22 Januar 2019.Va{e ~estitke

3

www.serbianmirror.com

Evo nas ve} na po~etku nove godine.Stara je ostala za nama, a mi se radujemo novoj i nadamo se da }e biti boljaod prethodne. Zato dragi ~itaoci iskreno `elimo da vam Nova 2019. godina donese punozdravlja, sre}e, radosti i ostvarenje va{ih `elja.Da bude uspe{na i beri}etna. A, sude}i po vesti da su na takmi~enju koje jeokupilo najve}e svetske sile u znanju, na Medjunarodnoj juniorskoj nau~nojolimpijadi u Bocvani, djaci iz Srbije osvojili {est bronzanih medalja i u

konkurenciji od 50 dr`ava iz celog sveta, osvetlili su nas bronzom, govori da ako na{oj deci obezbedimouslove za dalji napredak, Srbija ne treba da brine za svoju budu}nost. Po{tovni ~itaoci, koristimo priliku i da vam po`elimo da praznik Hristovog Rodjenja obasja va{e domovesre}om i blagostanjem, neka vam srca ispuni ljubavlju i slogom i neka vam donese mir u du{i.

Mir bo`ji -Hristos se rodi! - Sre}na Nova 2019. godina!

3

www.serbianmirror.com

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Fotoreporta`a sa Filmskog festivala strane 6-7

Svetlo slobode iz filmskog mraka strana 8

O zna~aju Filmskog festivala strana 9

Kralj Petar I obara rekorde strana 10

Dogodilo se u 2018. godini strana 11

Ljubivoje R{umovi}: Na selu se radjaju deca ljudi,

a ne deca ku}ni ljubimci strana 12

Du{ko Kova~evi}: Nisam zalud tro{io pero strana 13

Dr Vesna Simi}: O~i su ogledalo du{e strana 14

Markovi konaci strana 15

Bo`i}ni i novogodi{nji praznici strana 16

Vera: Hristos se rodi strana 17

Sveti Sava - [kolska slava strana 18

Obi~aji na Badnji dan, ve~e i Bo`i} strana 19

Iz starog Beograda-Varo{ kapija strana 24

Sport: Njegovo veli~anstvo Djokovi} strana 25

Sponzori Srpskog Filmskog Festivala strana 26

Humanost i zanimljivosti strana 27

Iz generalnog konzulata RS u ^ikagu strana 29

Horoskop za januar strana 34

In memoriam strana 35

Porodica - Mo} pantenola strana 36

^estitke - mediji strane 37

Vedra strana Ogledala strana 38TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc ·

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613· Phone: 773.744.0373· OSNIVA^: Slavica Petrovi}

· UREDNIK: Slavica Petrovi}

· GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

· REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina,

· DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev, Ivan Kalauzovi}

Stefanija Djoki} (Beograd), Sta{a Nasti} (Holivud)

Milomir Ognjanovi} (Havai)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.comWeb: www.serbianmirror.com

· PREDSTAVNI[TVA ·· LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

· NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)· BEOGRAD: Zoran Marinkovi} (062.821.4385)

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

Januar 2019.

RE^ UREDNIKAPo{tovani ~itaoci i prijatelji,

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Iz redakcije

Donosimo vam novogodi{nju ~estitku Du{kaRadovi}a – pesnika, pisca, novinara, urednika iaforisti~ar sa ~ijom je emisijom “Beograde, dobrojutro“ prestoni~anima godinama po~injao svaki dan.Nekog davnog 1. januara, do{ao je red da i on uputisvoje `elje sa kojima i mi poistove}ujemo svoje kojevam upu}ujemo.

“[ampanjci su popijeni, lepe `elje su izre~ene,dragi ljudi su izljubljeni… I danas se svi pomaloose}aju pospano, iscrpljeno i – melanholi~no.

“Danas je prvi dan, po~etak.@elim vam da vas ne boli ono {to vas je bolelo,

a da vas voli ono {to vas nije volelo.@elim da vam deca budu bolja od vas, da se vi{e

vi hvalite njima nego oni vama.@elim da vas dobro slu`e noge, da na njima

provedete ve}i deo nove godine, da imate vi{e poslanego vremena.

@elim vam da budete potrebniji drugima nego onivama.

Da `elite i mo`ete vi{e nego {to vam treba, a dasve {to vam pretekne podelite sa onima koji ne mogukao vi.

Nemojte uzimati mnogo vi{e nego {to dajete.Mislite malo na one kojima }e morati da uzmu

ono {to vama budu dali.@elim vam da dobijete stan ako ga nemate ili da

umete da se radujete ako ga ve} imate.Da vam ono {to imate ne bude manje od onoga

{to nemate.@elim vam, na kraju, da ova godina ima vi{e

sre}e sa vama nego prethodna!“

Slavica Petrovi} sa redakcijom

NAJLUDJA NO] U MATICI

Gradjani Srbije su novu 2019. godinu do~ekali, ograni~eni finansijskim sredstvima, uglavnomu ku}noj atmosferi ili na trgovima. Slavilo se i u ugostiteljskim objektima u kojima su secene kretale od prihvaljivih do najskupljeg u Hotelu Hilton u Beogradu gde je provod za

najludju no} sa peva~icom Milicom Pavlovi} ko{tao 200 evra. Bilo je ponuda u luksuznijim hote-lima koje pored do~eka ireprize sa poznatimestradnim li~nostimauklju~uju i spa centar,tako je za minimumsedam no}enja u jednomod ~uvenijih hotela, uHotelu Grand naKopaoniku, samo zajednu osobu bilo potreb-no izdvojiti oko 1.500evra.

Na trgu uNovom Sadu nastupili sutvorac hita “Pukni zoro“Manjifiko i dr NeleKarajli}, u Ni{u @eljko Vasi} i Lexsington bend, u Boru Ceca (spekuli{e se za 78.000 evra) iKerber, a na Zlatiboru Dino Merlin, Neverne bebe i Dragana Mirkovi}.

Novogodi{nji koncerti 30. i 31. decembra i 1. januara, Beogradjane je ko{talo ukupno423.172 evra, {to je vi{e nego duplo skuplji do~ek nego po{le godine, objavio je portal Istinomer.Najskuplji su nastupi peva~a Harisa D`inovi}a 56.000 evra, Bajage i Instruktora 44.700 evra, svet-skog benda Rudimentala 45.000 evra i Sa{e Kova~evi}a 42.700 evra. U okviru trodnevnog do~eka

nastupa}e i Disciples ~iji nastup ko{ta 31.250 evra,Dejan Petrovi} Big Bend 25.400 evra, Rasta22.300 evra, Stereo MC’s 22.000 evra...

Medjutim, postoje i gradovi koji novacnamenjen za proslavu najludje no}i tro{e u ple-menitiju svrhu. Vranje ve} tre}u godinu zaredom,novac koji bi bio upotrebljen za do~ek u iznosuod 500.000 dinara prebacuje na namenski ra~un zale~enje dece obolele od te{kih bolesti. Novi Pazardrugu godinu nije organizovao do~ek Nove godinena trgu. Umesto novca za peva~e i proslavu naotvorenom, tim novcem je kupljen koncertni klavirza talentovane u~enike, mali{ane bez oba roditeljai decu iz socijalno ugro`enih porodica.

[irom Republike Srpske organizovan jedo~ek Nove godine na otvorenom – u Prijedoru,Trebinju, Doboju i Br~kom, dok je u Zvornikunovac namijenjen za organizovanje do~ekapreusmeren u humanitarne svrhe. Stanovnici ostal-ih gradova i op{tina Srpske, 2019. godinu do~ekalisu u ugostiteljskim objekatima ili u svojimdomovima. Zbog protesta “Pravda za Davida“ iincidenata u Banjaluci, Gradska uprava otkazala jedo~ek Nove godine na otvorenom.

4 Januar 2019.Srb info

Slava Srpske Bratske Pomo}iSRETENJE GOSPODNJE

Nedelja - 17. Feb. 2019.U sali SBP u 1:00pm

Doma}ini slave Voja Vla i MileStanojevi} sa svojim porodicama vas

pozivaju da dodjete u {to ve}embroju, kako biste uveli~ali i zajedno

proslavili slavu SBP.Nakon se~enja slavskog kola~a

usledi}e ru~ak, uz odli~nu muziku ipesmu Sa{e Ku{evi}a

Svi ste dobrodo{li.

5Januar 2019.

www.serbianmirror.com

Politika

Decembar mesec obele`ilisu beogradski protesti pro-tiv nasilja, a povodom

napada na lidera Levice Srbije ijednog od osniva~a Saveza zaSrbiju Borka Stefanovi}a i jo{ dvo-jice aktivista u Kru{evcu. Trojicaosumnji~enih za ovo delo supu{tena uo~i novogodi{njih prazni-ka iz pritvora. To je bilo samojedno u nizu nasilja koje, kako izopozicije isti~u, aktuelna vlast vr{inad onima koji misle druga~ije.Hiljade gradjana u~estvovalo je uprotestnoj {etnji ulicama Beogradana protestu “Stop krvavim ko{ulja-ma“ u znak protivljenja i kakonavode organizatori – kaopodse}anje na sve napade na grad-jane, novinare, aktiviste nevladinihorganizacija i politi~are, koji su sedogodili u prethodnom periodu.

Na proteste koji suodr`avani svake subote, ljudi nisuiza{li samo zato da bi podr`aliopozicione lidere Dragana Djilasa,Bo{ka Obradovi}a, Vuka Jeremi}aili Borka Stefanovi}a. Njih vi{e odsvih svakodnevnih briga iritirajuVu~i}eva bahatost i raskala{napomo} koju mu u toj bahatostipru`aju mediji sa nacionalnomfrekvencijom i javni servis. Prviprotest je pro{ao gotovoneprime}eno u medijima, na krajuinformativnih emisija uz negativnekomentare opoziciji. Kako je reklajedna od organizatora protesta JelenaAnasonovi}, “tra`ili smo 5 minutaza predstavnike protesta u Drugomdnevniku RTS, ali ih nismo dobili,zato 5 minuta buke po~inje“ i protestje preimenovan u “Pet minuta za petmiliona“. Gord stav predsednikaSrbije Aleksandra Vu~i}a da ne}eispuniti nijedan zahtev opozicije pamakar iza{lo i pet miliona ljudi naulice, izazvao je jo{ ve}i broj grad-jana da izadju na ulice sa transpar-entom “Jedan od pet miliona“.

Narednih subota broj oku-pljenih je rastao, u {etnji 22.decembra bilo je, kako su objaviliorganizatori, izmedju 35.000 i40.000 gradjana. Ministar policijeNeboj{a Stefanovi} odr`ao je

nakon toga pres-konferencijudrugim povodom, ali na kojoj jeizmedju ostalog pokazao i snimakprotestne {etnje, rekav{i da je poli-cijska procena izmedju 4.700 i5.000 ljudi. To je dodatno aktivi-ralo gradjane, pa su na poslednjoj{etnji u staroj godini iza{li unajve}em broju.

Zahtevi sa protesta su dase otkriju nalogodavci i po~iniociubistva Olivera Ivanovi}a, nalogo-davci poku{aja ubistva BorkaStefanovi}a i nalogodavci poku{ajaubistva novinara MilanaJovanovi}a. Dodat je i zahtev zaostavku ministra policije Neboj{eStefanovi}a, jer “broji“ koliko ljudiima na protestima, umesto, kakoka`u, da se bavi svojim poslom ida broji koliko je ubistava u gradui zemlji. Sa skupa je upu}enapodr{ka ocu nastradalog DavidaDragi~evi}a u Banjaluci, Davoru,koji se mesecima bori za pravdu, i

koji je nakon organizovanja protes-ta uhap{en.

“Imamo odli~nu saradnjusa policijom, a svaku izjavupredsednika Srbije, AleksandraVu~i}a, da policije ne}e biti na uli-cama, tokom demonstracija,tuma~imo kao na~in da jo{ vi{eulije strah narodu, jer on na tajna~in poru~uje gradjanima da naulicama ne}e imati policijskuza{titu i da }e biti nebezbedni“,tvrdi organizatorka Anasonovi}.Prema njenim re~ima protest raste,kao i broj u~esnika, ali i njihovaenergija. “Protest istinski postajejedna velika porodica, gde se svizajedno dopunjuju, ne samo u{etnji, nego i u nameri da istraju u

zahtevu da nasilje vlasti prestane ida se omogu}i sloboda medija,naro~ito na RTS-u. Ljudi nam sejavljaju iz cele Srbije sa pitanjemda li da pokre}u proteste i udrugim gradovima. To svakako nezavisi samo od nas, ali }emo mibiti uvek tu da podr`imo, damosavet ili ljude da pomognu“, isti~eAnasonovi}.

Protesti protiv vladaju}egre`ima u Srbiji predstavljaju,izmedju ostalog, i izraz narodnognezadovoljstva usled ubrzanoguru{avanja institucija sistema idru{tva. Uru{avanja obrazovnog izdravstvenog sistema, pravosudne izakonodavne grane vlasti, kulture,umetnosti i na kraju najva`nije,uru{avanja dostojanstva gradjana.

Oni koji protestuju `elejednu normalnu, pristojnu Srbijugde se sa neistomi{ljenicima vlastne}e razra~unavati fizi~ki, verbalno,kroz pritisak ili medijski lin~. I dok

im to ne ispune, okuplja}e se svakesubote u sve ve}em broju. Vidimose slede}e subote, od zahteva neodustajemo – poru~uju nezado-voljni gradjani.

MEDIJI U 2018. GODINI

Zna~ajne promene vlas-ni{tva u medijima, ideja da nov-inari i urednici budu ka`njenizatvorom ukoliko prekr{e pret-postavku nevinosti, naslovne strane“Ilustrovane Politike“, nestanakStefana Cvetkovi}a, ali i izradaMedijske strategije, neki su oddogadjaja koji su obele`ili medi-jsku 2018 godinu. Osim njih, nov-

inari }e ovu godinu pamtiti i pofizi~kim napadima i pretnjama, pre-sudama da su nezakonito otpu{tani,ali i ubistvima novinara u svetu,navodi Udru`enje novinara Srbije.

Novosadski list“Dnevnik“ kupila je vlasnicaNovosadske televizije AleksandraMartinovi} u septembru, za 600evra. Nacionalne televizije Prva TVi O2 u decembru kupilo je privred-no dru{tvo Kopernikus CorporationLtd. sa Kipra, ~iji je vlasnik ni{kibiznismen Srdjan Milovanovi}, bratZvezdana Milovanovi}a, ina~evlasnik televizije Kopernikus i pov-erenik Srpske napredne stranke uNi{u. Antena grup je Milovanovi}uove televizije, ali i Plej radio sanacionalnom frekvencijom, PrvaTV Crna Gora, {est kablovskihkanala i tri portala Prva.rs, O2tv.rsi B92.net, prodala za 180 milionaevra. Za kupovinu TV Prva i O2javnost je saznala mesec dana

nakon {to je kablovski operaterKopernikus Corporation, tada uvlasni{tvu Milovanovi}a, prodatkompaniji Telekom Srbija, koja jeina~e ve}inski u vlasni{tvu dr`ave,za, kako je objavljeno, 190 milionaevra. Osim ovih televizija, ovegodine vlasnika je promenio iStudio B, kada ga je od porodiceKrd`i} kupio vlasnik tabloida“Alo“ Sa{a Blagojevi}.

Promene vlasni{tva bilo jei u lokalnim medijima. Para}inskumedijsku ku}u RTV Kanal M, tadau vlasni{tvu Poslovnog sistem“Mihajlovi}“, kupio je kru{eva~kibiznismen Radoica Milosavljevi} za50.000 evra.

Milosavljevi} je na

po~etku godine osnovao i pre-duze}e SOS kanal plus, u trenutkukada je vlasnik SOS kanalaDragi{a Kova~evi} najavio da }eda proda ovu televiziju. Ina~e,Milosavljevi} je, pre tri godinekupio osam televizija za 280.000evra.

UNS je u svojoj bazi u2018. godini evidentirao 45slu~ajeva u kojima su se novinari imedijski radnici `alili na fizi~ke iverbalne napade ili pritiske. Premaevidenciji UNS-a, u protekloj godi-ni na novinare i medijske radnikebilo je {est fizi~kih napada i petpretnji. Najvi{e su se UNS-u ovegodini kolege `alile da im je biloonemogu}eno izve{tavanje: nisumogli da prisustvuju dogadjajimaili da postave pitanja.

Sne`ana Jovanovi},predsednica sudskog ve}a predkojim od 2015. traje sudjenjeoptu`enima za ubistvo novinara,vlasnika i glavnog i odgovornogurednika “Dnevnog telegrafa“ i“Evropljanina“ Slavka ]uruvije,najavila je u septembru u~esnicimau procesu da spremaju zavr{ne re~ii da se sudjenje pribli`ava kraju.O~ekuje se da do kraja januara iodbrana saop{ti zavr{ne re~i.

Vrhovni kasacioni sudpresudio je u avgustu da je nov-inarka “Politike“ Svetlana Vasovi}Mekina nezakonito otpu{tena 2010.godine, i da mora da bude vra}enana posao. Otkaz novinarki usledioje nakon {to je objavilaekskluzivnu informaciju o planupriznavanja Kosova po instrukcija-ma Stejt departmenta Sloveniji.Uprkos presudi, “Politika“ SvetlanuVasovi} Mekinu mesecima nevra}a na posao. Zbog toga je UNS,po~etkom oktobra, Prvomosnovnom javnom tu`ila{tvu pod-neo krivi~nu prijavu protiv direk-torke “Politike“ Mire Gli{i} Simi}.

Otkaz Ljiljani Smajlovi},glavnoj i odgovornoj urednici“Politike“, koji su 2016. godinepotpisale obe direktorke “Politike“bio je nezakonit, presudio je Prviosnovni sud u Beogradu u avgustu.Da je Srdjan [koro nezakonitopreme{ten sa mesta {efa deska“Ve~ernjih novosti“ na mestopomo}nika odgovornog urednikadnevnog lista “Sport“, potvrdio je ujulu Apelacioni sud u Beogradu.

JEDAN OD PET MILIONA

6 Januar 2019.Festival

Postavka izlo`be “Tamo daleko 1918-2018”

Sa gostima i konzulom Dejanom Radulovi}em.

Sa uva`enim gostima Slobodanom [ijanom, Tihomirom Arsi}em i dr Jovanom Ani~i}em nakon razgovora sa publikom i fotografisanjeF.G. “Oko sokolovo” na sve~anom otvaranju festivala.

Sa sve~anog otvaranja festivala

Voditelj GoranDavidovac

Na festivalu i sve{tenikAleksandar Petrovi} Film “Ju`ni vetar” ispunio je salu do poslednjeg mesta.

7Januar 2019. Festival

www.serbianmirror.com

Slobodan [ijan nakon razgovora sa publikom i fotografisanje

Operska diva Sladjana Sari} na sve~anom zatvaranju festivala

Press konferencija u restoranu Stefan’s Grill

Na sve~anom zatvaranju FG “Sokoli”

Sa vlasnikom i menad`erom restotana “Stefan grill” nakon pres konferencije

Razgovor sa publikom nakon projekcijefilma “Ko to tamo peva”

8 Januar 2019.Festival

[esti po redu Srpski filmskifestival ispunio je o~eki-vanja – sa~uvao je tradiciju

i pred duga~ku i surovu zimu,kakve su skoro sve u ovom deluAmerike, raspirio utrnuli `ar kul-ture medju na{im dragim, alipo~esto za lepe i pristojne stvari,totalno nezainteresovanim zeml-jacima.

Svakako da je tomenajvi{e doprineo film Milo{aAvramovi}a “Ju`ni vetar“, za koji sukarte razgrabljene danima unapred,pa su organizatori zbog velikoginteresovanja bili prinudjeni da men-jaju agendu festivala i prika`u ga iu repriznom terminu. Sude}i poreakcijama publike, “all star”gluma~ka ekipa predvodjenaMilo{em Bikovi}em, Neboj{omGlogovcem, DraganomBjelogrli}em, Vukom Kosti}em,@ikom Todorovi}em… opravdala jeo~ekivanja.

Bikovi} kao lu~ono{aU takvoj postavi, mladi

re`iser i scenarista je uloguglavnog junaka Mara{a poverioBikovi}u. Pokaza}e se s punimpravom. Jo{ uvek mladi glumac,koji je svoju karijeru proteklihgodina uglavnom uspe{no gradiou Rusiji, ovom se ulogomozbiljno name}e kao frontmengeneracije koja jo{ uvek gluma~kistasava, ali i kao punokrvninaslednik veterana sa kojima je uovom ostvarenju delio kadar.

“Ju`ni vetar“, po vokaci-ji napeti akcioni triler, snimljen imontiran po svim standardimaholivudske produkcije, uzneizbe`nu dozu beogradskog{arma, pokazao se kao pravimamac i pun pogodak za rolu fes-tivalske lokomotive.

Ali, da ne zaboravimoostale…

Festival je po~eo doku-mentarnim ostvarenjem “Okosokolovo” Miodraga Miljkovi}a,koje je krenulo na neizvesnu misi-ju, tragom ~uvene fotografije srp-skog vojnika iz Prvog svetskog rata(Dragutina Mati}a iz selaZaplanja), ali ju je uspe{nookon~alo, zaokru`iv{i nostalgi~nu iedukativnu pri~u o vremenima

kada su mali ljudi svojim delimakreirali sudbinu svog naroda, ali injegovu sliku u svetu, savr{eno se

uklopiv{i u temu ovogodi{njeg fes-tivala “Film i istorija” i se}anje nastogodi{njicu od kraja Velikog rata.

Govorimo o danimakada se srpska zastava ukazomtada{njeg predsednika SAD,Vudroa Vilsona, vijorila iznadBele ku}e, u znak po{tovanjaprema herojima poput DragutinaMati}a i mnogih drugih… Gdesmo i {ta smo danas, to na`alostdobro znamo, ali nam upravo zatoovakav jedan film fali kaoobavezna lektira, kako za decukoja rastu u otad`bini, tako i zaonu koja cvetaju daleko od nje, daznaju da na{a istorija ne po~injesa Milo{evi}em, Arkanom iCecom, a ne zavr{ava sa Vu~i}emi Acom Lukasom.

[ijanove uspomeneJo{ jednu nostalgi~nu

stranicu ovog festivala ispisao jere`iser Slobodan [ijan, koji je u^ikagu predstavio digitalno rean-imiranu verziju svog kultnog dela“Ko to tamo peva“, po mnogimkriti~arima najboljeg jugosloven-skog filma svih vremena.Digitalna restauracija ipak nije dokraja uspela da sakrije o`iljke vre-mena i nebrige, a trebanapomenuti da su dalje propadan-je ovog kulturnog blaga svojimanga`manom spre~ili ljudi iz

Jugoslovenske kinoteke.Tribina koja je odr`ana

posle filma predstavljala je neku

vrstu spomenara, ~ije je straniceprelistavao gost reditelj (dobitnikspecijalne nagrade Srpskog film-skog festival u ^ikagu), dok sumu pitanja iz publike slu`ila kao{lagvort da, jednu po jednu, otkri-va tajne sa snimanja sage o put-nicima prevozni~ke “FirmeKrsti}” u praskozorje rata, koju je[ijan scenaristi~ki izmestio sabeogradskih ulica u pustareDeliblatske pe{~are.

Tre}eg dana festi-vala na programu se na{aodokumentarac MarkaNovakovi}a “Otvoreniho~iju“, komedija MiodragaMilinkovi}a Debelog“Patuljci sa naslovnihstrana”, zatim “Mali filmo velikoj Mileni”, oma`Milo{a Radovi}a iJugoslovenske kinotekeglumici Mileni Dravi}, anakon sve~anog zatvaranjafestivala i dodela nagrada,festival je zatvorilo “Meso”re`isera Sa{e Hajdukovi}a iscenariste Nikole Pejakovi}a.

Sve u svemu,jedan blokbaster (udoma}im okvirima), uznekoliko solidnih ostvarenjaiz novije produkcije Srbije iRepublike Srpske, saldo jekojim se mogu podi~iti i neki

festivali u matici kojima je svenadohvat ruke, {to Serbian FilmFestu daje karakter ozbiljnog.

Kamo sutra, ministre?Festival u ^ikagu, koji

ve} {estu godinu uspe{no odolevaizazovima finansijske i produkci-jske prirode, a sve zahvaljuju}iizuzetnim naporima entuzijastap r e d v o d j e n i h

d i r e k -t o r kom

Slavicom Petrovi}, zaslu`uje daga se stavi u red kulturnih dogad-jaja od nacionalnog zna~aja, asamim tim i na bud`et nadle`nogministarstva Republike Srbije.

Eto prilike za TihomiraArsi}a, specijalnog savetnika min-istra kulture, koji je u ^ikago, posopstvenim re~ima, osim daprese~e festivalsku vrpcu, do{ao isa zadatkom da se u Beogradvrati sa predlogom o tome kakobi dr`ava mogla da pomogne u“o~uvanju srpskog jezika i}irili~nog pisma”, da materijalizu-je ta obe}anja.

Za po~etak, ~ini se da jeto ono {to ministarstvo, koje sedi~i titulom pokrovitelja ovog fes-tivala, najlak{e mo`e da obezbedi,a {to je ovoga puta izostalo. A tosu filmovi u produkciji dr`ave,poput dela “Zaspanka za vojnika“koje, i pored obe}anja, nijeprikazano na festivalu, pa je pub-lika kojoj je ovo, ako izuzmemopiratske kopije na internetu, jediniprozor u svet doma}e kine-matografije, ostala uskra}ena.

Imaju}i u vidu da se speci-jalni savetnik Arsi} pohvaliobud`etom koji }e Ministarstvo kul-ture slede}e godine izdvojiti za film-sku produkciju, eto prilike da seisprsi i uva`i trud onih koji tu pro-dukciju promovi{u medju brojnom

srpskom populacijom u Americi. Srpski filmski festi-

val, valja na kraju ista}i, ostaoje jedna od retkih preostal-

ih oaza gde na{a dijas-pora, bar onaj njendeo `edan kulture,mo`e utoliti svojepotrebe. U otu`nomizboru koji imaju,

svedenom na gostovanja`ivopisnih folk izvod-ja~a i internet ponuduTV kanala prepunihrijaliti nasilja i politi~ke

propagande, ova tri danafilmskog mraka i`amorne ti{ine delovalasu lekovito i prosvetlju-ju}e. I zato tako stra{nodeluje i pomisao dabismo to mogli da izgu-bimo…

AntonijeKova~evi}

[AKA KULTURE I ZRNO POLITIKE NA [ESTOM FESTIVALU SRPSKOG FILMA U ^IKAGU

SVETLO SLOBODE IZ FILMSKOG MRAKA

Festival obele`io film “Ju`ni vetar“ za koji se tra`ila karta vi{e, [ijan otkrio tajne filma “Ko to tamo peva“, savetnik ministra Tihomir Arsi} obe}ao velika ulaganja dr`ave u kinematografiju

9Januar 2019. Izjave

www.serbianmirror.com

Konzul `eran DEJAN RADULOVI]

Ovo je bio jo{ jedanuspe{an Srpski filmski festival u^ikagu. Poseta filmske publike jejo{ jednom dokazala opravdanostpostojanja ovog Festivala koji afir-mi{e srpsku film-sku produkciju.Prisustvo pred-s t a v n i k aMinistarstva kul-ture RepublikeSrbije naFestivalu dodatno potvdjuje kolikoSrbija pridaje zna~aj jednoj ovakvojmanifestaciji, kako za ovda{nju srp-sku zajednicu, tako i za afirmacijusrpske filmske umetnosti.

Posebno nam je drago {toje deo programa Festivala ovegodine bio posve}en 100-godi{njiciVelikog rata i srpsko-ameri~kogsavezni{tva tokom Prvog svetskograta. Ovim putem `elim da izrazimsna`nu podr{ku koju Generalnikonzulat u ^ikagu, zajedno saAmbasadom Srbije u Va{ingtonu,pru`a ovoj najza~ajnijoj manifestaci-ji srpske sedme umetnosti u SAD.Takodje, iskoristio bih priliku da sezahvalim organizatoru Festivala,redakciji lista “Ogledalo“, a poseb-na zahvalnost ide gospodji SlaviciPetrovi} na njenim neumornimnaporima i zalaganjima na organizo-vanju jedne ovakve manifestacije ipromociji srpskog filma u ^ikagu.

Protodjakon dr Jovan Ani~i},Direktor Odeljenja za versku nastavuEparhija isto~noameri~kaSPC, Njujork

Na poziv gospodjeSlavice Petrovi}, osniva~a festivalasrpskog filma u ^ikagu, imao samprivilegiju da budem na sve~anomotvaranju ove kulturne manifestaci-je. Povod moga dolaska je bilaizlo`ba panela‘’Tamo daleko:1918-2018“, kojaje priredjena u~ast 100.godi{njice probo-ja Solunskogfronta, ~iji jepokrovitelj episkop isto~noameri~ki,gospodin Irinej.

Vredno je pomena da jegospodja Petrovi} bila odlu~na dase deo te izlo`be prika`e naFestivalu srpskog filma u ^ikagu.Tokom sve~anog otvaranja ovogo-di{njeg Festivala srpskog filma ovaveoma pou~na izlo`ba panela jebila sve~ano otvorena svim lju-biteljima sedme umetnosti.

Najsrda~nije ~estitamgospodji Slavici Petrovi} zato {to jeuspela u nameri, da deo repertoaraovogodi{njeg festivala budeposve}en tematici Velikog rata iherojskoj ulozi srpskog naroda uborbi za oslobodjenje Srbije odneprijatelja. Ovaj detalj je vredaniskrenog po{tovanja.

Na mene je sna`an utisakostavilo izvanredno dokumentarnoostvarenje Miodraga Miljkovi}a‘’Dragutin Mati}, Oko sokolovo’’.Film o obi~nom ~oveku koji jeneobi~no mnogo voleo svoju grudu.S obzirom na to da film ima svojpotpuno autenti~an ‘’jezik’’, u~ijem prepri~avanju ljubav ‘’igra’’centralnu ulogu, svaki gledalac usali je mogao da prepozna tajveoma bitan detalj. Odnosno, daprepozna lepotu koju film kao izrazljudskog stvarala{tva nosi sa sobom.

Moje iskrene ~estitkegospodji Slavici Petrovi} na dobrojorganizaciji!

Dr Marija Vu~kovi} MolnarSrpski filmski festival

^ikago ima vi{estruki zna~aj.Prilika da vidimo dobar film nijesamo da upijemo sve {to dobar filmnudi, nego i dasebi damo prilikuda vidimo da lismo se i kolikootudjili.

Odsjajfestivala u medi-jima baca i leposvetlo na ^ikago i na nas u njemu.

Postoji i opasnost u pro-cesu, da na osnovu jednog filmaprosudimo kako se u otad`bini `ivi,mada film predstavlja umetni~kodelo i obi~no koristi jake boje, dabi preneo poruku.

Meni je posebno drago dana velikim skupovima kao {to jefestival ponovo vidim drage ljudekoje ina~e ne bih imala prilike dasretnem.

Mila Filipovi}Mislim da je odr`avanje

Festivala u ^ikagu veoma va`no zasrpsku zajednicu, kojoj je to prak-ti~no jedini na~in da se ozbiljnoupozna sagodi{njom film-skom produkci-jom igranih idokumentarnihfilmova, a kakoje Festival ve}uveliko tradicionalni, radujem se injegovom sedmom izdanju 2019.godine. Od ovogodi{njih gostiju izSrbije ~uli smo da je stanje u film-

skoj industriji ne{to bolje nego rani-je, pa verujem da }e na festivaldolaziti jo{ bolji filmovi i dragigosti.

Mirko Vin~i}[esti po redu Festival srp-

skog filma u ^ikagu je bio prvikojem sam prisustvovao i sada mije `ao {to nisam bio na prvih pet.Iako je Slobodan [ijan sa svojimfilmom “Ko to tamo peva” bioglavni razlog mog prisustva festi-valu, cela tematika ovogodi{njegfestivala posve}ena godi{njiciVelikog rata je bila posebna nagra-da za sve nas. Dobar i raznovrstanizbor filmova, uzlepo dru`enjeizmedju projek-cija doprineli suda srpska zajed-nica u ^ikaguima jedan velikikulturni dogadjaj i {teta je {to ihnema vi{e. Direktoru festivala sve~estitke uz `elju da sedmi festivalsrpskog filma u ^ikagu bude jo{bolji, i da du`e traje. Vidimo se nadanima srpskog filma slede}egodine!

Dr @eljko Atlagi}Zahvaljuju}i neumornom

radu Slavice Petrovi}, Srpski films-ki festival je krupnim slovimaupisan na mapi srpskih kulturnihdogadjaja. Mislim da bi to trebaloda bude matrica ili ohrabrenje zaneku {iru saradnju sa Srbijom.

Zahvaljuju}i dobronamer-nosti i pozitivnoj energiji, kojuSlavica ima i nosi sa sobom, onauspeva da krozovako velike kul-turne dogadjajeokupi pozitivneljude. Zato jeovaj festival nesamo oti}i ubioskop i pogle-dati film, ve} mesto gde se ljudiokupe da u`ivaju i podele ne{tolepo.

Ovogodi{nji Srpski film-ski festival u ^ikagu nam jepriu{tio zadovoljstvo da vidimo red-itelja kultnih filmova Slobodana[ijana i popri~amo sa njim

Takodje smo imali prilikeda vidimo hit film iz ovogodi{njesrpske filmske produkcije “Ju`nivetar“.

Pozdravljam Ni{lije, kojisu nam prikazali film “Oko sokolo-vo”, sa njima smo se takodje dru`iliza vreme festivala.

Zadovoljstvo je sresti svete ljude, dru`iti se sa njima, a ovaj

filmski festival je prilika da raz-menimo jednu lepu energiju sagostima festivala, {to nama ovdenedostaje.

Impresionirani smo glu-mom Milo{a Bikovi}a u filmu“Juzni vetar“, a pored odli~negluma~ke ekipe pojavilo se jednonovo lice, mladi Luka Grbi}, kojinam stavlja do znanja da }emo idalje imati velike i talentovaneglumce.

Slavici iskreno ~estitam,a Srpski filmski festival ^ikago jeprimer kako ljudi koji u sebi imajupozitivnog mogu da stvore ne{to nadobrobit svih nas.

Anita Kosti} Niketi}Srpski filmski festival u

^ikagu je izuzetna prilika da sena velikom platnu odgledaju delana{e filmske kinematografije, aliisto tako da se daleko oddomovine okupimo svi na jed-nom mestu i za trenutak zabo-ravimo gdesmo. Ovo jezaista sjajanna~in na koji nesamo da imamopriliku daodgledamo fil-move, ve} i dase dru`imo. Na ovogodi{njem{estom po redu filmskom festi-valu prijatno sam iznenadjenakoliko je bilo igostiju u sali, kojinisu sa na{ih prostora, ali sudo{li da odgledaju na{e filmovekoji su imali titl na engleskomjeziku, {to znaci da ovaj dogad-jaj nema samo interni zna~aj zana{e rasejanje, ve} je isto tako iprilika da se drugi upoznaju sana{om kulturom.

Nikola Vu~i}evi}Svak a

~ast SlavicePetrovi} naanga`ovanju iorganizovanju 6.srpskog filmskogfestivala u^ikagu! Dobra organizacija, divnasala, sjajni gosti. ^estitke i hvala{to on izgleda posebno, ~ika{kapublika to i zaslu`uje!

Drago Vujo{evi}I ova {esta po redu mani-

festacija je, uveren sam, zadovoljilasve posetioce festivala. Filmovi subili kvalitetni. “Ju`ni vetar“ jezaslu`eni dobitnik nagrada na festi-valima gde je prikazan, ali ipak zamene najinteresantniji je bio

izuzetno te`ak film “Meso“.Razumljivo, svrha Srpskog festivalaje da se Srbima ^ikaga prika`unajnovija dostignu}a na{e kine-matografije, ali predlo`io bih damo`da ve} od slede}e godinemedju posetiocima bude i ponekiAmerikanac, jer je o~igledno da seu Srbiji snimaju kvalitetni filmovi.Uputio bih pozivnice nekim odfilmskih kriti~ara, kao i direktoru~ika{kog internacionalnog filmskogfestivala.

Poznato je da je u^ikagu, kao i u Americi, nemogu}evideti filmsko ostvarenje koje nijenapravljeno u Holivudu. Zbog te~injenice potrebno je odr`avati fes-tivale poput Srpskog filmskog festi-vala, kao i festivale koje organizu-ju Poljaci, Nemci, Irci Italijani... Ilipak filmovi nezavisnih studija kojise prikazuju na Sundance festivalufilma. Po meni strani filmovi kao ifilmovi nezavisnih studija su dalekovi{e artisti~ki napravljeni od onogasta se stvara u Holivudu. U ^ikaguse ve} pedesetak godina odr`avaC h i c a g oI n t e r n a t i o n a lFilm Festival, alina`alost filmskoostvarenje izSrbije nismoimali prilike davidimo dugi niz godina. Prematome, zna~aj Srpskog filmskog fes-tivala je u tome {to ovde medjunama ima nas koji u`ivamo u filmui imamo potrebu da u bioskopskojsali sa kesom popkorna i pivom uruci vidimo {ta je aktuelno u srp-skoj kinematografiji, jer je ovakou`itak daleko ve}i nego {to je gle-dati film na TV ili na kompjuteru.

O ZNA^AJU FILMSKOG FESTIVALAUTISCI O UPRAVO ZAVR[ENOM [ESTOM SRPSKOM FILMSKOM FESTIVALU U ^IKAGU

10 Januar 2019.Film

Film o stradanju srp-skog naroda u Prvomsvetskom ratu rediteljaPetra Ristovskogima}e ameri~ku pre-

mijeru u ^ikagu i bi}e prikazan{irom SAD i Kanade. Na`alost,film }e zbog obaveza premanekim festivalima u svetu sti}i naameri~ki kontinent tek za nekolikomeseci – najavljuje za ~itaoce“Ogledala” Lazar Ristovski – kraljPetar u filmu i producent najve}egfilmskog projekta Srbije posled-njih decenija.

Film je nastao u tesnojsaradnji oca Lazara i sina PetraRistovskog, koscenariste i reditel-ja filma, a uklju~eni su i ostali~lanovi porodice. To je film kojinikoga ne ostavlja ravnodu{nim.Ujedinio je kritiku i publiku.{iroka publika svojim interesovan-jem dala je podr{ku ovom filmu,a stru~na kritika bila je jednoglas-na da smo dobili odli~an film.Kriti~ari nisu {tedeli re~i hvale,medju kojima su i one da je ovo“zreo i uspeo film primetno krup-nih ambicija u bezmalo svakomsvom aspektu“. Nagla{eno je da jefilm “Kralj Petar Prvi“, uprkosmnogobrojnim predrasudama,uspeo da “pod jednim krovompru`i i istinski spektakl inepatvoreni tragizam u pri~i safinom ravnote`om antiratnog sen-timenta i promi{ljenog patosa“.

Pe~at filmu dao jekoscenarista i reditelj PetarRistovski. Iako je ovaj film nje-gov prvi veliki projekat nesumnji-vo je da je iskoristio svoju {ansui da je napravio istorijski filmskispektakl, kojim je na veli~anstvenna~in ovekove~ena zna~ajna etapasrpskog velikana PetraKaradjordjevi}a.

Produkciono sam znaoda }e moj film biti jedan odnajkompleksnijih filmova uposlednjih tridesetak godina, alisam bio i svestan da snimati ratnifilm u Srbiji je prilika koja }e mise pru`iti sada i verovatno nikadavi{e u `ivotu. Sre}an sam {to jepublika dobro prihvatila ovaj filmi veoma sam zadovoljan kako gaje filmska kritika ocenila – rekaonam je sjajni mladi reditelj Petar

Ristovski. Re~ je nesumnjivo o

slo`enom filmskom projektu,koji nije bilo lako snimiti, pasmo reditelja pitali i koliko ga jepratila trema?

Treme je svakako bilo.Prvog dana snimanja kada sam sesuo~io sa organizacionim prob-lemima moje ekipe koja je radilana skoro 2.000 metara nadmorskevisine u snegu do grudi. Drugiput, jednog jutra, negde na polovi-ni snimanja. Snimali smo bitke,dolaze}i na set shvatio da voznipark na{e ekipe izgleda otprilike

ovako: dvadeset malih automobi-la, dvadeset kombija, deset sred-njih kamiona, pet ve}ih kamiona,dva kamiona {lepera, dva auto-busa, tri vojna kamiona, bager,vatrogasni kamion i da se sve tonalazi tu da bih ja mogao dasnimim kadrove koje sam zamis-lio. Ta misao me je upla{ila.

Film koji obuhvata peri-od od {esnaest godina `ivota kral-ja Petra Prvog od 1903. do 1916.je istorijski spektakl, ali i antiratnifilm. Film slika patnju upovla~enju preko Albanije srpskevojske, koja je `elela da skupinovu snagu i koja je posle preda-ha, znamo, izvojevala najve}usvoju pobedu. Nije lak za gledan-je. Publika uglavnom ose}ame{avinu tuge i ponosa tokomfilma. Po zavr{etku projekcije licajesu snu`dena ali ose}aj ponosa sebudi. Mnogi su rekli kako se posleprojekcije pognute glave u ti{iniokrenu sami sebi sa idejom daslave {to su `ivi, imaju krov nadglavom, krevet u koji }e le}i,obrok koji }e pojesti. Osete semâlo i ni{tavno. Po~nu da po{tujusvoj `ivot kao priliku koju imaju

da u~ine ne{to plemenito i korisnoza sebe i svoj narod. Neki ka`u darazmi{ljaju o filmu i po nekolikodana, da ih tera na preispitivanjedimenzija li~nih problema. Otudaje Film “Kralj Petar I“ sa svimsvojim vrlinama i manama uspeoda prevazidje o~ekivanja. Mnogizameraju {to film nema trijum-falan kraj, ali kako ka`e rediteljPetar Ristovski, trijumf postoji utoj pri~i, trijumf srpskog inata kojise ogleda u unutra{njoj snazipojedinca da istrpi sve ratove,bolesti, glad, mraz, nepravdu, dagura dalje, da pre`ivi i u svemu

tome bude dostojanstven.I na kraju, `eleli smo da

podsetimo na najzna~ajnijebiografske podatke omiljenog srp-skog kralja – ~ika Pere.

Se}anje na kralja – ~ikaPeru

Kralj Petar Prvi

Karadjordjevi}, ujedinitelj srp-skog naroda, opevan u narod-nim pesmama kao PetarMrkonji} – u narodu prozvan~ika Pera, jo{ za `ivota jepostao legenda zbog li~nehrabrosti, po{tenja, ali i izgrad-

nje Srbije kao moderne inajmo}nije dr`ave na Balkanu.

Petar Karadjordjevi}(1844–1921) bio Karadjordjev jeunuk i tre}i sin Perside i knezaAleksandra Karadjordjevi}a, koji jebio prisiljen da abdicira nakonSvetoandrejske skup{tine. Petar jesa porodicom `iveo u inostranstvu.Borio se u francuskoj vojsci ufrancusko-pruskom ratu. Pridru`iose kao dobrovoljac pod pseudon-imom Petar Mrkonji} u bosansko-hercegova~kom ustanku protivOsmanskog carstva.

O`enio se 1883. godine

crnogorskom princezom Zorkom,k}erkom kneza Nikole. Sa njomje imao petoro dece, uklju~uju}i inaslednika Aleksandra. Nakonsmrti oca 1885, Petar je postaoglava dinastije Karadjordjevi}.

Posle Majskog prevrata iubistva kralja Aleksandra

Obrenovi}a 1903, izabran je zakralja Srbije, a godinu docnijekrunisan u Beogradu. Zbogstarosti je 24. juna 1914. preneokraljevska ovla{}enja naprestolonaslednika Aleksandra.Kao kralj zalagao se za ustavno

uredjenje zemlje i bio je poznatpo svojoj liberalnoj politici.

Ljudske vrline koje sukrasile kralja, vojni~ke ve{tinekoje je dokazivao na mnogimrati{tima u zemlji i van nje,neizmerna odanost narodu izkoga je ponikao, kao i idejaujedinjenja koju je zastupao svedo smrti, podarile su kraljuPetru jo{ za `ivota slavu ipo{tovanje na celom prostoruKraljevine SHS.

Re~i kralja Petra izgov-orene pred Kolubarsku bitkuostale su za ve~no pam}enje.

“Deco moja! Vi ste sezakleli da branite otad`binu isvoga kralja, ali ja vasrazre{avam zakletve date meni,jer `ivoti, i va{i i moj, pripada-ju samo Srbiji za koju moramosada pobediti ili umreti! Ja samdo{ao medju vas da je, sa onimakoji ho}e da se bore za njenuslobodu, odbranimo ilipoginemo! Sad je do{lo vremeda mi branimo svoju zemlju,njive, ognji{ta. Medju vama imai onih koji su posustali i zatosvaki onaj koji ne mo`e, nekaslobodno odlo`i oru`je i neka sevrati ku}i, ja mu pra{tam.Ostali, napred!“

Re~i kralja Petra u~inilesu ono {to je izgledalonemogu}e. Klonuli i iznemogliratnici, kao preporodjeni, smoglisu snage za jo{ jednu,pobedonosnu bitku.

Te`e}i ka ekonomskom idru{tvenom napretku Srbije,omogu}io je uno{enje stranogkapitala, razvoj industrije, zanatst-va i trgovine, kao i otvaranjeUniverziteta u Beogradu.

Umro je 16. avgusta1921. u Beogradu. Sahranjen je usvojoj zadu`bini na Oplencu.

Gradovi u kojima jeplanirano prikazivanje filma“Kralj Petar Prvi“ u SAD iKanadi:

^ikago Va{ington / DC,New York City / NY, Boston /MA, Klivlend / OH, Pitsburg / PA,Filadelfija / PA, Finiks / AR, Dalas– TX, Detroit / MI, Majami / FL,San Francisko / CA, Sakramento /CA /, Los Andjeles / CA, SanDiego / i KANADA: Toronto,Otava, Montreal, Vankuver

Ukoliko smatrate da imauslova za prikazivanje filma u jo{nekim gradovima, javite se.

“KRALJ PETAR I” OBARA REKORDEOgromno interesovanje za film “Kralj Petar Prvi“. Za manje od mesec dana u Srbiji ga videlo preko 150.000 gledalaca.

Uskoro i u Americi.

O veoma zna~ajnom srpskom filmu iz filmske produkcije 2018.