Klark Artur/Li D entri RAMA II Prevod: Jak i Zoran/ ivkovi Zoran Clarke Arthur/Lee Gentry RAMA II, 1989. Serija "Rama" POLARIS 1990. 1. RAMA SE VRAA (2)Ekskalibur, veliki generator radarskih impulsa, koji su energijom napaja le nuklearne eksplozije, nalazio se izvan upotrebe ve skoro pola stolea. Bio je pr ojektovan i nainjen u velikoj urbi neposredno po prolasku Rame kroz Sunev sistem. K ada je 2132. objavljeno da je stavljen u pogon, obja njeno je da mu je svrha da Ze mlji obezbedi blagovremeno upozorenje o pribli avanju svih buduih tuinskih posetilac a: brod veliki poput Rame mogao se otkriti na meuzvezdanim udaljenostima - godina ma, nadali su se naunici, pre no to bude mogao da ima bilo kakav uticaj na ljudske poslove. Odluka da se naini Ekskalibur doneta je jo pre no to je Rama pre ao perihel. Kada je prvi vanzemaljski posetilac zaokrenuo za Sunce i zaputio se ka zvezdama, armije naunika stale su da prouavaju podatke sa jedine misije koja je uspela da s tigne do njega. Rama je, objavili su oni, bio inteligentni robot koji nije pokazao ba nik akvo zanimanje za na Sunev sistem ili njegove itelje. Zvanini izve taj nije pru ao nikak va obja njenja za mno tvo tajni sa kojima su se istra ivai suoili; strunjaci su, meutim, verili same sebe da su razumeli jedno temeljno naelo ramanskog in enjeringa. Budui d a je veina velikih sistema i podsistema koje su ljudski istra ivai zatekli u Rami im ala po dve operativne rezervne jedinice, izgledalo je da su tuinski in enjeri proje ktovali sve u tri primerka. Stoga, budui da se za celu d inovsku letelicu smatralo da je ma ina, do lo se do zakljuka da je veoma verovatno da e za prvim posetiocem usle diti jo dva ramanska broda. Ali nikakve nove svemirske letelice nisu se pojavljiivale u Sunevom sused stvu iz praznih prostranstava meuzvezdanog svemira. Kako su godine prolazile, itel ji Zemlje na li su se suoeni sa nekim preim problemima. Brige oko Ramanaca, ili ve on oga ko je sazdao taj sumorni cilindar dugaak pedeset kilometara, poele su da blede kako je samotna poseta tuinaca polako odlazila u istoriju. Poseta Rame i dalje j e zaokupljala pa nju mnogih naunika, ali najvei broj pripadnika ljudske vrste bio je primoran da pa nju posveti drugim stvarima. Poetkom etrdesetih godina dvadeset drug og stolea svet se na ao u raljama velike ekonomske krize. Vi e nije bilo novca za odr a vanje Ekskalibura. Ono nekoliko naunih otkria koja su ostvarena na njemu nije mogl o da opravda ogromne tro kove obezbeenja njegovog funkcionisanja. I tako, veliki nu klearni generator impulsa bio je napu ten. etrdeset pet godina kasnije bila su potrebna trideset tri meseca da se Ek skalibur vrati u operativno stanje. Osnovno opravdanje za o ivljenje Ekskalibura b ilo je nauno. Tokom minulih godina do lo je do procvata radarske nauke, kao i do us avr enja novih metoda tumaenja dobijenih podataka, to je veoma povealo vrednost osmat ranja nainjenih na Ekskaliburu. Kada je generator ponovo poeo da snima prizore dal ekih nebesa, gotovo niko na Zemlji nije vi e oekivao dolazak nove letelice Rama. Operativni nadzornik na stanici Ekskalibur nije ak ni obavestio svoje pre tpostavljene kada je neobina taka zasvetlela prvi put na njegovom monitoru za obra du podataka. Pomislio je da je posredi artefakt, varka koju je proizveo nepravil an procesni algoritam. Kada se, meutim, ovaj trag ponovio nekoliko puta, on mu je posvetio veu pa nju. Nadzornik je pozvao efa naune ekipe na Ekskaliburu koji je izvr i o analizu podataka i do ao do zakljuka da je novi objekat kometa dugog perioda. Pro l a su jo dva meseca pre no to je jedan diplomac dokazao da je trag izazvalo glatko telo ija je du a strana imala najmanje etrdeset kilometara. Godine 2197. svet je konano doznao da je objekat koji hita kroz Sunev sist em ka unutra njim planetama druga vanzemaljska svemirska letelica. Meunarodna svemi rska agencija (MSA) usredsredila je svoje snage na pripremu misije koja e presres ti uljeza im bude u ao unutar Venerine orbite krajem februara 2200. Oi oveanstva opet su se upravile ka zvezdama, a itelji Zemlje ponovo su se upustili u rasprave o du bokim filosofskim pitanjima to ih je postavio prvi Rama. Kako se novi posetilac p ribli avao, a mre a senzora upravljena u njegovom pravcu uspevala da mu sve podrobni je razlui fizike pojedinosti, bilo je potvreno da je svemirski brod istovetan, barspolja, svom prethodniku. Rama se vratio. oveanstvo se po drugi put na lo suoeno sa s udbinom. 2. TEST I OBUKA Bizarno metalno stvorenje lagano se kretalo du zida, gami ui nagore ka ispus tu. Liilo je na kakvu oklopnu ivotinju, ije je zglobno, pu evsko telo bilo prekriveno tankom opnom koja je obavijala zbijenu skupinu elektronskih delova sme tenih u sr ednjem od njegova tri dela. Jedan helikopter lebdeo je na oko dva metra od zida. Dugaka, fleksibilna ruka sa hvataljkom na vrhu pru ila se iz nosa helikoptera, zam alo proma iv i da obavije metalnu kand u oko neobinog stvora. "Do vraga", promrmlja Jano Tabori, "ovo je gotovo nemogue izvesti dok se k opter trese. ak i pri savr enim uslovima te ko je vr iti precizne zahvate ovom hvataljk om pri punom izdu enju ruke." On uputi pogled prema pilotu. "Zbog ega ova fantastina letelica ne mo e da zadr i stalnu visinu i polo aj?" "Pribli i helikopter zidu", naredi dr Dejvid Braun. Hiro Jamanaka bezizra ajno osmotri Brauna i unese komandu u kontrolnu konz olu. Ekran pred njim blesnu crvenom bojom i na njemu se pojavi poruka: KOMANDA N EPRIHVATLJIVA. NEDOVOLJNA TOLERANCIJA. Jamanaka ni ta ne ree. Helikopter je i dalje lebdeo na istom mestu. "Imamo pedeset centimetara, mo da sedamdeset pet, izmeu elise i zida", stad e Braun glasno da razmi lja. "Jo dva ili tri minuta i biot e se nai na sigurnom ispod ispusta. Preimo na runo upravljanje i zgrabimo ga. Smesta. Bez gre aka ovoga puta, Tabori." Za trenutak, Hiro Jamanaka zagledao se sumnjiavo u proelavog naunika sa naoa rima koji je sedeo na sedi tu iza njega. Zatim se pilot okrenuo napred, uneo novu komandu u konzolu i prebacio veliki crni prekida u levi polo aj. Na monitoru blesnu nova poruka: RUNO UPRAVLJANJE. BEZ AUTOMATSKE ZA TITE. Jamanaka stade da obazrivo pribli ava helikopter zidu. In enjer Tabori bio je spreman. On zavue ake u instrumentne rukavice i nekol iko puta, probe radi, otvori i zatvori hvataljku na kraju fleksibilne ruke. Ruka se ponovo izdu ila i dva mehanika krata ve to se sklopi e oko zglobnog pu a i njegove op ne. Senzori na hvataljki uputi e povratnom spregom kroz rukavice poruku Tiboru da je uspe no uhvatio plen. "Imam ga", uzviknu on uzbueno. Zatim otpoe spor proces uno en ja lovine u helikopter. Iznenadni nalet vetra zanese helikopter na levu stranu i ruka sa biotom udari u zid. Tabori oseti kako vi e ne dr i vrsto plen. "Ispravi ga", uzviknu on, nas taviv i da uvlai ruku. Dok se Jamanaka upirao da vrati helikopter u vodoravan polo aj , nehotice je sasvim malo pognuo nos letelice. Istog trena tri lana posade zau e muni zvuk udara metalne elise rotora o zid. Japanski pilot u magnovenju pritisnu dugme za sluaj opasnosti i letelica se ponovo nae pod automatskom kontrolom. Nepunu sekundu kasnije oglasi se zavijaj ui alarm i monitor u kokpitu blesnu crvenom bojom. VELIKO O TEENJE. VISOKA VEROVATNOA KRAHA. EVAKUISATI POSADU. Jamanaka nije oklevao. Samo trenutak potom bio je izb aen iz kokpita i smesta aktivirao padobran. Tabori i Braun hitro su sledili njego v primer. Istog asa kada je maarski in enjer izvukao ake iz instrumentnih rukavica, h vataljka na kraju mehanike ruke se otvori i oklopno stvorenje stropo ta se u dubinu od stotinu metara, raspav i se u hiljadu maju nih komada pri sudaru sa ravnom povr in om. Helikopter kojim vi e niko nije upravljao stade da se mahnito strmoglavlju je. Iako je u letelici bio ukljuen automatski algoritam za spu tanje, koji ju je dr a o pod punom kontrolom, o teeno plovilo estoko je pritislo amortizere pri dodiru sa t lom i prevrnulo se na bok. Nedaleko od mesta gde se helikopter prizemio, jedan k rupan mu karac, odeven u smeu uniformu prekrivenu vrpcama, iskoi iz otvorenog lifta. Upravo se spustio iz centra kontrole misije, delujui prilino uzbueno dok je odseno koraao ka roveru koji ga je ekao. Za njim je stupala ustra plavu a u letakom kombinezo nu MSA, koja je na oba ramena imala privr enu opremu za snimanje. ovek u uniformi bio je general Valerij Borzov, zapovednik projekta "Njutn". "Je li neko povreen?" up ita on vozaa rovera, elektroin enjera Riarda Vejkfilda."Izgleda da je Jano dobio prilino jak udarac u rame prilikom izbacivanja i z helikoptera. Ali Nikol je upravo javila radiom da nije slomio ni i a io nijednu kos t, ve je samo zaradio mno tvo modrica." General Borzov smesti se na prednje sedi te rovera pored Vejkfilda, koji j e sedeo za kontrolnom tablom vozila. Plavu a, videonovinarka Franeska Sabatini, pre stala je da snima prizor i stala da otvara stra nja vrata rovera. Borzov joj iznen ada odmahnu. "Poite da vidite kako je sa de ardanovom i Taborijem", ree on, pokazuj ui preko ravnice. "Vilson je verovatno ve tamo." Borzov i Vejkfild uputi e se u roveru u suprotnom smeru. Prevalili su oko e tiri stotine metara kada su stigli do Dejvida Brauna, suvog pedesetogodi njaka u n ovom letakom kombinezonu, koji je bio zaokupljen zamotavanjem padobrana i njegovi m sme tanjem u ranac. General Borzov izie iz rovera i prie amerikom nauniku. "Je li sve u redu, doktore Braun?" upita general bez mnogo okoli enja. Braun klimnu, ne odgovoriv i ni ta. "U tom sluaju", nastavi general Borzov od merenim tonom, "mo da mi mo ete rei ta ste imali na umu kada ste naredili Jamanaki da pree na runo upravljanje? ini mi se da bi bilo bolje ako tu stvar raspravimo ovde, podalje od ostalih lanova posade." Dr Dejvid Braun i dalje je utao. "Zar niste videli znake upozorenja?" nas tavi Borzov posle kratke pauze. "Da li ste, makar i na trenutak, pomislili da bi tim manevrom mogla biti ugro ena bezbednost ostalih kosmonauta?" Braun konano osmatri Borzova smrknutim, namrgoenim pogledom. Kada je najza d progovorio, uinio je to u gru i napeto, to je bio reit pokazatelj njegovih prigu eni h oseanja. "Izgledalo mi je razlo no da jo malo pribli in helikopter cilju. Preostala je jo izvesna margina, a to je bio jedini nain na koji smo se mogli doepati biota. Na zadatak je, uostalom, bio da uhvatimo..." "Nije potrebno da mi obja njavate ta vam je bio zadatak", prekide ga uzbueno Borzov. "Ne zaboravite da sam ja lino projektovao misiju. A podsetiu vas ponovo n a to da je osnovni prioritet, u svakom trenutku, bezbednost posade. Naroito za vr eme simulacija... Moram vam rei da sam potpuno zapanjen tom va om ludom akrobacijom . Helikopter je o teen, Tabori je povreen, a vi imate sree to niko nije stradao." Dejvid Braun vi e nije obraao pa nju na generala Borzova. Okrenuo se i stao d a privodi kraju pakovanje padobrana u providni ranac. Bilo je, meutim, oigledno po polo aju njegovih ramena i po energiji koju je ulagao u tu rutinsku operaciju da sav kipti od besa. Borzov se vrati u rover. Saekav i nekoliko sekundi, on ponudi dr Braunu da ga prebaci u bazu. Amerikanac odmahnu glavom, ne rekav i ni ta, podi e ranac na lea i k renu pe ice prema helikopteru i liftu. 3. KONFERENCIJA ZA POSADU Jano Tabori sedeo je ispred sale za skupove u kompleksu ve baonica, na stol ici uzetoj iz auditorijuma, obasjan nizom malih, ali sna nih svetiljki koje su se mogle prenositi. "Udaljenost do simuliranog biota bila je ujedno i granica doseg a mehanike ruke", obja njavao je on u malu kameru koju je dr ala Franeska Sabatini. "D va puta sam poku ao da ga dohvatim, ali nisam uspeo. Doktor Braun je tada odluio da preemo na runo upravljanje helikopterom, kako bismo se malo pribli ili zidu. No, za hvatio nas je nalet vetra..." Vrata sale za konferenciju se otvori e i na njima se pojavi jedno nasmejan o, rumeno lice. "Svi vas ekamo", ree general O'Tul prijatnim glasom. "Mislim da je Borzov ve postao pomalo nestrpljiv." Franeska iskljui rasvetu i vratio video kameru u d ep svog letakog kombinezon a. "U redu, moja maarska junaino", nasmeja se ona, "ovde emo prekinuti. Poznato ti je da na voa ne voli da eka." Ona prie niskom mu karcu i ne no obavi ruke oko njega. Zat im ga potap a po previjenom ramenu. "Ali stvarno nam je milo to je s tobom sve u re du." Jedan zgodan, tamnoputi mu karac u ranim etrdesetim godinama sedeo je tik i zvan vidokruga kamere za vreme intervjua, vodei belele ke na pljosnatoj, pravougaon oj tastaturi velikoj otprilike kvadratnu stopu. On krenu za Franeskom i Jano em u salu za konferencije. " elim da napi em lanak ove nedelje o novim tehnolo kim re enjima ve zanim za daljinsko upravljanje rukom posredstvom rukavice", pro aputa Red i Vilson T aboriju dok su sedali. "Mnoge moje itaoce odu evljavaju ovakve tehnike pojedinosti." "Drago nam je to ste nam se vas troje pridru ili", zagrme Borzovljev sarkas tini glas salom za konferencije. "Ve sam poeo da mislim da je ovaj sastanak posade za vas nepotrebna nelagodnost koja vas ometa u znatno va nijem zadatku izve tavanja o na oj nezgodi, odnosno pisanja uenih naunih i in enjerskih lanaka." On pokaza prema R ed iju Vilsonu, ija se neizbe na pljosnata tastatura nalazila na stolu pred njim. "Vi lsone, verovali ili ne, zami ljeno je da vi budete najpre lan ove posade, a tek ond a novinar. Kako bi bilo da bar jednom odlo ite tu vra iju stvar i da slu ate? Imam da ka em nekoliko stvari i voleo bih da to ostane meu nama." Vilson zaklopi tastaturu i stavi je u ta nu. Borzov ustade i poe da hoda pr ostorijom dok je govorio. Sto u sali za konferencije imao je izdu en ovalni oblik, dose ui vi e od dva metra na mestu gde je bio naj iri. Za stolom je bilo dvanaest mest a, a za svakim su se nalazili kompjuterska tastatura i monitor; monitor je bio d onekle umetnut u povr inu stola i prekriven, kada nije kori en, uglaanim poklopcem koj i se slagao sa imitacijom drveta sa ostatka stola. Kao i uvek, druga dva vojna l ica u ekspediciji, evropski admiral Oto Hajlman (junak intervencije Vea vlada u K arakaskoj krizi) i general amerikih vazduhoplovnih snaga Majkl Rajan O'Tul, sedel i su oko Borzova na jednom kraju ovalnog stola. Ostalih devet lanova ekspedicije "Njutn" nisu uvek sedeli na istim mestima, to je naroito osujeivalo nagonski uredno g admirala Hajlmana, kao i, premda u manjoj meri, komandujueg oficira Borzova. Ponekad bi se "neprofesionalni" lanovi posade zbili na suprotnom kraju st ola, prepustiv i "svemirskim kadetima", kako su nazivani kosmonauti koji su zavr ili Svemirsku akademiju, da obrazuju svojevrsnu tampon zonu u sredini. Posle skoro godinu dana neprekidne medijske pa nje, javnost je svakog pripadnika dvanestolane p osade svrstavala u jednu od tri podgrupe: neprofesionalce, koji su se sastojali od dva naunika i dva novinara, vojnu trojku i pet kosmonauta koji su obavljali na jvei deo strunih poslova u okviru misije. Ovoga dana, meutim, dve nevojne grupe bile su sasvim izme ane. Interdiscipl inarni japanski naunik igeru Takagi i, koji je op te smatran za vodeeg svetskog strunjak a za prvu posetu Rame od pre sedamdeset godina (uz to, bio je i autor Atlasa Ram e, koji je predstavljao obavezno tivo za sve lanove posade), sedeo je po sredini o valnog stola izmeu sovjetskog pilota Irine Turgenjev i britanskog kosmonauta/elek troin enjera Riarda Vejkfilda. Naspram njih nalazili su se sanitetski oficir Nikol de ardan, ena bujnih oblina i bakarno-smeeg tena, slo enog francusko-afrikog porekla, tihi, gotovo mehaniki, japanski pilot Jamanaka i zadivljujua sinjora Sabatini. Pos lednja tri mesta na "ju nom" kraju ovalnog stola, koji je gledao prema velikim kar tama i dijagramima Rame na suprotnom zidu, zauzimali su ameriki novinar Vilson, b rbljivi Tabori (sovjetski kosmonaut iz Budimpe te) i dr Dejvid Braun. Braun je izg ledao veoma poslovno i ozbiljno; u asu kada je sastanak poeo pred sobom je imao ra sprostrto nekoliko listova hartije. "Potpuno mi je nepojamno", govorio je Borzov dok je ustrim korakom svrhov ito koraao po prostoriji, "da bilo ko od vas mo e makar i za trenutak da smetne s u ma da ste odabrani za najznaajniju misiju koju je oveanstvo ikada preduzelo. Ali na osnovu ovih poslednjih simulacija, moram priznati da poinju da mi se javljaju su mnje oko nekih meu vama. Ima onih koji veruju da e ova nova letelica Rama biti verna kopija svoje prethodnice", nastavi Borzov, "te da e biti podjednako nezainteresovana i ravnodu n a prema beznaajnim stvorenjima koja su do la da je ispitaju. Priznajem da, sudei na osnovu radarskih podataka koje obraujemo tokom poslednje tri godine, izgleda da j e iste veliine i istog sklopa. Ali ak i ako se ispostavi da je ponovo posredi mrtv i brod koji su sazdali tuinci to su i ezli pre vi e hiljada godina, ovo je i dalje najz naajnija misija koja se preduzima za na eg ivota. A kao takva, ona zahteva da svi u nju ulo ite krajnje napore. Sovjetski general zastade da malo pribere misli. Jano Tabori zausti da ne t o upita, ali Borzov ga prekide i nastavi svoj monolog. "Na ovom poslednjem ve banj u uop te nismo delovali kao skladna ekipa. Neki meu vama bili su izvrsni - znate na koje mislim - ali se isto toliko pona alo kao da nema pojma kakva je ovo misija. Uveren sam da dvoje ili troje uop te nije proitalo uputstva sa procedurama ili protokole pre poetka ve be. Sla em se da su ona ponekad dosadna, ali svi ste se vi saglas ili, kada ste se prihvatili ovog zadatka pre deset meseci, da ete se uputiti u po stupke i da ete se dr ati protokola i politike projekta. ak i oni meu vama koji nemaj u prethodnog letakog iskustva." Borzov se zaustavi pred jednom od velikih karti na zidu; mapa je prikazi vala prizor jednog ugla grada "Njujorka" iz prve letelice Rama. Podruje visiokih, vitkih zdanja, koja su podseala na oblakodere Menhetna i stajala zbijena na jedn om ostrvu usred Cilindrinog mora, bilo je delimino kartografisano tokom prve misij e ljudi. "Kroz est nedelja susreemo se sa nepoznatom svemirskom letelicom, koja e m o da sadr ati ba ovakav grad, i celo oveanstvo tada e raunati na nas kao na svoje predst vnike. Nema naina da unapred doznamo ta emo tamo zatei. Ma kakve pripreme da prethod no preduzmemo, one se mogu pokazati nedovoljne. No, na a upuenost u predviene postup ke mora biti savr ena i automatska, kako bi nam umovi mogli slobodno da delaju suoe ni sa svim novim okolnostima to ih tamo mo emo zatei." Zapovednik sede za elo stola. "Dana nja ve ba predstavljala je gotovo potpuni krah. Lako se moglo dogoditi da izgubimo tri dragocena lana posade, kao i jedan od najskupljih helikoptera koji su ikada sazdani. elim da vas sve jo jednom podset im na prioritete ove misije, koje su utvrdili Meunarodna svemirska agencija i Vee vlada. Najvi e preimustvo u iva bezbednost posade. Potom sledi analiza i/ili utvrenje eventualne pretnje, ako takva postoji, ljudskim iteljima planete Zemlje." Borzov je sada gledao pravo preko stola prema Braunu, koji je na ovaj izazovan zapovedn ikov pogled uzvratio podjednako netreminim, kamenim fiksiranjem. "Tek po to se udov olji ovim dvama preimustvima i kada se se ustanovi da je ramanska letelica bezopa sna, mo e imati smisla hvatanje jednog ili vi e biota." " elim da podsetim generala Borzova", uzvrati skoro istog trena Dejvid Bra un svojim zvonkim glasom, "da meu nama ima i onih koji smatraju da se redosleda p rioriteta ne treba slepo dr ati. Va nost biota za naunu zajednicu je neprocenjiva. Ka o to sam ve vi e puta napomenuo, kako prigodom sastanaka kosmonauta, tako i prilikom mojim mnogobrojnih nastupa na televiziji, ako se poka e da je ova druga letelica Rama sasvim ista kao i prva - to bi onda znailo da e potpuno prenebrei na e postojanje - i ako budemo delali tako sporo da ne uspemo da se domognemo ak ni jednog biota pre no to moramo da napustimo svemirski brod i vratimo se na Zemlju, onda e jedna apsolutno jedinstvena nauna prilika biti rtvovana zarad kolektivne zebnje svetski h politiara." Borzov zausti da ne to uzvrati, ali dr Braun ustade i ustro zamaha rukama. "Ne, ne, saslu ajte me. U osnovi, vi ste me optu ili da sam nestruno vodio dana nji tre ning i ja imam pravo da odgovorim." On podi e nekoliko listova iz kompjuterskog tam paa i mahnu njima prema Borzovu. "Evo poetnih uslova za dana nju simulaciju, koje su postavili i odredili va i in enjeri. Dopustite mi da vas podsetim na nekoliko znaajn ijih momenata, ukoliko ste ih zaboravili. Op ti uslov 1: Gotovo je kraj misije i v e je pouzdano ustanovljeno da je Rama II potpuno pasivan i da ne predstavlja nika kvu opasnost po planetu Zemlju. Op ti uslov 2: Tokom ove ekspedicije bioti su prim eivani samo povremeno i nikada u grupama." Po govoru tela ostalih lanova posade Dejvid Braun je mogao da razabere da je uspe no zapoeo odbranu. On duboko udahnu vazduh i nastavi. "Pretpostavio sam, p o to sam se uputio u te op te uslove, da ova ve ba mo da predstavlja poslednju priliku d a uhvatimo jednog biota. Tokom ve be neprekidno sam mislio na to ta bi to znailo ako bismo uspeli da donesemo jednog ili vi e biota na Zemlju - u svekolikoj istoriji o veanstva jedini apsolutno izvestan kontakt sa nekom vanzemaljskom kulturom zbio s e 2130. kada su na i kosmonauti stupili na prvi svemirski brod Rama. No, dugorone naune koristi od ovog susreta bile su manje nego to bi se to m oglo oekivati. Dodu e, raspola emo mno tvom podataka zabele enih daljinskim senzorima pri likom tog prvog istra ivanja, raunajui tu i informacije pribavljene iscrpnim seciran jem paukolikog biota koje je izvr ila dr Lora Ernst. Ali kosmonauti su doneli sa s obom samo jedan artefakt, maju ni komad svojevrsnog biomehanikog cveta ija su se fiz ika svojstva ve nepovratno promenila pre no to smo mogli da proniknemo u bilo koju od njegovih tajni. Ne raspola emo vi e nikakvim suvenirom sa te prve ekskurzije. Nem amo pepeljare, a e, pa ak ni tranzistor iz nekog ureaja koji bi nam rekao ne to vi e o ra manskom in enjeringu. Sada nam se ukazuje druga prilike." Dr Braun podi e pogled prema kru noj tavanici iznad sebe. Glas mu je zvuao mono. "Ako bismo nekako mogli da pronaemo i da donesemo na Zemlju dva ili tri razliit a biota i ako bismo potom analizom pronikli u tajne tih stvorova, onda bi ova mi sija nesumnjivo predstavljala najznaajniji dogaaj u istoriji oveanstva. Jer tek dubi nskim razumevanjem in enjerskih umova Ramanaca bio bi, u punom smislu rei, ostvaren prvi kontakt." ak je i Borzov bio impresioniran. Kao to je to esto inio, Dejvid Braun je i ovoga puta iskoristio svoju reitost da preokrene poraz u deliminu pobedu. Sovjetsk i general odlui da promeni taktiku. "Pa ipak", ree on prigu enim glasom kada je Brau n napravio pauzu u svom govoru, "ne smemo nikad smetnuti s uma da su u ovoj misi ji ljudski ivoti izlo eni opasnosti i da ne smemo preduzimati ni ta ime bismo ih izlag ali dodatnoj opasnosti." On pree pogledom po ostalim lanovima posade. "I ja elim, k ao i bilo ko od vas, da donesem na Zemlju biote i druge uzorke sa Rame", nastavi on, "ali moram priznati da me ta optimistika pretpostavka da e druga letelica bit i sasvim nalik prvoj veoma uznemirava. Kakav dokaz imamo, iz prvog susreta sa Ra mancima, ili ko ve oni bili, da su blagonakloni? Ba nikakav. Moglo bi da bude opas no ukoliko se prerano domognemo jednog biota." "Ali nema naina da se stvar zasigurno utvrdi, zapovednie", ume a se Riard Vej kfild koji je sedao na strani stola izmeu Borzova i Brauna. "ak i ako ustanovimo d a je ova letelica potpuno ista kao i prethodna, i dalje ne raspola emo informacija ma o tome ta e se dogoditi kada preduzmemo usklaene napore da uhvatimo nekog biota. Evo ta imam na umu. Pretpostavimo na trenutak da je dr Braun u pravu, odnosno da su dva broda samo superslo eni roboti koje je pre mnogo miliona godina nainila nek a sada ve i ezla rasa sa druge strane Galaksije. Kako mo emo predvideti kakvi su potpr ogrami mogli biti uneti u te biote kojima bi se oni suprotstavili neprijateljski m inovima? ta, dalje, ako bioti predstavljaju nerazdvojive delove, na neki nain koj i mi nismo bili u stanju da razaberemo, fundamentalnog mehanizma dejstvovanja br oda? Onda bi bilo sasvim prirodno, ak i ako su posredi ma ine, da su programirani d a se brane. A zamislivo je da ono to bi moglo da izgleda kao poetni neprijateljski in sa na e strane izazove promene u nainu funkcionisanja celog broda. Seam se da sam itao o robotskom lenderu koji je pao u more etana na Titanu 2012. - on je imao u memoriji potpuno razliite nizove u zavisnosti od..." "Stojte", prekide ga Jano Tabori uz prijateljski osmeh. "Neuspesi priliko m ranih robotskih istra ivanja Sunevog sistema nisu na dnevnom redu dana njeg post mo rtem." On uputi pogled niz sto prema Borzovu. "Kapetane, boli me rame, stomak mi je prazan, a i uzbuenja dana njeg ve banja sasvim su me iscrpla. Ceo ovaj razgovor j e divan, ali ako vi e nema konkretnih stvari, kako bi bilo da ovde zakljuimo sastan ak kako bismo bar jednom imali dovoljno vremena da se spakujemo?" Admiral Hajlman na e se prema plohi stola. "Kosmonaute Tabori, general Bor zov vodi sastanak posade. Na njemu je da odlui..." Sovjetski zapovednik maghnu prema Hajlmanu. "Dosta, Oto. Mislim da je Ja no u pravu. Za nama je dugi dan na kraju izuzetno aktivnog sedamnaestodnevnog raz doblja. Bolje da ovaj razgovor nastavimo kada svi budemo sve i." Borzov ustade. "U redu, za sada prekidamo. atlovi kreu za aerodrom odmah p osle veere." Posada poe da se priprema za polazak. "Tokom kratkog razdoblja odmora ", dodade Borzov, kao da se prisetio neega, "voleo bih da svi razmislite o tome d okle smo stigli sa planom. Preostale su nam jo samo dve nedelje za simulacije ovd e u centru za obuku pre pauze za novogodi nje praznike. Neposredno potom poinjemo s a intenzivnim delatnostima pred lansiranje. Taj naredni niz ve bi poslednja nam je prilika da stvari dovedemo u red. Oekujem da e se svako od vas vratiti potpuno pr ipravan za preostali deo posla - kao i potpuno posveen va nosti misije." 4. VELIKI HAOS Ulazak prve letelice Rama u unutra nji Sunev sistem poetkom 2130. godine sil ovito je dejstvovao na ljudsku istoriju. Iako nisu usledile neposredne promene u svakodnevnom ivotu po to se posada pod vostvom zapovednika Nortona vratila iz misij e u Ramu I, jasan i nedvosmislen dokaz da daleko nadmonija inteligencija postoji (ili, u najmanju ruku, da je postojala) negde drugde u Vaseljeni nagnala je ljud e da revidiraju svoje nazore o mestu homo sapiensa u svekolikom ustrojstvu kosmosa. Sada je postalo jasno da je iz nekih drugih hemikalija, koje su nesumnjivo t akoe sazdane pri velikim stelarnim kataklizmama na nebu, iznikla svest na nekom d rugom mestu i nekom drugom vremenu. Ko su bili Ramanci? Zbog ega su nainili jednu d inovsku, slo enu letelicu i uputili je u pohod u na e susedstvo? Kako u javnim, tako i u privatnim razgovorima Ramanci su postali osnovni predmet interesovanja toko m mnogo meseci. Dobrano preko jedne godine oveanstvo je ekalo, manje ili vi e strpljivo, na n eki novi znak prisustva Ramanaca u Vaseljeni. Sprovedena su opse na teleskopska is tra ivanja na svim talasnim du inama kako bi se ustanovilo da li se mo e pribaviti bil o kakva dodatna informacija u vezi sa tuinskim svemirskim brodom koji se udaljava o. Ni ta nije ustanovljeno. Nebo je uzvratilo mukom. Ramanci su i ezavali podjednako brzo i neobja njivo kao to su se i pojavili. Kada je Ekskalibur uveden u upotrebu i kada njegovo prvobitno pretra ivanj e neba nije urodilo nikakvim plodom, usledila je primetna promena u kolektivnom ljudskom stavu prema prvom kontaktu sa Ramancima. Susret je preko noi sme ten u riz nicu istorijskih dogaaja, postav i ne to to se ve dogodilo i to je okonano. lanci u dne m novinama i asopisima, koji su prethodno poinjali sa "Kada se Ramanci vrate...", sada su promenili intonaciju u "Ako ikada doe do novog susreta sa stvorenjima koj a su sazdala ogroman svemirski brod otkriven 2130..." Ono to je predstavljalo oitu pretnju, to se neposredno odra avalo na potonje pona anje ljudi, ubrzo se svelo na i storijski kuriozitet. Vi e nije postojala nikakva hitnja da se vodi rauna o tako te meljnim stvarima kao to je povratak Ramanaca ili sudbina ljudske rase u Vaseljeni nastanjenoj inteligentnim stvorenjima. oveanstvo je do lo do predaha, bar na trenut ak. A onda je eksplodiralo u paroksizmu narcisoidnog pona anja spram koga su sasvi m bledo izgledala sva prethodna istorijska razdoblja pojedinane sebinosti. Plima nesputane samodopadljivosti u globalnim razmerama lako se mogla ra zumeti. Ne to temeljno u ljudskoj psihi promenilo se kao ishod susreta sa Ramom I. Pre tog kontakta oveanstvo je stajalo samo kao jedini poznati primer razvijene in teligencije u Vaseljeni. Zamisao o tome da ljudi mogu, kao grupa, da kontroli u sv oju sudbinu daleko u budunost predstavljala je znaajno upori te u gotovo svakoj dejs tvujuoj filosofiji ivota. Okolnost, meutim, da Ramanci postoje (ili da su postojali ; ma koje se glagolsko vreme upotrebilo, filosofska logika dolazila je do istog zakljuka) sve je ovo promenila. oveanstvo vi e nije bilo jedinstveno, a mo da ak ni pose bno. Bilo je samo pitanje vremena kada e preovlaujue homocentrino vienje Vaseljene bi ti neopozivo uzdrmano ve i samom sve u o postojanju Drugih. Stoga se lako moglo shva titi za to se nain ivota veine ljudskih bia iznenada priklonio samozadovoljstvu, to je izuavaoce knji evnosti podsetilo na jedno slino doba pre skoro tano pet stolea, kada j e Robert Herik uputio savet devicama da to bolje iskoriste svoje kratko vreme - u pesmi iji se poetak mo e parafrazirati poznatim geslom: "Uzmi sve to ti ivot pru a, dan as si cvet, sutra uvela ru a..." Nesputana plima sveop te potro nje i globalne pohlepe potrajala je ne to manje od dve godine. Mahnito kupovanje svega to je mogao da stvori ljudski um temeljil o se na slaboj ekonomskoj infrastrukturi koja se ve nalazila na silaznoj putanji poetkom 2130, kada je prvi ramanski svemirski brod pro ao kroz unutra nji Sunev sistem . Preteu recesiju odlo ili su tokom 2130. i 2131. udru eni manipulacioni napori vlada i finansijskih institucija, ali time se nisu izmenili osnovni uzroci ekonomske slabosti. Sa obnovljenom plimom kupovanja sa poetka 2132. svet je uskoio pravo u n ovo razdoblje brzog rasta. Proizvodni kapaciteti su pro ireni, berza je procvetala , a poverenje potro aa i nivo zaposlenosti dostigli su ranije nedosegnute visine. D o lo je do napretka kakav prethodno nije zabele en, to je za posledicu imalo kratkoron o, ali znaajno poveanje kvaliteta ivota gotovo svih ljudi. Krajem 2133. nekim iskusnijim posmatraima ljudske istorije postalo je oigl edno da "ramanski bum" vodi oveanstvo ka krahu. Zloslutna upozorenja o predstojeem ekonomskom kolapsu ostala su prigu ena euforinim klicanjima miliona koji su se odne davna obreli u srednjoj i vi oj klasi. Predlozi da se uravnote e bud eti i ogranie kred iti na svim nivoima ekonomije bili su prenebregnuti. Umesto toga, preduzimani su kreativni napori da se izmisli to vi e naina za stavljanje nove potro ake moi u ruke po pulacije koja je sasvim zaboravila kako da sebi ka e "priekaj", a kamoli jo "ne". Globalna berza poela je da se klati januara 2134, a odmah su usledila predvianja o skorom krahu. Ali ogromnoj veini itelja Zemlje i kolonija ra trkanih po Sune vom sistemu zamisao o takvom krahu bila je naprosto nepojamna. Uostalom, svetska ekonomija nalazila se u fazi irenja tokom vi e od devet godina, a u poslednje dve sezone stopom koja je bila nezabele ena u prethodna dva stolea. Svetski lideri tvrd ili su da su konano prona li mehanizme koji su uistinu mogli da spree silazne putanj e kapitalistikih ciklusa. I ljudi su im verovali - sve do poetka maja 2134. Tokom prva tri meseca te godine indeksi globalne berze nezadr ivo su padal i, najpre lagano, a zatim strmoglavo. Mnogi ljudi, ponavljajui sujeverni stav pre ma kometnim posetiocima stvar ve dve hiljade godina, dovodili su u vezu berazansk e pote koe sa povratkom Halejeve komete. Kada se pojavila, poetkom marta, pokazalo s e da je znatno sjajnija nego to se oekivalo. Naunici irom sveta nedeljama su se nadm etali oko toga zbog ega je kometa toliko blistavija nego to se prvobitno predvialo. Po to je krajem marta pro la perihel i poela da se pojavljuje na veernjem nebu sredin om aprila, njen ogromni rep preovlaivao je svodom. Nasuprot tome, zemaljskim poslovima preovlaivao je poetak svetske ekonomsk e krize. Prvog maja 2134. tri najvee meunarodne banke objavile su da su nesolvetne zbog nemogunosti da povrate zajmove. Za samo dva dana svetom se ra irila panika. V i e od milijardu kunih terminala koji su imali pristupa globalnim finansijskim berz ama stalo je da se koristi da bi se ljudi otarasili svojih portofolija akcija i hartija od vrednosti. Globalni komunikacioni sistet na ao se pod ogromnim optereenj em. Ureaji za prenos podataka pri GKS-u poeli su da rade znatno iznad svojih optim alnih kapaciteta i upotrebnih specifikacija. Procesori podataka obavljali su tra nsakcije sa zaka njenjem koje se najpre merilo minutima, a onda i satima, to je sam o dodatno povealo paniku. Krajem nedelje dve stvari su postale oigledne: svetska berza izgubila je vi e od polovine svoje vrednosti, a mnogi pojedinci, kako veliki, tako i mali ulag ai, koji su do krajnosti iskoristili svoje kreditne mogunosti, ostali su doslovce bez prebijene pare. Pomone baze podataka, koje su nadzirale line bankovne raune i v r ile automatski prenos novca kako bi se spreavao ulazak u crveno stanje, sada su u puivale poruke o katastrofi na ekrane u gotovo dvadeset odsto domova na svetu. Prava situacija je, meutim, bila jo znatno ravija. Samo mali postotak trans akcija obavljan je preko kompjuterske mre e zato to je obim podataka koji su se pre nosili u svim pravcima daleko nadma ao sve to se ikada predvialo. Reeno kompjuterskim jezikom, globalni finansijski sistem u ao je u modus "iskliznua ciklusa". Milijard e i milijarde prenosa informacija sa ni im prioritetima mre a kompjutera je "odlo ila" , dav i prednost onima sa visokim prioritetom. Ishod ovog kompjuterskog ka njenja bio je to da u veini sluajeva pojedinani e lektronski bankovni rauni nisu satima, ili ak danima, bili prikladno zadu ivani berz anskim gubicima koji su postajali sve vei. Kada su jednom pojedinani ulagai shvatil i ta se dogaa, pohitali su da potro e sve to se i dalje nalazilo na njihovom saldu pr e no to kompjuteri stignu da obave sve transakcije. U asu kada su vlade i finansij ske institucije konano uvidele ta se zbiva i preduzele korake da spree tu mahnitu a ktivnost, ve je bilo kasno. Pometeni sistem pretrpeo je potpuni krah. Da bi se re konstruisalo ono to se dogodilo bilo je neophodno bri ljivo sakupiti i obraditi rez ervne kontrolne arhive uskladi tene u stotinak ra trkanih centara irom sveta. Preko tri nedelje elektronski sistem finansijskog upravljanja koji je na dzirao sve novane transakcije nije bio nikome dostupan. Niko nije znao kojim novc em raspola e. Budui da je gotovina davno izi la iz upotrebe, samo su ekscentrici ili sakupljai imali dovoljno novanica da kupe makar i jednonedeljni bakaluk. Ljudi su poeli da se trampe za stvari koje su im bile neophodne. Jemstva zasnovana na prij ateljstvu ili linom poznanstvu omoguila su mnogim ljudima da privremeno pre ive. Ali jad je tek poeo. Svaki put kada bi meunarodna upravna organizacija koja je nadgle dala globalni finansijski sistem objavila da e poku ati da ga ponovo stavi u dejstv o i uputila apel da ljudi ne koriste svoje terminale osim "u krajnjoj nu di", ove molbe su potpuno prenebregavane, tako da bi ubrzo do lo do preoptereenja sistema i kompjuterska mre a bi ponovo otkazala. Bilo je to na samo dve nedelje pre no to su se svetski naunici konano sagla sili oko obja njenja povaanog sjaja Halejeve komete. No, protekla su puna etiri mese ca pre no to su ljudi ponovo mogli da raunaju na pouzdane informacije iz baze poda taka u GKS-u. Cena koju je ljudsko dru tvo moralo da plati zbog podu eg haosa bila je neproraunljiva. U asu kada je konano bila vaspostavljena normalna elektronska eko nomska aktivnost, svet se ve nalazio na strmoglavoj finansijskoj nizbrdici koja e se okonati tek dvanaest godina kasnije. No, protei e dobrih pola stolea pre no to se svetski bruto proizvod vrati do nivoa dostignutog pre Kraha iz 2134. 5. POSLE KRAHAPostoji jednodu na saglasnost oko toga da je Veliki Haos u svakom pogledu temeljito izmenio ljudsku civilizaciju. Nijedan segment dru tva nije ostao imun. K atalizator srazmerno brzog kolapsa postojee institucionalne infrastrukture bio je krah tr i ta i potonji slom globalnog finansijskog sistema; meutim, ti dogaaji ne bi bili dovoljni, sami po sebi, da upute svet u razdoblje ranije nezabele ene recesij e. Ono to je usledilo posle prvobitnog kraha predstavljalo bi samo komediju zabun a da nije bilo izgubljeno toliko ivota kao ishod ravog planiranja. Nesposobni svet ski politiki lideri najpre su poricali ili prenebregavali postojee ekonomske probl eme, da bi potom reagovali odve nervozno nizom pojedinanih mera koje su bile zbunj ujue i/ili meusobno nesaglasne; konano su polo ili oru je u oajanju po to se globalna kri a pro irila i produbila. Poku aji da se usaglase meunarodna re enja bila su osuena na ne uspeh sve veim potrebama svake suverene nacije da odgovara vlastitom birakom telu. Posmatrano unazad, postalo je oigledno da je internacionalizacija sveta, koja se zbila tokom dvadeset prvog stolea, imala bar jedan znaajan nedostatak. Iak o su mnoge aktivnosti - komunikacije, trgovina, transport (raunajui tu i svemirski ), devizne regulacije, ouvanje mira, razmena informacija i za tita ivotne sredine, d a se pomenu samo najznaajnije - uistinu postale meunarodne (ak i meuplanetne, ako se uzmu u obzir i svemirske kolonije), veina ugovora koja je odreivala rad tih meunar odnih institucija sadr ala je odredbe koje su omoguavale pojedinanim nacijama da iz njih istupe, u srazmerno kratkom roku, ako zajedniki usvojena politika "vi e nije s lu ila interesima" dotine zemlje. Ukratko, svaka nacija koja je uestvovala u stvaran ju nekog meunarodnog tela imala je pravo da ga jednostrano napusti ukoliko vi e nij e bila zadovoljna akcijama date grupe. Godine koje su prethodile susretu sa prvim ramanskim brodom poetkom 2130. bile su izuzetno postojane i prosperitetne. Po to se svet oporavio od razornog pa da komete blizu Padove, u Italiji, 2077, usledilo je itavih pola stolea umerenog r asta. Ukoliko se izuzme nekoliko srazmerno kratkih i ne odve o trih ekonomskih rece sija, uslovi ivljenja pobolj ali su se u nizu zemalja tokom tog razdoblja. Izolovan i ratovi i civilni nemiri izbijali su s vremena na vreme, ponajpre u nerazvijeni m zemljama, ali usredsreeni napori sila koje su vodile rauna o ouvanju globalnog mi ra uvek su sreivali te probleme pre no to bi oni postali odve ozbiljni. Nije bilo n ijedne velike krize koja bi stavila na probu stabilnost novih meunarodnih mehaniz ama. Neposredno po susretu sa Ramom I, meutim, usledile su brze promene u osno vnom upravnom aparatu. Pre svega, iznenadna neophodnost da se finansiraju Ekskal ibur i drugi veliki projekti vezani za Ramu iscrpli su fondove predviene za druge , ve uvedene programe. A onda, poev od 2132, glasni zahtevi za smanjivanje poreza, za ostajanje vi e novca u rukama pojedinaca, doveli su do daljeg ogranienja neopho dnih slu bi. Krajem 2133. veina novijih meunarodnih institucija poela je da oskudeva u osoblju i da biva nedelotvorna. I tako, globalni krah tr i ta zbio se u uslovima k ada je meu populacijom ve bila uvre ena sumnja u efikasnost svekolike mre e meunarodnih organizacija. Kako se finansijski haos nastavio, pojedinane zemlje sve su se lak e odluivale da obustave finansiranje samih globalnih fondova i organizacija koji s u, uz odgovarajua sredstva, jo bili kadre da preduprede nesreu iza koje su prvobitn o stajali kratkovidi politiki lideri. U asi Velikog Haosa pomno su zabele eni u hiljadama istorijskih tekstova. To kom prve dve godine glavni problemi bili su izuzetno velika nezaposleost i bankr otstva, kako pojedinana, tako i korporacijska, ali ove finansijske nevolje postal e su neva ne u poreenju sa pravom plimom beskunika i gladnih. Naselja sainjena od ator a i ud erica stala su da niu po javnim parkovima svih velikih gradova u zimu 2136-3 7, a lokalne vlasti reagovale su tako to su se odva no upirale da njihovim iteljima olak aju tu boravak. Iza ovoga je stajala elja da se olak aju problemi izazvani navodno privremenim boravkom na neprilinim mestima ovih hordi nezaposlenih i izgladnel ih. Ali kada ekonomija nije uspela da se oporavi, uboga atorska naselja nisu nest ala. Naprotiv, postala su stalni sastavni deo urbanog ivota, narasli rak koji je predstavljao svetove za sebe sa itavim nizom delatnosti i interesa iz temelja dru gaijih od onih u gradovima to su im pru ali nevoljno gostoprimstvo. Kako je vreme pr olazilo, a atorska naselja se pretvarala u beznade ne, nemirne kotlove oaja, ove nov e enklave usred velegradskih podruja zapretile su da prokljuaju i uni te same entite te koji su im dopustili da postoje. Uprkos zebnji i teskobi zbog ovog stalnog Da moklovog maa urbane anarhije, svet je pre iveo izuzetno o tru zimu 2137-38. uz manje ili vi e ouvane osnovne vrednosti moderne civilizacije. Poetkom 2138. u Italiji se zbio izuzetan niz dogaaja. Ta zbivanja, u ijem s e sredi tu nalazio samo jedan ovek, Mikael Balatrezi, mladi novicijat reda svetog F ranje, koji e kasnije postati op te poznat kao sveti Mikael od Sijene, zaokupila su zama an deo pa nje sveta i privremeno potisnula u drugi plan raspad dru tva. Mikael j e bio blistava kombinacija genija i oveka sjajnog duhovnog i politikog ume tva, hari zmatski poliglota sa izvanrednim oseanjem svrhovitosti i pravovremenosti. Iznenad a se pojavio na svetskoj pozornici u Toskani, naizgled niotkuda, sa strastvenom religijskom porukom koja je delovala na srce i um mnogih zastra enih i/ili obespra vljenih itelja sveta. Broj njegovih sledbenika rastao je brzo i spontano, ne zaus tavljajui se na meunarodnim granicama. On je postao mogua pretnja gotovo svim javni m liderskim koterijama sveta, sa svojim ustrajnim pozivom na kolektivno reagovan je na probleme sa kojima se na la suoena vrsta. Kada je mueniki nastradao pod u asnim o kolnostima u junu 2138, izgledalo je da je sa njim zgasla i poslednja iskra opti mizma oveanstva. Civilizovani svet, koji je na okupu tokom mnogih meseci dr ala tank a nit nade i jo tanja prea tradicije, najednom se potpuno raspao. etiri godine, od 2138. do 2142, nipo to nisu bile povoljne za ivljenje. Tugo vanka zbog ljudske bede postala je gotovo neprekidna. Glad, bolesti i bezakonje vladali su posvuda. Malim ratovima i revolucijama nije se ni broj znao. Do lo je d o gotovo potpunog otkazivanja standardnih institucija moderne civilizacije, to je stvorilo fantazmagorian ivot svima na svetu osim povla enoj manjini u njenim za tienim uzmacima. Bio je to svet okrenut naglavce i prepu ten krajnjoj entropiji. Poku aji d obronamernih grupa graana da se re e problemi nisu uredili plodom, zato to su re enja koja su oni predlagali imala samo lokalni doseg, a problemi su bili globalni. Veliki Haos pro irio se i na ljudske kolonije u svemiru, iznenada okonav i je dno slavno poglavlje u istoriji istra ivanja. Kako se ekonomsko rasulo irilo matinom planetom, kolonije ra trkane po Sunevom sistemu, koje nisu mogle postojati bez red ovnog priliva novca, zaliha i ljudstva, ubrzo su postale zaboravljeni pastorci Z emlje. Kao ishod toga, gotovo polovina itelja kolonija vratila se kui do 2140, bud ui da su se uslovi ivota u njihovim novim domovima srozali u tolikoj meri da je ak i dvostruka nevolja ponovnog privikavanja na Zemljinu silu te e i u asno siroma tvo ko je je vladalo irom sveta izgledala perspektivnija od daljeg zadr avanja na kolonija ma, to je najverovatnije znailo umiranje. Ovaj proces emigriranja ubrzao se tokom 2141. i 2142, kada je do lo do mehanikih slomova ve takih ekosistema u kolonijama i poe tka katastrofalnog oskudevanja u rezervnim delovima za itavu flotu robotskih lete lica koje su odr avale nove naseobine. Do 2143. samo je jo nekolicina okorelih kolonista ostala na Marsu i Mesec u. Komunikacije izmeu Zemlje i kolonija postale su neredovne i hirovite. Vi e nije bilo novca ak ni za odr avanje radio-veze sa svemirskim naseobinama. Ujedinjene pla nete prestale su da postoje dve godine ranije. Nije postojao sveljudski forum ko ji bi se bavio problemima vrste; do obrazovanja Vea vlada trebalo je da protekne jo punih pet godina. Dve preostale kolonije uzaludno su se upirale da izbegnu kra j. Naredne godine, 2144, do lo je do poslednjeg znaajnog pohoda ljudske posade u svemir. Bila je to spasilaka misija koju je u svojstvu pilota predvodila Meksi kanka Benita Garsija. Koristei svemirsku letelicu skleptanu iz starih delova, gos poa Garsija je sa svojom trolanom posadom uspela nekako da stigne do geosinhrone o rbite na kojoj se nalazila onesposobljena svemirska krstarica D ejms Martin, posle dnje meuplanetno prevozno sredstvo koje je bilo u upotrebi, i da spase dvadeset et voro putnika od ukupno stotinu ena i dece koji su se trajno vraali na Zemlju sa Ma rsa. U umu svakog istoriara svemira spasavanje putnika sa D ejmsa Martina oznailo jekraj jedne ere. est meseci kasnije napu tene su dve preostale svemirske kolonije i vi e se nijedan ovek nije vinuo sa Zemlje put orbite skoro punih etrdeset godina. Godine 2145. uskome ani svet konano je uvideo va nost nekih meunarodnih organi zacija koje su bile zanemarene i omalova ene na poetku Velikog Haosa. Najnadareniji pripadnici ljudskog roda, po to su se klonili linog politikog anga ovanja tokom spoko jnih ranih decenija stolea, poeli su da uviaju da se jedino njihovim udru enim umeem u op te mo e povratiti makar i privid civilizovanog ivota. Ovi munumentalni saradniki na pori urodili su u prvo vreme samo skromnim plodovima; ali oni su o iveli temeljni optimizam ljudskog duha i zapoeli proces obnove. Lagano, sasvim lagano, delii moza ika ljudske civilizacije stali su da se vraaju na svoje mesto. Pro le su jo dve godine pre no to se op ti oporavak konano ispoljio i u ekonoms kim statistikama. Godine 2147. svetski godi nji bruto proizvod dostigao je 7% vred nosti od pre est godina. Nezaposlenost u razvijenim zemljama iznosila je u prosek u 35%; u nekim nerazvijenim zemljama kombinacijom nezaposlenosti i nedovoljne za poslenosti bilo je obuhvaeno ak 90% populacije. Procenjeno je da je ak sto miliona ljudi umrlo od gladi samo tokom stra ne 2142, kada su velika su a i glad koja je za njom usledila desetkovale svet u tropskim podrujima. Udru eno dejstvo astronomske s tope smrtnosti, izazvane mno tvom uzroka, i maju ne stope prira taja (ko je, naime, ele o da donese dete na jedan tako beznade an svet) imalo je za posledicu smanjenje sv etske populacije za gotovo milijardu lanova tokom decenije koja se okonala 1950. Iskustvo Velikog Haosa ostavilo je trajni o iljak na itavo jedno pokolenje. Kako su godine prolazile, a deca roena po njegovom okonanju dostigla mladalako dob a, do lo je do sukoba sa roditeljima koji su bili oprezni do granica fobije. ivot j ednog tinejd era tokom ezdesetih i sedamdesetih godina dvadeset drugog veka bio je veoma sputan. Seanja na u asne traume iz vlastite mladosti tokom Haosa proganjala s u pokolenje odraslih i nagonila ih da budu izuzetno kruti u primeni roditeljske discipline. ivot za njih nije bio provod u parku za zabavu. Bila je to, naprotiv, samrtno ozbiljna stvar, a srea se mogla postii jedino kombinacijom postojanih vre dnosti, samokontrolom i stalnom predano u nekom vrednom cilju. Dru tvo koje se pojavilo u sedamdesetim godinama dramatino se razlikovalo o d neobavezne i lakomislene zajednice od pre pola stolea. Mnoge veoma stare, uteme ljene institucije, meu njima nacija-dr ava, rimokatolika crkva i britanska monarhija , do ivele su preporod tokom minulih pola stolea. Procvat tih institucija zasnivao se na njihovom brzom prilagoavanju i preuzimanju vodeih polo aja u prestrojavanju ko je je usledilo posle Haosa. U poznim sedamdesetim godinama, kada se na planeti vratio privid stabiln osti, ponovo je o ivelo zanimanje za svemir. Nanovo osnovana Meunarodna svemirska a gencija, jedan od administrativnih ogranaka Vea vlada, lansirala je novu generaci ju osmatrakih i komunikacionih satelita. U prvo vreme obazrivo se pristupalo akti vnostima u svemiru, a i bud eti MSA bili su sasvim mali. U njima su aktivno sudelo vale jedino razvijene zemlje. Kada se ponovo otpoelo sa letovima sa ljudskom posa dom, koji su se pokazali uspe ni, nainjen je skroman program misija za poslednju de ceniju dvadeset drugog veka. Godine 2188. otvorena je nova Svemirska akademija z a obuku kosmonauta za te misije, da bi etiri godine kasnije iz nje izi li prvi dipl omci. Na Zemlji, rast je bio bolno spor, ali postojan i predvidjiv tokom skoro svih dvadeset godina koje su prethodile otkriu drugog ramanskog svemirskog broda 2196. U tehnolo kom pogledu, oveanstvo se nalazilo na pribli no istom op tem nivou razv oja 2196. kao i sedamdeset godina ranije, kada se pojavila prva vanzemaljska let elica. No, u vreme drugog susreta znatno se vi e oskudevalo u skora njim iskustvima svemirskog letenja; sa druge, pak, strane, na odreenim kritinim tehnikim podrujima, kao to su medicina ili upravljanje informacijama, ljudsko dru tvo iz poslednje dece nije dvadeset drugog stolea bilo je daleko razvijenije nego 2130. U jednom drugom pogledu, civilizacije sa kojima su se susrele dve ramanske letelice bile su upa dljivo razliite - veina ljudskih bia koja su bila iva 2196, naroito oni stariji koji su vodili politiku u upravnim telima, pro ivela je nekoliko veoma bolnih godina Ve likog Haosa. Njima je bio poznat smisao rei "strah". A ta mona re oblikovala je nji hovu re enost prilikom rasprave o preimustvima koja e voditi ljudsku misiju u susret Rami II.6. SINJORA SABATINI "Radili ste, dakle, na doktoratu iz fizike na SMU kada je va suprug izlo io svoje znamenito predvianje o supernovi 2191a?" Elen Braun sedela je u velikoj, mekoj stolici u svojoj dnevnoj sobi. Bil a je odevena u u togljeni, smei kostim, koji je izgledao bespolno, i bluzu sa visok im okovratnikom. Delovala je ukoeno i uznemireno, kao da jedva eka da se intervju okona. "Bila sam na drugoj godini, a Dejvid mi je bio mentor", uzvrati ona obaz rivo, kradomice pogledajui prema suprugu. On se nalazio sa druge strane sobe, pos matrajui snimanje intervjua iza kamera. "Dejvid je veoma prisno saraivao sa kandid atima kojima je bio mentor. Svi su to znali. Bio je to jedan od razloga to sam od luila da doktoriram na SMU." Franeska Sabatini izgledala je predivno. Dugaka, plava kosa slobodno joj s e slivala po ramenima. Na sebi je imala skupu bluzu od bele svile i e arpu kraljev ski plave boje koja joj je usko bila obavijena oko vrata. Pantalone irokih nogavi ca bile su joj iste boje kao i e arpa. Na stoiu izmeu njih nalazile su se dve olje sa kafom. "Dr Braun je bio o enjen u to vreme, zar ne? Mislim na razdoblje kada vam je bio mentor." Elen primetno pocrvene kada je Franeska zavr ila sa pitanjem. Italijanska n ovinarka nastavila je da joj se osmehuje; bio je to obezoru avajue prostodu an osmeh, kao da je pitanje koje je upravo postavila spadalo u red onih jednostavnih i ne dvosmislenih kao to je koliko su dva i dva. Gospoa Braun napravila je kratku pauzu , duboko udahnula, a onda lagano zamucala dok je odgovarala. "U poetku, da, misli m da je jo bio", uzvrati ona. "Ali razveo se pre no to sam doktorirala." Zastala j e ponovo, a onda joj se lice razvedri. "Dao mi je venani prsten kao dar za doktor iranje", dodade ona nelagodno. Franeska Sabatini pomno osmotri svoju sagovornicu. Lako bih mogla da te u ni tim zbog ovog odgovora, pomisli ona hitro. Bila bi mi dovoljna jo samo dva pitan ja. Ali to ne bi slu ilo mojoj svrsi. "U redu, stop", ree iznenada Franeska. "To bi bilo sve. Hajde da pogledamo snimak, a onda mo ete da vratite opremu u kombi." Glavni kamerman prie uz robotsku kameru 1, koja je bila programirana da dr i Franesku u krupnom planu, i unese tri komande preko minijaturne tastature koja se nalazila sa bone strane kui ta kamere. U meuvremenu, budui da je Elen ustala sa stolice, robotska kamera 2 automatski je p oela da se povlai na svom trono nom postolju i da pode ava zum na novu i nu daljinu. Drug i kamerman dade Elen znak da se ne pomera dok on ne iskljui kameru 2. Reditelju je bilo potrebno nekoliko sekundi da programira automatsku mon itorsku opremu da reprodukuje poslednjih pet minuta intervjua. Izlaz sa sve tri kamere istovremeno je prikazivan na podeljenom ekranu; bila je to mozaika slika F raneske i Elen, koje su se zajedno videle u sredi ti monitora, dok su sa strane i li snimci dveju kamera koje su snimale krupni plan svake od njih ponaosob. Franeska je bila savr eni profesionalac. Brzo je razabrala da ima materijal koji joj je pot reban za ovaj deo oua. Elen, supruga dr Dejvida Brauna, bila je mlada, inteligent na, ozbiljna, otvorena, ali joj nije prijalo to se nalazi u sredi tu pa nje. I sve se to jasno videlo na snimku. Dok se Franeska dogovarala oko tehnikih pojedinosti sa posadom i obezbeival a da joj izmontirani snimak intervjua bude predat u hotelu kod Dalaskog Transpor tnog Kompleksa pre no to bude poletela sutra ujutro, Elen Braun se vratila u dnev nu sobu sa standardnim robotskim poslu iteljem koji je doneo dve vrste sira, boce vina i mno tvo a a za sve prisutne. Franeski nije promaklo kako je licem Dejvida Braun a minula senka namrgoenosti kada je Elen objavila da e uslediti "mala zabava" kojo m e se proslaviti kraj intervjua. Televizijska ekipa i Elen okupili su se oko rob ota i vina. Dejvid se izvinio i izi ao iz dnevne sobe u dugaak hodnik koji je vodio u stra nji deo kue, gde su se nalazile sve spavae sobe, dok su prostorije za dnevni boravak bile napred. Franeska krenu za njim. "Oprosti, Dejvide", ree ona. On se okrenu, sa jasnim izrazom nestrpljenja. "Ne zaboravi da jo nismo zavr ili sve poslove. Obeala sam odgovor mitu i Hagenestu po povratku u Evropu. Oni jedva ekaju da nastave sa projektom." "Nisam zaboravio", uzvrati on. "Samo elim da se uverim da je tvoj prijate lj Red i zavr io sa intervjuisanjem moje dece." On uzdahnu. "Ima trenutaka kada po eli m da sam potpuno anoniman." Franeska mu se pribli i. "Uop te ti ne verujem", ree ona, pogledav i ga pravo u oi. "Nervozan si danas zato to ne mo e da kontroli e ono to tvoja ena i deca govore Red i meni. A ni ta ti nije znaajnije od kontrole." Dr Braun zausti da ne to odgovori, ali ga u tome osujeti iznenadni uzvik " Mamaaa" koji ze zaori hodnikom iz daleke spavae sobe. Samo nekoliko sekundi potom jedan deki, kome je bilo est ili sedam godina, projuri pokraj Dejvida i Franeske i strmoglavce se baci u naruje majke koja se u meuvremenu obrela na vratima izmeu hod nika i dnevne sobe. Usled siline Eleninog sudara sa sinom, iz a e koju je dr ala izli lo joj se malo vina; ona nesvesno poliza kapi sa ake dok je poku avala da ute i deaka. " ta je bilo, D astine?" upita ona. "Onaj crni ovek slomio mi je psa", promuca D astin izmeu jecaja. " utnuo ga je i sada vi e nee da radi." Deki pokaza rukom niz hodnik. Red i Vilson i jedna visoka, mr ava, veoma ozbil jna devojica pribli avali su se ostalima. "Tata", ree devojica, tra ei oima pomo od Dej a Brauna, "gospodin Vilson i ja upravo smo razgovarali o mojoj zbirci znaaka kada se pojavio onaj vra ji robotski pas i ujeo ga za nogu. Po to ga je najpre popi kio. D a stin ga je programirao da pravi te gadosti..." "La e", uzviknu uplakani deki, prekinuv i je. "Ona ne voli Valija. Nikada ga n ije volela." Elen Braun dr ala je jednu ruku na leima svog gotovo histerinog sina, dok je u drugoj vrsto stezala vrat vinske a e. Ova scena bi je uznemirila ak i da nije prim etila prekorni pogled koji joj je uputio suprug. Ona udno otpi vino i odlo i a u na ob li nju policu za knjige. "De, de, D astine", ree Elen, nelagodno se osvrnuv i unaokolo, "smiri se i reci mami ta se dogodilo." "Ovaj crni ovek me ne voli. A ni ja ne volim njega. Vali to zna, pa ga je ujeo. Vali me uvek titi." Devojica And ela se uzmuva. "Znala sam da e se dogoditi ovako ne to. Dok je go spodin Vilson razgovarao sa mnom, D astin je neprekidno ulazio u na u sobu i prekida o nas, pokazujui gospodinu Vilsonu igrake, ljubimce, trofeje, pa ak i odeu. Konano, g ospodin Vilson je morao da vikne na njega. Sledee to znamo bilo je da Vali uleteo kao besan i gospodin Vilson je morao da se nekako odbrani." "Ona je la ljivica, mama. Velika la ljivica. Ka i joj da prestane..." Dr Dejvid Braun prekinu ljutito sina. "Elen", nadjaa on buku, "izvedi... ga... odavde." Zatim se okrenu ka kerki dok mu je supuga odvodila uplakanog sina u dnevnu sobu. "And ela", ree on uz bes koji je sada postao sirov i neprikriven, "m islim da sam ti kazao da se danas nipo to ne svaa sa D astinom." Devojica ustuknu pred oevim napadom. Oi joj se ispuni e suzama. Zaustila je d a ne to ka e, ali Red i Vilson stupi izmeu nje i oca. "Izvinite, doktore Braun", ree on, "And ela stvarno nije ni ta uinila. Tano je ono to je ispriala. Ona je..." "Slu ajte, Vilsone", odvrati o tro Dejvid Braun, "ako nemate ni ta protiv, ja sam sreujem stvari u svojoj porodici." Zastao je za trenutak kako bi malo primiri o bes. "Veoma mi je ao zbog cele ove pometnje", nastavi on pribranijim glasom, "a li sve e biti sreeno za jedan minut." Pogled koji je uputio kerki bio je hladan i n eprijatan. "Vrati se u svoju sobu, And ela. Razgovaraemo kasnije. Pozovi majku i re ci joj da te dovede pre veere." Franeska Sabatini posmatrala je sa velikim zanimanjem itav prizor. Nisu jo j promakli osujeenost Dejvida Brauna i Elenino odsustvo samopouzdanja. Savr eno, po misli ona. Jo bolje nego to sam se nadala. Ii e sasvim lako sa njim. Luksuzni, srebrni voz jurio je kroz predele severnog Teksasa brzinom od dve stotine pedeset kilometara na sat. Nekoliko minuta kasnije na obzorju se poj avi e svetlosti Dalaskog Transportnog Kompleksa. DTK je zauzimao mamutsku povr inu, gotovo dvadeset pet kvadratnih kilometara. Bio je to delimino aerodrom, delimino el eznika stanica, a delimino mali grad. Podignut jo 2185. kako zbog sve obimnijeg dug olinijskog vazdu nog saobraaja, tako i zato da bi se obezbedio zgodan centar za pre laz putnika u sistem brzih vozova, kompleks je prerastao, slino ostalim slinim transportnim lukama irom sveta, u trajno stani te. Vi e od hiljadu ljudi, od kojih je vei na radila u DTK-u i smatrala da e im ivot biti lak i ako svakodnevno ne putuje na po sao, ivelo je u stanovima sme tenim u polukrug oko trgovakog sredi ta ju no od glavnog t erminala. U samom terminalu nalazila su se etiri velika hotela, sedamnaest restor ana, kao i preko stotinu raznih radnji, raunajui tu i ogranak luksuznog modnog lan ca "Donateli". "Tada mi je bilo devetnaest godina", ree mladi Franeski dok se voz pribli ava o stanici, "a vaspitali su me veoma strogo. Doznao sam vi e o ljubavi i seksu za t ih deset nedelja, gledajui va u seriju na televiziji, nego tokom celog prea njeg ivota. Hteo sam da vam se zahvalim na tim emisijama." Franeska je uzvratila ljupkim osmehom na kompliment. Navikla je na to da je ljudi prepoznaju kada bi se javno pojavljivala. Po to se voz zaustavio i ona iz i la na peron, ponovo se osmehnula mladiu i njegovoj devojci. Red i Vilson je ponudio da joj ponese video opremu do pokretne trake koja e ih odvesti do hotela. "Da li ti to ikada smeta?" upita on. Ona ga pogleda u nedoumici. "Sva ta pa nja koja ide uz javnu linost?", objasni on. "Ne", uzvrati ona. "Razume se da mi ne smeta." Zatim se osmehnu samoj se bi. Ovaj me ovek ne razume ni posle est meseci. Mo da je odve zaokupljen samim sobom da bi uvideo da i ene mogu biti podjednako ambiciozne kao i mu karci. Red i je nastavio da avrlja dok ih je pokretna traka nosila iz eleznike stani ce prema trgovakom sredi tu. Nedaleko od trake, na jednom kraju prekrivenog centra za zabavu, povea skupina ljudi vrzmala se pred ulazom u neko pozori te. Svetlea rekl ama objavljivala je da je na programu komad Pri svakom vremenu amerike spisatelji ce Linzi Olsen. "Jesi li gledala ovu dramu?" upita Red i uzgred Franesku. "Video sam filmsk u verziju kada je premijerno prikazana pre otprilike pet godina", nastavi on, ne saekav i na njen odgovor. "Helen Kodil i D eremi Templ. Pre no to je postala slavna. U pitanju je neobina pria o paru koji biva prinuen da podeli hotelsku sobu za vreme meave u ikagu. Oboje su u braku. Zaljubljuju se jedno u drugo dok priaju o svojim izneverenim oekivanjima. Kao to rekoh, uvrnut komad." Franeska ga nije slu ala. Jedan deak koji ju je podsetio na roaka Roberta pop eo se u kola neposredno ispred njih na prvoj stanici u trgovakom sredi tu. Bio je t amnoput i tamnokos i imao je lepe crte lica. Koliko je pro lo od kada sam poslednj i put videla Roberta, upita se ona. Mora da ima ve tri godine. Bilo je to u Pozit anu sa njegovom enom Marijom. Franeska uzdahnu, setiv i se jo davnijih, minulih dana. Videla je sebe kako se smeje i kako tri ulicama Orvijeta. Imala je tada devet il i deset godina i bila je jo bezazlena, neiskvarena. Robertu je tada bilo etrnaest. Igrali su se lopte na pjaci ispred duoma. U ivala je u tome da zadirkuje roaka. Bi o je tako blag, tako pitom. Predstavljao je jedinu svetlu taku iz njenog detinjst va. Pokretna traka zaustavi se ispred hotela. Red i ju je posmatrao netreminim pogledom. Franeska je intuitivno shvatila da ju je upravo ne to pitao. "Dakle?" ree on, dok su izlazili iz kola na traci. "Oprosti, du o", uzvrati ona. "Ponovo sam sanjarila. ta si kazao?" "Nisam ni slutio da sam toliko dosadan", ree Red i bez prizvuka humora u gl asu. Zatim se teatralno okrenu kako bi se uverio da ga sada slu a. " ta si odluila, g de emo na veeru? Suzio sam izbor na kineski ili indijanski restoran." U tom trenutku Franeski se nije dopala pomisao o odlasku na veeru sa Red ije m. "Veoma sam umorna", uzvrati ona. "Mislim da u pojesti ne to u sobi, a onda jo mal o raditi." Mogla je da predvidi izraz povreenosti koji mu se pojavio na licu. Ona mu prie i spusti mu lagani poljubac na usne. "Mo e da navrati do mene oko deset da n e to popijemo pre spavanja." Do av i u hotelski apartman, Franeska je najpre ukljuila kompjuterski terminal da bi proverila da li ima poruka. Bilo ih je ukupno etiri. Od tam an meni kazao joj je ko ih je uputio, kada, koliko traju i kakav im je redosled po va nosti. Sistem za odreivanje redosleda po va nosti predstavljao je novinu kod firme "Meunarodne kom unikacije", jedne od tri pre ivele komunikacione kompanije koje su konano ponovo pr ocvale tokom obimne konsolidacije sredinom stolea. Korisnik SOR-a unosio je rano ujutro svoj dnevni raspored i odreivao pri tom koje poruke smeju da prekinu kojedelatnosti. Franeska je odabrala da joj na terminal u kui Dejvida Brauna budu odma h prosleene jedino poruke sa Prioritetom jedan (izuzetno hitni sluajevi); bavljenj e Dejvidom i njegovom porodicom moralo se obaviti za jedan dan, tako da je ona n astojala da sasvim smanji izglede za prekidanje ili ka njenje. ekala ju je samo jedna poruka sa Prioritetom dva, duga tri minuta, od Kar la Bjankija. Franeska se namr ti, unese odgovarajue kodove u terminal i ukljui video monitor. Na ekranu se pojavi lik prijatnog, sredovenog Italijana, u odei koja se n osila posle skijanja; sedeo je na kauu, a iza njega je gorela vatra u kaminu. "Bu on giorno, cara", pozdravi je on. Dopustiv i video kameri da napravi venk po dnevno j sobi njegove nove vile u Kortini d'Ampeco, sinjor Bjanki odmah pree na stvar. Z a to je odbijala da se pojavi u reklamama za njegovu letnju garnituru sportske odee ? Njegova kompanija ponudila joj je neverovatnu svotu, pa je ak i tako prilagodil a reklamnu kampanju da ima svemirsku temu. Spotovi bi bili prikazani tek po okona nju misije "Njutn", tako da cela stvar nee doi u sukom sa njenim ugovorima sa MSA. Karlo je priznao da je ranije meu njima bilo nekih nesporazuma, ali prema njemu sve je to pripadalo pro losti. Bio mu je potreban njen odgovor najkasnije za nedel ju dana. Nosi se, Karlo, pomisli Franeska, i sama iznenaena silinom svoje reakcije. Na svetu je bilo malo ljudi koji su mogli da uznemire Franesku, ali Karlo Bjanki je svakako spadao meu njih. Unela je neophodne komande da snimi poruku za svog a genta, Darela Doumena, u Londonu. "Zdravo, Darele. Ovde Franeska, u Dalasu. Reci onoj u tvi Bjankiju da ne bih uestvovala u njegovim reklamama ak i da mi ponudi dese t miliona maraka. Uzgred budi reeno, kako izgleda da mu je glavna konkurencija sa da Donateli, kako bi bilo da uspostavi vezu sa njegovim reklamnim direktorom, nek om Gabrijelom... jednom sam je srela u Milanu... i stavi joj do znanja da bi me r adovalo da stupim u saradnju sa njima po zavr etku projekta 'Njutn'. U aprilu ili maju." Ona zastade za trenutak. "To bi bilo sve. Sutra uvee natrag sam u Rimu. Po zdravi Hiter." Najdu a poruka koju je Franeska dobila bila je od njenog supruga Alberta, v isokog, prosedog, uva enog poslovnog oveka od svojih ezdeset godina. Alberto je vodi o italijanski odeljak firme " mit i Hagenest", multimedijski nemaki konglomerat u ij em se vlasni tvu nalazilo, izmeu ostalog, vi e od jedne treine slobodnih novina i asopi sa u Evropi, kao i vodee komercijalne televizijske mre e u Nemakoj i Italiji. Na sni mku koji je poslao Franeski Alberto je sedeo u sobi za odmor u njihovom domu, nos ei skupo crno odelo i pijuckajui brendi. Glas mu je bio topao, prisan, ali zvuao je pre kao otac nego kao suprug. Obavestio je Franesku da je njen dugi intervju sa admiralom Otom Hajlmanom emitovan na vestima irom Evrope toga dana, da je on, kao i uvek, u ivao u njenim komentarima i njenoj pronicljivosti, ali i da je zakljuio da se Oto pokazao kao egomanijak. Nimalo iznenaujue, promrmlja Franeska, uv i mu evljevu opasku, budui da je on to i te kako. Ali esto mi je od koristi. Alberto joj je saop tio i neke dobre vesti o jednom svom detetu (Franeska j e imala tri pastorka koja su sva bila starija od nje), a onda je jo dodao da mu n edostaje i da jedva eka da je vidi sutra uvee. I ja, pomisli Franeska, pre no to je odgovorila na poruku. Prijatno je iveti s tobom. Tako istovremeno imam slobodu i bezbednost. etiri asa kasnije Franeska je stajala na balkonu, pu ei cigaretu na hladnom te ksa kom decembarskom vazduhu. vrsto se obavila u debelu odoru kojom je uprava hotel a opskrbila svaku sobu. Sreom, nije kao u Kaliforniji, ree ona u sebi, duboko uvuk av i dim u plua. U Teksasu bar neki hoteli imaju balkone za pu enje. Oni fanataci na amerikoj zapadnoj obali proglasili bi pu enje za te ak zloin samo kada bi im se ukazal a prilika. Pri la je uz ogradu kako bi imala bolji pogled na nadzvuni putniki avion koj i se sa zapada pribli avao aerodromu. U ma ti je videla sebe u tom avionu, kao to e i biti sutra na putu za Rim. Zamislila je da ova letelica dolazi iz Tokija, neospo rne ekonomske prestonice sveta pre Velikog Haosa. Posle katastrofe izazvane nepo sedovanjem sirovina tokom mr avih godina iz sredine stolea, Japanci su sada ponovo u ivali u napretku sa povratkom sveta slobodnom tr i tu. Franeska je posmatrala avion d ok se nije spustio, a onda podigla pogled ka nebu punom zvezda. Ponovo je uvukla dim od cigarete, da bi ga potom gledala kako se rastae vazduhom kada ga je ispustila iz plua. I tako, Franeska, pomisli ona, sada dolazi ono to bi mogao da bude tvoj na jvei zadatak. Prilika da postane besmrtna? U najmanju ruku, trebalo bi dugo da me pamte kao lana posade u okviru misije "Njutn". Misli joj se upravi e ka ovoj misiji i u ma ti joj se nakratko obrazova e prikaze fantastinih stvorenja koja su sazdala d va gargantuanska svemirska broda i uputila ih u posetu Sunevom sistemu. No, ubrzo se vratila u stvarni svet, prisetiv i se ugovora koji je Dejvid Braun potpisao ne posredno pre no to je tog popodneva oti la iz njegovog doma. Sada smo ortaci, moj uva eni doktore Braun. ime se zavr ava prva faza mog pla na. A ako se nisam prevarila, u tvojim oima danas se pojavila iskra interesovanja . Franeska je ovla poljubila Dejvida kada su zavr ili razgovor i potpisali ugovore. Ponovo su bili sami u njegovoj radnoj sobi. Za trenutak je pomislila da e joj on uzvratiti poljubac, ali ne vi e sasvim ovla . Franeska zavr i pu enje cigarete, ugasi je u pepeljari i krenu natrag u hotel sku sobu. U asu kada je otvorila vrata, razabrala je zvuk te kog disanja. Velika po stelja bila je u neredu i na njoj je, na leima, le ao nag Red i Vilson, remetei pravil nim hrkanjem ti inu apartmana. Ima silnu opremu, prijatelju, pomisli ona, kako za p osao, tako i za voenje ljubavi. Ali ni jedno ni drugo nije sportsko takmienje. Bio bi daleko zanimljiviji ukoliko bi imao malo vi e istananosti, mo da ak i suptilnosti. 7. ODNOSI SA MEDIJIMA Samotni orao lebdeo je visoko povrh movara pri ranoj jutarnjoj svetlosti. Uplovio je u struju vetra koja je dolazila sa okeana i zaputio se na sever du ob ale. Daleko pod orlom, poev od svetlosmeeg i belog peska pokraj okeana, pa preko m re e ostrva, reka i zaliva koja se pru ala miljama u pravcu zapadnog obzorja, vodio je, kroz travnato i movarno zemlji te, neprekidni lanac raznolikih zdanja povezanih poploanim putevima. Sedamdeset pet godina ranije, kosmodrom "Kenedi" predstavlja o je jedno od est mesta na Zemlji gde su se putnici prekrcavali iz brzih vozova i aviona u atlove koji su vodili do neke svemirske stanice na NZO (niskoj Zemljino j orbiti). Ali Veliki Haos pretvorio je kosmodrom u avetinjski podsetnik na neka da procvalu kulturu. Njegovi portali i prolazi bili su godinama prepu teni travi, morskim pticama, aligatorima i sveprisutnim insektima Srednje Floride. Tokom ezdesetih godina dvadeset drugog veka, posle oko dve decenije potpu ne atrofije, kosmodrom je postepeno o ivljavan. Najpre je bio kori en kao aerodrom, d a bi potom opet prerastao u op te transportno sredi te koje je opslu ivalo atlantsku o balu Floride. Kada je sredinom sedamdesetih godina ponovo poelo lansiranje raketa , bilo je sasvim prirodno da se vrate u upotrebu stare lansirne rampe u "Kenedij u". Do decembra 2199. vi e od polovine starog kosmodroma bilo je renovirano kako b i se mogao obavljati sve ivlji saobraaj izmeu Zemlje i svemira. Sa jednog od prozora svoje privremene kancelarije Valerij Borzov posmatr ao je kako velianstveni orao elegantno klizi ka gnezdu pri vrhu kro nje jednog od r etkih visokih stabala u centru. Voleo je ptice. Godinama su ga ve oaravale, jo od r anog dea tva u Kini. U jednom od svojih naj ivljih snova general Borzov iveo je na nek oj udesnoj planeti gde je nebo vrvelo od leteih stvorenja. Jo se seao kako je pitao oca da li je u prvoj letelici Rama bilo leteih biota; odrian odgovor silno ga je r azoarao. General Borzov zauo je zvuk nekog velikog transportnog vozila i okrenuo s e prema prozoru koji je gledao na zapad. Sa naspramne strane, ispred hangara za testiranje, iz opitnog kompleksa izlazio je pogonski modul koji e se koristiti ko d obe letelice iz misije "Njutn"; nalazio se na ogromnoj platformi koja se kreta la na nizu tranica. Opravljeni modul, koji je bio vraen na podsistemsko testiranje zbog problema sa kontrolorom jona, bie ukrcan tog popodneva u teretni atl i prebae n u odeljenje za monta u letelica u svemirskoj stanici NZO-2, gde e biti ponovo pos tavljen na svoje mesto pre konanog isprobavanja celog vozila neposredno pre Bo ia. O be letelice koje e se koristiti u misiji "Njutn" trenutno su bile podvrgavane zav r nim proverama i isprobavanjima na NZO-2. Sve simulacione ve be za kosmonaute, meuti m, bile su izvoene na NZO-3 uz pomo rezervne opreme. Kosmonauti e poeti da koriste s tvarne letake sisteme na NZO-2 tek na nedelju dana pre lansiranja.Na ju noj strani hangara jedan elektrobus zaustavio se ispred zgrade sa ka ncelarijama i iz njega je izi la mala skupina ljudi. Meu njima se nalazila i jedna plavu a u utoj bluzi sa dugakim rukavima, dezeniranoj uspravnim prugama, i pantalona ma od crne svile. Gracioznim hodom uputila se ka ulazu u zgradu. General Borzov zadivljeno ju je posmatrao iz daljine, prisetiv i se da je Franeska bila uspe an mane ken pre no to je postala televizijski novinar. Zapitao se ta je to, u stvari, to on a eli i za to je insistirala da se nasamo vidi sa njim pre medicinskog brifinga tog jutra. Nekoliko trenutaka kasnije pozdravio ju je na ulazu u svoju kancelariju. "Dobro jutro, sinjora Sabatini", ree on. "I dalje ste tako formalni, generale?" uzvrati ona, nasmejav i se. "ak i ka da nema nikog drugog sa nama? Vi i dva Japanca jedini ste lanovi ekipe koji odbij aju da me oslovljavaju imenom - Franeska." Primetila je da je on nekako neobino po smatra. Osmotrila je svoju odeu da proveri da li je sa njom sve u redu. "U emu je stvar?" upita ga ona posle kratkog oklevanja. "Mora da je u pitanju va a bluza", uzvrati kao iz topa general Borzov. "Za trenutak mi se javio neodoljiv utisak da ste vi tigar koji se sprema da se baci na nesrenu antilopu ili gazelu. Mo da je to stoga to me ve sti e starost. Ili je moj u m poeo da se poigrava sa mnom." On je pozva da ue u kancelariju. "Bilo je ve mu karaca koji su mi govorili da liim na maku. Ali ne i na tigra. " Franeska sede na stolicu pokraj generalovog stola. Na licu joj se pojavi vragol ast osmeh. "Ja sam, meutim, samo bezazlena, arena makica." "Ne verujem vam ni za trenutak", zakikota se Borzov. "Vi se mo ete opisati mnogim pridevima, Franeska, ali meu njima svakako ne bi bio 'bezazlena'." On naje dnom postade veoma poslovan. " ta, dakle, mogu da uinim za vas? Kazali ste da ima n e to veoma va no o emu biste eleli da porazgovaramo i to je krajnje neodlo no." Franeska izvadi veliki list hartije iz svoje meke aktovke i pru i ga genera lu Borzovu. "Evo plana medijskog pokrivanja projekta", ree ona. "Podrobno sam ga razmotrila tek jue sa uredom za izve tavanje javnosti i svetskim televizijskim mre am a. Obratite pa nju na to da je do sada uraeno samo pet iscrpnih linih intervjua sa k osmonautima. Jo etiri su prvobitno bila predviena za ovaj mesec. Ali takoe primetite da kada ste postojeem nizu ve bi dodali jo tri dana simulacije, to ste uinili nau trb vremena planiranog za intervjuisanje Vejkfilda i Turgenjeve." Zastala je za trenutak kako bi se uverila da je on prati. "Jo mo emo da oba vimo stvar sa Takagi ijem sledee subote, a O'Tula emo snimiti na Badnje vee u Bostonu . Ali i Riard i Irina tvrde da vi e nemaju vremena za intervjue. Osim toga, i dalje smo suoeni sa jednim starim problemom; za vas i Nikol uop te nije odreen termin..." "Insistirali ste da se vidimo ovog jutra u 7:30 kako bismo se dogovorili oko rasporeda za medijsko pokrivanje misije", prekide je Borzov glasom koji je jasno stavljao do znanja da ovim aktivnostima pridaje odreenu va nost. "Izmeu ostalog", uzvrati Franeska non alantno. Pre la je preko preutne kritike u njegovom komentaru. "Ispitivanje javnog mnjenja pokazuje da od svih uesnika ove misije publika pokazuje najvee zanimanje za vas, mene, Nikol de ardan i Dejvida B rauna. Do sada nisam uspela da ugovorim lini intervju sa vama, a madam de ardan ka e da ona uop te ne namerava da mi ga da. Televizijskim kompanijama se to ba ne dopad a. Ono to je trebalo da uradim pre lansiranja ostae nepotpuno. Potrebna mi je stog a va a pomo." Franeska pogleda generala Borzova u oi. "Tra im da opozovete dodatne simulac ije, da odredite termin linog intervjua sa vama i da se kod Nikol zauzmete za men e." General nabra vee. Franeskina drskost razljutila ga je i ozlojedila. Po eleo je da joj ka e kako utvrenje termina za line video intervjue ne stoji ba visoko na n jegovom sisku prioriteta. Ali ne to ga je nagnalo da se uzdr i. Kako esto ulo tako i d ugotrajno iskustvo naveli su ga da ne reaguje, budui da je osetio da se iza Franes kinih rei krije jo ne to. Odluio je da dobije na vremenu tako to e promeniti temu. "Uzgred, moram vam rei da me sve vi e brine ekstravagantnost doeka nove godi ne koji prireuju va i prijatelji iz italijanske vladino-poslovne koalicije. Znam da smo se saglasili na poetku treninga da emo, kao grupa, izvr iti tu dru tvenu obavezu. Ali nisam ni slutio da e stvar biti najavljena kao doek stolea, kako je to uinjeno pro le nedelje u jednom od amerikih asopisa o poznatim linostima. Vi znate sve te ljude. Zar ne mo ete da uinite ne to da se sve malo primiri?" "Taj gala doek bio je druga stavka na mom spisku", odvrati Franeska, ve to p re av i preko prekora u njegovoj opaski. "I tu mi je potrebna va a pomo. etiri kosmonaut a iz misije 'Njutn' sada tvrde da nemaju nameru da budu prisutni, a dvoje ili tr oje je nagovestilo da e mo da imati druge obaveze - iako jo u martu obeano na e prisust vo na doeku. Takagi i i Jamanaka ele da proslave praznik sa svojim porodicama u Japa nu, a Riard Vejkfild mi ka e da je rezervisao aran man za ronjenje na Kajmanskim ostr vima. A tu je ponovo i ona Francuskinja koja naprosto izjavi da ne dolazi i odbi je da pru i bilo kakvo obja njenje." Borzov nije mogao da obuzda osmeh. "Zbog ega imate toliko nevolja sa Niko l de ardan? ovek bi pomislio da bi trebalo, budui da ste obe ene, sa njom da imate m anje neprilika nego sa ostalima." "Ona nema nimalo razumevanja za ulogu medija u ovoj misiji. Kazala mi je to u vi e navrata. Uz to, veoma je tvrdoglava kada je u pitanju njen privatan ivot ." Franeska slegnu ramenima. "Ali publika je potpuno oarana njome. Uostalom, ona n e samo to je doktor, lingvista i biv i olimpijski pobednik, nego je i ker uvenog roma nopisca i majka etrnaestogodi nje kerke, iako nikada nije bila udata..." Valerij Borzov baci pogled na runi sat. "Ne bi bilo lo e da me izvestite o tome", prekide je on, "koliko jo stavki ima na va em spisku, kako ste vi to slikovi to kazali? Treba da se pojavimo u auditorijumu kroz deset minuta." On uzvrati os meh Franeski. "Uz to, moram da vas podsetim da je madam de ardan prilagodila svoje dana nje obaveze va em zahtevu za medijskim pokrivanjem ovog brifinga." Franeska je izuavala pogledom generala Borzova nekoliko sekundi. ini mi se da je sada spreman, pomisli ona. Osim ako ga nisam pogre no procenila, odmah e sve razumeti. Ona izvadi neki mali, kockasti predmet iz svoje aktovke i pru i ga preko radnog stola. "Ovo je poslednja stavka na mom spisku", ree Franeska. Na licu zapovednika misije "Njutn" pojavi se izraz zbunjenosti. On stade da premee memorijsku kocku po akama. "Prodao nam ju je jedan slobodan novinar", r ee Franeska veoma ozbiljnim tonom. "Dobili smo uveravanja da je to jedina postojea kopija." Napravila je kratku pauzu dok je Borzov umetao memorijsku kocku u odgova rajui otvor na svom kompjuteru. Primetno je pobledeo kada se na monitoru pojavio prvi video segment iz memorijske kocke. Narednih petnaest sekundi netremice je p osmatrao nekontrolisane kretnje svoje keri Nata e. " elela sam da ovo sauvan od buleva rske tampe", dodade Franeska blago. "Koliko traje traka?" upita tiho general Borzov. "Skoro pola asa", uzvrati ona. "Ja sam jedina koja ju je celu videla." General Borzov duboko uzdahnu. Bio je to trenutak koga se njegova suprug a Petra pribojavala jo od trenutka kada je zvanino objavljeno da e on biti zapovedn ik misije "Njutn". Direktor instituta u Sverdlovsku obeao je da nijedan reporter nee imati pristupa njegovoj keri. Sada se pred njim nalazila video traka sa trides etminutnim intervjuom sa njom. Petru e od ovoga udariti kap. On baci pogled kroz prozor. Um mu je grozniavo radio: ta e biti sa misijom ukoliko javnost dozna da mu kerka boluje od akutne izofrenije? Stvar bi bila nezgo dna, zakljui on, ali misija nee pretrpeti nikakvu ozbiljnu tetu... General Borzov u puti pogled prema Franeski. Mrzeo je da se pogaa. A nije bio ni siguran da Franeska nije lino naruila intervju sa Nata om. No, ipak..." Borzov se opusti i nagna sebe da se osmehne. "Trebalo bi da vam zahvalim ", ree on, "ali nekako mi to ne izgleda prikladno." On zastade za trenutak. "Pret postavljam da se od mene ipak oekuje da poka em neku zahvalnost." Nije lo e, pomisli Franeska. Dobro je znala da jo ni ta ne treba da ka e. "U redu", nastavi general posle podu eg utanja, "ukinuu dodatne simulacije. I drugi su se ve alili zbog toga." On stade da okree memorijsku kocku u aci. "Petra i ja emo doi ranije u Rim, kao to ste svojevremeno predlo ili, kako bismo mogli da ob avimo taj lini intervju. Podsetiu sutra sve kosmonaute na zakazani doek nove godine i rei u im da im je du nost da budu prisutni. Ali ni ja ni bilo ko drugi ne mo e da z ahteva od Nikol de ardan da razgovara sa vama o bilo emu drugom osim o njenom posl u." On naglo ustade. "Sada je vreme da poemo na biometrijski sastanak." Franeska se nagnu i poljubi ga u obraz. "Hvala vam, Valerij", ree ona.8. BIOMETRIJA Medicinski brifing ve je poeo kada su Franeska i general Borzov stigli. Bil i su prisutni svi ostali kosmonauti, kao i jo izmeu dvadeset pet i trideset in enjer a i naunika koji su radili na misiji. etiri novinska reportera i jedna televizijsk a ekipa sainjavali su publiku. Ispred malog auditorijuma stajala je Nikol de ardan , odevena kao i uvek u sivi letaki kombinezon i sa laserskim pokazivaem u ruci. Uz nju se nalazio jedan visoki Japanac u plavom odelu. On je pa ljivo slu ao pitanje k oje mu je bilo upueno iz publike. Nikol ga prekide kako bi pozdravila prido lice. "Sumimasen, Hakamacu-san", ree ona. "Dopustite mi da vam predstavim na eg z apovednika, generala Valerija Borzova iz Sovjetskog Saveza, kao i novinarku-kosm onauta Franesku Sabatini." Ona se okrenu ka paru koji je zakasnio. "Dobri utra", ree Nikol na ruskom generalu, klimnuv i potom kratko u znak pozdrava Franeski. "Ovo je uva eni dr To iro H akamacu. On je projektovao i nainio biometrijski sistem koji emo koristiti priliko m leta, ukljuujui tu i siu ne sonde koje e nam biti unete u tela." General Borzov pru i ruku. "Drago mi je, Hakamacu-san", ree on. "Madam de ar dan podrobno nas je upoznala sa va im sjajnim izumom." "Hvala", uzvrati ovek, nakloniv i se u pravcu Borzova po to su se rukovali. " Za mene je ast da budem deo ovog projekta." Franeska i general Borzov sedo e na dve prazne stolice ispred auditorijuma i sastanak zvanino otpoe. Nikol upravi pokaziva prema jednoj tastaturi koja se nala zila uz mali podijum i u prednjem delu prostorije pojavi se, kao trodimenziona h olografska slika, aroliki mu ki model ljudskog kardiovaskularnog sistema u prirodno j veliini, sa venama oznaenim plavom bojom i arterijama crvenom. Siu ni beli markeri koji su kru ili u krvnim sudovima ukazivali su na pravac i stopu protoka krvi. "Me dicinsko vee MSA tek je pro le nedelje konano odobrilo nove Hakamacuove sonde kao gl avni zdravstveni monitorski sistem u okviru misije", poe da obja njava Nikol. "Ovo odobrenje izdato je u poslednji as kako bi mogli valjano da budu provereni rezult ati ispitivanja stresa, u okviru kojih je novim sondama nalo eno da dejstvuju u iro kom rasponu nenormalnih situacija. ak i pod tim ekstremnim uslovima nije ustanovl jen ni kod jednog od ispitanika nikakav znak aktiviranja mehanizma odbacivanja. Imamo sree to emo biti u prilici da koristimo ovaj sistem, budui da e to olak a ti ivot kako meni, kao sanitetskom oficiru, tako i svima vama. Tokom misije vi nee te biti podvrgavani rutinskim tehnikama koje predviaju razna ubrizgavanja ili ske niranja i koje su kori ene u prethodnim projektima. Ove nove sonde bie ubrizgane jed nom, najvi e dva puta tokom na e stodnevne misije i njih ne treba menjati." "Kako su re eni dugoroni problemi odbacivanja?" upita jedan lekar iz publik e, prekinuv i Nikolinu nit izlaganja. "O tome u iscrpno govoriti na na em strunom sastanku po podne", uzvrati ona. "Za sada e biti dovoljno da pomenem da, budui da se kljuna hemija koja upravlja od bijanjem temelji na etiri ili pet kritinih parametara, raunajui tu kiselost, sonde s u optoene hemikalijama koje se prilagoavaju lokalnim hemijskim uslovima na mestu u nosa. Drugim reima, kada jednom sonda stigne na svoje odredi te, ona neagresivno is pita svoju novu biohemijsku sredinu, a zatim sama obrazuje tanu ni omota koji biva tako sazdan da je saglasan sa hemijom domaina, te ga ona stoga ne odbacuje. Ali oti la sam mnogo unapred", ree Nikol, okrenuv i se prema velikom modelu k oji je prikazivao protok krvi u ljudskom biu. "Porodica sondi bie uneta ovde, u le voj ruci, a pojedinani monitori razii e se prema unapred utvrenim programima voenja d o trideset dva odreena mesta u telu. Tu e se ugnezditi u tkivu domaina." Unutra njost holografskog modela o ive na njene rei i prisutni stado e da posmatraju kako se trid eset dve trepue take kreu iz leve ruke po celom telu. etiri su oti le u mozak, tri u sr ce, etiri u glavne lezde endokrinog sistema, a preostali dvadeset jedan monitor sm estio se po odabranim mestima i organima u rasponu od oiju do prstiju na rukama i nogama. "Svaka sonda sadr i niz mikroskopsih senzora kojima se ispituju znaajni par ametri zdravlja, kao i slo en registracioni sistem koji najpre uskladi tuje, a zatim emituje snimljene informacije po prijemu odgovarajue komande iz skenera. U praks i, trebalo bi da skeniram svakog od vas i uskladi tim zdravstvene telemetrijske podatke jednom dnevno, ali rekorderi mogu da obrade podatke i iz etiri dana, ukolik o se poka e potrebno." Nikol zastade i osmotri publiku. "Ima li nekih pitanja?" up ita ona. "Ima", oglasi se iz prvog reda Riard Vejkfild. "Jasno mi je kako ovaj sis tem sakuplja bilione bita podataka. Ali to je ono lak e. Ne postoji nain na koji ti ili bilo koje drugo ljudsko bie mo e pregledati sve te informacije. Kako e podaci b iti sintetisani ili analizirani da se mo e ustanoviti da li se dogaa ne to nepravilno ?" "Ti ba ume da da lagvort, Riarde", osmehnu se Nikol. "Upravo sam o tome namer avala ne to da ka em." Ona podi e neki mali, pljosnat, tanki predmet sa tastaturom. "O vo je standardni programabilni skener koji omoguava da se registrovane informacij e ispitaju na mno tvo razliitih naina. Mogu da pozovem punu memoriju iz bilo kog ili iz svih kanala, ili mogu da nalo im prenos jedino podataka upozorenja..." Nikol primeti izraz zbunjenosti na mnogim licima u publici. "Bie, izgleda , bolje da ovo jo jednom objasnim", ree ona. "Svako merenje koje vr i bilo koji inst rument ima neki oekivani raspon veliina - raspon koji e, razume se, varirati od oso be do osobe - kao i znatno vei tolerancioni raspon ija je svrha da se ustanovi poj ava prave opasnosti. Ako neko posebno merenje izie iz oekivanog raspona, ono biva uneto u fajl upozorenja i taj kanal biva oznaen alarmnim identifikatorom. Jedna o d mogunosti koju imam u radu sa skenerom jeste da dobijem samo te liste upozorenj a. Ako se neki kosmonaut dobro osea, sve to ja treba da uradim jeste da proverim d a li je ne to uneto u bafer upozorenja." "Ali ako se javi merna vrednost izvan tolerancionog raspona", ume a se Jan o Tabori, "onda se stvari menjaju. "Monitor ukljuuje svoj oda ilja za sluaj opasnosti i koristi svu unutra nju energiju da emituje zvuni signal koji zvui zastra ujue. Znam t o. To mi se dogodilo tokom jednog kratkog testa, da bi se na kraju ispostavilo d a su posredi bile neodgovarajue tolerancione vrednosti. Pomislio sam da umirem." Jano je bio rezervni sanitetski oficir. Njegov komentar izazvao je op ti smeh. Pred stava o malom Jano u koji se eta unaokolo, emitujui prodoran pisak, uistinu je bila sme na. "Nijedan sistem nije stopostotno pouzdan", nastavi Nikol, "a ovaj je dob ar onoliko koliko je dobar i niz zadatih vrednosti koje treba da aktiviraju sign ale upozorenja i opasnosti. Jasno vam je, dakle, za to su od su tinske va nosti kalibr acioni podaci. Krajnje pomno smo izuili medicinske istorije svih vas i uneli poetn e vrednosti u monitore. Ali moramo da vidimo stvarne rezultate koje emo dobiti ka da vam sonde budu unete u tela. To je i razlog to smo se danas okupili. Uneemo vam niz sondi danas, pratiemo ta e se dogoditi tokom etiri zavr na simulaciona ve banja koj a poinju u etvrtak, a onda emo a urirati aktivirajue vrednosti, ukoliko bude potrebno, pre stvarnog lansiranja." Usledilo je nevoljno kome anje kosmonauta pri pomisli na to kako im se maj u ne medicinske laboratorije unedogled ubrizgavaju u telo. Bili su navikli na redo vne pregledne sonde koje su im sme tane u tela da bi se pribavile neke posebne inf ormacije, kao to je koliina ploica koje zakruju arterije, ali te sonde uvek su bile privremene. Pomisao na stalnu elektronsku invaziju bila je, u najmanju ruku, uzn emirujua. General Majkl O'Tul postavi dva pitanja koja su se veini lanova posade mo tala po glavi. "Nikol", upita on na svoj uobiajen prostodu an nain, "mo e li nam rei kako e us oviti da su sonde uistinu stigle na pravo mesto. I ne to jo va nije: ta ako se neka od njih pokvari?" "Razume se, Majkl", uzvrati ona predusretljivo. "Ne zaboravi da e te stva rice biti i u meni, tako da se pitanje odnosi i na mene lino." Nikol de ardan imala je oko trideset pet godina. Ko a joj je bila blistava, bakarno smea, oi mrke, u obl iku badema, a kosa rasko na, jantarno crna. Zraila je nesumnjivim samopouzdanjem ko je se ponekad tumailo kao nadmenost. "Neete izii iz klinike danas pre no to proverim o da se sve sonde nalaze na pravom mesatu", nastavi ona. "Sudei na osnovu na eg sko ra njeg iskustva, kod jednog ili dvoje meu vama mo e se dogoditi da neki monitor skre ne sa kursa. Pomou laboratorijske opreme bie sasvim lako ui mu u trag, a zatim uput iti prioritetne naredbe neophodne da se on vrati na ispravnu taku. to se tie eventualnog kvara, postoji vi e nivoa za tite od neispravnog funkcio nisanja. Pre svega, svaki monitor proverava svoju bateriju senzora vi e od dvadeset puta dnevno. im neki instrument ne proe ovaj test, izvr ni softver u njegovom moni toru trenutno ga iskljuuje. Osim toga, svaki blok sondi biva dva puta dnevno podv rgnut potpunom i strogom samotestiranju. Zakazivanje na samotestiranju jedan je od mno tva uslova koji izazivaju da monitor pone da lui hemikalije to izazivaju samou ni tenje; ono to preostane, telo na kraju bezopasno apsorbuje. Osim ako ne podlegne te hipohondriji, ostaje vam da nam verujete da smo strogo proverili sve mogue kva rove na ispitanicima tokom poslednjih godinu dana." Nikol zavr i izlaganje i ostade nekoliko trenutaka u ti ini pred slu aocima. " Ima li pitanja" upita najzad, a zatim, posle nekoliko sekundi oklevanja, nastavi : "Dobro, onda mi je potreban dobrovoljac koji e doi ov