5 do 0,70,75 do 1,000,75 do 1,00

6.Fosfor, % najmanje0,500,550,55

12345

7.Natrijum, %0,15 do 0,250,15 do 0,250,15 do 0,25

8.Cink, mg/kg najmanje100100100




12.Jod, mg/kg, najmanje0,50,50,5

13.Selen, mg/kg, najmanje0,10,10,1

14.Vitamin A, IJ/kg, najmanje7.0008.0008.000

15.Vitamin D3, IJ/kg, najmanje1.0001.0001.000

16.Vitamin E, mg/kg, najmanjene utvruje se2525

17.Vitamin B12, mg/kg, najmanjene utvruje se0,020,02

18.Metabolika energija raunski, MJ/kg, najmanje12,512,013,0

19.Lizin, %, najmanje0,650,550,75

20.Metionin+cistin, %, najmanje0,400,300,40

Dopunske smee za ishranu svinja

lan 50

Dopunske smee za ishranu svinja moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet date u Tabeli 20 - Uslovi za kvalitet dopunskih smea za ishranu svinja.

Tabela 20

Uslovi za kvalitet dopunskih smea za ishranu svinja

Red.br.Hemijski sastavDopunska smea za prasadDopunska smea za tovne svinjeDopunska smea za priplodne svinje

12345


2.Vlaga, %, najvie121212


4.Kalcijum, %2,0 do 2,72,2 do 2,73,0 do 3,4

5.Fosfor, % najmanje1,81,51,7

6.Natrijum, %0,5 do 0,70,5 do 0,70,5 do 0,7









15.Vitamin E, mg/kg, najmanje100ne utvruje se100

16.Vitamin B12, mg/kg, najmanje0,07ne utvruje se0,07

17.Lizin, %, najmanje3,32,02,1


Smee za ishranu goveda

lan 51

Smee za ishranu goveda mogu biti:

1) potpune smee;

2) dopunske smee.

Potpune smee za ishranu goveda su:

1) potpuna smea - zamena mleka za telad;

2) potpuna smea za telad I - poetna;

3) potpuna smea za telad II - telesne mase od 50 kg do 100 kg;

4) potpuna smea za telad u porastu i tovu III - telesne mase od 100 kg do 250 kg;

5) potpuna smea za tov junadi I - telesne mase od 250 kg do 350 kg;

6) potpuna smea za tov junadi II- telesne mase preko 350 kg;

7) potpuna smea za krave muzare do 20 l/dan mleka;

8) potpuna smea za krave muzare preko 20 l/dan mleka;

9) potpuna smea za visoko steone krave i junice;

10) potpuna smea za priplodne bikove.

Dopunske smee za ishranu goveda su:

1) dopunska smea za telad telesne mase od 100 do 250 kg;

2) dopunska smea za tov junadi (obe faze tova);

3) dopunska smea za krave muzare.

U potpunu smeu - zamenu mleka za telad, potpunu smeu za telad I - poetnu i potpunu smeu za telad II - telesne mase od 50 kg do 100 kg ne sme se dodavati neproteinski azot (NPN).

Za proizvodnju smea za ishranu goveda ne smeju se koristiti hraniva ivotinjskog porekla utvrena u lanu 20. ovog pravilnika, osim obranog mleka, surutke, albumina i kazeina, kao ni kotano brano i sirovo kotano brano.

Potpune smee za ishranu goveda

lan 52

Potpune smee za ishranu goveda moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet date u Tabelama 21 i 22 - Uslovi za kvalitet potpunih smea za ishranu goveda.

Tabela 21

Uslovi za kvalitet potpunih smea za ishranu goveda

Red. br.Hemijski sastavPotpuna smea - zamena mleka za teladPotpuna smea za telad - I poetnaPotpuna smea za telad - II od 50 kg do 100 kg

12345

1.Obrano mleko u prahu, %50ne utvruje sene utvruje se


3.Mast, %, najmanje1255

4.Vlaga, %, najvie61213,0


6.Pepeo, % najvie888

7.Kalcijum, %0,9 do 1,10,6 do 0,80,6 do 0,8

8.Fosfor, %0,7 do 0,90,4 do 0,60,4 do 0,6

9.Natrijum, %0,3 do 0,40,2 do 0,30,2 do 0,3



12.Vitamin E, mg/kg, najmanje202020

13.Kobalt, mg/kg, najmanje0,10,10,1







20.Ovsene jedinice/kg, raunski, najmanjene utvruje se0,90,9

Tabela 22

Uslovi za kvalitet potpunih smea za ishranu goveda

Red.br.Hemijski sastavPotpuna smea za telad u porastu i tovu III od 100 kg do 250 kgPotpuna smea za tov junadi I od 250 kg, do 350 kgPotpuna smea za tov junadi II preko 350 kgPotpuna smea za krave muzarePotpuna smea za krave muzare do 20 L/dan mlekaPotpuna smea za krave muzare preko 20 L/dan mlekaPotpuna smea za visoko steone krave i junicePotpuna smea za priplodne bikove

12345678910


2.Protein u obliku NPN1) u odnosu na ukupni protein, % najvie20352520202002)02)

3.Vlaga, %, najvie13,513,513,513,513,513,513,513,5

4.Celuloza, %, najvie1215101010102015

5.Pepeo, %, najvie1010101010101210

6.Kalcijum, %0,8 do 1,00,6 do 0,80,9 do 1,10,9 do 1,10,9 do 1,10,9 do 1,10,9 do 1,20,8 do 1,0

7.Fosfor, %0,5 do 0,70,4 do 0,60,6 do 0,80,6 do 0,80,6 do 0,80,6 do 0,80,6 do 0,80,6 do 0,8

8.Natrijum, %0,2 do 0,30,2 do 0,30,2 do 0,30,2 do 0,30,2 do 0,30,2 do 0,30,2 do 0,30,2 do 0,4

9.Magnezijum, mg/kg najmanje404040404040150 do 300150 do 300

10.Vitamin A, IJ/kg, najmanje7.5007.50010.00010.00010.00010.0006.0005.000

11.Vitamin D3, IJ/kg, najmanje1.0001.0001.5001.5001.5001.5001.5001.000


13.Kobalt, mg/kg, najmanje0,10,10,050,050,050,050,10,1





18.Jod, mg/kg, najmanje0,60,60,60,60,60,60,30,3

19.Selen, mg/kg, najmanje0,10,10,10,10,10,10,20,2

20.Ovsene jedinice/kg, raunski, najmanje0,951,00,90,90,90,80,81,0

___________1) NPN - neproteinski azot.2) U potpunu smeu za visokosteone krave i junice i potpunu smeu za priplodne bikove ne sme se davati neproteinski azot (NPN).Dopunske smee za ishranu goveda

lan 53

Dopunske smee za ishranu goveda moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet u Tabeli 23 - Uslovi za kvalitet dopunske smee za ishranu goveda.

Tabela 23

Uslovi za kvalitet dopunske smee za ishranu goveda

Red.br.Hemijski sastavDopunska smea za telad od 100 kg do 250 kgDopunska smea za tov junadiDopunska smea za krave muzare


2.Protein u obliku NPN1) u odnosu na ukupni protein, % najvie253025




6.Kalcijum, %3,0 do 3,63,0 do 3,62,7 do 3,4

7.Fosfor, %2,0 do 2,62,0 do 2,61,8 do 2,4

8.Natrijum, %0,8 do 1,10,8 do 1,10,6 do 0,9

9.Magnezijum, mg/kg, najmanje180200140



12.Vitamin E, mg/kg, najmanjene utvruje sene utvruje se50








Smee za ishranu ovaca

lan 54

Smee za ishranu ovaca mogu biti:

1) potpune smee;

2) dopunske smee.

Potpune smee za ishranu ovaca su:

1) potpuna smea - zamena mleka za jagnjad;

2) potpuna smea za jagnjad u porastu i tovu I - telesne mase do 15 kg;

3) potpuna smea za jagnjad u porastu i tovu II - telesne mase od 15 do 30 kg;

4) potpuna smea za jagnjad u porastu i tovu III - telesne mase od 30 do 50 kg;

5) potpuna smea za sjagnjene ovce i dviske;

6) potpuna smea za ovce u laktaciji;

7) potpuna smea za priplodne ovnove.

Dopunske smee za ishranu ovaca jesu:

1) dopunska smea za jagnjad u porastu i tovu;

2) dopunska smea za sjagnjene ovce i ovce muzare.

U proizvodnji smea za ishranu ovaca hraniva ivotinjskog porekla mogu se koristiti pod uslovima iz lana 48. stav 5. ovog pravilnika.

Potpune smee za ishranu ovaca

lan 55

Potpune smee za ishranu ovaca moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet date u Tabelama 24 i 25 - Uslovi za kvalitet potpune smee za ishranu ovaca.

Tabela 24

Uslovi za kvalitet potpune smee za ishranu ovaca

Red.br.Hemijski sastavPotpuna smea - zamena mleka za jagnjadPotpuna smea za jagnjad u porastu i tovu - I do 5kgPotpuna smea za jagnjad u porastu i tovu II - od 15 kg 30 kgPotpuna smea za jagnjad u porastu i tovu III - od 30 kg do 50 kg

123456

1.Obrano mleko u prahu, %, najmanje50ne utvruje sene utvruje sene utvruje se


3.Protein u obliku NPN1) u odnosu na ukupni protein, % najvie01)01)1520

4.Vlaga, %, najvie61313,513,5

5.Mast, %, najmanje12ne utvruje sene utvruje sene utvruje se



8.Kalcijum, 5 %0,9 do 1,10,8 do 1,00,8 do 1,00,8 do 1,0

9.Fosfor, %0,7 do 0,90,5 do 0,70,5 do 0,70,5 do 0,7






15.Jod, mg/kg, najmanje0,60,60,60,6

16.Kobalt, mg/kg, najmanje0,10,10,10,1


18.Vitamin A, IJ/kg, najmanje12 0007 5006 0006 000

19.Vitamin D3 IJ/kg, najmanje1 5001 200 1 0001 000


21.Ovsene jedinice/kg, raunski, najmanjene utvruje se0,90,90,9

__________1)U potpunu smeu za ishranu ovaca ne sme se dodavati neproteinski azot (NPN). Tabela 25

Uslovi za kvalitet potpune smee za ishranu ovaca

Red. br.Hemijski sastavPotpuna smea za sjagnjene ovce i dviskePotpuna smea ovce u laktacijiPotpuna smea za priplodne ovnove


2.Vlaga, %, najvie13,513,513,5

3.Protein u obliku NPN1) u odnosu na ukupni protein, % najvie252501)



6.Kalcijum, %0,8 do 1,000,8 do 1,000,8 do 1,00

7.Fosfor, %0,5 do 0,80,5 do 0,80,5 do 0,8

8.Natrijum, %0,2 do 0,40,2 do 0,40,2 do 0,4








16.Vitamin A, IJ/kg, najmanje3 0003 0003 000

17.Vitamin D3, IJ/kg, najmanje350350350


19.Ovsene jedinice/kg, raunski, najmanje0,950,950,95

____________1) U potpunu smeu za priplodne ovnove ne sme se dodavati neproteinski azot (NPN). Dopunska smea za ishranu ovaca

lan 56

Dopunske smee za ishranu ovaca moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet date u Tabeli 26 - Uslovi za kvalitet dopunske smee za ishranu ovaca.

Tabela 26

Uslovi za kvalitet dopunske smee za ishranu ovaca

RednibrojHemijski sastavDopunska smea za jagnjad u porastu i tovu preko 15 kgDopunska smea za sjagnjene ovce i ovce muzare

1234


2.Protein u obliku NPN1) u odnosu na ukupni protein, % najvie15%20




6.Kalcijum, %2,5 do 2,82,9 do 3,5

7.Fosfor, %1,5 do 2,01,8 do 2,4

8.Natrijum, %0,6 do 0,80,6 do 0,8

9.Vitamin A, IJ/kg, najmanje20 00030 000

10.Vitamin D3, IJ/kg, najmanje3 0004 500


12.Kobalt, mg/kg, najmanje0,30,3





17.Jod, mg/kg, najmanje1,81,8

18.Selen, mg/kg, najmanje0,30,3

___________1) U dopunsku smeu za jagnjad u porastu i tovu ne sme se dodavati neproteinski azot (NPN). Smee za ishranu konja

lan 57

Smee za ishranu konja jesu potpune smee za ishranu konja, i to:

1) potpuna smea za drebad na sisi I;

2) potpuna smea za odbijenu drebad od sise II;

3) potpuna smea za omad od 12 do 18 meseci I;

4) potpuna smea za omad od 18 do 24 meseca II;

5) potpuna smea za drebne kobile;

6) potpuna smea za kobile u laktaciji;

7) potpuna smea za sportske konje;

8) potpuna smea za priplodne pastuve.

Potpune smee za ishranu konja ne smeju da sadre neproteinski azot (NPN).

Potpune smee za ishranu konja

lan 58

Potpune smee za ishranu konja moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet date u Tabelama 27 i 28 - Uslovi za kvalitet potpune smee za ishranu konja.

Tabela 27

Uslovi za kvalitet potpune smee za ishranu konja

Red.br.Hemijski sastavPotpuna smea za drebad na sisi IPotpuna smea za odbijenu drebad od sise IIPotpuna smea za omad 12 do 18 meseci IPotpuna smea za omad 18 do 24 meseca II

123456

1.Obrano mleko u prahu, % najmanje35ne utvruje sene utvruje sene utvruje se

2.Sirovi proteini, %, najmanje19,017,013,011,0

3.Lizin, %, najmanje0,70,60,50,4

4.Mast, %, najmanje8,0ne utvruje sene utvruje sene utvruje se

5.Vlaga, %, najvie6131313,5

6.Celuloza, %, najvie3,08,08,08,0

7.Pepeo, %, najvie8,08,08,08,0

8.Kalcijum, %0,6-0,80,5-0,70,5-0,70,5-0,7

9.Fosfor, %0,3-0,50,3-0,50,3-0,50,3-0,5

10.Natrijum, %, najmanje0,20,30,30,3

11.Magnezijum, % najmanje0,060,070,070,07

12.Vitamin A, IJ/kg, najmanje7 65011 5009 5007 650

13.Vitamin D3, IJ/kg, najmanje1 4301 150960960

14.Vitamin E, mg/kg, najmanje1917,014,014,0

15.Vitamin B12, mg/kg, najmanje0,010,040,040,04


17.Bakar, mg/kg, najmanje19,014,014,014,0

18.Cink, mg/kg, najmanje434338,038,0

19.Gvoe, mg/kg, najmanje62,067,048,048,0

20.Mangan, mg/kg, najmanje27,029,038,038,0



23.Svarljiva energija raunski, MJ/kg, najmanje11,911,59,68,1

Tabela 28

Uslovi za kvalitet potpune smee za ishranu konja

Red.br.Hemijski sastavPotpuna smea za drebne kobilePotpuna smea za kobile u laktacijiPotpuna smea za sportske konjePotpuna smea za priplodne pastuve

1.Obrano mleko u prahu, % najmanjene utvruje sene utvruje sene utvruje sene utvruje se

2.Sirovi proteini, %, najmanje15,013,011,011,0

3.Lizin, %, najmanje0,70,70,50,7

4.Mast, %, najmanjene utvruje sene utvruje sene utvruje sene utvruje se

5.Vlaga, %, najvie13,513,513,513,5

6.Celuloza, %, najvie8,08,08,08,0

7.Pepeo, %, najvie8,08,08,08,0

8.Kalcijum, %0,8-0,100,8-0,100,6-0,80,6-0,8

9.Fosfor, %0,6-0,80,6-0,80,4-0,60,4-0,6

10.Natrijum, %, najvie0,20,20,30,2

11.Magnezijum, % najmanje0,060,060,050,05

12.Vitamin A, IJ /kg, najmanje12900129001290012900


14.Vitamin E, mg/kg, najmanje53,048,048,053,0



17.Bakar, mg/kg, najmanje10,010,010,010,0

18.Cink, mg/kg, najmanje38,038,038,038,0

19.Gvoe, mg/kg, najmanje48,048,062,048,0

20.Mangan, mg/kg, najmanje38,038,038,038,0



23.Svarljiva energija raunski, MJ/kg, najmanje8,68,611,57,6

Smee za ishranu ivine

lan 59

Smee za ishranu ivine jesu:

1) smea za ishranu kokoi;

2) smea za ishranu urki.

U smee za ishranu ivine ne sme se dodavati neproteinski azot (NPN).

Smee za ishranu kokoi

lan 60

Smee za ishranu kokoi jesu:

1) potpune smee;

2) dopunske smee.

Potpune krmne smee za ishranu kokoi jesu:

1) potpuna smea za tov pilia I;

2) potpuna smea za tov pilia II;

3) potpuna smea za tov pilia III;

4) potpuna smea za pilie za priplod I;

5) potpuna smea za pilie za priplod II;

6) potpuna smea za pilie za priplod III;

7) potpuna smea za nosilje jaja za konzum I;

8) potpuna smea za nosilje jaja za konzum II;

9) potpuna smea za rasplodne nosilje I;

10) potpuna smea za rasplodne nosilje II.

Dopunske smee za ishranu kokoi jesu:

1) dopunska smea za tov pilia;

2) dopunska smea za nosilje jaja za konzum.

Potpune smee za ishranu kokoi

lan 61

Potpune smee za ishranu kokoi moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet date u Tabelama 29 i 30 - Uslovi za kvalitet potpune smee za ishranu kokoi.

Tabela 29

Uslovi za kvalitet potpune smee za ishranu kokoi

Red.br.Hemijski sastavPotpuna smea za tov pilia IPotpuna smea za tov pilia IIPotpuna smea za tov pilia IIIPotpuna smea za pilie za priplod IPotpuna smea za pilie za priplod II


2.Masti, %, najmanje55ne utvruje sene utvruje sene utvruje se

3.Vlaga, % najvie13,513,513,513,513,5



6.Kalcijum, %0,9 do 1,10,8 do 1,00,7 do 0,90,9 do 1,10,9 do 1,1

7.Fosfor, %0,65-0,850,6-0,80,5-0,70,6-0,80,6-0,8

8.Fosfor iskoristivi, % najmanje0,400,350,300,350,35

9.Natrijum, %0,15 do 0,20,15 do 0,20,15 do 0,20,15 do 0,20,15 do 0,2

10.Mangan, mg/kg, najmanje8080ne utvruje se8080

11.Cink, mg/kg, najmanje5050ne utvruje se5050

12.Gvoe, mg/kg, najmanje4040ne utvruje se3030

13.Bakar, mg/kg, najmanje88ne utvruje se88

14.Jod, mg/kg, najmanje0,80,8ne utvruje se0,50,5

15.Selen, mg/kg, najmanje0,150,15ne utvruje se0,150,15

16.Vitamin A, IJ/kg, najmanje1200010000ne utvruje se1000010000

17.Vitamin D, IJ/kg, najmanje20001800ne utvruje se15001500

18.Vitamin E, mg/kg, najmanje3025ne utvruje se1010

19.Vitamin B2, mg/kg, najmanje66ne utvruje se44

20.Metabolika energija raunski MJ/kg, najmanje13,013,013,011,511,5

21.Lizin, %, najmanje1,150,90ne utvruje se1,00,75

22.Metionin+cistin, %, najmanje0,850,70ne utvruje se0,750,60

Tabela 30

Uslovi za kvalitet potpune smee za ishranu kokoi

Red. br.Hemijski sastavPotpuna smea za pilie za priplod IIIPotpuna smea za nosilje jaja za konzum IPotpuna smea za nosilje jaja za konzum IIPotpuna smea za rasplodne nosilje IPotpuna smea za rasplodne nosilje II

1234567

1.Proteini, %, najmanje1516,51516,515

2.Vlaga, %, najvie13,513,513,513,513,5



5.Kalcijum, %1,0 do 1,23,2-4,03,2-4,03,0-4,02,8 do 3,8

6.Fosfor, %0,65-0,850,65-0,850,6-0,80,6-0,80,6-0,8

7.Fosfor iskoristivi, % najmanje0,350,350,300,350,35

8.Natrijum, %0,15 do 0,20,15 do 0,20,15 do 0,20,15 do 0,20,15 do 0,2





13.Jod, mg/kg, najmanje0,50,50,50,50,5

14.Selen, mg/kg, najmanje0,150,150,150,150,15

15.Vitamin A, IJ/kg, najmanje1000010000100001500015000



18.Vitamin B2, mg/kg, najmanje23244

19.Metabolika energija raunski, MJ/kg, najmanje11,511,511,511,511,0

20.Linolenska kiselina, %, najmanjene utvruje se1,00,90,90,75

21.Lizin, %, najmanje0,60,750,70,750,65

22.Metionin+cistin, %, najmanje0,40,650,60,650,6

Dopunske smee za ishranu kokoi

lan 62

Dopunske smee za ishranu kokoi moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet date u Tabeli 31 - Uslovi za kvalitet dopunske smee za ishranu kokoi.

Tabela 31

Uslovi za kvalitet dopunske smee za ishranu kokoi

Red.br.Hemijski sastavDopunska smea za tov piliaDopunska smea za nosilje jaja za konzum





5.Kalcijum, %2,8 do 3,08 do 10

6.Fosfor, %1,7 do 1,91,8 do 2,0

7.Fosfor iskoristivi, %, najmanje1,01,0

8.Natrijum, %0,45 do 0,70,45 do 0,6





13.Jod, mg/kg, najmanje2,41,8

14.Selen, mg/kg, najmanje0,40,4





19.Linolenska kiselina, %, najmanjene utvruje se2,5

20.Lizin, %, najmanje2,51,6

21.Metionin+cistin, %, najmanje1,51,1

Smee za ishranu urki

lan 63

Smee za ishranu urki jesu potpune smee za ishranu urki, i to:

1) potpuna smea za urke u porastu i tovu I;

2) potpuna smea za urke u porastu i tovu II;

3) potpuna smea za urke u porastu i tovu III;

4) potpuna smea za urke u tovu IV;

5) potpuna smea za priplodne urke;

6) potpuna smea za urke nosilje.

Potpune smee za ishranu urki

lan 64

Potpune smee za ishranu urki moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet date u Tabelama 32 i 33 - Uslovi za kvalitet potpune smee za ishranu urki.

Tabela 32

Uslovi za kvalitet potpune smee za ishranu urki

Red.br.Hemijski sastavPotpuna smea za urke u porastu i tovu IPotpuna smea za urke u porastu i tovu IIPotpuna smea za urke u porastu i tovu III

12345


2.Celuloza, %, najvie5,05,06,0

3.Pepeo, %, najvie9,09,09,0


5.Kalcijum, %1,2 do 1,41,1 do 1,31,0 do 1,2

6.Fosfor, %0,9-1,10,8-1,00,7-0,9

7.Fosfor iskoristivi, % najmanje0,70,620,55

8.Natrijum, %0,15 do 0,20,15 do 0,20,15 do 0,2











19.Vitamin B12, mg/kg, najmanje0,020,020,01

20.Biotin, mg/kg, najmanje0,20,20,1


22.Linolenska kiselina, %, najmanje1,01,01,0



Tabela 33

Uslovi za kvalitet potpune smee za ishranu urki

Red.br.Hemijski sastavPotpuna smea za urke u tovu IVPotpuna smea za priplodne urkePotpuna smea za urke nosilje

1.Proteini, % najmanje161516

2.Celuloza, %, najvie6,06,06,0

3.Pepeo, %, najvie9,09,012,0

4.Vlaga, %, najvie13,513,513,5

5.Kalcijum, %0,9 do 1,10,75 do 0,952,4 do 2,7

6.Fosfor, %0,55-0,750,6-0,80,6-0,8

7.Fosfor iskoristivi, % najmanje0,40,40,45

8.Natrijum, %0,15 do 0,20,15 do 0,20,15 do 0,2











19.Vitamin B12, mg/kg, najmanje0,010,010,02

20.Biotin, mg/kg, najmanje0,10,10,2


22.Linolenska kiselina, %, najmanje1,01,01,0



Smee za ishranu pataka i gusaka

lan 65

Kvalitet smea za ishranu pataka i gusaka odreuje se u skladu sa odredbom lana 3. stav 2. taka 2) ovog pravilnika.

Smee za ishranu koza

lan 66

Kvalitet smea za ishranu koza odreuje se u skladu sa odredbom lana 3. stav 2. taka 2) ovog pravilnika.

U proizvodnji smea za ishranu koza hraniva ivotinjskog porekla mogu se koristiti pod uslovima iz lana 51. stav 5. ovog pravilnika.

Smee za ishranu kunia

lan 67

Smee za ishranu kunia jesu potpune smee, i to:

1) potpuna smea za mlade kunie I;

2) potpuna smea za kunie u porastu i tovu II;

3) potpuna smea za gravidne enke kunia;

4) potpuna smea za dojne enke kunia.

U potpune smee za ishranu kunia ne sme se dodavati neproteinski azot (NPN).

Potpune smee za ishranu kunia

lan 68

Potpune smee za ishranu kunia moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet date u Tabeli 34 - Uslovi za kvalitet potpune smee za ishranu kunia.

Tabela 34

Uslovi za kvalitet potpune smee za ishranu kunia

Red.br.Hemijski sastavPotpuna smea za mlade kunie IPotpuna smea za kunie u porastu i tovu IIPotpuna smea za gravidne enke kuniaPotpuna smea za dojne enke kunia


2.Vlaga, %, najvie13,513,513,513,5

3.Celuloza, %10 do 1213 do 1512 do 1410 do 12



6.Fosfor, %0,7 do 0,80,65 do 0,800,5 do 0,700,7 do 0,85


8.Vitamin, A, IJ/kg, najmanje1000080001000010000

9.Vitamin D, IJ/kg, najmanje1500120015001500


11.Vitamin K, mg/kg, najmanje1111





16.Mangan mg/kg, najmanje20202020


18.Lizin, %, najmanje0,70,60,70,8


20.TDN, raunski, %, najmanje60656065

Smee za ishranu riba

lan 69

Smee za ishranu riba jesu potpune smee, i to:

1) smea za mla arana;

2) smea za tov arana;

3) smea za mla pastrmke;

4) smea za tov pastrmki.

U potpune smee za ishranu riba ne sme se dodavati neproteinski azot (NPN).

Potpune smee za ishranu riba

lan 70

Potpune smee za ishranu riba moraju da ispunjavaju uslove za kvalitet date u Tabeli 35 - Uslovi za kvalitet potpune smee za ishranu riba.

Tabela 35

Uslovi za kvalitet potpune smee za ishranu riba

Red.br.Hemijski sastavPotpuna smea za mla aranaPotpuna smea za tov aranaPotpuna smea za mla pastrmkePotpuna smea za tov pastrmki

123456




4.Pepeo, % najvie1081212


6.Fosfor, %0,8 do 1,50,8 do 1,01,4 do 1,81,4 do 1,8

7.Natrijum, %0,2 do 0,30,2 do 0,30,4-1,00,4-1,0


9.Vitamin D, IJ/kg, najmanje10006001200800





14.Vitamin C, mg/kg, najmanje150150500500

15.Vitamin K, mg/kg, najmanje4455

16.Biotin, mg/kg, najmanje1111




20.Kobalt, mg/kg, najmanje1111


22.Jod, mg/kg, najmanje1111


24.Lizin, %, najmanje1,61,12,01,8


Smee za ishranu pastrmki

lan 71

Smee za ishranu pastrmki moraju biti peletirane.

Kvalitet smea za ostale kategorije arana i pastrmki i smea za ostale vrste i kategorije riba odreuje se u skladu sa odredbom lana 3. stav 2. taka 2) ovog pravilnika.

Smee koje se koriste za ishranu pasa, maaka, ukrasnih ptica, divljai i krznaica

lan 72

Kvalitet smea koje se koriste za ishranu pasa, maaka, ukrasnih ptica, divljai i krznaica odreuje se u skladu sa odredbom lana 3. stav 2. taka 2) ovog pravilnika

Elementi bitnih tehnolokih postupaka koji se primenjuju u proizvodnji i preradi za smee

lan 73

Elementi bitnih tehnolokih postupaka koji se primenjuju u proizvodnji i preradi smea jesu: odvaga, mlevenje, meanje, pakovanje, deklarisanje i skladitenje, koji se odvijaju po fazama.

U prvoj fazi vri se odvaga sirovina, odnosno hraniva i premiksa.

U drugoj fazi vri se mlevenje sirovina, a u treoj fazi vri se meanje sirovina i premiksa, u skladu sa propisanim tehnolokim postupcima iz proizvoake specifikacije.

Zavrna faza jeste pakovanje, deklarisanje i skladitenje smea.

Sledei

document17

Documents