/

:''-:~:~.-.-.-.....

GLASNIKZEMALJSKOG MUZEJA U SARAJEVU

ARHEOLOGIJA

NOVA SERIJA SVESKA XIII

SARAJ EVO -1958

GLASNIK ZEMALJSKOG MUZEJA U SARAJEVUBULLETIN DU MUSEE DE LA REPUBLIQUE POPULAIRE

DE BOSNIE ET HERZEGOVINE ASARAJEVO

NOVA SERIJA 1958 SERIE NOUVELLE

SVESKA - XIII -, TOME

ARHEOLOGI0AARCHEOLOGIE

REDAKCIJ A:

Dr ALOJZ BENAC, naucni saradnik

DIMITRIJE SERGEJEVSKI, naucni saradnik

PIRO KULIIC, naucni saradnik

CVJETKO RIHTMAN, hon. naucni saradnik

Odgovorni urednik:

Dr ALOJZ BENAC, naucni saradnik

t-~L.'OTHECMU -I

1 1'\

SArAJ.VO

tamparski zavod Veselin Maslea, Sarajevo - 1958

SADR A.J - SOMMAIRE

OLANCI I RASPRAVE - ARTICLES ET DISCUSSIONS

Dr Milutin i Dr Draga Garaanin

O problemu ranog bronzanog doba u Zapadnojfri.ihen Bronzezcit in Westserb:en und Bosnien

Srbiji i Bosni .,.- Zur Frage der5- 19

Dr A. Benac - M. Brodar

Crvena Stijena - 1956 - L'Abri Rouge - 1956 21- 64

I. Rakovec

Pleistocenski sisavci u pripecku Crvena Stijena kod Petrovica u Crnoj Gori -Les mammiferes pleistocenes de l'abri Crvena Stijena pres de Petrovic i (Mon-tenegro) 65- 75

Borivoj Oovic

Barice - nekropola kasnog br.:nzanog dotabronzezeitliches Urnenfeld bei Gracanica .

kod Gracan;ce - Barice - ein spat-77- 96

Dr -Maria HopfUntersuchungsbericht - Neolitske itarice iz Bosne i Hercegovine . 97-103

Boris Ilakovac

Primjena cilindricnog kcordinatnog sustava kod iskopavanja tumulusa - Applica-tion of cylindrical coordinate system at excavations of tu muli . . . . . .. l{J5-116

Dr Irma Oremonik

Arheoloka istraivanja u okolici Bihaca - Recherches archeologiques dans lesenvirons de Bihac, agglomeration Zaloje 117-136

Dimitrije 8ergejevski

Plutej i iz bazilike u Zaloju - Die Bri.istungsplatten der Basilika in Zaloje . . 137-145

Dr Irma Oremonik

Panonska nonja na rimskim spomemclma u Bosni i u drugim naim krajevima- Le costume pannonien sur les monumen ts romaines en Bosn;e et dans nosautres regions . . . . . . . . .. ,............. . . . 147-151

Veljko PakvalinTri rimska natpisa sa podrucja Bosnemaines du territoire de Bosnie . . . .

Hercegovine Trois inscriptions 1'0-153-157

Marko VegoCrkva u Razicim3 kod Konjica - Die Kirche in Razici bel Konjic ..... '. 159-167

1*

4

Marko VegoCirilski natpisi izder Herzegowina

Hercegovine - Mittelalterliche cyril1ische Grabinschriften aus169-177

Pavao Andelic

Srednjevjekovni gradovi u Neretvi - Villes medievales sur la Neretva . . . . . 179-231

Doko Mazalic

Vinac i Doboj - Vinac et Doboj

Dr Jozo Petrovic

Numizmaticki izvjetaji - V; Dinariciein Fund ungarischer Miinzen aus Brcko

. . . . . . . . . . . . . . . . . " 233-240

iz Brckog - Numismatische Berichte V;241-242

MANJI PRILOZI - COURTES ETUDES

Zdravko Maric

Neki novi manji preistoriski nalazi iz Bosne i Hercegovine - Quelques decou-vertes prehistoriques de Bosnie-Herzegovine ... ' ... ' .. '. . . . . . 243-253

Tone Knez

Preistoriski depo iz Osretka - Das Depot aus Osredak . . . . . . . . . . . . . 25,5-260

Dimitrije SergejevskiAd Basante - Ad Basante . . . . . . " 261-265

Dr Jozo Petrovic

Arheoloki referati iz Bugojna i Ljubije - Japra - Archaologische Berichte ausBugojno und Ljubija - Japra . . . . " 267-271

IZVJESTAJ O RADU - COMPTE-RENDU DU TRAVAIL

Arheolokog odjeljenja .' I.. . 273-274

Clanci ~ rasprave

Dr MILUTIN GARASANIN - Dr DRAGA GARASANIN

o problenlU ranoq bronzanoq dobau zapadnoj Srbiji i Bosni

Uprkos cinjenici da su praistoriski tumuli zapadne Srbije ispitivani vec u tokuposlednjih decenija prolog veka, cime je sakupljen niz dragocenih podataka za prou-cavanje pomenute epohe na teritorij i zapadnog Balkana, rezultati ovih istraivanja ostalisu uglavnom nepoznati iroj naucnoj javnosti. Ovo ne samo stranim arheolozima, veci domacim arheolokim radnicima, van ue teritorije Srbije koji su se dosada ovim pi-tanjem bavili. Ipak, vec tada vrena ispitivanja mogla su u tom pogledu pruiti drago-cenih podataka. Tako su jo ona pokazala postojanje tu mula u zapadnoj Srbiji vec ujednoj srazmerno vrlo ranoj fazi praistoriskog razvoja. Sem toga, topografski podaci orasprostranjenosti tumula, sakupljeni kako tada, tako i u periodu izmedu dva rata, pru-ili su podatke za pracenje rasprostranjenosti ove karakteristicne vrste nadgrobnih spo-menika na odredenim, lokalno ogranicenim teritorijama planinskih i brdovitih krajevazapadne Srbije do Drine1). Time je, vec unapred, pruena mogucnost daljeg pracenjapraistoriskog metalnodobskog razvoja na irokom podrucju koje neposredno nadovezujena poznate nalaze pod tumulima teritorije istocne Bosne koji su, ne sasvim adekvat-nim nazivom, obeleeni optim imenom glasinackih tumula~). Interesovanje ire naucnejavnosti za ove spomenike materijalne kulture pobudeno je tek u poslednjim godinama,u vezi sa sistematskim proucavanjima u okviru plana rada Arheolokog instituta Srpskeakademije nauka. Treba, medutim, izricito podvuci da novopostignuti rezultati pret-stavljaju dobrim delom samo produbljivanje od ranije poznatih podataka, danas dopu-njenih preciznim posmatranjima arheolokog materijala i njihovih odlika na sistematskii po novim principima istraivanja ispitanim nekropolama sa tumulima3).

Vratimo li se sada na pitanje pomenutih bosanskih tumula, videcemo, pre svega,da su oni naucnoj javnosti daleko bolje poznati od onih u zapadnoj Srbiji. Glasinac,danas, pretstavlja odredeni pojam u praistoriskom razvoju Balkanskog Poluostrva. Ovoje svakako vezano za cinjenicu da su rezultati i ispitivanja na ovom podrucju vecdavno sistematski objavljeni u nizu terenskih izvetaja, publikovanih takode na stra-

') Up. J. Er del jan o v i C, Naselja i poreklo stanovnitva I (1902)60 (Dragacevo); R.Ili C, ibid. n (1903),24 (Ljubic-Trnava); St. Mi jat o v i C, ibid. nI (1905),365, 373 (Temnic);Lj. Pa v lov i C, ibid. IV (1907),461,533,579,615 (Valjevo); T. Rad i v oje v i C, ibid. vn (1911),28 (Lepenica); Lj. Pa v lov i C, ibid. XIX (1925),30 (Uicka Poega, Uicka Crna Gora); St. M i-jat o v i C, ibid. XXX (1948),45 (Belica); P. Pet r o v i C, XXXI (1949), 201 (umadiska Kolu-bara). Za optu orijentaciju o tumulima up. i M. Ga r a a n i n-Do Ga r a a n i n, Arheo-loka nalazita u Srbiji (1951),20; 243-245 (registar s .V. Civilisation des tumuli serbes); M.Ga r a a n i n, Arheoloki spomenici i nalazita u Srbiji I (1953),1-3; 7 i d. (podaci raznih sa-radnika o nalazitima) ; Isti, Arheoloki spomenici i nalazita u Srbiji n (1956),4-5, 17 i d.

") Za geografski i arheoloki pojam up. A. B ena c-B. Co v i C, Glasinac I (1956),5-6.3) Za sumarnu orijentaciju o ovim radovima up. M. Ga r a a n i n-Do Ga r a a n i n,

Archaeologia Jugoslavica n (1956), 11-18, sl. 1-17; posebno za tumule ranog bronzanog dobaisti u Bulletin de l'Academie serbe des sciences XVII (1955),3-5, sl. 1-4.

6 Dr Milutin Garaanin - Dr Draga Garaanin

nom, nemackom, jeziku, te prema tome pristupacnih daleko irem krugu arheologa4).Pa ipak, moramo posebno podvuci da dosada postojeca slika o Glasincu nije ni priblinotacna ni precizna. U prvom redu, to je posledica prilicno sumarnih izvetaja sa iskopa-vanja, objavljenih sa potpuno nedovoljnim podacima i reprodukcijama, u drugom redu,pak, i cinjenice da materijal sa Glasincq do nedavno nikada nije bio predmet ma kakvesistematske hronoloke klasifikacije. Tako s e, kada se govorilo o Glasincu- uglavnomuvek mislilo na ostatke haltatskog period a, dok se nalazi ranijih epoha manje vie inisu uzimali u obzir. Ova praznina nedavn o je, u granicama mogucnosti koje prua radsa starim materijalom, bez novih sistematskih iskopavanja vrenih po modernim prin-cipima, popunjena prvom sveskom kataloga glasinackog materijala iz pera A. Benca iB. Covica5). Sistematsko razvrstavanje i izdvajanje materijala bronzanog doba sa Gla-sinca, prema odredenim principima i u vezi sa postojecim fiksiranim hronolokim siste-mima, prua ovde osnove za dalje pravilno i potpunije koricenje toga materijala. Onoje pruilo mogucnosti za utvrdivanje cinjenice da se u celom podrucju zapadnog Bal-kana ima jo od pocetka metalnog doba racunati sa jednim ,u sutini jedinstvenim kul-turnim razvojem, koji se, dalje; daje pratiti do punog haltatskog perioda. Na ovommestu, elja nam je samo da se osvrne mo na najstariju fazu toga razvoja i elemente ge-netske veze koji se u njoj daju ustanoviti. Posle ovih nunih napomena prelazimo naobradu samog materijala.

IPre svega, jedna opta napomena: kultura ranog bronzanog doba u Srbiji i Bosni

poznata nam je prvenstveno po grobovima, koji se, po pravilu, nalaze pod tumulima. Oodgovarajucim naseljima nije nam zasada nita poznato. Postojece gradine u Bosni, kojese uglavnom vezuju na pomenutoj teritorij i za komplekse poznatih tumula, nisu detaljnijeispitivane, te, za ovaj raniji period, ne znamo u kojoj se meri moe pomiljati na makakvu povezanost ovih naselja sa grobovima 6). U Srbiji pak, pri nedavno vrenim istra-ivanjima, nije bilo moguce utvrditi postojanje ma kakvih naselja koja bi se u bilo kojojformi dala vezati za najstarije sahranjivanje pod tumulima u tom podrucju7).

IIOsvrnimo se sada na tumule ranog bronzanog doba u zapadnoj Srbiji. U prvom

redu ovde dolaze u obzir dve nekropole: veca u Beloticu, na kojoj su ispitana samo tritumula (br. 10-12) i manja u Beloj Crkvi, sa pet tu mula na jednoj kosi i jednim, vecim,na dominantnom poloaju iznad nje, koji su svi ispitani, sem jednog od donjih tumula,d,osada vec skoro potpuno zaravnjenog i od cijeg ispitivanja nije bilo moguce ocekivatima kakve rezultate. O obema grupama tumula, koje lee u neposrednom susedstvu, uda-ljene svega nekoliko kilometara, na breuljkastom rubu Radevine, iznad doline Jadra sanjene june strane, dati su vec sumarni izvetaji, koji ilustruju njihove osnovne karakte-ristike8). Ogranicicemo se stoga samo na iznoenje osnovnih bitnih podataka o njima.

Treba, pre svega, pomenuti da su svi tumuli srednje velicine sa precnikom od13 m. (manji precnik humke 4 u Beloj Crkvi) do 23.50 m (veci precnik humke I u istojnekropoli) i sa visinom do 1.60 (Humka V u Beloj Crkvi9). Sve pomenute humke nasute

') Up. izvetaje u Wissenschaftliche Mitteilungen aus Bosnien und der Herzegowina (skr.WMBH) i to: C. Truhelka, WMBH I (1893); G. Stratimirovic v. Kulpin, ibid., 113Ld.; .F. F i ala, ibid. 126 i d.; F i ala, WMBH III (1895), 3 i d.; Isti, WMBH IV (1896), 3 i d.;Isti, WMBH V (1897), 3 i d.; Isti, WMBH VI (1899), 8 i d.; Isti, ibid., 33 i d.; Isti, ibid., 279 i d.

6) Op. cit. Up. i nap. 2.6) Tako je nesumnjiva cinjenica da Gradina postoji u blizini Kovacevog Dola i Crvene

Lokve, gde takode moda ima nalaza ranog bronzanog doba. U pitanju je t. zvo Hreljin Grad,up. F i ala, WMBH I, 128.

7) Ovo uprkos rekognosciranju u okolini tumula ranog bronzanog doba.8) Up. nap. 3.U) U izvetaju u Bul1etin de l'Academie serbe des sciences XVII, tumuli u Beloticu obe-

leeni su brojevima VII-IX, to je privremena terenska numeracija. Kod definitivne obradeova je promenjena, te su tumull o kojima je rec obeleeIii kao br. 10-12, up. ArchaeologiaJugbslavica, loc. cit. Takva numeracija nalazi se i u definitivnom izvetaju o iskopavanju ovihtumula (Zbornik Narodnog muzeja, u tampl). .

o pI10blemuranog bronzanog doba u zaJpad'nojSrbiii li Bosni 7

su od zemlje. Pojedine humke povezuju se medu sobom kako po svojoj konstrukciji, takoi po nacinu inhumacije.

Tako su humke br: 10 i 12 u Beloticu, kao i br. 1 i 5 u Beloj Crkvi, imale na svojojperiferiji kameni venac, koji ih je ogradivao.

U pogledu nacina sahranjivanja, takode je moguce izdvojiti izvesna odredena za-paanja. U humci 10 u Beloticu (gr. 4), kao i u humci 1 (velikoj, izdvojenoj humci, grob24-25 i grob 10), zatim u humkama 2 (gro b 1-3) i humci 4 (jedan grob - grob 1) uBeloj Crkvi mrtvi su bili sahranjeni u zgrcenom stavu. Pritom je zgrceni skelet bio ogra-den nepravilno nabacanim kamenjem (Bela Crkva, humka 2 i 4). U humci 1 nema tragovatakvog ogradivanja, no se ispod grobova 24-25 nalazi povrina sa tragovima paljevine kojavcrovatno ukazuje na vrenje izvesnih kultnih radnji na mestu sahrane, dok se u humci2, pri dnu humke, na zdravici,. nalaze ostaci ljunkom nasute povrine kao baze tumula.Za aljenje je to je grob 1 humke 10 u Beloticu tako loe ocuvan, da se o njegovom ka-rakteru u pogledu bliih podataka o obredu sahranjivanja ne mogu izneti nikakvi podaci,iako je, po oskudnim nadenim ostacima kostiju, nesumnjivo da se radi o skeletnom grobu,koji se, pored toga, nalazio i u samom centru humke. U pogledu poloaja skeleta padau oci izvesna raznolikost. Tako je skelet u grobu 4 humke 10 u Beloticu leao na lev omboku sa orijentacijom istok severoistok - zapad-jugozapad. Na levom b~ku leao je idecji skelet u humci 1 u Beloj Crkvi (grob 10), orijentacij-e zapad-severozapad, istok--jugoistok, dok su skeleti grobova 24-25 humke 1 u Beloj Crkvi, zatim grobova 2-3humke 2 i groba 1 humke 4 leali na desnom boku. Orijentacija ovih grobova pri tomeje uglavnom razlicita. Tako je grob 24 humke 1 u Beloj Crkvi orijentisan u pravcu jug-jugozapad /sever-severoistok, grob 25 iste humke u pravcu zapad-istok, grob 10 u pravcuzapad-severozapad/ istok-jugoistok; grobovi humke 2 u Beloj Crkvi bili su orijentisani:grob 3 severozapad /jugoistok; grob 2 zapad-jugozapad/ istok-severoistok; grob 1 sever-severozapad/ jug-jugoistok, grob 1 tumula 4 u Beloj Crkvi leao je u pravcu seve-rozapad- jugoistok.

Uopte, izgleda da je poloaj i orijentacija skeleta prema stranama sveta u ovimgrobovima od sekundarnog znacaja, dok, naprotiv, prvenstvenu ulogu u tumulima izBele Crkve igra medusobni poloaj i odnos grobova. Tako je u humci 1 u Beloj Crkvigrob 24 ocigledno imao karakter centralnog groba postavljenog na neto viem nivou, ipokrivenog daskom, dok je grob 25 leao na niem nivou, priblino normalno premanjemu sa glavom prema grobu 241). Grob 10, decji grob, verovatno istog doba, leao jena periferiji pomenute humke. Ista situacija konstatovana je i u humci 2, gde je grob 3leao na viem nivou a grobovi 2 i 1 priblino normalno prema njemu, sa njegove levei desne strane, na niem nivou, tako da su im glave bile okrenute prema centralnomgrobu.

Svi pomenuti grobovi siromani su darovima. Tako se u grobu 1 humke 10 u Belo-ti cu nala trougla bronzana kama (sl. 1). Grob 24 u Beloj Crkvi, humka 1, sadravao je,kod kolena, j~dan sud sa jednom drkom (sl. 2), a grob 25, takode kod kolena, manjuplitku, konicnu zdelu. U decjem grobu 10 iste humke naden je ispod lubanje blie kicmimanji bronzani predmet, karika, moda tip Noppenring. Grobovi humke 2 u Beloj Crkvi,kao i usamljeni grob sa zgrcenim skeletom humke 4, nisu sadrali nikakve darove, te seti isti period kao pomenuti grobovi humke 1mogu uvrstiti samo po istom, veoma tipicnomnacinu sahranjivanja.

Drugu vrstu sahranjivanja, konstatovanu u ovim nekropolama, pretstavlja spalji-vanje, konstatovano u humkama 11 i 12 u Beloticu. U oba slucaja, u centru humke, nala-zila se lomaca, sa tragovima pepela garei i karboniziranog drveta. Mrtvi su ociglednoovde bili spaljeni zajedno sa darovima, posle cega ostaci nisu bili prikupljani u umu,vec ostavljeni razasuti na samom spalitu. U humci 11 nadeni su ostaci sagorelih me-talnih predmeta, toliko oteceni da se o njihovom karakteru nije mogao doneti nikakavsasvim odreden sud, iako nije iskljuceno da bi eventualno pripadali i neto razvijenijem

lO) M. Ga r a a n i n-Do Ga r a a n i n, Archaeologia Jugoslavica II, 13, sl. 4.

8 Dr Milutin Garaani:n - Dr Draga Garaanin

periodu bronzanog doball). Mnogo su zanimljiviji ostaci iz humke 12, gde je na lomacinaden jedan manji sud sa jednom drkom, potpuno deformisan dejstvom vatre, kao ifragmenti jednog suda koji se nije dao rekonstruisati, i jedan, takode u poaru postradao,sudic-pehar sa dve drke koji se izrazito vezuje za oblike bubanjsko-humske grupe u Po-moravIju (sl. 3)12).

Od drugih pouzdanih nalaza istog perioda sa teritorije Srbije, treba posebno po-menuti one iz humki kompleksa Markovica-Negriori u Dragacevu kod Cacka, koje jeotkopao S. Trojanovic13).

2

Sl. 1 - Belati

o problemu ranog bronzaiIJJOgdoba u zapadno.i Srbiji !il Bosni 9

nalazi i kameni svod, cije znacenje nije potpuno jasno, no koji verovatno pretstavljavenac od kamena na periferiji humke u njenom gornjem delu14). Drugu karakteristikuovih humki pretstavlja sud od.pecene zemlje, u centru, ne mnogo ispod povrine, ispodkoga se po pravilu tek nalazi skeletna inhumacija. Trojanovic nije reprodukovao nijedanod ovih sudova no navodi da su oni slicni sudu reprodukovanom u njegovoj publikaciji izgroba humke VI, na koji cemo se u daljem izlaganju vratiti, a koji, bez sumnje, pripadaranom bronzanom dobu15). Prema podatku Trojanovica, koji je dosta neodredeno for-mulisan, grobovi su, po pravilu, bili orijen tisani u pravcu istok-zapad1G). Posebnupanju, medutim, zasluuju konstatacije ucinjene u humci VI. Ovde je mrtvac leao ukovcegu, u zgrcenom stavu, na desnom boku i lica okrenutog prema istoku, to znacida je skelet orijentisan u pravcu jug-sever. Kod kolena se nalazio sud sa visokim vra-tom i dve naspramne drke, veoma blizak onima iz Bele Crkve, iako ovi poslednji imajusvega jednu drku17). Od drugih pojava u skeletnim grobovima pod humkama u Mar-kovici-Negriorima, treba pomenuti i nalaz kamene sekire-cekica u humci IV, doduene u samom grobu, vec oko 1.20m od njega18).

Posebnu panju zasluuje i druga karakteristicna pojava ustanovljena u ovomkompleksu tumula. U pitanju je podzidana lomaca na kojoj se u debljini od 10 cm nalougljevlja i gara, kao i jedan sud koji je, po Trojanovicu, bio slican onom iz groba humkeVI, i sagorele razbacane kosti. Trojanovic je ovaj objekat protumacio kao rtvenik, jersu, po njegovom tvrdenju, u pitanju kosti sitnih ivotinja, prvenstveno ovcel!)). Celaova humka po svom karakteru, medutim, jako potseca na pojave konstatovane u humci12 u Beloticu.

Hronoloki sigurno pripada ovom kompleksu nalaza i onaj iz Priboja na Limukoji je objavio J. Koroec20). Jedan od ovih sudova, sa svoje dve drke i karakteristic-nom formom, identican je sa onima iz Markovice-Negriora, i, prema tome, usko vezani za sudove humke 1 u Beloj Crkvi21). Us lovi nalaza ovde nisu dovoljno precizno po-znati, ali su sudovi navodno nadeni u jednom grobu, kraj kostura. Ne bi bilo iskljucenoda se i ovde radi o tumulu koji bi, medutim, bio potpuno uniten oranjem.

Da pomenemo, najzad, da medu ranije ucinjenim i nedovoljno precizno publiko-vanim nalazima iz humki u zapadnoj Srbiji ima jo nekoliko koji bi se sa verovatnocommogli pripisati ovoj grupi ranog bronzanog doba. Ovde spominjemo:

abari kod Valjeva. U jednoj humci tu je otkriven grob sa zgrcenim skeletom,koji je leao na levom boku, bez ikakvih darova22). Ovaj tumulus nalazio se u kom-pleksu drugih tumula, takode sa skeletnim sahranjivanjem, bez darova, no u kojima jeskelet leao na kamenoj podlozi, i koji se ne mogu sigurno uvrstiti u isti period.

Klinci, kod Valjeva. Valtrovic navodi da su ovde, na imanju nekog seljaka Nee(sic!), seljaci u jednoj humci nali grob, ograden kamenim plocama, u kome je bilo ko-stiju23).

Kozjak, lokalitet Ladurine, u Jadru. U istocnom delu ovde iskopane humkeVII, nadeni su ostaci jednog velikog ognjita, na kome je, po Valtrovicu, otkriven ijedan kameni brus24).

") Tro jan o v i C, loe. cit.]5) Ibid., 6.lG) Ibid., 7, gde u vezi sa grobom humke IV istice ovakvu orijentaciju kao optu u po-

menutoj nekropoli.17) Ibid., 8-11 i T. I, 3.18) Ibid., 7. Up. i A. St a n oje v i C, Starinar VII, 4 (1890), 107 i d. (sa slikom pomenut~

sekire-cekica).U) Tro jan o v i C, op. cit., 11-13.20) Glasnik hrvatskih zemaljskih muzeja LIV (1942), 51 i d., sl. 1-2.21) Ibid., sl. 2. I sud sl. 1 spada nesumnjivo u ovu grupu. On je jo blii onima iz Bele

Crkve, od kojih se, medutim, razlikuje postojanjem male drke naspram velikoj trakastoj natrbuhu.

22) M. Val tro v i C, Starinar X, 3-4 (1892), 78.n) Ibid., 77."') Ibid., 93.

10 Dr Milutin Garaanin - Dr Draga Garaa.nin

Robaje, kod Valjeva. U jednom tumulu ovde je Valtrovic otkopao naj pre u gor-njem delu sud, okolo koga su se nalazile kocice i ugljevlje i koji je leao na jednomkomadu kremena. U tumulu' je postojao skeletni grob, u kome se kod nogu nalazila ka-mena sekira-cekic, a kod glave fragmenti suda sa ukrasom ... nekoliko ispupcenja-sisica25). Po ovom poslednjem elementu grob bi mogao pripadati kasnijoj epohi i bitivezan za grobove perioda vatinske keramike, kakvi su i inace poznati u tumulima zapadneSrbije2G).

Tolisavac, ti Radevini. Tolisavac se nalazi u neposrednoj blizini sela Belotica iBele Crkve. Iako Valtrovic nije sasvim precizno opisao grupu tumula kojoj pripada onajo kome je ovde reC, moguce je da se radi o istom kompleksu tumula u podrucju Belo-tic-Bela Crkva-Mojkovic-Tolisavac27). Na ovom mestu, Valtrovic je, u jednoj humci,otkopao skeletni ,grob, sa mr:tvacem na desnom boku, licem orijentisanim ka zapadu, toznaci, orijentacij~ sever~jug: Skelet je leao na narocitom leitu od ljunka i bio bezdarova. Sve ove konstataCije "odgovaraju, prema tome, potpuno oni.ma ucinjenim u sused-noj Beloj Crkvi, te se moe racunati da i ovaj grob pripada istom periodu ranog bronzanogdoba., ,

Da pomenemo, ' n'ajzad, . da su sve humke o kojima je ovde dosada bilo govora,srednjih dimenzija, .priblino onakvih kakve imaju i one u Beloticu i vecina humki liBeloj Crkvi, to, uostalom, pretstavlja i pretenu karakteristiku zapadnosrpskih tumula.

Sumiramo li re~'l;lltate dosadanjeg izlaganja, dolazimo do sledecih zakljucaka:1. Kultura ranog brohzanog doba li zapadnoj Srbiji, koliko nam je poznata iz

pouzdano posmatraJ::lih palaza, vezana je za tumule, po pravilu srednjih dimenzija i na-sutih od zemlje. ,

2. U o~im tumulima pouzdano su konstatovane dve osnovne vrste sahranjivanja,naime:

a. skeletne 'inhumacije, po pravilu u zgrcenom stavu. U tome pogledu daju seustanoviti i neke lokalne varijante, cija pojava, medutim nije od bitnog znacaja. Takose pored sahrane u pravim kovcezima, (Markovica-Negriori), javlja i ona sa mnogo ne-pravilnijim ogradivanjem i pokrivanjem kamenjem, iako se, u sutini, obe vrste inhu-macije mogu tretirati kao pojave vezane za jedan isti osnovni princip sahrane. Trebaposebno podvuci da orijentacija skeleta u grobovima nije narocito od.redena. Izgleda damnogo znacajniji momenat pretstavlja odnos vie grobova u istom tumulu, kako se onkonstatuje u Beloj. Crkvi. Ovde se ocigledno vri izdvajanje jednog centralnog, glavnoggroba, na neto manjoj d'ubini, nekada i jace izdvojenog izvesnim drugim pojavama(napr., pokrivanjedaskom u humci I), prema kojima se, po odredenim principima, po-stavljaju i orijentiu drugi grobovi, koji lee na vecoj dubini;

b. spaljivanje, pri kome se na lomaci zajedno sa mrtvacem spaljuju i darovi kojice ga pratiti u grob, i sve se ostavlja rasuto na lomaci bez upotrebe urne.

3. Grobovi pod humkama ranog bronzanog doba srazmerno su vrlo siromani.Kao darovi pojavljuju se sudovi, medu kojima razlikujemo kao vodeci oblik onaj sa vi-sokim vratom, i jednom ili dve naspramne drke28). Drugu formu pretstavlja sudoblika bubanjsko-humskih niskih pehara, zatim konicna zdela, sa neto zaobljenim pro-filom (Bela Crkva, humka I, grob 24). Od metainih predmeta zastupljen je samo oblikmale trouglaste kame ikarike (Noppenring?), a od kamenih, izgleda da ovde pripadajukamene sekire-cekicf,- sa manje:':vle zaravnj enom ili zaobljenom gornjom stranom.

4. Hronologija ovih nalaza ne pricinjava nam vece tekoce. Oni se svi mogu uvr-stiti u ranu fazu ranog metalnog doba. Na ovo ukazuju:

"0) Ibid., 81. Za sekiru-cekic iz Robaja up. . J ova n o v i c, Starinar IX, 3 (1891), saslikom.

"0) Za pojavu keramike ove vrste u tumulima Srbije up. sinteticki osvrt D. G ara a-n i n, Rad vojvodanskih muzeja 3 (1954), 67 i d. (sa navedenom starijom literaturom).

"') Val tro v i C, op. cit., 89-90. Na ovom mestu izostavljeni su nalazi iz groba u humciu Zarubama kod Valjeva, gde se ocigledno radi o poremecaju, ibid., 79 i d., sl. 3-4, te se onstoga ne da iskoristiti.

"s) Sudeci po nalazima sudova ovog tipa na vie gore opisanih lokaliteta, oni ociglednopretstavljaju jedan jace rasprostranjeni tip.

o prOblemu ranog bror:izanogdoLa u zapadnoj Srbiji li Bosni 11

a. veze sudova tipa Bela Crkva, Markovica-Negriori, Priboj na Limu sa citavimnizom ranih pojava u panonskom podrucju, poC"ev sa perjamokom grupom, kao i sadrugim grupama istog vremena sa kojima ona stoji u genetskoj vezi. Datiranje ove grupe,na osnovu revizije stratigrafski fiksiranog materijala iz Pecica-Pecska, kao i na osnovukonfrontacije sa podacima stecenim novim iskopavanjima u Toszegu, najzad i premacinjenici da ona prethodi pojavi keramike vatinskog tipa ciji se poceci sigurno mogudatirati u fazu Reinecke A2, potpuno je pouzdano29): ona pripada Reineckeovoj fazi Al.

b. Sa ovim datiranjem dobro se daje dovesti u sklad i povezanost naih oblikasudova, osobito onih sa jednom drkom iz Bele Crkve, sa pojavama Schneckenberg-grupeu Erdelju. Hronoloki, ova lei izmedu Cottofeni grupe, u kojoj se spajaju elementi srodnisa kostolackom grupom i naom na Bubnju nedavno ustanovljenom fazom Bubanj-HumIfJO), i grupe Tei, koja se daje pouzdano datirati svojim pocecima u fazu Reinecke A231).Prema tome, moguce je,' s obzirom na odnos prema Kostolcu i Bubnju koji nalazimou Cottofeni grupi i koji govo'~i za datirai1je ove grupe negde oko prelaza faza ~ub1mj."":':'Hum Ib i II32), da Schneckenberg grupa bude u svojim pocecima i neto ranija odperjamoke.

c. U isti period datiraju 'se i male trouglaste bronzane kame, dobro poznate iz Per_ojamoke i iz drugih srodnih grupa33). Obele3.vajuci ove oblike kao ceko-maaarski importna podrucje june Nemacke, S. Junghans ih je takode datirao u Reineckeovu fa~uAl34).

d. Posebnu panju zasluuje pehar iz humke 12 u Beloticu' (sl. 3), vezan, kao toje vec podvuceno, za bubanjsko-humsku grupu. Oblici ovakvih pehara javljaju se u faza-ma Bubanj-Hum I-II. S obzirom na ovu cinjenicu, kao i na razlike u nacinu sahranji-vanja, nije iskljuceno da se izmedu ovih gro bova i skeletnih tipa Bela Crkva i njimasrodnih ima racunati sa nekom hronolokom razlikom, iako i njihova isto'vremenost nemora biti iskljucena, s obzirom na mogucnost retardacije izvesnih kulturnih pojava(bubanjsko-humskih elemenata) u zabacenim planinskim krajevima. U svakom slucaju po-malo je cudno da bi se grobovi sa spaljivanj em ovde javljali kao stariji od inhumacija sazgrcenim skeletom, iako bi se i za ovakvu pojavu mogle naci analogije35).

IIIPredimo sada na odgovarajuce pojave na podrucju Bosne i Hercegovine. Pre svega,

glasinacki tumuli: broj pouzdanih nalaza ranog bronzanog doba srazmerno je mali a istara terenska posmatranja o njima cesto su nedovoljna i nepouzdana. Ovde spadaju:

Kovacev Do, humka VI, grob 2. U pi tanju je skeletni grob u kome je u bliziniglave nadena trougla bronza:na kama i kameni cekic sa profilisanim gornjim delom36).U istocnom delu istog tumula nadeno je i ognjite-spalite ili lomaca? - za koje se,medutim, ne zna da li se moe dovesti u vezu sa ovim ranim grobom, jer u tu mulu po-stoje i grobovi kasnijeg datuma37);

'9) Up. V. Mi loj c i C, Congres interna tional itd. III-me session, 256 i d., osobito 266~268,u vezi sa stratigrafijom u Peeska; A. Mo z so1i e s, Aeta arehaeologiea Aeademiae seiensei-arum hungarieae II (1952), 60 i d. Up. i hrono loku oeenu nalaza iz Dunapentele, ibid., 63-64,u vezi sa odnosom Nagyrev-Vatya, to svakako potvrduje da bar jednim svojim delom Perja-mo mora biti mladi od Nagyreva, iako se mogu::nost izvesnog vremenskog paralelizrna ne daiskljuciti; M. Gal' a a n i n, Rad vojvodanskih muzeja III, 57-58 i passim, u vezi sa utvrdi-vanjem hronologije vatinske keramike.

30) Ur'>.1. N est o r, 22 Berieht der Ri:imiseh-germanisehen Komrnission (1933), 71-72; D.P op e s e u, Die friihe und mittlere Bronzezeit in Siebenbiirgen (1944), 52-53.

31) N est o r, op. eit., 103-104;' P o p e s eu, op. eit., 86-88.3') Ovim pitanjem posebno sam se pozabavio u jednoj studiji koja se nalazi u tampi

u Radu vojvodanskih muzeja.33) Up. M. Gal' a a n i n-Do Ga r a a n i n, Bulletin de l'Aeademie serbe des seienees

XVII i nap. 3; Isti, Arehaeologia Jugoslaviea II, 11 i nap. 4., (oba sa navedenom literaturom).3.') Berieht der Ri:imiseh-germanisehen Komrnission (1951-1953), 77 i d., osobito 84 i d.3,,) Tako N est o r, op. cit., 66 i nap. 244, pominje u Bukovini jedan tumul u kome je

nad grobom sa spaljivanjem bio zgrceni kostur sa kamenim cekicem.30) F iaI a, WMBH r: 129":"""130,sL 5.3') Ibid., B ena e-C ov i C, op. eit., 9, svakako su u pravu to koriguju podatke Fiale

u pogledu inventara ovog groba, po kojima bi grobu pripadali i haltatski objekti.

12 Dr Milutin GaTaanin - Dr Draga GaraalIlin

Kovacev Do, humka VII, grob 1. Grob je bio skeletni, orijentisan u pravcu zapad-istok sa bronzanom kamom kod glave. Kao i u prethodnom tumulu, kosti su bile netonagorele38) ;

Vrlazije, tumulus IV, grob 1. U pitanju je opet skeletna inhumacija moda ori-jentisana u pravcu sever-jug39). Fiala navodi da su u ovom tumulu skeleti bili uklje-teni izmedu blokova stena a da nisu leali na zdravici, to moda ukazuje na neku vrstukamenog kovcega40);

Vrlazije, tumulus IX. Fiala ovde pominje samo pet skeleta orijentisanih u pravcuzapad-istok, posle cega nabraja predmete nadene u grobovima a koji poticu iz raznihepoha. Izmedu ostalog, otkriven je ovde i fragment kamene sekire-cekica41).

Dalje, u Podrinju, takode su poznati izvesni pouzdani nalazi. U pitanju su oni iz:Barakovca kod Foce. Ovde je u jednom tumulu utvrdeno postojanje kamenog

kovcega u kome je leao zgrcen skelet sa kremenim noem kao darom, dok je u kovcegubilo i drugih, navodno kalcinisanih i ljudskih kostiju, koje bi ukazivale na dvojnu sa-hranu42).

Hronoloki pouzdan bio bi, najzad, i nalaz iz Semizovca. Iako se radi o slucajnoucinjenom otkricu, precizno prikupljanje podataka, koje je izvrio Covic, omogucuje namda utvrdimo da se radilo o zgrcenom skeletu, orijentisanom u pravcu sever-jug i kojije verovatno leao na levoj strani a nalazio se u kamenom kovcegu. Kod njegove glaveotkrivena je kamena sekira-cekic, slicna onima iz tumula u Markovici i Robajama43).Nacin sahranjivanja ocigledno odgovara poznatom iz tUIl).ula zapadne Srbije i kod Foce,pa se moe postaviti pitanje da li se moda i ovde prvobitno nije nalazio tumulus, kasnijeuniten, kao to je to, eventualno, mogao bi ti slucaj i u Priboj u na Limu.

Kao nesigurne nalaze sa bosanske teritorije pominjemo:Paunku na Drini, gde se, po Truhelki, nalaze tumuli sa sahranom slicnom onoj u

Barakovcu44) ;

tumule na Glasincu, u kojima je, izgleda, vreno spaljivanje. Truhelka i Fialapruili su o njima dosta opte podatke45). Tako se pominje postojanje lomaca na kojimasu spaljeni ostaci ostavljani rasuti i nisu prikupljani u urne. Po Fiali, ova je pojava inacedosta retka, a Truhelka je navodi sa Arareve mogile i Crvene Lokve4"). Prema datomopisu, obred je ovde identican sa onim konstatovanim u humkama 11-12 iz Belotica.Naalost, nisu nam poznati nalazi ucinjeni na ovim spalitima ni to da li se u ovim tumu-lima, ciji materijal inace pripada haltatskom periodu, ovi ostaci spalita mogu izdvojitikao jedna starija faza41).

Generalno jo moemo pomenuti da su tumuli u Bosni priblino istih dimenzijakao i oni iz Srbije, no da su po pravilu nasuti kamenjem i zemljom.

Ranom bronzanom dobu sa prilicnom verovatnocom mogu se pripisati i izvesnitumuli u Hercegovini, na koje se nedavno ponovno osvrnuo i Covic, kao i na pomenutinalaz iz Barakovca48). U pitanju su tumuli, nekada vecih dimenzija no u zapadnojSrbiji i Bosni, cija visina moe ici do 3 m, a u precniku mogu imati i do 25 m (Radimlja

'6) F i ala, loe. cit., sl. 6. 0) F i ala, WMBH IV, 6 i sl. 11..0) Up. vrlo neodreden opis kod F i ale, loe. cit.") Ibid., 9, sl. 20. Ove nalaze pominju i B ena c-C o v i c u katalokom delu svoga

rada, op. cit., 9, ne navodeci ih medutim, u listi karakteristicnih nalaza svoje faze I, ibid. 26.'") T r u he 1k a, WMBH I, 321-323, sl. 7-10.

o problemu ranog bronzanog doba u z.aIpactnQjSrbiji oi Bosni 13

kod Stoca)49). U ovim tumulima nalazio se kameni kovceg sa mrtvim, sahranjenim popravilu u zgrcenom stavu, bez darova. Takvi su slucajevi konstatovani u:

Brocancu, na dva tumulaGO),Crvenom Grmu kod Ljubukog, sa zgrcenim skeletom, orijentisanim u pravcu

zapad-istok, na cijoj je lubanji bilo jasnog traga bronzane patine51),Gracu, blizu Brocanca, gde se, medu tim, nalaze oprueni skeleti 52),Pologu kod Mostara, gde su u jednoj humci ustanovljena 3 kovcega razne orijen-

tacije (severozapad-jugoistok, severoistok-jugozapad i istok-zapad), u kojim se kostiskeleta gotovo nisu bile sacuvale, no koji su, prema svojim malim dimenzijama, moralisadrati zgrcene skelete53) i u Radimlji kod StocaG4).

Treba, ipak, podvuci da je ovakav nacin sahranjivanja u Hercegovini konstatovani u grobovima sa sigurnim darovima haltatskog, pa cak i rimskog perioda55). Tako se,dakle, sahrana u kovcegu pod tumulom sacuvala u tim krajevima veoma dugo u upo-trebi.

Sumiramo li rezultate ovog izlaganja o nalazima u Bosni i Hercegovini, dolazimodo sledecih zakljucaka:

1. I u ovim krajevima rano bronzano doba poznato je iz pouzdanih nalaza podtumulima. Oni su ovde mahom nasuti od kamena, to u odnosu na pojave u Srbiji pret-stavlja njihovu lokalnu specificnost.

2. Sahranjivanje nam je ovde mnogo slabije poznato nego u Srbiji jer su podacimnogo neodredenije dati. U svakom slucaju, postoji:

a. skeletno sahranjivanje, kod koga je jedna vrlo karakteristicna forma sahrana ukamenom kovcegu i u zgrcenom stavu. Ovde se mogu nalaziti i dvojni grobovi. Kako jeizgledalo skeletno sahranjivanje na Glasincu, nije nam poznato. Pogotovu je za aljenjeto se ne zna da li se i ovde radilo o zgrcenim skeletima. Moguce je, dodue, da se ovo,zbog rdave ocuvanosti skeleta, uslovljene i specificnim nacinom nasipanja humki, nijemoglo vie ustanoviti;

b. spaljivanje, po obredu slicno o nome iz Belotica, za koje se, medutim, nikakone srne tvrditi da ovde, u Bosni, potice jo iz ranog bronzanog perioda.

3. Grobovi su siromani darovima. Ovi se svode na kamene cekice i bronzanekame. Osobito je znacajan ovde nalaz u tumulu VI, grob 2, u Kovacevom Dolu, gde suoba predmeta nadena zajedno, to indicira njihovu istovremenost i daje dobru osnovu zahronoloko opredeljenje i drugih grobova sa kamenim cekicima. Nedostatak keramike uovim grobovima, koji je i inace opta pojava i u kasnijim glasinackim grobovima, sva-kako je takode posledica samog specificnog nacina nasipanja humki, a ocigledno i cinje-nice da se stari istraivaci nisu, izgleda, preterano trudili da prikupe mnogobrojne i ve-rovatno slabo ocuvane fragmente keramike na koje su mogli nailazi ti.

4. Hronoloki, pouzdani grobovi ranog bronzanog doba pripadace svakako istomvremenu kao i u Srbiji. Na to ukazuje povezanost u nacinu sahranjivanja, a isto tako isam karakter nadenih darova. Tome se, naime, niukoliko ne protive ni kamene sekire-cekici, bilo da se one javljaju u obliku sa profilisanim gornjim delom, kao na Glasincu, ilisa vie zaobljenim i zaravnjenim gornjim delom, kao u Markovici ili Robajama. Iako jetacno da se sekire-cekici oba tipa ili njihovih varijanti mogu javiti i u ranije vreme56),

00) Ibid., 513-514, sl. 16-17.'il) F i ala, WMBH I, 324-325 . 2) T r u h el k a, loe. cit., 514, sl. 18-19.6") W. Rad i m sky, WMBH IV, 198-201."') T r u h e Ika, loe. cit., 514-516."') Up. Rad i m sky, WMBH IV, 33-35 (Mosko kod Bilece). U tumulu I u Plani u ova-

kvom kovcegu nadeno je cak rimskih ostataka. Rad i m sky, medutim, ukazuje da se u kon-kretnom slucaju radi o naknadnom sahranjivanju. Ibid., 35 i d. i sl. 7.

60) Up., napr., Co v i C, op. cit., za neolitske nalaze iz Bosne. Up. takode za rane pojaveu prednjoj Aziji K. B i t t e l-H. O t t o, Demircy-Hiiyiik (1939),32-34; za Makedoniju W. A.He u rtl e y, Prehistoric Macedonia (1939),199, sl. 34a, d, e. Ovde se oblici javljaju vec u ra-nom bronzanom dobu, koje je sinhrono sa delom naeg neolita; up. M. Ga r a a n i n, Archae-ologla Jugoslavica I (1954),hronoloka tabela p. 2.

14 Dr Milutin Garaanin - Dr Draga Garaanin

one postoje i u rano bronzano doba. Nalazimo ih, izmedu ostalog, ba u grupamaPerjamo i Schneckenberg, odnosno Glina II 157), o kojima je bilo vec govora u vezi sanaim tumulima ranog bronzanog doba. Poznati su nam, najzad, i oni iz bubanjsko-humske grupe, gde su novim iskopavanjima sigurno utvrdeni tek od faze Bubanj-HumII58), pa se sa ovakvim datiranjem najzad dobro moe dovesti u sklad i cinjenica dase njihovi oblici u Grckoj, izgleda, ne pojavljuju pre srednjoheladskog vremena50).

IV

Konfrontirajmo sada rezultate pregleda pojava ranog bronzanog doba u zapadnojSrbiji i Bosni. Ocigledno se one imaju pripisati jednom istom kulturnom kompleksu. Tu

. povezanost pokazuje ne samo zajednicka pojava sahranjivanja pod tumulom, no i slicne1. identicne crte u samom nacinu sahranjivanja, koje cemo, naravno, moci u svim detaljimasagledati tek onda kada se, pogotovu u Bosni, bude pristupilo tako nunom sistemat-skom ispitivanju tumula na modernim naucnim osnovama. Naravno, u tome pogledu po-stoje i izvesne razlike u detaljima. No one se javljaju ne samo izmedu Bosne i Srbije,vec ocigledno i u uim podrucjima same zapadne Srbije -(naprimer, Dragacevo i Rade-vina) i same Bosne (napr., Glasinac i tumuli kod Foce). Njihova je pojava, svakako, naj-ue vezana sa samim karakterom nekropola- sa tumulima. One su i u tom pogleduidenticne u Srbiji i Bosni. Kako je to- tacno zapazio jo FialaGO), a kako se to poka-zalo i prilikom sistematskog rekognosciranj aturnula u zapadnoj Srbiji, tumuli se javljajuu grupama koje pretstavljaju manje, zatvorene i izdvojene nekropole. Mit o ogromnoj,monolitnoj i homogenoj nekropoli pod tumulima na Glasincu61) prema tome se imasmatrati razbijenim. Ocigledno su u pitanju manje rodovske nekropole, ogranicene naodredena podrucja pojedinih rodova. Da se sa ovakvim izdvajanjem mora spajati i nizsitnijih lokalnih razlika u jednom u osnovi identicnom nacinu sahrane, samo po sebi jesasvim razumljivo.

Ako na ovaj nacin smatramo usko povezanim u kulturnom, genetskom i hrono-lokom pogledu nalaze ranog bronzanog doba u zapadnoj Srbiji i Bosni, moemo sada,na 0sn-ovu cinjenica konstatovanih na obe teritorije, ili, pak, samo na jednoj u vezi sapreciznijim nacinom rada na njoj i modernim vec preduzetim istraivanjima, da izve-demo izvesne zakljucke, ili da postavimo izvesne probleme socijalno-ekonomskih odnosaigeneze ove kulture.' - .'. . - Pre svega, vratimo se opet na karakteristicne sahrane u grobovima humki 1 i 2 uBeloj Crkvi. Ovde su ocigledno u pitanju porodicni grobovi, sa jasnim isticanjem jednelicnosti u grobu, svakako stareine porodice. Radi li se moda i o rtvovanju, pri smrtistareine porodice? Zasada bi jo bilo prerano govoriti o tome. No, nacin sahranjivanjau Beloj Crkvi svakako ce ukazivati na patrijarhat.

Zanimljiva je i pojava potpunog nedostatka ma kakvih tragova naselja koje biodgovaralo ovim grobovima. Naravno, materijala je danas jo premalo, da o tome i iztoga izvodimo sasvim pouzdane zakljucke. Ipak, moe se pomisliti, srne se nabaciti pret-postavka, da bi ova cinjenica, koja je u suprotnosti sa tako velikom rasprqstranjenocui gustinom neolitskih naselja u Srbiji, vezana za promene u ekonomskom ivotu, modaza intenzivniji razvoj stocarstva u ovim planinskim krajevima.

u7) A. P r o x, Die Schneckenbergkultur (1941), T. XXXV; up. i D. B ere i u, Arheologiapreistorica Olteniei (1939), 99, sl. 108, 1-3, 5-6 (Glina III).

u") M. Ga r a a n i n, Congres international itd. III-me session, T. 8, 7-9 (Velika Humskatuka). Po A. O r i c-S 1ave t i cu, Mitteilungen der Prahistorischen Komrnission der Aka-demie der Wissenschaften IV,-1-2 (1940), 35, ovaj oblik trebalo bi da postoji vec u njegovojfazi IIb, koja odgovora jo uvek naoj fazi la.

50) Tako V. Mi loj c i C, Germania 33, 3 (1955), 151 i d. Da ovi oblici u Grckoj pripadajuvec kasnom vremenu - metalnom dobu, istakao je jo T s u n tas, Proistorikai akropoleisDiminiou kai Sesklou (1908) 319-320 i odgovarajuce slike. Iz srednjeheladskog sloja poticu iprimerci iz Eutresisa, H. Gol d man, Eutresis (1931), 206-207,. sL 278, 7-8.

00) F i ala, WMBH VI, 33.. O') Tako i sa jakim preterivanjem u pogledu broja tumula T:eu h e 1ka, WMBH I, 71

d. Za diskusiju o karakteru Glasinca up. i F i ala, WMBH IV, 29-32."

o problemu raoog bronzanog doba u zaJI)adnQjSrbiji 'il Bosni 15

Paseban je prablem geneze nae kulture ranag branzarrog daba. Pajava peharaablika bubanjska-humske grupe u tu mulu 12 u Belaticu nesumnjiva ukazuje na pave-zanast sa kulturam balkanska-anadalskag kampleksa ranag branzanag daba u naemPamaravlju. Setima se vec i ranije vie puta isticane cinjenice'a izvesnaj pavezanastit. zvo gradinske keramike Basne sa keramikam bubanjska-humske grupe, kaja bi, uisti-nu, trebala takade da pastane predmetam jedne .detaljne studije i kamparacije(2). Utame pagledu magu se uzeti u abzir ipajave sudava sa dve drke, kaO' anih iz Marka-vice-Negriara i Pribaja; irenje upatrebe sudava sa dve drke na celam padrucju adPrednje Azije da daleka u leziju (Jardansmiihl), na prelazu iz nealita u metalna daba,mara se razumeti kaO' jedan agraman talas irenja i preuzimanja uticaja sa jugaistakau ava daba, preuzimanja kaje je davela da pastupnag irenja avakvih ablika prema se-veru, svakakO' dabrim delam bez migracije stanavnitva(3). Druga je, medutim, pitanjeda li je avaj bubanjska-humski, adnasna balkanska-anadalski uticaj u zapadnu Srbijudaaa direktna iz Pamaravlja ili, mada inace geagrafski slabije veravatnim zaabilaznimputem iz Pananije i sa ruba Karpata. Ovde patsecama na pavezanas.tablika keramike izBele Crkve sa anim iz Schneckenberga, kaO' i na cinjenicu da s.e-tama javlja i pehar sadve drke'u farmi slican bubanjsko-humskim i aname iz humke 12u.Beloticu(4).

Od darava u grabavima treba pamenuti naj pre sekire-cek.ice. Paznata je -ogramnarasprastranjenast avih ablika i u anim tipavima kaji nas avde interesuju(5). Paznata jetakade da se sa njima mna ga aperisala kad pakuaja reavanjaetnickih prablema, teda su cak zajednO' sa vrvcastam keramikam (Schnurkeramik), uzimani kaO' siguran ar-gumenat za pradar Indaevrapljana sa severaGG). Danas se i avaj mit definitivna raspli-nuofi7). Na, ablici sekira o' kajima je rec magli su apet u nae krajeve pradreti dvamaputevima: iz prednje Azije, za kaju je nae padrucje u nealitu i rana branzana dabatolika uska vezana, a gde se avakvi tipavi aruda javljaju vec veama rana6S), ili, mada,i iz june Rusije, gde su ani takade dabra paznati i iraka rasprastranjeni u citavam nizugrupaG9). Mada, kanacna, ne smema racunati ni sa jednim i Jedinstvenim centram nji-hove difuzije na Balkanska Paluastrva. O tame ce nas tek pauciti rezultati daljih, bu-ducih radava kad nas i u susednim zemljama.

Mala trauglasta branzana kama, cesta je, kaO' ta smg-. vec. rekli, u naim kraje-vima susednam, pananskam padrucju. Ona je abeleeniJ.::b ~ao>ted~n ad: tipava ceka-madarskag imparta u junaj Nemackaj. Ova je utalika znacajnije ta su metalne analizenedvasmislena pakazale da vecina predmeta- kaji su pa svajim tipalakim adlikama uvr-ceni u 'seriju avag imparta pripadaju jednaj adredenaj grupi; gruP?; D pO Junghansu,vezanaj ocigledna za adredena rudita. Ovi imparti pradiru .dal~kau PQdrucja ciji pred-meti pakazuju drukciji sastav metala, cak i u ta daba, primarna, ja uvek izradujusama bakarni predmeti'). Mali braj nalaza ave vrste u naaj zemlji mada takade uka-zuje na impart kaji bi daaa adnekud sa padrucja ruba Pananije i pradra medu ta-danje nasiace ranag branzanag daba.

Najzad, ja nekalika reci o' samam nacinu sahranjivanja. ;Ran'o sahranjivanje padhumkama, pastajanje dvajnih i trajnih grabava sa, kakO' izgleda, izrazita paradicnim

''') Up. M. G ara a n i n, op. dt., 103.03) Obradeno li naem vec pomenutom clanku u tampi u Radu vojvadanskih muzeja."') P r o' X, op. dt., T. XXIV, 2, 4-7; T. XXVI, 2, 3,. 6; za oblik bubanjsko-humskag

pehara up. ibid., 38-39, sl. 24.O,,) Up. padatke kod C h r. P e s c hek, Wiener prahistorische ZeHschrift XXVIII (1941),

49 i d. i u poslednje vreme, radi dobijanja opte orijentacije i u vezi' sa problematikom, M.G i m b li tas, Prehistory of Eastern Europe I, 20 Bulletin of Amer:ican School of PrehistoricResearch (1956), 64 i d.; 67 i d.; 106 i d.; 153 i d.; 163 i d. i odgavarajuce slike.

00) Tako i P e s c hek, op. cit.; sa prodorom Indoev~opljana dovodi ove objekte u vezui Ga u 1, 16 Bulletin of American School of Prehistoric Research (1.948), 213 i d., osobito 216.

O') Tvrdenje o pojavi Schnurkeramike na Balkanu i u Grckoj konacno je Mi loj c i crazbio tako ozbiljnim argumentima, da bi zbilja bilo vreme da miljenja koja se jo' uvek tui tamo cuju u tome pravcu definitivno iceznu.

08) B i t tel-O t t o, ap. dt., 32-34.00) G i m b u tas, op. cit. (up. nap. 65).'O) J li n g han s, op. cit., 77 i d.; 83, sl. 3.

16 Dr Milutin Garaanin - Dr Draga Garaanin

karakterom, clllJenice su kojima moemo naci analogije priblino u isto vreme, a, apso-lutno hronoloki i neto ranije, na jugoistoku Evrope. No, ovoga puta, analogije sekoncentriu na severnom rubu Ponta. U poznatim grobovima june Rusije na pocetkumetalnog doba, grobovima sa rakom, sa kolibom ili katakombama, nailazimo na slicnepojave71). Kroz celu Rumuniju, od Moldavije do Erdelja, raireni s1Jgrobovi sa okerom,u kojima takode nailazimo na slicne pojave, iako su detalji sahranjivanja cesto znatnorazliciti. lovi grobovi su siromani darovima. Medu ovima javljaju se, medutim,prsteni tipa Noppenring, kakav je moda p03tojao u grobu 10 u humci 1 u Beloj CrkvF2),kao i kameni cekicF3). Ovde spada i cela grupa tumula u Erdelju koji su jo uvek ne-dovoljno sistematski ispitani i prouceni, no spadaju, bez sumnje, u isto doba74). USchneckenberg grupi, najzad, toliko vezanoj za nae nalaze iz Bele Crkve, nalazimo, iakone pod humkama, kamene kovcege sa zgrcenim skeletima, u kojima takode nije retkopostavljanje nekoliko inhumacija75). Ne mogu li se i sve ove navedene pojave na nekinacin vezati sa onima u ranim tumulima zapadne Srbije? S druge strane, one se, danassve ubedljivije vezuju za jednu staru grupaciju Indoevropljana. Na drugom mestu poka-zano je ta se na osnovu arheolokog materijala kod nas i uskladivanja njegovog iskazasa lingvistickim podacima moe o tome pitanju u naim krajevima pretpostaviti. Nalaziiz tumula kao da otvaraju perspektive i za jedno drugo reenje. Tek daljim radom bicemoguce potpuno oceniti u kojoj se formi i u kojoj se meri ovi iskazi razlicitog arheo-lokog materijala daju medu sobom dovesti u sklad.

ZUSAMMENFASSUNGZUR FRAGE DER FRVHEN BRONZEZEIT IN WESTSERBIEN UND BOSNIEN

Durch die neu aufgenommene systematische Untersuchung westserbischer Htigelgriiber,wurden die Fragen der Entwicklung frtihbronzezeitlicher KuItur in diesem Gebiet wiederholtneu gestellt, wobei auch die Ergebnisse frtiherer Untersuchung in Betracht genommen werdenmussten'_3). Dabei ~usten auch die Ergebnisse der VOl'Jahrzehnten am Glasinae geftihrtenUntersuchung, die dank dem neuen Katalog von Benac-Covic nun tibersichtlich vorgelegt wur-den '-"), ebenfalls berticksichtigt werden. Es sei hiel' .ein Vergleich der Hauptmerkmale derfrtihesten Htigelgriiber beider Gebiete gestattet.

I.Auffiilig ist, VOI'allem das vollige Fehlen jeglicher Siedlungsl'este frtiher Bronzezeit

im westserbischen Htig,elgriibergebiet7), wiihrend auch in Bosnien eigentlich nicht zu bestim-men ist, inwi'eweit mit den betreffenden Htigelgriibern auch befestigte Gradinas zusammen-hiingen6).

II.Von den frtihbronzezeitlich Htigelgriibern Westserbiens seien VOI'allem jene angeftihrt,

an welchen genaue Grabungsbeobachtungen gemacht wurden. Es handeIt sich in erster Reiheum die Nekropolen von Belotic, wo drei Grabhtigel untersucht wurden (No. 10-12), und vonBela Crkva, wo eine Nekropole von 5 Htigeln (der s'echste war schon beinahe vollig zerst6rt)ausgegraben wurde (No. 1-5, wobei No. I, der grosste Htigel, von den tibrigen getrennt auf

71) G i m b u tas, op. cit., 70 i d.; autor, op. cit., 74 izricito istice ovakve grobove kaofamilijarne.

72) U Plenitta u Olteniji. Up. P ere i u i drugi, Studii, Si cercetari de istorie veche III(1952), 164-165, sl. 21.

78) M. Pet I' e s c u-D i m b o v ita, Materiale privind istorie veche a R. P. R. I (1953),119, sl. 53, 5 (Stoicani). Za karakter grobova sa okerom na ovom nalazitu, medu kojima po-stoji i jedan dvojni i jedan trojni grob, up. ibid., 116-137 i osobito 123, sl. 54, 7 i 9.

74) Za pregled ovih nalaza v. osobito N est o r, op. cit., 65 i d (sa navedenom litera-turom). Zanimljivi po svom medusobnom poloaju i karakteru bili bi i grobovi u Glavane~ti,N est o I' i dr., Studii ~i cercetari de istorie veche II, 1 (1951), 64-66; R a s t, C. N i col a e sc u-p 1op So I' i dr., ibid., 275-276; H o 1b oca u dolini Jijiei, N est o I' i dr., Studii ~i cercetaride istorie veche III, 97-103.

7u) Dobar pregled kod P I'ox-a, op. cit., 70-77, T. XXVIII.76) MGa I'a a n i n, GZM XII (1957), 201 i d.

o problemu ranog. bronza[)jog doba u zapadnolj Srbij'i ILBosni 11

einer dominanten Kuppe lag)8). Beide benachbarte Ortschaften befinden sich im westserbi-sch-en Hilgelland, der Radjevina, oberhalb des Tals des Jadars, dnes Nebenflusses der Drina.

Alle Hilgel sind mittelgross (Durchm. 13-23.50 m.; Hohe bis 1.60)").Im lI-ligel 10 in Be~otic, wie auch in den Hilgeln 1, 2 und 4 in Bela Crkva, wurden

Hockerbestattungen festgestellt, von Steinen umsetzt und zum Teil auch bedeckt. Zu diesen wirdauch die Zentralbestattung in Belotic, Hilgel 10 gehoren, die jedoch nur einige Knochenresteund einen kleinen triangularen Dolch enthielt (Abb. 1). Die Graber der Hilgel 1 und 2 von BelaCrkva vereinigen sich zu Gruppen. So lag in Hilgel 1 die Zentralbestattung Grab 24 (rechterHocker, Orientierung SSW-NNO mit einem Brett bedeckt und einem einhenkligen Gefass -Abb. 2 bei den Knien), ,etwas hoher als Grab 25 (ebenfalls rechter Hocker, Orientierung W-O,unmittelbar neben Grab 24, mit dem Kopf naher zu letztem Grab und einem konischen Gefassals Beigabe bei den Knien)'''), wahrend Grab 10 (linker Hocker, Orientierung WNW-OSO.Kidergrab mit einem Ring-Noppenring? - unter dem Haupt) etwas naher dem Rande des Bilgelsbestattet war. In Hilgel 2 lagen auch rechte H8cker, drei Graber deren eins im Zentrum etwashoher Stand (Grab 3, Orientierung NW-SO), wahrend die beiden andern etwas tiefer an bei-den Seiten von Grab 3, mit dem Kopf naher diesem Grab gelegt waren (Grab 2, Ori,entierungWSW-ONO; Grab 1, stark beschadigt, Orientierung NNW-SSO). Di,e Graber waren ohneBeigaben. Bilgel 4 enthielt ein Einzelgrab (rechten Bocker, Orientierung NW-SO). Ausserdemwurden in Belotic, Hilgel 11-12, als alteste Bestattung.en Brandgraber festgestellt. Diese be-standen aus Feuerscheitern, auf welchen Knochen, und samt der Leiche verbrannte Beigabenzertstreut lagen. Die Form ,eines Gefasses von Hilgel 12 (Abb. 3. Ausserdem wurden hiel' nochReste zweier Gefasse, davon nur eines rekonstruierbaren gefunden, wahrend Hilgel 11 amFeuerschei1Jer nur vollig verbrannte und unkennbare Metallobjekte enthielt) ist besonders her-vorzuheben.

Es seien weiter die von Trojanovic ausgegrabenen Hilgel des Komplexes Markovica-Negriori, bei Cacak besonders erwahnt. Inmitten der Hilgel, unmittelbar un ter der Oberflachelag hi er in der Regel ein mit vebrann1Jen Knochen ausgefUlltes Gefass, wahrend Skelettbestat-tungcn tiefer angetroffen wurden. In Hilgel IV lag unweit der Bestattung ein gewohnlicherSteinhammer'8), in Hilgel VI war der Verstor:.)ene in einer Steinkiste, als rech1Jer Hocker mitdem Gesicht nach Osten bestattet und hatte als Beigabe ein doppelhenkelig.es Gefass, dass aus-ser der Henkelzahl in allen Einzelheiten der Abb. 2 von Bela Crkva entspricht'9). Den-

selben Charakter wi,esen nach Trojanovic auch die Gefasse oberhalb der Bestattungen derilbrigen Hilgelgraber auf, wie auch ein Gefass, das auf dem Feuerscheiter des Hilgels VII -nach Trojanovia Opferstelle ohne eigentlicher Bestattung - aufgelesen wurde.

Sicher zur selben Periode gehoren auch die Gefasse von Priboj am Lim, wahrscheinlichauch aus einem zerstorten Hilgelgrab2").

An nicht vollig eindeutigen alten Bestanden seien angefUhrt:abari bei Valjevo. Hocker, ohne Beigaben, aus ,einem Hilgelgrab22).Klinci, bei Valjevo, Hilgelgrab mit Skelettbestattung in S1Jeinkiste (nicht naher be-

schrieben)23).Kozjak, Ladjurine im Jadargebiet. Feuerscheiter in einem Grabhilgel. Als einziger

Fund ist ein Wetzstein zu erwahnen24).Robaje bei Valjevo, Grabhilgel mit Skelettbestattung, als Beigabe ein Steinhammer

und Scherben mit Warzenansatzen (Vattina-Keramik?)2,,_20).Tolisavac in der Radjevina, unweit Belotic-Bela Crkva. Skelettbestattung, nach Be-

schreibung von Valtrovic wie Bela Crkva Hilgel 427).Obige AusfUhrungen erlauben folgendJe Schlilsse:1. Die frilhe Bronzezeit W,estserbiens ist uns in der Regel aus Hilgelgrabern bekannt.2. Die Beisetzung erfolgt als Skelettbestattung, zum Teil mit Doppel, ja sogar mit drei-

fachen Grabern, und lokalen Abweichungen bezilglich der um den Korper angel,egten Stein-zetzung. Auch kommen Brandbestattungen ohne Urnen immer noch vor.

3. Die Graber sind durch ausserst bescheidene Ausstattung gekennzeichnet.4. Chronologisch lassen sich alle sicheren Graber und Funde in die frilhe Bronzezeit

einreihen. Darauf weisen dLe Verbindungen der Gefasse von Typ Abb. 2 mit der Keramik vonPeriamos oder Glina III, was auf die Stufe Reinecke A. 1 deutet'O_3'). DafUr spricht derkleine Bronz,edolch, eine zur Stufe A 1 gehorende Form des sogenannten bohmisch-ungarischenImports nach S. Junghans33_3'). Der an Bubanj-Hum I-II Formen anknilpfende Becher

Glasl1ik Zemaljskog muzeja - Arheo"ogija 2

is Dr Milutin Garaanin - Dr Draga Garaanin

Abb. 3 aus Hiigel 12 von Belotic weist vielleicht auch auf eine etwas altere Stufe hin. Zumchronologischen Verhaltnis diirften in diesem Falle einzelne in der Bukowina festgestellte Er-scheinungen eine gute Paralelle bieten35).

III.

Wenden wir uns nun den friihen Hiigelgrabern Bosniens zu. Hier sind .zu erwahnen:Kovacev Do, Hiigel VI, Grab 2 (Skelettbestattung, als Beigaben Bronzedolch und Stein-

hammer. Inwieweit ein im Grabhiigel bestehender Herd mit diesem Grab zu verbinden ist,bleibt ungewiss)311_37).

Kovacev Do, Hiigel VII, Grab 1 (Skelettbestattung, Orienherung W-O, beim Haupt einBronzedolch)3").

Vrlazije, Hiigel IV, Grab 1 (Skelettbestattung, Orientierung Nord-Siid?, vielleicht mitSteinzetzung. Als Beigabe ein Steinhammer)39_40).

Vrlazije, Hiigel IX (Fiinf nicht naher umschriebene Bestattungen. Unter den Beigabendas Bruchstiick eines Steinhammers)'l).

Im Drinagebiet ist der Hiigel von Barakovac, mit Hoc~erbestattung in Steintruhe an-zufiihren42).

Derselben Zeit muss auch die Steintruhe von Semizovac zugerechnet werden (wahr-scheinlich linker Hocker, Orientierung N-S. Als Beigabe Steinhamrner beim Haupt). Vielleichthandelt es sich um einen zerstorten Grabhiige143).

An unausreichend gesieherten Funden aus Bosnien, seien jene von Paunka an derDrina (Steintruhe in Grabhiigel) und die von Truhelka und Fiala beschriebenen Feuerscheiter,zum Beispiel jene von Arareva Gromila und Crvena Lokva angefiihrt40_47).

Schliesslich diirften hier auch einzelne, zum Teil grossere Hiigel mit Steintruhen undHockerbestattungen aus der Herzegowina angeschlossen wlerden. Es sind dies die Funde vonBrocanac'''), Crveni Grm bei Ljubuki'~), Gradac, unweit Brocanac52), Polog bei MostarW),Radimlja bei Stolac04). Es sei jedoch hervorgehoben, dass sich in diesem Gebiet diebetreffende Bestattungssitte lang gehalten hat und noch Graber der Hallstattzeit, ja sogar ro-mische Nachbestattungen mit Steintruhe vorliegen5E).

Aus obigen Ausfiihrungen ist zu erschliessen:1. Auch in Bosnien ist die friihe Bronzezeit vorwiegend aus Grabhiigeln bekannt.2. An Bestattungsarten ist vor aUem die Skelettbestattung, in sicheren Fal1en mit jener

von Markovica-Negriori identisch, hervorzuheben, wahrend Brandbestattung nicht sicher nach-gewiesen ist.

3. Auch hi er sind die Graber ausgesprochen arm an Beigaben, die zum Teil (Steinham-mer, Dolche) mit jenen in Westserbien identisch sind. Der Mangel an keramischen Funden istwohl auf den Aufbau der Hiigel (Steinaufschiittung) und auf unausreichende Beobachtungenal terer Forscher zuriickzufiihren.

4. Zeitlich entsprechen die bosnischen Funde, inwieweit datierbar, jenen des Westser-bischen Gebiets. Auch die Erscheinung der Steinhammer, obwohl diese Typen gewissen chrono-logischen Schwankungen unterliegen, lasst sich mit dieser Datierung in Einklang bringen511_EO).

IV.

Aus dem Vergleich westserbischer und bosnischer friihbronzezeitlicher Funde, ergibtsieh einwandfrei eine enge Verbindung beider Gebiete zu dieser Zeit. Letztere kom mt auchin den Einzelheiten der Bestattungssitten und im Fundmaterial zum Ausdruck. K1einere loka1eUnterschiede sind wohl auf die Trennung einzelner Sippennekropolen zuriickzufiihren: sowohlWestserbien als auch der Glasinae bilden ~eine einheitliche Nekropole, sind im Gegenteil ausvielen kleineren, getrennten Graberfeldern zusammengestelltOO).

Die Graber der Hiigel 1 und 2 von Bela Crkva sind wohl als Familengraber zu deuten,mit Hervorhebung des Zentralgrabes, was vielleicht auf vaterrechtliche Ordnung deutet. EineBeeinflussung durch siidliche Kulturelemente kommt in der Erscheinung des Bubanj-artigenBechers (Belotic Hiigel 12) zum Ausdruck. Auch die Erscheinung doppelhenkeliger Gefasse inMarkovica-Negriori und Priboj ist auf derartige Beeinflussung zuriickzufiihren02_03). An-derseits lasst sich die einhenklige Form von Bela Crkva, wie schon erwahnt mit Typen derSChneckenberggruppe in Zusammenhang bringen. Beziiglich der Steinhamrner ist festzustellen,

o problemu ranog bronzanog doba u zarpadnOljSrbiji oiBosni 19

dass diese mit den ab und zu immer noeh in Betraeht genommen angebliehen Zugen vonSeharen der Sehnurkeramiker aus dem Norden niehts zu tun habenoO-07). In unsere Gebietekonnen sie aus Kleinasien, oder Sudrussland, vielleieht abel' aueh av~ beiden Gebieten vorge-drungen sein08_R9). Dagegen durfte der Bronzedolch wohl als Importstuek betraehtet wer-den etwa so wie dies aueh in Suddeutsehland festgestellt wurde70).

Es ist sehliesslieh noeh hervorzuheben, dass die Bestattungssitten von Bela Crkva mitden Erseheinungen der fruhbronzezeitliehen Gdiber Sudrusslands (pit-, hut- und eataeomb gra-ves)") in Zusammenhang gebraeht werden konnten. Trotz manchen Untersehieden in denEinzelheiten der Bestattungssitten sind V,erbindungen aueh mit den Oekergrabern Ruma-niens7l-73) den siebenburgisehen Hugelgrabern74), sehliesslieh aueh den Kistengrabern derSehneckenbergkultur"') festzustellen, also mit Erseheinungen, die gewohnlieh auf alte indo-europaisehe Stamme zuruekgefUhrt werden. An anderer Stelle wurde auf Erseheinungen hin-gewiesen, die auch mit den Feststellungen spraehwissensehaftlieher Untersuehungen am Balkanin Einklang zu bringen waren, und die gewisse Hinweise zur Losung des Indoeuropaer-Prob-lems am Balkan zu vermitteln seheinen. Die westserbisehen, mit den bosnischen Erseheinun-gen eng verbundenen Hugelgraber seheinen auf andere Mogliehkeiten in diesel' Frage hinzuwei-sen. Es ist Aufgabe zukunftiger Untersuehung, aus diesen versehiedenen Elementen ein end.giiltiges und sieheres Bild auszuarbeiten.

2*

Dr A. BENAC - M. BRODAR

Crvena Stijena - 1956

Dr A. BENAC

STRATUM I-IV

U prethodnoj svesci Glasnika izneseni su rezultati istraivackih radova u Crve-noj Stijeni tokom 1955 godine. Tada je izvreno prvo sistematsko iskopavanje. Od 3maja do 5 juna 1956 godine izvrili smo drugo istraivanje na ovom lokalitetu, a samM. Brodar je nastavio rad u niim slojevima iste godine od 30 augusta do 24 septem-bra. Ovdje donosimo rezultate citave te kampanje u 1956 godini.

I ovom prilikom se toplo zahvaljuj em Zavicajnom muzeju u Nikicu i njego-vom direktoru Jovanu Ivovicu, koji su organizovali i finansirali ova istraivanja. Samimtim moja zahvalnost je upucena i Sreskom narodnom odboru, koji je pokazao velikorazumijevanje za ove znacajne arheoloke radove. Materijal sa ovog iskopavanja, kaoi onaj raniji, deponovan je u Zavicajnom muzeju u Nikicu.

Isto kao i prvi put, istraivanjima gornjih slojeva rukovodio je autor ovog rada,dok je M. Brodar vodio radove u niim stratumirna. Pored nas dvojice iskopavanjimasu prisustvovali Borivoj Covic, kustos Muzeja u Sarajevu i Mio Nikolic, kustos Mu-zeja u Nikicu. Njihova pomoc bila je dragocjena zbog vrlo komplikovane stratigra-fije i nagnutog terena u Stijeni.

Opci podaci o nalazitu su izneseni u prolom Glasniku i nema potrebe da ihponavljamo. Ovaj rad smatram nastavkom prvog rada o Crvenoj Stijeni i dopunomrezultata i zapaanja koja su u njemu iznesena. Zbog toga i zadravam iste odjeljke rada.

PRETHODNE NAPOMENE

U 1955 godini iskopavanjima su bile obuhvacene sonde B i C. Od narocitog inte-resa za stratigrafiju pokazala se sonda C. (vidi T. II, 2). U njoj je otvoren i mali pri-pecak, koji se podvlacio duboko pod unutarnju stijenu. Zato smo u drugoj kampanjiotvorili susjedni teren do sonde C. Time smo eljeli postici tri stvari: potvrdu strati-grafije koju smo dobili 1955 godine, potpuno otvaranje malog abria (vidi T. II, 1) istvaranje prostora za kopanje niih straturna. Svatri cilja su i ostvarena. Treci, dodue,samo djelimicno, jer se zbog konfiguracije kamenih gromada slobodan prostor za ko-panje prema dolje sve vie suavao. No, i pored toga, M. Brodar je uspio da se spustido dubine od 9,40 m pod malim abriem, premda jo nije doao do kraja kulturnog sloja.Razumljivo da je ovo vec ogromna dubina kulturnog sloja i da je sada situacija sadonjim slojevima znatno drugacija nego u prvoj kampanji. Kulturni stratumi su znatnoporasli, tako da je Crvena Stijena svojim slojem obuhvatila jedan neocekivano velikikulturni i vremenski spatium.

U ovom radu iznosim opet rezultate za gornja cetiri stratuma (od I-IV b2). M.Brodar u nastavku donosi rezultate za sljedecih deset stratuma (od V-XIV).

Naravno, sve je to jedna jedinstvena cjelina. Povezali smo je potpuno i jednimzajednickim profilom, koji je ovdje donesen. Granica izmedu dva autora, odnosnoizmedu IV i V straturna, nije ipak potpuno proizvoljna. Prema gore, tu pocinje onajmezolitski sloj koji je prethodio i neposredno uticao na stvaranje neolitske civilizacije

22 Dr A. Benac - M. Brodar

u Crvenoj Stijeni. Prema dolje, to je sloj koji je cvrsto povezan sa paleolitskom tradi-cijom na ovome mjestu. Ne radi se ovdje o nekoj stratigrafskoj granici, nego bi se onajedino mogla oznaciti kao neka tipoloka granica u razvoju litickih kultura u CrvenojStijeni. I to tipoloka u onom smislu koji sam naprijed naveo.

U toku iskopavanja 1956 godine otvorene su sonde D, E, F i G (vidi rasporedsondi). Sondom D spojeni su iskopani prostori u sondama C i B, a ujedno je na tojstrani potpuno obuhvacena i irina malog pripecka. S druge strane, sondom E obu-hvacen je preostali dio malog pripecka. Stratigrafija u sondi DiE je odlicno nadopu-nila sliku koj

Crvena St~jena - 1956 23

Zelim napomenuti jo jednu stvar. Za vrijeme II svjetskog rata neki stanovniciPetrovica su iskopali jednu dublju jamu uz istocnu stijenu pripecka. Ta jama je lealadjelimicno u sondi E a djelimicno u sondi G. Njen precnik iznosio je preko 2 m i zato jetaj prostor ostao neupotrebljiv za istraivanja. U jami je nadena i jedna kremena stre-lica. Ona ce vjerovatno pripadati II straturnu, ali je ipak moram izuzeti iz tipologije,jer ne postoje pravi stratigrafski podaci.

Crtee nalaza za ovaj rad izradio je najvecim dijelom kustos Anton Smodic temanjim dijelom kustos Hela Vo1fart, a fotografske snimke i kopije snimaka gda MicaSever-Drakulic ,na cemu sam im jako zahvalan.

OPCA STRATIGRAFIJA

Sonda D

I u ovoj sondi I stratum obuhvata dubinu od 0,00-0,40 m. Uz gornju povrSlllUbilo je dosta luga i gara, narocito uza samu stijenu. Pored ostalog, uza stijenu je nadeni jedan komad ravnog lijepa, koji je moda pripadao nekom cvrce fiksiranom ognjitu.- Na ostalim dubinama, uza stijenu se ponavljao taman i masniji sloj, dok je premajunoj strani prelazio u prainast, prhak sloj, svijetle boje.

Uz juni profil sonde lealo je na dubini 0,30-0,40 m jedno ognjite -sa kame-nom podlogom. Ova podloga se sastojala od vecih komada kamena, poredanih jedan uzdrugi. Nije zapaen nikakav poseban premaz za vezivanje kamena. Iznad ognjita ioko njega bilo je dosta luga i gara. Kompaktniji ostaci nekog drugog ognjita ili va-trita nisu zapaeni u ovom stratumu sonde D.

Nalazi su uglavnom bili koncentrisani uza stijenu abria. Radi se o keramickimfragmentima .koji su vec tipicni za ovaj stratum, a od oruda moemo da spomenemosamo jedno slomljeno ilo. Na dubini od 0,40 m naden je fragmenat nekog tanjira saneznatno uvijenim obodom. Po svojoj fakturi, formi i obodu ovaj fragmenat vec pripadaII straturnu. Prema tome, sigurno je da se na 0,40 m uza stijenu I stratum zavrava.

Po svojoj opcoj strukturi, ovaj stra tum u sondi D potpuno odgovara situacijiu sondama B i C.

Zivotinjske kosti su nadene li sasvim ogranicenom broju, svega oko 20 komada.Medu njima su mogle biti odredene jedna vilica jelena i jedan rog srne.

Izmedu I i II stratuma zapaen je tanak medusloj, koji je zauzimao dubinu od0,40-0,50 m. Taj medusloj se sastojao od osipine sitnog kamena i praine i zemlje. Uzastijenu je bilo vie kamene osipine, a prema junom rubu je uglavnom nabijenazemlja koja je rastavljala dva gornja straturna. Ovaj medusloj je bio prilicno sterilani tek pokoji komad je govorio o dodiru sa stratumirna I i II.

II stratum je obuhvatao dubinu od 0,50-0,90 m, to znaci da je u ovoj sondijo uvijek (odnosno vec u pocetku II straturna!) bio izravnat teren. U ovom stratumusonda pocinje zalaziti pod mali pripecak i tako zaokruuje cjelinu sa sondom C. Kaoi u stratumu I, tako je i ovdje sloj uza stijenu tamniji i masniji, dok opet prema ju-nom rubu prelazi u prhak sloj sa neto osipine. Glavni nalazi opet su bili otkriveni podstijenom.

U ovom stratumu bili su neto bolje sacuvani ostaci vatrita i ognjita.Na dubini 0,50 m u sjeverozapadnom dijelu sonde ~stanovljeno je jedno vatri-

te. Kao podloga sluila mu je nabijena zemlja i kamena osipina, bez ikakvog premazas gornje strane. Prema tome, ono nije potpuno fiksirano. Svuda okolo bio je rasut lugi gar, koji su ostali iza loenja na ovom vatritu. Pored njega leao je i dugacki, kre-meni no sa T. V, 2.

U jugozapadnom dijelu sonde, na dubini od 0,60 m primijeceno je opet jednonefiksirano vatrite. Tu se zapravo osjetila nabijena zemlja sa kamenom osipinom, aiznad i oko toga mnogo luga.

Od 0,60-0,80 m uza stijenu je bilo prilicno luga, ali se nije mogao konstatovatinikakav trag vatrita.

24 Dr A. Benac - M. Brodar

Na dubini od 0,90 m otkriveno je jedno pravo, dodue primitivno ognjite. Onoje lealo u jugozapadnom uglu sonde, udaljeno oko 2,5 m od stijene. Prema zapadnojstrani, nekoliko vecih kamenova cinilo je polukrug oko ovog ognjita. Unutar toga polu-kruga nabijen je sitan kamen, preko koga je prevucen naboj od zemlje. Ovo ognjite jeneto solidnije izgradeno od obicnih vatrita; ono je bolje fiksirano i spremljeno zaneto duu upotrebu. Svuda oko ovog ognjita leala je masa luga, koji svjedoci o vrlointenzivnoj upotrebi ognjita.

Uz pomenuti kremeni no, u ovom stratumu su nadeni samo keramicki frag-menti. Nikakvog drugog oruda ovdje nije bilo. Pa i keramika je bila zastupljena usasvim umjerenom broju; znatno manje nego u I straturnu. Tako ovaj stratum izlazirelativno siromaniji od ostalih stratuma sonde.

ivotinjske kosti su, medutim, nadene u neto vecem broju nego u Istratumu.Medu onim kostima koje su se dale odrediti!) zastupljena je divokoza sa 4 zuba.

Stratum II leao je na pregradi od nabijene zemlje i kamene osipine. Taj sloj,koji je dijelio II i III stratum (prema rezultatima u sondi E vidimo bolje da se njimeustvari zavravao III straturn!), bio je znatno deblji pod stijenom nego prema junoj,izlaznoj strani. On pod stijenom zauzima dubinu od 0,90-1,20 m, dok se na junoj stranistanjuje na 10 cm i zauzima dubinu od 0,90-1,00 m. Radi se, dakle, vec o nagnutomterenu prema unutranjosti Stijene. - U debljem dijelu ovoga sloja, onom pod malimabriem, nadeno je nekoliko ivotinjskih kostiju i jedan fragmenat impresso keramike.Da nije n().1azau sondi E, mogli bismo to smatrati slucajnim nalazom, koji inace pri-pada III straturnu.

Stratum III lei koso i pod stijenom zauzima dubinu od 1,20-1,40 m, a u junomdijelu dubinu od 1,00-1,20 m. To je reI ati vno tanak sloj u ovoj sondi, ako ga uspo-redimo sa dubinama u sondi C i E. Po ovoj stratigrafskoj osobini on je blii odgova-rajucem stratumu u sondi B.

U ovom tankom stratumu bilo je relativno mnogo vatrita.U gornjih 10 cm stratuma jedno je lealo uza zapadni rub sonde, tacno na sre-

dini. Vrlo malo nabijene zemlje i mnogo stvrdnutog luga su ostali od ovog vatrita. Ujugoistocnom uglu sonde je u istoj ravni lealo drugo vatrite sa potpuno istim ostacima.

Donjih 10 cm stratuma su opet sadravala dva vatrita: jedno u sredini istocnogruba sonde i drugo u jugozapadnom uglu. Obadva su obiljeena izgorjelom zemljom idebljom naslagom luga.

Tako u ovom stratumu imamo vatri ta postavljena neto pred stijenom, odnosnopred malim abrijem. ivotinjske kosti, kao i drugi nalazi leali su vecinom uza stijenuili pod malim abrijem. Dakle, pozadi vatri ta. To daje izvjestan odbljesak ivota u onovrijeme.

Sada je u cjelini nadeno daleko vie kostiju nego u oba gornja straturna. Odnadenih komada mogle su se odrediti sljedece ivotinjske vrste: jelen (3 vilice i 8zuba), vepar (1 vilica i 2 papka), divokoza (1 vilica i 1 rog) i ris (1 vilica).

U III stratumu je dominantna impresso keramika. Ona mu daje osnovnu kul-turnu sadrinu. Pored keramickih fragmen ata nadeno je neto primitivno izradenihkotanih ila i kremenog alata. Nalazi su manji nego u sondi C i E, tako da istom IVstratum prua u ovoj sondi bogatije kulturne nalaze.

Stratum IVaje u stratigrafskom pogledu takoder relativno tanak. Pod stijenomobuhvata dubinu od 1,40-1,60 m, a prema junoj strani od 1,20-1,40 m. Ove dubinestratuma na junoj strani mogu se lijepo pratiti na profilu, i to samo na dijelu uzasondu C.

Vrlo slicno kao u sondi C, i ovdje je stratum IVasacinjavala preteno osipinakamena. Njegov dio sasvim uza stijenu bio je sastavljen od osipine, te spuevih ljuturai ivotinjskih kostiju. Odmah se sa stratigrafskom promjenom, uocavaju i promjene kojesu vladale u ekonomskom i kulturnom pogledu. Dovoljno je napomenuti da je samo u

') Odredivanje ivotinjskih kostiju izvrio je i ovaj put g. Ljubo Coric iz Biolokog insti-tuta u Sarajevu, na cemu mu toplo zahvaljujem.

Crvena Stijena - 1956 25

gornjih 10 cm ovog stratuma nadeno preko 200 komada ivotinjskih kostiju. U tompogledu se ipak dobila neto drugacija slika nego u IV a stratumu sonde C ili E, jer jetamo bilo daleko manje ivotinjskih kostij u.

Ostaje, medutim, i dalje cinjenica da u IVa stratumu nisu poznata vatrita niognjita; nisu, dakle, poznata najvanija obiljeja normalnog ivota u jednom stratumu.Ovdje cu samo spomenuti da su u ovaj posebni stratum sonde D bila ukopana dvamala vatrita koja pripadaju jo stratumu III. To su bile male ukopane jame u kame-noj osipini, sa lugom. Jedno vatrite imalo je u ukopanom dijelu podlogu od veceg ka-mena. Da ova vatrita zaista pripadaju ba III stratumu, potvrduje jedan fragmenatimpresso keramike naden uz pomenuti kamen.

Ovo je, kao i inace u Crvenoj Stijeni, beskeramican stratum. U njemu je na-deno mnogo sitnih kremenih oruda i nekoliko kotanih alatki, sasvim grubo obradenih.Medu kotanim alatom bio je jedan kotani malj.

Od ivotinjskih kostiju mogle su se identifikovati sljedece vrste: jelen (7 vilicai 16 rogova), vepar (3 vilice, 20 zuba i 14 papaka), govece-divlje (3 vilice i 9 zuba), di-vokoza (2 vilice), lisica (1 vilica) i divlja macka (1 vilica).

U sondi D je svakako najinteresantniji stratum IV b. Ovdje je sasvim dola doizraaja cinjenica da se IV b stratum moe podijeliti u dvije faze: IV bI i IV b2 fazu.Neto ovako je primijeceno i u sondi C, ali ne sasvim jasno. Zbog toga se i nije moglogovoriti o ove dvije faze.

Stratum IV b zaprema pod stijenom dubinu od 1,60-2,90 m, a na junoj stranidubinu od 1,40-2,40 m. Pod malim abrijem je stratigrafija potpuno kompletna i tujasno odvajamo pomenute dvije faze. Po kulturnim osobinama bi se moda moglo govo-riti i o posebnim stratumima IV b i IV c. No, u stratigrafskom pogledu se oni otrije neodvajaju (kao to je slucaj sa ociglednim odvajanjem stratuma IVa od stratuma IV b).Zato sam i uzeo samo podjelu na faze IV bI i IV b2

Stratum IV bI je pod malim abrijem obuhvatao dubinu od 1,60-2,50 m, a njemupripadaju i odgovarajuci slojevi prema junom rubu. Prema junom rubu sonde sloj jebio prainast, dok je pod malim abrijem mnogo masniji, tamniji i puniji. U stratigraf-skom pogledu, to je jedan od najdebljih stratuma. U njemu je bio odgovarajuci broj va-trita. Oznacicu ih po dubinama.

Na dubini od 1,80m zapaeni su pod malim abrijem rasuti tragovi jednog va-trita. Od njega je ostala samo garotina i lug.

Na dubini od 1,90 m jedno vatrite je koriceno u jugozapadnom uglu sonde.Ostalo je malo nabijene zemlje i dosta luga.

Na 2,00 m, u sredini malog abrija, bilo je malo ukopan o jedno vatrite. Porednjega je naden red krupnijeg kamena koji je odvajao ovo vatrite i prostor sa spuevimljuturama oko njega od ostalog prostora.

Na 2,10 m ponavlja se vatrite na istom mjestu. Ono je bilo prilicno rasuto, adva veca kamena su cin.ila nekakav njegov zaklon prema vani.

Gotovo potpuno ista slika uhvacena je i na dubini od 2,20 m.Na dubini od 2,40 m vatrite je bilo neto malo pomaknuto prema junoj strani

- izlazu iz malog abrija. Kao i u ostalim slucajevima, obiljeeno je bilo stvrdnutom iizgorjelom zemljom i lugom oko njega.

Jedino je, dakle, vatrite na 1,90 m lealo sasvim van malog abrija, u jugoza-padnom uglu sonde. Sva ostala su koricena pod tim malim abrijem. Nema nikakvesumnje da se ovdje ne radi o nekoj slucaj nosti, nego je to posljedica navika u kori-cenju malog pripecka i citave Stijene.

Stratum IV bI je bio pod malim abrijem izvanredno bogat spuevim ljuturamai ivotinjskim kostima. Ovo posebno vrijedi za slojeve od 1,90-2,20 m. Tu su se iskop isastojali velikim dijelom samo od ljutura i kostiju, kako se to lijepo vidi na T. II, 3gdje je uhvacena situacija na dubini od 2,00 m. Radi ilustracije o intenzitetu ivota uovom periodu, navodim da je u okviru stra tuma .IV bI ove sonde sakupljeno preko 5.000ivotinjskih kostiju. Od njih je samo jedan manji dio mogao da bude odreden, pa takodobivamo sljedecu sliku o ivotinjskim vrstama: najvie je zastupljen jelen (42 vilice,

26 Dr A. Bena.c - M. Brodar

17 zuba. 20 rogova), pa onda dolaze vepar (12 vilica, 6 zuba, 18 papaka), divlje govece(10 vilicCl, 13 zuba), divokoza (19 vilica), srna (2 vilice, 1 lubanja i 2 roga), jazavac (2vilice), zeC'(2 vilice i 3 zuba), lisica (2 vilice), divlja macka (2 vilice) i medvjed (1 vilica).

Ovaj stratum je bio vanredno bogat kremenim i kotanim orudem, o cemu cudonijeti kasnije iscrpne podatke.

Stratum IV b2 je zauzimao pod malim abrijem dubinu od 2,50-2,90 m. U ovomstratumu zapaeni su ostaci samo jednog velikog vatrita; lealo je opet pod malimabrijem na dubini od 2,90 m. Paralelno s tim,. u stratumu IV b2 nema vie ni spuevihljutura. Dodue, one nisu potpuno iscezle, ali nema ni govora o bilo kakvom obilju.Samo tu i tamo ostao je po koji komad, pa u ovoj pojavi vidimo vrlo vanu razlikuizmedu IV bI i IV b2 faze ovog stratuma. Zivotinjske kosti su se takoder vrlo mnogosmanjile, tako da se sada radi o pojedinacnim. primjercima a nikako o nekoj masovnojpojavi. Odredeni primjerci pripadaju: jelenu (4 vilice i 1 rog) i vepru (1 zub).

Kotana oruda su mnogo smanjena, a kremeni alat je i dalje ostao vrlo brojan.to se tice IV stratuma u Crvenoj Stijeni, dobili smo u sondi D njegovu najbolju

sliku. Svojim stratigrafskim osobinama potpuno su i ovdje odvojeni stratumi IVa i b.No, ova vanredna diferencijacija u stratum'u IV b na dvije faze omogucava nam da ula-zimo u detaljno razmatranje razvoja ove nada sve interesantne mezolitske civilizacije.

Sonda E

Stratum I - 0,00-0,40 m. - U jugoistocnom uglu sonde, uza stijenu, bila jeiskopana pomenuta jama za vrijeme rata. - Povrinski sloj stratuma, do 0,10 m, sa-stojao se od praine i sitnijeg i krupnijeg kamena. On je gotovo sterilan. Ostalih 30cm sloja je takoder bilo puno prainaste mase i u tom obliku nije licio na pravi kulturnisloj.

U sredinjem dijelu junog ruba sonde nadeno je na 0,20 m dubine neto osta-taka vatrita. Radi se, zapravo, samo o garotini i stvrdnu tom lugu.

Na istom mjestu je ispod ovog vatrita (na 0,30 m) otkriveno neto bolje sacu-vano ognjite. Relativno nepravilno, ognjite je lealo na podlozi od sitnog kamena. Po-vrina ove podloge bila je vezana dobro ispecenim lijepom, a preko toga i oko ognjitaje bio rasut debeo naboj luga.

Nalazi se sastoje iskljucivo u keramickim fragmentima.Medusloj izmedu I i II stratuma je u ovoj sondi neto deblji - od 0,40-0,70 m

dubine. I ovaj medusloj je bio uglavnom prainast; samo uza stijenu moemo govoritio neto kamene osipine, pomijeane sa prainom. Sloj je prilicno sterilan i tek ponekikremeni artefakt i rijetki fragmenat keramike govori o mijeanju dva stratuma.

U sredini sonde i uza sondu C bili su ostaci dvaju vatrita, ukopanih u ovaj me-dusloj. Oni ce pripadati stratumu 1. Obiljeeni su jako stvrdnutim lugom.

Stratum II je vec nagnut prema unutra. On je zbog toga uza stijenu dopirao od0,70-1,30 m, a prema izlaznoj strani od 0,70-1,10 m. Citav ovaj stratum je takoder vrloprainast. Jedino uza stijenu se osjecala manja mjeavina kamene osipine. Za cijelo vri-jeme razvoja ovoga stratuma u sondi E, na ovom prostoru je najintenzivnije loenavatra. To zakljucujemo po velikoj kolicini luga i gara i po ostacima brojnih vatrita.

Vrlo jasni ostaci jednog vatrita ili pravog ognjita dolaze vec na 0,80 m, uz rubsonde C. Ono je lealo na jako nabijenoj i izgorjeloj kamenoj osipini, ali bez ikakvegornje prevlake. Okolo je jak naboj luga.

Isto uz rub sonde C, ali neto vie prema stijeni, bilo je po jedno vatrite na0,90 i 1,00m dubine. Indicije: izgoren naboj i mnogo luga. Osim toga, u sredini sonde jena ovim dubinama leao ogroman lug, bez vidljivih tragova vatrita.

Slicno vatrite, samo malo vie odmaknuto prema sredini sonde, bilo je i nadubini od 1,10m.

Konacno, na dubini 1,20m nadeno je u sredini sonde jedno veliko vatrite izdu-enog oblika. Podloga je i ovdje nacinjena od sitnog kremena, dobro nabijenog. Okolo;lug i garotina.

Crvena Stijena - 19!J6 27

Nalazi u ovom stratumu bili su vrlo siromasUl. To su ivotinjske kosti jelena (2vilice i 6 rogova), vepra (1 zub), goveceta (1 zub i 1 rog), lisice (1 zub), vuka (1 vilica i 1zub derac) i neto keramickih fragmenata.

Stratum III jo vie pojacava nagib prema unutranjosti. Uza stijenu ide od1,30-1,80 m, a prema junom rubu od 1,10-1,45 m. - U gornjem dijelu stratuma (otpri-like 1,10-1,25 m i 1,30-1,50 m) sloj se sastojao preteno od prainastog naboja i kameneosipine. Uza stijenu je kamena osipina bila neto krupnija, a prema jugu sitnija. Slojove osipine je znatno deblji u sjeverozapadnom dijelu sonde.

U ovom sloju stratuma je nadena ista impresso keramika kao i u donjim njego-vim slojevima. Time je definitivno potvrdeno da se III stratum zavrava jednim slojemosipine, cime se vidno odvaja od iduceg straturna.

Donji dio stratuma je sacinjavao obican kulturni sloj, sa neto luga i paljevine.Ovdje je bilo i nekoliko malih vatrita. U svemu cetiri vatrita na raznim dubinama:dva je oznacavao samo jak lug, a kod druga dva je nekoliko komada vecih kamenicasluilo za zaklon. Prema tome, u ovom stra tu mu sonde E nije narocito intenzivno loenavatra. U vezi s tim, nadeno je i manje ivotinjskih kostiju nego u odgovarajucem stra-tumu sonde D, iako se moglo vie njih odrediti. One pripadaju sljedecim ivotinjama:jelenu (~ vilica i 5 rogova), vepru (3 vilice i 1 papak), divljem govecetu (3 vilice i 2zuba), divokozi (3 vilice) i lisici (1 vilica).

Inace, kulturni sadraj potpuno odgovara situaciji u ostalim sondama.Stratum IVaje i ovdje sacinjavala kamena osipina; pod stijenom je dopirao od

1,80-2,10 m, a na suprotnoj strani od 1,45-1,65 m. U ovom stratumu je nadena po-neka ivotinjska kost, a inace gotovo samo sitna kremena oruda. Na jednom mjestuustanovljena je mala jama, ispunjena zemlj om i lugom. Ocito da je ova jama bila uko-pana od stanovnika III straturna, jer to potvrduju i dva fragmenta impresso keramikekoji su upali iz mladeg - III stratuma. Od ivotinjskih kostiju nadena je jedna vilica,1 rog i 1 lubanja jelena, 1 zub vepra, 1 vilica jazavca i 1 zub divljeg goveceta.

Konacno, stratum IV b se protezao od 2,10-2,90 m uza stijenu i 1,65-1,85 m nasuprotnoj strani. To je, opet, obican kulturni sloj, dosta taman i tu i tamo pomijeansa neto kamena. Pod stijenom se i ovdje mogu prilicno dobro odvojiti dvije faze, s timto stratum IV bI ide od 2,10-2,60 m dubine, a stratum IV b2 od 2,60-2,90 m.

U stratumu IV bI je bilo relativno mnogo ivotinjskih kostiju, a isto tako i jakomnogo spuevih ljutura. Ovo se, dakle, slae sa situacijom u sondi D. ivotinjske kostipripadaju jelenu (10 vilica i 17 rogova), vepru (3 vilice, 3 zuba i 1 papak), divljem go-vecetu (1 zub), divokozi (7 vilica) i zecu (1 vilica). U ovoj fazi su mogla biti konstatovanapo mnoini zbijenog i rasutog luga dva veca vatrita: jedno na 2,30 m a drugo na 2,40 m.Obadva su se nalazila uza samu stijenu.

Ostali nalazi isto odgovaraju onima u sondi D.U stratumu IV b~ gotovo nema spuevih ljutura. Pa i ivotinjske kosti su znatno

smanjene; nadeno je 8 vilica i 8 rogova jelena i jedna vilica divokoze.U ovoj fazi su konstatovana tri vatrita uza stijenu; svatri obiljeena jako na-

bijenim lugom. Nije mogla biti ustanovljena nikakva cvrsta podloga od sitnog kamena.

Sonda F

Ova sonda nema ni izdaleka onaj znacaj koji su imale sonde DiE ili sonda C.Ona ide prema periferiji, gdje se teren naglo die pa je i sonda mnogo plica od onihprethodnih. Posebno je tanak sloj na junoj strani, gdje se i pojedini stratumi sasvimteko odvajaju. Stratigrafija pojedinih stra tuma izgleda ovako:

- I stratum - 0,00-0,40 m,- II stratum - 0,40-0,70 m, odnosno 0,40-0,50 m,- III stratum - 0,70-1,20 m, odnosno 0,50-0,60 m,- IVa stratum 1,20-1,50 m, odnosno 0,60-0,70 m,- IV b stratum - ostaci sloja samo medu gromadama kamena.

28 Dr A. Benac - M. Brodar

Stratumi I, III i IVa su uglavnom prainasti, pomijeani sa neto manjeg i vecegkamenja. Stratum II se, naprotiv, sastojao od naboja luga. To ce biti ostaci odbacenogluga iz unutarnjeg dijela stijene.

Nalazi u svima slojevima su sporadicni i siromani, a jedino nekoliko vanrednihkomada iz stratuma I zasluuje posebnu panju.

Sonda G

Ova sonda se jo daleko slabije mogla iskoristiti u stratigrafske svrhe. Usta-novljeno je samo da stratum I ide od 0,00-0,40 m, odnosno 0,00-0,20 m. Inace, premajunoj strani ovaj sloj je bio debeo svega 1 m. S obzirom na ovoliki broj stratuma, tuse nije moglo ocekivati neko bolje odvajanj e pojedinih stratuma. Nalazi su se moglipratiti samo tipoloki, prema vec odredenoj stratigrafiji iz drugih sondi.

Iskopavanje u sondama F i G je pokazalo da se nalazi od V stratuma daljemogu traiti samo prema stijeni i pod malim abrijem. Tamo je dalje iskopavanje ipreuzeo M. Brodar. Njegovi rezultati se nastavljaju na ovaj rad.

*

u opcoj stratigrafskoj slici gornjih stratuma Crvene Stijene nije dolo do bilokakvih bitnih izmjena poslije ovog drugog sistematskog iskopavanja. Stratumi su opetbili jasno odvojeni i idu onim redom kojim je to ustanovljeno u sondi C. Jedina pot-puno nova stvar je dalja podjela stratuma I\Vb na dvije faze. Ovo je ustanovljeno usondama DiE, a posebno u D.

Problem slojeva sa kamenom osipinom ostaje i sada nedovoljno rasvijetljen. Ovislojevi odlucno odvajaju IV od III stratuma, III od II stratuma, pa donekle i II od Istratuma. Isti takav sloj osipine odvojio je L V od IV stratuma. Vec sam u prvom raduo Crvenoj Stijeni iznio jedno svoje miljenje o ovom fenomenu.2) Ovim novim iskopa-vanjem ustanovljeno je definitivno da ove pregrade izmedu stratuma nisu sterilne.One pretstavljaju kraj u razvoju pojedinog stratuma (i u stratigrafskom i u kultur-nom pogledu), a za njihovo objanjenje postoji nekoliko mogucnosti.

a) U pomenutim periodima pecina je mogla sluiti kao privremeno stanite, pa seza to vrijeme nesmetano taloilo sitno kamenje.

b) Pripecak je u to vrijeme sluio samo kao radionica oruda( ta je asocijacijaposebno vezana za stratum IVa i V stratum).

c) Klimatski uslovi, odnosno naglije promjene u klimi mogle su usloviti breosipanje kamena sa stijene.

d) Stanovnici su sami navlacili i sipali ovo sitno kamenje radi izolacije od vlage.Ovu posljednju hipotezu iznosim tek sada. Ona mi izgleda cak najblia objek-

tivnoj istini, s obzirom na citavu atmosferu u pecini. Sasvim je moguce da je debljisloj normalnog kulturnog sloja, sa mnogo 1uga i gara, zadravao vlagu i zato postajaoneugodan i nepogodan. Jedan ovakav nasip sitnog kamena mogao je dobro da slui kaoizolator.

U ovoj vjerovatnoj hipotezi, kao i u svakoj drugoj, neobicno mnogo smetapravilnost u pojavljivanju slojeva sa osipinom. Oni redovno cine zavrnu fazu urazvoju jednog stratuma. Zato bi se ovakva izolacija vrila u tacno fiksiranim peri-odima?! I zato bi to moralo biti na kraju odredenih kulturnih faza, bez obzira na du-inu njihova trajanja?! Skoro bi se mogao pozvati u pomoc i slucaj kod ovog pravil-nog smjenjivanja osipine. - No, bez obzira na sve, ostaje cinjenica da slojevi osipineodlicno odvajaju pojedine stratume i da je na ovaj nacin stvorena jedna vanredna stra-tigrafska skala u Crvenoj Stijeni. - Inace, sva cetiri gornja stratuma pripadaju hu-musnom kompleksu u ovom nalazitu.

Posmatrajuci stratigrafsku sliku za gornje stratume, lako uocavamo da je dalekonajdeblji IV b stratum (i u njemu IV bI faza). On je, prema tome, najdue i trajao, ato sam vec fiksirao i u prvom radu.3)

2) GZM 1957,str. 23 i 24.8) Ibid., str. 23.

Crvena Stijena - 1956

EKONOMSKA STRATIGRAFIJA

29

Na osnovu dobivenih podataka o vatritima i ognjitima, ne moe se uociti ni-kakva narocita pravilnost u kori::enju pe cine. Vatra je loena svuda i samo nekielementi govore o izvjesnim detaljima.

Moemo na prvom mjestu navesti nacine na koje su fiksirana vatrita i ognjita:a) najbolje fiksirana vatrita nazvacemo pravim ognjitima. Ona su imala podlogu

od dobro nabijenog kamena; ta podloga je prevucena premazom ilovace i tako cvrstofiksirana. Ova vrsta ognjita je dosta rijetka i pripada II i I straturnu. U Istratumutakva ognjita su i udubljena te cine cak pravilnija konkavna udubljenja.

b) Najveci broj vatrita je imao kao podlogu samo nabijeni sitni kamen. Natome je neposredno loena vatra.

c) Neka vatrita su imala sa strane vece kamenice, koje su sluile kao zaklon.d) Konacno, u pecini je loena vatra na razlicitim mjestima bez ikakve podloge.Crvena Stijena je svojom konfiguracijom odredivala i nacin ivota u njoj. Zato

nije nikakvo cudo to su vatri ta potpuno ista i u mezolitskom i u neolitskom periodu.Tek u srednjeneolitskom stratumu i u I stratumu su ova neto bolje fiksirana i izra-dena. - Prema nalazima, cini se da je vatra neto vie loena u sondi D nego u C iE. Vatrita su vecinom leala na rubu ili ispod malog abrija. Na taj nacin, mali abri jebio i dobro zagrtjavan i dobro zaticen.

Kako pokazuje opca stratigrafija, IV stratum smo sada zapravo podijelili u trifaze (stratum IVa, IV b1 i IV b2). Prema novim nalazima, opca ekonomska slika se nijegotovo nita izmijenila. Ostaje cinjenica da su mezolitski stanovnici IV stratuma biliprvenstveno lovci, koji su lovili najvie jelena, a zatim vepra, divokozu, divlje govece,srnu, jazavca, zeca, pa onda i neke zvijeri (medvjeda, lisicu i divlju macku). Za-nimljiva je, svakako, slika izvedena na osnovu statistike o nadenim ivotinjskim ko-stima. Potpuno jasno se vidi da je stratum ili faza IV b1 bio period u kojem je naj-vie bujao lovacki ivot ove mezolitske grupe. Sama cifra od 5.000 nadenih ivotinj-skih kostiju u ovom sloju sonde D najbolje svjedoci o intenzitetu lovacke djelatnosti.Ta djelatnost je znatno manja u stratumu IV b2, a naglo jenjava u mladem stratumuIVa. S tim se potpuno slau i nalazi spuevih ljutura. U obje sonde sa ovako pre-ciznom stratigrafijom (D i E) spueve ljuture pripadaju preteno fazi IV b1. Neki di-jelovi sloja u toj