2 reklame - pkb.rsodsto od vrednosti investicije bez pdv-a, a za podru~ja sa ote`anim uslovima rada...

REKLAME2

3

Izdava~:PKB Korporacija

Glavni i odgovorni urednik: Vesna Gaji}

Redakcija: Qiqana Ri|o{i}, Vera Ponti i Dejana To{i}

Fotoreporter i tehni~ki urednik: Du{an Miladinovi}

Telefon redakcije: 8871-661, 8871-664Faks: 8871-664Centrala: 8871-002i 8871-121Lokali: 142 i 155

e-mail:[email protected]

Adresa: 11213 Padinska Skela - Industrijsko naseqe bb

List izlazi jednom mese~no.Tira` 10.000 primeraka.

Priprema i {tampa: "[tamparija Borba", Beograd, Kosovska 26

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

POQOINDUSTRIJA: list poslovnog sistema PKB,ISSN 2217 - 8465 - POQOINDUSTRIJA COBISS.SR-ID 19016706

SADR@AJ

4 DOGA\AJI

Zajedni~ka sednica izvr{nih odboraSamostalnog i Nezavisnog sindikataPKB Korporacije a.d. odràna je29.05.2018. godine. Tema sednicebila je upoznavawe ~lanova odborasa sadràjem sastanka odrànog uMinistarstvu privrede 25. maja, nakome su predstavnici Ministarstvaprivrede i poqoprivrede u VladiRepublike Srbije predsednikesindikata i predstavnike menax-menta PKB-a upoznali sa postupkomprivatizacije kompanije.Na sastanku su sindikati zauzeli za-jedni~ki stav formulisan u nekolikota~aka, koji je upu}en Ministarstvuprivrede Republike Srbije.

STAVOVI SINDIKATA- Reprezentativni sindikati su pro-tiv privatizacije PKB Korporacije.Po{to je dràva kao vlasnik pre-duze}a donela odluku da raspi{ejavni poziv za privatizaciju PKB Ko-rporacije, sindikati }e sara|ivatiu svim procesima u skladu sa svojimzakonskim ovla{}ewima.- Da postoje}i Kolektivni ugovorPKB Korporacije bude obaveza pri-hvatawa od strane novog poslo-davca.

ovacijama ispratila nastupe svihansambala, uz opasku da senadaju u~e{}u i naredne godine –kaè Irena \or|evi}, umetni~ki di-rektor KUD PKB.Na festivalu ''Beogradski manifest''u~estvovalo je vi{e od 60 op{tinaiz Srbije koje su na ma{tovit i

Na Kalemegdanu je od 25. do 27. majaodràna manifestacija pod nazivom''Beogradski manifest'', podpokroviteqstvom Ministarstva tr-govine, turizma i telekomunikacija,Grada Beograda, turisti~kih organi-zacija Srbije i Beograda iPrivredne komore Srbije.Na takmi~ewu folklornih ansam-bala u okviru festivala u konkuren-ciji 15 KUD-ova iz cele Srbije, Prviansambl KUD PKB Korporacije a.d.osvojio je prvo mesto.- Prvi ansambl izveo je igre izToplice, gde su publicipredstavili drugi dan svadbenogobi~aja iz ovog kraja Srbije, i aut-enti~no{}u igre i pesme izmamilisimpatije publike i naklonostìrija. Pored u~e{}a u takmi~arskom delu, imla|i igra~i i peva~i KUD-aPKB imali su priliku da se pred-stave brojnim posetiocima festi-vala, kojih je u ovih tri dana bilovi{e od 100.000. Starijiigra~i izveli su igre iz [umadije,

Pirota, Ni{ave i Vla{ke igre, doksu mla|i svoje ume}e pokazali krozigre Hajd povedi veselo, igre izLev~a i Banata. Novoformiranepeva~ke grupe KUD-a pesmama suprovele publiku u {etwu od Cen-tralne Srbije do Kosova, od Ne-gotina, do Uìca. Publika je

kreativan na~in predstavile svojekulturno, istorijsko i gastronomskobogatstvo, a lepote svoje zemqe pred-stavili su i gosti iz Crne Gore,Slovenije i Republike Srpske, kojisu u okviru posebno osmi{qene zonepredstavili svoju turisti~ku ponudu iautenti~ne nacionalne speci-jalitete. V. G.

OVACIJE I PRVO MESTO KUD- u PKB

AKTIVNOSTI SINDIKATA

BEOGRADSKI MANIFEST

U SUSRET PROMENAMA- Da se na ponu|eni iznos isplateotpremnina svim zaposlenima doda200 evra po godini staà na kontoneostvarenog prava na besplatneakcije koje su svi ostali zaposleniostvarili prodajom biv{ih ~lanicaPKB-a.- Da reprezentativni sindikatiu~estvuju u definisawu eventualnogtehnolo{kog vi{ka i broju za-poslenih kod novog poslodavca.

NOVO RUKOVODSTVOKUDA PKB

Na nedavno odrànoj prvoj sed-nici novog saziva Skup{tineKUD-a PKB, kojom je predse-davala Jasmina Mladenovi},predsednica Skup{tine, iz-abrano je novo rukovodstvodru{tva. Za predsednika Upravnog odb-ora KUD-a izabran je Milisav\or|evi}, dok je za potpredsed-nika izabran DraganJakovqevi}. ^lanovi Upravnogodbora ispred osniva~a PKBKorporacije a.d. su Sawa Ma-jski, Vesna Tomi} i Du{an Mi-ladinovi}. Ispred KUD-a MajaFilimonovi} i SlobodanVasiqevi}.

- Da se omogu}i nesmetan rad i kon-tinuitet sindikatima kod novogposlodavca.- Da se razmotri mogu}nost da za-posleni koji bi bili eventualnovi{ak mogu da koristeprinadle`nost na duì period oddve godine.- Da se obaveze prema PIO fondureguli{u pre momenta napu{tawapravnog lica PKB Korporacije za

sve zaposlene.- Da obavqawe delatnosti budeobavezuju}e za eventualnog budu}egposlodavca najmawe tri godine uistom obimu kao {to je u momentuprivatizacije.Na sastanku je zakqu~eno i da }epredsednici sindikata redovnoobave{tavati zaposlene o pregov-orima koji slede u Ministarstvuprivrede. V. G.

EKONOMIJA 5

VE]I PODSTICAJI ZA ORGANSKU PROIZVODWU

NOVI PRAVILNIK I VI[E PARA

Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva ivodoprivrede je za 2018. godinu opredelilosredstva za podsticaje u organskoj proizvodwiu iznosu od 110.000.000 dinara, {to je za 20miliona vi{e nego u 2017. godini. Za organskubiqnu proizvodwu je opredeqeno 40.000.000dinara a za sto~arsku 70.000.000. Podsticaji za organsku biqnu proizvodwupove}ani su za 70 odsto po hektaru, ali su uk-inuti za |ubriva, pa }e proizvo|a~i ukupno do-biti 6.800 dinara po hektaru. Maksimalaniznos podsticaja po korisniku je 136.000 di-nara, a rok za podno{ewe zahteva je do 30.juna 2018. godine.

Podsticaji za sto~arsku organsku proizvodwusu i ove godine predvi|eni samo za kvalitetnepriplodne ìvotiwe, kao i za konvencionalnusto~arsku proizvodwu, ali su uve}ani 40 odstou odnosu na tu proizvodwu. Podsticaji za or-gansku sto~arsku proizvodwu obuhvatajuslede}e vrste podsticaja u odgovaraju}imiznosima po vrsti pojedine mere, i to za: pre-miju za mleko proizvedeno metodom organskeproizvodwe, tov junadi, tov jagwadi, tovjaradi, tov sviwa, krave dojiqe, ko{nicep~ela, proizvodwu konzumne ribe, krave zauzgoj teladi za tov, kvalitetne priplodnemle~ne krave, kvalitetne priplodne tovne

Prose~na mese~na neto plata u Srbiji, koja iznosi422 evra je i daqe me|u najniìma u Evropi. Odnas su mawe pla}eni samo Makedonci (376 evra) iAlbanci (378 evra). Vi{e od nas zara|uju u Bosnii Hercegovini (440 evra), Crnoj Gori (512 evra),Hrvatskoj (832 evra), Sloveniji (1.077), Ma|arskoj(703), Rumuniji (535) i Bugarskoj (457 evra).

*****Dvogodi{wi projekat razvoja organske proizvodwei politike kvaliteta hrane u Srbiji, trebalo bi daomogu}i da do 2020. najmawe tri srpska prehram-bena proizvoda budu za{ti}ena posebnom oznakomkvaliteta i porekla.

*****U Srbiji je trenutno pod vo}nim zasadima oko 4,8odsto obradivih povr{ina sa kojih se godi{weostvaruje izvoz vredan vi{e od 700 milionadolara.

*****U ovom trenutku ima oko 370.000 lica koja su ob-veznici PIO za poqoprivrednike, od ~ega 74.000nije u sistemu. Veliki broj gazdinstava ne pravi

ekonomsku vrednost, pa tako samo od 50.000 do70.000 poqoprivrednika mogu da svojim radomobezbede pla}awe u fond, u iznosu od 80.000 do90.000 dinara godi{we.

*****Na srpskim wivama i u vo}wacima radi oko300.000 qudi na crno, bez prijava i ikakvihprava. To bi trebalo da promeni novi zakon o se-zonskim radnicima, koji bi narednog meseca tre-balo da u|e u skup{tinsku proceduru.Primewiva}e se pola godine po usvajawu, {tozna~i da }e i ove godine sezonci raditi po starom.

*****U Srbiji je su sada odobrena 62 projekta javno-privatnog partnerstva, od kojih je 27 ugovoreno ito u ukupnoj vrednosti od 1,86 milijardi evra.

*****Od ukupno zasejanih poqoprivrednih provr{ina una{oj zemqi je, prema procenama stru~waka, svega

13 odsto obuhva}eno osigurawem. To je daleko odprakse razvijenih zemaqa, gde se taj procenatkre}e od 50 pa preko 70 odsto, koliko je u Aus-triji.

*****Za izgradwu i opremawe objekata u poqo-privrednoj proizvodwi, visina podsticaja je 50odsto od vrednosti investicije bez PDV-a, a zapodru~ja sa oteànim uslovima rada 65 odsto odvrednosti investicije. Najvi{i ukupni iznos pod-sticaja po podnosiocu zahteva je dva miliona di-nara za podsticaj za izgradwu i opremaweobjekata za ~uvawe i skladi{tewe vo}a i povr}a,a 3,5 miliona dinara za podsticaje za izgradwui opremawe objekata za unapre|ewe primarnesto~arske proizvodwe. Zahtev za ostvarivaweprava na podsticaje podnosi se Ministarstvu po-qoprivrede - Upravi za agrarna pla}awa, do 15.oktobra 2018.godine.

Stranu pripremila: Dejana TO[I]

krave i bikove, kvalitetne priplodne ovce iovnove, koze i jar~eve, kvalitetne priplodnekrma~e i nerastove, roditeqske koko{kete{kog i lakog tipa, roditeqske }urke,kvalitetne priplodne matice riba {arana ikvalitetne priplodne matice riba pastrmke.Korisnik podsticaja moè da ostvari maksi-malan iznos od 55.000.000 dinara.Pravo na podsticaje za obe mere ostvarujulica koja su upisana u Registar poqoprivred-nih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu,i to: fizi~ko lice – nosilac registrovanogkomercijalnog porodi~nog poqoprivrednoggazdinstva, preduzetnik i pravno lice.

SA TELEKSA...

INTERVJU6

DR SA[A TRAILOVI], PROFESOR NA FAKULTETU VETERINARSKE MEDICINE

KONTINUIRAN RAD NAZA[TITI ZDRAVQA

@IVOTIWAGotovo svakodnevno moèmo ~uti izjave oprekomernoj upotrebi veterinarskih lekova ihormona rasta u tovu ̀ ivotiwa i wihovom uticajuna zdravqe qudi, koje naj~e{}e nisu potkrepqenevaqanim dokazima. Na koji na~in je u na{oj zemqiregulisana oblast registracije, stavqawa upromet i upotrebe veterinarskih lekova i hor-mona i wihovom eventualnom uticaju na zdravqequdi i kvalitet ̀ ivotne sredine, razgovarali smosa dr Sa{om Trailovi}em, redovnim profesoromna Katedri za farmakologiju i toksikologijuFakulteta veterinarske medicine u Beogradu idelegatom Srbije u Generalnoj skup{tini Fed-eracije veterinara Evrope (Federation of Veteri-narians of Europe).* Kojim zakonima je regulisana oblastregistracije i stavqawa u promet veteri-narskih lekova?- Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima uRepublici Srbiji je jedinstven za humane i veteri-narske lekove. Smatram da to nije najsre}nijere{ewe jer u zakonskim odredbama postojeodre|eni apsurdi, kao {to je situacija da uvoznekog veterinarskog leka ili sirovine zaproizvodwu leka, mora da potpi{e ministarzdravqa. Za registraciju veterinarskih lekova iwihovo stavqawe u promet, nadle`na je Agencijaza lekove i medicinska sredstva. U wihovojnadle`nosti je i izdavawe dozvole za promet,produàvawe registracije i podno{ewe peri-odi~nih izve{taja o bezbednosti leka u okvirufarmakovigilance, kojom se prati sudbina lekovana trì{tu. Za kontrolu prometa i primene vet-ererinarskih lekova, svega {to se de{ava salekom na trì{tu, nadle`na je Uprava za veter-inu, odnosno Veterinarska inspekcija.* Da li se dolaskom leka u veterinarskuambulantu, odnosno do krajweg koris-nika, farmera, zavr{avaju sve kontrole?- Veterinarski lekovi, kao i humani, podeqeni suu dve velike grupe. Na lekove koji se izdaju na re-cept doktora veterinarske medicine i lekove kojise izdaju bez recepta. Veliki broj lekova se izdajeiskqu~ivo na recept i mogu se kupiti samo u vet-erinarskim apotekama, a u wima rade veterinariili farmaceuti, ali ne i u poqoprivrednimapotekama. Bez recepta se izdaju lekovi koji imajupotpuno blaga dejstva, koji ni na koji na~in, ~ak nigre{kom, ne mogu da izazovu probleme, bilo kodìvotiwe, bilo kasnije kod qudi koji konzumirajumeso tih ̀ ivotiwa. Uglavnom je re~ o vitaminsko-mineralnim i preparatima za generalnopoboq{awe zdravqa ìvotiwe. Siguran sam daje u veterinarskoj medicini ve}i broj lekova reg-

istrovan kao lekovi koji se iskqu~ivo izdaju narecept, nego {to je to u humanoj praksi. Tamo bezrecepta moète da kupite lekove koji deluju nakrvni pritisak, le~ewe nekih gastrointestinalnihprblema i sli~no. U veterinarskoj medicini tonije mogu}e, ne zato {to bi oni mo`da ugrozilizdravqe ìvotiwe, ve} {to vlasnik ìvotiwe nezna da ga primeni bez uputstva veterinara i zbog~iwenice da mogu da imaju karencu. Kontrola vet-erinarskih lekova u Srbiji je identi~na kontroliu zemqama EU. * Da li izdavawe leka na recept po-drazumeva da taj lek iskqu~ivo daje vet-erinar?- Postoje lekovi koje mora da primewuje veteri-nar, ali i oni koje moè da primeni sam vlasnikìvotiwe. Ako veterinar do|e da le~i 50 sviwa,kod doma}ina ~ija je farma udaqena vi{e de-setina kilometara od veterinarske stanice, on }edati jednu terapiju. Ostavi}e lek uz recept,odnosno uputstvo kako da ga vlasnik do kraja pri-meni, pri ~emu glavni ishod terapije ponovo kon-troli{e veterinar. Naravno, to se odnosi nalekove koji se primewuju u hrani ili vodi za pi}e,nikako na lekove za ~iju je aplikaciju potrebnastru~nost, injekcije, intrauterine aplikacije isli~no. Najbitnije je to {to ni jedna ̀ ivotiwa nemoè da ode na klawe bez potvrde veterinara.Bilo da se prase zakoqe u nekom dvori{tu, na {tanemate pravo, sem za svoju upotrebu, ili se ìv-

otiwa koqe u nekoj velikoj klanici, a meso jenameweno za qudsku upotrebu, doktor veteri-narske medicine mora da izda potvrdu ozdravstvenoj ispravnosti. To podrazumeva ipotvrdu o tome da li je ìvotiwa le~ena. Veteri-nar }e proveriti da li se ̀ ivotiwe trenutno tre-tiraju lekom, da li u hrani postoji neki lek, ko jeizdao nalog za ume{avawe leka u hranu, u kojojme{aoni je lek ume{an u hranu, kada se prestajesa davawem leka, i najva`nije, koliko vremenamora da protekne od posledweg davawa leka doklawa. Za sprovo|ewe svega ovoga u Srbiji, EU jebila posebno i to je danas uobi~ajena praksa.* Nakon le~ewa ̀ ivotiwe postoji periodtokom koga se meso, mleko ili drugiproizvodi ne mogu koristiti za qudskuishranu. Kako je ta oblast zakonom reg-ulisana?- Ni jedan lek, namewen bilo kojoj ìvotiwskojvrsti ~ija tkiva su predvi|ena za ishranu qudi, nemoè da ode u promet ako nije protekao periodkarence, zabrane kori{}ewa u ishrani qudi. Bezpropisanog vremena karence, lek ne moè ni dase registruje u Srbiji. U procesu produèwa reg-istracije ili u okviru varijacija, koju suproizvo|a~i, odnosno zastupnici proizvo|a~adu`ni da dostave za svoje preparate, ukoliko semewa karenca, u obavezi su da o tome priloèpropisanu dokumentaciju. Ukoliko to ne u~ine,snosi}e zakonske konsekvence.* Pored toga da li se rezidue lekovanalaze u mesu ili mleku, javnost posebnointeresuje da li te supstance mogudospeti u konzumna koko{ja jaja?- Prema na{em zakonu, koji je dosta rigoroznijiod zakona EU, le~ewe koka nosiqa je zabraweno.Ukoliko se razbole, moraju biti uni{tene. U ja-tima nosiqa ne sme da se primeni ni jedan jedinilek jer u na{im registracijama ne postoje karenceza lekove koji se primewuju u le~ewu tih ptica. Tozna~i da je svaka primena bilo kog antibiotikaili kokcidiostatika u le~ewu koka nosiqa ile-galna. Sprovodi se samo imunoprofilaksa,odnosno vakcinacije. Problem karence u jajima jeozbiqan. Pojava fipronila u jajima, koja je preizvesnog vremena krenula u Holandiji, dogodilase upravo zbog wegovog ilegalnog kori{}ewa.Mislim da treba odustati od potpune zabranele~ewa koka nosiqa. Re~ je o svega ~etiri, petlekova, uglavnom antibioticima, koji se zvani~nokoriste u zemqama EU i za koje je odre|enakarenca za jaja. Da bi se wihova indikacijapro{irila na koke nosiqe, to zahteva varijacijuu registraciji.

bilo kakvi hormoni ili antibiotici. Ono {tomoè da postoji su kokcidiostatici, lekovi kojise koriste za spre~avawe kokcidioze. Svi tilekovi imaju vrlo ozbiqno odre|enu karencu imi izuzetno retko imamo podatke da je do{lo doprekora~ewa koncentracije kokcidiostatika.Kada se to dogodi, meso se zaplewuje i iskqu~ujeiz upotrebe. To vrlo brzo i efikasno, kroz re-dovni program monitoringa rezidua, dokaù uInstitutu za higijenu i tehnologiju mesa. Ne moguiskontrolisati svako pile koje se zakoqe u Sr-biji ali je sistem kontrole i uzorkovawa takav,da se na osnovu dobijenih rezultata mnogo togamoè predvideti. U Holandiji su sigurno mesec ipo dana jeli jaja sa fipronilom dok nisu saznaliza to, a kod nas se to nije desilo. Nismo imalini jedan jedini slu~aj detektovawa fipronila udoma}im jajima, a ako ga je bilo u jajima iz uvoza,vra}ena su. EU je 2006. godine donela odluku ozabrani antibiotika stimulatora rasta, istogdana je u Srbiji pokrenuta procedura i za vrlokratko vreme, mislim za mesec dana, mi smozabranili upotrebu antibiotika kao stimula-tora rasta za sve vrste ìvotiwa, pre svih zaìvinu, junad i sviwe.* Sve ~e{}e bolesti prelaze dràvnegranice i kontinente, koliko nasugroàvaju i jesu li epidemiolozizatraìli va{u pomo} kao far-makologa i toksikologa?- Glavni na~in smawewa primene lekova iobezbe|ivawe populacije ìvotiwa od bolestije vakcinacija. Ista pri~a se de{ava u humanojpraksi, gde su neki neodgovorni qudi izrazli~itih sfera ~ovekove aktivnosti, bili pro-tivnici vakcinacije protiv bogiwa. Videli smoda smo pro{le i ove godine imali najve}i pro-cenat obolelih, ~ak i smrtne slu~ajeve. U veteri-

* Da li se u tovu koriste hormoni i moguli se oni na}i u mesu?- Apsolutno ne postoji na~in da hormoni legalnodospeju u meso i na to sam ukazivao vi{e puta. USrbiji nikada nije postojala tradicija primenehormona u tovu ̀ ivotiwa i nikada se nisu koris-tili kao stimulatori rasta ili sredstva koja }epoboq{ati rezultate tova, za razliku od SAD izemaqa Zapadne Evrope. Po{to nije bilo tradi-cije, nisu ni uvoèni. Mi ni dan-danas nemamoni jedan registrovani hormon na trì{tu, {tozna~i da su fakti~ki zabraweni. Hormoni sejedino koriste kod priplodnih grla, koja se ina~ene koqu, i to za stimulaciju, odnosno sinhro-nizaciju estrusa. To su potpuno druga~ije vrstehormona, koji primenom ne mogu da se prenesu umeso ili mleko, te da se to eventualno negativnoodrazi na konzumente ovih ìvotnih namirnica.Voleo bih da mi ti koji uzbuwuju javnost izjavama„truju nas antibioticima“, „truju nas hormonimau pile}em mesu“, kaù koji hormon se dajepili}ima i kako. Da postoji makar malo odgov-ornosti, oni koji putem medija daju takve izjave,morali bi da odgovaraju za uzbuwivawe javnosti,a za to su zakonom predvi|ene ozbiqne kazne.* Skloni smo da kvalitet pojedinih ̀ iv-otnih namirnica procewujemo odoka,~esto ~ujemo „pile}i batak nije kao {toje bio, ko zna ~ime ih hrane“. Imate lineko obja{wewe, odnosno re~ utehe, zakonzumente koji tako misle?- Nisam stru~an za ovu oblast ali ono {to znam,prate}i i ~itaju}i o tome, re~ je samo o promenina~ina tova. Danas se pili}i tove i kra}e od 40dana, dok je ranije tov trajao duè. Jednostavno,kra}i tov zahteva intenzivniju ishranu visokomkoncentracijom proteina, te dolazi do promeneu konzistenciji mesa. Neta~no je da tu postoje

7

Qiqana RI\O[I]

narskoj medicini postoje obavezni programimera vakcinacije, programi mera koji suspecifi~ni za na{ region i koje prepoznaje EU.To su programi mera prevencije bolesti, kojipotpuno pokrivaju sve opasne zaraze, koje moguda do|u na na{ teren. Srbija je na takvoj ge-ografskoj poziciji, da nas malo toga zaobilazi,i kada je re~ o politici ali i o bolestima doskoro nepoznatim na ovim prostorima. Mojastruka nije materijalizovala gotovo perfektnoizvr{enu vakcinaciju goveda, odnosno zaus-tavqawe infektivnog dermatitisa na na{imgranicama. U tu veliku akciju su bile ukqu~enesve veterinarske strukture, ~ak i vojna veteri-narska slu`ba, a za to {to smo uradili mislimda je veterinarska struka zasluìla orden. Kadasu videli da je bolest pro{la na{u granicu, na-jverovatnije iz Bugarske, i po~ela da zahvataju`ne delove Srbije, Hrvati i Bosanci su kupiliveliku koli~inu vakcina, kako bi bili spremnida vakcini{u svoje ̀ ivotiwe. Nisu o~ekivali da}e bolest biti zaustavqena u Srbiji, a zah-vaquju}i na{em angaòvawu, bolest nije do{lani do Drine. Vakcinacija je efektno ura|ena, kaoi suzbijawe prenosilaca virusa. Sada se po-javquje problem sa afri~kom sviwskom kugom.Znamo da bolest dolazi sa severa, bila jeprisutna u Belorusiji i Poqskoj. Problem je utome {to je bolest pro{la kroz sve zemqe, novo-primqene ~lanice EU, po~ev{i od Poqske pananiè, i niko nije uspeo da je suzbije. To ukazujena efikasnost, ili boqe re~eno neefikasnostwihovih sistema.* Kada je re~ o vakcinaciji sviwa protivklasi~ne kuge sviwa, to nam predstavqaproblem prilikom izvoza mesa. Da li suse stekli uslovi da se ukine ova mera?- Ako sam dobro informisan, mislim da jedràva Srbija uradila sve {to je mogla i da suse stekli uslovi da prestane vakcinacija, a da jeodluka o tome sada ve} politi~ko pitawe. Zah-vaquju}i EU i efikasnosti na{e veterinarskestruke, koja je uspela da sprovede peroralnuvakcinaciju protiv besnila, ve} pet, {est godina,mo`da i duè, nije zabeleèn ni jedan slu~ajbesnila ìvotiwa.* Kako se sprovodi nadzor nad otpadomnakon upotrebe veterinarskog leka?- Tokom procesa registracije leka, proizvo|a~ili zastupnik u ime proizvo|a~a, mora dadostavi podatke o uticaju leka na spoqa{wusredinu, da li je lek namewen za grupni tretmanili individualnu upotrebu i {ta se radi sa or-ganskim otpadom koji nastaje posle toga, osokom,|ubrivom... Zatim, za koliko vremena smeju da seizbaci na wivu, kako uti~e na zemqi{ne nema-tode, na insekte i drugo. Sve su te mere ukqu~eneu saètak karakteristika leka i onaj kopropisuje taj lek duàn je da sa tim upozna vlas-niku ìvotiwe, odnosno korisniku. On to morada zna jer inspekcija prilikom obilaska farmeproverava da li su ispo{tovane odre|enenorme. Ova oblast je delimi~no i u nadle`nostiekolo{ke inspekcije.

INTERVJU

strana u sporu i tre}a nezavisna strana (miriteq), u kome miriteq pruà samo stru~nupomo}i nema ovla{}ewe odlu~ivawa. Ciqovakvog postupka je postizawe stabilnog spo-razuma.Pod ovim vidom radnog spora smatra se sporpovodom, zakqu~ivawa, izmena i dopuna iliprimene kolektivnog ugovora, primene op{tegakta kojim se reguli{u prava, obaveze i odgov-ornosti zaposlenih, poslodavaca i sindikata,ostvarivawe prava na sindikalno organizo-vawe i delovawe, {trajka, ostvarivawe pravana informisawe, konsultovawe i u~e{}e za-poslenih u upravqawu, u skladu sa zakonom.

IZMENE I DOPUNE ZAKONA - Zakon o izmenama i dopunama Zakona omirnom re{avawu radnih sporova pruàmogu}nost unapre|ewa postupka mirnogre{avawa individualnih i kolektivnih radnihsporova i smawewe tro{kova koje nu`no

proizrokuju radnisporovi bilo da seradi o brojuizgubqenih radnihdana kod {trajka ili otro{kovima sudskihpostupaka ilitro{kovima le~ewana primer u slu~aje-vima zlostavqawa naradu. Novim zakon-skim odredbama bi sepojasnio i unaprediopostupak i pro{iriodelokrug rada od ~egabi benefit imali svisocijalni partneri uRepublici Srbiji -rekla je izme|u osta-log Dragana An-donovska iz Agencijegovore}i o izmenama idopunama zakona.

Naj~e{}i korisnici usluga Agencije su poslo-davci i sindikati iz realnog sektora kao ijavnih preduze}a. U~esnici u sporovima predAgencijom su predstavnici reprezentativnihsindikata, kako na republi~kom tako i nanivou grane, grupe, podgrupe i delatnosti.Nova zakonska re{ewa }e biti od zna~aja i zaUniju poslodavaca Srbije i weno ~lanstvo, kaoi druga udruèwa poslodavaca u skladu sa za-konom.Zakon o izmenama i dopunama Zakona omirnom re{avawu radnih sporova odnosi sena sve poslodavce i zaposlene. Tako|e odnosise i na sindikate, ovla{}ene predstavnike za-poslenih, {trajka~ki odbor, osniva~e za javnapreduze}a i javne slu`be.

8

MIRNO RE[AVAWE RADNIH SPOROVA

podaci o predlaga~u, podaci o drugoj strani upostupku i predmet spora. Predlog zapokretawe postupka se dostavqa li~no, putempo{te, elektronskom po{tom ili faksom. Po dobijawu Predloga, Agencija istiprosle|uje drugoj strani spora, koja se o pri-hvatawu Predloga izja{wava u roku od tridana. Ako druga strana spora prihvati Pred-log, radni spor }e se re{avati u roku od mesecdana po jednostavnoj i efikasnoj proceduri.Ako druga strana odbije Predlog ili ni{ta neodgovori, postupak se obustavqa.Strane u postupku imaju mogu}nost izboramiriteqa i arbitra iz Imenika miriteqa iarbitara koji se moè na}i na veb sajtu Agen-cije, a ukoliko ne postoji saglasnost oko izb-ora, odre|uje ga direktor Agencije.Jedini izuzetak od dobrovoqnog pokretawapostupka je kolektivni radni spor u delatnos-tima od op{teg interesa, na koje se primewuje

minimum procesa rada u skladu sa zakonomkoji reguli{e obustavu rada. U tim slu~ajevimapostupak se pokre}e po slu`benoj du`nosti.

VRSTE SPOROVAPostoje dve vrste radnih sporova, individu-alni i kolektivni. Prvi se re{avaju postupkomu kojem tre}a nezavisna strana (arbitar) raz-matra argumente obe strane u sporu i nakontoga donosi Re{ewe koje je kona~no,pravosna`no i izvr{no. Individualnim rad-nim sporom, smatra se spor povodom: otkazaugovora o radu, ugovarawe i isplata mini-malne zarade, diskriminacija i zlostavqawena radu, naknada tro{kova za ishranu u tokurada, naknada tro{kova za dolazak i odlazaksa rada, isplata jubilarne nagrade, isplataregresa za kori{}ewe godi{weg odmora.Kolektivni radni sporovi se re{avaju predodborom za mirewe, koji ~ine predstavnici

Nedavno je na poziv Saveza samostalnihsindikata Beograda Republi~ka agencija zamirno re{avawe sporova odràla Okruglisto u ciqu upoznavawa sindikalnog rukovod-stva sa institutom mirnog re{avawa radnihsporova. Prisutne je pozdravio Dragan Todor-ovi}, potpredsednik Ve}a samostalnihsindikata Beograda, koji je govorio oiskustvima u mirnom re{avawu sporova sa as-pekta sindikata. Ispred Ve}a samostalnihsindikata Srbije prisutnima se obratioDu{ko Vujovi}, potpredsednik. O ulozi izna~aju Republi~ke agencije za mirnore{avawe radnih sporova, govorio je MileRadivojevi}, direktor Agencije i Ivica La-zovi}, zamenik direktora, a o izmenama Za-kona o mirnom re{avawu radnih sporovagovorila je Dragana Andonovska, zaposlena uAgenciji.- Pre nego {to zaposleni “savije tabak” ipokrene sudski postu-pak protiv firme ukojoj radi, nastaliproblem moè dapoku{a da re{i prekoAgencije za mirnore{avawe radnogspora. Zato {to jepostupak dobrovoqan,besplatan, efikasan inepristrastan - rekaoje Mile Radivojevi},koji je prisutne podse-tio da je Republi~kaagencija za mirnore{avawe radnihsporova posebna orga-nizacija Vlade Repub-like Srbije.Osnovana je Zakonomo mirnom re{avawuradnih sporova(“Slu`beni glasnikRS” br.125/04 i 104/09) i obavqa stru~neposlove koji se odnose na mirno re{avawekolektivnih i individualnih radnih sporova idruge poslove odre|ene Zakonom.Ciqevi Agencije predstavqaju zajedni~ki in-teres zaposlenih, poslodavaca i dru{tva ucelini: unapre|ewe socijalnog dijaloga, be-splatan i efikasan pristup pravdi,rastere}ewe sudova, prevencija i smawewebroja {trajkova. Misija Agencije jeste dapostane vode}a institucija u harmonizacijiradnih odnosa i ~uvar socijalnog mira i pravana dostojanstven rad. U budu}nosti vizijaAgencije jeste da postane vode}a institucija uharmonizaciji radnih odnosa i ~uvar soci-jalnog mira i prava na dostojanstven rad.

POKRETAWE POSTUPKAPostupak pred Agencijom pokre}e se Predlo-gom za pokretawe postupka, u kome se navode

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA BEOGRADA

Vesna GAJI]

AKTUELNO

Zadruge formirane u 2015. i 2016. godini bile uobavezi da usklade op{ta akta sa novim Zakonomo zadrugama (Sl. Glasnik RS, br. 112/2015).Skoro polovina zemqoradni~kih zadruga formi-ranih u 2015. godini nije izvr{ila uskla|ivaweop{tih akata sa Zakonom o zadrugama, a odzadruga formiranih u 2016, samo jedna nijeuskladila svoja op{ta akta. Op{ta ocena je da se zemqoradni~ke zadrugeformiraju sa minimalnim brojem zadrugara sasporadi~nim prijavqivawem zaposlenih u zadruzi,sa sve mawe zapo~etim poslovnim aktivnostima iostvarenim poslovnim prihodom u godini u kojoj se

formiraju, {to ukazuje na specifi~nost poslo-vawa i rada ovog na~ina privrednog organizo-vawa.Navedeni materijal moè da posluì kao osnovaza kreirawe mera ekonomske i agrarne politikeu ovoj oblasti.

Na sednici Upravnog odbora Zadru`nog savezaSrbije, odrànoj 25. aprila, izme|u ostalog raz-matrane su i aktivnosti novoformiranih zemqo-radni~kih zadruga u periodu 2015-2018. godine,pri ~emu je konstatovano da zadruge izuzetnote{ko zapo~iwu poslovne aktivnosti i da su sred-stva Programa namewenog za unapre|ewe radazemqoradni~kih zadruga od izuzetno zna~aja zanesmetano otpo~iwawe poslovnih aktivnosti. Iz tih razloga svi ~lanovi Upravnog odbora jedno-glasno su podràli nastavak Programa

oìvqavawa rada zemqoradni~kih zadruga i u2018. godini, sa posebnom pohvalom na iznossredstava koji je namewen za te aktivnostu u ovojgodini. Razmatraju}i specifi~nosti rada i poslovawazemqoradni~kih zadruga posebno su ukazali nateàk poloàj i kontinuirano smawewe poslovnihaktivnosti vezanih za razvoj govedarske iov~arske proizvodwe, sa ocenom da su oveposlovne aktivnosti od izuzetnog zna~aja za rad iposlovawe gazdinstava fizi~kih lica zadrugara ikooperanata i da se svuda u svetu ovi programirazvijaju kroz zadru`ni sistem organizovawa.

U zemqama sa razvijenom poqoprivredomovi programi se razvijaju na principu sop-stvenog uzgoja mati~nih zapata od umati~enihènskih teladi i umati~enih ̀ enskih jagwadistarosti do tri meseca. Ovi programi suizuzetno niskoprofitabilni, sa veomadugim ciklusom odgoja, {to sve ukupno uti~ena skromne ekonomske pokazateqe. U real-izaciji ovih programa prvi ekonomskiefekti ovakvog na~ina odgoja u govedarstvuo~ekuju se u optimalnim uslovima tek posletridesetog meseca starosti jedinke, a uov~arskoj proizvodwi tek posle 23. mesecastarosti. Pored toga, ovo su delatnosti kojese obavqaju kontinuirano svakog dana svih365 dana u godini i jedini su programi kojivezuju qude za prostor i o~uvawe istog. Navedene specifi~nosti ukazuju na prob-leme i skromne rezultate u ovim proizvod-wama, {to za posledicu ima kontinuiranosmawewe brojnog stawa goveda i ovaca, asamim tim i smawewe strate{keproizvodwe mesa.Ukoliko bi se ovi programi podvrglibodovawu predvi|enim kriterijumima uprogramu oìvqavawa rada

zemqoradni~kih zadruga u 2018. godini, zauzelibi niska mesta zbog skromnih ekonomskih pokaza-teqa, pa je iz tih razloga Upravni odborZadru`nog saveza Srbije doneo odluku dapredloì da ove programe, ukoliko ispuwavaju svedruge kriterijume odobravaju bez bodovawa, ~imebi se omogu}ila pokrivenost prostora qudima iproizvodima, a {to je od bitnog zna~aja za deva-stirana podru~ja Republike Srbije i regionalnirazvoj.Nadam se da }e se ova Odluka Upravnog odboraZadru`nog saveza Srbije svestrano razmotriti,prihvatiti i primeniti za 2018. godinu na pro-grame govedarske i ov~arske proizvodwenamewene odgoju kvalitetnih priplodnih grla odumati~enih jedinki starosti do tri meseca.

Nikola MIHAILOVI],Predsednik Zadru`nog saveza Srbije

U 2015. i 2016. godini u Srbiji je prose~no po go-dinama formirano novih zemqoradni~kih zadrugaoko 32. Dono{ewe Programa Vlade Republike Sr-bije za plasirawe bespovratnih sredstava za novo-formirane i postoje}e zadruge izazvalo je velikiinteres i uticalo na zna~ajno pove}awe novo-formiranih zemqoradni~kih zadruga u 2017. go-dini. Naime, broj novoformiranih zemqoradni~kihzadruga u 2017. godini ve}i je za pet puta u odnosuna 2016. godinu.U 2015. i 2016. godini ravnomerno su formiranezemqoradni~ke zadruge na teritoriji Autonomnepokrajine Vojvodine i u centralnom delu RepublikeSrbije. Me|utim, u 2017. godini u centralnomdelu Republike Srbije formirano je dva putavi{e novih zemqoradni~kih zadruga u odnosuna podru~je Vojvodine, {to je rezultat donetogprograma unapre|ewa rada zemqoradni~kihzadruga od strane Vlade Republike Srbije, gdeje prioritet dat ni{avskom, topli~kom,jablani~kom i p~iwskom okrugu u kojima je iformiran najve}i broj novih zemqoradni~kihzadruga.[to se ti~e broja zadrugara po zadruzi, karak-teristi~no je da u celom periodu u proseku 1,5zadrugar vi{e po novoformiranoj zadruzi uodnosu na minimalan broj zadrugara predvi|enZakonom za osnivawe zadruga. Prose~nastarost zadrugara po zadruzi se kontinuiranopo godinama pove}ava i u prvom kvartalu 2018.godine prose~na starost zadrugara ve}a je zapreko 5,5 godina u odnosu na 2015. godinu. Poslovne aktivnosti merene poslovnim pri-hodom u godini osnivawa zemqoradni~kezadruge izuzetno su promenqive. Tako suzemqoradni~ke zadruge osnovane u 2015. i2016. godini u zna~ajno ve}oj meri zabeleìleposlovne prihode u godini osnivawa u odnosuna novoformirane zadruge u 2017. godini.Naime, u 2015. godini skoro polovina novoreg-istrovanih zadruga ostvarila je poslovni prihod, au 2016. godini od ukupno novoformiranih zemqo-radni~kih zadruga wih 1/3 je ostvarila poslovniprihod u istoj godini. Prema podacima Agencije za privredne registre,zakqu~no sa 31. martom 2018. godine od ukupnogbroja novoformiranih zemqoradni~kih zadruga u2017. godini wih svega 11 je iskazalo poslovni pri-hod u toj godini, {to ~ini svega oko {est odsto novo-formiranih zemqoradni~kih zadruga. Zabriwavaju}e je mali broj prijavqenih radnika unovoformiranim zadrugama, u 2015. godini sedam,u 2016. {est, odnosno svega jedan radnik po jednojzadruzi. Prema dostupnim podacima zakqu~no sa31. martom ove godine, novoformirane zadruge u2017. i 2018. godini nisu prijavile nijednog za-poslenog.

9ZADRUGARSTVO

POSLOVNE AKTIVNOSTINOVOOSNIVANIH

ZEMQORADNI^KIH ZADRUGA U PERIODU 2015-2018.

ZADRU@NI SAVEZ SRBIJE

STOÂRSTVO10

FARMA PIONIR

SVE BOQI REZULTATITOVA JUNADI

Do pred kraj jula pro{le godine, na farmi tovne ju-nadi i sviwa, Pionir, u duèm periodu je bilo dostaproblema. Najve}i problem su predstavqalauginu}a junadi, u pojedinim mesecima do ~ak 50 grla,{to je predstavqalo ogromnu {tetu za firmu. Takolo{i rezultati poslovawa odrazili su se i na pri-mawa svih zaposlenih na gazdinstvu, koji su pola go-dine primali umawenu platu.- Zatekao sam farmu u jako lo{em stawu, objekti subili zapu{teni, bio je visok procenat uginu}a ju-nadi, radnici nezadovoqni. Jedino {to smo moglida u~inimo je da zasu~emo rukave i prihvatimo sevelikog posla. Preduzete su sve zootehni~ke mere,od ~i{}ewa, prawa, dezinfekcije i odmora ob-jekata, koji pre toga nisu odmarani dve do tri go-dine. U saradwi sa veterinarskom slu`bom nana{em gazdinstvu, po~eli smo da izdvajamo lo{agrla, ona koja kvalitativno nisu za daqi tov. Zatimje usledilo pregrupisavawe grla, klasifikacija iwihovo le~ewe. Nakon toga uginu}a su znatno

smawena. Od po~etka godine su ispod planiranihpet odsto na mese~nom nivou, {to je odli~an rezul-tat - kaè Robert Stojanovi}, rukovodilac sto~ar-stva na Pioniru.Stojanovi} posebno isti~e dobru saradwu sakolegama na ostalim imawima, odakle uzimaju mu{kutelad.

- Telad za daqi tov dobijamo sa tri farme, Mladost,Lepu{nica i Dunavac, dok na ostalim farmamasami tove mu{ku junad sa svojih farmi. Za tov bi-ramo samo zdrava grla, a ona kod kojih se dijagnos-tikuje neko oboqewe, ostaju na mati~nim farmama

i nastavqaju oporavak. Ovakav na~in rada dajedobre rezultate i tu praksu ne}emo mewati. Priovakvom odabiru imamo i podr{ku glavnog tehnologaza sto~arstvo, Aleksandra Stojkovi}a, koji prekona~nog odabira grla proverava da li su uprethodnom periodu i koliko puta le~ena. Na na{u

farmu uzimamo telad kada prose~no teè 130 kilo-grama, a stara su oko 4,5 meseca - kaè Stojanovi}.Pored angaòvawa zaposlenih na sprovo|ewuzootehni~kih mera, adekvatnog odabira grla, nafarmi se velika pa`wa posve}uje strukturi ikvalitetu obroka i ishrani tovne junadi. Sada je,prema re~ima Stojanovi}a, wihov obrok veoma

dobar i izbalansiran, {to ranije nije bio slu~aj, asve u ciqu boqeg konzumirawa hrane i pove}awaprirasta, {to skra}uje period dràwa tovqenika. Zarad unapre|ewa ovog vida govedarskeproizvodwe, odnosno obezbe|ivawa kvalitetne

hrane, od velikog zna~aja je i wihova dobra saradwasa kolegama koji se bave biqnom proizvodwom imenaxerom gazdinstva. Zahvaquju}i tome, nakonkosidbe lucerke, senaòm zadovoqavaju}egkvaliteta napuwena su dva silosa.Ciq zaposlenih je da grla sa wihove farme is-poru~e sa 16 do 17 meseci starosti, s tim daprose~na kilaà prodatih grla prve klase budeiznad 430 kilograma, {to ve} postiù.

DOBRA PRODAJANa farmi se trenutno uzgaja 1.250grla tovne junadi. Gaje se u slobod-nom sistemu odgoja, u 10 objekata.Od po~etka ove godine prodato je336 grla prve klase, 49 druge i 47tre}e klase, dok je na{im menzamaisporu~eno sedam grla.

FARMA SVIWAProizvodwa na farmi sviwa, na gazdinstvu Pionir, je stabilizovana.Prema re~ima Stojanovi}a, po~etkom godine je bilo zna~ajnijeg uginu}aprasadi na sisi, {to je bila posledica hladnog vremena.Trenutno se na ovoj farmi gaje 934 grla sviwa, od toga 158 krma~a, a os-talo su prasad.Kada prasad dostignu odgovaraju}u teìnu, sa ove farme se otpremaju nafarmu Kovilovo, gde se nastavqa wihov tov.

Qiqana RI\O[I]

su vi{e padavina nego prethodnih godina.U maju je temperatura bila iznad dugogodi{wegproseka za taj mesec. Usevi iz prve setve, kukuruz,soja i suncokret, izgledaju odli~no. Ratario~ekuju da i usevi iz kasnijih rokova, posle obil-nih padavina, po~nu intenzivni porast. U maju je poko{en prvi otkos lucerke, a najve}ideo je oti{ao na pripremawe senaè, dok jedrugi, mawi deo, iskori{}en za spremawe sena.Uslovi za pripremawe senaè bili su nepovo-qni, zbog visokih temperatura i vetra. Ratari suspremili seno sa oko 183 hektara. Prinossenaè je 4,9 tona po hektaru, a sena oko dvetone. Ko{ewe drugog otkosa lucerke zapo~elo je 25.maja, a do sada je poko{eno oko 30 odstopovr{ina. Ve}i deo }e i}i u seno, osim jednemawe povr{ine, od oko 180 hektara, naKovilovu, od koje }e se pripremati senaà. U junu ratari nastavqaju negu biqaka sa treti-rawem, za{titom protiv korova, bolesti,{teto~ina, kultivirawe i po~iwu pripreme zaètvu je~ma. O~ekuju da u periodu pred ètvu nebudu visoke temperature, koje bi skratile periodzrewa i nalivawa zrna. Neke useve su osigurali,jer tokom juna grad je ~esta pojava. Nadaju se da}e ̀ etva prote}i bez mnogo padavina, nevremenai oluja. V. P.

mestima gde nije bilo dovoqno vlage - kaèMiloje Kur}ubi}, glavni tehnolog biqneproizvodwe u PKB-u.POÊLE PRIPREME ZA @ETVU JE^MA

Najvi{e ki{e palo je na poqa gazdinstva “Mla-dost”, oko 104 litra po kvadratnom metru, dok jena “Dunavcu” zabeleèno 48 litara. Severnagazdinstva “Pionir”, “Dunavac” i “ênta” dobili

Prole}na setva na poqima PKB-a zavr{ena je12. maja, a posledwe povr{ine kukuruza zasejanesu na imawu “7. juli”. Na “Dunavcu”, “Mladosti”i “Partizanskom prelazu” okon~ana je i drugasetva kukuruza sejalicom za direktnu setvu posleskidawa raì i tritikalea za senaù, na oko200 hektara. Setvu su pratile raznorazne op-eracije, kao {to je tretirawe svih useva,uglavnom protiv korova, a na nekim mestima iprotiv bolesti i {teto~ina, ali u mawoj meri. Trenutno je u toku intnezivno kultivirawe usevakoji su posejani u aprilu. Do kraja maja iskultivi-rano je oko 3.000 hektara, {to je oko 25 odstopovr{ina. Trenutno su povoqni uslovi za tumeru. To je efikasan na~in mehani~koguni{tavawa korova, pa }e se nastaviti i tokomjuna. - Palo je dovoqno ki{e pa se setva odvijala u op-timalnim uslovima. Ukupno je posejano 6.281 hek-tara merkantilnog i sila`nog kukuruza, 2.844soje, 1.838 merkantilnog suncokreta, 471 semen-skog kukuruza i 316 hektara semenskog sun-cokreta. Sve dok nije bilo dovoqno padavina,navodwavali smo semenske useve, zbog usejavawa“o~eva”. U maju je palo 76 litara po kvadratnommetru, {to je ne{to malo vi{e od proseka za tajmesec. To je pogodovalo pripremi zemqi{ta zasetvu, naro~ito posejanim usevima, pogotovu na

11PROIZVODWA

Ratari pripremili seno lucerke sa oko 1.917 hektara. Prinos senaè 4,9 tona po hektaru

INTENZIVNO KULTIVIRAWE USEVA

Malo je novih kupaca, potvrdila nam je SmiqaPe{i}, radnica “Hortikulture”, koja je nekadaradila u Beogradu, sada prodava~ica unovootvorenoj prodavnici. - Od nekada{wih 200 do 300 kilograma parada-jza, koje smo prodavali dnevno u sezoni, sada sucifre mnogo mawe, dvocifrene samo u tokuvikenda. Ne mogu da se naviknem na malo kupacau Ritu, u Beogradu je bio veliki promet. Trenutnou ponudi imamo paradajz (140 dinara), papriku(160), qutu papri~icu na komad (15), krastavac(60) i rasad sezonskog cve}a, mu{katle (70 i 50)i drugo sezonsko cve}e po 20 dinara – kaèPe{i}eva i dodaje da }e cene biti korigovanekako sezona ranog povr}a odmi~e.Radno vreme prodavnice je od 7 i 30 do 15 sati,a ukoliko bude ve}i promet, objekat }e bitiotvoren i subotom. V. P.

srpqivo u redu ispred nekada{we “Hortikul-turine” prodavnice u Beogradu.” Ovo je doma}aroba, ukusna, proverena. Mi jo{ pamtimo ukusvir{li iz PKB-ovih kioska, i ukusa nekada{we“kravice jogurta”, a volimo da pro~itamo i “Po-qoindustriju”. Za razliku od gu`ve u nekada{noj prodavnici uBulevaru despota Stefana, od ranog jutra i gu`veispred objekata, gde se formirao red kupaca i~ekao kombi iz PKB-a, slika ovog jutra u Padin-skoj Skeli bila je sasvim druga~ija. Tek po kojistari kupac navra}ao je u prodavnicu, a novihnije bilo, oni su, uglavnom, merkali cene i uzi-mali “Poqoindustriju”.

Novo prodajno mesto PKB “Hortikulture” uPadinskoj Skeli, otvoreno u “Imlekovoj zgradi”,biv{oj “Imesovoj” mesari, dva meseca posle ot-varawa beleì mali promet. Stari kupci, upoz-nati sa kvalitetom povr}a koje stiè iz Rita,dolaze i iz udaqenih delova Beograda, da pazarena kiosku “Hortikulture”, u krugu PKB-a. Oni negledaju na cenu ranog povr}a u wihovomokruèwu, nego ih interesuje kvalitet povr}a, nakoji su navikli ve} godinama. Traè}i novo prodajno mesto “Hortikulture”,prolaze}i pored nekada{weg “Maksija”, sada“[op end go”, “Deki marketa” i “Vrba trgovine”,odakle su izlazili kupci sa punim kesamaparadajza, paprika, krastavaca i drugog ranogpovr}a, setili smo se straha starih Beogra|ana,kupaca PKB-ove robe. “Samo da nam ne zatvoreovu prodavnicu”, govorili su nam, dok su stajali

NA POQIMA PKB-a

PAZARE SAMO STARIKUPCI

NOVA PRODAVNICA “HORTIKULTURE” U SKELI

LICITACIJANedavno je sprovedena prodaja licitacijom dotrajale mehanizacije. Ostvaren je prihod od blizu tri miliona dinara bez PDV.- Komadno je od 76 sredstava prodat 21 komad. Komadno su prodavane prikqu~ne i pogonske ma{ine i prikqu~ci van upotrebe,poput rastura~a stajwaka, tifoni, plugovi, kao i rezervni delovi za kombajne „Zmaj” i „Burgon”, koje mi vi{e ne koristimo ine posedujemo.Kao sekundarne sirovine na “kilo” prodavana su vozila van upotrebe, poput juga, zastava, TAM kombija, stare kamionskeprikolice - kaè master in`. Milica Biì}, iz Sektora tehni~ke operative.

su raspisana i zatvorena dva poziva koja seodnose na kupovinu nove mehanizacije i opreme,a stiglo je vi{e od 500 zahteva. O~ekuje se da }euskoro srpskim poqoprivrednicima biti uru~enaprva re{ewa o odobravawu projekta. Srbija }etada zvani~no postati deo zajedni~ke politike EU,koja je ustanovqena jo{ pre 70 godina. Pristu-pawem porodici evropskih naroda bi}emoupu}eni i na pravila kori{}ewa zajedni~kogagrarnog buxeta. [ef delegacije EU u Srbiji, Sem Fabrici, po-hvalio je naporan rad Ministarstva poqo-privrede Republike Srbije i naglasio da je

IPARD vredan 175 milijardi evra. Zajedno saprivatnim i javnim fondovima on }e ubrzati in-vesticije, pa se o~ekuje da }e se u srpsku poqo-privredu sliti 400 miliona evra. Direktor Generalnog direktorata za poqo-privredu i ruralni razvoj Evropske komisije,Mario Milu~ev, ~estitao je ministru Nedi-movi}u {to u Srbiji ipak kre}e IPARD, dodaju}ida je odziv na pretpristupne programe odli~an. O sprovo|ewu IPARD-a u Srbiji govorio jeZoran Jawatovi}, pomo}nih ministra u Sektorururalnog razvoja Ministarstva poqoprivrede.

V. P.

Cvetkovi}a, Sajam je od pro{logodi{weg ve}i za10 odsto, a ve}ina izlaga~a je iz inostranstva.Uodnosu na prethodnu godinu zna~ajno je vi{e firmiiz Turske, Ukrajine i Italije, a predstavile su sei kompanije iz Rusije, Velike Britanije i Luksem-burga, koje pro{le godine nisu bile prisutne.

SAJAM12 SAJAM 13

Jubilarni 85. Me|unarodni poqoprivrednisajam u Novom Sadu, odràn je od 15. do 21. maja.Najve}a i najzna~ajnija smotra agrara u central-noj i jugoisto~noj Evropi, ove godine je okupilavi{e od 1.500 izlaga~a iz 60 zemaqa. Premare~ima direktora Novosadskog sajma, Slobodana

Ukoliko bude potpisan finansijski sporazum saEvropskom komisijom, prve donacije Evropskeunije (EU) u srpsku poqoprivredu stiù do sre-dine juna, ~ulo se na radionici “IPARD -iskustva i mogu}nosti”, koja je odràna 17. maja.Radionicu je organizovalo Ministarstvo poqo-privrede, {umarstva i vodoprivrede RepublikeSrbije. Ministar poqoprivrede, Branislav Nedimovi},je pred zvani~nicima EU i doma}im poqo-privrednicima najavio da }e u 2018. godini bitiraspisano jo{ ~etiri poziva za IPARD (pret-pristupni fond Evropske unije) investicije. Ve}

PRIPREMA ZA ZAJEDNI^KI AGRARNI BUXETODR@ANA RADIONICA “IPARD – ISKUSTVA I MOGU]NOSTI”

Na izlo`bi poqoprivredne mehanizacije, uz ~lanicePoslovnog udruèwa uvoznika i izvoznika poqoprivrednemehanizacije i firmi koje posluju u Srbiji, ma{ine i opremupredstavile su i {vajcarske, nema~ke, italijanske, turske, ru-munske, ukrajinske i slovena~ke kompanije. Samohodna vadil-ica {e}erne repe „holmer T4-40“, izloèna na {tanduAlmeksa, kompanije iz Pan~eva, i ove godine je najskupqi ek-sponat na Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu. Ko{ta oko600 hiqada evra sa PDV-om. Osim „holmera T4-40“ i velikogizbora Klasovih kombajna i traktora, plugova i sejalica nasajmu je, kao novitet, izloèn i ekskluzivni telehendler „{ko-rpion 1033“, koji je nema~ki Klas proglasio za ma{inu go-dine 2018. Na Almeksovom {tandu se na{ao i Klasov kombajniz 1958. godine. D. T.

HOLMER NAJSKUPQI EKSPONAT

Izlo`ba stoke je jedan od najva`nijih i najinteresantnijih segmenatasajma. Na ovogodi{woj manifestaciji izloèno je vi{e od 1.600 ìviheksponata - goveda, kowa, koza, ovaca, sviwa i ìvine. Posle tradi-cionalnog defilea na Maweù, najboqa grla stoke nagra|ena su priz-nawima i titulama za kvalitet.Zvezde ovogodi{weg sajma bila su ~etiri bika te{ka{a. Titulu najteègponeo je bik simentalac Disko, od 1.600 kilograma, kojeg je, u dru{tvudvojice mla|ih i lak{ih, Vilija, tako|e simentalca, i Fratela, bika rase{arole, izloìo Sto~arsko veterinarski centar Krwa~a, iz Beograda.êtvrti bik, Mali{a, samo ~etrdeset kilograma lak{i od Diska,vlasni{tvo je Radenka Jeremi}a, iz Sala{a Crnobarskog. D. T.

DISKO NAJVE]I

ODR@AN 85. POQOPRIVREDNI SAJAM U NOVOM SADU

ISKUSTVA FRANCUSKIH FARMERA

DIGITALIZACIJA U POQOPRIVREDI

Svoju ponudu su promovisale i firme iz Austrije,Belgije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, CrneGore, ê{ke, Francuske, Gr~ke, Holandije,Hrvatske, Indije, Izraela, Kine, Ma|arske,Makedonije, Nema~ke, Rumunije, Rusije, Slova~ke,Slovenije, Tunisa, [panije i [vajcarske.Sajam je bio u znaku srpsko-francuskog prijate-qstva. Francuska je, kao zemqa partner predstavilasvoja preduze}a, poqoprivredne proizvo|a~e ibanke, i organizovala nekoliko seminara. Zna~aj Me|unarodnom poqoprivrednom sajmudale su i brojne kongresne aktivnosti koje su or-ganizovane u saradwi sa izlaga~ima i stru~nomjavno{}u. Konferencije, poslovni i stru~niskupovi, savetovawa, promocije i prezentacijeposve}ene agraru, u Kongresnom centru „Mas-ter“, pratile su doga|aje na izlo`benim pros-torima. Ovogodi{wi sajam obeleìo je jo{ dva jubileja,95 godina postojawa i 130 godina od prve orga-nizovane smotre ovakve vrste u Novom Sadu.

D. T.

frizijske rase, dok je na ocewivawu ovaca ikoza isto priznawe uru~eno Miloraduûleti}u iz Hrtkovaca za izloènu kolekcijuovaca i ovna rase il de frans. Napredak izStare Pazove dobio je Veliki {ampionskipehar sa titulom apsolutnog {ampiona u svi-warstvu, za izloène nerastove rase durok,nazimice F1, krma~u sa prasadima i tovnesviwe. Isto priznawe je na ocewivawu kowaoti{lo u ruke Bogdana Markovi}a iz Bata-jnice, za izloènog priplodnog pastuva 736

Na Ve~eri {ampiona, u ~etvrtak, 17. maja,uru~ena su i priznawa "Najboqi u agro-biznisu", a dobilo ih je 26 pojedinaca i kom-panija.Dijamant iz Zrewanina dobitnik je Velikog{ampionskog pehara s titulom apsolutnog lid-era kvaliteta. Veliki {ampionski pehar sa titulom apso-lutnog {ampiona za kvalitet ìvih eksponatau govedarstvu uru~en je Delta Agraru, zaizloène kolekcije junica i krava hol{tajn-

VEÊ [AMPIONA

NAJBOQIMA 26 PEHARAMaestoso Trofetta XI-2. Dve kompanije osvojile su Veliki {ampionskipehar za dobar dizajn – Delta agrar sto~ar-stvo iz Beograda i Agropanonka, Novi Sad.Veliki pehari i zlatne i srebrne plaketeuru~ivani su u trideset robnih grupa, anajve}i broj priznawa osvojila je MK Grupa.Firme koje posluju u okviru ovog poslovnogsistema, MK Komerc, Graneksport, Flora,Sunoko i Karneks su za svoje proizvode do-bile vi{e od pedeset priznawa. D. T.

da svetska premija osigurawa poqoprivrede iz godineu godinu raste zbog klimatskih promena, strate{kogzna~aja poqoprivrede, dràvne podr{ke i ulaska ve-likih multinacionalnih kompanija u poqoprivredu.Jedan od mehanizama za upravqawe rizicima u poqo-privredi je osigurawe. On je istakao da se u Srbijiosigurava samo oko 12 odsto kori{}ene poqo-privredne povr{ine, a da je rast premije osigurawamali, dok su izdvajawa dràve u slu~aju {tete velika.Kompanija “Dunav osigurawe” u~estvuje sa 38,4 odsto

Kompanija “Dunav osigurawe” u saradwi saUdruèwem novinara “Agropres” na sajmu je organi-zovala konferenciju “@ene u agrobiznisu”. Projekatpod tim nazivom kompanija i Agropres realizuju ve}osam godina, tokom kojih su vi{e od 1.500 ̀ ena iz 50razli~itih mesta u Srbiji informisali o vo|ewuagrobiznisa i osigurawu poqoprivredneproizvodwe.Predsednik Izvr{nog odbora kompanije “Dunav os-igurawe” Mirko Petrovi}, izme|u ostalog je istakao

DUNAV OSIGURAWE

@ENE U AGROBIZNISUu osigurawu u poqoprivredi sa premijom od 9,6 mil-iona evra i {tetama od 10 miliona evra koliko suiznosile u 2017. Iako kompanija ne ostvaruje profitu ovoj vrsti biznisa, nastavqa da radi na ovoj vrstiosigurawa jer poqoprivredu smatra strate{kom gra-nom na{e privrede. Govore}i o ̀ enama, Petrovi} jeprimetio da su one simbol bri`nosti, sigurnosti iza{tite i naveo da tako i “Dunav osigurawe” kao“prijateq” svojim korisnicima nudi bri`nost, sig-urnost i za{titu. V. G.

je Gasto i naveo kako je Francuska pomogla Srbijii u organizovawu Agencije za agrarna pla}awa, ~ijeosnivawe je bilo kqu~no za dobijawe novca izIPARD fondova.- Pomaèmo, tako|e, u uskla|ivawu zakonodavstvaSrbije sa zakonodavstvom EU. Srbija i Francuskaimaju zajedni~ku viziju i isti pogled na poqoprivredu- naglasio je Gasto.Borislav Brunet, specijalista za preciznu poqo-privredu, podsetio je da ̀ ivimo u doba ~etvrte rev-olucije, digitalne, i kako je ona na{la svoje mesto iu poqoprivredi.- Primena digitalnih tehnologija u ishrani biqaogleda se u tome {to se parcele ne posmatraju kaounificirane, ve} varijabilne. To omogu}uje da seprecizne koli~ine prihrane isporu~e upravo tamo

Iz Francuske, zemqe partnera ovogodi{weg sajma,organizovano sajam je posetio veliki broj pred-stavnika brojnih klastera. Pored toga {to su htelida upoznaju situaciju u na{em agraru, organizovalisu i konferenciju “Digitalizacija u poqoprivredi”kako bi preneli svoja iskustva.Govore}i o digitalizaciji u poqoprivredi, @an-Pjer Gasto, {ef Ekonomskog odeqewa AmbasadeFrancuske, istakao je kako je ova tema za stru~niskup odabrana upravo zbog prisustva vi{e klasteraiz ove oblasti na Novosadskom sajmu.- Francuska ve} uveliko, od 2012. godine, sara|ujesa Srbijom, kroz dva tvining projekta. Sa Min-istarstvom poqoprivrede sara|ujemo na projektuposve}enom zdravoj ̀ ivotnoj sredini, a tako|e i naprojektu organizacije organske proizvodwe – rekao

gde su i najpotrebnije. Varijabilnost se, naveo jeBrunet, postiè kori{}ewem senzora, kako onih udronovima, tako i onih sa satelita, ali ipostavqenih u samom poqu. Kada se dobijeni podacianaliziraju, dobijamo traène podatke i moèmoda znatno preciznije uradimo poslove u poqo-privredi – rekao je Brunet.Na skupu se ~uo podatak da 41 odsto poqoprivred-nih proizvo|a~a u Francuskoj svakodnevno koristiinternet. Primena robotike beleì rast uvinogradarstvu. Teledetekcijom satelitskim snim-cima pokriveno je milion hektara, {to je mawe odtri odsto poqoprivrednog zemqi{ta. Francuskiproizvo|a~i su organizovani u zadruge, za real-izaciju mnogih projekata koriste novac iz fondovaEU u vrednosti od 10 do 60.000 evra. V. G.

cionalno pobe|uju, jer se posebno pripremaju zaigre. Ostali na{i takmi~ari rekreativno sebave sportom i imaju kakvu-takvu kondiciju. Na{aekipa bila bi podmla|ena ukoliko bi mladi kojirade u PKB-u na odre|eno vreme i preko agencijabili primqeni u stalni radni odnos - kaè Mil-isav \or|evi}, predsednik Samostalnogsindikata PKB-a.Iz Kladova, “~ija je kolevka vetar, a prostirkavoda”, “steci{te pohoda argonauta na zlatnoruno”, kako su svoj grad nazvali doma}ini, ekipa“PKB”-a pone}e lepe uspomene o druèwu sasindikalnim organizacijama i kompanijama izcele Srbije. V. P.

DOGA\AJI14

U Kladovu su od 16. do 20. maja odràne su 19.Radni~ko sportske igre “Susreti agrara Srbije”,u organizaciji Samostalnog sindikata poqo-privrede, prehrambene, duvanske industrije ivodoprivrede. U konkurenciji 17 ekipa (384 u~es-nika), koje su predstavqale sindikalne organi-zacije i kompanije, me|u kojima su bile “KwazMilo{“, “Marbo produkt”, “Bambi”, “Institut zakukuruz”, “Neoplanta”, “Viktorija Oil”, “Sunoko”,“PKB” je u kona~nom plasmanu osvojio drugo mesto,sa ukupno 94 poena. To je veliki uspeh za vreme{nuekipu koju krasi pobedni~ki mentalitet – bor-benost i àrka èqa da nadigraju protivnika. Iz Kladova “PKB” ekipa donela je u Pan~eva~kirit pet pehara za prva mesta u streqa{tvu (ène),pikadu (mu{karci), bacawu kamena (mu{karci), upotezawu konopca (mu{karci) i u {ahu (mu{karci).U kona~nom plasmanu (pojedina~no) u pikadu(mu{karci) prvo mesto pripalo je DanijeluKli{i}u (PKB), drugo mesto Gojku Santra~u iz“Marboprodukta”, a tre}e mesto Nikoli\or|evi}u (PKB). U kona~nom plasmanu (pojedinci)u streqa{tvu najboqi su bili: Milan Gruàni} iz“Kwaz Milo{a”, Radivoje Lov~evi} iz “Viktorijagrupe” i Danijel Kli{i} iz “PKB”-a.U kona~nom plasmanu (pojedinci) u bacawu kamena(mu{karci) prva tri mesta osvojili su: GojkoSantra~ (Marbo produkt), Ferenc Ban~ov (PKB) iMilan Jovanovi} (PKB). U kona~nom plasmanu ustreqa{tvu (pojedina~no) najpreciznije bile su:Mika \erman Tot iz “Neoplante”, JasminkaMladenovi} iz “PKB”-a i Zora Selak iz “Danu-biusa”.

KONOPA[I UVEK SPREMNI PKB ekipa, koja je bila sme{tena u “\erdapu”,hotelu sa tri zvezdice, takmi~ila se u svim disci-

plinama, na otvorenim terenima, u Halisportova, u {koli u Kladovu. Od 41 takmi~ara uekipi bilo je samo je 11 ̀ ena, pa je to, kako kaù,razlog {to nisu dominirali i u ènskimsporotvima. - Nismo uvek bili {ampioni. Osvajali smo drugoi tre}e mesto u ukupnom plasmanu. Ovim putempozivam pripadnice lep{eg pola da se na 20. ju-bilarnim radni~kim igrama pridruè na{ojekipi, posebno timovima u basketu i odbojci.Pobedila je mladost, ekipa “Marbo produkta”koja je osvojila prvo mesto (145 poena), a imalaje u proseku 25 godina. Pohvalio bih sve na{etakmi~re, posebno konopa{e koji, ve} tradi-

PKB OSVOJIO PET PRVIH MESTAODR@ANE 19. RADNI^KO SPORTSKE IGRE “SUSRETI AGRARA SRBIJE”

Drugo mesto u kona~nom plasmanu veliki uspeh za vreme{nu ekipu “PKB”-a, koju krasi pobedni~ki mentalitet - bor-benost i àrka èqa da nadigraju protivnike

zlostavqawa na radu 2010. do 2017. godine, Vi{emsudu u Beogradu podneto je 635 tu`bi protiv poslo-davaca. Pravosna`no su okon~ana 282 predmeta,{to je malo vi{e od tre}ine. Tokom sedam godinaprimene Zakona samo su dve tu`be potpuno usvojene,osam delimi~no, dok su dve re{ene takozvanim po-ravwawem. Dakle, svega 12 radnika dobilo je kakvu-takvu satisfakciju zbog pretrpeqenog zlostavqawana radnom mestu. To nije ni dva odsto zlostavqanihi zanemarqiv je procenat u odnosu na broj podnetihtu`bi. Primeri zlostavqawa na radu su i {irewe zlon-amernih glasina, ogovarawe, socijalna izolacijaosobe, fizi~ko zastra{ivawe, pretwa,potcewivawe i namerno omalovaàvawe onoga {toosoba radi. Mobing je i zbijawe {ala koje suuvredqive, bezrazlo`no izbegavawe davawa odgov-ornih poslova, stalno mewawe uputstva za rad ipostavqawe rokova koje je nemogu}e ostvariti. V. P.

Trenutno nema pouzdanog pravnog leka za to kako seboriti protiv zlostavqawa na radu (mobinga), ana{e pravosu|e nije efikasno u dono{ewu presuda,zakqu~eno je na promociji kwige i istoimenog por-tala “Stop mobingu”, na konferenciji za novinare16. maja u beogradskom “Medija centru”. O poslodavcima koji daju otkaze zbog objava {trajkana Fejsbuku i putem SMS poruke, o tabu temi -zlostavqawu na radu, govorili su pravna saradnicaNezavisnog udruèwa novinara Srbije (NUNS)Marija Vukasovi}, predsednik NUNS-a Slavi{aLeki} i autor kwige i portala, novinar, satiri~ari kwièvnik Filip Mladenovi}. Portal i kwiga posve}eni su novinarki Jasminki Ko-cijan (1959-2017) koja je zbog psihi~kog nasiqa,zlostavqawa na radu u jednoj novinskoj agenciji, pre-rano preminula. Tri godine je ~ekala presudu zbogzlostavqawa na radu, ali je nije do~ekala. Od stupawa na snagu Zakona o spre~avawu

OGOVARAWE – DEOZLOSTAVQAWA

PREDSTAVQENI KWIGA I PORTAL “STOP MOBINGU”

Od 635 podnetih tu`bi protiv poslodavaca, pravosna`no su okon~ana 282 predmeta, {to je malo vi{e od tre}ine

je odabrana po~etna populacija smiqa odli~noggeneti~kog potencijala rodnosti i odli~nogkvaliteta uqa, koje je ,ina~e, sloènog hemijskogsastava i poseduje sna`na biolo{ka svojstva. Do-bijen je prose~an prinos po hektaru od 12 kilo-grama uqa u letwem ko{ewu i do 14 kilograma ujesewem ubirawu. Odnosno 7.840 kilogramasveè herbe po hektaru u letwoj berbi i do 9.800kilograma sveè mase u jesewoj berbi. Rezultatisu dobri i u pogledu koli~ine sveè herbe, jer jeza smiqe proizvedeno u Srbiji bilo potrebnoizme|u 560 do 700 kilograma za dobijawe jednogkilograma uqa. Ina~e, potrebno je vi{e od tonesmiqa da bi se dobio jedan kilogram etarskoguqa. Tokom vegetativnog perioda razvoja biqkeiz sveèg biqnog materijala izolovano je i iden-tifikovano 67 jediwewa ~ije su vrednosti uvi{im granicama kvaliteta. Ispituju}i hemijskeosobine smiqa proizvedenog u Srbiji potvr|eno

je da na{a zemqa moè biti vode}a u regionu poproizvodwi te mediteranske biqke. U posledwih nekoliko godina zbog pove}anepotra`we zasa|eno je nekoliko planta`nih za-sada smiqa u Srbiji, a doma}i proizvodi su za-hvaquju}i svom kvalitetu postali prepoznatqivikod potro{a~a. U zemqama mediteranskog pojasa smiqe je ak-tuelna tema mnogih nau~nih istraìvawa posled-wih deset godina. U mediteranskom podru~ju rodje zastupqen sa oko 25 autohtonih vrsta. Sekonomskog stanovi{ta predstavqa zna~ajnuvrstu s obzirom na to da je gajewe mogu}e narazli~itim nadmorskim visinama, izme|u nivoamora i 2.200 metara. Rasprostrawena je i uzemqama ju`ne Evrope, severozapadne Afrike iMale Azije.

15NAUKA

DOBIJENO VI[E SVE@EHERBE OD PROSEKA

MOGU]NOSTI I PERSPEKTIVE GAJEWA SMIQA U SRBIJI

Doma}e etarsko uqe je zahvaquju}i svom kvalitetu postalo prepoznatqivo kod potro{a~a, a na{a zemqa moè postativode}a u regionu po proizvodwi smiqa

Priredila: Vera PONTI

I pored toga {to je smiqe mediteranska biqka,postoje veoma povoqni uslovi za gajwe u Srbiji,kako u ravni~arskom, tako i u brdsko-planinskompodru~ju, do 600 metara nadmorske visine,zakqu~ili su autori studije “Mogu}nosti i per-spektive gajewa smiqa (Helichrysum italicum) iu Srbiji”. Rad je predstavqen na ovogodi{wem32. Savetovawu agronoma, veterinara, tehnologai agroekonomista u PKB-u. Autori su sa Poqo-privrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu:mr Zoran Miloradovi}, prof. dr Vladan Pe{i},sa Instituta za primenu nauke u poqoprivredidr Divna Simi}, i sa Univerzitata za turizam imenaxment u Skopqu student Du{an Trifunovi}.

U nau~nom radu obuhva}ena su dosada{wa saz-nawa i originalna istraìvawa sprovedena nasmiqu. Detaqnije su opisana biolo{ka i hemijskasvojstva, kao i tehnologija proizvodwe i prerade. Po~etna populacija smiqa introdukovana(suprotno od autohtona, koja poti~e iz druge sre-dine) je 2014. na {est hektara u Ka~arevu, arasad je proizveden 2016. u oglednom plastenikuu zemunskom nasequ Altina. Smiqe se

razmnoàva generativno semenom i vegetativnoreznicma ili deqewem busena. Direktna setvasemena se ne preporu~uje. Veoma je va`noproizvesti kvalitetan rasad. Sadwa se na malimpovr{inama obavqa ru~no, i na ve}im parce-lama ma{inski, pomo}u sadilica. Iako smiqe nezahteva mnogo vlage mlade rasade je poèqno za-livati u po~etnoj fazi rasta biqaka. Me|ured-nom kultivacijom smawuje se pojava korova.Okopavawe se obavqa naj~e{}e dva do tri putatokom vegetacije, posebno u prvoj godini uzgoja.

DOBRO PODNOSI JAKO SUNCEU jesen 2015. obavqeno je duboko orawe sa zao-ravawem 500 kilograma po hektaru neorganskog

mineralnog |ubriva “Protekt forte”. Time jepostignut optimalna pe-ha vrednost zemqi{ta jerova biqka traì karbonatno zemqi{te, ali nijezahteva u pogledu prihrane i za{tite. Dobro pod-nosi nedostatak vode i veliku insolaciju –osun~anost. Pogodna je za ekolo{ku i organskuproizvodwu, pa je treba ukqu~iti u pomenuti sis-tem.Eksperimenti sa smiqem u Ka~arevu pokazuju da

UMAWUJE BORE NA LICULekovito i aromati~no smiqe pomiwe se u delima anti~kih, gr~kih, rimskihpisaca i prirodoslovaca kao snaàn eliksir koji regenerativno deluje nao{te}enu koù. Primewuje se u le~ewu zdravstvenih poreme}aja, poputalergija, prehlada, ka{qa, ko`nih bolesti, kao i oboqewa jetre i ù~i.Moè umawiti bore na licu, regeneri{e umornu i zrelu koù. Uqe smiqaje jedno od najboqih sredstava protiv modrica. Ukoliko kap uqa nanesemona mesto udarca, velika je verovatno}a da se modrica ne}e pojaviti, a ko-risti se i za tretirawe popucalih kapilara. Prvo nau~no istraìvawe otoj biqnoj vrsti sprovedeno je ~etrdesetih i pedesetih godina 20. veka. Kas-nija istraìvawa potvrdila su postoje}a iskustva u narodnoj medicini.

SMIQA DOBILA IMEPO LEPOTI CVETA

Jo{ u Homerovo vreme Grci su ce-nili smiqe kao odli~an lek zarane, dok se u starim narodnimpesmama pomiwe kao lep mirisnicvet za ki}ewe devojaka i momaka.Kao lek opevan je u mnogim narod-nim pesmama. Zbog lepote imirisa cveta deci su davanaimena Smiqa ili Smiqka, teSmiqan i Smiqana. Na{i precisu osu{ene cvetove smiqa pu{iliu luli kako bi spre~ili asmati~nenapade. U mediteranskoj kuhiwi sei danas koristi kao za~in za jelaod pirin~a, mesa i kod poslas-tica. Jelima daje intnezivnuaromu, a upotrebqavaju segran~ice i li{}e.

po~iwe naglo, a kod ovih bolesnika se zapaàuve}awe jetre i slezine, a mogu} je i poreme}ajsvesti. Od ovog oblika naj~e{}e oboqevaju starijeosobe.Septi~ni oblik se sre}e kod de~jeg uzrasta, mada semoè javiti i kod starijih osoba. Klini~kom slikom

dominira temperatura septi~kog oblika, a kasnijedominira simptomatologija zahva}enog organa.Septi~ni oblik se ~esto zavr{ava letalno, odnosnosmrtonosan je.Klicono{tvo se odlikuje odsustvom klini~kih mani-festacija uz istovremenu bakteriolo{ku iserolo{ku potvrdu nalaza bolesti.

DIJAGNOSTIKOVAWE I TERAPIJADijagnoza salmoneloze se postavqa na osnovu anam-nezno-epidemiolo{kih podataka, klini~kog nalaza,a potvr|uje se laboratorijskim analizama stolice,likvora, krvi, gnoja, ̀ u~i, mokra}e.Terapija zavisi od oblika bolesti, u prvom redu re-hidromineralizacijom ili antibiotskom terapijompo preporukama Svetske zdravstvene organizacije.Klicono{tvo ne treba le~iti antimikrobnimpreparatima.Svi navedeni na~ini le~ewa mogu biti kompromi-tovani ako se ne sprovodi korektna dijeta.

Salmoneloza je oboqewe ̀ eluda~no-crevnog traktaqudi i ̀ ivotiwa. Primarno je bolest doma}ih ̀ iv-otiwa, koja se na ~oveka prenosi konzumirawemhrane animalnog porekla kontaminiranesalmonelom i wenim toksinom. Prvi put jeotkrivena 1885. godine u Nema~koj, kao oboqewequdi nastalo nakon konzumirawa mesa od bolesnogkowa. Iz tog mesa, a tri godine kasnije i iz mesaobolele krave, izolovan je do tada nepoznatmikroorganizam nazvan salmonella enteritidis.Nakontoga mnogi mikroorganizmi sli~ni salmoneliotkriveni su kod obolelih qudi i ̀ ivotiwa, ali i uhrani koja je izazvala trovawe qudi.

UZRO^NIKUzro~nici salmoneloze su gram negativne bakterijesalmonele. Dobro rastu i razmnoàvaju se na ve-likom broju podloga, a samim tim mogu se razvijatii u velikom broju namirnica razli~itog sastava.Salmonele se razmnoàvaju u temperaturnomrasponu od pet do 47 stepeni Celzijusa. Tempera-ture iznad 60 stepeni uni{tavaju ih za nekolikominuta. Salmonele su osetqive prema hloru,hlornim jediwewima i hloramfenikolu, a otpornesu prema dejstvu sulfonamida i benzil-penicilina.Neki aditivi, konzervansi, za~ini i starter kulture,sami ili u sinergiji sa drugim parametrima, uspo-ravaju ili zaustavqaju razmnoàvawe salmonela. Urastvoru kuhiwske soli salmonele mogu preìvetinekoliko meseci, a u pra{ini preko 80 dana. Mogubiti prisutne u rekama, otpadnim vodama, kanal-izaciji, |ubrivima.[IREWE INFEKCIJE I TOK BOLESTI

Infekcija salmonelom se {iri preko fekalija,oralno, dodirom, kroz vazduh, a o{te}eno tkivo je~esto mesto ulaska mikroorganizama u organizam.Oboqewe se naj~e{}e javqa tokom letwih meseci,kao pojedina~ni slu~ajevi ili epidemija.Gastrointestinalni oblik je naj~e{}a formajavqawa salmoneloze. Ovaj oblik nastajezaraàvawem organizma kontaminiranom hranom.Inkubacija traje od ~etiri do 72 sata. Bolest

NAUKA16

SALMONELOZA

Qiqana RI\O[I]

BOLEST KOJA VREBA

po~iwe naglo, jezom, drhtavicom, ose}ajem teìne uèlucu, mukom povra}awem, a zatim i prolivastomstolicom. Telesna temperatura je naj~e{}epovi{ena, a moze dosti}i i 41 stepen Celzijusa.Trbuh je nadut, jezik suv, kao i usne. ̂ esto je uve}anaslezina.

Tiroidni oblik salmonelozne infekcije se retkosre}e i oblikom podse}a na trbu{ni tifus. Bolest

VAKCINACIJA @IVINEU zemqama EU, vakcinacija ̀ ivine je zapo~ela mrtvim vakcinama krajem 1980. godine, a ̀ ivim krajem1990. godine. Znatno smawewe broja klini~kih slu~ajeva oboqewa qudi zabeleèno je tek poslemasovne vakcinacije koka nosiqa.U Agenciji za lekove i medicinska sredstva, krajem pro{le godine, na na{em trì{tu je registrovananova vakcina Salmovac 440. Proizvo|a~ vakcine je IDT Biologika iz Nema~ke. U pitawu je ìvavakcina protiv S.enteritidis (SE) i S.typhimurius (ST)namewena imunizaciji jednodnevnih pili}a, budu}ihroditeqa i koka nosiqa.Salmovac 440 je vakcina kori{}ena u praksi vi{e od 20 godina, i prodata je u skoro dve milijardedoza. U pitawu je dvostruko atenuirani soj S.enteritidis, koji daje za{titu protiv S.enteritidis, S.ty-phimurium i monofazi~ne S.typhimurium, koji ~ine preko 70 odsto infekcija qudi. U programu od tridoze, imunitet nastupa ve} sedmog dana ̀ ivota, a traje 63 nedeqe protiv SE i 60 nedeqa protiv ST. Upotreba antibiotika u EU, radi le~ewa SE i ST kod ìvine, zabrawena je jo{ 2006. godine, zbogutvr|ene ~iwenice da se na ovaj na~in ìvina ne moè izle~iti, ve} se pretvara u doìvotnog kli-cono{u.

tereni). Izbegavati sadwu u seni.Jagodu ne bi trebalo gajiti uvi{egodi{wim zasadima i ne bi jetrebalo saditi na isto mesto tokom~etiri do pet godina. U rano prole}e je potrebno ura-diti ~i{}ewe starog li{}a isakupqeno li{}e odneti iz jagodwakai spaliti. Jagode nakon ~i{}ewa irezidbe tretirati protiv ovog obo-qewa. Tokom druge polovine avgustatako|e je potrebno uklonitizaraèno li{}e, a jagodwak se moèpokositi. Tokom vegetacije potrebnoje uklawati stolone da ne do|e dozagu{ewa zasada, {to }e pove}ativla`nost prizemnog sloja i stvoritioptimalne uslove za ostvarewe in-fekcije. Izbegavati zalivawe zasadahladnom vodom tokom vrelih letwihdana. Pored jagode bi bilo dobro sa-diti beli luk, jer on lu~i materije

RE^ STRU^WAKA 17

Pegavost lista jagode, bolest kojuizaziva gqivica Mycosphaerella fra-garie, moè da izazove su{ewe do 90odsto listova i umawi plodnost zavi{e od 20 odsto. [tetnost: Kod jagode dolazi dopropadanja li{}a, ometa se procesfotosinteze i na taj na~in umawujeprinos i kvalitet plodova. Simptomise naj~e{}e javqaju na listu, ali semogu javiti na delovima cveta,plodovima, stolonima i ìvi}ima.Listovi sredwe starosti su najos-jetqiviji na infekciju ovom gqivi-com. Po~etni simptomi su male pegena licu lista, veli~ine do petmilimetara, koje se prepoznaju po in-tenzivno purpurnoj, tamno crvenojboji. Tokom vremena, pegica seuve}ava i wen sredi{wi deo mewaboju u sme|u, zatim postaje sivkast ina kraju potpuno svetle boje.

Biolo{ki ciklus: Tokom prole}ai jeseni javqa se najvi{e infekcija.Gqivica prezimqava na zaraènomzimskom li{}u, osu{enom li{}u i os-talim biqnim delovima, a simptomibolesti se javqaju rano u prole}e itokom celog vegetacionog perioda.Optimalna temperatura za ost-varewe zaraze je 20 stepeni Celzi-jusa i visoka vla`nost iznad 90odsto. Zbog toga {irewu ovog obo-qewa pogoduju savremeni sistemi zanavodwavawe u zasadima jagode. Odostvarene infekcije do ostvarewanovih zaraza u optimalnim uslovimapro|e od 17 do 24 dana.Mere suzbijawa: bolest se ~e{}ejavqa na ìvi}ima koji su zasa|enina te{kim, zabarenim zemqi{tima.Zbog toga za sadwu treba birati ras-tresita zemqi{ta sa dobromvazdu{nom ventilacijom (vetroviti

SUZBIJAWE PROUZROKOVAÂ PEGAVOSTI LISTA JAGODE

ZNAÂJ MAKRO I MIKRO ELEMENATA U ISHRANI PARADAJZA

koje umawuju intenzitet pojave ovogoboqewa. Tretirawe zasada bi tre-balo obaviti u rano prole}e - nakon~i{}ewa i rezidbe, pre cvetawa,nakon berbe i nakon jeseweg~i{}ewa.Za tretirawe treba koristiti sred-stva na bazi bakra ili prirodnepreparate. Kod upotrebe bakratreba biti oprezan i ne koristiti gau vreme cvetawa jagode. Primenaprirodnih preparata na bazi belogluka, od mleka, od kore crvenog luka.Mle~ni protein }e inhibirati razvojgqivice i spre~iti {irewe patogena,ali ga ne}e u potpunosti uni{titi.Preparat od belog luka spre~ava po-javu i drugih oboqewa i deluje protiv{teto~ina (lisne va{i).

Mr Eleonora ON] JOVANOVI],

savetodavac za za{titu biqa

Kalcijum (Ca). Kod nedostatka ovogelementa }elije pucaju. Simptomi ne-dostatka se ispoqavaju u vidu plutas-tog tkiva. Zbog slabe sprovodqivostinedostaci se javqaju na najudaqenijimta~kama biqke i najmla|im tkivima(primarna kupa rasta, vrh korena, vrhploda, rub lista). Bez kalcijuma slabiotpornost biqaka na bolesti iprestaje porast.Magnezijum (Mg). U slu~aju ne-dostatka magnezijuma prestaje foto-sinteza, razgra|uje se hlorofil, {toje ~esta pojava na starijim listovima.Pri slabom osvetqewu, u nedostatkuvode, slabi usvajawe Mg.Mikroelementi su elementi kojebiqka upotrebqava u malimkoli~inama a potrebe za wima sunajve}e na po~etku vegetacije. Na ne-dostatak mikroelemenata uti~u, osimizostavqawa |ubriva sa wihovimsadràjem u ishrani biqaka:peskovita i organska zemqi{ta,visok pH vode i zemqi{ta, kisela

Da bi ostvarili visoke i stabilneprinose dobrog kvaliteta, poqo-privredni proizvo|a~i moraju daprimene kompletnu agrotehniku. Tozna~i, potpuna obrada zemqi{ta, to-talna za{tita, navodwavawe i punaprimena |ubriva. Kako bi biqke do-bile kompletnu ishranu, neophodno jepoznavati simptome nedostatka poje-dinih makro i mikro elemenata.Azot (N). Nedostaci ovog gradivnogelementa se ispoqavaju u karakter-isti~nom rozetnom obliku vrhabiqke. Oblik koji biqka u najve}ojmeri usvaja preko lista je amidni-karbamid-urea, dok su slabije usvo-jivi amonija~ni i nitratni oblik.Fosfor (P). Nedostaci se javqaju uproizvodwi rasada i nakon sadwe uvidu qubi~astih nijansi na mladimbiqkama sa nali~ja listova. Simp-tomi nedostatka su zaostajawe u po-rastu vegetativnih i generativnihorgana, ùtilo na prvim pravim lis-tovima i intenzivna zelena boja gor-

weg dela tek posa|enih biqaka.Sli~ne simptome ispoqava i ne-dostatak kalcijuma (Ca) na mladimplodovima, otpadawe cvetova pete i{este cvetne grane, kao i slabkvalitet i krupno}a plodova.Kalijum (K).Nije gradivni elementi ima ulogu iskqu~ivo u metabolizmu(usvajawe i transport svih hraniva ivode, kao i aktivirawe enzima). Ne-dostatak se prime}uje na najstarijimlistovima (ùto mrke do mrke bojenekroti~ne pege). Prvi znak ne-dostatka na paradajzu je u vremeranog naduvavawa i svetqewaplodova, koji izgledaju staklasto-providni. Od odnosa elemenata N:Kzavisi prinos i kvalitet. Kod odnosa1:1,8 i mawe raste prinos, a slabikvalitet, produàva se vegetacija, po-javquje se zelena kragna, pucajuplodovi, naro~ito pri ve}ojvla`nosti zemqi{ta. Pri odnosu 1:4pove}ava se kvalitet, uz smaweniprinos.

zemqi{ta, visok nivo fosfora, visoknivo azota, primena ve}ih doza drugihmakro i mikroelemenata, suvi{ehladna zemqi{ta i prerana sadwa,slabo razvijen koren, visoka pro-pustqivost zemqi{ta i gubitak vode,suvi{na vla`nost zemqi{ta, visoknivo bikarbonata u vodi, upotreba|ubriva koja sadrè samo NPK, in-tenzivnost gajewa i mnogi drugi ~in-ioci. Gvo`|e (Fe). Nedostaci gvo`|a seprvo uo~avaju na najmla|im listovimau vidu hloroze. Najpovoqniji oblikusvajawa gvo`|a su helati i ve}i ne-dostaci se otklawaju folijarnom pri-menom ovih jediwewa. Nedostatak sejavqa pri visokoj pH vrednosti, ve}od 6,5 zavisno od drugih ~inilaca,kao i visokoj vla`nosti zemqi{ta.Nestru~na upotreba specijalnih|ubriva sa gvo`|em dovodi dosuvi{ka i biqka postaje plavo-ze-lena, uz primetno smawen porast.Zlatko VAMPOVAC, dipl.in`.

@erikoa, tako su se ose}ali i Portugalci i[panci nakon odvajawa od Evrope - “bri`nemajke”, kako je nobelovac ironi~no naziva. Tako sute dve dràve postale ostrvo, kameni splav. Za ra-zliku od @erikoovog splava koji je bio inspirisanstvarnim doga|ajem iz 1816, brodolomom fran-

cuskog broda “Meduze”, Saramagovi junacisu plod kwièvne imaginacije, a prirodnakatastrofa aluzija na politi~ke prilike usvetu. Interesantno je da roman aktuelan idanas, kao {to bio i 1986. godine kada jeobjavqen. To je zbog toga, kako pi{e Sara-mago, {to male narode niko ne slu{a. Tonije paranoja, ve} istorijska ~iwenica. Ipored toga {to je deset godina pre objavqi-vawa “Kamenog splava” rekao da nema vi{e{ta da kaè, ipak je nastavio da pi{e, jer“~ovek ne moè da umre dok ne kaè sve”,misli nobelovac.

SAMOPO[TOVAWEPoliti~ka parola iz romana “Svi smo miIberijci”, otcepqeni drevni najstarijinarod na svetu, koji je krenuo nekim svojimputem, daleko od razuma, trnovitim putemimagincaije, mogla bi se primeniti danassvuda u svetu. I pored ironi~nih primedbio bo`jem udelu u svetu, o nedostatkupromisla, Saramagova imaginacija o svet-skom udesu, o kraju sveta, dovela je na krajuromana do pozitivnih promena - porastanatalita u Portugaliji. Paradoksalno je da Saramago, koji seironijski odnosi prema biblijskim temima,na ~udima gradi kompoziciju svog romana. Tako je crta koju je povukla @oana Kardabrestovim {tapom na francusko-{panskojgranici, blizu grada Serber (~ije ime aso-cira na mitolo{kog Kerbera), uzrokovalapucawe Pirineja. Da su ~uda mogu}a svedo~i

i detaq iz Saramagove biografije. Potekao je izsiroma{ne seqa~ke porodice. Nije imao fakul-tetsko obrazovawe, prvu kwigu kupio je kao devet-naestogodi{wak, prvi roman napisao u 25, anobelovac postao u 76. godini. Tako je ìveo bezautoriteta, gradio kwièvnu karijeru i ~itao re-ligijske kwige u buntu, koje je kasnije koristio kaopodlogu za kwièvnu ironiju i paradoks. Smatraoje da je samopo{tovawe preduslov qubavi. Premare~ima junakiwe iz romana Marije Guavajte:“Pouzdaj se u sebe koliko god moè{, kad vi{e nemoè{ osloni se na onog kog zasluùje{, jo{ boqeako je to neko ko zasluùje tebe“. Jer istina je ono{to mudrac veli, dok ti ne svane sudwi dan, sve semoè dogoditi, ne o~ajavaj, pi{e Saramago.

“Ne znam koga da volim, ni kako da qubav potraje”dilema je @oakima Sase, junaka romana “Kamenisplav”, objavqenog u izdawu “Lagune”, koji je pred-stavqen u “Laguninom” kwièvnom klubu, po~etkommaja u kafeu “Delfi”. O osamnaestom prevedenomdelu portugalskog nobelovca @ozea Saramaga(1922-2010) na srpski jezik, govorili suprevoditeqka romana Ana Kuzmanovi} Jo-vanovi}, kwièvna kriti~arka QiqanaMarkovi}, kwièvna kriti~arka i ured-nica u Radio Beogradu Sawa Mili} i ured-nik izdawa Dejan Mihailovi}. Saramagova dela u “Laguni” prevodi~etiri prevodilaca, a najvi{e prevoda saportugalskog na svetu imamo mi i Itali-jani. Mo`da uzrok wegove popularnostikod nas treba traìti u duhu modernog vre-mena koje blagonaklono gleda na bun-tovnike. Ina~e, Saramago je poznat kaokriti~ar globalizma, Evropske unije, Mon-etarnog fonda, katolicizma, monarhizma,prozai~nosti, pravopisnih pravila.Naro~ito se ustremio na patetiku (preter-anu ose}ajnost, dirqivost, patwe istrasti) kojoj je u svojim delima zadaoposledwi udarac. Nikada nije jednoli~an.Zbog toga ga vole levi~ari, desni~ari,anarhisti i vernici jer se ispod deklara-tivne ironije prema religiji i mitu krijeduboka zainteresovanost za sudbinu qud-skog bi}a.

ÔVEK NE UMIRE DOKNE KA@E SVE

- Te{ko je prevoditi wegovu ironiju i crnihumor. Ali kad nau~ite da di{ete na wegovna~in, da uìvate u pri~i, kao {to je pisacuìvao dok je pisao, i jednom re~enicomobuhvatite dve stranice romana, onda sveide lak{e - istakla je Jovanovi}eva.

KULTURA18

PREDSTAVQEN SARAMAGOV ROMAN “KAMENI SPLAV”

ZADAO PATETICI POSLEDWI UDARAC

Tema fantazmagori~nog romana, koju su u~esnicitribine okarakterisali kao roman ideja, jeprirodna katastrofa, otcepqene Portugalije i[panije od Evrope, kao i “plovidba” prema severuAtlantika. Poput brodolomnika “Splava meduze”na slici slikara francuskog romantizma Teodora

Parola “Svi smo mi Iberijci”, otcepqeni narod koji je krenuo svojim putem, daleko od razuma, trnovitim putem imaginacije,mogla bi se primeniti svuda u svetu

Vera PONTI

NOVA QUBAVKritikuju}i romanti~arsku viziju sveta, te`wu da banalnim doga|ajimada uzvi{eni smisao, Saramago ru{i i romanti~arski ideal postojaneve~ne qubavi, koja }e vas pratiti do kraja ̀ ivota. “Obla~no nebo, sivkasta atmosfera, tmurni krajolik, predstavqali susamrtni~ki ropac sveta kojemu je do{ao kraj, pustog, mizernog od tolikepatwe i truda, od tolikog ìvqewa i umirawa, od tolikog tvrdoglavogìvota i smrti {to mu sledi. Ali u ovim kolima putuju nove qubavi, anove qubavi kao {to posmatra~i znaju, jesu ne{to najja~e na svetu, zatose ne pla{e nesre}a, jer su one qubavi, nesre}e same po sebi, iznenadniblesak muwe, nasmejana predaja, ̀ udni sudar. Stoga ne treba preteranoverovati prvom utisku” - pi{e Saramago u romanu “Kameni splav”, o duhumodernog ~oveka, koji nema strpqewa, ali ni vremena da gradi planoveo sre}nom bra~nom ̀ ivotu.

19ZDRAVQE

Vera PONTI

Na nedavno odrànom Prole}nom festivaluzdravqa u Domu armije, prof. dr Stani{aStojiqkovi}, {ef Katedre za ekolo{koinèwerstvo na Tehnolo{kom fakultetu uLeskovcu, savetovao je obolele od raznihbolesti, da kao dobar izvor silicijuma, zaboqe zdravqe kostiju, svakodnevno unose glinuu prahu. Ona se, ina~e, koristi za detok-sikaciju organizma u prole}e, pije se na{tesrca, pola sata pre prvog obroka. Prema we-govim re~ima, glina re{ava oboqewe akutnihhemoroida, debelog creva, efikasna je kod in-vazije kandide, preventiva kod najezde virusai neèqenih infekcija koje su posledicapreterane upotrebe antibiotika. Ukoliko sepije na duè staze ublaàva bolove kod artri-tisa, elimini{e gasove u crevnoj flori i reg-uli{e krvni pritisak. - Glinu moète popiti i nakon obroka ukolikoposumwate da je hrana pokvarena ilizaga|ena. Kod akutnih stawa, kao {to su go-jaznost, povi{eni pritisak, pijanstvo, bolovi,zatvor, izrazite nervoze, èluda~ni i reuma-toidn bolovi, glinu treba piti tri puta dnevno– proverio je u praksi prof. Stojiqkovi}. Lekovi za osteoporozu su skupi, pove}avajurizik od frakture kuka i nekroze – odumirawakostiju vilice, zbog toga izgradite zdravekosti na prirodan na~in, savetuju nutri-cionisti. Dugi niz godina lekari su neumerenoprepisivali brojne lekove koji }e spre~itidaqe smawivawe gustine kostiju, zanemaruju}i,pri tome, prirodan na~in le~ewa. Bisfos-fonati, koji se nalaze u lekovima za osteo-porozu, mogu izazvati opasnu sr~anu aritmiju,upozorila je profesorka Karen âpman, saUniverziteta u Ilinoisu. Kod ve}ine qudi gustina ko{tane mase po~iwe

se smawivati posle tridesete godine, a kodèna to se dodatno ubrzava u prvih deset god-ina, nakon po~etka menopauze. Najlak{e jeo~ekivati da nam lekovi poprave zdravstvenostawe, a da pri tome ne uloìmo dodatannapor. Zaboravili smo na mudrost gr~koglekara i filozofa Hipokrata: “Neka lek tvojbude hrana tvoja, a hrana tvoj lek”. Kadpotro{imo ve}i deo mese~nog primawa nalekove, onda nam preostaje samo da seprehranimo. @ivimo u za~aranom krugu, svesmo bolesniji, pa nam je potreban novi lek, dasanira posledice starog. Ali, ukoliko se oslobodimo straha oli~enog uautoritarnom mi{qewu: “Ako ne pije{ taj lekbi}e ti sve gore i moè{ umreti”, pa umestodo apoteke pro{etamo do pijace, sve je mogu}e.Postoje odre|ene namirnice koje usporavaju,ili ~ak zaustavqaju, smawivawe gustinekostiju. Kao i uvek, priroda nam daje najboqere{ewe, a na nama je da odlu~imo, da li }emose okrenuti prirodi ili spas potraìti uhemijskim preparatima.

KOMORA^ PROTIV PREHLADE I GRIPAUkqu~ivawe u ishranu kvalitetnog organskogdoma}eg povr}a pove}a}e snagu va{ih kostijui smawiti rizik od preloma u bilo kojem dobuìvota. Ukoliko povr}e pripremate kao glavniobrok, to }e popraviti mineralni sastavkostiju. Nije bitno ukoliko ne moète dana|ete komora~. Dinstajte, barite: koprivu,{argarepu, praziluk, mladi luk, krompir,spana}, blitvu, tikvice, jedite sveù salatu odcvekle, krastavaca, mladog luka, rukole...Komora~ ili divqa miro|ija je povr}e, za~ini lekovita biqka. Danas je skoro nepoznat uSrbiji, a koristio se pre 5.000 godina u Kini

ISKORISTITE SEZONUKRASTAVACA

ISHRANOM POVE]AJTE GUSTINU KOSTIJU

Zaboravili smo na Hipokatovu mudrost: “Neka lek tvoj bude hrana tvoja, a hrana tvoj lek”. Tro{imo ve}i deo mese~nog primawana lekove - hemijske preparate, pune aditiva

i Mesopotoamiji. U anti~oj Gr~koj su ga davalidojiqama za pove}awe mleka. Bogat je antiok-sidansima i blagotvorno }e delovati na va{ekosti, popravi}e gustinu minerala. Pove}a}ebroj }elija koje izgra|uju kosti, poja~a}e radèluca, smiriti creva, ukloniti gr~eve u stom-aku i kao diuretik izbaciti vi{ak vode iz or-

ganizma. Moè se koristiti umesto aspirinakod prehlade i ka{qa jer razgra|uje sekret ubronhijama, posebno kod beba i male dece.

KAKAO REGULI[E NIVO [E]ERADobar izvor silicijuma i magnezijuma, kojipopravqaju sastav kostiju, su organski kakao ikrastavci. Kakao je poznat kao biqka koja ~uvaorganizam od slobodnih radikala, reguli{enivo {e}era i holesterola, snaàn je antiok-sidans i afrodizijak. Nau~no je dokazano daima pozitivan efekat na brojne kardiovasku-larne bolesti. balansira krvni pritisak,smawuje nivo holesterola u krvi i spre~avaza~epqewe krvnih sudova.Iskoristite sezonu krastavaca i nadoknaditenedostatak silicijuma u organizmu, koji moèdovesti do nepravilnog stvarawa vezivnogtkiva i kostiju. Izdvajawu kalcijuma iz kostijuuvek prethodi gubitak silicijuma iz tkiva.Starewem se gubi sve vi{e silicijuma, pa jesalata od krastavaca prilika da va{e kosti“podmaète” da ne postanu krte. Redovan unoskrastavaca u sezoni spre~i}e pojavu ko-ronarne arterijske bolesti, ateroskleroze isr~anih oboqewa.

PRIMENA DIVQEMIRO\IJE

Svi delovi komora~a – divqemiro|ije, lukovica, stabqike ilistovi upotrebaqavaju se upripremi jela. Umesto zelenesalate u omiqeni sendvi~ dodajtesveè narendan komora~ ili gaprelijte jogurtom. Moète ganarezati u ve} zame{en doma}ihleb, pre stavqawa u pe}nicu ilipripremiti ukusan i zdrav omlet,ukoliko narendate sve` komora~ uumu}ena jaja. Sos od paradajza zatesteninu tako|e moète obogatitikomora~em. Koristite ga zapripremu bistrih supa i dodajte uka~amak. Dinstawem celogkomora~a, sa dodatkom belog luka,napravite preliv za meso, pilet-inu, sviwetinu i teletinu.

KRASTAVCI POPRAVQAJU MINERLANI SASTAV KOSTIJU

lanaca, pa belanca umutiti u ~vrstsneg. @umance umutiti sa {e}eromi vanilin {e}erom, pa dodatikiselu pavlaku i griz. Laganoume{ati sneg od belanaca. Smesusipati u pleh pa posuti tre{wama.Pe}i u rerni zagrejanoj na 180 ste-peni oko 35 minuta.

SUTLIJA[ SA BRESKVAMASastojci: 125 g pirin~a, 5 dl mleka,2 dl soka od jabuke, rendana korajednog limuna, 3 ka{ike {e}era,300 g bresaka, 2,5 dl slatkepavlake, 1 kesica èlatina, 1/2ka{i~ice cimeta.

Priprema: U mawu {erpu sipatimleko, dodati {e}er, cimet, ren-danu koru limuna i kuvati dok neprokqu~a. Zatim dodati pirina~ ikuvati na umerenoj temperaturi,me{aju}i sve dok pirina~ nenabubri.Breskve o~istiti odko{tica, oguliti i ise}i na kock-ice.@elatin razmutiti u soku odjabuka, zagrejati do ta~ke kqu~awai ostaviti da se ohladi. Slatkupavlaku umutiti u ~vrst {lag. U odgo-varaju}oj posudi sjediniti smesu odpirin~a, breskve, {lag od slatkepavlake i razmu}en èlatin, pa po-lako prome{ati. Pripremqenumasu razliti u staklene ~inije istaviti u friìder da se stegne.

TRPEZA20

SEZONSKE POSLASTICE

Priredila: Dejana TO[I]

PAVLOVAVeruje se da je poslasticanapravqena u ~ast ~uvene ruske ba-lerine Ane Pavlove kada je tokomdvadesetih godina pro{log veka bo-ravila u Australiji i na Novom Ze-landu. Australija i Novi Zelandskoro sto godina prisvajaju ovuposlasticu i bore za "autorskaprava". Potrebno je: 3 belanca, ka{i~icalimunovog soka, prstohvat soli, 200g {e}era, 300 ml slatke pavlake, 80g {e}era u prahu, ka{ika gustina,500 g vo}a po izboru. Priprema: Rernu zagrejte na 175stepeni. U kalup za tortu stavitepapir za pe~ewe. Dobro umutite be-lanca pa postepeno dodajte {e}er igustin, a zatim pa`qivo ume{ajte ilimunov sok. Ve}i deo {ama staviteu kalup za tortu, a mawi u {pric inanesite po ivicama kako biste do-bili {are. Su{ite koru na 150 ste-peni oko sat vremena. Iskqu~iterernu, ali neka kora ostane u wojjo{ pola sata. Kada se ohladi, korabi trebalo da bude tvrda spoqa, aunutra mekana.Umutite slatku pavlaku i {e}er uprahu. Smesu nanesite na koru odbelanaca, a preko nare|ajte vo}epo izboru.

TORTA S KAJSIJAMAPotrebno je: 300 g pi{kota, 150 gputera, 1 kesica èlatina, kilo-gram kajsija, 5 dl jogurta, 150 g{e}era, 1 kesica vanil-{e}era, 1limun, 4 dl slatke pavlake, 0,5 dlsoka od kajsija, 2 kesice krem {lagaod vanile.Priprema: U kesu staviti 200 gpi{kota i grubo ih isitniti oklagi-jom. Puter koji je prethodnoomek{ao na sobnoj temperaturi sje-diniti sa isitwenim pi{kotama i50 g {e}era, pa dobro izme{ati.Pripremqenu masu sipati u okrugaokalup za tortu, poravnati i stavitiu friìder da se stegne.@elatinpripremiti prema uputstvu sakesice, a slatku pavlaku umutiti u~vrst {lag. Kajsije o~istiti odko{tica, pa polovinu izmiksovati ublenderu, a drugu polovinu ise}i nakockice. Ostatak pi{kota sitnoiseckati i poprskati sokom od ka-jsija. Pripremqen èlatinpome{ati sa miksanim kajsijama,jogurtom, 100 g {e}era i vanil-{e}erom. U pripremqen fil dodatiseckane kajsije, {lag od slatkepavlake i natopqene pi{kote, pa

polako prome{ati. Stegnutu podloguod pi{kota izvaditi iz friìdera,pa na wu sipati pripremqen fil ivratiti u friìder. Ohla|enu istegnutu tortu izvaditi iz kalupa,premazati krem {lagom od vanile idekorisati po èqi.

KREM SA KAJSIJAMA IPI[KOTAMA

Potrebno je: 5 kiselih pavlaka, 2velike kutije pi{kota10 ka{ika {e}era, 2 ka{ike meda,1 kesica vanilin-{e}era, maloruma, 500 g omiqenog sezonskogvo}a, {lag.

Priprema: Pore|ajte pi{kote udubqu posudu pa preko stavite vo}e.Umutite ka{ikom pavlaku, med,vanilin-{e}er i {e}er, pa ovimkremom prelijte vo}e. U pavlaku,ako ̀ elite da krem bude ~vr{}i, do-dajte istopqeni ̀ ele. Ohladite 2-3sata kola~ u friìderu, pa gapremaìte umu}enim {lagom, ukra-site vo}em, listi}ima badema ilirendanom ~okoladom.

BRZI VO]NI KOLA^Potrebno je: (vo}na kora) - 1 litarvode, 14 ka{ika {e}eraﾧ , 16ka{ika p{eni~nog grizaﾧ , 1/2 kgbilo kakvog vo}a. KREMA - 8 dl mlekaﾧ , 2 kesicepudinga od vanile, 4-6 ka{ika{e}era za puding, 150 gr maslacaﾧ,jo{ 2-3 ka{ike prah {e}eraﾧ , 1kesica burbon vanil {e}era. Dve

kesice {laga. Priprema: U litri vode, na vatri,rastopiti {e}er i u to dodati seck-ano vo}e (vi{we, jagode, breskve,kajsije...) ili kombinaciju vo}a kojevolite. Kada provri, u to laganoukuvati griz, pa uz neprestanome{awe na tihoj vatri, kuvati jo{nekoliko par minuta dok se nezgusne. Tepsiju, a jo{ boqe velikuvatrostalnu posudu pokvasiti vodomi u to sipati toplu kuvanu masu. Os-taviti da se hladi.KREMA: U mleko sipati burbonvanilu, pa u tome skuvati puding

(mleka se stavqa mawe nego {topi{e na uputstvu). Ostaviti i to dase hladi.Maslac penasto umutiti sa2-3 ka{ike prah {e}era i sjedinitiga i dobro izmiksati sa ohla|enimpudingom, da se dobije glatka krema.Kremu namazati preko vo}ne mase.Umutiti {lag i premazati prekokreme. Ukrasiti vo}kicama iline~im drugim po èqi - seckanile{nici, bademi, seckano suvovo}e, rendana ~okolada…Staviti u friìder da se dobroohladi.

KOLA^ SA TRE[WAMA I GRIZOM

Potrebno je: 4 jaja, 150 g {e}era,200 g griza, 200 ml kisele pavlake,500 g tre{awa, 1 vanilin {e}er.Priprema: Tre{we o~istiti odko{tica. Odvojiti ùmanca od be-

PAVLOVA

sobama za dnevni boravak, a 55vila B kategorije po dva jednosobnaapartmana. U svim apartmanimaima tople i hladne vode, kupatilo,VC, terase sa pogledom na more iokolinu. Po telefonskim naruxbi-nama gostiju sluì}emo im u timsobama pi}e i hranu - kaè drugVasiqevi}.- Kakve su cene?- Za doma}e goste u predsezoni po38 dinara, u sezoni 55. U septem-bru 38 dinara. Za strance dnevnaishrana iznosi}e sedam dolara.Radnici PK “Beograd” mo}i }e daletuju i na kredit.

HRONIKA 21

Pre nekoliko decenija za-posleni u PKB-u mogli su daletuju du` celog jadranskogprimorja, na planinama i jez-erima {irom onda{wedràve Jugoslavije.Prenosimo vam tekst “Ostrvocve}a o~ekuje goste”, ob-javqen u broju 50 od 10. maja1969.Okupano suncem i plavetnilomneba i mora, nedaleko od Tivtanalazi se malo ostrvo Prevlaka.Sva u ne`nom zelenilu, mirisuruà i hortenzija, tihom {umoru~empresa, bori}a, masline ihrasti}a postala je potpuno nov, dosada nevi|en, biser crnogorskogprimorja.One koji vole kupawe, ti{inu iodmor, onima kojima naraste i pri-jatno zadrhti srce pri izlasku i za-lasku sunca kad ptice ne umeju dazavr{e svoju pesmu, one koji volekomfor u de{en ve{tom rukomarhitekte slikara i ugostiteqa, ione koji vole muziku i ples u zvez-danoj no}i i dobru kapqicu i zalo-gaj, sve romanti~ne du{e - ovoostrvo mami da im daruje svoje~ari, svoja nezaboravna jutra,ve~eri i no}i.Na ovom ostrvu, ne naru{avaju}iwegove prirodne draì, na{ Kom-binat izgradio je kompleks mod-ernih ugostiteqskih objekata: hotel“Ostrvo cve}a”, savremeno zdaweod prirodnog kamena, betona,stakla i borovine i 75 malih kom-fornih vila, igrali{te za rukomet,

mali golf, tenis.O letovali{tu na Prevlaci – Os-trvu cve}a, razgovaramo sa direk-torom objekta @ikom Vasiqevi}em.- Kada zvani~no otvaratehotel za doma}e i stranegoste?- Osamnaestog maja, a nadamo se da}e nam dolaziti i posle prvog okto-bra.- Koliki je kapacitet ob-jekta?- 320 posteqa, 100 posteqa u vil-ama A kategorije i 220 u vilama Bkategorije. Ovih 20 vila A kate-gorije imaju dvosobne apartmane sa

Priredila: Vesna GAJI]

OSTRVO CVE]AOÊKUJE GOSTE

- [ta ”Ostrvo cve}a” nudisvojim gostima za vreme leto-vawa?- Pored odabranih pi}a, solidneishrane i specijaliteta ovog hotela,organizova}emo izlete u HercegNovi, u na{e vinograde. Tu }e mo}ida uìvaju u na{im plantaàmavinograda, da beru gro`|e, da pekujagwad na ra`wu bez posebnenaplate. Organizova}emo i izletena Lov}en, do Wego{eve kapele.Obezbedili smo i vo`wu gliserima,sandolinama, ~amcima i zabavu uzmuziku poznatog kvarteta NovakaRakovi}a. Ina~e, kod nas }e ~estogostovati poznati peva~i zabavnih inarodnih melodija.Nisam vam rekao – dodao je drug@ika – prostorije apartmana i samhotel bi}e dekorisani kopijama~uvenih fresaka iz De~ana,Sopo}ana i drugih na{ih manas-tira, zatim umetni~kim slikamana{ih eminentnih slikara. Pepe-qare, vaze i drugi upotrebni pred-meti kojima se gosti sluè u svojimapartmanima, mo}i }e da se kupe ina{oj prodavnici suvenira.- [ta o~ekujete od ove sezone?- O~ekujem da }e hotel biti pun celovreme i da }e nam se ti gostivratiti slede}e godine sa svojumprijateqima.

Qub. Milojevi}

REKLAME22

23ZANIMQIVOSTI

sada su, analiziraju}i DNK iz zuba pokojnikatog doba, zakqu~ili da je uzrok bila -salmonela.

SALMONELA UBIJA RAKBakterija salmonela, koja izaziva trovawehranom, moè da ubije }elije raka, ostavqaju}inedirnute zdrave }elije, tvrde nau~nici sa Uni-verziteta ônam u Ju`noj Koreji. Oni su

ASTECI NESTALI ZBOG SALMONELEMO@DA NISTE ZNALI...

PÊLE, ̂ UVARI NA[EGZDRAVQA I PRIRODE

Nau~nici su do sada ustanovili da su uzrocipropasti aste~og dru{tva bili dolazak {pan-skih osvaja~a i brojne evropske bolesti na kojedomoroda~ko stanovni{tvo nije imaloimunolo{ki odgovor. Najgora od tih epidemijaharala je izme|u 1545. i 1550. godine, kada jenestalo 80 odsto doma}eg ̀ ivqa, a nau~nici sumislili da se radi o bogiwama ili tifusu. Ali

razvili genetski izmewen oblik salmonele kojinapada }elije tumora, ali ostavqa neo{te}enezdrave }elije.POÊLA UPOTREBA UQA OD INSEKATA

U ISHRANI STOKEHolandski proizvo|a~ sto~ne hrane Coppens jeprva kompanija koja }e koristiti uqe od in-sekata u proizvodwi sto~ne hrane. Podse}amoda je upotreba uqa od insekata dozvoqena, alibra{na od insekata ne.Upotreba ovog uqa u hrani za ìvinu i sviwe,po mi{qewu nekih stru~waka, ima veliku per-spektivu. Ispitivawa su pokazala da ìvinapozitivno reaguje na dodatak ovog uqa krozhranu, jer je lak{e za varewe u odnosu na so-jino uqe, pa se poboq{avaju prirast i konverz-ija.Ovo uqe sadrì pove}anu koli~inu laurinskekiseline koja ima pozitivno dejstvo na zdravqe.Interesantno je da se laurinska kiselinanalazi u maj~inom mleku. Tako|e, laurinskakiselina se deponuje u mesu, pa }e konzumentiovakvog mesa na stolu imati zdraviji proizvod. Proizvodwa uqa od insekata nije {tetna zaìvotnu sredinu jer se kao supstrat koristeostaci biqaka. Upotreba ovog uqa u Holandijitek je po~etni korak ka {iroj upotrebi alter-nativnih komponenti za ishranu ìvotiwa.

(âsopis “@ivinarstvo”)

{to su neki metali, isparqive i delimi~no ispar-qive organske supstance, pesticidi i drugo, uzrokujuvidno izmewene p~eliwe aktivnosti, nastajupromene u letewu, ili osobine dru{tva, dolazi douginu}a, promene u p~eliwim proizvodima, bro-jnosti zajednice. U dana{we vreme razvijenih i dos-tupnih informacionih tehnologija, promene se lakomere i beleè neprekidnim kori{}ewem ko{nicaopremqenih elektronikom u realnom vremenu –kaè prof. Krecuq.Kao primer takvih mernih stanica navodi elek-tronske ko{nice, razvijene na Univerzitetu Mon-tana, koje su snabdevene elektronskim sondama ihemijskim probama koje obuhvataju dvosmernebroja~e na ulazima, odnosno monitore pokretasvake p~ele koja ulazi ili izlazi, senzore pritiskaza pra}ewe promena teìne ko{nice. Zatim,sakupqa~e polena uz evidentirawe ove aktivnosti,senzore kojima se prati sposobnost p~ela daodràvaju temperaturu i vla`nost u gnezdu, indika-tore protoka vazduha, odnosno pra}ewe aktivnostilepezawa radi hla|ewa ko{nice, uklawawa vlageiz nezrelog meda i uklawawa mogu}ih isparqivihzaga|ewa. Postavqawem vazdu{ne pumpe vr{i seuzorkovawe vazduha iz ko{nice, radi merewa is-parqivih hemikalija i elektronske meteorolo{kestanice, radi pra}ewa vremenskih uslova. Svi do-bijeni podaci slivaju se u prenosivi ra~unar, koji

Veliku pa`wu javnosti Srbije, nedavno je privuklamogu}a eksploatacija nikla. Prema mi{qewu prof.Dejana Krecuqa, saradnika ~asopisa „Beogradskip~elar“, kao zemqa sa ogromnim potencijalom uproizvodwi zdrave hrane, takva reakcija je bilasasvim razumqiva. Svako reme}ewe prirodnogokruèwa nesumwivo da }e prvo ostaviti traga nap~elarstvu jer je si}u{na p~ela izuzetno rawiv in-sekt.Prema tvrdwama ekologa, p~ele su izvanredno sred-stvo za uzimawe uzoraka vazduha, tla, vode i biqakasa podru~ja koje okruùje wihove ko{nice. P~elarito najboqe znaju kada se dese veliki gubici usledtretirawa pesticidima ili do|e do nekih drugihzaga|ewa. Kada je lepo vreme, na hiqade p~elatokom dana izle}u u potrazi za hranom. Vra}aju}ise u ko{nice, one donose polen i nektar kao hranu,vodu za pi}e i hla|ewe. To je op{te poznato alitreba imati u vidu da uz to sobom donose i sve {tousled elektrostati~kog naelektrisawa priawa natanane dla~ice kojim su pokrivena wihova tela.Po{to se tokom no}i sve na|u u svojim domovima,prof. Krecuq smatra da ko{nice postaju uzorci kojivaqano odslikavaju zaga|ewa okruèwa i meru zautvr|ivawe efekata ovih supstanci. - Ono se moè izmeriti uzorkovawem samih p~elai sakupqene hrane, a isparqive materije analizomvazduha iz ko{nice. Materije {tetne po p~ele, kao

je programiran da prati promene u p~eliwempona{awu, a potom ih prenose internet konekcijom.Kako isti~e prof. Krecuq, mnogi instituti ove po-datke, u realnom vremenu, daju na kori{}ewe nasvojim internet stranicama.- Na ovakav na~in sakupqeni podaci hemijskog mon-itoringa u ko{nicama pokazali su visok stepen ko-relacije sa standardnim hemijskim monitoringom.Kako je mogu}e brzo i relativno jeftino osmatrativelika prostranstva, neprestani biomonitoring ak-tivnosti p~eliwih dru{tava moè da bude inte-gralni deo napora da se postigne ranaidentifikacija pretwi ̀ ivotnoj sredini i signal zapokretawe korektivnih mera. Takav oblik biomon-itoringa na{ao je veoma brzo {iroku primenu. Kaoi kod gotovo svih tehnolo{kih otkri}a, razvoj je pr-venstveno vr{en radi vojnih potreba i tu je odmah iprimewen. Brojni timovi istraìva~a, od ameri~kevojske do raznih laboratorija i univerziteta prih-vatile su ga radi snimawa terena i izrade karatahemijskim materija od zna~aja za vojsku, ukqu~uju}iradioaktivne materijale, te{ke i retke metale, ne-organske i organske pesticide, hemikalije koje se ko-riste za naoruàwe, ostatke eksploziva i drugo.Naravno, ni primena za civilne ciqeve nijeizostala, prvenstveno u ekologiji i za{titi ̀ ivotnesredine za koju su svi iz agrara, a posebno p~elari,zainteresovani – kaè prof. Krecuq. Q. R.

2 reklame - pkb.rsodsto od vrednosti investicije bez pdv-a, a za podru~ja sa ote`anim uslovima rada...

Documents