SVETI VLADIKA NIKOLAJ OHRIDSKI PROLOG J A N U A R 1. JANUAR 1. Obrezanje Gospoda i Boga i Spasa naega Isusa Hrista. U osmi dan po roenju bi Mladenac boanski donesen u hram i obrezan shodno zakonu po stojeem u Izrailju jo od vremena Avramova. Tom prilikom nadedoe mu ime Isus kako je i blagovestio arhangel Gavril Presvetoj Devi. Starozavetno obrezanje predobraava novozavetno krtenje. Obrezanje Gospoda pokazuje, da je On primio na sebe istinsk o telo ljudsko a ne prividno, kako su docnije uili o Njemu jeretici. Jo je Gospod obrezan i za to to je hteo da ispuni sav zakon, koji je On sam dao kroz proroke i praoce. Ispunivi taj propis zakonski On ga je zamenio krtenjem u crkvi Svojoj. "J er u Hristu Isusu niti to pomae obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar" (Gal. 6, 15), objavljuje apostol. (U crkvenoj slubi ovaj Gospodnji praznik nema ni predpr aznistva ni popraznistva). 2. Sv. Vasilije Veliki arhiep. Kesarijski. Roen u vreme cara Konstantina. Jo kao nekrten uio se 15 godina u Atini filosofiji, r etorici, astronomiji i svima ostalim svetskim naukama toga vremena. kolski drugov i su mu bili: Grigorije Bogoslov i Julijan, docniji car odstupnik. U zrelim godi nama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivim uiteljem Evulom. Bio episko p Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina, a zavrio svoj zemni ivot napuniv 50 godin a od roenja. Veliki pobornik Pravoslavlja, velika lua moralne istote i revnosti ver ske, veliki bogoslovski um, veliki strojitelj i stub crkve Boje - Vasilije se pun ozasluno naziva Velikim. U crkvenoj slubi naziva se pelom crkve Hristove, koja nosi med vernima i aokom svojom bode jeretike. Sauvana su mnogobrojna dela ovoga Oca C rkve, bogoslovska, apologetska, podvinika i kanonska; isto tako i sluba, nazvana po njegovom imenu. Ova sluba slui se 10 puta u godini, i to: 1. januara, uoi Boia, uoi B ogojavljenja, u sve nedelje asnog posta osim Cvetne, na Veliki etvrtak i na Veliku Subotu. Mirno se upokoji sv. Vasilije 1. januara 379. god. i preseli u carstvo Hristovo. Ti to zakon svetu i oveku dade, Ti, Zakonodave, sam pod zakon stade, Druge silom - Sebe dragovoljno - veza, Zato osmog dana telom se obreza. Ispunivi zakon ti ga smeni novim: Obrezanje plotsko zameni duhovnim. Da neiste strasti reemo od sebe I u duhu istom da gledamo Tebe. Volju tela duhom sei i tesniti, Volju Tvoju, Spase, duhom ispuniti Tom se obrezanju sveci nauie, Svoj plameni primer nama ostavie. Vasilije divni, slian sjajnoj lui. Takvom obrezanju pokolenja ui. Slava Vasiliju, Tvom velikom sluzi, Velik, jer zbog Tebe smiri se i suzi. Zato vei posta, i Veliki osta. RASUIVANJE

Zato treba sluati Crkvu a ne jednoga oveka koji misli protiv crkve, ma on bio na zvat i najveim misliocem? Zato to je crkvu osnovao Gospod Isus Hristos, i zato to c rkvu nadahnjujui rukovodi Duh Boji Sveti. Zato jo to crkva oznaava dravu svetih, gradi nu pitomih voaka. Ako jedan ustaje protiv drave svetih, znai da je on nesveti, te z ato njega sluati? "Crkva je ograda," govori premudri Zlatoust; "ako si unutra, vuk ne ulazi; ako li izae, zverovi e te uhvatiti... Ne udaljuj se od crkve: nita silnij e od crkve nema. Crkva ti je nada, crkva spasenje. Od nebesa je ona via, od kamen a tvra, od zemlje ira; nikad ne stari, uvek se podmlauje." SOZERCANJE Da sozercavam obrezanje Gospoda Isusa i to: 1. Njegovu slavu u nebesnom carstvu gde mu heruvimi slue sa strahom i trepetom, 2. Njegovo ponienje i smirenje u inu obrezanja, namenjenom za grenike, 3. da sozercavam srce svoje: koliko sam ga obrezao od grenih pomisli, poroka i st rasti. BESEDA o tome kako se treba uklanjati od zla i initi dobro Ukloni se od zla i uini dobro (Ps. 33, 15) Ovim reima iskazan je sav trud na kojim treba da se trudimo ovde na zemlji i u zemlji, to jest na ovoj zemlji materijalnoj i u ovome telu materijalnom. ta treba , dakle, da bude trud na? Da steknemo dve navike: jednu - uklanjati se od zla, i drugu - initi dobro. A o tome ta je dobro a ta zlo, kazuje nam naa savest nepotpuno i nejasno, jer je grehom pomraena, a nauka Hristova potpuno i jasno. ta trai od nas Gospod na, brao? Trai da kao to su oltari nai uvek okrenuti Istoku, ako i due nae da budu uvek okrenute ka dobru. Da ostavljamo zlo iza lea, u senci, u ponoru zaborava, u tami bivega, a mi iz godine u godinu, iz dana u dan, da se pr uamo ka dobru: da mislimo o dobru, da eznemo za dobrom, da govorimo o dobru, da ini mo dobro. Gospod trai zidare a ne ruioce. Jer ko zida dobro, samim tim rui zlo. Ko se pak okrene da rui zlo, brzo zaboravi zidati dobro i pretvara se u zloinca. Mrzei na zlo, drite se dobra (Rim. 12, 9), ui nas apostol Hristov. Mrzi na zlo, no ne mrzi na oveka koji ini zlo, jer je bolesnik. Ako moe, lei bolesnika, no ne ubijaj ga mrnjom tvojom. Dri se dobra, i samo dobra, jer je dobro od Boga, i jer je Bog r iznica svih dobara. O Gospode dobri i svedobri, naui nas uklanjati se od zla i initi dobro radi sla ve Tvoje i radi spasenja naeg. Tebi slava i hvala vavek, Amin. 2. JANUAR 1. Sveti Silvestar, episkop rimski Roen u Rimu i od mladosti izuen svetskoj mudrosti i veri Hristovoj. Svoj ivot je uv ek upravljao prema zapovestima jevanelskim. Mnogo se koristio poukama svetenika Ti moteja, ijem je pogubljenju za veru i sam prisustvovao, pa gledajui primer junakog portvovanja svoga uitelja, i sam se zapojio takvim duhom za ceo ivot svoj. U trides etoj godini postao je episkop rimski. Popravljao je obiaje hriana. Tako, na primer, ukinuo je post svake subote, kako se to dotle dralo kod nekih hriana, i odredio, d a se posti samo Velika Subota kao i one subote koje padnu uz postove. Svojim mol itvama i udesima pomagao je, da se car Konstantin i majka mu Jelena obrate u veru pravu i krste. Sadejstvovao carici Jeleni da pronae asni krst. Upravljao je crkvo m Bojom dvadeset godina i esno je skonao svoj zemaljski ivot preselivi se u Carstvo n ebesko. 2. Prepodobni Serafim Sarovski Jedan od najveih Ruskih podvinika, prozorljivaca i udotvoraca. Roen 1759. a prestavi

o se 1833. godine. Odlikovao se velikom smernou. Kada ga je sav svet slavio, on je sebe nazivao "ubogi Serafim". 3. Sveta Teodota Majka svete brae Kozme i Damjana, besrebrenika i udotvoraca. ivela je ivotom bogougo dnim i u takav ivot uputila i sinove svoje. 4. Prepodobni Amon. Veliki podvinik V veka. Bio nastojatelj manastira . Pod njegovim rukovodstvom podvizavalo se oko tri datni dar udotvorstva i prozorljivosti. Kad ga je mu ree: "Budi slian prestupniku u tamnici, i kao ija, tako se i ti pitaj sa strahom". Gospode predivni, u svetim si divan, Kroz svece se javlja moan, milostivan, Ko sunce kroz zvezde Ti kroz svece sija. Smernim silu daje, u Raj ih uzvija. Prostim mudrost deli, kroz njih znalce srami, Bedne blagom blai, gladne nebom hrani. Ti od svake vrste svetitelja ima, Od svakog uzrasta Ti u svece prima. Od svakog uzrasta, i od svake krvi, Bez kaste, bez marke: poslednji il' prvi. iste od grehova, i u dobru rodne, Due blagorodne, Tvome Hristu srodne Ti svecima zove. I svakog priziva Da svetitelj bude. Odzvane omiva. Omiva od greha, da s' ko vuna bele. Sva nebesa s Tobom takvim se vesele. Silvestar bi takav, njemu se veseli, Zbog njega i nama ti blagoslov deli. RASUIVANJE Kako da odgovori onima koji govore: ne moe Hristos udotvorac da stane u nau logik u. Odgovori prosto: stanite vi u Njegovu. U Njegovu logiku staje sva venost i sve blagorodstvo vremena pa e se, ako elite, nai mesta i za vas. Ako ne moe bure u napr stak, moe naprstak u bure. Blaeni Kliment Aleksandrijski veli: Filozofi su deca sve dok ne postanu ljudi kroz Hrista... jer istina nikad nije samo miljenje." Hristo s je doao da popravi ljude pa, dakle, i logiku ljudsku. On je na Logos i naa Logika . Zato mi moramo upravljati na razum prema Njemu a ne Njega prema naem razumu. On je korektiv naeg razuma. Ne ravna se sunce prema naem satu nego na sat prema suncu. SOZERCANJE Da sozercavam Gospoda Isusa Hrista kao boansko Slovo (Logosa) i to: 1. kako je trojedini Bog sve sazdao Slovom Svojim, tj. Hristom Gospodom, 2. kako je beslovesan svaki ovek koji se udaljava od Hrista, Slova Bojega, i u kom e nema Hrista. BESEDA o oholosti Oholost dolazi pred pogibao, i ponosit duh pred propast (Prie Sol. 16, 18) Od svega to postoji na etiri strane sveta ta nas, ljude smrtne, moe uiniti oholim Tavenisiotskog u gornjem Misiru hiljade monaha. Imao je blago jedan monah pitao za savet, on to on neprestano pita: kad e doi sud

osim gluposti i demonske obmane? Nismo li goli i jadni doli u ovaj svet, i neemo l i takvi iz njega izai? Sve to imamo, nismo li pozajmili i neemo li smru sve morati p ovratiti? Ah, koliko je puta ovo reeno i - preuveno! Nita ne donesosmo u ovaj svije t, dakle ne moemo nita ni odnijeti (I Tim. 6, 7), govori premudri apostol. I kad B ogu rtvu prinosimo, prost hleb i prosto vino, mi govorimo: Tvoja od Tvojih Tebi p rinosimo!, jer nita u svetu mi nemamo svoje: ni mrvu hleba, ni kap vina - nita to o d Boga nije. Vaistinu, oholost je ki gluposti, ki uma pomraena, roena iz zle veze s demonima. Oholost je irok prozor kroz koji brzo izvetravaju sve nae zasluge i sva dobra dela. Nita nas ne ini pred ljudima tako praznim ni pred Bogom tako nedostojn im kao oholost. Kad Gospod nije ohol, kako mi to da budemo? Ko bi imao vie prava da bude ohol od Gospoda, koji svet stvori i koji ga svojom silom dri? I gle, On s e ponizi do sluge, sluge celom svetu; do smrti, smrti na krstu! O Gospode smerni, sagori u srcu naem avolski usev oholosti ognjem Duha Tvog Sve tog, i usadi u nj blagorodni usev smernosti i krotosti. Tebi slava i hvala vavek . Amin. 3. JANUAR 1. Prorok Malahija. Poslednji od proroka po vremenu. Rodio se posle povratka Jevreja iz ropstva vavi lonskog. Bio je licem neobino lep. Po predanju, narod ga je nazivao angelom, moda zbog njegove spoljanje lepote ili zbog duevne istote, ili pak zbog drube s angelom B ojim. esto je govorio s angelom licem u lice. Kada se to deavalo, i drugi su neki ul i glas angelski, ali se nisu udostojili da vide lice angelsko. Ono to mu je angel javljao, mladi prorok je i proricao. Vikao je na neblagodarni Izrailj i na beza kone svetenike. Na petsto godina pre Hrista prorekao je jasno pojavu i slubu Jovan a Krstitelja. No, u glavnom, on je prorok dana Stranoga Suda. Predstavio se Bogu u mladosti i posle njega nije vie bilo proroka u Izrailju do Jovana Krstitelja. 2. Sveti muenik Gordije. Roen u Kesariji Kapadokijskoj. Bio je oficir u rimskoj vojsci u vreme cara Likini ja. No kada nasta strano gonjenje hriana, on napusti vojsku i svoj in i udalji se u pustinju Sinajsku. Usamljen na planini Horivu, Gordije provoae vreme u molitvi i r azmiljanju o tajnama neba i zemlje. Naroito, pak, razmiljae o sujeti i nitavnosti sve ga onoga oko ega se ljudi toliko mue i bore na Zemlji, pa najzad poeli da umre i pr eseli se u ivot neprolazni i netruleni. S tom eljom on sie u grad u vreme nekih nezn aboakih trka i igara. Prijavi se gradonaelniku kao hrianin. Uzalud ga ovaj odvraae od ere, s laskama i pretnjama. Gordije osta nepokolebljiv i tvrd kao dijamant i gov orae: "Nije li oito bezumlje kupovati ovim kratkovremenim ivotom venu muku i pogibao duevnu?" Na smrt osuen, on radosno hitae gubilitu i usput govorae delatima o divnoj i slatkoj nauci Hristovoj. I s imenom Isusovim na usnama on predade svoje mlado t elo mau a pravednu duu Bogu 320. godine. 3. Sveta Genoveva. Zatitnica grada Pariza. Postom, molitvom i milostinjom udostojila se Carstva Boije g i upokojila se 3. januara 512. godine u 89. godini svoga ivota. Malahija javlja to mu angel zbori: - Dan, dan, o dan ide! dan to ko pe gori. Ko e ga podneti? ko se odrati? Ko sa svojom pravdom pred Sudiju stati? Svi bezboni bie ko suha strnjika. Hrana gladnom ognju. Pla, uzdah i cika! Preliva se oganj. i ko reka tee, ta tu moe jezik grenika da ree? Svetenici moji, beslavnici moji, to vam jezik slavu Gospodnju ne poji? Prezreni postaste kod naroda svuda, Jer sud moj prezreste, i zakon, i uda.

Ja Gospod govorim, Gospod nad vojskama, O da teka suda mrskim vraarama! Kad oganj pojuri, dim, i strana huka, Tad Gospodnja vie ne miluje ruka. Pokajte se ljudi, dok jo ima dana, Vratite se k meni, pa u i ja k vama. Ja Gospod govorim, Gospod nad vojskama: Vratite se k meni, pa u i ja k vama. Malahija javlja to mu angel zbori: - Dan, dan, o dan ide! dan to ko pe gori! RASUIVANJE Ponienje i propast poputa Bog na ohola oveka, kada ovaj misli da je njegova sila za navek osigurana. Kada zli rimski eparh Tarkvinije posee blaenog Timotija, priz va on svetoga Silvestra i zapreti mu smru ako mu ne prokae zaostavtinu Timotijevu i ako jo uz to odmah ne prinese rtvu idolima. Bez straha i trepeta odgovori mu proz orljivi svetac jevanelskim reima: bezumni ove noi uzeu duu tvoju od tebe, a ono to se hvali da e naneti meni (tj. smrt), desie se tebi. Oholi eparh okova Silvestra u okov e i vre ga u tamnicu s namerom da ga uskoro pogubi. Uinivi to on sede da rua. No rib lja kost zastade mu u grlu. Od podne do ponoi muie se lekari da mu ivot spasu, ali s ve uzalud. U ponoi Tarkvinije ispusti svoju oholu duu u najveim mukama. I tako se o bistini proroanstvo sv. Silvestera, a i re biblijska: oholost dolazi pred pogibao (Prie Sol. 16, 18). SOZERCANJE Da sozercavam angela hranitelja i to: 1. kako mi on stoji s desne strane podravajui me sve dok ja ne ostavim zakon Boji, 2. kako sam ga ja mnogo puta uvredio i od sebe odagnao, greei se o zakon Boje. BESEDA o tome kako se srcem zadobija Carstvo Boje a ne jezikom Nee svaki koji mi govori: Gospode! Gospode; ui u carstvo nebesko (Mat. 7, 21) Jezikom se, brao, ne osvaja carstvo Boje nego srcem. Srce je riznica onoga blag a kojim se carstvo kupuje, srce a ne jezik. Ako je riznica puna blaga Bojega, to jest jake vere, dobre nade, svetle ljubavi i dobrih dela, onda je i vesnik toga blaga, jezik, veran i mio; ako li je riznica prazna od svega toga blaga, onda je i vesnik njen laan i drzak. Kakvo srce, onakve i rei. Kakvo srce, onakva i dela. Sve, sve zavisi od srca. Pritvorstvo je nemono i pred ljudima, jo nemonije pred Bogom. Ako sam ja otac, g ovori Gospod kroz proroka Malahiju, ako sam ja otac, gde je est moja? I ako sam g ospodar, gde je strah moj? To jest: ujem da me zovete ocem, ali ne vidim da me est vujete srcem. ujem da me zovete gospodarem, ali ne vidim straha prema meni u srci ma vaim. Naa molitva: Gospode! Gospode! krasna je i korisna samo onda kada izvire iz mo litvenog srca. Sam je Gospod naredio da se molimo neprestano, ali ne samo jeziko m, da bi nas ljudi uli, nego zatvoreni u klijet srca, da bi nas Gospod uo i video. Gospode velianstveni i divni, izbavi nas od licemerstva i ulij strah Tvoj u sr ca naa, da bi srce nae stajalo neprestano uspravno na molitvi pred Tobom. Tebi sla va i hvala vavek. Amin.

4. JANUAR 1. Sabor svetih Sedamdeset apostola. Osim dvanaest velikih apostola, Gospod je izabrao jo i sedamdeset drugih, malih a postola, i poslao ih na propoved Jevanelja, "I posla ih dva po dva pred licem svo jim u svaki grad i mjesto kuda namjeravae sam ii... Idite; evo ja vas aljem kao jag anjce meu vukove" (Lk 10, 1 i 5). No kao to je jedan od Dvanaestorice, Juda, otpao od Gospoda, tako su neki od ovih Sedamdeset odustali Gospoda ne s namerom izdaj stva, nego po nemoi ljudskoj i malovernosti (Jn 6, 66). I kao to je Judino mesto b ilo popunjeno drugim apostolom, tako su i mesta ovih bila popunjena drugim izabr anicima. Ovi apostoli trudili su se na istom poslu kao i dvanaest velikih aposto la, bili su pomonici Dvanaestorici u irenju i utvrivanju Crkve Boje u svetu. Mnoge m uke i pakosti pretrpeli su oni od ljudi i demona, no njihova tvrda vera i arka lj ubav prema vaskrslom Gospodu uinila ih je pobediocima sveta i naslednicima Carstv a Nebeskoga. 2. Jevstatije, arhiepiskop Srbski. Roen u Budimljanskoj upi od roditelja bogobojaljivih. Kao mladi zamonaio se u Zeti, p a je preao na vii podvig u Hilendar. Vremenom postane igumanom hilendarskim. I kao iguman bude izabran za episkopa zetskog, a posle izvesnog vremena i za arhiepis kopa Srbskog. Bio je mu visoko dobrodeteljan i upravljao je stadom Hristovim s re vnou i ljubavlju. Upokojio se mirno 1279. godine u starosti, uzviknuvi pred smrt: " U ruke tvoje Gospode predajem duh moj". Moti mu poivaju pod spudom u hramu Peke pat rijarije. 3. Evnuh carice Kandakije. Apostol Filip krstio je ovoga crnca i evnuha (Dap 8, 26-39). Po krtenju evnuh se vratio doma i poeo propovedati Hrista. On je bio prvim apostolom vere meu crncima u Etiopiji. Skonao je mueniki i udostojio se Carstva Bojeg.

4. Prepodobnomuenik Onufrije Hilendarac. U mladosti naljuti se na roditelje i pred Turcima izjavi da e se poturiti. Odmah z a tim pokaja se za te rei, ode u Hilendar gde se zamonai. Muen saveu, on se rei na mue itvo. Zato, s blagoslovom duhovnika svoga, ode u Trnovo, gde se javi Turcima, obj avi sebe hrianinom, naruga se Muhamedu, zbog ega bi poseen 4. januara 1818. godine u tridest drugoj godini svoga ivota. Telo ovog duhovnog viteza nije sauvano, jer ga Turci bacie u more. O vitezi krsta, sinovi svetlosti, Vi jo niste proli, deco budunosti, Jer vi niste mrtvi, ka' to Hristos nije, No ivi ivotom to nikad ne gnije. Vencedavac Gospod uvena vas krasno to mu ime sveto objaviste glasno Pred cari i knjazi, pred strani delati. Vi sluiste Bogu - svet vam mukom plati. Hodiste za Hristom, o Hristove pele! Svet naliste medom, napuniste zdele! Ublaiste due, umiriste strasti, Hristovim mirisom zemlju okadiste, So i svetlost svetu i tamjan mu biste. Sedamdeset druga, svi s ljubavlju istom, Ko grane sa stablom svi sljubljeni s Hristom; Sedamdeset zvezda oko Sunca - Hrista, I angeli tu su, i Deva Preista, Tu slast neskazana, radost neviena, Pobednika slavnih prolaznog vremena. Apostoli sveti, slava vam i hvala, Iz vae je krvi pravda procvetala.

RASUIVANJE Bog slua molitve pravednika. To se jasno vidi iz ivota Mojseja i Ilije i ostali h starozavetnih pravednika i proroka, kao i iz ivota apostola i svetitelja. Kada se sv. Genoveva kao kaluerica podvizavala u Parizu, dogodi se da Atila sa svojim divljim Hunima opkoli Pariz. Strah i uas obuzme sve itelje Pariza koji su svakoga a sa oekivali zauzee grada od neprijatelja. Tada sv. Genoveva pozove narod da posti i Bogu se moli pa e se nesrea otkloniti. Mnotvo ljudi i ena odazovu se pozivu ove sv etiteljke i ponu postiti i moliti se. Sama pak Genoveva najvie je postila i najusr dnije se Bogu molila. Posle kratkog vremena neprijatelj se okrene od Pariza, bez ikakvih vidljivih uzroka, i ode na drugu stranu. Ono to ne moe uiniti ma mnogih gren ika, moe molitva jednog pravednika. SOZERCANJE Da sozercavam bogatstvo Boje sile, mudrosti i ljubavi i to: 1. bogatstvo te sile, mudrosti i ljubavi, pokazane u stvorenoj prirodi, 2. bogatstvo te sile, mudrosti i ljubavi, otkrivene svetu kroz Gospoda Isusa Hri sta. BESEDA o graanima onoga sveta Od svijeta nijesu, kao ni ja to nijesam od svijeta (Jov. 17. 16) Hristos Gospod nije od ovoga sveta nego samo u odelu ovoga sveta. To je vojvo da, preobuen u odelo sunja, da spase sunje, zarobljene grehom, materijom i satanom. Pa kakav je vojvoda, takvi su i vojnici njegovi. I oni po duhu nisu od ovoga sv eta: nisu sunji no slobodni, nisu robovi no gospodari, nisu truleni no besmrtni, n isu propali no spaseni. Takvi su svi oni koje Hristos regrutova i koji, okusivi b esmrtni ivot, dragovoljno se odrekoe sveta i pristae uz Njega, i ostae mu verni do k raja ivota na zemlji. Rekao je Avva Mojsej: Niko ne moe stupiti u vojsku Hristovu, ako ne bude sav kao oganj, i ne prezre poasti i pokoj, i ako ne odsee sve elje tele sne, i ne uuva sve zapovesti Boje." Regrutovan bi i Juda, no on otpade i zavole tam nicu vie nego carski dvor, i ropstvo vie nego slobodu, i trule vie nego besmre, i pro past vie nego spasenje. No ostali apostolski regruti veliki i mali ostae mu verni do kraja, i izvojevae pobedu, koja ih proslavi na zemlji meu ljudima i na nebu meu angelima. Zato se slave i blagosiljaju i na zemlji i na nebu. Svi koji se svetom proslavie, sa svetom i propadoe, a koji se Hristom proslavie, Hristom se i spasoe. Slava sveta je smrt, a slava Hristova je ivot, ivot veni i nikad umrli. Gospode besmrtni, iako smo i mi od sveta po telu i grehu, regrutuj nas u Tvoj u vojsku, koja nije od sveta po duhu, po sili, po mudrosti i ljubavi. Da i mi ka d umremo svetu, ivimo u besmrtnom carstvu Tvome, s angelima, apostolima i svetite ljima. Zbog ljubavi i molitava svetih apostola Tvojih. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 5. JANUAR 1. Svetenomuenik Teopemt i Teona. Kada Dioklecijan objavi gonjenje hriana, episkop nikomidijski Teopemt bee prvi koji postrada za Hrista. On bee izveden pred cara, i car mu zapreti smrtnom kaznom, a ko se ne odree Hrista. Na tu pretnju hrabri episkop odgovori caru: "Stoji napisan o: ne bojte se onih koji ubijaju telo, a duu ne mogu ubiti. Ti, care, ima vlast ka d mojim telom, ini s njim to ti drago". Bi mnogo bijen, glau muen i istjazavan na ra zne naine. Najzad car dozva nekog maioniara, Teonu, da Bojem oveku nekako maijama dosk

oi. Teona rastvori u vodi najjai otrov i dade Teopemtu da ispije. Teopemt prekrsti au i ispi otrov. Videv Teona, da njegov otrov nita ne nakodi Teopemtu, on se okrete k caru i uzviknu: "I ja sam hrianin, i klanjam se Raspetome". Obojica bie na smrt osueni: Teopemta maem posekoe, a Teonu iva u zemlju zatrpae, 298 godine. esno postrada i graani Carstva Hristovoga postadoe. 2. Sveti prorok Mihej I. Savremenik proroka Ilije. Prorekao opakom caru Ahavu pogibao u ratu s Asircima ( I car 22; II Dnev 18). Proricao je sve usmeno i nije pisao nita. Drugi je, pak, b io onaj Mihej koji je prorekao roenje Gospoda u Vitlejemu, i knjigu proroanstva na pisao. 3. Prepodobna mati Sinklitikija. Poreklom iz Makedonije. Vaspitana u Aleksandriji. Kao bogata i ugledna devojka i mala je mnogo prosaca, no ona ih sve odbije i odbegne iz roditeljske kue u manast ir. U najveoj uzdrljivosti, bdenju i molitvi poivi do osamdeset godina. Njene pouke monahinjama oduvek su smatrane pravim duhovnim biserom, jer ova pravednica nije dola do visoke mudrosti kroz knjige, nego kroz stradanje, muku, danonono razmiljan je i duhovno optenje s viim boanskim svetom. Preselila se duom u taj vii svet 350. go dine. Sveta Sinklitikija izmeu ostaloga govorila je: "Ako je vreme posta, nemoj s e otkazivati posta tobo zbog bolesti, jer gle i oni koji ne poste, padaju u iste bolesti". Jo je govorila: "Kao to se otkrito blago brzo razgrabi, tako i dobrodete lj, kada se razglaava, pomrauje se i gubi". 4. Prepodobna Apolinarija. Ki Antimija, namesnika maloletnog cara Teodosija Mlaeg. To mu bee starija ki, dok mu mlaa bee luda. Ne htede se Apolinarija udavati, nego se u srcu obrui Hristu i udal ji u pustinju Misirsku. U mukom odelu i pod mukim imenom Dorotej, ona stupi u muki manastir gde se podvizavala uznosei duh svoj neprestano k Bogu i gorei ljubavlju p rema Tvorcu svome. Carskom namesniku Antimiju posavetuje neko da poalje svoju lud u ki pustinjacima, da joj itaju molitvu. I po promislu Bojem dogodi se da svoju lud u sestru isceli starija sestra silnom molitvom. Tek kada se Apolinarija upokoji, objavi se tajna da ona nije bila muko no ensko. Muestvena hrabrost ove svete devic e ostala je primerom i podstrekom kroz vekove mnogima, koji misle o svome spasen ju. Upokojila se 470. godine. Zbog Boga i due nevine device Postadoe Hristu verne sledbenice. Naslade i rasko i smeh ostavie Angelskome svetu due uzvisie; U telima slabim lue zapaljene, Duhom Svetim due divno osvetljene Vekovima svetle i put ukazuju, S angelima svetim na nebu likuju. Apolinarija i Siklitikija, U srcima vaim Duh Sveti zasija, On vas i utvrdi, On vas vede, ui, On vas unevesti i Hristu obrui, Molite se za nas, udne isposnice, Junakinje hrabre, besmrtne device. RASUIVANJE Plod, plod, i samo plod trai Gospod od svakog ivog drveta to se ovek zove. Dobar plod je bogoljubivo srce, a zao plod je samoljubivo srce. Sve ostalo to ovek ima i uiva, kao: poloaj, vlast, ast, zdravlje, novac, uenost - sve je to samo lie na drvetu . Svako drvo koje ne raa dobra roda, sijee se i u oganj baca" (Mat. 3, 10). ak i neh rianski narodi cenili su dobra dela vie nego lepe rei. Kudikamo vie to mora biti prav ilo za sledbenike Hristove. Na jednom saboru Atinjana, na kome behu i izaslanici

partanski, neki starac hoae od klupe do klupe traei mesta da sedne. Atinjani mu se p odsmevahu i mesta mu ne ustupahu. Kada starac prie partancima, svi skoie na noge i p onudie mu mesto. Videi to Atinjani pohvalie partance krasnoreivim pohvalama. Na to im partanci odgovorie: Atinjani znaju ta je dobro, no ne tvore dobro." Ko tvori dobro, taj lii na drvo koje donosi dobar plod domainu svome. A izvor dobra u oveku jeste dobro, bogoljubivo srce. SOZERCANJE Da sozercavam savrenstvo prvoga oveka, Adama i to: 1. njegovu blizinu Bogu, 2. njegovu silu, mudrost i krasotu od Boga, 3. dragovoljno pokoravanje cele prirode vlasti bezgrenog Adama. BESEDA o nemoi naoj bez Hrista Gospoda Bez mene ne moete initi nita (Jov. 15, 5) Gospod na nije imao obiaj da govori preuveliano. Niije rei u svetu nisu odmerenije od Njegovih. Pa kad On kae, da mi bez Njega ne moemo initi nita, onda to tako treba bukvalno razumeti i primiti. On govori ovde o dobru a ne o zlu; nikakvo dobro m i ne moemo initi bez Hrista, mimo Hrista i nasuprot Hrista. On je vlasnik, davalac i nadahnitelj svekolikog dobra. Nikakvo dobro ie stoji van Njega, kao to nikakvo zlo ns stoji u Njsmu. Ja sam okot, a vi loze, rekao je On. ta mogu loze bez okota? Mogu li rasti i plod doneti? Nita, osim postati gorivom. Moe ovek misliti koliko hoe, no ne moe nikada zamisliti jedno istinsko dobro koje ni je u Hristu, i koje ne istie iz Hrista. Ako neko rekne, da on ini dobra i ovena dela mimo Hrista, znajte, da su ta njegova dela kvarna u jezgru i razjedena, bilo od sujete, bilo od skrivenog sebiluka. Jer ovek bez Hrista isto je to i loza bez okota . To nam je sam On kazao. okot je skriven i ne vidi se, a loza se vidi. Ipak i gr oe na lozi i sama loza zavise od okota. okot svekolikog dobra raste iz srca Boga Oca i naleva se slau Duha Svetoga. Gospode Boe Trojedini, pomiluj nas i spasi! Tebi slava i hvala vavek. Amin. 6. JANUAR 1. Bogojavljenje. Kada Gospod Isus bee navrio trideset godina od Svog telesnog roenja, On otpoe Svoj ui teljski i spasiteljski posao. I sam, poetak poetka oznamenova krtenjem na Jordanu. Sveti Kiril Jerusalimski veli: "Poetak sveta voda, poetak Jevanelja Jordan". Pri krt enju Gospoda u vodi objavila se svetu ona tajna koja se u Starom Zavetu nagovetav ala, o kojoj se u starom Misiru i Indiji samo basnoslovilo, tj. tajna boanske Sve te Trojice. Otac se javio uvstvu sluha, Duh se javio uvstvu vida, a Sin se javio u z to jo i uvstvu dodira. Otac je izrekao Svoje svedoanstvo o Sinu. Sin se krstio u vodi a Duh Sveti u vidu goluba lebdeo je nad vodom. A kada Jovan Krstitelj zasve doi i ree o Hristu: "Gle, Jagnje Boije koje uzima na se grijehe svijeta" (Jn 1, 29) i kada on pogruzi i krsti Gospoda u Jordanu, time se pokaza i misija Hristova u svetu i put naega spasenja. Naime: Gospod uze na se grehe roda ovejeg i pod njima umre (pogruenje) i oive (izlazak iz vode); i mi moramo umreti kao stari grehovni ov ek i oiveti kao oieni, obnovljeni i preporoeni. Ovo je Spasitelj, i ovo je put spasen ja. Praznik Bogojavljenja (Teofanija, grki) prosveuje pokazujui nam Boga kao Trojic u jednobitnu i nerazdelnu. To je jedno. I drugo: jer se svak od nas krtenjem u vo di prosveuje time to postaje usinovljen od Oca Svetlosti, zaslugom Sina i silom Du ha Svetoga. O Gospode sveti, sveti u stvaranju,

Sve to Reju stvara, Duhom osvetava. O Gospode krepki, krepki u stradanju, Za svet u smrt hodi, za svet vaskrsava. Gospode besmrtni, pevamo Ti u glas: Oe, Sine, Due - Boe, pomiluj nas! Oe to se javi glasom nad Jordanom, Due to ko golub mleni letijae, Sin to se krsti prorokom Jovanom, Tri zraka svetlosti, jedna svetlost sjae, Trojice javljena, pevamo Ti u glas: Oe, Sine, Due - Boe, pomiluj nas! RASUIVANJE

Nekad su basne jeretike dosaivale Crkvi Bojoj, a sada joj dosauju basne bogoodstu pnike. Istrajnou u veri, priljenom molitvom, ispovednitvom pa ak i muenitvom pobeena na dosada. Samo tim nainima bie pobeena i ova nova dosada. I Crkva Boja, sasud Istin e boanske, na kraju e trijumfovati, jer e vragu na kraju nestati oruja (Ps. 9, 7). B laeni Kliment Aleksandrijski rekao je o jereticima koji napustie crkvu: Onaj ko je pao u jeres, putuje kroz suhu pustinju, naputajui jedinoga istinoga Boga; odvojen od Boga on trai bezvodnu vodu, skuplja rukama besplodnost, ulazi u nenaseljenu i e dnu zemlju." To isto se danas moe rei o mnogim naunim hipotetiarima i teoretiarima ko ji se rukovode matom svojom a ne istinom Bojom. SOZERCANJE Da sozercavam dogaaj krtenja Gospoda i to: 1. Njegov skromni dolazak na Jordan, nepoznat svima osim Jovanu, 2. Njegovo pogruenje u vodu; lepranje goluba nad Njim i glas s visine. BESEDA o tajanstvenom boanskom Trojstvu Jer je troje to svjedoi na nebu: Otac, Rije i Sveti Duh; i ovo je troje jedno. I troje je to svjedoi na zemlji: duh, i voda, i krv; i troje je zajedno. (I Jov. 5, 7-8) Kad itamo Sveto Pismo treba budno da motrimo na svaku re. Brzom itaocu, npr., nee pasti u oi razlika koju Jevanelist povlai izmeu nebeskog trojstva i zemaljskog troj stva. Za nebesko trojstvo on kae: i ovo je troje jedno, a za zemaljsko: i troje j e zajedno. Ogromna je razlika izmeu biti jedno i biti zajedno. Otac, Sin i Duh Sv eti su jedno, dok su duh i voda i krv samo zajedno, a ne jedno. Jer i neprijatel ji mogu biti zajedno ali ne i jedno. Svi su ljudi na zemlji zajedno ali nisu jed no. Voda i krv ine telo, a duh je duh. Tijelo pak eli protiv duha a duh protiv tij ela (Gal. 5, 17); nisu, dakle, jedno, ali su pak zajedno. I kad ovek umre, zajedn ica se kida i prestaje: krv i voda idu na jednu stranu, a duh na drugu. Doim je b oansko trojstvo na nebesima ne samo zajedno nego i jedno. No ima jedno trojstvo u unutranjem nebu ovekovom, koje treba da bude ne zajedni ca nego jedinstvo, da bi ovek blaen bio i ovoga i onoga sveta. To je jedinstvo uma , srca i volje. Dokle je ovo troje samo u zajednici, dotle je ovek u ratu i sa sa mim sobom i sa nebeskim Trojstvom. Kada pak ovo troje postane jedno, tako da nij edno ne vlada i nijedno ne robuje, onda ovek biva ispunjen jednim mirom koji prev azilazi svaki um (Fil. 4, 7), svaku re, svako objanjenje, svaki strah i svaku alost . Tada malo nebo u oveku poinje liiti na veliko nebo Boje, i obraz i podobije Boje bi va tada jasno u oveku.

Gospode trojedini, pomozi nam liiti bar na one koji lie na Tebe. Tebi slava i h vala vavek. Amin. 7. JANUAR 1. Sveti Jovan Krstitelj. Zbog toga to je Jovanova glavna uloga u ivotu odigrana na dan Bojogavljenja, Crkva je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom. Za ovaj dan vezu je je jo i dogaaj sa rukom Preteinom. Jevanelist Luka poeleo je da prenese telo Jovan ovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i poseen bio od Iroda, u Antiohiju, svoje rodno mesto. No uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku koja se u Antiohiji uvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vre me Turaka. Sveti Jovan proslavlja se nekoliko puta u godini, no najvie sveara ima ovoga dana, 7. januara. Meu linostima jevanelskim, koje okruavaju Spasitelja, linost Jovana Krstitelja zauzima sasvim zasebno mesto, kako po nainu svoga dolaska u sve t, tako i po nainu ivota u svetu, i po ulozi krtavanja ljudi za pokajanje i krtenja Mesije, i tako najzad po svome traginom izlasku iz ovog ivota. On je bio takve mor alne istote da se, vaistinu, pre mogao nazvati angelom, kako ga Sveto Pismo i naz iva, nego li smrtnim ovekom. Od svih ostalih proroka sveti Jovan se razlikuje nar oito time to je on imao tu sreu da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je pr orokovao. Za ruku svetog Jovana pria se da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala rairena, a ponekad i zg rena. U prvom sluaju oznaavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladn u (v. datume u godini: 24. februar 25. maj 24. jun 29. avgust

2. Sveti muenik Atanasije. Ovaj muenik Hristov bee prost i siromaan ovek, ali bogat verom i mudar Duhom Bojim. J ednom nehotino stupi u prepirku o veri s nekim Turinom. Turin bee kolovan i vet na rei no Atanasije se truae svim silama da istakne i utvrdi istinitost i preimustvo hrians ke vere nad muhamedanskom. U tom se rastanu. Drugog dana Atanasije bi pozvan pre d sud. Ovaj Turin stajae tu kao njegov tuitelj. Kada sudija pozva Atanasija da se o drekne vere Hristove i poturi, kao to je tobo i izjavio pred svojim saputnikom dan ranije, uzviknu Atanasije: "Pre u primiti hiljadu smrti nego to u se odrei vere Hris tove!" Zato bi na smrt osuen i obezglavljen 1700. godine u Smirni. Telo mu je sah ranjeno u crkvi svete Paraskeve u istom gradu. Trideset godina posta i molanja! To ni gorske zveri ne mogu podneti. Lav glad svoju blai muzikom rikanja. I drvo zaumi kad vetar naleti, A ti ne zaumi, nit riknu, nit jeknu. Pustinjom ni pla ti ni pesma odjeknu! ovek li si, reci? Kako ti je ime? Da l' e ikad hteti progovorit' s kime? - Glas, glas, glas, ja sam glas, a On Re Boja, Poslat sam da viem deci Izrailja: Pokajte se, ljudi, evo On dolazi, Dobar plod tvorite svak po svojoj snazi. Evo, evo ide, o udo udesa, Usred vode skriven oganj sa nebesa! Evo jagnje Boje sred vukova hodi; Vukovi, perite ud vuju u vodi! Trideset godina molanja i posta, ta od tvoga tela sem glasa preosta? Tvoje suho telo, senka glasa tvoga, to vest jednu glasa: evo k nama Boga! Tvoje suho telo, trsku, Irod skri. No glas ode, ode, - niko da g' ugui. ij' je glas to? od kog vekovi trepere?

Lava gladnog? ne, ne - oveka od vere. RASUIVANJE "ovek nije neto vidljivo", rekao je sv. Vasilije Veliki. Kao to kua lii na kuu tako spoljanji ovek na spoljanjeg oveka. No kui se odaje ast prema onome ko stanuje u njoj , tako i oveku prema duhu koji stanuje u njemu. I telesnom vidu jasno je da kua ni je domain no samo kua u kojoj stanuje domain; ali samo duhovnom vidu jasno je da te lo nije ovek no samo kua u kojoj stanuje ovek. SOZERCANJE Da sozercavam odlazak Gospoda na goru iskuenja i to: 1. kako se On posle krtenja odmah upuuje na post i molitvu, 2. kako krtenom oveku avo pravi spletke naroito u vreme posta i molitve, 3. kako On krotko kao jagnje no odluno kao gospodar odbi sva iskuenja avolska. BESEDA o pokornosti volji Bojoj Neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu (Mat. 6, 10) Blago Jovanu Krstitelju, jer ispuni Jevanelje pre Jevanelja! Otiavi u pustinju, o n se predao bee potpuno volji Bojoj, i telom i duom. I volja Boja vrila se i na zemlj i njegovog tela kao i na nebu njegove due. Ni glad. ni zver ne povredi mu telo u pustinji kroz mnoge godine, niti mu duu povredi oajanje zbog samoe, niti gordost zb og nebesnih vienja. On ne potrai od ljudi ni hleba ni znanja. Sve mu Bog dade to mu bee od potrebe, jer se bee potpuno predao volji Bojoj. Niti on upravljae svoje korake u pustinju ni iz pustinje. Nevidljiva krma svie krmanila je ivotom njegovim. Jer kada trebae da izae iz pustinje i poe u susret Gosp odu, veli se: "bst glagol Boi oann-" (Lk. 3, 2). Kao nevini mladenac tako prosto pria ovan svoje optenje sa silama nebeskim: i ja ga ne znadoh (tj. Hrista); nego onaj koji me posla da krstim vodom, on mi ree: na koga vidi da silazi Duh i stoji na nj emu, to je onaj koji e krstiti Duhom svetijem. I ja vidjeh i zasvjedoih da je ovaj sin Boji (Jov. 1, 33-34). Kako neno i prosto govori on o nebeskim predmetima! A k ako je straan, kao lav, kad govori protiv nepravde ljudi, protiv Iroda i Irodijad e! Jagnje i lav u njemu ive zajedno. Njemu je nebo blisko kao detetu majka. I vol ja Boja njemu je tako pristupana i jasna kao i angelima na nebu. Gospode premudri, upravi prema Tvojoj volji ivot i nas grenih u pustinji ovog iv ota kao to si upravio ivot sv. Jovana Krstitelja. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 8. JANUAR

1. Sveti muenici Julijan i Vasilisa. Oboje od plemenitih i bogatih roditelja. Venani u brak zavetovali se iveti devstve no kao brat i sestra. Razdadu sve svoje imanje sirotinji, a oni se zamonae, i to Julijan osnuje muki, a Vasilisa enski manastir. Julijan je imao do deset hiljada m onaha, a Vasilisa do hiljadu monahinja. Kada nasta ljuto muenje hriana pod Diokleci janom, Vasilisa Boga moljae da se nijedna od njenih monahinja ne ustrai od muka i ne odstupi od vere pravoslavne. Uslii Gospod molitvu dostojne slukinje Svoje i u t oku est meseci uze k Sebi sve monahinje, redom, pa naposletku i njihovu igumaniju Vasilisu. Pred smrt Vasilisa imala vienje svojih sestara iz onoga sveta: sve joj se javie svetle i radosne kao angeli Boji i prizivahu svoju duhovnu majku da im to pre doe. Julijanov manastir pak bude ognjem saeen od muitelja, a Julijan beoveno mue umoren najteim mukama. U mukama Gospod ga je bodrio i krepio, te je sve junaki iz drao, veru odrao, i ime Hristovo proslavio. Zajedno s Julijanom poseeni su: sin i en

a muitelja Markijana; Kelasije i Marionila, koji videvi Julijanovo junatvo u trplje nju muka, obratie se i sami u veru Hristovu; dvadeset vojnika rimskih; sedam brae iz toga mesta; prezviter Antonije, i neki Anastasije, koga Julijan u vreme muenja molitvom vaskrse iz mrtvih. Svi esno za Hrista postradae i graani Carstva nebeskog a postadoe oko 313. godine. 2. Prepodobni Georgije Hozevit. Podvizavao se u VII veku u obitelji Hozevitskoj, na putu iz Jerusalima u Jerihon gde se prvo podvizavao prepodobni Jovan Hozevit. 3. Sveta Domnika. U vreme cara Teodosija dola kao nekrtena iz Kartagine u Carigrad sa jo etiri devojke neznaboke. Patrijarh Makarije krsti ih i blagoslovi im da ive kao inokinje. Sveta Domnika preda se podvigu sa velikom revnou i u toj revnosti nije slabila do same smrti u dubokoj starosti. Upokojila se u Gospodu oko 474. godine. Prosvetljena D uhom Svetim ona je mogla prozirati dogaaje u budunosti i molitvom udesa tvoriti. 4. Sveti Grigorije, episkop ohridski. Blagoestiv uitelj i pastir stada Hristova. Upokojio se 1012. godine. U natpisu jed nom u crkvi Svete Sofije u Ohridu naziva se "Grigorijem premudrim". Brakom vezani, Hristom vezaniji. Savez duhovni - savez je trajniji. U knjigu ivih Duh ih upisa: Bratac Julijan, sestra Vasilisa". Sve ostavie, za Hristom pooe. I as kad kucnu ivote dadoe Za ljubav Boju, ljubav trisunanu, Slavu prezree. svu slavu zemljanu; Ljubavlju k Bogu sebe proslavie I primer divan na ostavie. Bogatstvo crkvi, i ukras i dika: Krv udotvorna udnih muenika. RASUIVANJE Na jednoj ploi u crkvi Svete Sofije bile su urezane ove rei: "Umij grehe svoje a ne samo lice". Ko god je ulazio u tu slavnu crkvu, itao je ovaj natpis i seao se da hrianska vera zahteva od njega istotu moralnu: istotu due, srca i uma. No kako je u srcu usredsreen sav duhovni ovek, to je i Gospod rekao: Blaeni isti serdcem. Sva s poljanja istota ne pomae nita u zadobijanju carstva nebeskog. O kad bismo mi ulagali onoliki trud oko umivanja sebe od greha koliko truda ulaemo posvednevno oko umiv anja lica svoga! U srcu bi se naem tada, vaistinu, video Bog kao u ogledalu. SOZERCANJE Da sozercavam tri iskuenja kojim satana kuae Gospoda Isusa i to: 1. slastoljublje (iskuenje hlebom), 2. slavoljublje (uzdizanje iznad hrama). 3. srebroljublje (nuenje u posed vascelog sveta). BESEDA o potrebnoj opreznosti onih koji misle da su sigurni Koji misli da stoji neka se uva da ne padne (I Kor. 10, 12) Apostol, koji daje ovakav savet, pravashodno je poznavao prirodu ljudsku i sv

u nemo njenu. Dan za danom potvruje to iskustvo, da tek to se ovek uspravio iz blata grehovnog, a ve ponovo giba se i pada. Tek to se izleio od poroka srebroljublja, a ve pada u porok slavoljublja. Ili, tek to je otvorio ruku da pomogne bedna oveka, a gordost ga obara na drugu stranu. Ili, tek to se malo privikao molitvi, a on ot vara irom usta svoja da rui one koji se jo nisu molitvi privikli. Ili, tek to je ose tio da ga Duh Boji rukovodi na put spasenja, a on se odmah namee za uitelja vascelo m svetu, dok, avaj, time sasvim ne otera Duha od sebe. Kada je Gospod predskazivao uenicima da e Ga se svi oni odrei i razbei, tada je Peta r, samouveren u postojanstvo svoje, uzviknuo: Ako se i svi sablazne ali ja neu. P rozirui mu samo srce, i videi ga ve pala u samomnjenje i gordost, Gospod mu odgovor i: Noas dok pijetao ne zapjeva, tri puta e me se odrei! Pa kad se ovakav pad desio s apostolom, u neposrednoj blizini Gospoda, kako s ima da se ne desi? Zato, brao, kad se dignemo i povratimo on nekog greha, i stanemo uspravno, treba to da pripi sujemo sili i milosti Bojoj a ne sebi; i treba da se dobro obaziremo, i uvamo, i B ogu molimo, da opet ne padnemo, bilo na jednu stranu, bilo na drugu, no da hodim o pravo putem Gospodnjim. Gospode svevidei, pomozi nam da se uspravimo Duhom k Tebi; i kad se uspravimo, podri nas, da vie ne padamo. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 9. JANUAR 1. Sveti muenik Polievkt. Grad Melitina jermenska mnogo je nakvaena krvlju hrianskom kao i sva zemlja Jermens ka. No prva krv za Hrista u ovome gradu bee krv svetog Polievkta, prosuta oko 259 . godine u vreme carovanja Valerijanova. Behu u tom gradu dva prijatelja oficira : Nearh i Polievkt. Nearh krten, Polievkt nekrten. Kada izae zapovest careva o gonj enju Hriana, Nearh se pripremae za smrt no bee u velikoj tuzi to nije uspeo da svoga druga Polievkta prevede u pravu veru. Kada Polievkt sazna uzrok tuge Nearhove, o n obea prei u veru. Sutradan ispria on Nearhu svoj san; javio mu se bee sam Gospod u svetlosti, skinuo s njega staro odelo i obukao ga u novo, presjajno, i postavio ga u sedlo krilatome konju. Zatim Polievkt ode u grad, iscepa carevu zapovest o muenju hriana i polupa mnoge idolske kipove. Bi muen i na smrt osuen. Kad je izveden na gubilite, ugleda on Nearha u gomili sveta i radosno mu vikne: "Spasavaj se, d ragi moj drue! Seti se zaveta ljubavi meu nama utvrenoga!" I Nearh sveti docnije sk ona kao muenik za Hrista u ognju. Praznini mu je spomen 22. aprila. 2. Prepodobni Evstratije. Od Tarsa. Veliki isposnik i molitvenik. Za sedamdeset pet godina u manastiru nij e legao na levu stranu da spava no uvek na desnu. Za vreme slube Boje od poetka do kraja u sebi govorio: "Gospodi pomiluj!" Umro je u svojoj devedeset petoj godini . 3. Sveti Filip, mitropolit moskovski. Roen 11. februara 1507. godine. Stojei jednom kao mladi u crkvi u gde svetenik ita iz Jevanelja: "Niko ne moe dva gospodara sluiti", i uplai se od tih rei kao da se to isk ljuivo njemu govori i prosveti se u isto vreme, pa se udalji u Solovecki manastir gde se posle dugog i tekog iskuenitva zamonai. Postavi vremenom iguman, prosija kao sunce, i sva Ruska zemlja u za njega. Zato ga car Ivan Grozni dovede na upranjeno mesto mitropolita moskovskog 1566. godine. No ne mogae sveti ovek gledati ravnoduno grozote groznoga cara, nego ga savetovae i neustraivo izobliavae. Car nae lane svedok e protiv Filipa, zbaci ovoga i naredi te ga obuku u prostu odrpanu monaku rasu, p a ga zatvori u Tveru. Skuratov, jedan poverenik carev, doe u eliju Filipovu i udav i ga jastukom. No uskoro zlom smru svrie svi oni koji behu protiv Filipa. A posle n ekoliko godina telo svetitelja nae se itavo, i neistrulelo, i mirisno, i bi prenet o u Solovecki manastir. Nearh i Polievkt, vojnici Kesara, Postae vojnici Nebeskoga Cara, Jedan krten vodom, drugi svojom krvi,

Drugi prvog minu i postade prvi. O blaeno nek je ovo nadmetanje I Hristovom carstvu junako hitanje! Polievkt odbaci sve im zemlja mazi, Sve to kao vetar dolazi, prolazi, I za hitne muke kupi carstvo trajno: Trgovina ova ispade mu sjajno: Za besmrtan ivot - nek se kosi trava! Za prolazne muke - neprolazna slava! Pomoli se za nas, o Hristov voine, Da nijedna dua od nas ne pogine! RASUIVANJE Pravoslavna Crkva uei ljude savrenoj ljubavi, ui ih u isto vreme i savrenoj posluno sti iz koje proistie red i blagostrojnost meu vernima. Episkopi duguju poslunost Go spodu, svetenici episkopima, verni jednim i drugim. O tome pie sv. Ignjatije: "Vi ste duni povinovati se bez svakog licemerstva: onaj ko bi obmanuo svog vidljivog episkopa, nasmejao bi se nad Nevidljivim... Molim vas, starajte se sve izvrivati u jednodunosti Bojoj pod predsednitvom episkopa, koji zauzimaju mesto Boga, i prezv itera, koji sastavljaju sabor apostola... ne mislei da bi ma ta bilo pravilno, to v i inite sami, odelito." SOZERCANJE Da sozercavam sve dobrodetelji u linosti Gospoda Isusa Hrista i to: 1. kako je svaka dobrodetelj u Njemu potpuna i savrena kao ni u kome drugom u ist oriji sveta, 2. kako se sve divno dopunjuju, jedna u drugu zaleui, i jedna drugu inei sjajnijom. BESEDA o brizi za spasenje naih blinjih Niko da ne gleda to je njegovo, nego svaki da gleda to je drugoga (I Kor. 10, 28) To je naelo svetitelja Bojih, i sada i nekada, od uvek i doveka. To je naelo naz idno i drutveno. Na tom naelu moe se osnovati najsavrenije, najbogougodnije i najsren ije drutvo ljudsko. Spasonosno naelo za svaki vrstu tekoa, sa kojima se savremeni lj udi bore, bore bez pobede i bez nade. Sveta dua brine se o susedima svojim, blinji m i daljnim; brine se gde e bezdomni prenoiti, kako e se gladni nahraniti, ime li na gi odenuti. Brine se i moli se Bogu, da se susedi njeni spasu; da srce svoje isp une ljubavlju prema Bogu; da um svoj uprave k Bogu; da se nevaljali vrate s puta nevaljalstva; da se kolebljivi u veri utvrde; da se utvreni odre; da upokojeni vi de lice Boje; da ivi budu upisani u Knjigu ivih u carstvu svetlosti. No pazite, brao, kako isto tako od rei do rei moe da glasi i naelo avolsko, razorno i nedrutveno: niko da ne gleda svoje telo kako da ga ouva u istoti od greha, nego sva k da gleda tue telo kako da ga oskvrni i uniti. Niko da ne gleda svoju duu kako da je spase, nego svak da gleda na tuu duu kako da je ocrni, okleveta, osiromai, uprop asti. Niko da ne gleda svoj dom kako da ga sazida i obnovi, nego svak da gleda n a dom tui kako da ga spali i porui. Niko da ne gleda svoje itnice kako da ih napuni , nego svak da gleda tue itnice kako da ih pokrade i isprazni. Vidite lp. brao. kak o ovo naelo moe da bude naelo dobra i naelo zla: ma otar s obe strane; angel ili satan a. Pogledajte kako jeovo naelo, u satanskom duhu i obliku, danas uzelo maha na sv e strane! O Gospode Due Sveti, koji si ove svete rei pustio u svet kroz jezik apostola Boj eg, kao svetle zrake sunane, da nas obasjaju a ne da nas sagore, pomozi nam, da i

h ispunimo u pravom smislu nebesnom, na slavu Boga Trojedinoga a na spasenje dua naih. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 10. JANUAR 1. Sveti Grigorije episkop niski. Brat svetog Vasilija Velikog. Bio je najpre samo prezviter, poto bee enjen, a kada mu umre ena, blaena Teozva, izabrae ga i posvetie za episkopa u Nisi. Odlikovao se o gromnom svetskom uenou i duhovnim opitom. Uestvovao na II vaseljenskom saboru. Misli se da je on sastavio drugi deo Simvola Vere. Veliki besednik, tuma Svetog Pisma, i bogoslov. Zbog svoga poraza arijevci se behu naroito na njega okomili kao na s vog stranog protivnika, te u vreme cara Valenta, njihovog jednomiljenika, uspee da zbace s episkopske stolice i oteraju u izgnanstvo. Osam godina provede ovaj Svet i Otac u izgnanstvu trpeljivo snosei sve bede i sva ponienja. Najzad skona u duboko j starosti koncem IV veka preselivi se u Carstvo Boje i ostavi kroz sve vekove na z emlji kao veliko svetilo crkve. 2. Prepodobni Amon. Podvinik misirski. etrnaest godina trudio se i Bogu molio samo da pobedi gnev u se bi. Dostigao toliko savrenstvo dobrote da nije bio vie svestan da postoji zlo u sv etu. Osobit znalac Svetog Pisma. Upokojio se proetkom V veka. 3. Sveti Markijan. Roen u Rimu, no kao prezviter proiveo do kraja svoj vek u Carigradu, veim delom u v reme carovanja Markijana i Pulherije. Nasledivi veliko bogatstvo od roditelja, on ga je netedice istroio na dve svrhe: na zidanje ili obnavljanje hramova i na milo stinju siromasima. Sazidao je dve nove crkve u Carigradu, znamenite po svojoj le poti i svetinji: svetoj Anastasiji i svetoj Irini. Kad su ga pitali zato tako mno go troi na crkve, on odgovori: "Kad bih ja imao erku, i hteo je udati za nekoga pl emia, zar ja ne bih potroio mnogo zlata da je ukrasim kao dostojnu nevestu? A ovde ja ukraavam Crkvu, nevestu Hristovu". Koliko je, pak, ovaj divni mu bio izdaan pre ma crkvama i siromasima, toliko je bio tvrd, i veoma tvrd, prema samom sebi, sle dujui savetu apostolskom: "Kad imamo hranu i odeu, budimo ovim zadovoljni" (1. Tim 6, 8). Pie se o njemu: "Sav bi u Bogu i Bog u njemu, i predstavi se Bogu ispunje n godinama i dobrim delima", 471. godine. Duh darove dri, Duh darove deli, Nekom milost blagu, nekom razum smeli. Nekome izrjadnu deviku istotu, Nekom ljubav ivu, il' uma pravotu Po jaini vere Duh dar nov domee: Poraste li vera to brda pokree, Riznica je Duha, otvorena tada I dar na dar, ko dad, na vernoga pada. Zbog velike vere Grigorije sveti Visini duhovnoj ko oro uzleti. Zbog velike vere i sveti Markijan Milou nebeskom bee obasijan: Grigor'ju se dade svetlost bogoslovlja. Markijanu milost - jelej slavoslovlja. O nebesni Due, Gospode i Care, Ni nam ne uskrati tvoje udne dare, No molitvom Tvojih izbranih sasuda Spasi nas osude u dan Stranog Suda. RASUIVANJE Sujetljivost zbog odela naroito uzima maha u nae vreme. Ko nema im drugim da se

gordi, taj se gordi odelom. A onaj ko bi imao im drugim, dragocenijim od odela, d a se gordi, taj se i ne gordi. Kao to zlato to ne izlazi na povrinu zemlje, tako se ni duhovne vrednosti jednoga oveka ne pokazuju spolja. Pria se kako je neki zname niti filozof video jednoga mladia, kako se gordi svojim odelom, pa mu prie i apnu n a uho: "To isto runo nosio je pre tebe ovan, pa ipak je bio samo ovan!" - Biti h rianin i gorditi se odelom jo je lue nego biti car i gorditi se prainom pod nogama sv ojim. Dok je sv. Arsenije nosio zlatotkano odelo u carskom dvoru, niko ga nije n azivao Velikim. Velikim je nazvat onda kada se bezobzirno sav predao slubi Bogu i obukao u dronje. SOZERCANJE Da sozercavam nietu Gospoda Isusa i to: 1. nietu cara koji se rodi u peini, 2. nietu najbogatijega koji gladova i eova, 3. nietu Svemonoga u optenju s niim na zemlji. BESEDA o zadovoljenju s onim to nam je najnunije A kad imamo hranu i odeu, budimo zadovoljni (I Tim. 6, 8) Apostoli Boji uili su druge onom to su oni sami ivotom svojim ispunili. Kad su im ali hranu i odeu, oni su bili zadovoljni. ak i kad se deavalo da nisu imali ni hran u ni odeu, oni su bili zadovoljni. Jer njihovo zadovoljstvo nije priticalo spolja nego je izviralo iznutra. Njihovo zadovoljstvo nije bilo tako jevtino kao zadov oljstvo ivotinjsko, nego skuplje, mnogo skuplje i ree. Zadovoljstvo unutranje, zado voljstvo od mira i ljubavi Boje u srcu, to je zadovoljstvo viih ljudi, to je bilo zadovoljstvo apostolsko. U velikim borbama generali se odevaju i hrane kao i pro sti vojnici, i ne trae zadovoljstva u hrani i odelu nego u pobedi. Pobeda je glav no zadovoljstvo onih koji se bore. A hriani su, brao, u borbi neprestanoj, u borbi za pobedu duha nad materijom, u borbi za preodolenje vieg nad niim, oveka nad skoto m. Nije li, dakle, vie nego smeno voditi borbu a ne brinuti o pobedi nego o spoljn im ukrasima i nakitima? Nije li glupo davati znake raspoznavanja svome neprijate lju? Na nevidljivi neprijatelj raduje se sujetljivosti naoj, i podrava nas u svakoj sujetnoj pomisli, i zapoljava nas svim moguim neuraunljivim sitnicama i dangubicam a, samo da bi navalio na na um teki zaborav odnosno onoga zbog ega smo mi na zemlji . On nam predstavlja nitavno vanim, i sporedno glavnim, i pogubno korisnim, samo d a bi odneo pobedu nad nama i sruio nas zauvek. Gospode sveti, krepki i besmrtni, koji si nas od blata sazidao, i u blato duu i vu udahnuo, ne daj, Gospode, da blato nadvlada! Pomozi duhu naem da uvek bude jai od zemlje. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 11. JANUAR 1. Prepodobni Teodosije Veliki. Prvi ustanovitelj i ustrojitelj opteia monakog. Roen u oblasti Kapadokije, u selu Mog ariasi, od blagoestivih roditelja. Kao mladi posetio Simeona Stolpnika, koji ga bl agoslovi, i proree mu veliku slavu duhovnu. S kadionicom, u koju stavi hladno ugl jevlje i tamjan, traae Teodosije mesto gde bi se nastanio i osnovao manastir, i za ustavi se onde gde se ugljevlje razgori samo od sebe. Tu se nastani i otpoe podvi zavati. Uskoro se sabra oko njega mnogo monaha raznih jezika. Zato on sagradi po jednu crkvu za svaki jezik, te se tako istovremeno sluilo i pojala slava Boja na grkom, jermenskom, gruzijskom itd. No u dan priea sva bratija sabirala se u veliku c rkvu u kojoj se sluilo na grkom jeziku. Trpeza je bila zajednika za sve, zajednika i sva imovina, zajedniki trud, zajedniko trpljenje a neretko i - gladovanje. Teodos ije bee uzvieni primer ivota svima monasima, primer u trudu, molitvi, postu, bdenju

i u svima hrianskim dobrodeteljima. I Bog ga obdari darom udotvorstva, te mogae bol ne celiti, na daljinu se javljati i pomagati, zverove ukroavati, budunost prozirat i, hleb i penicu umnoavati. Bee mu molitva na usnama danju i nou. Upokoji se mirno u Gospodu kada mu bee sto pet godina od roenja (529. godine). 2. Blaeni Mihail. Blaeni Mihail, Hrista radi jurodivi. Rus, od roda kneevskog. Pravljae se sulud da b i tako skrio od sveta vrlinu svoju, i da ga ljudi ne bi hvalili. Tako pripremi s ebi pohvalu pred Bogom. Skona 1453. godine u manastiru Klopskom, blizu Novgoroda gde mu i moti poivaju. Oni to sa strahom pred Gospodom stoje, Oni to se samo ivog Boga boje, Oni, samo oni, posvedoit mogu Da pravednik prima to se moli Bogu. Po molitvi pravoj Bog ljudima tvori Onom svetli zora, ko s' okrene zori. Todosije sveti svojim molitvama Pomoe mnogima, pomae i nama. Jer on i sad ivi kao i nekada I udesa ini, ko nekad, i sada Mo mu Gospod dade, zbog njegove vere, I ljubavi k Bogu, ljubavi bez mere, Todosije divni, istine revnitelj, Monakog ivota udni ustrojitelj, Nek se od nas slavi, slavljeni od Boga, Sad graanin slavni carstva Hristovoga. RASUIVANJE Biti potkupljiv, znai ne biti hrianin. Pravoslavni Oci Crkve nikad se nisu dali ni potkupiti, ni zastraiti. Potkupljivanje u stvarima vere ravna se Judinom izdaj stvu Hrista za novac; takvo potkupljivanje bilo je svojstveno samo nekim jeretic ima. Kada car Anastasije pade u Evtihijevu jeres, on ustade protiv opredeljenja IV Vaseljenskog sabora u Halkidonu i htede ta opredeljenja obesnaiti. Da bi prido bio znamenitije predstavnike crkve za sebe, on im poe razailjati razne darove. Sv. Teodosije bee po znamenitosti prvi u svoj Palestini. Njemu car posla 30 litara z lata na dar, kao tobo na potrebe manastirske. Razumede odmah Teodosije da ga car hoae time potkupiti. I kako mudro postupi svetitelj Boji! Ne hte zadrati novac za ma nastir, premda bee u velikoj nudi, niti ga htede vratiti caru, da ne bi cara jo vie ozlobio protiv Pravoslavlja, nego odmah razdade sve to zlato u ime carevo siroma sima, da bi tom milostinjom potkrepio svoju molitvu Bogu za ispravku cara i povr atak na pravi put. SOZERCANJE Da sozorcevam pla Gospoda Isusa i to: 1. pla i tugu nad mrtvim Lazarom, kao i nad sudbom Jerusalima, 2. pla i tugu u vrtu Getsimanskom zbog ljudskog robovanja grehu, demonu i smrti. BESEDA o postepenosti u duhovnom razviu Tvrda je hrana savrenijeh, koji imaju osjeanja dugijem uenjem obuena za razlikovanje dobra i zla (Jevr. 5, 13-14)

Oni koji se hrane mlenom hranom ulnog rasuivanja ne mogu lako razlikovati dobro od zla. Oni obino dolaze do zakljuka da su sve vere od podjednake vrednosti; da je greh neophodna senka vrline; da je zlo uopte neminovan pratilac dobra. Do ovakvi h pogrenih zakljuaka ne moe doi pravi hrianin. Jer pravi je hrianin zreo ovek, koji hrani mlenom hranom, koji je nepoverljiv prema ulima, koji mnogo finije rasuuje i pravi finije razlike meu vrednostima svega onoga to jeste i to biva. Hrianinu su, ist ina, dati jasni uputi Otkrovenjem Bojim za razlikovanje dobra i zla, no njemu je ipak potrebno dugo i trudno uenje, da bi kao savren mogao u svakom danom sluaju zna ti ta je dobro a ta zlo. To njegovo znanje treba da pree u oseanje, da bi bilo pouzd ano i nepogreno. I dobro i zlo ele da se kosnu srca ovejeg. Zato ovek treba da je izv eban, da oseanjem u srcu odmah pozna ta mu se pribliuje, onako isto kao to se jezikom odmah oseti slano i neslano, slatko i gorko. Trudimo se, brao, svaki dan i svaki as, da izotrimo srce svoje da bi moglo razli kovati uvek dobro i zlo. Sve ono to nam se dogaa, stavlja nam pitanje: ta je dobro, a ta zlo? Upravo sve to nam se dogaa, dogaa nam se samo zato da bismo mi mogli uoiti ta je dobro, i opredeliti se za dobro. I po sto puta na dan stavljamo se mi na t akva kuanja. Ko ima oi da vidi, neka vidi. O Gospode ovekoljubivi, zagrej srce nae dobrom koje je od Tebe. I umudri nas, G ospode, za razlikovanje dobra od zla. I ukrepi nas, Vladiko, da uvek moemo prigrl iti dobro a odbaciti zlo, radi slave Tvoje, ovekoljupe, i radi spasenja naeg. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 12. JANUAR

1. Sveta muenica Tatijana. Rimljanka, od velikoimenitih roditelja. Hrianka i akonisa pri crkvi. Po smrti cara Heliogabala carovae u Rimu car Aleksandar, ija majka Mameja bee hrianka. Sam car bee k olebljiv i neodluan u veri, zbog ega drae u svom dvoru kip Hristov i Apolonov, i Avr amov i Orfejev. Doglavnici njegovi gonjahu hriane i bez naredbe careve. Kada izved oe Tatijanu devicu na muenje, ona se moljae Bogu za svoje muitelje. I gle, njima se oi otvorie, i oni videe etiri angela okolo muenice. Videi to, osam njih poverovae u Hr sta, zbog ega bie i oni mueni i ubijeni. Svetu Tatijanu produie muiti: ibahu je, odsec hu joj meso, strugahu je elezom, i tako svu iznakaraenu i iskrvavljenu bacahu je u vee u tamnicu da bi je sutradan opet udarali na nove muke. No Bog poiljae angele Sv oje u tamnicu, te je hrabrahu i rane joj isceljivahu, tako da se Tatijana svako jutro javljae pred muiteljima potpuno zdrava. Bacie je pred lava, no lav se umiljav ae oko nje i ne nakodi joj nita. Ostrigoe joj kosu mislei, po svom neznaboakom umu, da joj je u kosi skrivena neka vradbina, neka sila volebna. Najzad, izvedoe je, zajedn o sa ocem njenim, i posekoe oboje maem. Tako skona svoj zemni ivot oko 225. godine i bi uvenana besmrtnim vencem slave ova junana devica, koja imae slabo ensko telo no duh muki i vojvodski. 2. Sveti muenik Petar Avesalamit. Rodom iz Elevteropolja u Palestini. U mladim godinama postradao za veru Hristovu u vreme cara Maksimina, 311. godine. Posle mnogih muka bude na smrt osuen. Saslua vi smrtnu presudu, on radosno uzvikne: "To je jedina elja moja, da umrem za Boga m ojega!" Bude na krst raspet, kao i sam Gospod, i na krstu izdahne. 3. Mlekopitatelnica. Tako se zove ikona Presvete Bogorodice, koju je doneo Sveti Sava Srbski iz manas tira Svetog Save Osveenog kod Jerusalima, i poloio je u svoju Posnicu na Kareji u Svetoj Gori. I tako se ispunilo proroanstvo Svetog Save Osveenog, izreeno na osamst oto godina pre toga, da e doi neki svetenik Srbski Sava i da mu se ima predati ta i kona i ezal njegov. Kad je Sava Srbski posetio manastir Svetog Save Osveenog, mona si se sete proroanstva osnivaa svoje obitelji i predadu Savi Srbskom ikonu i ezal. Ta ikona postavljena je s desne strane carskih dveri u Posnici, a ezal u jednoj k eliji, zvanoj "Paterica", na Kareji. 4. Prepodobna Mati Teodora.

Slavna monahinja i nastavnica monahinja iz Aleksandrije. "Kao to je drveu potrebna zima i sneg, da bi donosilo roda, tako su muke i napasti potrebne ivotu naem", go vorila je ova sveta ena. Upokojila se mirno poetkom V veka. Mladost tela ali, o razuman budi! Mladost to prolazi vredi l' alit, sudi! Ima jedna mladost, mladost u venosti, To je prava mladost, mladost bez starosti, Ovu vredi iskat, za njom suze liti, Ako treba smru telesnom platiti. Tatijana kupi skupo za jevtino, Za pep'o i vodu boanstveno vino; Za telo to stari - besamrtnu mladost I za malo suza - heruvimsku radost. Obruena Hristu, Caru besmrtnome, Ona osta verna Obruniku svome; Silom istog duha satre iskuenja I podnese hrabro strahotna muenja. Oko nje se ue angelski koraci: Ko zguvano platno ona telo baci, Pa slobodna duom od zemaljskih uza Die se na svadbu u Carstvo bez suza. RASUIVANJE

Na zemlji nema vee asti ni veeg zvanja nego biti hrianin. Kad je sudija muitelj Sev ir upitao mladoga Petra Avesalamita: "Od koga si roda?" odgovori Petar: "Hrianin s am." Upita ga dalje sudija: "U kakvom si inu?" Na to Petar: "Nema ni veega ni bolj ega ina nego biti hrianin." A otac Jovan Krontatski pie: "Sav je svet pauina u sravnje nju sa duom oveka hrianina." Hrianin je zemljan sud u koji se nalila boanska sila i sv tlost. Da li e se taj sud staviti na zlatni presto carski ili e se spustiti u tamn u izbu prosjaku, vrednost njegova time niti se uveliava, niti umanjuje. Nije li zl atu ista vrednost, zavili ga u svilenu maramu ili u list od kupusa? SOZERCANJE Da sozercavam krotost Gospoda Isusa i to: 1. krotost Njegovu u neujnom ivotu u Nazaretu sve do 30 godina, 2. krotost Njegovu u ophoenju s bolesnicima i grenicima, 3. krotost Njegovu u ophoenju s Judom izdajnikom i s nepravednim sudijama. BESEDA o tome kako je Bogu najmiliji ovek i oveku Bog Ne traim to je vae nego vas (II Kor. 12, 14)

Ovim reima, koje je mogla izrei samo plamena apostolska ljubav prema blinjim, is kazana je sutina odnosa hrianina prema Bogu i Boga prema hrianinu. Ljubav Boja mogla b i da kae: Ti hrianine, posti mene radi; mene radi milostinju deli; mene radi usrdne molitve uz die; mene radi crkve zida; mene radi rtve prinosi i mnoga druga dobra dela ini. Sve je to dobro, i sve je to meni ugodno, no ti si mi drai od svega toga; na kraju kraje va ja ne traim nita od svega toga nego tebe traim, samo tebe. Ljubav hrianina pak mogla bi da kae: Ti mi, Gospode, zdravlje daje, i to je dobro. Ti svetlost pali, dad puta, gromom vazd uh osveava, i to je dobro. Ti daje bogatstvo, i mudrost, i mnogoletnost, i porod, i bezbroj drugih dobara Ti obilno postavlja na trpezu ovoga ivota. I sve je to dobr

o, i predobro. I sve to primam s blagodarnou. No na kraju krajeva to je samo ivica skuta Tvoga; na kraju krajeva ja ne traim nita od svega toga no Tebe, Gospode, Te be jedinoga traim. O brao moja, nije ono Bog to se vidi telesnim oima, niti je ovek ono to se vidi te lesnim oima. Ono to se vidi u vasceloj prirodi jeste samo neto od Boga; i ono to se vidi u telesnoj rizi jeste samo neto na oveku. Bog je ljubav, brao, to nebo sputa k z emlji; i ovek je ljubav, brao, to zemlju die k nebu. O Gospode ovekoljubivi, Tvore i Svedritelju, useli se vie, i jo vie, u nas Duhom Tv ojim ivotvornim, da ivi budemo, da ivi budemo u carstvu bez smrti. Tebi slava i hva la vavek. Amin. 13. JANUAR 1. Sveti muenici Ermil i Stratonik. Car Likinije podie veliko gonjenje na Hriane. Sveti Ermil, hrianin i akon pri nekoj cr kvi, bi uhvaen i poveden na sud. Kada mu rekoe da ga vode na muenje, on se veoma ob radova. Uzalud mu car preae, Ermil ispovedi slobodno svoju veru u Hrista i odgovor i caru na sve pretnje: "Gospod mi je pomonik, na bojim se, ta mi moe uiniti ovek" (Ps 117, 6)? Posle tekih muenja bacie Ermila u tamnicu. A tamniar bee Stratonik, potajni hrianin, koji svim srcem saoseae sa stradanjima Ermilovim. Kada i Stratonika dostav ie caru kao hrianina, car presudi da se obojica potope u Dunav. Tada vezae Ermila i Stratonika u jednu mreu i potopie ih u Dunav. Posle tri dana tela njihova izbaci v oda na obalu i hriani ih naoe i sahranie na osamnaest stadija daleko od Beograda. Ovi slavni muenici postradae za Hrista i proslavie se 315. godine. 2. Sveti Jakov, episkop nisibijski. Kao otelnik ivljae leti u otvorenom polju, a zimi u peini. Jednom sie u grad Nisibiju , da vidi kako vera hrianska uspeva i kako hriani ive. No tu bude izabran za episkopa . Uestvovao na I vaseljenskom saboru i zatiavao Pravoslavlje od Arijeve jeresi. Dog odi se jednom da neznaboni Persijanci napadnu s vojskom na Nisibiju. Sveti Jakov s litijom izae do bedema gradskih, i sam se pope na bedem i etae po bedemima ne boj ei se neprijateljskih strela koje behu upravljene na njega. etajui tako, svetitelj se moljae Bogu, da Bog sauva grad i verne na taj nain to e poslati muhe i komarce na Persijance, i time oterati ove od zidova grada Nisibije. Nije, dakle, traio smrt neprijateljima niti ma kakvu vrstu pogibije i poraza, nego samo jednu malu dosad u koja bi ih oterala odatle. I Bog uslia molitvu svoga ugodnika i posla mnogo muh a i komaraca na Persijance, te ove otera a grad Nisibiju spase. Poive sveti Jakov dugo i esno, i mirno skona u dubokoj starosti, 350. godine. 3. Prepodobni Maksim Kapsokaliva. U XIV veku podvizavao se kao monah u Svetoj Gori na svoj naroiti nain; naime, prav io se malo jurodiv i stalno je menjao svoje obitalite. A njegovo obitalite bila je koliba od granja. Jednu za drugom kolibu on je podizao i palio, zbog ega je i na zvat Kapsokaliva, tj. Palikoliba. Smatran je za ludaka sve dok nije u Svetu Goru doao sveti Grigorije Sinait koji u Maksimu otkrije jedinstvenog podvinika, udotvor nog molitvenika i "angela u telu". Predstavio se Gospodu 1320. godine. Molitva u srcu kao srce lupa, Molitva u srcu sa disanjem skupa, Vnutrsna molitva, ta svetlost vnutrena, Na Atonu bee Maksimom javljena. Kao duh bez tela Maksim se dizae, Od molitve sav se svetlou sijae; Od molitve bee ispunjen radou Od molitve bee ispunjen sitou, Kroz molitvu vide nebo otkroveno, Kroz molitvu - bie ljudsko proslavljeno, molitvom oseti i blizinu Hrista, Javno mu se javi i Sveta Preista.

Maksimova dua bee nebom sita, Grigor'je Sinait jednom ga zapita: - Pravedni Maksime, kai otkud znade, Da vizije dobra a ne zla imade? I da sve to nisu avolska matanja I prelesti lane, satanska varanja? - Otud, ree, znadem, da to nisu lae, to mi te vizije duh i telo blae, to za njima uvek dua moja ezne to od krsnog znaka to nee d' iezne, Po radosti slatkoj znam da prelest nije, Po radosti blagoj to me svega grije. RASUIVANJE Dobro delo s utanjem vie vredi nego dobro delo s objanjenjem, i nesravnjeno vie n ego najduhovitije objanjenje bez dobra dela. Od svetog Nikolaja Mirlikijskog nisu ostale nikakve rei, ali su ostala dela. Bez ikakvih objanjenja on je u tri maha d olazio nou kui jednog siromaha i ubacivao tajno kroz prozor po jednu kesu zlata. Neki starac u Skitu Misirskom razboli se teko, i poeli da jede malo sveeg hleba (j er hleb koji monasi tada jeahu bee suen na suncu i trajae mesecima). uvi to, jedan od monaha nita ne ree nego izie i ode daleko u neki grad odakle donese sve hleb bolesno me starcu. Saznavi starac za trud toga monaha, ne hte jesti hleb rekavi: to je krv brata! (tj. to je brat s mukom dostavio). Tada ostali monasi umolie starca da je de govorei mu, da ne prezre rtvu brata. - Kakva objanjenja i kakve rei o bratoljublj u mogu zameniti ovo prosto i utljivo delo bratoljublja? SOZERCANJE Da sozercavam glad i e Gospoda Isusa za pravdom i to: 1. kako On dolazi u svet da povrati pogaenu pravdu, 2. kako On objavljuje pravdu Boiju i izobliava nepravdu, 3. kako On urno ini bezbrojna dela pravde, da bi nama ostavio primer. BESEDA o Carstvu Bojem, koje je unutra Carstvo Boje je unutra u vama (Lk. 17, 21) Sve to je Boje, nosi peat besmrtnosti. I Carstvo Boje - carstvo je besmrtno. Ako e limo, dakle, da diemo vazduh besmrtnosti, moramo ui unutra u sebe, u srce svoje, u Carstvo Boje. Izvan nas je vazduh vremena, vazduh prolaznosti i trulei, u kome dua teko die. Carstvo prirodno - carstvo je ulno, otuda carstvo tuine u sravnjenju sa d uom naom, koja predstavlja unutranje carstvo nae. Zato ljudi vole da se bave dugo, du to u tuini? Zato retko i nerado ulaze u svoju sopstvenu kuu? Kad god mislimo na sve , mi mislimo o tuini. Kad god se razgovaramo o ulnom svetu, mi se razgovaramo u tui ni. ivei po ulima, mi liimo na oveka koji ceo dan juri po tuim kuama, a samo uvee se svojoj kui na spavanje. I tako budnou svoju mi posveujemo smrti, a spavanje besmrt nosti! Mi dolazimo k sebi, vraamo se u sebe samo u snu! No i na san sanja nau javu, tj. i kad smo u svojoj kui u besvesnom stanju, mi sanjamo tue kue: nai snovi ulni su , jer je naa java ulna. I tako mi smo u tuini, i tui i na javi i u snu. Neprestano m i smo van sebe. A Gospod hoe da nas vrati u nas same, u dom svoj i domovinu svoju . Za nas je Carstvo Boje unutra u nama: van nas je tuina. Da bismo izbegli iz tuine i nali pravi dom svoj, u kome se sretamo neposredno s Bogom, mi moramo ui u sebe, u srce svoje. Tu je Car, i tu je carstvo. O Gospode i Care angela i svetitelja, pokai nam bogatstvo i sjaj carstva Tvog unutra u nama. Da bismo zavoleli carstvo Tvoje vie nego to volimo ulnu tuinu, carstv

o promenljivosti i prolaznosti. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 14. JANUAR 1. Sveti Sava, arhiepiskop Srbski. Sin Stefana Nemanje, velikog upana Srbskog, roen 1169. godine. Kao mladi udeo za duh ovnim ivotom, zbog ega je odbegao u Svetu Goru gde se zamonaio i sa retkom revnou proa o ceo podviniki ustav. Nemanja posleduje primeru sina, te i sam doe u Svetu Goru, g de se zamonai i umre kao monah Simeon. Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost Srbske crkve, i postao prvi arhiepiskop Srbski. Podigao je, zajedno sa ocem svojim, manastir Hilandar, a potom i mnoge druge manastire, crkve i kole po zemlji Srbskoj. Putovao je u dva maha na poklonjenje svetinjama u Svetoj Zem lji. Mirio brau svoju, zavaenu oko vlasti; mirio Srbe sa susedima njihovim, i stva rajui Srbsku crkvu, stvarao je kroz to Srbsku dravu i kulturu. Unosio je mir meu sv e balkanske narode i radio je na dobru svih, zbog ega je i bio potovan i voljen od svih Balkanaca. Narodu Srbskom on je dao hriansku duu, koja nije propala sa propau d rave Srbske. Skonao u Trnovu u vreme cara Asena, razbolevi se posle slube Boje na Bog ojavljenje, 12. januara 1236. godine. Telo mu preneo kralj Vladislav u manastir Mileevu, odakle ga Sinan-paa digne i spali na Vraaru u Beogradu, 27. aprila 1594. g odine (v. 27. april). 2. Prepodobni muenici Oci Sinajski i Raitski. Prepodobni muenici Oci Sinajski i Raitski, pobijeni od Saracena, jedan u IV a dru gi u V veku. 3. Sveti Ilarije, episkop poatijski. Vatren borac protiv jeresi Arijeve na Zapadu. Mnogo je stradao zbog odbrane Prav oslavlja. Napisao vie spisa, od kojih je najvaniji spis o Svetoj Trojici. Upokojio se u Gospodu 362. godine. 4. Sveta Nina, prosvetiteljka Gruzije. Srodnica svetog ora velikomuenika i Juvenala, patrijarha jerusalimskog. Poto joj se i otac i majka, plemii kapadokijski, zamonae, to ona bi vaspitana pod nadzorom pat rijarha Juvenala. uvi za narod gruzijski, devica Nina je odmalena elela da poe u Gru ziju i pokrsti Gruzijance. Javila joj se Presveta Bogorodica i obeala joj da e je odvesti u tu zemlju. Kada joj Gospod otvori put, mlada Nina zaista ode u Gruziju gde za kratko vreme stee veliku ljubav naroda. Uspe da pokrsti cara gruzijskog M iriana, njegovu suprugu Nanu i njihovog sina Bekara, koji posle revnosno pomagah u misionarski rad Nini. Nina je uspela da za ivota proe svu Gruziju i uglavnom da prevede sav narod u veru Hristovu, i to ba u vreme stranog gonjenja hriana od strane cara Dioklecijana. Odmorila se od mnogih trudova svojih i upokojila u Gospodu 3 35. godine. Grob joj se nalazi u Samtavrskom hramu. inila mnoga udesa i za ivota i po smrti. Devica prekrasna, blagorodna Nina. Postade Promislom apostol Gruzina. Uprkos gonjenju cara Duklijana, Ona krstom krsti cara Miriana I enu mu Nanu i sina Bekara, Kroz njih i sav narod i cvet od glavara. Sve ih krsti krstom Boijega Sina, Svetiteljka Nina, apostol Gruzina. Od detinjstva Nina Boga je molila ul-Gruziju da bi ona pokrstila. to molila Boga Bog joj blagi dao: Iz Ninine ruke krst je zasijao Pitomoj Gruziji, gde se i sad sija. Gde Ninina ruka i sad blagosilja. Tamo grob je Ninin, nad njim hram se blista

Slave, svetu Ninu, i Gospoda Hrista. RASUIVANJE

Ako ti se ponekad dogmati vere uine tvrdom hranom, to postaraj se da prvo ispu ni dogmate morala hrianskog, pa e ti se otvoriti razumevanje za dogmate vere. Radozn alo ispitivanje stvari visokih, bez truda oko popravke svoga ivota. ne donosi nik akve koristi. Nekada monasi misirski rasuivali o Melhisedeku, pa ne mogui doi ni di kakve jasnosti o tajanstvenoj linosti ovoga drevnog cara i prvosvetenika, pozvae A vvu Koprija na svoj zbor i upitae ga o Melhisedeku. uvi to. Koprije se tri puta uda ri po ustima i ree: "Teko tebi, Koprije! napustio si ono to ti je Bog naredio da ra di, a ispituje ono to Bog od tebe ne potrebuje." uvi ovo, monasi se zastidee i razioe latoust pie: "I ako prave dogmate drimo, a o vladanju ne brinemo, neemo imati nikak ve koristi; isto tako ako se o vladanju brinemo, a prave dogmate prenebregavamo, nita korisno neemo dobiti za nae spasenje. Ako hoemo da se geene izbavimo i carstvo zadobijemo, treba da smo ukraeni od obe strane: i pravotom dogmata i esnou ivota". SOZERCANJE Da sozercavam milosre Gospoda Isusa i to: 1. prema grenicima i bolesnicima, 2. prema narodu, koji bee zbunjen kao stado bez pastira, 3. prema rodu ovejem uopte, radi koga se dao raspeti. BESEDA o viziji nevidljivoga sveta Mi ne gledamo na ovo to se vidi nego na ono to se ne vidi (II Kor. 4, 18) Mi vidimo ovaj svet materijalni i prolazni, ali mi gledamo na onaj svet duhov ni i besmrtni. Mi vidimo veselje zemaljsko, esto isprekidano plaem i uzdasima, i na kraju uvek zavreno smru, ali mi gledamo na radost duhovnu, meu angelima i svetiteljima Bojim n a nebesima, na radost besprekidnu i veitu. Mi vidimo patnje i neuspehe pravednika u ovom ivotu, no mi gledamo njihovu sla vu i torestvo u onome svetu. Mi vidimo mnoge uspehe, i slavu i est nepravednika u ovom ivotu, no mi gledamo nji hov poraz, osudu i muku neiskazanu u venosti. Mi vidimo Crkvu Boju esto poniavanu i gonjenu u ovome svetu, no mi gledamo njenu krajnju pobedu nad svima protivnicima i supostatima, vidljivim i nevidljivim. Mi vidimo, brao, nasilnike i otmiare esto kao vlastodrce i bogatae u ovom veku, a svetitelje kao nite i potitene i zaboravljene, no mi gledamo jedno drugo carstvo, u kome e svetitelji carovati, bez ijednog, ijednog nasilnika i otmiara, Carstvo Boj e, veito bezgreno i besmrtno. O Gospode mnogotrpeljivi i mnogomilostivi, otvori nam vid duhovni, da bismo v ideli ono to nas eka posle ovog kratkovremenog ivota, i da bismo se potrudili da is punimo zakon Tvoj. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 15. JANUAR 1. Prepodobni Pavle Tivejski. Roen od bogatih roditelja u Donjoj Tivi (Tebi) Misirskoj u vreme cara Dekija. Sve imanje roditeljsko nasledi Pavle sa jednom svojom sestrom. Ali zet njegov, idol opoklonik, poeli i Pavlov deo imanja da zagrabi, te pripreti Pavlu da e ga izdati sudu kao hrianina, ako mu ne ustupi svoje imanje. Jedno ta beda, a drugo junaki pri

meri samoportvovanja hrianskih muenika, koje Pavle oima svojim vide, pobude ga, te da de i svoj deo imanja sestri svojoj, a on kao niti udalji se u pustinju, gde se po dvizavao do smrti svoje. Do kakve je duhovne visine dostigao ovaj div monah, o t ome svedoi niko manji do sveti Antonije Veliki, koji jednom poseti Pavla i vide, kako mu zverovi i tice nebesne sluahu. Vrativi se iz te posete, Antonije ree svojim monasima: "Teko meni, deco moja, grenome i lanome monahu, to sam samo monah po imen u. Videh Iliju, videh Jovana u pustinji, i vaistinu videh Pavla - u Raju!" Sveti Pavle je iveo stotrinaest godina i mirno se upokojio u Gospodu, 342. godine. 2. Prepodobni Jovan Kunik. Roen u Carigradu u vreme cara Lava I. Od roditelja bogatih i znamenitih. Bio je j edino dete u svojih roditelja. Povuen naklonou za duhovnim ivotom mladi Jovan odbee t ajno s jednim monahom u neki manastir u Maloj Aziji. U tom manastiru on provede e st godina u prevelikom uzdranju, molitvi i poslunosti prema igumanu. Tad navali na njega avo s kuanjem, da bi trebalo da ostavi manastir i da se vrati svojim rodite ljima, te da ivi kod njih kao plemi. On se, zaista, vrati u dom svojih roditelja, obuen kao prosjak, vide svoje roditelje no ne htede da im se javlja kao sin njiho v, nego kao prosjak nastani se u dvoritu njihovom, ivei tako rei od mrva, koje mu sl uge dobacivahu, i trpei mnogo poruganja od svakoga. Tri godine poive on tako sve m olei se Bogu, da Bog spase due oca njegovog i majke. Kada se razboli i oseti pribl ienje smrti, on se javi roditeljima svojim, koji ga poznae po jednom skupocenom je vanelju, koje mu oni u detinjstvu behu darivali i koje on uvae kod sebe kao svu imo vinu svoju. I tako ovaj mladi, iako vrlo bogat, spase duu svoju, spase due svojih r oditelja, pobedi avola i upokoji se u Gospodu, oko 450. godine. 3. Prepodobni Gavril Lesnovski. Sloven i drug svetog Prohora Pinjskog i Jovana Rilskog. Podvizavao se u X veku ko d Kratova na gori Lesnovskoj, gde je sagradio hram svetom Arhangelu Mihailu. udot vorac i za ivota i po smrti. Sadanji divni hram na tom mestu podigao je car Duanov vojvoda Jovan Oliver. Sveti Gavril upokojio se u Gospodu krajem X veka. 4. Sveti muenik Pansofije. Sin aleksandrijskog prokonzula Nila. Napustio ast i bogatstvo svetsko i mlad se z amonaio. Podvizavao se 27 godina tvrdo i uzdizao duh svoj ka vinjem svetu. U vreme Dekija bi dovuen pred sud, gde bi iban za ime Hristovo, dok u velikim mukama ne p redade duh svoj Bogu. Bee Jovan mlado mome, Mlado mome i bogato, No nita ga ne prelesti Niti mladost niti zlato. Otac njegov velmo carski, A mati mu gospa fina, Al' oboje on ostavi Rad'ljubavi Bojeg Sina. Bogatstvo mu Hristos bee, Sve bogatstvo, sva krasota, Pa zavoli Hrista Boga Vie samog svog ivota. I umesto roditelji Da s' u Paklu sada glase, Gle, sin njihov kroz nietu I sam sebe i njih spase. I dan-danas mnoge ljude to bogatstvom sede gue Jovan moe da zastidi I spase im grene due. RASUIVANJE

Nemoj nikad ni pomisliti, da te Bog ne uje, kad mu se moli. On uje nae misli kao t o mi ujemo glasove i rei jedan drugoga. A ako ti ne ini odmah po molitvi, to je ili zato to mu se nedostojno moli, ili zato to ite neto to e ti biti pogubno, ili pak za o On po mudrosti i domostrojstvu svom odlae ispunjenje tvoje molbe do podesnijeg trenutka. Otac Jovan Krontatski pie: "Kao to mi kroz elektrini telegraf brzo optimo s licima, udaljenim od nas, tako kroz ivu veru, kao kroz kakav telegraf, mi brzo o ptimo s Bogom, s anelima i svetiteljima. Pusti po telegrafu vere molbu svoju k Bog u ili svetiteljima i odmah e dobiti odgovor." I opet na drugom mestu pie: "Bog i st voreni duhovi i due usopih i ivih ljudi - to su bia mislena, a misao je brza i nekak o svuda prisutna. Pomisli od sveg srca o njima, i oni e ti biti prisutni, i to Bo g svagda neophodno, a ostali po daru i vlasti Bojoj." SOZERCANJE 1. 2. 3. 4. 5. Da sozercavam istotu Gospoda Isusa i to: istotu uma Njegovog, istotu srca Njegovog, istotu volje Njegove, istotu jezika Njegovog, istotu pogleda i svih uvstava Njegovih.

BESEDA o veri pobedonosnoj Vjera je naa ova pobjeda koja pobjedi svijet (1 Jov. 5, 4) Hristos Gospod pobedi svet; to je, brao, pobeda i naa. Apostoli pobedie svet, i to je pobeda naa. Svetitelji, devstvenici i muenici pobedie svet, i to je pobeda naa . Nita silnije u svetu, brao, nema od vere hrianske. Maevi, koji su sekli ovu veru, u tupili su se i slomili, a vera je ostala; carevi, koji su se borili protiv ove v ere, uguili su se pod anatemom zloina; carstva, koja su ratovala protiv ove vere, razorena su; gradovi, koji su odbacivali ovu veru, zavaljeni lee u razvalinama sv ojim; jeretici, koji su kvarili ovu veru, propali su duom i telom i pod anatemom otili iz ovog sveta, a ova je vera ostala. Kad svet jurne na nas, brao, svojim prelestima: preleu spoljanje krasote, preleu bo gatstva, preleu slasti, preleu prolazne slave, ime emo se odupreti i ime pobediti ako e ovom verom? Vaistinu, niim osim ovom verom nepobedivom, koja zna za neto bolje o d svih blaga ovoga sveta. Kad sve prelesti ovoga sveta pokau nalije svoje: kad se krasota obrne u rugobu, zdravlje u bolest, bogatstvo u bedu, slava u beae, vlast u ponienje, i sav rascveta li telesni ivot u gad i smrad - ime emo premostiti ovaj jad, ovu trule, ovaj gad i s mrad, i sauvati se od oajanja, ako ne ovom verom? Vaistinu, niim osim ovom nepobedi vom verom, koja nas ui trajnim i nepromenljivim vrednostima u Carstvu Hristovom. Kad smrt pokae razornu silu svoju nad susedima naim, nad srodnicima i prijatelj ima naim, nad cveem naim, nad usevima naim, nad delima ruku naih, i kad okrene neodol jive zube svoje i na nas - ime emo pobediti strah od smrti, i ime otkljuati vrata od ivota, jaeg od smrti, ako ne ovom verom? Vaistinu, niim osim ovom nepobedivom vero m, koja zna za vaskrsenje i ivot bez smrti. O Gospode Isuse, pobednie sveta, pomozi i nama da pobedimo svet verom u Tebe. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 16. JANUAR 1. Sveti apostol Petar. Spominje se ovoga dana zbog veriga, u koje bi okovan od bezakonog Iroda, i koje pri pojavi angela u tamnici spadoe s njega (Dap 12, 7). Te verige uvahu hriani kolik

o zbog uspomene na velikog apostola, toliko i zbog njihove celebne moi, jer se mn ogi bolesnici izleie dodirom o njih (kao i o ubrus apostola Pavla, Dap 19, 12). Pa trijarh jerusalimski sveti Juvenal dade te verige na dar carici Evdoksiji, progn anoj eni cara Teodosija Mlaeg, a ova ih prepolovi, pa jednu polovinu posla crkvi S vetih apostola u Carigrad, a drugo svojoj keri carici Evdoksiji, eni Valentijanovo j u Rim. Ova Evdoksija sazida crkvu Svetog Petra, i poloi u nju ove verige zajedn o sa onim, u koje bee Petar pred svoju smrt okovan od cara Nerona (v. 29. jun).

2. Sveti muenici Pevsip, Elevsip, Malevsip i baba im Leonila. Postradali za Hrista u vreme cara Marka Avrelija (161-180) u Francuskoj. Tri br ata, tri blizanca. Najpre samo Leonila bee hrianka, dok unuci njeni behu neznaboci. Posle dugih saveta od strane blagoestive Leonile i mesnoga svetenika ova tri brata se krste. Krstivi se, oni ponu svim mladikim arom revnovati za svoju veru, i u toj revnosti pou i polupaju sve idole po celoj okolini. Optueni i izvedeni na sud, oni priznadu svoje delo i javno ispovede veru svoju u Hrista. Sudija ih baci u tamn icu, pa pozove babu Leonilu i uputi je, da i ona poe u tamnicu i posavetuje svoje unuke, da se odreknu Hrista i poklone idolima. Leonila utke poe u tamnicu, no mes to da savetuje unuke da se odreknu prave vere, ona ih pone hrabriti, da se ne pok olebaju, no da istraju do kraja u svima mukama i umru za Hrista. Kada ih sudija ponovo ispita i vide njihovu jo pojaanu nepokolebljivost u veri, osudi ih na smrt. Sva trojica najpre budu obeeni o jedno drvo gde viahu "kao strune na guslama", po tom ibani, i najzad ognjem saeeni. Neka ena, Jovila, oduevljena hrabrou ovih muenika ovika: "I ja sam hrianka!" Odmah, nju uhvate, i zajedno sa staricom Leonilom maem p oseku. 3. Prepodobni muenik Damaskin Gabrovski. Podvizavao se u Hilandaru, gde je postao i igumanom. Kad je potraio od nekih Tura ka dug manastirski, ovi nagovore jednu enu muslimanku, te ona ue u kuu, gde je stan ovao Damaskin. Tada oni Turci dou i nau tu enu, pa odvuku Damaskina pred kadiju. Da maskinu bude predloeno: ili da bude obeen, ili da se poturi, na to on odsudno rekne: "Bila bi ludost, kad bih ja za privremeni ivot kupio venu pogibao". Bude obeen 177 1. godine u Svitovu. Tako Damaskin rtvova svoje telo da spase duu svoju. No njegove ubice postie odmah kazna Boja. Oni sedoe u un da se prevezu preko Dunava, no iznena dnom burom budu izvrnuti i utopljeni. 4. Prepodobni Romil. Roen u Vidinu. Bio uenikom svetog Grigorija Sinaita. Podvizavao se u nekoliko mana stira. U Ravanici (u Srbiji) zajedno sa njim bio je i Konstantin Camblak. Tu se sveti Romil upokojio u Gospodu, oko 1375. godine. Drite se slavnog Hrista I njegovog Jevanelja, On je za vas pripremio Venost sjaja i veselja. Ne bojte se ljutih rana, Prolazne su: niti smrti: Verne Hristu smrt ne moe Ni sakriti ni satrti. U sred ognja tri unuka Hvalu Bogu uznesoe, Dok im zlice dragu babu Leonilu posekoe. RASUIVANJE Nita tako ne lomi gordost ljudsku kao naviknuta poslunost prema starijima. U st aroj Sparti poslunost se smatrala velikom vrlinom. Pria se kako je jedan vojnik sp artanski u boju jurei s obnaenim maem, sustigao neprijatelja, i taman kad je zamahn uo da ga posee, truba zatrubi za prestanak boja, a on spusti ma u korice. Kad ga j

e neko, ko je video, upitao, zato ne posee neprijatelja, on odgovori: "Bolje poslua ti vojvodu nego posei neprijatelja!" Poslunost hrianska razlikuje se od ove spartanske poslunosti po tome to je ona dra govoljna i to ima za cilj spasenje due, tj. nije radi ouvanja carstva zemaljskog ne go radi zadobijanja carstva nebeskog. Sv. Jovan Kolov poeo je svoj podvig kod nek oga starca Tivejskog. Starac, da bi nauio uenika poslunosti, posadi suho drvo u zem lju i naredi ueniku, da svaki dan zaleva. Tri godine bezropotno je Jovan zalivao suho drvo, dok ovo najzad nije ozelenelo i plod donelo. To je plod bezropotne po slunosti. Sam raspeti Gospod posl-liv bl da- do sme-ti (Fil. 2, 8). SOZERCANJE Da sozercavam mir Gospoda Isusa i to: 1. mir koji On noae u dui Svojoj - jedini savreni Mironosac, 2. mir koji On stvarae meu ljudima - jedini savreni Mirotvorac, 3. mir koji On dade uenicima Svojim - jedini savreni Mirodavac. BESEDA o tome kako smo svi slobodni samo kao robovi Hristovi Koji je pozvat u Gospodu rob, slobodnjak je Gospodnji, tako i koji je pozvat slobodnjak, rob je Hristov (I kor. 7, 22) Velika novost, koju Hrianstvo svaki dan javlja svetu, jeste, da se nita ne ceni punom cenom po spoljnjem izgledu, nego po sutini. Da se ne cene stvari po boji i obliku, nego po znaenju. Da se ne ceni ovek po poloaju i imanju, nego po srcu - po srcu u kome se sjedinjuje oseanje, um i volja. Prema toj, za svet vazda novoj nau ci, nije rob onaj ko je spolja zarobljen, niti je slobodnjak onaj ko ima spoljnu , telesnu slobodu. Po svetovnom poimanju rob je onaj ko to manje uiva od sveta, a slobodnjak je onaj ko to vie uiva od sveta. Po hrianskom poimanju rob je onaj ko to ma nje uiva od ivoga i slatkoga Hrista, a slobodnjak je onaj ko to vie uiva od ivoga i sl atkoga Hrista. I jo po svetovnom poimanju rob je onaj ko to manje tvori volju svoj u a to vie volju tuu, a slobodnjak je onaj ko to vie tvori volju svoju a to manje volj u tuu. Po hrianskom pak poimanju rob je onaj ko to vie tvori volju svoju a to manje vo lju Boju, a slobodnjak je onaj ko to vie tvori volju Boju a to manje svoju. Robovati Gospodu jedina je prava i oveka dostojna sloboda, a robovati svetu i sebi, grehu i poroku, jedino je smrtonosno robovanje. Carevi na prestolu - ovek bi pomislio: ima li slobodnijih ljudi na zemlji? Pa ipak mnogi od careva bili su najnii i najn edostojniji robovi zemlje. Okovani hriani u tamnici - ovek bi pomislio: ima li bedn ijih robova na zemlji? Pa ipak hrianski muenici u tamnici oseali su se slobodnim lju dima, i ispunjeni duhovnom radou. pevali su psalme i uzdizali blagodarne molitve B ogu. Sloboda, skopana s tugom i alou, nije sloboda no ropstvo. Samo je sloboda u Hri stu skopana s radou neiskazanom. A radost trajna znak je prave slobode. O Gospode Isuse, jedini Gospodaru blagi, koji nam daje slobodu kad nas to jae vee za Sebe, uini nas to pre robovima Tvojim, da bismo prestali biti robovima ljutih i nemilosrdnih gospo dara. Tebi slava i hvala vavek. Amin. 17. JANUAR 1. Prepodobni Antonije Veliki. Misirac, roen oko 250. godine u nekom selu Komi blizu Herakleje. Po smrti svojih plemenitih i bogatih roditelja on podeli nasleeno imanje sa svojom maloletnom ses trom, zbrinu ovu kod nekih roaka, svoj deo imanja razdade siromasima, a on se u d vadesetoj svojoj godini posveti ivotu podvinikom, kome je teio od detinjstva. Najpre se podvizavao u blizini svoga sela, no da bi izbegao bespokojstva od ljudi, uda lji se u pustinju, na obale Crvenoga mora, gde kao zatvorenik provede dvadeset g odina ne druei se ni s kim osim s Bogom kroz neprestanu molitvu, razmiljanje i soze

rcanje, podnosei trpeljivo neiskazana demonska iskuenja. Slava njegova pronese se po celome svetu, i oko njega se sabere mnotvo uenika, koje je on upuivao primerom i reima na put spasenja. Za osamdeset pet godina svoga podvinikog ivota samo je dva p uta otiao u Aleksandriju, i to prvi put traei muenitva u vreme gonjenja crkve, a drug i put na poziv svetog Atanasija, da bi opovrgao klevetu arijevaca kao tobo da je i on pristalica Arijeve jeresi. Skonao je u sto petoj godini svoga ivota, ostaviv iza sebe itavu vojsku uenika i podraatelja. Iako je Antonije bio neknjian, on je biv ao savetnikom i nastavnikom najuenijih ljudi toga vremena, kao to je bio sveti Ata nasije Veliki. Kad su ga kuali neki jelinski filosofi knjinom mudrou, zastide ih Ant onije pitanjem: - "ta je starije: razum ili knjiga? i ta (od ovog dvoga) bi uzrok drugome?" Postieni filosofi razioe se, jer videe, da oni imaju samo knjino pamenje bez razuma, a Antonije razum. Evo oveka koji je dostigao savrenstvo, kakvo ovek moe uopt e dostii na zemlji. Evo vaspitaa vaspitaima i uitelja uiteljima, koji je punih osamde st pet godina popravljao sebe, te je samo tako mogao popraviti i mnoge druge. Is punjen mnogim godinama i velikim delima Antonije se upokojio u Gospodu 335. godi ne. 2. Sveti Car Teodosije Veliki. Ovaj slavni i u veri revnosni car vladao je od 379-395. godine. Konstantin Velik i zabranio je gonjenje hriana, Teodosije Veliki pak otiao jo jedan korak dalje: on j e zabranio u svojoj dravi idolska rtvoprinoenja. Pomagao je mnogo da se vera hrianska utvrdi i rairi u svetu. 3. Sveti muenik Georgije Novi, janjinski. Albanac, roen u selu urkli u Albaniji od vrlo siromanih roditelja, zemljoradnika. P risiljavan od Turaka da se poturi on ostane nepokolebljiv u veri hrianskoj, zbog ega bude obeen u Janjini 17. januara 1838. godine. Veliki udotvorac i iscelitelj do d ana dananjega. Nad svim podelama, nad svim klasama, Bog bestrasni stoji, Gospod nad vojskama. Bogatog ne mrzi, bednog se ne stidi, Silnog se ne boji, grenog zove: pridi! Svetitelje sebi odasvud vrbuje; Ovoga to prosi, onog to caruje Ko trenjar to bira samo trenje slatke Bez mara da l' s grane hrapave il' glatke. Sve Gospod u jedan krasan venac plete, Samo kad su due pokajne i svete. Antonije divni celog veka posti, Todosije Hristom celi svet ugosti, A Janjinski ore krv za Hrista proli Svu trojicu Gospod besmrtno zavoli. Gospod nema mrnje spram useva svoga Nit slabosti drugih sveta stvorenoga. On je k svima Jednak, no svi nisu k