2003-03-18-sl_glasnik_br_13-zakon_o_opstem_upravnom_postupku.pdf

176Na osnovu Amandmana XL ta~ke 2. na Ustav

Republike Srpske (Slu`beni glasnik RepublikeSrpske, broj 28/94), d o n o s i m

U K A Z

O PROGLA[EWU ZAKONA O OP[TEMUPRAVNOM POSTUPKU

Progla{avam Zakon o op{tem upravnom postupku,koji je Narodna skup{tina Republike Srpske usvojila nasednici odrànoj 28. februara i 1. marta 2002. godine.

Broj: 01-020-147/02 Predsednik5. marta 2002. godine Republike,Bawa Luka Mirko [arovi}, s.r.

Z A K O N

O OP[TEM UPRAVNOM POSTUPKU

PRVI DEO

OSNOVNE ODREDBE

G l a v a I

OSNOVNA NAÊLA

Vaèwe zakona

^lan 1.Po ovom zakonu du`ni su da postupaju dràvni

organi, kad u upravnim stvarima, neposredno primewu-ju}i propise, re{avaju o pravima, obavezama ili pravn-im interesima pojedinca, pravnog lica ili drugestranke, kao i kad obavqaju druge poslove utvr|ene ovimzakonom.

Po ovom zakonu du`ni su da postupaju i organi gradai op{tine kad na osnovu zakona obavqaju poslovedràvne uprave, kao i preduze}a, ustanove i druge orga-nizacije, kad u vr{ewu javnih ovla{}ewa, koja su im pov-erena zakonom re{avaju, odnosno kad obavqaju drugeposlove iz stava 1. ovog ~lana.

Poseban postupak

^lan 2.Pojedina pitawa postupka zbog specifi~ne prirode

upravnih stvari u odre|enim upravnim oblastima moguse posebnim zakonom urediti druk~ije nego {to suure|ena ovim zakonom, ako je to neophodno.

Supsidijarna primena zakona

^lan 3.U upravnim oblastima za koje je zakonom propisan

poseban postupak postupa se po odredbama tog zakona ite odredbe moraju biti u saglasnosti s osnovnimna~elima utvr|enim ovim zakonom. Po odredbama ovogzakona postupa se u svim onim pitawima koja nisuure|ena posebnim zakonom.

Upotreba izraza organ

^lan 4.Pod organom koji vodi postupak, odnosno re{ava u

upravnim stvarima podrazumeva se: organ uprave, drugidràvni organ, upravna organizacija, kao i preduze}e,ustanova i druga organizacija kojima je zakonom pov-ereno vr{ewe javnih ovla{}ewa (u daqem tekstu: organ).

Na~elo zakonitosti

^lan 5.Organi koji postupaju u upravnim stvarima re{avaju

na osnovu zakona i drugih propisa.U upravnim stvarima u kojima je organ zakonom ili

na zakonu zasnovanom propisu ovla{}en da re{ava poslobodnoj oceni, re{ewe mora biti doneseno u granica-ma ovla{}ewa i u skladu sa ciqem u kome je ovla{}ewedato.

Na~elo za{tite prava stranaka iza{tite javnog interesa

^lan 6.Pri vo|ewu postupka i re{avawu u upravnim stvari-

ma organi su du`ni da strankama omogu}e da {to lak{eza{tite i ostvare svoja prava, vode}i pri tom ra~una daostvarivawe wihovih prava ne bude na {tetu pravadrugih lica niti u suprotnosti sa javnim interesom.

Kad ovla{}eno slu`beno lice, sazna ili oceni dastranka ili u~esnik u postupku ima osnova za ostvarewenekog prava, upozori}e ih na to.

Ako se na osnovu zakona strankama nalaù kakveobaveze, prema wima }e se primewivati one mere pred-vi|ene propisima, koje su za wih povoqnije, ako setakvim merama postiè ciq zakona.

Na~elo efikasnosti

^lan 7.Kad organi re{avaju u upravnim stvarima, du`ni su

da obezbede uspe{no i kvalitetno ostvarivawe iza{titu prava i pravnih interesa pojedinaca, pravnihlica i drugih stranaka.

Na~elo istine

^lan 8.U postupku se mora utvrditi pravo stawe stvari, i u

tom ciqu moraju se potpuno i pravilno utvrditi sve~iwenice i okolnosti koje su od va`nosti za dono{ewezakonitog i pravilnog re{ewa.

Na~elo saslu{awa stranke

^lan 9.Pre dono{ewa re{ewa stranci se mora pruìti

mogu}nost da se izjasni o ~iwenicama i okolnostimakoje su va`ne za dono{ewe re{ewa.

JP Slu`beni glasnik Republike Srpske,Bawa Luka, Vojvode Mom~ila 18Telefon/faks: (051) 311-532, 311-545

Ponedeqak, 18. mart 2002. godineBAWA LUKA

Broj 13 God. XI

Pretplata za 2002. godinu iznosi 330 KM- u cenu je ura~unat porez na promet

@iro-ra~uni: 562-099-00004292-34567-162-10000010-81

SLU@BENI GLASNIKREPUBLIKE SRPSKE

Re{ewe se moè doneti bez prethodnog saslu{awastranke samo u slu~ajevima kad je to zakonom dopu{teno.

Na~elo slobodne ocene dokaza

^lan 10.Koje }e ~iwenice uzeti kao dokazane odlu~uje

ovla{}eno slu`beno lice po svom uverewu na osnovusavesne i bri`qive ocene svakog dokaza posebno i svihdokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnogpostupka.

Na~elo samostalnosti u re{avawu

^lan 11.Organ vodi upravni postupak i donosi re{ewe

samostalno, u okviru ovla{}ewa utvr|enog zakonom ilidrugim propisom.

Ovla{}eno slu`beno lice samostalno utvr|uje~iwenice i okolnosti, i na podlozi utvr|enih ~iwenicai okolnosti primewuje zakone i druge propise.

Na~elo dvostepenosti u re{avawu(Pravo na àlbu)

^lan 12.Protiv re{ewa donesenog u prvom stepenu stranka

ima pravo na àlbu. Samo zakonom moè se propisati dau pojedinim upravnim stvarima àlba nije dopu{tena ito ako je na drugi na~in obezbe|ena za{tita prava ipravnih interesa stranke i za{tita zakonitosti.

Ako nema organa uprave drugog stepena, àlba protivprvostepenog re{ewa moè se izjaviti samo kad je tozakonom predvi|eno. Tim zakonom odredi}e se i organkoji }e re{avati po àlbi.

Pod uslovima iz ovog zakona stranka ima pravo naàlbu i kad prvostepeni organ u odre|enom roku nedonese re{ewe po wenom zahtevu, odnosno ne donesere{ewe u postupku pokrenutom po slu`benoj du`nosti, au interesu stranke.

Protiv re{ewa donesenog u drugom stepenu àlbanije dopu{tena.

Na~elo kona~nosti i pravosna`nosti re{ewa

^lan 13.Re{ewe protiv koga se ne moè izjaviti àlba

(kona~no re{ewe), niti pokrenuti upravni spor (pravos-na`no re{ewe), moè se poni{titi, ukinuti ili izmeni-ti samo u slu~ajevima koji su zakonom predvi|eni.

Na~elo ekonomi~nosti postupka

^lan 14.Postupak se vodi brzo i sa {to mawe tro{kova za

stranku i druge u~esnike u postupku, ali tako da se prib-ave svi dokazi potrebni za pravilno utvr|ivawe~iweni~nog stawa i za dono{ewe zakonitog i pravilnogre{ewa.

Na~elo pruàwa pomo}i neukoj stranci

^lan 15.Organ }e se starati da neznawe i neukost stranke i

drugih u~esnika u postupku ne budu na {tetu prava kojaim po zakonu pripadaju.

Na~elo o upotrebi jezika i pisma

^lan 16.Upravni postupak vodi se na jednom od jezika konsti-

tutivnih naroda u skladu sa Ustavom i Zakonom.Pripadnicima drugih konstitutivnih naroda u BiH

kao strankama ili drugim u~esnicima u postupku pripa-da pravo da se sluè svojim jezikom.

Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosnodrugih u~esnika u postupku, organ je duàn da imomogu}i da preko prevodioca prate postupak na svomjeziku, kao i da im pozive i druga pismena dostavqa nawihovom jeziku i pismu.

Stranka i drugi u~esnici u postupku koji nisudràvqani Republike Srpske, a ne znaju jezik na kome sevodi postupak imaju pravo da tok postupka prate prekoprevodioca.

G l a v a II

NADLE@NOST

1. Stvarna i mesna nadle`nost

^lan 17.Stvarna nadle`nost za re{avawe u upravnom postup-

ku odre|uje se po propisima kojim se ure|uje odre|enaupravna oblast ili kojim se odre|uje nadle`nost poje-dinih organa.

Mesna nadle`nost se odre|uje po propisima o teri-torijalnoj podeli i po propisima o organizaciji poje-dinih organa.

^lan 18.Za re{avawe u upravnim stvarima u prvom stepenu

stvarno su nadle`ni organi odre|eni zakonom ilidrugim propisom.

^lan 19.Organ ne moè preuzeti odre|enu upravnu stvar iz

nadle`nosti drugog organa i sam je re{iti, osim ako jeto zakonom predvi|eno i pod uslovima propisanim timzakonom.

Organ nadleàn za re{avawe u odre|enoj upravnojstvari moè na osnovu zakonskog ovla{}ewa prenetire{avawe u toj stvari na drugi organ.

Stvarna i mesna nadle`nost ne mogu se mewati dogov-orom stranaka, dogovorom organa i stranaka, ni dogov-orom organa, osim ako to zakonom nije dozvoqeno.

^lan 20.Mesna nadle`nost se odre|uje:1) u upravnim stvarima koje se odnose na nepokret-

nost-prema mestu gde se nalazi;2) u upravnim stvarima koje se odnose na poslove iz

nadle`nosti dràvnog organa prema sedi{tu organa;3) u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost

preduze}a ili drugog pravnog lica-prema sedi{tu pre-duze}a ili drugog pravnog lica;

4) u upravnim stvarima koje se odnose na delatnostpreduzetnika ili drugog fizi~kog lica koje profesion-alno obavqa delatnost-prema mestu gde se delatnostobavqa;

5) u ostalim upravnim stvarima-prema prebivali{tustranke. Kad ima vi{e stranaka, nadle`nost se odre|ujeprema stranci prema kojoj je zahtev upravqen. Ako stran-ka nema prebivali{te u Republici Srpskoj, nadle`nostse odre|uje prema wenom boravi{tu, a ako nema niboravi{ta-prema wenom posledwem prebivali{tu,odnosno boravi{tu u Republici Srpskoj;

6) ako se mesna nadle`nost ne moè odrediti poodredbama ta~. 1. do 5. ovog ~lana, odre|uje se premamestu gde je nastao povod za vo|ewe postupka.

U stvarima koje se odnose na brod ili vazduhoplov,ili u kojima je povod za vo|ewe postupka nastao na broduili vazduhoplovu, mesna nadle`nost se odre|uje premamati~noj luci broda, odnosno mati~nom pristani{tuvazduhoplova.

^lan 21.Ako su prema odredbama ~l. 19. i 20. ovog zakona

istovremeno mesno nadle`na dva ili vi{e organa,nadleàn }e biti organ koji je prvi pokrenuo postupak.Mesno nadle`ni organi mogu se sporazumeti koji }e odwih voditi postupak.

Svaki mesno nadle`ni organ izvr{i}e na svompodru~ju one radwe postupka koje ne trpe odlagawe.

Strana 2 - Broj 13 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Ponedeqak, 18. mart 2002.

^lan 22.Organ koji je pokrenuo postupak kao mesno nadleàn

zadràva nadle`nost i kad u toku postupka nastupe okol-nosti prema kojima bi bio mesno nadleàn drugi organ.Organ koji je pokrenuo postupak moè ustupiti predmetorganu koji je prema novim okolnostima postao mesnonadleàn, ako se time znatno olak{ava postupaknaro~ito za stranku.

^lan 23.Organ pazi po slu`benoj du`nosti u toku celog pos-

tupka na svoju stvarnu i mesnu nadle`nost.Ako organ na|e da nije nadleàn za rad po odre|enoj

upravnoj stvari, postupi}e na na~in propisan u ~lanu54. st. 3. i 4. ovog zakona.

Ako je nenadle`ni organ izvr{io neku radwu pos-tupka, nadle`ni organ kome je upravna stvar ustupqenaceni}e da li }e neku od tih radwi ponoviti.

2. Stranke sa diplomatskim imunitetom

^lan 24.U pogledu nadle`nosti organa u stvarima u kojima je

stranka stranac koji uìva diplomatski imunitet uRepublici Srpskoj, strana dràva ili me|unarodnaorganizacija, vaè pravila me|unarodnog prava.

U slu~aju sumwe o postojawu i obimu diplomatskogimuniteta, obja{wewe daje republi~ki organ nadleànza poslove uprave.

Slu`bene radwe koje se ti~u lica koja uìvaju diplo-matski imunitet obavqaju se preko republi~kog organanadle`nog za poslove uprave.

3. Prostorno ograni~ewe nadle`nosti

^lan 25.Organ izvr{ava slu`bene radwe u granicama svog

podru~ja.Ako postoji opasnost zbog odlagawa, a slu`benu

radwu bi trebalo izvr{iti izvan granica podru~jaorgana, organ moè izvr{iti radwu i izvan granicasvog podru~ja. On je duàn da o tome odmah obavestiorgan na ~ijem je podru~ju tu radwu izvr{io.

Slu`bena radwa u zgradama i drugim objektima kojekoristi Vojska Republike Srpske vr{i se po prethodnojprijavi nadle`nom vojnom stare{ini i po wegovomodobrewu.

Slu`bene radwe koje se obavqaju na eksteritorijal-nom podru~ju vr{e se preko republi~kog organanadle`nog za poslove uprave.

4. Sukob nadle`nosti

^lan 26.Sukob nadle`nosti izme|u republi~kih organa

uprave, izme|u republi~kih oragana uprave irepubli~kih upravnih organizacija kao i izme|u repub-li~kih upravnih organizacija re{ava Vlada.

^lan 27.Sukob nadle`nosti izme|u organizacionih jedinica

koje vr{e odre|ene upravne poslove iz nadle`nostirepubli~kog organa uprave, re{ava republi~ki organuprave iz ~ije nadle`nosti obavqaju poslove organiza-cione jedinice u sukobu.

^lan 28.Kad se dva organa izjasne kao nadle`ni ili kao nena-

dle`ni za re{avawe u istoj upravnoj stvari, predlog zare{avawe sukoba nadle`nosti podnosi organ koji jeposledwi odlu~ivao o svojoj nadle`nosti, a moè gapodneti i stranka.

Organ koji re{ava sukob nadle`nosti istovremeno}e poni{titi re{ewe koje je u upravnoj stvari doneonenadle`ni organ, odnosno poni{ti}e zakqu~ak kojimse nadle`ni organ izjasnio kao nenadleàn i dostavi}espise predmeta nadle`nom organu.

Protiv re{ewa kojim se odlu~uje o sukobunadle`nosti stranka ne moè izjaviti posebnu àlbu nivoditi upravni spor.

Odredba ~lana 21. stav 2. ovog zakona shodno seprimewuje u slu~aju sukoba nadle`nosti.

^lan 29.Ako organ u sukobu smatra da mu je re{ewem kojim je

odlu~eno o sukobu nadle`nosti povre|eno neko pravo,moè izjaviti àlbu.

Ako je o sukobu re{ila Vlada ili sud, àlba nijedopu{tena.

Ako organ nadleàn za re{avawe po àlbi izprethodnog stava utvrdi da re{ewe o sukobu nije zasno-vano na propisima, raspravi}e odnose koji su usled toganastali izme|u organa koji se àlio i organa koji jere{ewem o sukobu nadle`nosti ogla{en za nadle`nog,vode}i ra~una o pravima koja po odgovaraju}im propisi-ma pripadaju organu koji se àlio. Re{ewe doneseno poàlbi smatra se prvostepenim re{ewem.

5. Pravna pomo}

^lan 30.Za izvr{ewe pojedinih radwi u postupku koje treba

preduzeti izvan podru~ja nadle`nog organa, taj organ }ezamoliti nadle`ni organ na ~ijem se podru~ju radwa imapreduzeti.

Organ nadleàn za re{avawe u upravnoj stvarimoè, radi lak{eg i brèg obavqawa radwe ili izbe-gavawa nepotrebnih tro{kova, obavqawe pojedine radweu postupku poveriti odgovaraju}em drugom organuovla{}enom za preduzimawe takve radwe.

^lan 31.Organi su du`ni da jedni drugima ukazuju pravnu

pomo} u upravnom postupku. Ta pomo} se traìslu`benom zamolnicom.

Zamoqeni organ iz stava 1. ovog ~lana, duàn je dapostupi po zamolnici bez odlagawa a najkasnije u rokuod 30 dana od dana prijema slu`bene zamolnice.

Pravna pomo} za izvr{ewe pojedinih radwi u pos-tupku moè se traìti od suda u skladu sa posebnimpropisima. Izuzetno, organ moè traìti od suda da mudostavi spise koji su potrebni za vo|ewe upravnog pos-tupka. Sud je duàn postupiti po tom zahtevu ako se timene ometa sudski postupak. Sud moè odrediti rok u komemu se spisi moraju vratiti.

Za pravnu pomo} u odnosu sa inostranim organimavaè inostrane odredbe me|unarodnih ugovora, a ako tihugovora nema primewuje se na~elo uzajamnosti. U slu~ajusumwe o postojawu uzajamnosti, obja{wewe daje repub-li~ki organ nadleàn za poslove uprave.

Organi ukazuju pravnu pomo} inostranim organimana na~in utvr|en zakonom. Organ }e uskratiti pravnupomo} ako se traì obavqawe radwe koja je protivnajavnom poretku. Radwa koja je predmet molbe inostranogorgana moè se izvr{iti i na na~in koji zahteva inos-trani organ, ako takav postupak nije protivan javnomporetku.

Ako me|unarodnim ugovorima nije predvi|enamogu}nost neposrednog op{tewa s inostranim organima,organi op{te s inostranim organima preko republi~kogorgana uprave nadle`nog za poslove uprave.

6. Izuze}e

^lan 32.Slu`beno lice koje re{ava ili obavqa pojedine

radwe u postupku, izuze}e se ako je:1) u predmetu u kome se vodi postupak stranka,

saovla{}enik, odnosno saobveznik, svedok, ve{tak,punomo}nik, ili zakonski zastupnik stranke;

2) sa strankom, zastupnikom ili punomo}nikomstranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobo~noj

Ponedeqak, 18. mart 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 13 - Strana 3

liniji do ~etvrtog stepena zakqu~no, bra~ni drug ilisrodnik po tazbini do drugog stepena zakqu~no, pa ionda kad je brak prestao;

3) sa strankom, zastupnikom ili pomo}nikom strankeu odnosu staraoca, usvojioca, usvojenika ili hranioca;

4) u prvostepenom postupku u~estvovalo u vo|ewupostupka ili u dono{ewu re{ewa.

^lan 33.Slu`beno lice koje re{ava u odre|enoj upravnoj

stvari ili koje obavqa odre|enu radwu u postupku, ~imsazna da postoji neki od razloga za izuze}e iz ~lana 32.ovog zakona, du`no je da prekine svaki daqi rad na pred-metu i da o tome obavesti organ nadleàn za re{avawe oizuze}u. Ako slu`beno lice smatra da postoje druge okol-nosti koje opravdavaju wegovo izuze}e, obavesti}e o tomeisti organ, ne prekidaju}i rad.

^lan 34.Stranka moè zahtevati izuze}e slu`benog lica kad

postoje razlozi navedeni u ~lanu 32. ovog zakona, kao ikad postoje druge okolnosti koje dovode u sumwu wegovunepristrasnost. U svom zahtevu stranka mora navestiokolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od razlogaza izuze}e.

Slu`beno lice za koje je stranka zahtevala izuze}e izbilo kog razloga navedenog u ~lanu 32. ovog zakona nemoè do dono{ewa zakqu~ka o tom zahtevu obavqatiradwe u postupku, osim onih koje ne trpe odlagawe.

^lan 35.O izuze}u slu`benog lica odlu~uje funkcioner koji

rukovodi tim organom.O izuze}u funkcionera koji rukovodi organom

uprave odlu~uje Vlada.O izuze}u se odlu~uje zakqu~kom.

^lan 36.U zakqu~ku o izuze}u odredi}e se slu`beno lice koje

}e re{avati u upravnoj stvari, odnosno obavqati poje-dine radwe u postupku u predmetu u kome je izuze}eodre|eno.

Protiv zakqu~ka kojim se odre|uje izuze}e nijedopu{tena posebna àlba.

^lan 37.Odredbe ovog zakona o izuze}u shodno se primewuju i

na zapisni~ara.Zakqu~ak o izuze}u zapisni~ara donosi slu`beno

lice koje vodi postupak.

G l a v a III

STRANKA I WENO ZASTUPAWE

1. Stranka

^lan 38.Stranka je lice po ~ijem je zahtevu pokrenut postupak

ili protiv koga se vodi postupak, ili koje radi za{titesvojih prava ili pravnih interesa ima pravo da u~estvu-je u postupku.

^lan 39.Stranka u upravnom postupku moè biti svako

fizi~ko i pravno lice.Dràvni organ, organizacija, naseqe, grupa lica i

drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica, mogu bitistranke ako mogu biti nosioci prava i obaveza ilipravnih interesa o kojima se re{ava u upravnom postup-ku.

Stranka moè biti i sindikalna organizacija, ako sepostupak odnosi na neko pravo ili pravni interes ~lanate organizacije.

^lan 40.Javni tuìlac, javni pravobranilac i drugi

dràvni organi kad su zakonom ovla{}eni da u postupkuzastupaju javni interes, imaju u granicama tihovla{}ewa prava i du`nosti stranke.

Organi iz stava 1. ovog ~lana ne mogu u postupkuimati {ira ovla{}ewa nego {to ih imaju stranke, osimako su im takva ovla{}ewa data zakonom.

2. Procesna sposobnost i zakonski zastupnik

^lan 41.Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moè

sama obavqati radwe u postupku (procesna sposobnost).Za procesno nesposobno lice radwe u postupku

obavqa wegov zakonski zastupnik. Zakonski zastupnik seodre|uje na osnovu zakona ili aktom nadle`nogdràvnog organa donesenim na osnovu zakona.

Pravno lice obavqa radwe u postupku preko svogpredstavnika, odnosno zakonskog zastupnika.Predstavnik, odnosno zakonski zastupnik pravnog licaodre|uje se op{tim aktom tog pravnog lica, ako nijeodre|en zakonom ili aktom nadle`nog dràvnog organadonesenim na osnovu zakona.

Dràvni organ obavqa radwe u postupku prekozakonom ili drugim propisom ovla{}enog predstavnika,organizacija koja nema svojstvo pravnog lica-preko licakoje se odre|uje prema op{tem aktu organizacije, a nase-qe, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica-preko lica koje oni ovlaste, ako posebnim propisom nijedruk~ije odre|eno.

Kad organ ustanovi da zakonski zastupnik lica podstarateqstvom ne pokazuje potrebnu pa`wu u zastupawu,obavesti}e o tome organ starateqstva.

^lan 42.U toku celog postupka organ }e po slu`benoj

du`nosti paziti da li lice koje se pojavquje kao strankamoè biti stranka u postupku, i da li stranku zastupawen zakonski zastupnik, odnosno ovla{}eni predstav-nik.

Ako u toku postupka nastupi smrt stranke, odnosnoprestanak pravnog lica postupak se moè obustaviti ilinastaviti, zavisno od prirode upravne stvari koja jepredmet postupka. Ako prema prirodi stvari postupakne moè da se nastavi, organ }e obustaviti postupakzakqu~kom protiv kog je dopu{tena posebna àlba.

3. Privremeni zastupnik

^lan 43.Ako procesno nesposobna stranka nema zakonskog

zastupnika, ili ako neku radwu treba preduzeti protivlica ~ije je prebivali{te, odnosno boravi{te nepozna-to, a koje nema punomo}nika, organ }e postaviti takvojstranci privremenog zastupnika ako to traì hitnostpredmeta, a postupak se mora sprovesti. Taj organ }eodmah izvestiti o tome organ starateqstva, a ako jeprivremeni zastupnik postavqen licu ~ije je prebi-vali{te, odnosno boravi{te nepoznato, objavi}e svojzakqu~ak na oglasnoj tabli organa.

Ako pravno lice, organizacija, naseqe, grupa lica idrugi koji nemaju svojstvo pravnog lica nemaju zakonskogzastupnika, ovla{}enog predstavnika ili punomo}nika,organ, pod uslovima iz stava 1. ovog ~lana postavi}e tojstranci privremenog zastupnika i o tome }e je odmahobavestiti. Pravnom licu se privremeni zastupnikpostavqa, po pravilu iz reda slu`benih lica togpravnog lica.

Na na~in predvi|en u st. 1. i 2. ovog ~lana postavi}ese privremeni zastupnik i kad treba izvr{iti radwukoja se ne moè odloìti, a stranku, odnosno wenogzakonskog zastupnika, ovla{}enog predstavnika ilipunomo}nika nije mogu}e blagovremeno pozvati. O tome}e se stranka, zakonski zastupnik, ovla{}eni pred-stavnik ili punomo}nik odmah obavestiti.


Lice koje se postavqa za privremenog zastupnikadu`no se primiti zastupawa, a zastupawe moè odbitisamo iz razloga koji su predvi|eni posebnim propisima.Privremeni zastupnik u~estvuje samo u postupku za kojije izri~ito postavqen, i to dok se ne pojavi zakonski zas-tupnik ili ovla{}eni predstavnik, odnosno sama stran-ka ili wen punomo}nik.

4. Zajedni~ki predstavnik i zajedni~ki punomo}nik

^lan 44.Dve ili vi{e stranaka mogu, ako posebnim propisom

nije druk~ije odre|eno, u istom predmetu istupati zajed-ni~ki. One su u tom slu~aju du`ne da nazna~e ko }e od wihistupati kao wihov zajedni~ki predstavnik, ili }epostaviti zajedni~kog punomo}nika.

Organ moè, ako to ne zabrawuje poseban propis,odrediti zakqu~kom strankama koje u postupku u~estvujusa istovetnim zahtevima da u odre|enom roku nazna~e ko}e ih izme|u wih predstavqati, ili da postave zajed-ni~kog punomo}nika. Ako stranke po takvom zakqu~ku nepostupe, ovla{}enog predstavnika ili zajedni~kogpunomo}nika moè odrediti organ, u kom slu~aju zajed-ni~ki predstavnik, odnosno zajedni~ki punomo}nikzadràva to svojstvo sve dok stranke ne postave drugog.Protiv tog zakqu~ka stranke imaju pravo na posebnuàlbu, koja ne odlaè izvr{ewe zakqu~ka.

I u slu~aju odre|ivawa zajedni~kog predstavnika,odnosno zajedni~kog punomo}nika, svaka strankazadràva pravo da istupa kao stranka u postupku i dadaje izjave, kao i da samostalno izjavquje àlbu ikoristi druga pravna sredstva.

5. Punomo}nik

^lan 45.Stranka, odnosno wen zakonski zastupnik moè

odrediti punomo}nika koji }e je zastupati u postupku,osim u radwama u kojima je potrebno da sama stranka dajeizjave.

Radwe u postupku koje punomo}nik preduzima ugranicama punomo}i imaju isto pravno dejstvo kao da ihje preduzela sama stranka, odnosno wen zakonski zastup-nik.

I pored punomo}nika, sama stranka moè davatiizjave, a one se mogu od we i neposredno traìti.

Stranka koja je prisutna kad wen punomo}nik dajeusmenu izjavu, moè neposredno posle date izjave izmeni-ti ili opozvati izjavu svog punomo}nika. Ako u pis-menim ili usmenim izjavama koje se ti~u ~iwenica pos-toji nesaglasnost izme|u izjava stranke i wenogpunomo}nika, organ }e ceniti obe izjave u smislu ~lana10. ovog zakona.

^lan 46.Punomo}nik moè biti svako lice koje je potpuno

poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripis-arstvom.

Ako se kao punomo}nik pojavi lice koje se bavinadripisarstvom, organ }e takvom licu uskratiti daqezastupawe i o tome }e odmah obavestiti stranku inadle`nog javnog tuìoca.

Protiv zakqu~ka o uskra}ivawu zastupawa moè seizjaviti posebna àlba koja ne odlaè izvr{ewezakqu~ka.

^lan 47.Punomo} se moè dati pismeno ili usmeno na zapis-

nik. Ako se u toku postupka ne sastavqa zapisnik ousmenoj punomo}i stavi}e se zabele{ka u spisu predmeta.

Stranka koja nije pismena ili nije u stawu da sepotpi{e stavi}e na pismenu punomo} umesto potpisaotisak kaìprsta.

Izuzetno, slu`beno lice koje vodi postupak iliobavqa pojedine radwe u postupku moè dopustiti da u

ime stranke, kao wen punomo}nik, izvr{i odre|enuradwu bez priloène punomo}i ~lan wene porodice ilidoma}instva ili lice koje je u radnom odnosu sa wom, akonema sumwe u postojawe i obim punomo}i. Ako takvolice postavi zahtev za pokretawe postupka ili u tokupostupka da izjavu suprotnu ranijoj izjavi stranke, odwega }e se zatraìti da u odre|enom roku naknadno pod-nese punomo}.

^lan 48.Punomo} se moè dati u obliku privatne isprave.Ako je punomo} data u obliku privatne isprave, pa se

posumwa u wenu istinitost, moè se narediti da se pod-nese overena punomo}.

Pravilnost punomo}i ispituje se po slu`benojdu`nosti, a nedostaci pismene punomo}i otklawaju seshodno odredbi ~lana 56. ovog zakona, pri ~emu slu`benolice moè dopustiti punomo}niku sa neurednompunomo}i da izvr{i hitne radwe u postupku.

^lan 49.Za obim punomo}i merodavna je sadrìna punomo}i.

Punomo} se moè dati za ceo postupak ili samo za poje-dine radwe, a moè se i vremenski ograni~iti.

Punomo} ne prestaje smr}u stranke, gubitkom weneprocesne sposobnosti ili promenom wenog zakonskogzastupnika, ali pravni sledbenik stranke, odnosno wennovi zakonski zastupnik moè opozvati raniju punomo}.

Na pitawa u vezi sa punomo}i koja nisu ure|enaodredbama ovog zakona shodno se primewuju odredbezakona o parni~nom postupku.

^lan 50.Odredbe ovog zakona koje se odnose na stranke, shod-

no se primewuju i na wihove zakonske zastupnike,ovla{}ene predstavnike, punomo}nike, privremene zas-tupnike, zajedni~ke predstavnike i zajedni~kepunomo}nike.

^lan 51.Stranci }e se dozvoliti da u upravnim stvarima za

koje se traì sru~no poznavawe pitawa u vezi sa predme-tom postupka dovede stru~no lice koje }e joj davatiobave{tewa i savete (stru~ni pomaga~). To lice ne zas-tupa stranku.

Stranka ne moè dovesti kao stru~nog pomaga~a licekoje nije poslovno sposobno ili koje se bavi nadripis-arstvom.

G l a v a IV

OP[TEWE ORGANA I STRANAKA

1. Podnesci

^lan 52.Podnescima se podrazumevaju zahtevi, obrasci koji

se koriste za automatsku obradu podataka, predlozi, pri-jave, molbe, àlbe, prigovori i druga saop{tewa kojimase stranke obra}aju organima.

Podnesci se, po pravilu, predaju neposredno ili{aqu po{tom pismeno, ili se usmeno saop{tavaju nazapisnik, a mogu se, izjavqivati i telegrafski, odnosnotelefaksom. Kratka i hitna saop{tewa mogu se dati itelefonom, ako je to po prirodi stvari mogu}e.

^lan 53.Podnesak se predaje organu nadle`nom za prijem pod-

neska, a moè se predati svakog radnog dana u tokuradnog vremena. Za usmene podneske koji nisu vezanirokom ili nisu neodlo`ni, moè se odrediti da sepredaju u samo odre|ene sate u toku radnog vremena,odnosno u odre|ene dane. Vreme za predaju takvih podne-saka objavquje svaki organ u svojim prostorijama na vid-nom mestu.


^lan 54.Organ koji je nadleàn za prijem podneska, duàn je

primiti podnesak koji mu se predaje, odnosno uzeti nazapisnik podnesak koji mu se usmeno saop{tava.

Slu`beno lice koje primi podnesak du`no je nausmeni zahtev podnosioca da mu potvrdi prijem podnes-ka.

Ako organ nije nadleàn za prijem podneska,slu`beno lice tog organa }e upozoriti na to podnosiocai uputiti ga organu nadle`nom za prijem. Ako podnosi-lac i pored toga zahteva da se wegov podnesak primi,slu`beno lice je du`no da primi takav podnesak. Akoorgan na|e da nije nadleàn za rad po takvom podnesku,done}e zakqu~ak kojim }e odbaciti podnesak zbog nena-dle`nosti.

Kad organ po{tom dobije podnesak za ~iji prijemnije nadleàn, a nesumwivo je koji je organ nadleàn zaprijem, posla}e podnesak bez odlagawa nadle`nomorganu, odnosno sudu i o tome }e obavestiti stranku. Akoorgan koji je dobio podnesak ne moè da utvrdi koji jeorgan nadleàn za rad po podnesku, done}e bez odlagawazakqu~ak kojim }e odbaciti podnesak zbognenadle`nosti i zakqu~ak odmah dostaviti stranci.

Protiv zakqu~ka donesenog po odredbama stavova 3.i 4. ovog ~lana dopu{tena je posebna àlba.

Ako organ po{tom dobije tu`bu za pokretaweupravnog spora, dostavi}e je bez odlagawa nadle`nomsudu, o ~emu }e obavestiti podnosioca tu`be.

^lan 55.Podnesak mora biti razumqiv i da bi se po wemu

moglo postupati treba da sadrì: ozna~ewe organa komese upu}uje, predmet na koji se odnosi, zahtev, odnosnopredlog, ko je zastupnik, punomo}nik ili predstavnikako ga ima, kao i ime i prezime i prebivali{te, odnosnoboravi{te (adresa) ili firmu i sedi{te podnosioca,zastupnika, punomo}nika ili predstavnika.

Podnosilac je duàn da svojeru~no potpi{e podne-sak. Izuzetno, podnesak moè umesto podnosioca pot-pisati wegov bra~ni drug, jedan od wegovih roditeqa,sin ili k}i, ili advokat koji je po ovla{}ewu strankesastavio podnesak. Lice koje je potpisalo podnesakdu`no je da na podnesku potpi{e svoje ime i stavi svojuadresu.

Ako je podnosilac nepismen ili nije u stawu da sepotpi{e, potpisa}e ga drugo pismeno lice, koje }e pot-pisati i svoje ime i navesti svoju adresu.

^lan 56.Ako podnesak sadrì neki formalni nedostatak koji

spre~ava postupawe po podnesku, ili ako je nerazumqivili nepotpun, organ koji je primio takav podnesaku~ini}e sve {to treba da se nedostaci otklone i odre-di}e podnosiocu rok u kome je duàn da to u~ini. To semoè saop{titi podnosiocu telefonom ili usmeno akose podnosilac zatekne kod organa koji saop{tava da pod-nesak sadrì nedostatke. O u~iwenom saop{tewu organ}e staviti zabele{ku na spisu.

Ako podnosilac otkloni nedostatke u odre|enomroku, smatra}e se da je podnesak bio od po~etka uredan.Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u odre|enomroku, pa se usled toga ne moè po podnesku postupati,organ }e zakqu~kom odbaciti takav podnesak kaoneuredan. Na ovu posledicu podnosilac }e se naro~itoupozoriti u pozivu za ispravku podneska. Protiv togzakqu~ka dozvoqena je posebna àlba.

Kad je podnesak poslat telegrafski, odnosno tele-faksom ili je primqeno saop{tewe telefonom, pa seposumwa da je podnesak podnelo lice ~ije je ime ozna~enona telegrafskom podnesku, odnosno telefaksom, odnosnoda poti~e od lica koje je u saop{tewu telefonom dalosvoje ime, organ }e pokrenuti postupak za utvr|ivawe tih~iwenica, pa ako se one utvrde, odnosno ako se nedostacine otklone postupi}e se na na~in propisan u stavu 2.ovog ~lana. Protiv zakqu~ka organa kojim se podnesakodbacuje moè se izjaviti posebna àlba.

^lan 57.Ako podnesak sadrì vi{e zahteva koji se moraju

re{avati odvojeno, organ koji primi podnesak uze}e ure{avawe zahteve za ~ije je re{avawe nadleàn, a saostalim zahtevima postupi}e u smislu ~lana 54. stav 4.ovog zakona.

2. Pozivawe

^lan 58.Organ je ovla{}en da poziva lice ~ije je prisustvo u

postupku potrebno, koje ima prebivali{te, odnosnoboravi{te na wegovom podru~ju. Po pravilu pozivati sene moè radi dostavqawa re{ewa i zakqu~aka, ili radisaop{tewa koja se mogu uputiti po{tom ili na drugina~in pogodniji za lice kome se saop{tewe trebadostaviti.

Na usmenu raspravu moè biti pozvano lice koje imaprebivali{te, odnosno boravi{te izvan podru~jaorgana koji vodi postupak, ako se time postupak ubrzavaili olak{ava, a dolazak ne prouzrokuje ve}e tro{koveili ve}i gubitak vremena za pozvanog.

Pozivawe se vr{i pismenim pozivom, ako posebnimpropisima nije predvi|en drugi na~in.

^lan 59.U pismenom pozivu ozna~i}e se naziv organa koji je

izdao poziv, ime i prezime i adresa lica koje se poziva,mesto, dan, a kad je to mogu}e i sat dolaska pozvanog,predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu (kao stran-ka, svedok, ve{tak itd.), i koja pomo}na sredstva i dokazepozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U pozivu semora navesti da li je pozvano lice du`no da do|e li~noili moè poslati punomo}nika koji }e ga zastupati iupozori}e se da je u slu~aju spre~enosti da se odazovepozivu du`no da izvesti organ koji je izdao poziv.Pozvani }e se isto tako upozoriti na posledice ako se neodazove pozivu, ili ne izvesti da je spre~en da do|e.

U pozivu na usmenu raspravu stranka se moè pozvatida podnese pismene i druge dokaze, a moè se upozoriti ida moè povesti svedoke na koje namerava da se pozove.

Kad to dopu{ta priroda stvari, moè se ostaviti navoqu pozvanom licu da umesto li~nog dolaska preda doodre|enog dana potrebnu pismenu izjavu.

^lan 60.Prilikom pozivawa organ }e voditi ra~una o tome

da se lice ~ije je prisustvo potrebno, pozove da do|e uvreme koje }e najmawe ometati pozvanog u obavqawuwegovog redovnog posla.

Niko ne moè biti pozvan da do|e u toku no}i, osimako je re~ o hitnim i neodlo`nim merama.

^lan 61.Pozvano lice du`no je da se odazove pozivu.Ako je pozvano lice zbog bolesti ili drugog oprav-

danog razloga spre~eno da do|e, du`no je odmah po prije-mu poziva da o tome izvesti organ koji je izdao poziv, aako je razlog spre~enosti nastao kasnije odmah po nas-tanku razloga.

Ako se lice kome je poziv li~no dostavqen (~lan 75.)ne odazove pozivu a izostanak ne opravda, moè bitiprivedeno, a pored toga i ka`weno nov~anom kaznom do50 KM. Ove }e se mere primeniti samo ako je u pozivubilo ozna~eno da }e se one primeniti. Ako su usled neo-pravdanog izostanka pozvanog lica nastali tro{kovi upostupku, moè se odrediti da te tro{kove snosi licekoje je izostalo. Zakqu~ak o privo|ewu, o izricawu kazneili pla}awu tro{kova, donosi slu`beno lice koje vodipostupak u saglasnosti sa slu`benim licem ovla{}enimza re{avawe upravne stvari, a kod zamoqenog organa usaglasnosti sa stare{inom tog organa, odnosno saslu`benim licem ovla{}enim za re{avawe u sli~nimupravnim stvarima. Protiv tog zakqu~ka dopu{tena jeposebna àlba.


Ako se pozivu ne odazove pripadnik Vojske RepublikeSrpske, organ }e se obratiti nadle`noj komandi toglica sa zahtevom da se ono dovede, a moè ga kazniti postavu 3. ovog ~lana, odnosno odrediti da snosi tro{kovekoje je svojim nedolaskom prouzrokovalo.

3. Zapisnik

^lan 62.O usmenoj raspravi ili drugoj va`nijoj radwi u pos-

tupku, kao i o va`nijim usmenim izjavama stranaka ilitre}ih lica u postupku, sastavqa se zapisnik.

O mawe va`nim radwama i izjavama stranaka itre}ih lica koja nemaju bitnog uticaja na re{avawe uupravnoj stvari, o upravqawu tokom postupka, osaop{tewima, slu`benim opaàwima, usmenim uput-stvima i nalazima, kao i okolnostima koje se ti~uunutra{weg rada organa kod koga se vodi postupak, ne}ese, po pravilu, sastavqati zapisnik ve} }e se u samomspisu staviti zabele{ka, koju potvr|uje slu`beno licekoje ju je stavilo, uz oznaku datuma. Ne mora se sas-tavqati zapisnik ni o onim usmenim zahtevima strankeo kojima se odlu~uje po skra}enom postupku, a kojima seudovoqava, ve} se takvi zahtevi mogu samo evidentiratina propisan na~in.

^lan 63.U zapisnik se unosi: naziv organa koji obavqa radwu,

mesto gde se obavqa radwa, dan i sat kad se obavqa, pred-met u kome se ona obavqa i imena slu`benih lica,prisutnih stranaka i wihovih zastupnika, punomo}nikaili predstavnika.

Zapisnik treba da sadrì ta~no i kratko tok isadràj izvr{enih radwi u postupku, kao i datih izjava.Pri tom zapisnik treba da se ograni~i na ono {to seti~e same upravne stvari koja je predmet postupka. Uzapisniku se navode sve isprave koje su u bilo koju svrhuupotrebqene na usmenoj raspravi. Prema potrebi, teisprave se prilaù zapisniku.

Izjave stranaka, svedoka, ve{taka i drugih lica kojau~estvuju u postupku, a koje su od zna~aja za re{avawe uupravnoj stvari, upisuju se u zapisnik {to ta~nije, aprema potrebi i wihovim re~ima. U zapisnik se upisujui svi zakqu~ci koji se u toku izvr{ewa radwe donesu.

Ako se saslu{awe vr{i preko tuma~a ili prevodio-ca, ozna~i}e se na kom je jeziku saslu{ani govorio i ko jebio tuma~ ili prevodilac.

Zapisnik se vodi u toku vr{ewa slu`bene radwe. Akose radwa ne moè istog dana zavr{iti, une}e se svakogdana posebno u isti zapisnik ono {to je tog dana ura|enoi to }e se propisno potpisati.

Ako se radwa o kojoj se vodi zapisnik nije moglaizvr{iti bez prekida, u zapisniku }e se ozna~iti da jebilo prekida.

Ako su u toku radwe izra|eni ili pribavqeniplanovi, skice, crteì, fotografije i sli~no, overi}e sei prikqu~iti zapisniku.

Propisima se moè odrediti da se zapisnik uodre|enim stvarima moè voditi u vidu kwige ilidrugih sredstava evidencije.

^lan 64.Zapisnik mora biti vo|en uredno i u wemu se ne sme

ni{ta brisati. Mesta koja su precrtana do zakqu~ewazapisnika moraju ostati ~itqiva i overena potpisomslu`benog lica koje rukovodi radwom postupka.

U ve} potpisanom zapisniku ne sme se ni{ta doda-vati ni mewati. Dopuna u ve} zakqu~enom zapisnikuunosi se u dodatak zapisnika.

^lan 65.Pre zakqu~ewa zapisnik }e se pro~itati saslu{anim

licima i ostalim licima koja u~estvuju u postupku. Talica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stavesvoje primedbe. Na kraju zapisnika }e se navesti da jezapisnik pro~itan i da nisu stavqene nikakve primedbe,

ili ako jesu, ukratko }e se upisati sadràj primedbi.Zatim }e zapisnik potpisati lice koje je u~estvovalo uradwi, a na kraju }e ga overiti slu`beno lice koje jerukovodilo radwom kao i zapisni~ar ako ga je bilo.

Ako zapisnik sadrì saslu{awe vi{e lica, svako }ese od wih potpisati ispod onog dela zapisnika gde jeupisana wegova izjava.

Ako su vr{ena suo~ewa, deo zapisnika o tome pot-pisa}e lica koja su suo~ena.

Ako se zapisnik sastoji od vi{e listova, oni }e seozna~iti rednim brojevima, svaki list }e na kraju svojimpotpisom overiti slu`beno lice koje rukovodi radwompostupka i lice ~ija je izjava upisana na kraju lista.

Dopune ve} zakqu~enog zapisnika ponovo }e se pot-pisati i overiti.

Ako lice koje treba da potpi{e zapisnik nije pis-meno, ili ne moè da pi{e potpisa}e ga pismeno licekoje }e staviti svoj potpis. To ne moè biti slu`benolice koje rukovodi radwom postupka, niti zapisni~ar.

Ako neko lice ne}e da potpi{e zapisnik, ili seudaqi pre zakqu~ewa zapisnika, to }e se upisati u zapis-nik i navesti razlog zbog kojeg je potpis uskra}en.

^lan 66.Zapisnik sastavqen u skladu sa odredbama ~lana 65.

ovog zakona jeste javna isprava. Zapisnik je dokaz o tokui sadrìni radwe postupka i datih izjava, osim onihdelova zapisnika na koje je saslu{ano lice staviloprimedbu da nisu pravilno sastavqeni.

Dozvoqeno je dokazivati neta~nost zapisnika.

^lan 67.Kad u postupku re{ava kolegijalni organ, o ve}awu i

glasawu sastavqa se poseban zapisnik. Kad je u postupkupo àlbi jednoglasno odlu~eno, ne mora se sastavitizapisnik o ve}awu i glasawu, ve} se o tome moè stavitisamo zabele{ka na spisu.

U zapisnik o ve}awu i glasawu upisuju se, poredpodataka o li~nom sastavu kolegijalnog organa,ozna~ewe predmeta o kome se radi i kratak sadràj onoga{to je re{eno, kao i izdvojena mi{qewa ako ih je bilo.Taj zapisnik potpisuje lice koje predsedava izapisni~ar.

4. Razgledawe spisa i obave{tavawe o toku postupka

^lan 68.Stranke koje imaju pravo da razgledaju spise pred-

meta i da o svom tro{ku prepi{u, odnosno fotokopira-ju potrebne spise. Razgledawe i prepisivawe, odnosnofotokopirawe vr{i se pod nadzorom slu`benog lica.

Pravo da razgleda spise i da o svom tro{ku prepi{e,odnosno fotokopira pojedine spise ima i svako tre}elice koje u~ini verovatnim svoj pravni interes.

Zahtev za razgledawe i prepisivawe, odnosnofotokopirawe spisa moè se staviti i usmeno. Organmoè traìti od lica iz stava 2. ovog ~lana da pismenoili usmeno na zapisnik obrazloì postojawe svogpravnog interesa.

Ne mogu se razgledati, prepisivati, odnosnofotokopirati: zapisnik o ve}awu i glasawu, slu`benireferati i nacrti re{ewa, kao ni spisi koji se vode kaopoverqivi, ako bi se time mogla osujetiti svrha postup-ka, ili ako se protivi javnom interesu ili opravdanominteresu jedne od stranaka ili tre}ih lica.

Stranka i svako tre}e lice koje u~ini verovatnimsvoj pravni interes u predmetu, kao i zainteresovanidràvni organi, imaju pravo da budu obave{teni o tokupostupka.

Protiv odbijawa zahteva iz st. 1. do 5. ovog ~lanadopu{tena je posebna àlba i kad zakqu~ak nije donesenpismeno. @alba se moè izjaviti odmah po saop{tewu, anajkasnije u roku od 24 sata od saop{tavawa. O àlbi semora odlu~iti u roku od 48 sati od sata izjavqivawaàlbe.


G l a v a V

DOSTAVQAWE

1. Na~in dostavqawa

^lan 69.Dostavqawe pismena (poziva, re{ewa, zakqu~aka i

drugih slu`benih spisa) vr{i se po pravilu, tako {to sepismeno predaje licu kome je nameweno.

Dostavqawe se vr{i po{tom, odnosno telefaksomili ga vr{i organ preko svog slu`benog lica. Lice komese pismeno treba dostaviti moè biti pozvano radidostavqawa samo izuzetno kad to zahteva priroda ilizna~aj pismena koje se treba uru~iti.

Na~in dostavqawa odre|uje organ ~ija se pismenadostavqaju.

^lan 70.Dostavqawe se vr{i radnim danom i to dawu.Organ ~ije se pismeno treba dostaviti moè iz

naro~ito va`nih razloga odrediti da se dostavqaweizvr{i i u neradne dane, a i no}u ako je to neodlo`nopotrebno.

Dostavqawe po{tom moè se vr{iti i u neradnedane.

^lan 71.Dostavqawe se vr{i, po pravilu, u stanu ili na rad-

nom mestu, a advokatu u wegovoj advokatskoj kancelariji.Dostavqawe se moè izvr{iti i izvan prostorija

navedenih u stavu 1. ovog ~lana, ako lice kome se pismenodostavqa pristane da ga primi, a ako tih prostorijanema, tom licu se moè izvr{iti dostavqawe gde god seono zatekne.

2. Posredno dostavqawe

^lan 72.Kad se lice kome se dostavqawe treba izvr{iti ne

zatekne u svom stanu, dostavqawe se vr{i predajom pis-mena nekom od odraslih ~lanova wegovog doma}instva, aako se ni oni ne zateknu, onda nastojniku zgrade ili suse-du, ako oni na to pristanu.

Ako se pismeno dostavqa na radnom mestu, a lice nakoje se odnosi tu se ne zatekne, dostavi}e se licu koje jena istom mestu zaposleno, ako ono pristane da ga primi.Dostavqawe advokatu moè se izvr{iti i predajom pis-mena licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji.

Dostavqawe po st. 1. i 2. ovog ~lana ne moè seizvr{iti licu koje u istom postupku u~estvuje sa suprot-nim interesom.

^lan 73.Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno treba

dostaviti odsutno i da mu lica navedena u ~lanu 72. ovogzakona ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno }e sevratiti organu koji ga je izdao, uz nazna~ewe gde seodsutni nalazi.

Ako se prebivali{te, odnosno boravi{te lica komese pismeno dostavqa, ne moè utvrditi, organ koji jeizdao pismeno postavi}e tom licu privremenog zastup-nika u smislu ~lana 43. ovog zakona i wemu }e dostavitipismeno.

^lan 74.Ako se dostavqawe ne moè izvr{iti ni na na~in

propisan u ~lanu 72. ovog zakona, a nije utvr|eno da jelice kome se pismeno dostavqa odsutno, dostavqa~ }epredati pismeno nadle`nom organu na ~ijem se podru~junalazi prebivali{te, odnosno boravi{te lica kome sepismeno dostavqa, ili po{ti u wegovom prebivali{tu,odnosno boravi{tu, ako se dostavqawe vr{i po{tom.Na vratima stana ili poslovne prostorije lica kome sepismeno dostavqa, dostavqa~ }e pribiti pismenosaop{tewe o tome gde se pismeno nalazi i time se smatra

da je dostavqawe izvr{eno. Na saop{tewu i na samompismenu koje se dostavqa dostavqa~ }e ozna~iti razlogtakvog dostavqawa kao i dan kad je saop{tewe pribio navrata i potpisat }e ga.

O dostavqawu izvr{enom na na~in propisan u stavu1. ovog ~lana obavesti}e se organ koji je odrediodostavqawe.

3. Obavezno li~no dostavqawe

^lan 75.Dostavqawe se mora izvr{iti li~no licu kome je

pismeno nameweno kad je takvo dostavqawe odre|enoovim zakonom ili drugim propisom, kad od danadostavqawa po~iwe te}i rok koji se ne moèproduàvati, ili kad to odredi organ. Smatra se da jeizvr{eno li~no dostavqawe advokatu i predajom pisme-na licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji.

Kad lice kome se pismeno treba li~no dostaviti nezatekne u stanu, na radnom mestu ili se u advokatskojkancelariji ne zatekne ni lice koje je u woj zaposleno,dostavqa~ }e saznati kad i na kom mestu ga moè na}i, pa}e mu kod nekog od lica navedenih u ~lanu 72. ovog zakonaostaviti pismeno obave{tewe da u odre|eni dan i satbude u svom stanu, odnosno na radnom mestu radi pri-mawa pismena. Ako i posle toga dostavqa~ ne zateknelice kome se pismeno dostavqa postupi}e na na~inpropisan u ~lanu 74. ovog zakona i tada se smatra da jedostavqawe izvr{eno.

Dostavqawem pismena zakonskom zastupniku,punomo}niku ili punomo}niku za primawe pismena(~lan 77.), smatra se da je dostavqawe izvr{eno samojstranci.

4. Posebni slu~ajevi dostavqawa

a) Dostavqawe zakonskom zastupniku i punomo}niku

^lan 76.Dostavqawe zakonskom zastupniku ili punomo}niku,

vr{i se na na~in propisan u ~l. 69. do 75. ovog zakona.Ako vi{e stranaka ima zajedni~kog zakonskog zastup-

nika ili punomo}nika u istom predmetu, pismeno za svewih dostavqa se tom zakonskom zastupniku, odnosnopunomo}niku. Ako stranka ima vi{e punomo}nika, dovo-qno je da se dostavqawe izvr{i samo jednom od wih.

b) Dostavqawe punomo}niku za primawe pismena

^lan 77.Stranka moè ovlastiti odre|eno lice kome se

dostavqaju sva pismena za wu. Kad stranka obavesti otom ovla{}ewu organ, taj organ }e sva dostavqawavr{iti tom punomo}niku (punomo}nik za primawe pis-mena).

Punomo}nik za primawe pismena duàn je da svakopismeno bez odlagawa po{aqe stranci.

Ako bi neposredno dostavqawe stranci, zakonskomzastupniku ili punomo}niku znatno odugovla~ilo pos-tupak, slu`beno lice moè naloìti stranci da poodre|enom predmetu i u odre|enom roku postavi usedi{tu organa punomo}nika za primawe pismena. Akostranka ne postupi po ovom nalogu, organ moè postupi-ti shodno ~lanu 43. ovog zakona.

Kad se stranka ili wen zakonski zastupnik nalazi uinostranstvu, a nemaju punomo}nika u RepubliciSrpskoj, pozva}e se prilikom dostavqawa prvog pismenada u odre|enom roku postave punomo}nika ilipunomo}nika za primawe pismena i upozori}e se da }eim se, ako u ostavqenom roku ne postave punomo}nika,postaviti po slu`benoj du`nosti punomo}nik za pri-mawe pismena, odnosno privremeni zastupnik.

Dostavqawem pismena punomo}niku za primawe pis-mena smatra se da je dostavqawe izvr{eno stranci kojojje pismeno trebalo biti dostavqeno.


^lan 78.Kad vi{e stranaka u postupku zajedni~ki u~estvuju sa

istovetnim zahtevima, a nemaju zajedni~kogpunomo}nika, du`ne su prilikom prve radwe u postupkuda prijave organu zajedni~kog punomo}nika za primawepismena, po mogu}nosti onog koji stanuje u sedi{tuorgana. Dok ne prijave zajedni~kog punomo}nika za pri-mawe pismena, za takvog punomo}nika smatra}e se onastranka izme|u wih koja je na prvom zajedni~kom pod-nesku prva potpisana ili ozna~ena. Ako se na takavna~in ne moè odrediti punomo}nik, slu`beno licemoè odrediti za punomo}nika bilo koju od tih strana-ka. Ako je broj stranaka veliki ili su iz raznih mesta,stranke mogu prijaviti, a i samo slu`beno lice moèodrediti vi{e takvih punomo}nika i ozna~iti koju }estranku svaki od wih zastupati.

Zajedni~ki punomo}nik za primawe pismena duàn je,bez odlagawa obavestiti sve stranke o pismenu koje je zawih primio i omogu}iti im da pregledaju, prepi{u iliovere pismeno koje po pravilu, on treba da ~uva.

U pismenu koje se dostavqa punomo}niku za primawepismena ozna~i}e se lica za koja se dostavqawe vr{i.

c) Dostavqawe dràvnim organima, preduze}ima idrugim pravnim licima

^lan 79.Dostavqawe dràvnim organima, preduze}ima i

drugim pravnim licima vr{i se predajom pismenaslu`benom licu, odnosno licu odre|enom za primawepismena, ako za pojedine slu~ajeve nije druk~ijepropisano.

Ako u postupku u~estvuju kolektiviteti koji nemajusvojstvo pravnog lica (~lan 39. stav 2.), dostavqawe sevr{i predajom pismena licu koje su oni ovlastili,odnosno odredili (~lan 41. stav 4.).

Ako dostavqa~ u radnom vremenu ne na|e liceodre|eno za primawe pismena, predaju pismena moèizvr{iti bilo kom licu zaposlenom u dràvnom organu,preduze}u ili drugom pravnom licu iz stava 1. ovog~lana koje se zatekne u wihovim prostorijama.

d) Dostavqawe ostalim licima

^lan 80.Licima u inostranstvu, kao i licima u zemqi koja

uìvaju diplomatski imunitet, dostavqawe se vr{ipreko republi~kog organa nadle`nog za poslove uprave,ako me|unarodnim ugovorom nije druk~ije odre|eno.

Dràvqanima Republike Srpske u inostranstvu,dostavqawe izvoda iz mati~nih kwiga, uverewa, potvrdai drugih pismena izdatih na wihov zahtev, kao i ostalihpismena moè da se vr{i neposredno.

Pripadnicima Vojske Republike Srpske i licimazaposlenim u suvozemnom, re~nom i vazdu{nomsaobra}aju, dostavqawe se moè vr{iti preko wihovenadle`ne komande, odnosno preko preduze}a ili drugogpravnog lica u kojima su zaposleni.

^lan 81.Licima koja su li{ena slobode dostavqawe se vr{i

preko ustanove u kojoj se nalaze.

e) Dostavqawe javnim saop{tewem

^lan 82.Ako se radi o ve}em broju lica koja organu nisu poz-

nata ili koja se ne mogu odrediti, pismeno }e se dostavi-ti javnim saop{tewem na oglasnoj tabli organa koji ga jeizdao. Smatra se da je dostavqawe izvr{eno po isteku 15dana od dana isticawa saop{tewa, ako organ koji je pis-meno izdao ne odredi duì rok. Pored isticawa naoglasnoj tabli, organ moè objaviti saop{tewe u sred-stvima javnog informisawa ili na drugi uobi~ajenina~in.

f) Odbijawe prijema

^lan 83.Ako lice kome je pismeno upu}eno, odnosno odrasli

~lan wegovog doma}instva bez opravdanog razloga odbi-

je da primi pismeno, ili to u~ini lice zaposleno udràvnom organu, preduze}u, drugom pravnom licu ili uadvokatskoj kancelariji, odnosno ako to ne u~ini licekoga su za primawe pismena odredili kolektiviteti kojinemaju svojstvo pravnog lica dostavqa~ }e pismenoostaviti u stanu ili prostoriji u kojoj lice stanuje,odnosno gde je zaposleno, ili }e pismeno pribiti navrata stana ili poslovne prostorije.

Kad je dostavqawe izvr{eno na na~in predvi|en ustavu 1. ovog ~lana, dostavqa~ }e zabeleìti nadostavnici dan, sat i razlog odbijawa prijema, kao imesto gde je pismeno ostavio i time }e se smatrati da jedostavqawe izvr{eno.

g) Promena prebivali{ta, odnosno boravi{taili sedi{ta

^lan 84.Kad stranka ili wen zakonski zastupnik u toku pos-

tupka promeni svoje prebivali{te, odnosno boravi{teili sedi{te, du`ni su da o tome odmah obaveste organ.

Ako oni to ne u~ine, a dostavqa~ ne sazna kuda su seodselili, organ }e odrediti da se sva narednadostavqawa u postupku za tu stranku vr{e pribijawempismena na oglasnu tablu organa.

Dostavqawe se smatra izvr{enim po isteku osamdana od dana pribijawa pismena na oglasnu tabluorgana.

Kad punomo}nik, odnosno punomo}nik za primawepismena u toku postupka promeni svoje prebivali{te,odnosno boravi{te, a ne obavesti o tome organ,dostavqawe }e se izvr{iti kao da punomo}nik nije nipostavqen.

5. Dostavnica

^lan 85.Potvrdu o izvr{enom dostavqawu (dostavnicu) pot-

pisuju primalac i dostavqa~. Primalac }e na dostavni-ci sam slovima ozna~iti dan prijema.

Ako je primalac nepismen ili ne moè da se potpi{e,dostavqa~ }e na dostavnici ozna~iti wegovo ime i danpredaje i stavi}e napomenu za{to primalac nije staviosvoj potpis.

Ako primalac odbije da potpi{e dostavnicu,dostavqa~ }e to ozna~iti na dostavnici i ispisatislovima dan predaje pismena i time se smatra da je pis-meno dostavqeno.

Ako je dostavqawe izvr{eno nekom od lica nave-denih u ~lanu 72. ovog zakona, dostavqa~ }e na dostavni-ci ozna~iti lice kome je pismeno predato i odnos toglica prema licu kome se dostavqawe trebalo izvr{iti.

Ako je dostavqawe izvr{eno po ~lanu 74. ovogzakona, na dostavnici treba ozna~iti dan izvr{enogsaop{tewa, kao i dan predaje pismena nadle`nom organuna ~ijem se podru~ju nalazi prebivali{te, odnosnoboravi{te lica kome se dostavqawe vr{i ili po{tiwegovog prebivali{ta, odnosno boravi{ta.

6. Gre{ke u dostavqawu

^lan 86.Ako pri dostavqawu bude u~iwena gre{ka, smatra}e

se da je dostavqawe izvr{eno onog dana za koji se utvrdida je lice kome je pismeno nameweno dobilo to pismeno.

Ako je dostavnica nestala, dostavqawe se moèdokazivati i drugim sredstvima.

G l a v a VI

ROKOVI

^lan 87.Za preduzimawe pojedinih radwi u postupku mogu

biti odre|eni rokovi.


Ako rokovi nisu odre|eni zakonom ili drugimpropisom, odre|uje ih, s obzirom na okolnosti slu~aja,slu`beno lice.

Rok koji je odredilo slu`beno lice, kao i rokodre|en propisima za koji je predvi|ena mogu}nostproduèwa, moè se produìti na predlog stranke kojije podnesen pre isteka roka, ako postoje opravdanirazlozi za produèwe.

^lan 88.Rokovi se ra~unaju na dane, mesece i godine.Kad je rok odre|en po danima, dan u koji je

dostavqawe izvr{eno, odnosno u koji pada doga|aj odkoga treba ra~unati trajawe roka, ne ura~unava se u rok,ve} se za po~etak roka uzima prvi naredni dan. Rok kojije odre|en po mesecima, odnosno po godinama zavr{ava seistekom onog dana, meseca, odnosno godine, koji po svombroju odgovara danu kad je dostavqawe izvr{eno, odnos-no danu u koji pada doga|aj od koga se ra~una trajaweroka. Ako nema tog dana u posledwem mesecu, rok sezavr{ava posledweg dana tog meseca.

Zavr{etak roka moè se ozna~iti i kalendarskimdanom.

^lan 89.Po~etak i tok rokova ne spre~avaju neradni dani.Ako posledwi dan roka pada u neradni dan, rok

isti~e istekom prvog narednog radnog dana.

^lan 90.Podnesak je podnesen u roku ako je pre nego {to je rok

istekao predat nadle`nom organu.Kad je podnesak upu}en po{tom preporu~eno ili

telegrafski, dan predaje po{ti, smatra se danom predajeorganu kome je upu}en.

Kad je podnesak upu}en telefaksom, dan prijema tele-faksa smatra se danom predaje organu.

Za lica koja se nalaze u Vojsci Republike Srpske, danpredaje podneska nadle`noj komandi smatra se danompredaje organu kome je upu}en.

Za lica li{ena slobode, dan predaje podneskaustanovi u kojoj se nalaze smatra se danom predaje organukome je upu}en.

Ako je organ odredio dan kad }e se raspravqati opodnesku koji je stranka du`na da podnese, pa je pozvaostranku da podnesak dostavi do odre|enog dana, organ jeduàn da uzme u razmatrawe podnesak koji je primqenpre po~etka raspravqawa.

G l a v a VII

POVRA]AJ U PRE\A[WE STAWE

^lan 91.Stranci koja je iz opravdanih razloga propustila da

u roku izvr{i neku radwu postupka, pa je usled togpropu{tawa iskqu~ena od vr{ewa te radwe, dozvoli}ese po wenom predlogu, povra}aj u pre|a{we stawe.

Na predlog stranke koja je propustila da u roku predapodnesak, dozvoli}e se povra}aj u pre|a{we stawe i kadje ona iz neznawa ili o~iglednom oma{kom podnesakblagovremeno poslala po{tom, odnosno predala nena-dle`nom organu.

Povra}aj u pre|a{we stawe dozvoli}e se i kad jestranka o~iglednom oma{kom prekora~ila rok, a podne-sak je ipak primqen kod nadle`nog organa najkasnije tridana od dana isteka roka, ako bi stranka zbog zaka{wewaizgubila neko pravo.

^lan 92.Stranka je du`na da u predlogu za povra}aj u

pre|a{we stawe iznese okolnosti zbog kojih je bilaspre~ena da u roku izvr{i propu{tenu radwu i da teokolnosti u~ini verovatnim.

Predlog za povra}aj u pre|a{we stawe ne moè sezasnivati na okolnosti koju je organ ve} ranije oceniokao nedovoqnu za produèwe roka ili odlagawerasprave.

Ako se povra}aj u pre|a{we stawe traì zbog toga{to je propu{teno da se podnese nekakav podnesak, pred-logu treba priloìti i taj podnesak.

^lan 93.Predlog za povra}aj u pre|a{we stawe podnosi se u

roku od osam dana ra~unaju}i od dana kad je prestaorazlog koji je prouzrokovao propu{tawe, a ako je stran-ka tek kasnije saznala za propu{tawe, onda od dana kad jeto saznala.

Posle isteka tri meseca od dana propu{tawa ne moèse traìti povra}aj u pre|a{we stawe.

Ako se propusti rok za traèwe povra}aja upre|a{we stawe, ne moè se traìti povra}aj upre|a{we stawe zbog propu{tawa ovog roka.

^lan 94.Predlog za povra}aj u pre|a{we stawe podnosi se

organu kod koga je trebalo izvr{iti propu{tenu radwu.O predlogu za povra}aj u pre|a{we stawe odlu~uje

zakqu~kom organ kod koga je trebalo izvr{itipropu{tenu radwu.

Neblagovremeno podnesen predlog za povra}aj upre|a{we stawe odbaci}e se bez daqweg postupka.

Ako su ~iwenice na kojima se predlog za povra}aj upre|a{we stawe zasniva op{tepoznate, organ moèodlu~iti o tom predlogu bez izja{wewa protivnestranke.

^lan 95.Protiv zakqu~ka kojim se dozvoqava povra}aj u

pre|a{we stawe nije dopu{tena àlba osim ako jepovra}aj dozvoqen po predlogu koji je neblagovremenopodnesen ili je nedopu{ten (~lan 93. stav 3.).

Protiv zakqu~ka kojim je odbijen predlog zapovra}aj u pre|a{we stawe dopu{tena je posebna àlba,ako je zakqu~ak doneo prvostepeni organ.

@alba nije dopu{tena protiv zakqu~ka o predlogu zapovra}aj u pre|a{we stawe koji je doneo organ nadleànza re{avawe u drugom stepenu o glavnoj stvari.

^lan 96.Predlog za povra}aj u pre|a{we stawe ne zaustavqa

tok postupka, ali organ o tom predlogu moè privremenoprekinuti postupak dok zakqu~ak o predlogu ne postanekona~an.

Kad je povra}aj u pre|a{we stawe dozvoqen postupakse vra}a u ono stawe u kom se nalazio pre propu{tawa, aponi{tavaju se sva re{ewa i zakqu~ci koje je organdoneo u vezi sa propu{tawem.

G l a v a VIII

ODR@AVAWE REDA

^lan 97.Slu`beno lice koje rukovodi radwom postupka

du`no je da se stara o odràvawu reda u radu.Slu`beno lice je ovla{}eno da opomiwe lica koja

ometaju rad i odre|uje mere potrebne za odràvawe reda.Lica koja prisustvuju nekoj radwi postupka ne smeju

nositi oru`je ili opasno oru|e.

^lan 98.Lice koje, i pored opomene, ometa rad pri vr{ewu

radwe postupka moè biti udaqeno. Lice koje u~estvuje uradwi postupka moè biti udaqeno tek po{to jeprethodno bilo opomenuto da }e biti udaqeno i po{tosu mu predo~ene pravne posledice takve mere. Udaqewezbog ometawa rada izri~e slu`beno lice koje rukovodiradwom postupka.


^lan 99.Ako na osnovu odredbe ~lana 98. bude udaqena stran-

ka koja nema punomo}nika, ili ako bude udaqenpunomo}nik ~iji vlastodavac nije prisutan, slu`benolice koje rukovodi radwom postupka pozva}e lice koje seudaqava da postavi svog punomo}nika. Ako pozvano liceto ne u~ini, slu`beno lice moè odgoditi radwu natro{ak lica, koje je odbilo da postavi svogpunomo}nika, a moè mu i samo postaviti punomo}nika,ako je to potrebno.Takav punomo}nik moè zastupatistranku samo u radwi postupka sa koje je stranka udaqe-na.

^lan 100.Ko u radwi postupka teè naru{i red, moè se pored

udaqewa, kazniti nov~anom kaznom do 100 KM.Kazna iz stava 1. ovog ~lana ne iskqu~uje druge

oblike odgovornosti.Kaznom iz stava 1. ovog ~lana moè biti ka`weno i

lice koje svojim podneskom grubo povredi ugled organaili slu`benog lica.

^lan 101.Nov~anu kaznu zbog radwi predvi|enih u ~lanu 100.

stav 1. izri~e slu`beno lice koje rukovodi radwom pos-tupka.

Protiv zakqu~ka o kazni moè se izjaviti posebnaàlba. @alba protiv zakqu~ka ne odlaè izvr{ewekazne.

G l a v a IX

TRO[KOVI POSTUPKA

1. Tro{kovi organa i stranaka

^lan 102.Posebni izdaci u gotovom novcu organa koji vodi

postupak, kao {to su: putni tro{kovi slu`benih lica,izdaci za svedoke, ve{take tuma~e, odnosno prevodioce,uvi|aj, oglase, i sl, a koji su nastali sprovo|ewem pos-tupka, padaju po pravilu, na teret onoga koji je postupakizazvao.

Kad lice koje u~estvuje u postupku prouzrokuje svojomkrivicom tro{kove pojedinih radwi u postupku, du`noje da ih snosi.

Kad je postupak koji je pokrenut po slu`benojdu`nosti okon~an povoqno po stranku, tro{kove pos-tupka snosi organ.

^lan 103.Svaka stranka snosi po pravilu, svoje tro{kove

prouzrokovane postupkom, kao {to su putni tro{kovi,izgubqena zarada, izdaci za takse, pravno zastupawe,stru~no pomagawe i sl.

Kad u postupku u~estvuju dve ili vi{e stranaka sasuprotnim interesima, stranka koja je izazvala postupak,a koji je po wu nepovoqno okon~an, du`na je da protivnojstranci nadoknadi opravdane tro{kove. Ako je u takvomslu~aju neka od stranaka delimi~no uspela sa svojimzahtevom, du`na je da protivnoj stranci nadoknaditro{kove srazmerno delu zahteva u kome nije uspela.Stranka koja je iz obesti prouzrokovala protivnojstranci tro{kove u postupku, du`na je da joj te tro{kovenadoknadi.

Tro{kovi za pravno zastupawe nadokna|uju se samo uslu~ajevima kad je tako zastupawe bilo nu`no i oprav-dano.

Zahtev za naknadu tro{kova po odredbama st. 2. i 3.ovog ~lana mora biti stavqen na vreme, tako da organmoè o wemu odlu~iti u re{ewu. U protivnom strankagubi pravo na naknadu tro{kova. Slu`beno lice du`noje da na to upozori stranku.

Svaka stranka snosi svoje tro{kove postupka koji jezavr{en poravnawem, ako u poravnawu nije druk~ijeodre|eno.

Tro{kove stranke i drugog lica u postupkuprouzrokovane postupkom pokrenutim po slu`benojdu`nosti, a koje stranka, odnosno drugo lice u postupkunije izazvalo svojim pona{awem snosi organ.

^lan 104.Tro{kove postupka u vezi sa izvr{ewem snosi

izvr{enik. Ako se ovi tro{kovi od wega ne mogunaplatiti, snosi ih traìlac izvr{ewa.

^lan 105.Ako se postupak pokre}e po zahtevu stranke, a sa sig-

urno{}u se moè predvideti da }e izazvati posebneizdatke (u vezi sa uvi|ajem, ve{ta~ewem, dolaskom svedo-ka i sl.), organ moè zakqu~kom odrediti da strankaunapred poloì potreban iznos za pokri}e tihtro{kova. Ako stranka ne poloì taj iznos u odre|enomroku, organ moè odustati od izvo|ewa tih dokaza iliobustaviti postupak, osim ako produèwe postupkazahteva javni interes.

^lan 106.U re{ewu kojim se postupak o glavnoj upravnoj

stvari zavr{ava, odre|uje se ko snosi tro{kove postup-ka, wihov iznos, kome se i u kom roku imaju isplatiti.

U re{ewu se mora posebno navesti da li }e onaj kosnosi tro{kove morati da nadoknadi tro{kove drugojstranci (~lan 103. st. 2. i 3.).

Ako tro{kove postupka snosi vi{e lica tro{kovi }ese izme|u wih razdeliti na jednake delove, odnosno uodgovaraju}oj srazmeri.

Ako organ u re{ewu ne odlu~i o tro{kovima,nave{}e da }e o tro{kovima doneti poseban zakqu~ak.

^lan 107.Svedoci, ve{taci, tuma~i, prevodioci i slu`bena

lica imaju pravo na naknadu tro{kova putovawa, izdata-ka izazvanih boravkom u mestu, a ako im zarada za tovreme ne pripada imaju pravo i na naknadu izgubqenezarade. Pored naknade, ve{taci, tuma~i i prevodiociimaju pravo i na nagradu.

Zahtev za naknadu, odnosno nagradu svedoci, ve{taci,tuma~i i prevodioci du`ni su da postave prilikomsaslu{awa, davawa mi{qewa, tuma~ewa, odnosnoprevo|ewa. U protivnom, gube to pravo. Slu`beno licedu`no je da ih na to upozori.

Iznos naknada, odnosno nagrade odre|uje zakqu~komorgan, odre|uju}i ko je duàn da ih plati i u kom roku.Protiv tog zakqu~ka dopu{tena je posebna àlba.

2. Osloba|awe od pla}awa tro{kova

^lan 108.Organ moè osloboditi stranku od pla}awa

tro{kova u celini ili delimi~no, ako na|e da ih ona nemoè podneti bez {tete po nu`no izdràvawe sebe isvoje porodice. Organ donosi zakqu~ak o tome po pred-logu stranke, na osnovu uverewa i ostalih dokaza owenom imovnom stawu koje izdaje nadle`ni organ.

Osloba|awe od pla}awa tro{kova odnosi se na oslo-ba|awe od taksa i drugih izdataka organa koji vodi pos-tupak.

Strani dràvqani oslobodi}e se od pla}awatro{kova samo pod uslovom uzajamnosti. U slu~aju sumweo postojawu uzajamnosti, obja{wewe daje republi~kiorgan nadleàn za poslove uprave.

^lan 109.Organ moè u toku postupka ukinuti zakqu~ak o

osloba|awu od pla}awa tro{kova ako utvrdi da vi{e nepostoje razlozi zbog kojih je stranka bila oslobo|ena odpla}awa tro{kova.

^lan 110.Protiv zakqu~ka kojim se odbija zahtev stranke za

osloba|awe od pla}awa tro{kova, kao i protivzakqu~ka iz ~lana 109. stranka moè izjaviti posebnuàlbu.


DRUGI DEO

PRVOSTEPENI POSTUPAK

G l a v a X

POKRETAWE POSTUPKA I ZAHTEVI STRANAKA

1. Pokretawe postupka

^lan 111.Postupak pokre}e nadle`ni organ po slu`benoj

du`nosti povodom zahteva stranke.

^lan 112.Nadle`ni organ }e pokrenuti postupak po slu`benoj

du`nosti kad to odre|uje zakon ili drugi propis i kadutvrdi ili sazna da, s obzirom na postoje}e ~iweni~nostawe, treba pokrenuti postupak radi za{tite javnoginteresa.

Pri pokretawu postupka po slu`benoj du`nostinadle`ni organ uzima u obzir i eventualne predstavkegra|ana, organizacija i organa.

^lan 113.Postupak je pokrenut ~im organ izvr{i ma koju

radwu radi vo|ewa postupka.Ako organ povodom zahteva stranke utvrdi da nema

uslova za pokretawe postupka, done}e zakqu~ak oodbacivawu zahteva stranke. Protiv tog zakquka dozvo-qena je posebna àlba.

^lan 114.U upravnim stvarima u kojima je po zakonu ili po

prirodi stvari za pokretawe i vo|ewe postupka potre-ban zahtev stranke, nadle`ni organ moè pokrenuti ivoditi postupak samo ako takav zahtev postoji.

2. Spajawe upravnih stvari u jedan postupak

^lan 115.Ako se prava ili obaveze stranaka zasnivaju na istom

ili sli~nom ~iweni~nom stawu i istom pravnom osnovu,i ako je organ u pogledu svih predmeta stvarno nadleànmoè se pokrenuti i voditi jedan postupak i onda kad jere~ o pravima i obavezama vi{e stranaka.

Pod istim uslovima jedna ili vi{e stranaka mogu ujednom postupku ostvarivati i vi{e razli~itih zahteva.

O vo|ewu jednog postupka u slu~ajevima iz st. 1. i 2.organ }e doneti zakqu~ak. Protiv tog zakqu~ka se moèizjaviti posebna àlba.

^lan 116.Organ moè javnim saop{tewem pokrenuti postupak

prema ve}em broju lica koja mu nisu poznata ili se nemogu odrediti, a koja u postupku mogu imati poloàjstranke, ako je re~ o bitno istom zahtevu prema svimawima.

^lan 117.Kad se u smislu ~lana 115. ovog zakona vodi jedan pos-

tupak ili kad je postupak pokrenut javnim saop{tewem usmislu ~lana 116, svaka stranka istupa u postupkusamostalno.

Ukoliko se u postupku iz stava 1. ovog ~lana preduz-imaju odre|ene mere prema strankama, mora se odreditikoja se od tih mera odnosi na koju od stranaka, osim akose radi o strankama koje u postupku zajedni~ki u~estvujusa istovetnim zahtevima ili ako zakonom nije druk~ijepropisano.

3. Izmena zahteva

^lan 118.Nakon pokretawa postupka, stranka moè do

dono{ewa prvostepenog re{ewa pro{iriti zahtev iliumesto ranijeg zahteva postaviti drugi, bez obzira na toda li se pro{ireni ili izmeweni zahtev zasniva naistom pravnom osnovu, pod uslovom da se takav zahtevzasniva na bitno istom ~iweni~nom stawu.

Ako organ ne dozvoli pro{irewe ili izmenu zahteva,done}e o tome zakqu~ak. Protiv tog zakqu~ka dopu{tenaje posebna àlba.

4. Odustanak od zahteva

^lan 119.Stranka moè odustati od svog zahteva u toku celog

postupka.Kad je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, a

stranka odustane od tog zahteva, organ }e donetizakqu~ak kojim se postupak obustavqa. O tome }e bitiobave{tena protivna stranka, ako je ima.

Ako je daqe vo|ewe postupka potrebno u javnominteresu ili kad to zahteva protivna stranka, organ }eproduìti vo|ewe postupka.

Kad je postupak pokrenut po slu`benoj du`nostiorgan moè obustaviti postupak. Ako je postupak u istojupravnoj stvari mogao biti pokrenut po zahtevu stranke,postupak }e se nastaviti ako stranka to zahteva.

Protiv zakqu~ka kojim se postupak obustavqadopu{tena je posebna àlba.

^lan 120.Stranka odustaje od svog zahteva podneskom ili

izjavom koju daje na zapisnik organu koji vodi postupak.Stranka moè opozvati svoj odustanak od zahteva, sve dokorgan ne donese zakqu~ak o obustavqawu postupka i nedostavi ga stranci.

Pojedina radwa ili propu{tawe stranke moè sesmatrati odustankom od zahteva samo kad je to zakonomodre|eno.

Ako je stranka odustala od zahteva posle dono{ewaprvostepenog re{ewa, a pre isteka roka za àlbuzakqu~kom o obustavqawu postupka poni{tava seprvostepeno re{ewe ako je wime zahtev stranke bio ucelini ili delimi~no pozitivno re{en. Ako je strankaodustala od zahteva posle izjavqene àlbe, a pre nego{to joj je dostavqeno re{ewe doneseno povodom àlbe,zakqu~kom o obustavqawu postupka poni{tava seprvostepeno re{ewe kojim je zahtev stranke bio usvojenbilo u celini ili delimi~no, ako je stranka u celiniili delimi~no, odustala od svog zahteva.

^lan 121.Stranka koja je odustala od zahteva du`na je da snosi

tro{kove koji su nastali do obustavqawa postupka, osimako posebnim propisima nije druk~ije odre|eno.

5. Poravnawe

^lan 122.Ako u postupku u~estvuju dve ili vi{e stranaka sa

suprotnim zahtevima, slu`beno lice nastoja}e u tokucelog postupka da se stranke poravnaju, potpuno ili upojedinim pitawima.

Poravnawe mora biti uvek jasno i odre|eno, i ne smebiti na {tetu javnog interesa, javnog morala ilipravnog interesa tre}ih lica. Slu`beno lice mora na topaziti po slu`benoj du`nosti. Ako se utvrdi da biporavnawe bilo na {tetu javnog interesa, javnog moralaili pravnog interesa tre}ih lica, organ koji vodi pos-tupak ne}e prihvatiti da se zakqu~i poravnawe, i o tome}e doneti zakqu~ak.

Poravnawe se upisuje u zapisnik. Poravnawe jezakqu~eno kad stranke, posle pro~itanog zapisnika oporavnawu potpi{u zapisnik. Overen prepis zapisnikapreda}e se strankama ako ga traè.

Poravnawe ima snagu izvr{nog re{ewa donesenog upostupku (izvr{na isprava).

Organ pred kojim je zakqu~eno poravnawe done}ezakqu~ak kojim }e postupak obustaviti u celini ilidelimi~no.

Protiv zakqu~ka o obustavqawu, odnosno o nas-tavqawu postupka dopu{tena je posebna àlba.


G l a v a XI

POSTUPAK DO DONO[EWA RE[EWA

A. OP[TA NAÊLA

1. Zajedni~ke odredbe

^lan 123.Pre dono{ewa re{ewa utvr|uju se sve odlu~ne

~iwenice i okolnosti koje su od zna~aja za dono{ewere{ewa i strankama omogu}uje da ostvare i za{tite svojaprava i pravne interese.

îwenice i okolnosti iz stava 1. ovog ~lana utvr|ujuse u skra}enom postupku (~lan 129.) ili u posebnomispitnom postupku (~lan 130.).

^lan 124.Slu`beno lice moè u toku postupka upotpuwavati

~iweni~no stawe i izvoditi dokaze radi utvr|ivawa ionih ~iwenica koje u postupku nisu bile iznete ili nisubile utvr|ene.

Slu`beno lice odredi}e po slu`benoj du`nostiizvo|ewe svakog dokaza ako oceni da je to potrebno radirazre{ewa stvari.

Slu`beno lice pribavi}e po slu`benoj du`nostipodatke o ~iwenicama o kojima se vodi slu`bena eviden-cija.

^lan 125.îweni~no stawe na kom zasniva zahtev stranka je

du`na da iznese ta~no, potpuno i odre|eno.Ako se ne radi o ~iwenicama koje su op{tepoznate,

stranka je du`na da za svoje navode predloì dokaze i daih po mogu}nosti podnese. Ako stranka tako ne postupi,slu`beno lice pozva}e je da to u~ini. Od stranke se ne}etraìti da podnese dokaze, koje brè i lak{e moè prib-aviti organ, niti da podnosi javne isprave koje organinisu du`ni izdavati po ~lanu 160. ovog zakona.

Ako stranka nije u naknadno odre|enom roku pred-loìla, odnosno podnela dokaze, organ }e zakqu~komodbaciti zahtev. Protiv tog zakqu~ka dopu{tena jeposebna àlba.

^lan 126.Stranka daje izjavu, po pravilu, usmeno, a moè je

dati i pismeno.Kad se radi o sloènoj upravnoj stvari ili kad su

potrebna odre|ena stru~na obja{wewa, slu`beno licemoè naloìti stranci da podnese pismenu izjavu, uostavqenom roku. U takvom slu~aju i stranka ima pravoda traì da joj se dopusti davawe pismene izjave.

Ako je stranci naloèno ili dopu{teno da podnesepismenu izjavu, ne moè joj se usled toga oduzeti pravo dasvoju izjavu da i usmeno.

^lan 127.Ako se u postupku pojavi lice koje do tada nije

u~estvovalo u postupku kao stranka, pa zahteva dau~estvuje u postupku kao stranka, slu`beno lice }e ispi-tati wegovo pravo da bude stranka i o tome }e donetizakqu~ak. Protiv zakqu~ka kojim se ne priznaje to pravodopu{tena je posebna àlba.

^lan 128.Slu`beno lice je du`no da upozori stranku na wena

prava u postupku i da joj ukazuje na pravne posledicewenih radwi ili propu{tawa u postupku.

2. Skra}eni postupak

^lan 129.Organ moè po skra}enom postupku re{iti stvar:1) ako je stranka u svom zahtevu navela ~iwenice ili

podnela dokaze na osnovu kojih se moè utvrditi stawestvari, ili ako se to stawe moè utvrditi na osnovuop{tepoznatih ~iwenica ili ~iwenica koje su organupoznate;

2) ako se stawe stvari moè utvrditi na osnovuslu`benih podataka kojima organ raspolaè a nijepotrebno posebno saslu{awe stranke radi za{titewenih prava, odnosno pravnih interesa;

3) ako je propisom predvi|eno da se upravna stvarmoè re{iti na podlozi ~iwenica ili okolnosti kojenisu potpuno utvr|ene ili se dokazima samo posrednoutvr|uju, pa su ~iwenice ili okolnosti u~iweneverovatnim, a iz svih okolnosti proizlazi da se zahtevustranke ima udovoqiti;

4) ako se radi o preduzimawu hitnih mera u javnominteresu koje se ne mogu odlagati, a ~iwenice na kojimare{ewe treba da bude zasnovano su utvr|ene ili baru~iwene verovatnim.

3. Poseban ispitni postupak

^lan 130.Poseban ispitni postupak se sprovodi kad je to

potrebno radi utvr|ivawa ~iwenica i okolnosti koje suzna~ajne za re{avawe stvari ili radi davawa strankamamogu}nosti da ostvare i za{tite svoja prava i pravneinterese.

Tok ispitnog postupka odre|uje, prema okolnostimapojedinog slu~aja slu`beno lice, u skladu sa odredabamaovog zakona i drugih propisa koji se odnose na upravnustvar o kojoj se radi.

U granicama iz stava 1. i 2. ovog ~lana slu`benolice: odre|uje koje radwe u postupku treba izvr{iti iizdaje nare|ewa za wihovo izvr{ewe, odre|uje red kojim}e se pojedine radwe izvr{iti i rokove u kojima }e seizvr{iti ako nisu propisani zakonom, odre|uje usmenuraspravu i saslu{awa, kao i sve {to je potrebno za wiho-vo odràvawe, odlu~uje koji }e se dokazi izvesti, kojimdokaznim sredstvima, te o svim predlozima i izjavama.

Slu`beno lice odlu~uje da li }e se raspravqawe idokazivawe vr{iti odvojeno o pojedinim pitawima ilizajedno za sva pitawa.

^lan 131.Stranka ima pravo da u~estvuje u ispitnom postupku,

da daje potrebne podatke i brani svoja prava i pravneinterese.

Stranka ima pravo da iznosi ~iwenice koje mogubiti od uticaja na re{ewe stvari i da pobija ta~nostnavoda koji se ne slaù sa wenim navodima. Ona imapravo da sve do dono{ewa re{ewa dopuwuje i obja{wavasvoje navode, a ako to ~ini posle odràne usmenerasprave, du`na je da obrazloì zbog ~ega to nijeu~inila na raspravi.

Slu`beno lice du`no je da pruì mogu}nost strancida se izjasni o svim okolnostima i ~iwenicama koje suiznesene u ispitnom postupku, o predlozima ipredloènim dokazima, da u~estvuje u izvo|ewu dokaza ida postavqa pitawa drugim strankama, svedocima ive{tacima preko slu`benog lica, a sa wegovom dozvolomi neposredno, kao i da se upozna s rezultatom izvo|ewadokaza i da se o tome izjasni. Organ ne}e doneti re{ewepre nego {to stranci pruì mogu}nost da se izjasni o~iwenicama i okolnostima na kojima treba da se zasni-va re{ewe, a o kojima stranci nije bila data mogu}nostda se izjasni.

4. Prethodno pitawe

^lan 132.Ako organ nai|e na pitawe bez ~ijeg se re{ewa ne

moè re{iti sama upravna stvar, a to pitawe ~inisamostalnu pravnu celinu za ~ije je re{avawe nadleànsud ili neki drugi organ, (prethodno pitawe), on moèpod uslovima iz ovog zakona sam raspraviti to pitaweili postupak prekinuti dok nadle`ni organ to pitawene re{i. O prekidu postupka donosi se zakqu~ak, protivkojeg je dopu{tena posebna àlba.

Ako je organ koji vodi postupak sam re{io prethod-no pitawe, re{ewe takvog pitawa ima pravno dejstvosamo u upravnoj stvari u kojoj je to pitawe re{eno.


U pitawu postojawa krivi~nog dela i krivi~neodgovornosti u~inioca organ je vezan pravosna`nompresudom suda kojom se optuèni ogla{ava krivim.

^lan 133.Organ mora prekinuti postupak kad se prethodno

pitawe odnosi na postojawe krivi~nog dela, na posto-jawe braka, na utvr|ivawe o~instva i materinstva ilikad je to zakonom odre|eno.

Kad se prethodno pitawe odnosi na krivi~no delo zakoje se gowewe preduzima po slu`benoj du`nosti, a nemamogu}nosti za krivi~no gowewe, organ koji vodi postu-pak raspravi}e i to pitawe.

^lan 134.Ako se zbog prethodnog pitawa ne mora prekinuti

postupak, organ koji vodi ovaj postupak moè samre{iti prethodno pitawe kao sastavni deo te upravnestvari.

^lan 135.Ako organ koji vodi postupak ne uzme prethodno

pitawe u raspravqawe u smislu ~lana 134. a postupak zare{avawe prethodnog pitawa koji se moè voditi samopo slu`benoj du`nosti jo{ nije pokrenut, traì}e danadle`ni organ pokrene postupak o tom pitawu.

U upravnoj stvari u kojoj se postupak za re{avaweprethodnog pitawa pokre}e povodom zahteva stranke,organ moè zakqu~kom naloìti jednoj od stranaka da uciqu re{avawa prethodnog pitawa traì od nadle`nogorgana pokretawe postupka, odre|uju}i joj rok u kojem jedu`na da to u~ini, i da o podnesenom traèwu podnesedokaz. Pri tom }e organ koji vodi upravni postupak upo-zoriti stranku na posledice propu{tawa. Rok zatraèwe pokretawa postupka za re{avawe prethodnogpitawa po~iwe te}i od dana kad zakqu~ak postanekona~an.

Ako stranka iz stava 2. ovog ~lana ne podnese uodre|enom roku dokaz da je od nadle`nog organa traìlapokretawe postupka po prethodnom pitawu, smatra}e seda je odustala od zahteva, a organ koji vodi upravni pos-tupak obustavi}e postupak. Ako to nije u~inila protiv-na stranka, organ }e nastaviti postupak i sam rasprav-iti prethodno pitawe.

Protiv zakqu~ka iz stava 2. ovog ~lana dopu{tena jeposebna àlba.

^lan 136.Postupak prekinut zbog re{avawa prethodnog

pitawa pred nadle`nim organom nastavi}e se kad sekona~no odlu~i o tom pitawu.

5. Usmena rasprava

^lan 137.Slu`beno lice odre|uje, po svojoj inicijativi ili po

predlogu stranke, usmenu raspravu u svakom slu~aju kad jeto korisno za razre{ewe stvari, a mora je odrediti:

1) u upravnim stvarima u kojima u~estvuju dve ilivi{e stranaka sa suprotnim interesima ili

2) kad se treba izvr{iti uvi|aj ili saslu{awe svedo-ka ili ve{taka.

^lan 138.Usmena rasprava je javna.Slu`beno lice moè iskqu~iti javnost za celu

usmenu raspravu ili samo za jedan deo po slu`benojdu`nosti ili na zahtev stranke, odnosno zaintereso-vanog lica:

1) ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbed-nosti;

2) ako postoji ozbiqna i neposredna opasnostometawa usmene rasprave;

3) ako treba da se raspravqa o odnosima u porodici;

4) ako treba da se raspravqa o okolnostima koje pred-stavqaju slu`benu, poslovnu, profesionalnu, nau~nu iliumetni~ku tajnu.

O iskqu~ewu javnosti donosi se zakqu~ak koji morabiti obrazloèn i javno objavqen.

^lan 139.Iskqu~ewe javnosti ne odnosi se na stranke, wihove

zastupnike, punomo}nike, predstavnike i stru~ne poma-ga~e.

Slu`beno lice moè dopustiti da usmenoj raspravisa koje je javnost iskqu~ena prisustvuju pojedinaslu`bena lica i nau~ni radnici ako je to od interesa zawihovu slu`bu, odnosno nau~ni rad. Slu`beno lice }eupozoriti ta lica da su du`na da ~uvaju kao tajnu ono{to na raspravi saznaju.

^lan 140.Organ je duàn da preduzme sve {to je potrebno da se

usmena rasprava obavi bez odugovla~ewa i pomogu}nosti bez prekidawa i odlagawa.

Licima koja se pozivaju na usmenu raspravu mora seostaviti dovoqno vremena da se pripreme za raspravu ida do|u na vreme i bez vanrednih tro{kova. Pozvanimlicima ostavi}e se, najmawe osam dana od danadostavqawa poziva do dana rasprave.

^lan 141.Kad je za raspravqawe na usmenoj raspravi potrebno

upoznavawe sa planovima, spisima ili drugim predmeti-ma, iste treba staviti na uvid pozvanim licima istovre-meno sa odre|ivawem rasprave, a u pozivu za raspravuozna~iti vreme i mesto kad i gde se oni mogu razgledati.

^lan 142.Organ je duàn da javno objavi odre|ivawe usmene

rasprave kad postoji opasnost da se pojedina~ni pozivine}e mo}i na vreme dostaviti, kad postoji verovatno}ada ima zainteresovanih lica koja se jo{ nisu pojavilakao stranke, ili kad to nalaù drugi razlozi.

Javna objava usmene rasprave treba da sadrì svepodatke koji moraju biti navedeni u pojedina~nompozivu, kao i poziv da na raspravu do|e svako ko smatrada se upravna stvar ti~e wegovih pravnih interesa. Ta seobjava saop{tava na na~in propisan u ~lanu 63. ovogzakona.

^lan 143.Usmena rasprava odrà}e se, po pravilu, u sedi{tu

organa koji vodi postupak. Ako je potreban uvi|aj umestu izvan sedi{ta organa, usmena rasprava se moèodràti na mestu uvi|aja. Organ moè odrediti zausmenu raspravu i drugo mesto kad je to potrebno radismawewa tro{kova i zbog potpunijeg, brèg ili jednos-tavnijeg raspravqawa upravne stvari.

^lan 144.Slu`beno lice je du`no da na po~etku usmene

rasprave utvrdi koja su od pozvanih lica prisutna, a upogledu odsutnih da proveri da li su im pozivi urednodostavqeni.

Ako neka od stranaka koja jo{ nije saslu{ana nijedo{la na raspravu, a nije utvr|eno da joj je poziv urednodostavqen, slu`beno lice odloì}e raspravu, osim akoje usmena rasprava na vreme javno objavqena.

Ako na raspravu ne do|e stranka po ~ijem je zahtevupostupak pokrenut, iako je uredno pozvana, a izcelokupnog stawa stvari se moè pretpostaviti da jeodustala od zahteva, organ }e obustaviti postupak.Protiv tog zakqu~ka dopu{tena je posebna àlba. Ako sene moè pretpostaviti da je stranka odustala od zahtevaili ako bi se postupak u javnom interesu morao nastavi-ti po slu`benoj du`nosti, slu`beno lice }e, prema okol-nostima slu~aja, sprovesti raspravu bez tog lica, ili }eje odloìti.


Ako stranka protiv koje je pokrenut postupak neo-pravdano izostane iako je uredno pozvana, slu`beno licemoè sprovesti raspravu i bez we, a moè na wen tro{aki odloìti usmenu raspravu, ako je to potrebno radipravilnog re{ewa upravne stvari.

^lan 145.Ako prisutna stranka i pored upozorewa na

posledice, ne stavi u toku rasprave primedbu na radwekoje se na raspravi preduzimaju, smatra}e se da nemaprimedbi. Ako ta stranka kasnije stavi primedbu naradwe preduzete na raspravi, organ }e ceniti i tuprimedbu, ako ona moè imati uticaja na re{avawestvari, i ako nije data posle rasprave s ciqem odugov-la~ewa postupka.

Ako stranka koja je pozvana javnim saop{tewem nijedo{la na raspravu, a primedbe na radwe preduzete naraspravi stavi posle rasprave, ove }e se primedbe uzetiu obzir pod uslovima iz stava 1. ovog ~lana.

^lan 146.Na usmenoj raspravi treba se raspraviti i utvrditi

ono {to je predmet ispitnog postupka.Ako se predmet ne moè raspraviti na jednoj

raspravi, slu`beno lice }e prekinuti raspravu i zakaza-ti {to pre wen nastavak. Za taj nastavak slu`beno lice}e preduzeti sve mere koje su propisane za odre|ivawerasprave, a prisutnim licima moè usmeno saop{titi temere, kao i vreme i mesto nastavka rasprave. Prilikomnastavka rasprave slu`beno lice izne}e u glavnim crta-ma tok dotada{we rasprave.

Za izvo|ewe pismenih dokaza koji se naknadno podne-su ne mora se ponovo odre|ivati rasprava, ali }e sestranci dati mogu}nost da se o tim dokazima izjasni.

B. DOKAZIVAWE

1. Op{te odredbe

^lan 147.îwenice na podlozi kojih se donosi re{ewe

(odlu~ne ~iwenice) utvr|uju se dokazima.Kao dokazno sredstvo upotrebi}e se sve {to je

podesno za utvr|ivawe stawa stvari i {to odgovarapojedinom slu~aju, kao {to su isprave, odnosno mikro-filmska kopija isprave ili reprodukcija te kopije,iskazi svedoka, izjave stranke, nalazi i mi{qeweve{taka, uvi|aji i dr.

^lan 148.O tome da li neku ~iwenicu treba utvr|ivati ili ne,

odlu~uje slu`beno lice, prema tome da li ta ~iwenicamoè imati uticaja na re{avawe upravne stvari. Dokazise, po pravilu, izvode po{to se utvrdi {ta je u pogledu~iwenica sporno ili {ta treba dokazivati.

Ne treba dokazivati ~iwenice koje su op{tepoznate.Ne treba dokazivati ni ~iwenice ~ije postojawe

zakon pretpostavqa, ali je dopu{teno dokazivawe nepos-tojawa tih ~iwenica, ako zakonom nije druk~ijeodre|eno.

^lan 149.Ako je dokazivawe pred organom koji vodi postupak

neizvodqivo, povezano s nesrazmernim tro{kovima ilivelikim gubitkom vremena, dokazivawe se moè izvoditipred zamoqenim organom.

^lan 150.Kad je propisom predvi|eno da se stvar moè re{iti

na podlozi ~iwenica ili okolnosti koje nisu potpunoutvr|ene ili se dokazima samo posredno utvr|uju(~iwenice i okolnosti koje su u~iwene verovatnim),izvo|ewe dokaza u tom ciqu nije vezano za odredbe ovogzakona o izvo|ewu dokaza.

^lan 151.Ako organu koji re{ava u upravnoj stvari nije pozna-

to pravo koje vaì u stranoj dràvi, moè se o tomeobavestiti kod republi~kog organa uprave.

Organ koji re{ava u upravnoj stvari moè od strankezatraìti da podnese javnu ispravu koju je izdaonadle`ni inostrani organ kojom se potvr|uje koje pravovaì u toj dràvi. Dopu{teno je suprotno dokazivawe odonog {to je sadràno u toj ispravi, ako me|unarodnimugovorom nije druk~ije predvi|eno.

2. Isprave

^lan 152.Isprava koju je u propisanom obliku izdao organ,

odnosno preduze}e, ustanova ili organizacija na osnovujavnog ovla{}ewa (javna isprava), dokazuje ono {to se uwoj potvr|uje. Ta isprava moè biti prilago|ena elek-tronskoj obradi podataka.

U postupku dokazivawa, mikrofilmska kopijaisprave, odnosno reprodukcija te kopije izjedna~va se saispravom iz stava 1. ovog ~lana ako je tu mikrofilmskukopiju, odnosno reprodukciju te kopije, izdao organ, pre-duze}e, ustanova ili organizacija u vr{ewu javnihovla{}ewa.

Dopu{teno je dokazivati da su u ispravi iz stava 1.ovog ~lana, ~iwenice neistinito potvr|ene ili da su teisprave neispravno sastavqene.

Dopu{teno je dokazivati da mikrofilmska kopija,odnosno reprodukcija te kopije nije verna originalu.

^lan 153.Ako je na ispravi ne{to precrtano, ostrugano,

izbrisano, ili umetnuto, ili ako na ispravi postojekakvi drugi spoqni nedostaci, slu`beno lice }e oceni-ti prema svim okolnostima da li je time i u kojoj meriumawena dokazna vrednost isprave, ili je isprava izgu-bila dokaznu vrednost za re{avawe u upravnoj stvari.

^lan 154.Isprave koje sluè kao dokaz podnose stranke ili ih

pribavqa organ. Stranka podnosi ispravu u originalu,mikrofilmskoj kopiji isprave ili u reprodukciji tekopije ili u overenom prepisu, a moè je podneti i uobi~nom prepisu. Kad stranka podnese ispravu uoverenom prepisu slu`beno lice moè traìti da stran-ka pokaè originalnu ispravu, a kad podnese ispravu uobi~nom prepisu, slu`beno lice }e utvrditi da li je tajprepis veran originalu. Mikrofilmska kopija ispraveili reprodukcija te kopije koju je izdao organ, preduze}e,ustanova ili organizacija u vr{ewu javnih ovla{}ewaima dokaznu vrednost javne isprave, iz ~lana 152. stav 1.ovog zakona.

Ako je organ koji je za to bio nadleàn neke ~iweniceili okolnosti ve} utvrdio ili su one dokazane u javnojispravi (kao li~na karta, izvod iz mati~ne kwige i dr.),organ koji vodi postupak uze}e te ~iwenice i okolnostikao dokazane. Kad je u pitawu sticawe ili gubqeweprava, a postoji verovatno}a da su se te ~iwenice i okol-nosti naknadno izmenile, ili ih na osnovu posebnihpropisa treba utvr|ivati, slu`beno lice }e traìti dastranka podnese dokaze o tim ~iwenicama i okolnosti-ma, ili }e ih organ sam pribaviti.

^lan 155.Slu`beno lice moè naloìti stranci da podnese

ispravu na koju se poziva, ako raspolaè istom ili jemoè pribaviti.

Ako se isprava nalazi kod suprotne stranke, a onane}e dobrovoqno da je podnese ili pokaè, slu`benolice }e pozvati tu stranku da podnese ili pokaèispravu na raspravi, da bi se druge stranke o woj mogleizjasniti.

Ako stranka kojoj je naloèno da podnese, odnosnopokaè ispravu ne postupi po pozivu, organ }e ceniti, sobzirom na sve okolnosti slu~aja, od kakvog je to utica-ja za re{avawe upravne stvari. U takvom slu~aju organmoè toj stranci izre}i nov~anu kaznu za povredu pro-cesne discipline u iznosu do 100 KM, a tu kaznu moè


2003-03-18-sl_glasnik_br_13-zakon_o_opstem_upravnom_postupku.pdf

Documents