180910717 artur klark izgubljeni svetovi 2001 pdf

izgubljeni svetovi

Biblioteka Kentaur Nauna fantastika

Serija Izbori iz opusa

velikih majstora anra

Naslov originala THE LOST WORLDS OF 2001

Slika na koricama Vladimir Pajevi

Urednik Zoran ivkovi

Recenzent Nataa Tanasijevi-Popovi

Tehniki urednikSeka Kresovi Buneta

Korektor Vera Dikli

IzdavaIRO PROSVETA, OOUR Izdavaka delatnost"

Beograd, 1988.

Copyright by Arthur C. Clarke, 1972

tampa i povez Beogradski izdavako-grafiki zavod Beograd, Bulevar vojvode Miia 17

Tira 5000 primeraka

86-07-00197-3ISBN86-07-00201-5

Artur Klark

Izgubljeni svetovi 2001.

Preveo Z o r a n iv k o v i

PROSVETABeograd

SKOTU, koji je zaeo ovu knjigu,

iSTENLIJU

koji je nadahnuo

ao mi je to prekidam slavlje, ali imamo jedan problem(HAL 9000, u toku roendanske proslave Frenka Pula)

Hjustone, imali smo problem. (Dek Svidert, neposredno nakon to je odsvirana tema Zaratustre za publiku na Zemlji, iz komandnog modula Odisej na Apolu 13 )

11131719284148515763687275839295

102109112119124126129134140144147157160163169172

Sadraj

PredgovorI Pogled iz 2000. godine

II Sin doktora StrejndlavaIII StraarIV Boi, epertonV Monoliti i rukopisi

VI Osvit ovekaVII Prvi susret

VIII Gleda-MesecIX Dar sa zvezdaX Oprotaj sa Zemljom

XI Roenje HalaXII ovek i robot

XIII Iz okeana, sa zvezdaXIV Otvorenih rukuXV Vaseljena

XVI Glasovi predakaXVII Pitanje

XVIII Pono, VaingtonXIX Misija na JupiterXX Plata astronauta

XXI OtkrieXXII Dugi san

XXIII BegunacXXIV Prvi ovek za JupiterXXV Zadah smrti

XXVI SamXXVII Jupidelja

XXVIII Jupiter VXXIX Konana orbitaXXX Nemogue zvezde

XXXI Neto ozbiljno nije u redu

XXXII Loptanje 176XXXIII Poslednja poruka 180XXXIV Svetovi Kapije Zvezda 182XXXV Ponovni susret 186

XXXVI Bezdan 194XXXVII Kosmopolis 199

XXXVIII Ispitivanje 207XXXIX Nebeska stena 211

XL Okeana 219XLI U zemlji noi 223

XLII Drugi nauk 229Epilog 231

Predgovor

zn svakog oveka koji danas ivi stoji trideset mrtvih dua, odnosno broj umrlih za ovoliko puta premaa broj ivih. Od osvita vremena, priblino sto milijardi ljudskih bia hodilo je planetom Zemljom.

Ovako poinje roman Odiseja u svemiru 2001. koji je izvorno objavljen jula 1968. godine. Ali njegova prva verzija, starija etiri godine, imala je sledei poetak.. .

Pogled iz 2000. godineI

Izmeu prve i poslednje decenije dvadesetog stolea zjapi ponor dublji od svih onih koje je i najnesputanija uobrazilja mogla da zamisli. Ponor je to koji razdvaja barut od nuklearne bombe, poruku otkucanu Morzeovom azbukom i globalnu televiziju sa neba, kraljicu Viktoriju, impe- ratorku Indije, i Kvarne aka, vrhovnog predsednika Afrike Federacije. Ali nadasve posredi je ponor koji stoji izmeu prvog leta, dugakog triavih stotinak metara, kod Kiti Hoka i prve misije do Jupiterovih meseca, udaljenih milijardu milja. Sva ova zbivanja, meu kojima, mereno arinima kulture, lee vekovi, odigrala su se u rasponu od samo jednog, neverovatnog stolea.

Grmljavina sudnjeg dana tek to je zamukla iznad Eni- vetok atola. kada se prvi Sputnjik vinuo put neba. Na zaleu sazvea poele su da se kreu zvezde koje ni jedan astronom nikada ranije nije video, a kada je drevna praina Mora Kia primila prve emisare sa Zemlje, duga usamljenost Meseca zauvek se okonala.

Samo tren kasnije, mereno asovnikom Vaseljene, o- vek je krenuo tragom svojih glasnika u kosmos. Projekt Apolo. koji je kao kakav rat bez krvoprolia dominirao sedamdesetim godinama, sada je ve postajao deo istorije, sa svim svojim trijumfima i tragedijama. Posle njega, nita vie nije moglo da ostane kao ranije. Kada bi ljudi podigli poglede prema Mesecu. oni bi bili svesni da ih njihovi sadruzi posmatraju odozgo. Takoe bi se setili da ima i takvih koje Zemlja vie nikada nee moi da prigrli usvoje okrilje, kao to je uzimala pod svoje sve njihove pretke od praskozorja vremena. Po sredi su bili putnici koji nisu uspeli da stignu do odredita kuda su krenuli, ali su umesto toga stekli svemirsku besmrtnost, dospevi van upliva promene i truljenja.

Jo pre kraja sedamdesetih godina, na Mesecu je osnovana prva stalna kolonija. U meuvremenu, cena putovanja u kosmos desetostruko je sniena i bie smanjena za

13

jo toliko sa uvoenjem nuklearne energije. Kratko razdoblje raketa-dinosaurusa, od kojih je svaka bila kadra samo za po jedan let, polako se pribliavalo kraju. Umesto hiljadutonskih viestepenih grdosija, iji su kosturi sada poivali u dubinama Atlantskog okeana, ljudi su poeli da grade nesravnjivo efikasnije aerosvemirske avione dinovske raketne letelice kadre da se vinu do orbite sa svojim tovarima, a potom da se vrate na Zemlju i krenu u novu misiju. Jo, dodue, nije bio ostvaren komercijalni svemirski let. ali i on je ve bio na vidiku.

Od vie miliona kvadratnih kilometara Meseeve povrine, samo je nekoliko procenata bilo temeljito istraeno, a za podrobno ispitivanje preostalih divljih prostranstava bila su potrebna jo stolea. Niko, meutim, vie nije verovao da tu ekaju zapretena neka iznenaenja; posredi je bila negostoljubiva ali poznata teritorija, koja je predstavljala dom populaciji to je brojala vie od hiljadu lanova. Prava granica nalazila se znatno dalje, u nonoj studeni sa one strane Marsove putanje, odnosno u uarenom danu sa unutranje strane Venerine orbite.

Vesnik zore, zvezda veernjaa, Venera je bila prvo gorko razoaranje svemirske ere. Iako je jo Mariner I I izvestioo paklenoj toploti koja vlada na potpuno skrivenoj povrini, i dalje je bilo takvih koji su se nadali da je moda posredi neka greka u instrumentima. Sada, meutim, itavo mnotvo sondi koje su nestale u zastraujuem kotlu kiteranske atmosfere nije vie ostavljalo ni malo mesta za bilo kakav optimizam. Venera je bila mrtva; ljudi e je jednoga dana moda oiveti, ali to e se zbiti u dalekoj, dalekoj budunosti, pomou tehnologije o kojoj se do ovog trenutka jo nije ni matalo.

Preostao je Mars, izvor tolikih tajni i podsticaj silnih izmiljan ja, moda jedino drugo kuite ivota u Sunevom sistemu. Posle vie alosnih neuspeha, jedan televizijski skaner konano je uspeo da se spusti na povrinu; i dok je naprava trzavo milela kroz pusto pogreno krtenog Jezera Sunca, kroz njeno jedino pokretno oko gledao je ceo svet udaljen etrdeset miliona milja.

Niko ko je imao prilike da vidi nee nikada zaboraviti prvi susret izmeu Marsovca i maine. Ni malo dramatian i potpuno beuman, bio je to jedan od najveih trenutaka u istoriji. Napredujui polako na svojim irokim gumenim tokovima, dok mu se video-kula neprekidno okretala, istraivaki robot mileo je po suvoj, pranjavoj ravnici, gonjen svojom bezumnom svrhom. Bio je preputen samome sebi, bez ikakve pomoi ili saveta sa Zemlje. Prizori koje su njegovi tvorci posmatrali nalazHfsu se ve etrdeset minuta u prolosti: svaka komanda koju bi oni poslali, iako

14

bi hrlila brzinom svetlosti, stigla bi na Mars tek kroz isti toliki vremenski razmak u budunost.

Ravnica je bila prekrivena velikim, loptastim gromada- ma i robot se upravo kretao ka jednoj od njih. Njegovi konstruktori nisu bili zabrinuti; titnik za otkrivanje prepreka na maini upozorie je pre no to doe do opasnosti od sudara i ona e automatski skrenuti pod pravim uglom. Tako je bar teorija predviala; ono, meutim, to se u praksi dogodilo bilo je prilino razliito.

Pre no to je robot uopte stigao do gromade, ona se pokrenula. Izdigla se povrh tla na mnotvo zdepastih noica, polako odgamizala sa putanje istraivaa koji se pribliavao i ponovo primirila u mestu. Na svom neumitnom napredovanju, nesvestan preneraenosti koju je izazvao kako na Zemlji tako i na Marsu, robot je na slian nain uznemirio jo dve gromade; nakon toga je proao kroz podruje gde su se one nalazile i vie nije sreo ni jednu; deset asova kasnije, obreo se u stupici u jednom kanjonu i aktivnost mu se svela na emitovanje u pravcu Zemlje prizora golih stena, ije je neprekidno ponavljanje gotovo zaluivalo posmatrae, sve dok mu se baterije nisu istroile.

Ali naprava je obavila svoj zadatak; otkrila je ivot na Marsu i to prilino razvijeni oblik ivota. Trebalo je, meutim, da prou godine odnosno da sredinom osme decenije na planetu stigne prva ekspedicija da bi se dolo do odgovora na pitanje da li je posredi ivotinjska, biljna ili neka trea forma postojanja ive tvari.

Rani istraivai su znali da e otkriti ivot: jedino su, meutim, mogli da se nadaju da e pronai i inteligenciju. Ali na Marsu se prostire isto onoliko kopna koliko i na Zemlji budui da ovaj svet, koji je inae manji, ne raspolae morima. Bile bi potrebne decenije da se samo valjano kartografie planeta, dok je dokuivanje svih njenih tajni predstavljalo poduhvat koji se meri stoleima.

Glavni oblici ivota na Marsu lutajue kamenje koje je brstilo mineralne pustinje, grabljivice sline pijavicama koje su ih lovile u oajnikoj borbi za opstanak, jo okrutniji paraziti koji su tamanili ove poslednje ispolja- vali su tek sasvim slabanu iskru inteligencije. Sa druge strane, nita nije ukazivalo da su to preiveli degenerisani potomci nekih viih stvorenja; kako je izgledalo, Mars nikada nije predstavljao utoite Uma. Jo je, meutim, prilino bila rasprostranjena nada da bi se negde u beskrajno grimiznim pustinjama, ispod smrznutih polova ili u nedrima erodiranih brda mogli pronai ostaci civHizacija koje su bile u punom naponu kada sjo Zemljom vladali dinovski reptili. Bio je to romantian s#n osuen da polako padne u zaborav.

15

Sa one strane Marsa ekali su vei svetovi i krupniji problemi. Zagonetni Jupiter, ija je masivnost hiljaostru- ko nadmaala Zemljinu, kopkao je radoznalost ljudi svojim tajnama. Moda se ispod turbulentnih oblaka amonijaka i metana nalazio ivot, koji je cvetao u vreloj tami i pod pritiskom kojima nije bilo ravna ni u najveim dubinama zemaljskih mora. Ako je to stvarno bio sluaj, onda je on podjednako bio nedostian kao i neka druga Vaseljena; nije se, naime, mogao ni zamisliti takav brod koji bi bio kadar da ponire kroz to ogromno gravitaciono polje ili da se suprotstavi silama koje su besnele u atmosferi Jupitera. Od robotskih sondi koje su bile upuene u tu zastraujuu misiju ni jedna nije opstala.

Jednoga dana, moda ve u poetnim godinama novog stolea, bie lansirana ekspedicija sa ljudskom posadom u pravcu Jupiterovih meseca Joa, Evrope, Ganimeda i Kalista, miljenika oca bogova, dovoljno velikih da s puno prava ponesu naziv planete. Postojalo je, meutim, pre- mnogo posla da se obavi znatno blie matinom svetu - graenje kolonije na Mesecu, na primer, ili podizanje mostobrana na Marsu tako da su spoljni dinovi morali da malo saekaju. Iako e u meuvremenu biti upuivane robotske proletne misije prema svim velikim planetarna, pa ak i u tamu sa spoljne strane Plutonove orbite koju pohaaju jedino komete, ljudi se jo nee otisnuti na ova samotna putovanja.

Sto se tie ekspedicija izvan Sunevog sistema, u pravcu jo neotkrivenih planeta drugih zvezda, tek je aica naunika verovala da e tako neto ikada biti mogue. U najboljem sluaju, meuzvezdano putovanje predstavljalo je san koji je pripadao veoma dalekoj budunosti, bez ikakvog praktinog znaaja tokom prvih stolea svemirskog letenja.

Bila je to veoma osnovana i veoma razlona pretpostavka, koja je esto ponavljana u spisima iz sedamdesetih i osamdesetih godina. Jer, ko bi ikada mogao i pomisliti. . .

Sin doktora StrejndlavaII

Odista, ko bi mogao?Ove rei su napisane pet godina pre no to su prvi ljudi

kroili na Mesec: ima, meutim, izvesne ironije u injenici da projekt Apolo ne samo to nije dominirao sedamdesetim godinama, nego se dogodilo upravo obrnuto; prvobitni plan koji je predviao deset misija na Mesec alosno je smanjen. Ali ako uspemo da preivimo sadanje Vreme Nevolja, istorija e postaviti stvari na svoje mesto i ispraviti perspektivu. Nije iskljueno da e doi doba kada e se samo po projektu Apolo veina ljudi seati Sjedinjenih Amerikih Drava pa ak i celog sveta svojih predaka, daleke planete Zemlje.

Kada sam, meutim, u prolee 1964. godine dobio od Stenlija Kubrika pismo u kome me je izvestio da bi eleo da snimi poslovino dobar nauno-fantastini film , sputanje na Mesec jo je izgledalo, u psiholokom pogledu, kao san daleke budunosti. Intelektualno, znali smo da je on neumitan; emocionalno, meutim, nismo mogli potpuno da verujemo u njega ba kao to i dan-danas ima budala koje jo ne veruju.

Ali 1964. godinu treba sagledati u pravoj perspektivi: samo jedanaest meseci ranije, jedan ameriki astronaut (Gordon Kuper na Merkuru-9) boravio je u svemiru; do prvog dvolanog leta na Deminiju (Grisom i Jang) protei e jo itava godina; i dalje su se vodile une rasprave o prirodi Meseeve povrine, podstaknute nesrenim pehom koji je zadesio televizijske kamere na Renderu VI petnaest minuta pre sletanja.

Iako se iza pozornice odvijala velika aktivnost (NASA je, na primer, troila svakoga dana itav budet naeg filma preko deset miliona dolara), ipak je izgledalo da istraivanje svemira tapka u mestu. Ali predznaci su bili jasni; esto sam podseao Stenlija i samoga sebe da e se film jo nalaziti na premijernom prikazivanju kada ljudi stvarno budu hodili po Mesecu. Ispostavilo se, meutim, da

17

sam se prilino prevario u proceni; prikazivanje u Torontu, na primer, obuhvatilo je jedanaestu, dvanaestu i trinaestu misiju A pola .. .

Na glavni problem bio je, dakle, da sroimo takvu priu koju dogaaji iz narednih nekoliko godina nee uiniti zastarelom ili, to je jo gore, smenom. Morali smo da odgonetnemo budunost; jedan od naina da se to postigne bio je da se toliko udaljimo od sadanjosti da vie ne postoji opasnost da nas injenice preteknu. Sa druge strane, pak, ako se suvie odmaknemo u budunost izlaemo se riziku da izgubimo kontakt sa publikom. Iako moto kompanije MGM ve odavno glasi Ars gratia artis, nije velika tajna da filmske korporacije postoje prevashodno radi zgrtanja profita. Morali smo stoga da imamo u vidu publiku koja broji sto miliona ljudi uz milion gore ili dole, kako bi rekao general Targidson.

Pre no to sam krenuo sa ri Lanke da bih se video sa Stenlijem aprila 1964. godine, prelistao sam svoje objavljene prie u potrazi za takvom koja bi mogla da predstavlja zgodno polazite za jedan svemirski epos. Odluio sam se za veoma kratku storiju pod naslovom Straar napisanu 1948. godine preko boinjih praznika za jedan konkurs koji je raspisao BBC. (Pria je prola nezapaeno, a ba bih voleo da znam koja je dobila prvu nagradu). U storiji je reo pionirskim danima istraivanja na Mesecu (1980+ ?); iako je ona kasnije esto uvrivanja u antologije, pa se ak pojavila i u mojim zbirkama Ekspedicija na Zemlju /Devet milijardi bojih imena, ja u je ipak ponoviti i ovde, budui da je posredi nezaobilazan uvod u 2001. Evo, dakle, Straara...

III

Straar

Sledei put kada budete videli pun Mesec visoko na junom delu neba, paljivo uoite njegovu desnu ivicu, a zatim poite pogledom nagore du prevoja diska. Na mestu gde bi na asovniku stajala oznaka za dva sata primetiete mali, tamni oval; svako ko ima normalan vid nai e ga sasvim lako. To je velika, ograena udolina, jedna od najlepih na Mesecu, poznata kao Mare Crisium More Kriza. Sa prenikom od tri stotine milja i gotovo sasvim okrueno prstenom velianstvenih planina, ono nije bilo istraeno sve do naeg dolaska, u pozno leto 1996. godine.

Naa ekspedicija bila je velika. Upotrebili smo dva vozila za teke terete da prebacimo zalihe i opremu iz glavne Meseeve baze u Moru Vedrine, udaljene pet stotina milja. Imali smo i tri male rakete, koje su bile namenjene za prevaljivanje kratkih rastojanja u onim podrujima gde su naa vozila za kretanje povrinom bila neupotrebljiva. Sreom, najvei deo Mora Kriza bio je veoma ravan. Tu se nisu nalazile one velike pukotine koje su predstavljale uobiajenu opasnost na drugim mestima; takoe nije bilo kratera ni breuljaka. Nai moni traktori-guseniari prebacivali su nas bez tekoa na svako eljeno mesto.

Ja sam bio geolog ili selenolog, ako ste ba sitniavi i nalazio sam se u grupi koja je istraivala june predele Mora. Prelazili bismo po sto milja nedeljno, kreui se podnojem planina, odnosno du obale onoga to je pre hiljadu miliona godina bilo more. Kada je na Zemlji ivot otpoinjao, ovde se ve gasio. Vode su se povukle niz obronke ovih ogromnih grebena, ponirui u prazno srce Meseca. Preko tla kojim smo se kretali nekada se prostirao okean, bez plime i oseke, dubok gotovo pola milje; jedini trag vlanosti sada je bilo inje, na koje se ponekad moglo naii u peinama iju tamu nikada nije oskrnavila pretopla Suneva svetlost.

Putovanje smo zapoeli u sporo Meseevo svitanje, tako da nam je do noi preostalo gotovo nedelju zemaljskih dana

19

Nekoliko puta dnevno izlazili bismo u skafandrima iz vozila u potragu za zanimljivim primercima minerala, ili da ostavimo putokaze buduim putnicima. Bio je to uobiajen postupak, lien bilo kakvih zbivanja. Nema nieg riskantnog niti posebno uzbudljivog u istraivanju Meseca. Mogli smo da ivimo sasvim udobno itavih mesec dana u naim traktorima pod pritiskom, a ako bismo zapali u neprilike uvek smo bili u prilici da radio-vezom zatraimo pomo i da stenjeni na malom prostoru saekamo dolazak nekog svemirskog broda koji bi nas spasao.

Upravo sam rekao da nema nieg uzbudljivog u istraivanju Meseca, ali to naravno nije istina. oveku nikad nije - dosta ovih neverovatnih planina, tako surovih u odnosu na nene breuljke Zemlje. Nikada nismo znali, dok smo kruili oko rtova i uzvisina ovog iezlog mora, kakvi e novi prizori iskrsnuti pred naim oima. Ceo juni prevoj Mora Kriza predstavlja prostranu deltu gde je nekada put u okean nalazilo mnotvo reka, napajanih verovatno bujicama kia koje su ibale planine u kratkom vulkanskom razdoblju kada je Mesec bio jo mlad. Svaka od ovih prostranih dolina predstavljala je izazov koji nas je mamio da se penjemo u nepoznate gorske predele. No, trebalo je da ispitamo jo itavih sto milja doline i jedino to nam je preostajalo bilo je da bacamo enjive poglede ka visovima koje e neko drugi osvojiti.

Na vozilu smo zadrali zemaljsko vreme; u 22,00 upuivana je poslednja radio-poruka Bazi i tako bi se okonao radni dan. Napolju, stene bi i dalje plamtele pod gotovo okomitim Suncem, ali za nas je to bila no sve dok se ponovo ne bismo probudili, osam asova kasnije. Tada bi jedan od nas pripremao doruak, sa svih strana bi se ulo zujanje elektrinih aparata za brijanje, a neko bi ukljuio kratkotalasni radio sa Zemlje. Kada bi miris prenih kobasica poeo da ispunjava kabinu, bilo je ponekad odista teko ne poverovati da nismo kod kue sve je izgledalo tako uobiajeno i prisno, sem oseaja smanjene teine i neprirodne sporosti kojom su predmeti padali.

Bio je na mene red da pripremim doruak u uglu glavne kabine koja je sluila kao kuhinja. Mogu da se i posle toliko godina sasvim ivo prisetim tog trenutka, jer je radio upravo emitovao jednu od mojih omiljenih melodija, staru velku pesmu Dejvid iz Vajt Roka. Na voza je ve bio napolju, odeven u skafander, i pregledao gusenice traktora. Moj pomonik, Luis Garnet, nalazio se u kontrolnoj kabini i upisivao u brodski dnevnik neke podatke koje je prethodnog dana zaboravio da unese.

Dok sam stajao kraj tiganja i ekao, kao svaka valjana zemaljska domaica, da kobasice porumene, pogled mi je

20

lenjo lutao preko obronaka planina koje su zaklanjale itavo juno obzorje i iezavale prema istoku i zapadu niz Meseev prevoj. Izgledalo je da su udaljene milju ili dve od traktora, ali znao sam da nas od najblie deli dobrih dvadesetak milja. Na Mesecu, razume se, predmeti ne gube obrise sa udaljenou, kao to je to sluaj na Zemlji, gde gotovo nevidljiva izmaglica umekava i rasplinjava njihove konture.

Planine su bile visoke deset hiljada stopa i strmo su se uznosile nad ravnicu, kao da ih je pre mnogo vremena neka podzemna erupcija izbacila u pravcu neba kroz rastopljenu koru. Podnoje ak i najblieg brega skrivala je od pogleda uzdignuta zakrivljenost povrine tla, budui da je Mesec veoma mali svet, tako da je od mesta na kome sam se ja nalazio obzorje bilo udaljeno samo dve milje.

Podigoh pogled ka vrhovima koje jo niko nije osvojio vrhovima koji su, pre dolaska zemaljskog ivota, posmatrali okeane kako se povlae i kako nevoljno uranjaju u sopstvene grobnice, odnosei sa sobom nadu i obeanu zoru jednog sveta. Suneva svetlost udarala je u te bedeme takvom silinom da su me oi pekle, a samo malo iznad njih zvezde su postojano sjale na nebu, crnjem i od najcrnje zimske noi na Zemlji.

Upravo sam sputao pogled, kad krajikom oka opazih metalni blesak na samom vrhu metalne uzvisine, koja je trcala iz mora tridesetak milja zapadno odavde. Bila je to taka svetlosti bez ikakvih dimenzija, kao da je jedan od ovih surih vrhova otrgao zvezdu sa neba; pomislih na trenutak da se to neki Sunev zrak odbio od glatke kamene povrine i da je naao put do mog oka. Takve pojave bile su uobiajene. Dok je Mesec u drugoj etvrti, posmatra sa Zemlje moe ponekad videti kako veliki deo okeana Proce- laruma na as zatitra u plavo-belim prelivima, kada svetlost blesne na njegovoj povrini skakuui od sveta do sveta. Ali neto me je kopkalo da saznam koja bi to vrsta stene mogla da reflektuje svetlost tako jasno; popeh se u osma- tranicu i upravih ka zapadu na teleskop promera etiri ina.

Ono to sam video samo je jo vie pobudilo moju radoznalost. Planinski vrhovi postali su sasvim jasni i otri u mom novom vidnom polju, ali ono to je odbilo Sunev zrak bilo je odve malo da bi se moglo razaznati. Pa ipak, izgledalo je da ta stvar poseduje neku neodreenu simetri- nost, a vrh na kome se nalazila bio je zadivljujue ravan. Dugo sam netremice zurio u tu bletavu zagonetku, napreui oi, sve dok po mirisu preprenog mesa koji se irio iz kihinje nisam shvatio da su kobasice uzalud prevalile put od etvrt miliona milja.

21

Celog tog jutra, dok smo prelazili Morem Kriza pored zapadnih planina koje su se visoko uzdizale u nebo, vodili smo unu raspravu. ak i kad smo u skafandrima izili u rutinsku etnju, razgovor se nastavio preko radija. Bilo je sasvim izvesno, tvrdili su moji drugovi, da Mesec nikada nije znao ni za kakav oblik inteligentnog ivota. Jedini oblik ivota koji je ikada postojao ovde bile su malobrojne primitivne biljke i njihovi tek neto manje degenerisani preci. Znao sam to isto tako dobro kao i oni, ali ima trenutaka kada naunik ne sme da se plai da e od sebe napraviti budalu.

Sluajte, rekoh konano. Ja odoh tamo, ako ni zbog ega drugog, a ono da zadovoljim svoju radoznalost. Ta planina je visoka manje od dvanaest hiljada stopa odnosno svega dve hiljade pod zemaljskom gravitacijom a ja mogu bez prekida da provedem napolju dvadeset asova. Uostalom, oduvek sam eleo da odem gore u ta brda, a ovo je izvrsna prilika.

Ukoliko ne slomi vrat , ree Garnet, ,,s tobom e terati egu itava posada kada se vratimo u Bazu. Ta planina e se, po svoj prilici, ubudue zvati Vilsonova Glupost.

Neu slomiti vrat , rekoh odluno. ,,Ko se, uostalom, prvi popeo na Piko i Helikon?

Ali, zar u to doba nisi bio znatno mladi? , upita Luis blago.

To je samo razlog vie za odlazak , odgovorih krajnje dostojanstveno.

Otili' smo na spavanje rano te noi, poto smo se prethodno uspeli traktorom dobrih pola milje uz strminu. Sa mnom je ujutro poao Garnet; on je bio dobar planinar i esto smo ranije zajedno preduzimali sline poduhvate. to se naeg vozaa tie, on je izgledao prezadovoljan kada smo ga ostavili kraj vozila.

Na prvi pogled uspon je izgledao sasvim jednostavan na ovom svetu gde sve teine iznose samo jednu estinu njihove normalne vrednosti. Jedina prava opasnost pri planinarenju na Mesecu jeste preveliko samopouzdanje; pad na Mesecu sa visine od est stotina stopa podjednako je pogibeljan kao i pad sa stotinu stopa na Zemlji.

Prvi put smo se zaustavili na prostranoj zaravni, etiri hiljade stopa iznad ravnice. Penjanje nije bilo suvie naporno, ali moji udovi su ipak bili ukoeni jer odavno nisam planinario, tako da mi kratak odmor odista bee dobrodoao. Traktor nam je sada izgledao kao siuan metalni insekt daleko dole u podnoju brega; pre no to smo krenuli dalje, obavestili smo vozaa o napredovanju.

U skafandrima je bilo prijatno svee, jer je ureaj za

22

rashlaivanje izvrsno odolevao jari koju je stvaralo Sunce i odagnavao telesnu toplotu pojaanu stalnim naprezanjem. Retko smo meusobno razgovarali, osim kada je bilo potrebno preneti neko uputstvo i razmotriti najbolji plan za dalje penjanje. Ne znam ta je mislio Garnet; moda mu je izgledalo da je ovo najlui lov na divlje guske u koji se ikada upustio. Gotovo da sam delio isto miljenje, ali radost zbog penjanja, saznanje da niko ranije nije proao ovim putem i ushienje koje je pruao sve iri vidokrug, davali su mi potreban elan.

ini mi se da nisam bio posebno uzbuen kada sam ispred nas ugledao kameni zid koji sam prvi put video kroz teleskop sa udaljenosti od trideset milja. Uzdizao se dobrih pedeset stopa iznad naih glava, a tamo na zaravni verovatno se nalazila stvar koja me je domamila preko ove neplodne pustoi. Po svoj prilici, u pitanju je bila samo kamena gromada koja se rasprsla pri padu nekog meteora pre mnogo godina; njene raspuknute povri jo uvek su svee svetlucale kroz ovu neprikosnovenu, veitu tiinu.

Nije bilo izboina na prednjem delu stene, tako da smo morali da upotrebimo lenger. Izgledalo je da su moje umorne ruke zadobile novu snagu dok sam zamahivao trokukim metalnim sidrom oko glave, a zatim ga hitnuo nagore, u pravcu zvezda. Prvi put se nije dobro zakailo i lagano je palo kada smo povukli konopac. U treem pokuaju kuke su vrsto prionule, tako da ni zajednikim snagama nismo mogli da ih pomerimo.

Garnet me je pogledao u nedoumici. Izgledalo je da eli da ide prvi, ali ja mu se nasmeih kroz staklo lema i odmahnuh glavom. Sasvim lagano otpoeh poslednji uspon.

Zajedno sa skafandrom ja sam ovde teio tek etrdeset funti, tako da sam pri penjanju uz ue koristio samo ruke, a ne i noge. Na rubu sam zastao i domahnuo drugu; zatim se prebacih preko ivice, podigoh i upravih pogled napred.

Morate imati na umu da sam sve do tog trenutka bio gotovo sasvim ubeen da ovde neu zatei nita udno ili neobino. Gotovo, ali ne i potpuno; postojala je nekakva smetena sumnja koja me je gonila napred. Sumnje je sada nestalo, ali je oseaj smetenosti ostao.

Stajao sam na zaravni irokoj otprilike sto stopa. Nekada je bila glatka suvie glatka da bi bila prirodna ali meteori koji su pljutali kroz nebrojene eone izdubili su i izbrazdali njenu povrinu. Bila je poravnjana da bi mogla drati bletavu, grubu, piramidalnu strukturu, dva puta viu od oveka, koja se nalazila smetena u steni kao dinovski, brueni dragulj.

U prvih nekoliko sekundi moj um nije registrovao ni

23

kakve emocije. Tada osetih kako srce poinje bre da mi udara i obuze me udna, neopisiva radost. Ja sam voleo Mesec, a sada sam dobio i pouzdan dokaz da puzava mahovina iz Aristarhusa i Eratostena nije bila jedini oblik ivota to ga je on iznedrio u svojoj mladosti. Stari, omalovaavani san prvih istraivaa pokazao se kao taan. Ovde je, dakle, postojala meseeva civilizacija a ja sam bio prvi koji je otkrio. injenica to sam moda doao sto miliona godina kasnije nije uticala na mene. Glavno je da se uopte stiglo.

Um mi je poeo normalno da funkcionie, da analizira, da postavlja pitanja. Da li je ovo neko zdanje, nekakvo svetilite ili neto za ta u mom jeziku ne postoji naziv? Ako je u pitanju zdanje, zbog ega je podignuto na ovom krajnje nepristuanom mestu? Upitah se da li bi to mogao biti hram i na trenutak sam video pred oima poklonike pri nekom udnom obredu kako uzalud prizivaju svoje bogove da ih sauvaju, dok je ivot na Mesecu iezavao zajedno sa umiruim okeanima.

Pooh nekoliko koraka napred da bih iz blizine osmotrio stvar, ali izvesno oseanje opreznosti zadravalo me je da se suvie pribliim. Pomalo sam se razumeo u arheologiju i pokuao sam da odgonetnem kulturni nivo civilizacije koja je po svemu sudei zarubila ovu planinu i uglaala povrine bletave poput ogledala, iji sjaj kao da jo uvek ispunjava moje oi.

Egipani su to mogli da urade, pomislih, da su njihovi neimari posedovali sav udesan materijal koji su koristile ove daleko drevnije arhitekte. Zbog malih razmera stvari nije mi palo na pamet da moda gledam delo neke rase mnogo naprednije od moje. Ve je- i sama pomisao da je Mesec uopte posedovao inteligenciju bila gotovo nezamisliva, a i moj ponos mi ne bi dozvolio da se spustim na tako poniavajui nivo.

A tada opazih neto od ega me niz vrat podioe marci neto toliko neupadljivo i toliko bezazleno da mnogi to uopte ne bi primetili. Rekao sam da je zaravan bila izbrazdana meteorima; takoe je prekrivao inima dubok sloj kosmike praine, koja se uvek taloi po povrinama onih svetova gde nema vetra koji bi je rasprio. Ali praina i brazde od meteora prestajale su sasvim iznenada na rubu irokog kruga koji je obuhvatao malu piramidu, kao da je neki nevidljivi zid titio od zuba vremena i od povremenog ali postojanog bombardovanja iz svemira.

Neko je vikao u moje slualice i ja shvatih da me to Garnet ve neko vreme neprekidno doziva. Nesigurno doetah do ivice stene i mahnuh mu da mi se priblii; nisam se usuivao da govorim. Potom se vratih krugu

24

obavijenom prainom. Podigoh komadi razbijene stene i blago ga bacih ka sjajnoj zagoneei. Da je nevidljiva barijera progutala kamen to me ne bi iznenadilo, ali ovaj je samo udario o glatku, loptastu povrinu i lagano skliznuo na tle.

Znao sam da gledam neto to nije imalo odgovarajui ekvivalent u prolosti moje rase. Ovo nije bilo zdanje, ve maina koja je samu sebe titila silama to su prkosile venosti. Te sile, ma ta da su u stvari, funkcionisale su jo uvek i moda sam im se suvie pribliio. Na um mi padoe sve vrste zraenja kojima je ovek ovladao i koje je ukrotio u prolim stoleima. Bilo je razloga da verujem da sam ve isto tako nepovratno mogao da budem izgubljen kao da sam kroio u smrtonosnu, beumnu zonu nezatienog izvora atomskog zraenja.

Seam se da sam se tada okrenuo ka Garnetu, koji mi se pribliio i onda nepomino zastao kao da je sasvim zaboravio na mene; nisam hteo da ga ometam, ve se vratih do ivice brega pokuavajui da priberem misli. Ispod se prostiralo More Krize, nestvarno i udno za mnoge, ali meni najednom tako prisno i blisko. Podigoh oi ka srpastom obliju Zemlje, koja je leala u svojoj zvezdanoj kolevci, i upitah se ta su skrivali njeni oblaci u trenutku kada su ovi nepoznati neimari okonali svoj posao. Da li je to bila dungla puna izmaglice iz karbonifera, pusta obala koju su prve amfibije morale da prepuze da bi osvojile kopno ili, jo ranije, duga samotnost pre pojave ivota.

Ne pitajte me zato ranije nisam pogodio istinu istinu koja mi sada izgleda tako oigledna. U prvom oduevljenju zbog otkria bespogovorno sam pretpostavio da je ovu kristalnu utvaru podigla neka rasa koja je vodila poreklo iz daleke prolosti samog Meseca; ali sada, u meni je neodoljivom silinom poelo da navire saznanje da je ona isto tako bila stranac na Mesecu kao to sam to bio i ja.

Za dvadeset godina nismo pronali ni najmanji trag ivota, osim nekoliko degenerisanih biljaka. Nikakva civilizacija sa Meseca, ma kakva da je bila njena sudbina, nije ostavila ni jedno jedino znamenje svog postojanja.

Ponovo pogledah ka bletavoj piramidi i ona mi se sada uini nesravnjivo daljom od bilo ega to je imalo veze sa Mesecom. Iznenada osetih kako se tresem od glupog, histerinoh smeha izazvanog uzbuenjem i prenapregnuto- u; izgledalo je najednom da mi se mala piramida obraa i gotovo zauh njene rei: Izvini, ali i ja sam ovde stranac.

Bilo nam je potrebno dvadeset godina da probijemo nevidljivi tit i da dospemo do maine koja se nalazila unutar kristalnih zidova. Ono to nismo mogli da shvatimo, konano smo razorili mahnitom silinom atomske snage; sada pred mojim oima lee samo komadii one

25

divne, blistave stvari koju sam jednom pronaao gore na planini.

Nisu posedovali nikakav smisao. Mehanizmi piramide ako su to uopte mehanizmi pripadaju tehnologiji koja je daleko izvan naih horizonata, moda ak tehnologiji parafizikih sila.

Tajna je poela da nas zaokuplja sve vie kako smo osvajali pojedine planete i kako je postajalo sve izvesnije da je Zemlja jedina u Sunevom sistemu iznedrila inteligentan ivot. Ni jedna izgubljena civilizacija sa naeg sveta nije mogla da sagradi tu mainu, budui da nam je debeli sloj meteorske praine na zaravni omoguio da tano odredimo njenu starost. Ona je bila postavljena na ovu planinu pre no to je ivot izronio iz okeana na Zemlji.

Na svet je bio upola mlai nego sada, kada je neto dolo ovamo sa zvezda, projurilo kroz Sunev sistem, ostavivi pri tom ovo znamenje svog prolaska, i ponovo iezlo u dubinama svemira.

Sve dok je nismo unitili, maina je ispunjavala zadatak za koji je bila napravljena; a priroda tog zadatka bila je krajnje jednostavna.

Blizu sto hiljada miliona zvezda okree se u vrtlogu Mlenog Puta i nema nikakve sumnje da je neka druga rasa sa sveta nekog drugog sunca u prolosti ve dostigla i nadmaila nivo na kome se mi danas nalazimo. Mislim na one civilizacije iz dubine vremena, u samom osvitu Stvaranja, na prve gospodare Vaseljene koja je bila toliko mlada da je ivot postojao tek na nekoliko svetova. Njihova usamljenost bila je nezamisliva: usamljenost bogova koji tragaju beskrajem ali ne nalaze nikoga sa kim bi mogli da razmene misli.

Oni po svoj prilici istrauju zvezdane grozdove kao to mi istraujemo planete. Svetova je moglo biti svuda, ali oni su po pravilu bili ili pusti ili nastanjeni stvorenjima u kojima se um jo nije zaeo. Takva je bila i naa Zemlja samo stecite velikih vulkana iji dim jo uvek prlja nebo u asu kada je prvi brod sa biima iz praskozorja vremena prispeo negde iz ambisa sa one strane Plutona. Nisu se zadrali na smrznutim spoljnim planetarna jer su znali da tu ne moe biti ni traga od ivota. Odredite su im bile unutranje planete, koje su se grejale oko Suneve vatre ekajui poetak sopstvene istorije.

Te lutalice su jednog trenutka stigle i do Zemlje, koja je bezbedno kruila u uskoj zoni izmeu ognja i leda, i sigurno su odmah shvatile da ona najvie obeava od sve Suneve dece. Na njoj e se u dalekoj budunosti roditi inteligencija; ali pred njima se nalazilo jo bezbroj zvezda i bilo je malo verovatno da e oni ponovo proi ovuda.

26

Ostavili su stoga straara, tek jednog od mnogih miliona to su razbacani irom Veseljene da budno motre na sve svetove koji nose obeanje ivota. Bio je to svetionik koji je kroz bezbrojne eone strpljivo odailjao istovetnu poruku da jo nije otkriven.

Verovatno sada shvatate zato je ta kristalna piramida bila postavljena na Mesecu, a ne na Zemlji. Njene graditelje nisu zanimale rase koje se jo nisu otrgle iz divljatva. Naa civilizacija za njih je postala zanimljiva tek onda kada se pokazala sposobnom da opstane, na taj nain to je ovladala tehnikom kosmikih letova i otinsula se sa svoje kolevke Zemlje. To je izazov sa kojim se pre ili kasnije moraju suoiti sve rase. Re je, zapravo, o dvostrukom izazovu, budui da je u pitanju ovladavanje atomskom energijom, odnosno poslednji izbor izmeu ivota i smrti.

Poto smo jednom proli tu krizu, bilo je samo pitanje vremena kada emo otkriti piramidu i proniknuti u njenu tajnu. Eonima jednolian signal sada je prestao i oni ija je to dunost upravie ponovo svoje umove ka Zemlji. Moda ele da pomognu naoj mladoj civilizaciji, ali njihova starost je nezamisliva, a starci su esto bolesno ljubomorni na mlade.

Kad god mi pogled sada odluta ka Mlenom Putu, uvek se iznova zapitam sa kog e od tih zgusnutih oblaka zvezda doi emisari. Ako nemate nita protiv jednog stereotipnog poreenja, mi smo aktivirali poarni alarm i sve to nam sada preostaje jeste da budemo strpljivi.

Ubeen sam da neemo morati dugo da ekamo.

27

Boi, epertonI V

Kada sam se prvi put sreo sa Stenlijem Kubrikom, u Trejder Viksu 22. aprila 1964. godine, on je ve asimilovao poprilinu koliinu gradiva iz nauke i naune fantastike i nalazio se u izvesnoj opasnosti da poveruje u letee tanjire; ini mi se da sam stigao u poslednji as da ga izbavim od ovog zlehudog usuda. Jo od samog poekta, on je imao sasvim odreenu predstavu o svom osnovnom naumu i jedino je nastojao da pronae najbolji nain da ga sprovede u delo. eleo je da snimi film o Covekovom odnosu prema Vaseljeni neto to jo nikada nije pokuano, a jo manje ostvareno u istoriji sedme umetnosti.1 Razume se, postojalo je neizmerno mnotvo svemirskih" filmova, od kojih je veina bila sasvim bezvredna. ak i onaj mali broj koji je raen sa izvesnom umenou i priljenou bio je prilino prostoduan, vie zaokupljen deakim uzbuenjem oko kosmikog letenja nego dubokim implikacijama ovog ina po drutvo, filosofiju i religiju.

Stenli je bio potpuno svestan ove okolnosti i stoga reen da stvori umetniko delo koje e gledaoce mono ispuniti oseanjima uenja, strahopotovanja . . . pa ak, ako bude primereno, i uasa. Na drugom mestu sam opisao kako je doao na ovu zamisao (videti: Sin doktora Strejndlava: ili kako sam nauio da prestanem da se brinem i zavoleo Stenlija Kubrika u knjizi Izvetaj o planeti tri , Harper & Row). Uspeh koji je doiveo zabeleen je ili razmatran milionima izgovorenih i napisanih rei, iji je poprilian deo sakupljen i moe se nai u dopadljivoj knjizi Derija Ejdela Stvaranje Kubrikove 2001. (New American Library). Moja panja, meutim, ovde nije vezana za film, ve za roman, koga posmatram kao nezavisno i samostalno

1 Jednom prilikom optuio sam svoje prijatelje iz odeljenja za reklamu kompanije MGM da poseduju naroitu tipku za utedu na vremenu na pisaim mainama, koja kada se pritisne automatski poinje da otkucava: Jo nikada u istoriji sedme umetnosti . . .

U28

delo bez obzira to je pisan sa prevashodnom namerom da poslui kao osnova za film.

Ovo je, razume se, obrnut sluaj od uobiajenog stanja stvari. Veina filmova snima se prema ve postojeim romanima, po mogustvu onima koji su bili bestseleri, to najee znai da poseduju jemstvo dobre proe. (Valjani primeri u ovom smislu jesu Prohujalo sa vihorom i Doktor ivago). Postoje, zatim, filmovi koji se rade prema scenarijima specijalno pisanim za njih, pri emu nema romaneskne verzije (niti uh! romanizacije filma). Ovakva ostvarenja zamiljaju se i realizuju od poetka do kraja kao filmovi; jedina stvar koja postoji na papiru jeste scenario, odnosno na osnovu scenarija napravljena knjiga snimanja.1

Nekim genijalnim rediteljima polazilo je za rukom da prou i bez toga. Ma koliko zvualo neverovatno, smatra se da je Dejvid Vork Grifit drao u glavi celokupan film Netrpeljivost. Mislim da bi se Stenliju dopalo da je to isto uradio sa 2001., pa i po cenu da pritaji kako lino veruje da je tako neto teorijski nemogue. Ali, u svakom sluaju, za njega je to bilo neizvodljivo u praksi ako ni zbog ega drugog, a ono zato to je morao da ima neto prilino opipljivo to bi pokazao svojim finansijerima. Banke i filmske kompanije zahtevaju neto vie od nekoliko na- vrljanih listia hartije pre no to odlue da u projekat uloe svoje ljubljene milione.

Scenario, meutim, nije umetniko delo, iako njegovo stvaranje nalae poprilinu umenost. Odnos scenarija prema filmu priblino je isti odnosu muzike partiture prema izvoenju simfonije. Postoje ljudi koji umeju da itaju muziku partituru i da uju simfoniju ali nema dva reditelja koja e videti iste slike kada proitaju scenario. Dvodimenzionalno ustrojstvo raznobojne svetlosti o kome je ovde re neuporedivo je sloenije od jednodimenzionalne senzacije zvuka koja se, u naelu, potpuno moe opisati na papiru. Jedan film je, meutim, nemogue ovako predoiti, premda se scenarista nalazi pred obavezom da pokua taj neizvodljivi zadatak. Sa izuzetkom onog sluaja kada je pisac scenarija istovremeno i reditelj, sve se mora izloiti do dosadnih pojedinosti; nije stoga nikakvo udo to je scenarije podjednako muno kako itati tako i pisati. Don Fauls je to sasvim prikladno opisao, rekavi: Svaki romansijer koji je imao prilike da se lati pisanja scenarija poznaje ona tegobna ogranienja obavezno ulaenje u

1 U scenariju se izlau dijalozi, akcije, scene, i tako dalje, onim redom kojim e se stvarno pojavljivati na ekranu. Bilo bi, meutim, apsurdno i snimati ih istim redom, te u tom smislu knjiga snimanja pravi pregrupaciju kadrova koji se razvrstavaju prema mestu radnje, postavkama, glumcima.

29

wsuvine pojedinosti koje film namee. Pisati roman odgovara plivanju u moru; pisati scenario, pak, isto je to i batrgati se u nekom gustom sirupu. (Da li je roman mrtav? Books, jesen 1970.).

Ja sam tek nejasno bio svestan svega ovoga 1964. godine, ali je zato Stenli bio dobro upuen u stvar. Od njega je potekao predlog da, pre no to prionemo na dirinenje oko scenarija, pustimo malo mati na volju tako to emo priu razraditi u ceo roman. Razume se, da bismo to uradili morali smo da priredimo znatno vie grae nego to e moi da se upotrebi u zavrnoj verziji filma. Ali to nije predstavljalo problem. Svaki dobar romanopisac zna daleko vie nego to stavi na hartiju: isto tako, svaki sineast bi trebalo da bude svestan znatno irih obzorja od onih izloenih u scenariju.

Teorijski posmatrano, dakle, valjalo je najpre sroiti roman (imajui neprestano na umu ekran), a potom iz njega izvesti scenario. Praktino, meutim, ishod je bio znatno zamreniji; negde pred kraj, roman i scenario pisani su istovremeno, sa povratnim spregama u oba smera. Izve- sni elovi romana pretrpeli su zavrne prerade nakon to smo videli radne kopije zasnovane na scenariju sroenom prema ranijim verzijama rom ana... i tako dalje.

Posle nekoliko godina ovakvog rada, kada je roman konano bio objavljen, uinilo mi se da bi na mestu predvienom za ime autora trebalo da stoji: Napisali Artur Klark i Stenli Kubrik prema secnariju Stenlija Kubrika i Artura Klarka dok bi u sluaju filma redosled naprosto valjalo preokrenuti. I dalje smatram da bi ovako podeljeno autorstvo najvema odgovaralo zapetljanoj istini.

Nakon nekoliko ravih poetaka i jednog dvanaestoa- sovnog pomnog pretresanja cele stvari, Stenli se konano, poetkom maja 1964. godine, sloio da pria Straarsadri prikladnu grau za film. Ali prema naoj prvobitnoj zamisli - koja mi sada vie ne izgleda osobito prihvatljiva, premda se u ono vreme inila sasvim odriva otkrie vanzemaljskog artefakta trebalo je da predstavlja klimaks, a ne poetak prie. Njemu bi prethodilo niz peripetija ili pustolovina posveenih istraivanju Meseca i planeta. Ovoj prvoj verziji dali smo ak i interni naziv (koji, razume se, nikada nismo nameravali javno da upotrebimo): Kako je osvojen Sunev sistem.

I tako sam ponovo poeo da prebiram po hrpi svojih kratkih pria u potrazi za materijalom koji bi pogodovao ovoj zamisli. Konano sam izabrao pet dela: Nit koja je pukla (iz zbirke Ekspedicija na Zemlju), Izvan kolekve, beskrajno orbitirajui. . . , Ko je to?. U kometi i Pre raja

30

(sve etiri iz zbirke Prie deset svetova). Na dan 28. maja 1964. godine prodao sam ova dela Stenliju i potpisao saglasnost da radim na predvienom filmu. Na prvobitni plan bio je razdragano optimistiki: pisanje scenarija dvanaest nedelja; njegovo razmatranje dve nedelje; revizija etiri nedelje; razrada projekta etiri nedelje; vizualizovanje, umetniki rad dvadeset nedelja; snimanje dvadeset nedelja; montaa, pripreme za prikazivanje dvadeset nedelja. Ukupan skor iznosio je osamdeset dve nedelje. Doda li se tome jo dvanaest nedelja za najavu premijere, obija se konaan zbir od devedeset etiri nedelje1, odnosno pretean deo dve godine. Veoma me je titilo ovo ogromno vremensko razdoblje, poto sam jedva ekao (kao i uvek) da se vratim na ri Lanku; na svu sreu, ni jedan od nas dvojice nije tada ni slutio da e se projekat protegnuti na itave etiri godine . . .

Preostale mesece 1964. godine proveli smo u grozniavom mozganju. Kako su nam na um dolazile nove zamisli, provobitna koncepcija se polako menjala. Straar]e postao poetni, a ne zavrni deo filma; jedna za drugom, otpale su svih pet pria koje sam naknadno izabrao. Godinu dana kasnije, zakljuivi (ne neizostavno ovim redom) a) da nije poteno prema Stenliju dopustiti da kupi neto to mu nije potrebno i b) da se od pomenutih pria jednoga dana moe napraviti neki drugi valjan film, ja sam ih otkupio od njega. . .

Kada je Stenli prvi put obznanio svoje namere tampi, izjavio je da e naziv njegovog budueg filma biti Putovanje s one strane zvezda. Priznajem da mi se ova verzija nikada nije dopala, budui da je nauna fantastika obilovala raznoraznim putovanjima i ekspedicijama. (tavie, nekako u isto vreme zapoinjalo je i snimanje filma Fantastino putovanje u kome je glavnu ulogu igrala Rakel Vel, dok je u svojstvu statista nastupilo desetak hiljada krvnih zrnaca. Alternativni nazivi koje smo uzimali u razmatranje, ali od kojih smo kasnije odustali, bili su: Vaseljena, Tunel do zvezda i Planetopad. Tek jedanaest meseci nakon poetka zajednikog rada u aprilu 1965. godine Stenli se konano odluio za naziv 2001: Odiseja u svemiru. Koliko me pamenje slui, ovo je u celosti bila njegova zamisao.

Uprkos velikim obavezama koje nam je nametao posao (slobodan dan praktino je iznosio punih dvanaest asova), vodio sam podroban dnevnik cele operacije. Bez elje da vas zatrpavam sitnicama, koje bi mogle da zanimaju jedino fanatine kubrikologe, izloiu nekoliko izvoda iz ovog

1 U izvorniku pogreno stoji devedeset dva umesto devedeset etiri. (Prirn. prev.)

31

dnevnika sa nadom da e oni uspeti da doaraju duh koji je proimao poetak stvaranja 2001.

28. maj 1964. Predloio sam Stenliju da oni budu maine koje organski ivot smatraju za kunu bolest. Stenliju se to ini dopadljivim i osea da smo na pravom putu.31. maj. Evo jedne zgodne zamisli koju, meutim, neemo upotrebiti. Sedamnaest vanzemaljskih stvorenja gole i crne piramide voze se u otvorenim kolima Petom Avenijom, okrueni irskim policajcima.

20. jun. Zavrio sam poetno poglavlje, Pogled iz 2000. godine i zapoeo rad na delu sa robotom.I. jul. Poslednji dan rada na tekstu ovek i svemir za Tajm1 Lajf. Uzeo sam novu sobu, broj 1008, u hotelu elzi.2 8. jul. Piem u proeku od hiljadu do dve hiljade rei dnevno. Nakon to je proitao prvih pet poglavlja, Stenli kae: Pa ovo je best-seler! .

9. jul. Proveo sam gotovo celo popodne uei Stenlija da rukuje logaritmarom izgleda oaran.I I . jul. Nameravao sam da razmotrim sa Stenlijem razvoj siea, ali smo gotovo sve vreme proveli u raspravljanju o Kantorovoj teoriji transfinitnih skupova. Stenli pokuava da opovrgne paradoks da je ,,deo jednak celini , tvrdei da kvadrat celog broja ne mora nuno da bude istovetan elom broju iste vrednosti. Zakljuio sam da je latentni matermatiki genije.

12. jul. Sada imamo sve izuzev siea.13. jul. Nastavio sam rad na romanu prilino uspeno, iako me je ometala konvencija republikanske stranke.

26. jul. Stenlijev roendan. Otiao sam do Vilida i naao jednu estitku na kojoj je prikazano kako se Zemlja rasprskava; ispod je bilo napisano: Kako oveku da bude srean roendan kad svet moe svakog asa da ode bestraga?

28. jul. Stenli kae: Ono to nam je potrebno jeste neka gromovita tema koja dosee mitske razmere .

1. avgust. Render VII se spustio na Mesec. Ostao sam kasno da bih posmatrao prvi televizijski prenos. Stenlija poinju da zabirnjavaju skoranje sonde za Mars. ta ako one otkriju neto to bi podrilo celu nau postavku? (Stenli je kasnije stupio u vezu sa londonskim Lojdom da bi izvidio mogunost osiguranja protiv jedne ovakve neprijatnosti).

32

6. avgust. Stenli predlae da kompjuter bude enskog pola i da ga nazovemo Atena.17. avgust. Konano smo izabrali ime naeg junaka Aleks Boumen. Ura!19. avgust. Pisao sam vasceli dan. Dve hiljade rei o istraivanju Jupiterovih satelita. Gnjavatorski posao.7. septembar. Stenli izgleda presrean: Ide kao podmazano. Sastavio je listu od sto pitanja o naim astronautima, poglavito u smislu: Da li spavaju u pidamama? ili ta jedu za doruak? I tako dalje.8. septembar. Noas sam imao nevolje sa stomakom. Sanjao sam da sam robot koga sklapaju. U velikom naponu energije uspeo sam da preradim dva poglavlja. Odneo sam ih Stenliju; veoma su mu se dopale i u to ime mi je zgotovio soan odrezak, primetivi: Do Levin ne radi ovo za svoje pisce .26. septembar. Stenli mi je dao da prouim analizu mita Junak sa hiljadu lica iz pera Dozefa Kembla. Veoma podsticajno.29. septembar. Sanjao sam da je snimanje zapoelo. Unaokolo se vrzmalo mnotvo glumaca, ali ja i dalje nisam znao razvoj siea.2. oktobar. Zavrio sam itanje Afrike geneze Roberta Ardrija. Naiao sam na jedan upeatljiv deo iz koga bismo ak mogli da uzmemo naziv filma: Zato ovekova vrsta nije iezla u dubinama pliocena? . . . znamo da bi bez poklona sa zvezda, bez sluajnog sudara zraka i gena inteligencija nestala na nekoj zaboravljenoj afrikoj ledini. Ardri, dodue, ima na umu mutacije izazvane uticajem kosmikih zraka, ali formulacija Poklon sa zvezda izvrsno se moe primeniti na sie za koji smo se trenutno odluili.6. oktobar. Sinula mi je jedna ideja koja mi se ini od "kljune vanosti. Bia koja sreemo na drugom zvezdanom sistemu jesu ljudi koji su odvedeni sa Zemlje pre sto hiljada godina, te su nam stoga u dlaku istovetni.8. oktobar. Celo jutro smo raspravljali o sieu, ali posle duge etnje po suncu zavrili smo tako to smo stali da posmatramo amce i laice na Ist Riveru. Odbacili smo sve usiljene i nategnute zamisli i sada smo se opredelili za Galaktiki Mirovni Kor bez ikakvog nasilja i krvoprolia.

17. oktobar. Stenliju je pala na um luda ideja o svojevrsnim robotima-posilnima koji stvaraju viktorijansku sredinu da bi se nai junaci prijatno oseali.

33

20. novembar. Otiao sam do Prirodno-istorijskog muzeja da bih se video sa doktorom Harijem apirom, upravnikom Antropolokog odeljenja, koji nema ba visoko miljenje o Ardriju. Zatim sam se naao sa Stenom; raspravljali smo o odnosu vegetarijanskih i mesoderskih sklonosti primitivnog oveka. Sten eli da nai posetioci preobrate Coveka u mesodera; ja sam tvrdio da je on to oduvek bio. Vrativi se u elzi, nazvao sam telefonom Ajka Asimova sa kojim sam razgovarao o biohemijskim problemima vezanim za prelazak iz biljodera u mesodere.

21. novembar. Proitao sam Likijevo delo Adamovi preci. Postao sam poprilino potiten, ali posle estoasovnog razgovora Stenu je sinula zgodna ideja. Nai Vanzemaljci stiu na Zemlju i upuuju nae miroljubive pretke u ko- mandoske borilake vetine, to ovima omoguuje da opstanu i napreduju. Prilino smo se zabavljali razraujui ovu zamisao, ali mi se ipak ne ini osobitom.

22. nobembar. Nazvao sam Stena i kazao mu kako smatram da ni jedna od naih ideja o prizorima iz prolosti nije valjana. On me je polako povratio iz neraspoloenja; najednom sam se razveselio kada sam rekao: Kako bi bilo da se Vanzemaljci nasukaju na Zemlju i da im je potrebna pomo ovekolikih majmuna? Ova ideja (po svoj prilici ne odve originalna, ali do vraga sa tim) otvorila nam je itavu lepezu novih siea koje sada obojica preispitujemo.23. novembar. Stenli je sav pometen beskrajnim konsultacijama sa svojim trgovakim posrednikom i eli moj savet u vezi sa kupovinom telekomunikacionog satelita.

10. decembar. Nakon to je video ekranizaciju Velsovog romana Ono to e doi, Sten me je nazvao i rekao mi da u ivotu vie nee da pogleda ni jedan film koji mu ja preporuim.21. decembar. Gotovo celo popodne provedeno kod Stenli- ja u planiranju njegove kampanje za nagradu Akademije za koju je konkurisao sa Doktorom Strejndlavom. Kad sam se vratio u elzi, ekala me je poruka od Alena Ginsberga da me on i Vilijem Berouz ekaju dole u baru. Rado sam im se pridruio, nadajui se novim nadahnuima.

24. decembar. Polako privodim kraju pisanje, kako bih imao boini dar za Stenlija.25. decembar. Stenli je oduevljen poslednjim poglavljima i ubeen da smo proirili horizonte naune fantastike. Tako- e je oaran i razdragan to je Bosli Krauter iz njujorkog Tajmsa svrstao Doktora Strejndlava na listu.Deset naj-

boljih filmova, nakon to ga je cele godine estoko napadao. Nazvao sam Boslija: Kritiar koji se vratio sebi .1

Na temelju ovih beleaka moglo bi se zakljuiti da je do Boia 1964. godine roman u sutini bio gotov, tako da nas je nakon toga ekao srazmerno lak zadatak da na osnovu njega izradimo scenario. I mi smo sami, tavie, bili rtve ove zablude odnosno, to je bar sa mnom bio sluaj. Ono ime smo, zapravo, raspolagali, bila je naprosto gruba skica dve treine knjige, koja se prekidala na najuzbudljivijem mestu. Taman smo stigli do take kada je Boumen zakoraio kroz Kapiju Zvezda ali, izuzev u najoptijim crtama, nismo imali pojma kako bi trebalo da se stvari dalje razvijaju. Postojei rukopis, meutim, udruen sa Stenlijevom trgovakom umenou, bio je dovoljan da se sklopi pogodba sa kompanijom MGM i Sineramom; i tako je Putovanje s one strane zvezda doivelo najavu uz gromoglasnu jeku fanfara.

Celo prolee 1965. godine nastavili smo da vrimo pre- pravke i da proirujemo roman, kao i da neprestano odbacujemo itave delove za koje smo prethodno smatrali da su zavreni i potpuni. Sve to vreme, Stenli se takoe bavio iznajmljivanjem osoblja, radio je na dizajnu, pogaao se sa glumcima i tehniarima i hvatao se u kotac sa milionima drugih problema koji neumitno iskrsavaju ak i pri stvaranju najbezazlenijeg filma. Ritam rada postao je odve grozniav da bi neki obimniji deo zbivanja mogao da nae mesta u mom dnevniku, a osim toga (na svu sreu) samo se mali postotak cele te gungule ticao lino mene. Moj glavni zadatak i dalje je bio da brusim roman, premda sam se stalno uplitao u tehnike rasprave sa glumcima i pomonim osobljem. (Ponekad su ovakvi razgovori imali katastrofalne ishode; obratite u tom smislu panju na poetak zapisa za10. novembar, neto dalje).

9. februar 1965. Video sam na televiziji Dalija kako iscrta- va izlog jedne radnje u Petoj Aveniji kao promociju za Fantastino putovanje. Kada sam obavestio o tome Stenlija, on mi je uzvratio: Ne brini ve smo rezervisali izlog i za tebe .8. mart. Morao sam da se uprem iz petnih ila da spreim Stena da doktora Pola vrati iz mrtvih. Bojim se da je

1 Posredi je aluzija na poznati roman Dona Le Karea, po kome je snimljen i film, pod naslovom pijun koji se vratio sebi (kod nas preveden kao pijun ). U originalnom naslovu koji glasi The spy who came in from the cold. Klark menja re Spy (pijun) reju Critic (kritiar).

njegova opsednutost besmrtnou natkrilila njegove umet- nike nagone.6. april. Bio sam u glavnom tabu KOMSAT-a u Vaingto- nu da bih prisustvovao lansiranju prvog komercijalnog telekomunikacionog satelita Rana Ptica. Predstavljen sam podpredsedniku Hamfriju, koji je takoe i predsednik Vea za svemir. Izvestio sam ga da na popularizaciju svemira upravo troimo deset miliona dolara. Takoe sam mu kazao da e jedan junak u filmu biti predsednik Vea za svemir . . . kroz tridesetak godina. Oh, uzvratio je smesta H. H. H., ja nameravam da tada i dalje budem na istoj funkciji.

12. april. Bilo je mnogo uzbuenja kada mi je Stenli telefonirao da su Rusi izjavili kako su otkrili radio-signale iz svemira. Pozvao sam Voltera Salivena iz njujorkog Tajmsa i odmah razjasnio u emu je, zapravo, stvar; posredi su naprosto fluktacije kvazara CTA 102.

14. april. Prijem u izdavakoj kui Harcourt, Brace and World . Meu prisutnima su bili Bil Jovanovi (predsednik), Deremi Bernstajn (asopis Njujorker), Denis Flanagan (Sajentifik Ameriken ), doktor Robert Jastrou (iz Godarovog svemirskog centra), Stenli i Kristijen Rubrik, Al Rozenfeld (urednik za nauku u Lajfu), Silvester (Pet) Viver, Skot Meredit i jo mnogi drugi moji prijatelji. Vladalo je opte uverenje da je prijem prireen u ast Har- kortovog budueg objavljivanja romana Putovanje s one strane zvezda, ali ja sam objasnio da to jo nije svrena stvar i da zavisi od toga koliko mogu da dobiju na raun hipoteke za zgradu.

19. april. Doao sam u ured sa oko tri hiljade rei koje Stenli jo nije proitao. Tu sada vlada pravi mete: meu desetoricom zaposlenih nalaze se i dva tehniara iz Engleske. Zidovi postaju sve prekriveniji upeatljivim slikama i ja ve poinjem da se oseam kao sitan zavrtanj u velioj maineriji.

Neki aknut tip, koji je uporan u zahtevima da ga Stenli po svaku cenu angauje, ve nekoliko nedelja po vasceli dan sedi na klupi u parku prekoputa naeg ureda i povremeno prilazi zgradi. Samoodbrane radi, Sten nosi veliki lovaki no u akten-tani.

1. maj. Na treem spratu elzija buknuo je poar. Zabrinuto sam ekao u foajeu dok su vatrogasci gasili plam en.. . Stalno mi se pred oima motalo kako jedini zavren prime- rak rukopisa nestaje u vatri i dim u...

36

2. maj. Okonao sam poglavlje pod naslovom Vaseljena uskoro e ceo trei deo biti spreman za kucanje. Ura! Sten me je nazvao telefonom da mi kae kako mu se dopada Lebdee ostrvo. Ima neeg neobinog i ohrabrujueg u injenici da se veliki deo grae, od koga sam ve digao ruke, na kraju pokazuje kao sasvim podesan.3. maj. Priveo sam kraju skicu za epizodu sa kvarom na anteni.25. maj. Stenli sada hoe da uvede u temu avola iz Kraja detinjstva...7. juni. Loa kritika u Tribjunu: kau da bi trebalo da se drim popularisanja nauke, poto sam kao prozaista pravi amater.Kraj juna. Proitao sam radni dnevnik Viktora Lindona; sasvim me je oamutio. Milo mi je to se ne bavim njegovim poslom. Za jednu scenu bila su potrebna etiri dresirana bradaviava svinjeta.

Nekako u to vreme vratio sam se na ri Lanku posle jednogodinjeg odsustva, da bih se ve u avgustu ponovo pridruio Stenliju u studijima kompanije MGM u Borem Vudu, petnaest milja severno od Londona. Njegovo carstvo sada se prilino proirilo, umetniko odeljenje radilo je punom parom, a podignute su i impresivne kulise. Vreme koje sam posveivao poslu bilo je sada ravnomerno po- deijeno izmeu naizgled beskrajnog razmatranja novih zamisli sa Stenlijem, prepravki romana i gotovo svakodnevnih konsultacija u studiju.

25. avgust. Iznenada mi je sinulo kako bi roman trebalo da se okona: Boumen stoji pokraj vanzemaljskog broda.25. septembar. Posetioci iz NASA-e: doktor Dord Miler (pomonik upravnika) i Dik Slejton (direktor operacija letnih posada). Nakon to smo im sve podrobno pokazali, stekli su izvanredan utisak. Dord je dao nekoliko korisnih predloga i enjivo je zamolio da dobije model Otkria za svoje slubene prostorije kada budemo zavrili snimanje sa njim. Dik je kasnije izjavio da je rekao: Stenli, bojim se da vas je nasamario neki trgovaki putnik koji prodaje upotrebljene kapsule . Krajnje neverovatna stvar podo- zrevam da su u nju umeani fini italijanski prsti Rodera Karasa, Stenlijevog potpredsednika zaduenog za publicitet.

1- oktobar. Stenli me je telefonom izvestio da ima drugi kraj. Ustanovio sam, meutim, da sam zaboravio da pone

37

sem njegov sinopsis kada sam sino polazio od njega. Nesvesno odbijanje?3. oktobar. Stenli na telefonu brine ga k ra j. . . izloio sam mu svoje poslednje ideje i jedna od njih iznenada nas je obojicu privukla: Boumen regredira na nivo detinjstva i u poslednjoj sceni vidimo ga kao bebu. To je njegova sopstvena predstava o sebi na tom stupnju razvoja. A moda Kosmika Svest raspolae sklonou ka humoru. Saoptio sam telefonom tu zamisao Stenu, koji nije bio ba oduevljen, ali ja sam sada srean.15. oktobar. Sten je odluio da poubija celu posadu Otkria i da ostavi samo Boumena. Izgleda drastino, ali i na mestu. Uostalom, i Odisej je jedini preiveo.. .17. oktobar. Prvi put sam video kako je Stenlija obuzela bespomona histerija dok smo razraivali neke komine ideje. U hibernakulumima nee biti nikoga svi regruti su dezertirali, ali bez obzira na to misija se mora nastaviti.19. oktobar. Studijska kola su dola po mene i ceo dan sam proveo radei (ili pokuavajui da radim) sa Stenom. Upr- kos tome to mu je svaki as neko dolazio, to je vodio duge telefonske razgovore sa Holivudom i to nas je sputavao propis o zabrani prekoraenja odreenog radnog vremena koji su doneli sindikati, uspeli smo ipak da poprilino uradimo i reili smo (ponovo!) glavne siejne probleme.26. oktobar. Razgovarao sam sa Stenlijem o njegovoj poslednjoj zamisli prema kojoj bi Otkrie bilo brod na nukelarno-impulsivni pogon. Proitao sam jedan nedavno objavljen slubeni izvetaj o tome i stvar mi se prilino dopala ali je osoblje zadueno sa dizajn stalo otvoreno da negoduje.10. novembar. Prilikom obilaska, zajedno sa Stenom i osobljem zaduenim za dizajn, broda za vonju na relaciji Zemlja orbita omakla mi se opaska da pilotska kabina lii na kineski restoran. Sten je to izgleda ozbiljno shvatio i istog asa je naredio da se sve prepravi. Nekoliko dana sam morao da izbegavam susrete sa ljudima iz Umetni- kog odeljenja.16. novembar. Proveo sam dugo vremena sa Stenlijem, raspravljajui o scenariju. Doli smo do nekoliko dobrih zamisli, ali imam utisak da bi bilo najbolje ako nam vie ni jedna ne bi pala na um.18. novembar. Osetivi se prilino bezvoljno, otiao sam u London i pogledao film Karola Rida o Mikelanelu, pod naslovom Agonija i ekstaza. Jedna stvar je posebno delo-

38

vala na mene ona scena, naime, kada neko izgovara reenicu: Bog je stvorio oveka prema svom liku. Uostalom, to je i tema naeg filma.30. novembar. Otili smo do Oksfordovog i Kembridovog kluba sa Roderom Karasom i Fredom Ordvejem (tehniki savetnik), gde smo se nali sa doktorom Luisom Likijem i njegovim sinom Riardom. Doktor Liki je ba onakav kakvog sam ga zamiljao pun oduevljenja i ideja. Misli da ovek see u prolost najmanje etiri ili pet miliona godina. Takoe mi je poverio da je napisao jednu dramu fantaziju o primitivnom oveku za koju smatra da bi se od nje mogao snimiti dobar film. Re je o grupi antropologa koju vraa u prolost jedna doktorka-vetica. Kazao sam (krei sva svoja pravila) da bi mi bilo drago da vidim rukopis to je tano.16. decembar. Moj etrdeset osmi roendan i smrt Somerseta Moma. Pokuao sam da to nekako dovedem u vezu (moda ak i u smislu nadmetanja?).25. decembar. Boi ha, ha! Napredujem prema Jupiteru, polako ali sigurno.26. decembar. Radio sam vasceli dan. Sten me je pozvao telefonom da mi se zahvali na poklonu i poslao je ofera da mu donese ono to sam napisao. Telefonirao mi je kasnije da mi kae kako nije mnogo mislio na dijalog. Sloiosam se.

Za Boi 1965. godine svi smo stvarno bili u velikoj vremenskoj stisci i niko nije koristio praznini odmor. Stenli je bio suoen sa neodlonim krajnjim rokom. Ogromne kulise, za scenu sa iskopinom MNT-1, u kojoj se nalazio monolit pronaen na Mesecu, bile su postavljene u eperton studiju, u jugozapadnom Londonu, i morale su biti uklonjene do prve nedelje nove godine, kako bi mogle da zaponu pripreme za neki drugi film. Stenliju je tako preostala samo jedna sedmica da snimi sve kadrove vezane za drugi kljuni susret izmeu oveka i Monolita.

Tek nekoliko godina kasnije pala mi je na um jo jedna veza koja spaja eperton i svemir. Ako malo zavirite u remek-delo Herberta Dorda Velsa, roman Rat svetova, videete da dvanaesto poglavlje nosi naslov Propast Vej- brida i epertona . Ovaj prvi opis oruanog sukoba odista ispunjava itaoce stravom i uasom:

Kolos, kome je bila odrubljena glava, teturao se kao pijan, ali se nije sruio na zemlju. Nekim udom povratio je ravnoteu, i, ne vodei vie rauna gde gazi, podizao je visoku kabinu sa toplotnim zracima i jurio brzo prema

39

epertonu. ivi razum, to jest Marsovac u oklopu, bio je ubijen i raznet na sve etiri strane sveta, a udovite je sada bilo samo komplikovana sprava, stvorena za unitavanje. udovite je jurilo u pravoj liniji, jer se njime vie nije upravljalo. Naletelo je na toranj epertonske crkve, oborilo ga, skrenulo u stranu, spotaklo se i sruilo sa strahovitom snagom u reku izvan mog vidika.

Strahovita eksplozija potresla je vazduh, i stub vode, pare, blata i rasprsnutog metala podigao se visoko u nebo. Kada je kabina sa toplotnim zracima pala u vodu, voda se smesta pretvorila u paru. Trenutak docnije jedan ogroman talas gotovo vrele vode jurnuo je kao prljava plima ka okuci reke ..

Razume se, mi danas raspolaemo toplotnim zracima i kadri smo za znatno vee poduhvate nego Velsovi slabani Marsovci samo sa jednom malom, taktikom atomskom bombom. Pa ipak, to i nije bilo tako ravo u 1898. godini...

1 H. D. Vels: Ratsvetova, Prevod Albina Vilhara. (Prim. prev.)

40

Monoliti i rukopisiV

Jo uvam rasporedni list za prvi radni dan u epertonu dalekog i studenog 29. decembra 1965. godine. Iz sentimentalnih pobuda ali i zato to e on jamano zanimati ak i dobroudne itelje onog limba koga je neka holivud- ska pokondirena tikva jednom nazvala neceluloidni svet reprodukovau ga ovde.

U mom dnevniku taj prvi dan zabeleen je neto podrobnije:

29. decembar 1965. Kulise za MNT-1 su ogromne; posredi je druga po veliini scena u Evropi koja zbilja deluje veoma upeatljivo. U pitanju je rupa razmera 150X50X20 stopa po kojoj stoji ratrkana oprema. (Posredi su male maine - -kopaice na elektrini pogon, buldoeri i slino; najzanimljivije je to bi sav ovaj alat stvarno mogao da se koristi na Mesecu!). Unaokolo se vrzma stotinak tehniara. Neko vreme sam sa Stenlijem preraivao scenario pa smo ak i za vreme ruka nastavili taj posao. Upoznao sam se sa glumcima i ustanovio da sam prilino dobar strunjak kada su oni stali da mi postavljaju pitanja iz astronomije. Ostao sam do esnaest asova; do tada jo nije bilo nikakvog snimanja, ali su zato obavljene gotovo sve pripreme. Ska- fandri, oprema koja se nosi na leima i ostale stvarice izvrsno su uraeni, a MNT-1 deluje velianstveno iako je neko zamrljao crnu plohu; Stenli se razgoropadio kada am mu to pokazao.

Bilo je, naravno, vanredno teko osvetliti i fotografisati kao ugalj crnu plou monolita i ceo kadar bi potpuno propao ako bi se na abonosnoj povrini pojavili otisci golih prstiju, jo pre no to su je dodirnuli astronauti sa navue - nim rukavicama. (Pet godina kasnije, u Smitsonovom zavodu u Vaingtonu, ukazala mi se prilika da stavim ruku u onu rukavicu koja je prva ostvarila dodir sa povrinom Meseca).

41

uveni monolit, koji je izazvao toliko protivureja i zabuna, predstavljao je zavrni proizvod jednog pozama- nog razvojnog procesa. U poetku je vanzemaljski artefa- kat bio jedan crni tetraedar najjednostavnije i najosnov- nije od svih pravilnih tela, sainjen od etiri istovetna trougla. Ovaj oblik pruio je nadahnue i bio podsticajan za itavo mnotvo filosofskih i naunih razmatranja (Keple- rova kosmografija, ugljenikov atom, Bakminster Fulerove geodezijske strukture . . .), i umetniko odeljenje napraviio je vei broj modela razliitih veliina koji su postavljeni u afriki i Meseev pejsa. Ali zbog neega, tetraedri nikada nisu predstavljali pravo reenje, izmeu ostalog i zato to je stalno postojala opasnost da se dovedu u sasvim nebitnu vezu sa piramidama.

Izvesno vreme Stenli se nosio milju da upotrebi providnu kocku, ali ispostavilo se da je nemogue stvoriti ovakvo telo neophodne veliine. Stoga se opredelio za pravougao- no oblije i nabavio blok providne plastine mase teak tri tone najvei koji je ikada izliven u komadu. Na alost, i on je izgledao neubedljivo, te je tako bio odloen u jedan kut studija, a na njegovo mesto je naruena potpuno crna ploa istih razmera. Ja sam besomuno pratio a ponekad i anticipirao sve ove promene na svojoj pisaoj maini, ali ipak moram da priznam da sam imao daleko laki zadatak nego odeljenje zadueno za kulise.

Uprkos raznovrsnim problemima, kao to su, na primer, bile ptice (ili moda imii), koje su preletale dinovsku pozornicu i tako se za kratko obrele usred meseevog pejsaa, Stenliju je ipak polo za rukom da privede kraju snimanje pre jednonedeljnog roka. Monolit je briljivo upakovan u vuneni omota i sklonjen na sigurno mesto gde e ostati sve dok se ne bude ukazala ponovna potreba za njim otprilike godinu dana kasnije, prilikom snimanja poslednjeg sretanja u zavrnoj sceni hotelske sobe. Ekipa se vratila u Boremvud studio, a ja sam nastavio da razbijam glavu oko siea.. .

7. januar 1966. godine. Noas sam shvatio da Kapija Zvezda mora da bude Japet, iji je odnos izmeu svetla i senke est prema jedan. Dostavio sam Stenu memorandumo tome.8. januar. Rekordan dan tri hiljade rei i neka od najuzbudljivijih mesta u knjizi. Na smrt sam se prepao kada je kompjuter stao da odvre navrtke, poto sam bio sam u kui sa elektrinom pisaom mainom...14. januar. Zavrio sam poglavlje Pakao i doveo sam Boumena u hotelsku sobu. Sada ga valja izvesti odatle.

42

16. januar. Posle dugog razgovora sa Stenom uspeo sam da resim veinu zaostalih siejnih problema. Odmah sam se dao na posao i u asu kada sam se ve sasvim malaksao skljokao u postelju, imao sam najzad gotovo okonanu prvu verziju zavrnog dela. Sada stvarno mogu da kaem da je kraj na vidiku ali zar to isto nisam rekao ve dva puta ranije?17. januar. Oko podne bila je gotova prva skica poslednjih poglavlja. Od tada oseam neku muninu i stalno mi se vrti u glavi. Odve sam iscrpljen da bih iskusio zadovoljstvo; jedino me ispunjava oseaj olakanja. Ceo dan sam se upinjao da valjano raspletem stvar; sreom, sutra nisam obavezan da budem u studiju, tako da u se poteno odmoriti.IH. januar. Poseta lorda Snoudona koji je slikao Stenlija iz svih uglova za Lajf.19. januar. Stenli mi se javio telefonom da mi kae kako je veoma zadovoljan poslednjim poglavljima i kako osea da smo najzad nabasali na ono pravo . Oduevljen, pokuao sam da mu na brzinu izmamim saglasnost da se postojea verzija da na prekucavanje i poalje naem agentu.2. februar. Proveo sam celi dan sa Stenom u razlaganju nekoliko novih zamisli, ali kao i uvek svaki as su nas prekidali; tako, na primer, morali smo da prisustvujemo testo- vima minke za Garija Lokvuda i Kira Daleu (za koje elimo da izgledaju kao trideset petogodinjaci. Boli me grlo i kao da sam se prehladio, tako da se Sten stalno dri podalje od mene.4. februar. Prisustvovao sam projekciji jednog pokaznog filma koga je Sten sainio na taj nain to je na brzinu izmontirao nekoliko kadrova da bi budama iz kompanije pruio kakav-takav uvid u tok zbivanja. Prizore u besteinskom stanju muziki je potkrepio Mendelsonovim Snovienjem u no ivanjsku, dok je Vogen Vilijemsovom A n tarktikom simfonijom pokrio scene na Mesecu i specijalne efekta Kapije Zvezda. Rezultat je bio izvrstan. Iziao sam sa ubeenjem da u rukama imamo remek-delo samo ako Sten bude uspeo da ga do kraja izvede.

Nekoliko dana posle toga, utekao sam na ri Lanku. Ali ne za dugo:

15. mart. Prekomorski telegram od Stena u kome mi trai tri minuta poetskog klarkovskog pripovedanja o HAL- -ovom nervnom slomu. Istog popodneva poslao sam mu narudbinu ekspresnom potom. (Nikada nije upotrebljc-

43

fn o ...) . Takoe sam zapoeo (poslednju)" reviziju i posao mi je prilino iao od ruke.

20. mart. Cei i dan sam estoko radio na romanu i negde oko dvadeset jedan as zavrio sam radnu poslednju verziju (ta, opet!).2. april. Dodao sam nekoliko stotina poslednjih (?) rei u rukopis i konano ga zaklopio. to se mene tie, posao je zavren.

Avaj, nije bilo tako. Nekoliko dana kasnije odleteo sam sa ri Lanke u Lorens, u Kanzasu, na proslavu stogodinjice tamonjeg univerziteta. Poslao sam telegram Stenliju u kome sam ga izvestio da se vraam u London da bih sredio poslednje formalnosti oko objavljivanja romana. On mi je odgovorio: ,,Nita se ne sekiraj jo nije gotov. Javio sam mu da u ipak doi i tako sam i uinio:

19. april. Prvi ceo dan proveden u studiju nakon povratka gledao sam snimanje u centrifugi. Zastraujui prizor, propraen uasnim umovima i prskanjem elektrinih sijalica. Stenli mi se pridruio za vreme pauze i samoinicijativno potegao pitanje datuma objavljivanja. Kada sam mu otvoreno zatraio, zakleo se da uopte ne pokuava da zadri tampanje romana do premijere filma. Objasnio je da javno prikazivanje nee poeti sve do kraja 1967. ili ak poetka 1968. godine. Ako prve projekcije i budu zapoele aprila 1967. godine (zapoele su, zapravo, aprila 1968.), one e biti ograniene samo na sineramine dvorane, tako da emo imati malo lufta .23. april. Odvezao sam se sa Roderom Karasom i Majkom Vilsonom do jednog izuzetnog privatnog zoolokog vrta blizu Nanitona u kome se nalaze svi veliki majmuni. Majk se prilino namuio snimajui impanze, koji su se stalno bacakali unaokolo i srljali na kameru. Prilino me je izvelo iz takta mladune gorile koje je bilo veoma sklono da krajnje zloslutno krgue zubima . . . Sve u svemu, bio je to prijatan dan koji me je naveo na neke podsticajne ideje o Gleda-Mesecu i kompaniji.29. maj. Na poligon posetio sovjetski atae za vazduho- plovstvo. Zagledao je svaku tablicu sa uputstvima na maketama svemirskog broda, a zatim rekao pomalo usiljeno: Nadam se da uviate da bi sve to trebalo da pie na ruskom.

Krajem maja odleteo sam u Sjedinjene Drave da bih prisustvovao zvaninoj najavi filma; odmah sam preduzeo sve to je bilo u mojoj moi da uspokojim zabrinute

44

glaveine kompanije MGM koji su me saletali pitanjima u stilu Kako Stenli napreduje? Tom prilikom sam takoe prvi put posetio Kejp Kenedi u jednoj sasvim maloj grupi uglednika, koji su doli na poziv Dejmsa Veba, upravnika NASA-e, da prisustvuju lansiranju Deminija IX. Kao to je to sluaj sa svakim posetiocem, i mene je ispunilo ose ajem siunosti i strahopotovanja zdanje za montau Ietelica, kao i vozilo za transport brodova po tlu, milei transporter od tri hiljade tona, ija maksimalna brzina (kada ne nosi nikakav teret) iznosi dve milje na as. Seam se da sam posmatrao Dorda Milera, predsednika Odbora za astronautiku u Kongresu, kako isprobava upravljake ureaje na vozilu-kornjai; skrenuo sam mu panju da ne prekorai propisanu brzinu, poto mu tik iza lea stoji vrhovni sudija Voren.

Na alost, Ietelica tipa Atlas Agena sa kojom je Demini IX trebalo da se sretne, nije uspela da ue na orbitu, tako da je dolo do odlaganja lansiranja ljudske posade. Zadivila me je staloenost upravnika Veba kojom je primio ovu neprijatnost; odmah se okrenuo prema kongres- menu Mileru i kazao mu: Bojim se da u ponovo morati da se obratim vaem Odboru za neto malo para.

Narednog meseca ponovo sam se obreo u Londonu, i dalje nastojei da ubedim Stenlija da je roman zavren i da se rukopis moe pustiti u promet. Tokom jednog od mojih ustrijih uveravanja, on je primetio: Stvari nikada nisu toliko loe kako se ini , ali ja sam bio odve neraspoloen da bih se saglasio.

Stenlijevo stanovite je bilo da eli da jo malo poradi na rukopisu, ali naprosto nikako ne stie da ugrabi vremena za to zbog veoma velikih obaveza u studiju. (Stvarno su bile ogromne i mene je neprekidno ispunjavala zadivljenou Stenlijeva kadrost da se hvata u kotac sa desetak istovremenih i meusobno prepletenih kriza, od kojih je svaka mogla da staje i po pola miliona dolara. Nije stoga nikakvo udo to ga oduevljava Napoleon...) . Ali ja sam bio uporan u tvrdnji da bi on trebalo da se povinuje mom sudu poto sam ja pisac; ta bi tek bilo da sam se ja uskopistio da izdam ne knjigu nego film?

Na kraju smo pronali jedan kompromis Stenlijev. On e pokuati, tokom bavljenja u kupatilu ili prilikom odvoenja kui vlastitim rols-rojsem maksimalnom dozvoljenom brzinom od trideset milja na as, da pribelei sve ispravke koje eli da napravim. Na ovoj osnovi, Skot Meredit je konano dobio priliku da sklopi izvrstan ugovor sa izdavakom kuom Delacorte Press .

Stenli je, kao i uvek, bio ovek od rei. Jo uvam devet strana memoranduma sainjenog od trideset sedam stavki.

datiranog pod 18. jun 1966. godine; primedbe koje se tu nahode uglavnom su sasvim na mestu, premda povremeno umeju da budu i prilino zajedljive:

I. Da li moe da se upotrebi re ,.livada za podruje koje je opustoeno suom?

6. Odakle pele u podruju opustoenom suom? Od ega one ive?

9. Da li leopardi ree?II. Da li je leopard u stanju da nosi oveka?14. Kako e se knjiga pojaviti pre filma (cvrc!), ne vidim

zato se u njoj ne bi pojavilo neto to bi bilo poeljno da smo mogli da ostvarimo i u filmu. eleo sam da blok bude kristalno prozraan, ali tako neto je bilo neizvodljivo. Voleo bih da je blok crn u romanu.

15. Ne ini mi se pogodan glagol cijukanje . Moramo da se dogovorimo o tome kako oni opte.

19. Ova referenca pomalo zvui kao neka scena iz Bam- bija.

22. Doslovan opis ovih testova izgleda mi krajne neprilian. Time se rasprava cela arolija.

24. Ova scena mi je od poetka izgledala nestvarana i pomalo neshvatljiva. Oni e biti poteeni smrti od gladi, ali nikada nee postati presiti, svilenog runa i glatke koe, a ponajmanje zadovoljni. Tako neto ne deava se ni sada, u 1966. godini. Smatram da jednoga dana kocka treba da nestane, a zatim da Gleda-Mesec i njegovi momci, prolazei pokraj velikog skeleta slona koji su viali mnogo puta pre toga na putu prema ispaama, iznenada budu privueni tim kostima kojima bi stali da zamahuju i vitlaju; to bi elom prizoru dalo dra arolije kako na papiru u romanu tako kasnije i na celuloidu u filmu; posle te scene mogli bi da se priblie biljodernim ivotinjama sa kojima obino dele ispau i da ubiju neku od njih, i tako dalje.

27. Ne razumem ta to znai.33. Vie mi se dopada prethodna verzija . . . Izraz vo

tani i smanjeni meseci ini mi se uasno stereotipan. Izraz bezubi tridesetogodinjaci su umrli takoe je prilino grozan.

37. Mislim da je ovo veoma ravo poglavlje i da ne bi trebalo da bude ukljueno u knjigu. Odve je pedantno, nedramatino i naruava divan prelaz od ovekolikog majmuna do 2001. godine.

Da ovi odlomci ne bi stvorili pogrean utisak, moram dodati da se u memorandumu nalazi i nekoliko veoma laskavih komentara koje mi skromnost nije dopustila da navedem. U stvari, Stenli je tu ponekad preterivao. On je

46

naprosto podsticao moj moral (to je stvarno bilo potrebno) prekomernim hvaljenjem upravo napisanih delova; zatim bi, tokom narednih dana, pronalazio sve vie i vie greaka, sve dok na kraju cela stvar ne bi pala u vodu. Sve je to predstavljalo deo njegovog neprekidnog traganja za savrenstvom, to me je esto izazivalo da ga podsetim na aforizam: Ni jedno umetniko delo nikada nije zavreno; ono je samo naputeno.

Bojim se da sam bio spreman da napustim brod pre njega. Ali divio sam se njegovoj ustrajnosti, ak i ako mi se nije dopadalo to je ona esto usmerena na mene.

Stvari su dostigle vrhunac u leto 1966. godine; u mom dnevniku stoji zabeleen ovaj patetini odlomak:

19. jul. Gotovo sve seanje na nedelje rada u hotelu elzi kao da je izbrisano, a postoje i verzije knjige koje sam sasvim zaboravio. Potpuno sam izgubio raun (na svu sreu) o revizijama i orsokacima. Sve je to prilino one- spokojavajue jedino se nadam da e krajnji ishod biti vredan uloenog truda.

Povod za ovako turobno raspoloenje je shvatljiv. Stenli je odbio da potpie ugovor nakon to je Delacorte pustio knjigu u tampu i dao upeatljiv najavni oglas na dve strane u asopisu Publischers Weekly . I dalje se pozivao na to da jo nije zadovoljan rukopisom i da eli da jo malo poradi na njemu. Poeo sam ozbiljno da razmiljam o tome da se obratim doktoru Likiju za preporuku o nekom vrau na glasu, odnosno Skotu Mereditu da nabavi pribor za bacanje ini. Uzdravi esnafske suze, Delacorte and Co. je obustavio dalje tampanje.Bio sam im izuzetno zahvalan zbog popustljivosti u ovoj zamrenoj stvari i milo mi je to sam im se oduio, skromnim bestselerom Vremenska sonda.

Ispalo je ne moe biti bolje, to tada niko nije ni slutio da e protei jo dve godine pre no to knjiga konano ugleda svetlost dana u izdanju New American Library , uleto1968. godine mnogi meseci nakon premijere filma. Posmatrano u globalu, sve se ipak svrilo kako treba ba onako kako je Stenli predvideo.

Ali ja znam i za lake naine da ovek zarauje za ivot.

47

VIv

Osvit Coveka

Tokom novembra 1950. godine napisao sam kratku priu o susretu u dalekoj prolosti izmeu posetilaca iz svemira i primitivnog ovekolikog majmuna. Neki urednik u izdavakoj kui Ballantine Books dao joj je domiljat naslov Ekspedicija na Zemlju kada je bila objavljena u knjizi sa istim naslovom, ali meni se vie dopadao Susret u osvit. Kada sam, meutim, za Harcourt, Brace and World sainio izbor sopstvenih dela za zbirku Devet milijardi bojih imena, naslov je ponovo na tajanstven nain pro- menjen u Susret u osvitu. Do danas vie nije bilo nikakvih preinaenja.

Iako Susret nije bio obuhvaen onim priama koje je Stenli prvobitno kupio, on je veoma uticao na moja razmiljanja u poetnim fazama naeg poduhvata. U to vreme pa ak i poprilino kasnije nosili smo se milju da stvarno pokaemo neku vrstu vanzemaljskog bia, verovatno ne odve razliitu od ljudskog genotipa. No, ak nas je i to suoavalo sa vanredno sloenim problemima na planu maski, odnosno verovatnosti i ubedljivosti.

Potekoe vezane za minku i maske mogle su jo da se ree kako je docnije pokazao Stjuard Friborn svojim sjajnim radom na ovekolokim majmunima. (Na moju veliku ozlojeenost, Oskar koji je Akademija dodelila1969. godine u ovom rangu pripao je filmu Planeta majmuna! Pitam se, i to nipoto ne samo za sebe, ve samo naglas, da li je iri moda preao preko 2001. zato to je mislio da smo koristili prave majmune.) Problem verovatnosti i uverljivosti verovatno bi bio znatno vei, poto bi se lako mogao stei utisak kako je posredi samo jedan u nizu filmova o udovitima. Posle obimnog eksperimentisanja, digli smo ruke od cele stvari, kako u okviru filma, tako i knjige, i po svoj prilici bilo je to ispravno reenje.

Ali pre no to smo do toga doli, inilo nam se razlonim da pokaemo stvarni susret izmeu ovekolikih majmuna i vanzemaljaca, kao i da pruimo znatno vie pojedinosti o

48

tom dogaaju u pleistocenu, pre tri miliona godina. Poglavlja koja slede za ovim predstavljala su na prvi, nezamren pokuaj da pokaemo kako su ovekoliki majmuni mogli da budu obueni, uz puno strpljenja, da poboljaju vlastiti nain ivota.

Samo zahvaljujui Stenlijevom geniju uspeli smo da razaberemo koje su slabe take nae zamisli. Ona je bila odve prostoduna; ali, jo gore, nedostajala joj je arolija za kojom je on tragao, kako je objasnio u dvadeset etvrtoj stavci svog memoranduma, navedenoj ranije.

U romanu smo konano doli u priliku da ostvarimo eljeni efekat na taj nain to smo izbacili sve pojedinosti i uveli naprave za super-obuavanje, Monolite, koji su, to je ispalo jo znaajnije, obezbedili kljune vezivne teme izmeu razliitih delova glavnog siejnog toka. U filmu je Stenli mogao da stvori znatno naglaeniji emocionalni efekat sjajnim korienjem usporenog snimanja, upeatljivih krupnih planova i muzike poeme Riharda trausa Zaratu- stra. Zamrznuti trenutak na poetku istorije, kada Gleda- -Mesec, nagovetavajui Kaina, hvata sa tla jednu kost i poinje zamiljeno da je prouava, pre no to e stati da vitla njome u rastuem uzbuenju, uvek uspe da mi ispuni oi suzama.

Taj prizor je najsnanije delovao na mene kada sam sedeo iza U Tanta i doktora Ralfa Bana u pozoritu Dag Hamareld i posmatrao projekciju koju smo priredili na zahtev generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Najednom mi je sinulo da su tu poele sve nevolje i da je upravo ovo zdanje mesto gde nastojimo da ih okonamo. Istovremeno me je pogodila zapanjujua paralela izmeu oblika monolita i zgrade Ujedinjenih nacija; postojalo je neto veoma udno u toj podudarnosti. Ako je posredi samo puka podudarnost . . .

Prizor sa razmrskavanjem lobanje predstavljao je jedinu scenu koja nije snimljena u studiju; radili smo je na jednom polju udaljenom nekoliko stotina metara jedini put kada je Stenli iziao na otvoreno. Podignuta je mala platforma i na nju se popeo Gleda-Mesec (Den Rier), okruen kostima. Rubom polja jurili su automobili i autobusi, ali kako je korien donji rakurs sa nebom kao zaleem, oni nisu ulazili u kadar premda je Stenli ipak morao da napravi krau pauzu zbog sluajnog prolaska nekog aviona.

Kadar je toliko puta ponavljan i Den je razmrskao toliko kostiju, da sam se pri kraju pobojao da e nam ponestati lobanje bradaviavih svinja (ili tapira). Ali Stenli je konano bio zadovoljan i dok smo se vraali u studio, on je poeo da baca kosti u vazduh. U prvi mah sam pomislio da je i ovde posredi joie de vivre, ali on je onda stao da ih snima

49

malom kamerom to sve zajedno nije bio ba lak poduhvat. Jednom ili dva puta, jedna od pozamanih kostiju koje su se brzo obruavale umalo nije pala na Stenlija koji je zurio kroz okular; da nam je srea tada okrenula lea, ceo projekat je mogao tu da se okona. U tom smislu, jedna ve navedena Ardrijeva misao mogla bi, uz malu prepravku da glasi: Inteligencija bi se ugasila na nekom zaboravljenom polju Elstrija.

Kada smo zavrili sa snimanjem scene u kojoj se kost vrti spram neba, Stenli se ponovo uputio u studio; ali sada je uhvatio jednu metlicu i poeo nju da hita uvis. Jo jednom sam pomislio da sve to ini iz iste zabave; i moda je stvarno bilo tako. No, u isti mah, posredi je bio i nastanak najveeg reza u istoriji filma: izmeu kosti-tojage i veta- kog satelita, koje je na celuloidu razdvajao nitavan dvadeset etvrti deo jedne sekunde, lealo je tri miliona godina istorijskog vremena.

(U prvo vreme ovaj rez nije imao usmerenje prema budunosti, ve prema prolosti; sasvim sam zaboravio na to sve dok nisam prirnetio da su etiri naredna poglavlja prvobitno nosila brojeve od trideset pet do trideset osam. Sada mi, meutim, izgleda loginije, a u svakom sluaju manje zbunjujue, ako ih dam ovde, to e takoe omoguiti da knjiga dobije isto ustrojstvo kao i roman, odnosno film).

50

VII

Prvi susret

Gleeri su se ve povukli, a kontinenti su polako dobijali one oblike s kojima e se susresti ovek kada kroz tri miliona godina bude pravio svoje prve zemljopisne karte. Razume se, sada su jo uvek postojala manja odstupanja; britanska ostrva sainjavala su deo evropskog kontinenta, a prevoj izmeu Azije i Amerike jo nije bio rasparan u arhipelag Beringovog moreuza. Ogromna ravnica Sredozemlja takoe nije bila potopljena; Herkulovi stubovi odole- vae jo vekovima stihiji, sve dok konano okean ne odnese prevagu, udarajui istovremeno temelje velikom, ali i lanom predanju o A tlantidi. . .

Kakva li samo stvorenja krije ovaj svet, upitao se Klin- dar kada je prvi put ugledao zeleno-plavi globus. Veliki svemirski brod proao je kroz Kapiju Zvezda pre samo nekoliko asova, tako da je cela posada jo uvek bila pod utiskom velianstvenog planetopada. Svaki svet predstavljao je novi izazov, novi problem, sa svojim beskrajnim mogunostima ivota i smrti ali i sa skrivenom nadom da se u ovoj uasno praznoj Vaseljeni nau braa po razumu.

Tokom proteklih pet stolea, od kako je krenuo sa Eosa, Klindar je stupio na trideset svetova, provodei na svakom od njih najmanje po deset godina. Na dva sveta je poginuo, ali to je bio neizbean rizik ovakvih istraivanja. Bio je pripravan da umre jo mnogo puta pre no to se vrati na svoj matini svet od koga ga je sada delilo hiljadu svetlo- snih godina normalnog svemira. Sve dok njegovo telo ne bude sasvim uniteno, doktori sa Eosa moi e da ga vraaju u ivot.

Osim svoje neobine visine preko sedam stopa bia koja su radoznalo razgledala svet Pliocena, u svemu su podseala na ljude. U njima je bilo vie ljudskog nego u bilo emu to je ikada hodilo zeleno-plavom planetom. Tek bi podrobna ispitivanja pokazala da oni, zapravo, pripadaju sasvim drugaijem evolucionom stablu. Priroda ume veoma veto da se poigra svojim podanicima...

51

U kosmosu postoje milioni dvorukih, uspravnih dvo- noaca. Hiljade njih sasvim lako bi mogli u tamnoj noi ili gustoj magli da izgledaju kao ljudska bia. Tek stotinak takvih vrsta, meutim, sposobno je da se neopazice prokri- jumari u ljudsko drutvo ali ni jedna ne bi mogla da proe ak ni najpovrniji medicinski test.

Uz neznatne plastine korekcije, Klindar bi gotovo izgledao kao ovek. Bio je sasvim elav i bez malja, a na est prstiju ruku i nogu nije imao nokte. Ova obeleja primitivne dungle njegova rasa izgubila je pre mnogo eona. Bez obzira na veliinu, on se hitro kretao gipkim i veoma skladnim korakom. Mislio je i govorio znatno bre nego to e to ovek ikada biti u stanju, dok mu je normalna telesna temperatura iznosila gotovo 40. Njegov skelet i biohemija nisu ni malo liili na ljudske; ljudoder koji bi bio dovoljno lud da okusi njegovo meso sasvim sigurno bi smesta umro. Pa ipak, da bi se u Vaseljeni pronala vrsta toliko slina oveku, verovatno bi morali da budu istraeni milioni svetova.

Postojala je jo jedna velika slinost izmeu buduih Zemljana i Eosovaca: i jedni i drugi bili su neutoljivo ljubopitljivi. Sada kada su ovladali silama da krenu u istraivanje celog kosmosa, mogli su konano u potpunosti da utae svoju radoznalost.

Geografske karte, fotometrijska snimanja, spektrohemij- ske analize sve je to ve bilo spremno. Nakon godinu dana provedenih u orbiti, kuno je as da se spuste. Slino rapnelima bombi, deset bletavih kugli bilo je izbaeno iz hiljadu stopa dugakog matinog broda u pravcu velikog globusa prekrivenog gustim slojem oblaka.

Kugle su se najpre razile, a zatim rasprile du ekvatorai lagano spustile na planine, ravnice i movare. Kl

180910717 artur klark izgubljeni svetovi 2001 pdf

Documents