Petar Kropotkin

Nihilizam i nihilistiPrvo izdanje: П. Кропоткин, Записки революционера, С-Петербург 1906.Srpskohrvatsko izdanje: Petar Kropotkin, Zapisi jednog revolucionara: memoari (str.167-170), Velika edicija "Ideja", Beograd.Prevod: Jugoslava Široka.

XII

U to vreme širio se snažan pokret među mladom ruskom inteligencijom. Kmetstvo je biloukinuto. Ali dva i po veka njegovog postojanja stvorila su čitav jedan svet navika iobičaja, proizašlih iz ropstva. Tu je bilo nepoštovanje čovekove ličnosti, despotizamočeva, licemerna potčinjenost žena, kćeri i sinova. Početkom XIX veka u čitavojZapadnoj Evropi carevao je despotizam u svakodnevnom životu. Mnoštvo primera dali suTekeri i Dikens, ali se nigde on nije tako bujno rascvetao kao u Rusiji. Čitav ruski život:u porodici, u odnosu načelnika prema potčinjenome, oficira prema vojniku, gazde premaradniku — bio je njime prožet. Pojavio se čitav svet navika, običaja, načina mišljenja,predrasuda i moralnog kukavičluka — izrastao na neradu. Čak su i neki najbolji ljuditoga vremena platili veliki danak običajima kmetstva.

Zakon je pred njima bio nemoćan. Samo je snažan društveni pokret, koji bi zadao udaracsamom korenu zla, mogao da izmeni navike i običaje svakodnevnog života. A u Rusiji jetaj pokret, borba za individualnost, postao jači i bespoštedniji nego bilo gde drugde.Turgenjev je u svojoj izvanrednoj noveli „Očevi i deca“ to nazvao „nihilizmom“.

U Zapadnoj Evropi nihilizam se potpuno pogrešno shvata; u štampi ga, na primer, stalnobrkaju sa terorizmom, i uporno nihilizmom nazivaju onaj revolucionarni pokret koji je uRusiji buknuo krajem carstvovanja Aleksandra II a završio se posle njegove tragičnesmrti. Sve je to rezultat nerazumevanja. Mešati nihilizam i terorizam isto je kao i nerazlikovati neki filozofski pokret, kao na primer stoicizam ili pozitivizam, sa nekimpolitičkim pokretom — na primer, republikanskim. Terorizam je nastao u naročitimuslovima političke borbe u datom istorijskom trenutku. On je živeo i umro. On možeponovo da vaskrsne i da opet umre. A nihilizam je obeležio celokupan život inteligencijei njegov se pečat neće lako izbrisati. Nihilizam je — ne računajući grublja zastranjivanja,uostalom neminovna u svakom mladom pokretu — dao našoj inteligenciji onu specifičnunijansu, na koju mi Rusi, na našu veliku žalost, ne nailazimo u zapadnoevropskomživotu. Upravo taj nihilizam, u jednom od svojih brojnih vidova, daje našim piscima onuiskrenost, onaj stil „razmišljanja naglas“, koji tako oduševljavaju evropske čitaoce.

Nihilizam je pre svega objavio rat takozvanoj konvencionalnoj laži kulturnog života.Njegova je karakteristična crta bila apsolutna iskrenost. I, u ime toga, nihilizam se,tražeći isto i od drugih, odrekao praznoverice, predrasuda, navika i običaja čije sepostojanje nije moglo opravdati razumom; analizirao je sve društvene institucije i običajei pobunio se protiv svake vrste sofizma, ma kako on bio zakamufliran.

Click h

ere to

buy

ABB

YY PDF Transformer 2.0

www.ABBYY.comClic

k here

to buy

ABB

YY PDF Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Raskinuo je, naravno, sa praznovericom očeva. Po svojim filozofskim shvatanjimanihilista je bio pozitivista, ateista, evolucionista u Spenserovom smislu, ili materijalista.On je naravno štedeo jednostavnu, iskrenu veru, koja predstavlja psihološku nužnostosećanja; ali se zato beskompromisno borio protiv hrišćanskog licemerja.

Čitav život civilizovanih ljudi pun je konvencionalne laži. Ljudi koji se ne podnose,pozdravljaju se na ulici sa najblaženijim osmesima na licu; nihilista se osmehuje samoonima koje voli da sretne. Gadili su mu se svi oblici spoljašnje ljubaznosti, koji su samolicemerje. Prihvatao je na neki način grublje ponašanje, kao protest protiv lažneuglađenosti svojih očeva. Nihilisti su videli kako su uobraženo očevi glumili idealiste isentimentaliste, a da im to nije smetalo da budu pravi divljaci prema ženama, deci ikmetovima. I on se pobunio protiv tog sentimentalizma, koji se odlično slagao sa nimaloidealnim načinom ruskog života. Umetnost je takođe bila podvrgnuta ovom zamašnomnegiranju. Nihilisti su bili odvratni beskrajni razgovori o lepoti, o idealu, umetnosti radiumetnosti, estetici i tome sličnom, dok se u isto vreme svaki umetnički predmet kupovaoza novac otet od gladnih seljaka ili pljačkanih radnika. On je znao da je takozvani „kultlepog“ bio samo maska, iza koje se skrivao najvulgarniji nemoral. Nihilist je još tadaizgradio nemilosrdnu kritiku umetnosti, koju je nedavno dao naš najveći umetnik XIXveka Tolstoj u jednoj rečenici: „Par čizama važniji je od svih vaših madona i svihsuptilnih razgovora o Šekspiru.“

Brak bez ljubavi i bračni život bez prijateljstva — nihilist je odbacivao. Devojka koju suroditelji terali da bude lutka u kući za lutke i da se „dobro uda“ smatrala je da je bolje dabatali svoje haljine i napusti kuću. Obukla bi najobičniju crnu vunenu haljinu, ošišala se ikrenula na više kurseve da bi stekla ličnu nezavisnost. Žena koja je videla da njen braknije više brak, da je više ni ljubav ni prijateljstvo ne vezuju za muža, prekidala je sasvimtu vezu i hrabro odlazila sa decom, pretpostavljajući samoću a često i siromaštvo večitojlaži i sukobu sa samom sobom.

Nihilist je svoju ljubav prema iskrenosti unosio čak i u sitne detalje svakodnevnog života.Odrekao se konvencionalne forme konverzacije i svoje mišljenje izražavao oštro idirektno; čak i uz malu afektaciju spoljašnje grubosti.

U Irkutsku smo se jednom nedeljno okupljali u klubu i plesali. Neko vreme sam revnosnoodlazio na te večerinke, ali sam polako odustao, delimično zato da bih radio. Jednom jeneka od dama pitala mog mladog druga zašto me nema u klubu već nekoliko nedelja.„Kada je Kropotkinu potrebno kretanje, on jaše“ — nabusito je odgovorio moj drug.

— Što ne navrati i posedi sa nama? Ne mora da pleše — ubacila je druga dama.

— A šta bi on ovde radio? — odrezao je po nihilistički moj prijatelj. — Da čavrlja savama o modi i krpicama? Sve te trice su mu dojadile.

— Pa on ponekad ide kod neke Manječke — nesigurno je primetila jedna gospođica.

— Da, ali ta devojka uči — odbrusio je moj drug — On joj daje časove nemačkog.

Click h

ere to

buy

ABB

YY PDF Transformer 2.0

www.ABBYY.comClic

k here

to buy

ABB

YY PDF Transformer 2.0

www.ABBYY.com

Moram da kažem da je ta nesumnjivo gruba pouka imala dobre rezultate. Većinairkutskih devojaka ubrzo je počela da opseda mog brata, mene i mog prijatelja molbamada im posavetujemo šta da čitaju i šta da uče.

Isto tako otvoreno nihilist bi odbrusio i svojim poznanicima da je čitavo njihovo saučešćeza „sirotog brata“ — narod, samo licemerje, dok istovremeno žive na račun tog narodazbog koga ih boli duša u bogato uređenim palatama. Sa istom otvorenošću nihilist jegovorio višem činovniku da on ne samo što ne brine o dobru potčinjenih nego jejednostavno — lopov.

Na izvestan način surovo nihilista bi se suprotstavio dami koja blebeće gluposti i koja setrsi „ženstvenošću“ svoga ponašanja i prefinjenošću toalete. On bi joj direktno rekao:„Kako se ne stidite da trućate koještarije a nosite šinjon od veštačke kose?“ Nihilista je uženi pre svega želeo da vidi druga, ljudsko biće, a ne lutku, ne guščicu. On je apsolutnoodbacivao one sitne znake spoljašnje pažnje koje se ukazuju takozvanom „slabijempolu“. Nihilist nije skakao sa svog mesta da bi ga ustupio nekoj dami ako bi mu bilojasno da ona nije umorna a u sobi ima još slobodnih stolica. On se prema njoj odnosiokao prema drugu. Ali ako bi devojka, makar i potpuno nepoznata, pokazala želju da neštouči, pomagao bi joj i bio je spreman da čak i svaki dan ako treba ide na drugi kraj grada.Mladi čovek koji prstom ne bi mrdnuo da gospođi doda čašu s čajem, rado je devojci kojabi došla na kurseve u Moskvu ili Peterburg nudio svoj jedini čas ili jedinu zaradu,govoreći: „Ne treba se zahvaljivati, muškarac može lakše da nađe posao nego žena: ovonikako nije viteštvo, već obična jednakost.“

I Turgenjev i Gončarov pokušali su da prikažu u svojim romanima ovaj novi tip.Gončarov je u „Ponoru“ napravio portret stvarne osobe, ali nimalo tipičnog predstavnikate klase; zato je Mark Volohov samo karikatura nihilizma. Turgenjev je bio suptilnijiumetnik i suviše je cenio novi tip da bi napravio karikaturu; ali ni njegovim Bazarovomnismo bili zadovoljni. U to vreme izgledao nam je previše grub — na primer, u odnosuprema ostarelim roditeljima; a naročito smo smatrali da je on suviše prelazio preko svojihgrađanskih obaveza. Omladina nije mogla da bude zadovoljna isključivo negirajućimodnosom Turgenjevljevog junaka prema svemu. Nihilizam je sa svojom deklaracijomprava ličnosti i odbacivanjem licemerja bio samo prelazni momenat ka pojavi „novihljudi“, koji ništa manje nisu cenili individualnu slobodu, ali su ujedno živeli za velikustvar. Najbolje portrete nas samih videli smo u nihilistima Černiševskog, u njegovomumetnički znatno manje vrednom romanu „Šta da se radi“.

„Ali gorak je hleb koji prave robovi“ — pisao je Njekrasov. Mlada generacija se odreklatog hleba i bogatstva koje su zgrnuli njihovi očevi pomoću neslobodnog rada ljudi —kmetova ili podjarmljenih u fabrikama.

Cela Rusija je u vreme procesa karakozovcima sa čuđenjem čitala kako su optuženi, iakosu imali znatne imetke, živeli po trojica-četvorica u jednoj sobi i nikada nisu trošili višeod po deset rubalja mesečno, a ostalo što su imali ulagali su za stvaranje kooperativnihdruštava, zadruga, u kojima su sami radili. Nakon pet godina hiljade mladih ljudi, cvetRusije, postupali su isto tako. Njihova parola je bila: „u narod“. Početkom šezdesetih

Click h

ere to

buy

ABB

YY PDF Transformer 2.0

www.ABBYY.comClic

k here

to buy

ABB

YY PDF Transformer 2.0

www.ABBYY.com

godina u svakoj bogatoj porodici odvijala se uporna borba između očeva, koji su želeli dasačuvaju stara predanja, i sinova i kćeri koji su branili svoje pravo da sobom raspolažu uskladu sa svojim idealima. Mladi ljudi su napuštali vojničku službu, kancelarije, tezge ihrlili u univerzitetske gradove. Devojke, vaspitavane aristokratski, stizale su bez kopejkeu Peterburg, Moskvu i Kijev da nauče posao koji bi ih mogao osloboditi od ropstva uroditeljskoj kući, a možda kasnije i od jarma muževa. Mnoge su stekle tu ličnu sloboduposle postojane i surove borbe. Sada su želele da korisno upotrebe stečeno znanje; nisumislile na lična zadovoljstva već na to da narodu prenesu ono znanje koje je i njihoslobodilo.

U svim gradovima, u svim delovima Peterburga, nicali su kružoci samorazvoja. Tu su sepažljivo proučavala dela filozofa, ekonomista i mlade škole ruskih istoričara. Čitanje jebilo praćeno beskrajnim raspravama. A cilj svih predavanja i rasprava bilo je razrešitivažno pitanje koje je stajalo pred omladinom: na koji način ona najviše može da budekorisna narodu. Postepeno, dolazila je do zaključka da postoji samo jedan put: treba otićiu narod i živeti njegovim životom. Zato su mladi ljudi odlazili u sela, kao lekari, lekarskipomoćnici, narodni učitelji, pisari u seoskoj opštini. Mnogi su, da bi se još više sjedinilisa narodom, krenuli u fizičke radnike, kovače, drvoseče. Devojke su polagale ispite zanarodne učiteljice, lekarske pomoćnice, babice, i na stotine odlazile na selo, gde su sebezrezervno posvećivale najsiromašnijem delu naroda.

Kod njih još nije bilo nikakve ideje o revoluciji, o nasilnom menjanju društva premautvrđenom planu. Oni su jednostavno hteli da opismene narod, da ga prosvete, da mu naneki način pomognu da se iščupa iz mraka i bede, a da istovremeno od samog narodasaznaju kakav je njegov ideal boljeg socijalnog života.

Kada sam se vratio iz Švajcarske zatekao sam ovaj pokret na vrhuncu.

Click h

ere to

buy

ABB

YY PDF Transformer 2.0

www.ABBYY.comClic

k here

to buy

ABB

YY PDF Transformer 2.0

www.ABBYY.com