pksinfo 2013(1).pdf · i objedinjeni u katalog koji će biti plasiran poten-cijalnim investitorima...

PKSinfoavgust – novembar 2013.

аvgust – novembar 2013.

PKSinfoAktivnosti Privredne komore Srbije

3avgust – novembar 2013.

Poziv za Investicionu konferenciju Srbije u Moskvi

Privredna komora Srbije pozvala je privrednike, lokalne samouprave i državne institucije da do 16. avgusta predlože projekte za Investicionu konferenciju Srbije u Trgovinsko-industrijskoj komori Rusije u Moskvi

Privrednici, lokalne samouprave i državne insti-tucije do 16. avgusta treba da predlože projekte za Investicionu konferenciju Srbije u Moskvi. Konferenciju organizuju privredne komore dve zemlje 30. oktobra, uz podršku vlada.

Konferencija je pravo mesto da se potencijalnim investitorima predstave projekti iz svih sektora privrede – od infrastrukturnih državnih proje-kata, preko projekata kompanija iz energetike, poljoprivrede, prehrambene industrije, turizma i usluga, do predloga preduzeća u procesu restruk-turisanja i privatizacije. Cilj Privredne komore Srbije je da spoji dobre ideje i projekte sa ozbilj-nim investitorima koji će ih prepoznati kao profi-tabilne i perspektivne.

Predstavljanje projekata i direktni razgovori sa potencijalnim investitorima iz Rusije biće dobra prilika za privlačenje kapitala u Srbiju i iniciranje zajedničkih poslovnih aranžmana.

Zainteresovane kompanije, lokalne samouprave i državne institucije, predloge ili biznis planove do-stavljaju Privrednoj komori Srbije do 16. avgusta u 17 časova.

Predloženi projekti biće selektovani, pripremljeni i objedinjeni u katalog koji će biti plasiran poten-cijalnim investitorima u Rusiji i drugim zemljama Zajednice nezavisnih država.

Predlozi investicionih projekata koji bi mogli da budu predmet za buduća ulaganja, mogu se dostaviti popunjavanjem priloženih obrazaca na srpskom i ruskom jeziku. Izabrani projekti biće predstavljeni na maksimalno pet slajdova, koje kreiraju inicijatori investicionih projekata na ruskom jeziku. Projekti će biti selektovani, pripremljeni i dostavljeni ruskoj strani, kako bi se tamošnji poslovni krugovi blagovremeno

informisali.

1. avgust 2013.

Treća radionica za istraživače u agrobiznisu 2. avgust 2013.

Podrška mladim inovatorima kroz projekat Noble ideje.Istaknuta uloga PKS u jačanju veze nauke i privrede i transfera znanja i tehnologija

U Kruševcu je održana treća radionica u okviru

projekta Noble ideje, namenjenog podršci mla-

dim inovatorima u oblasti agrobiznisa. Regio-

nalna agencija za transfer znanja i tehnologija iz

Italije, u saradnji sa još 12 partnera iz regiona,

među kojima je i Privredna komora Srbije, uspeš-

no realizuje projekat Noble ideje, namenjen po-

dršci mladim inovatorima u oblasti agrobiznisa.

4 avgust – novembar 2013.

Privredna komora Srbijeinicirala rešavanje problema nastalih u primeni pravilnika o plaćanju PDV-a na promet sekundarnih sirovina

Privredna komora Srbije (PKS) inicirala je izna-laženje rešenja problema primene Pravilnika o utvrđivanju sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa sekundarnim sirovinama, radi preci-znijeg definisanja tih sirovina i različitih tuma-čenja kod obračuna i plaćanja poreza na dodatu vrednost (PDV).

Preciziranjem odredbi pravilnika, sekundarnim sirovinama će se smatrati kako otpaci osnovnih i obojenih metala, tako i njihove legure, kao i naj-širi obuhvat proizvoda koji nisu upotrebljivi zbog istrošenosti. Na taj način, sve firme u Srbiji, njih

oko 5.000, koje učestvuju u sakupljanju i pro-metu sekundarnih sirovina kao što su – mesing, bronza, sivi liv, stari električni šporeti, frižideri, akumulatori i drugi neupotrebljivi proizvodi zbog istrošenosti, biće oslobođeni plaćanja PDV.

Privrednici su ukazali da je u prethodnom pe-riodu postojala različita praksa i da su pojedine poreske uprave, prilikom kontrole poreskih obve-znika tumačile da, na primer, mesing nijsekun-darna sirovina, jer nije naveden u pravilniku koji definiše šta se smatra sekundarnom sirovinom u smislu oporezivanja potrošnje.

Inicijativa PKS u ime 5.000 firmi 5. avgust 2013.

Projekat se finansira iz fondova EU po 4. pozivu IPA programa Jugoistočna Evropa.

Na trećoj radionici iz ovog programa, koja je odr-žana u Kruševcu, Zoran Lugić, direktor Instituta za krmno bilje Kruševac, istakao je ulogu Insti-tuta u unapređenju poljoprivredne proizvodnje i naučnog rada u oblasti oplemenjivanja, proizvod-nje i iskorišćavanja stočne hrane. Ističući dopri-nos razvoju ratarske i posebno stočarske proi-zvodnje, Lugić je rekao da je do sada stvoreno oko 40 sorti 13 najvažnijih vrsta krmnog bilja koje su po prinosu na ili iznad svetskog proseka. Institut za krmno bilje se angažuje i na drugim aktivno-stima vezanim za razvoj i unapređenje stočar-stva, ruralne sredine i zaštite životne sredine, a uspešno sarađuje sa proizvođačima mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja u cilju izna-laženja optimalne agrotehnike u gajenju biljaka. Pored toga, Institut razvija tehnologije i aktivno, preko projekata, učestvuje u borbi protiv erozije i u rekultivaciji zemljišta i komunalnih deponija. Institut se bavi i edukacijom farmera, udruženja

poljoprivrednika i stručnih službi.

Sekretar Odbora za nauku RPK Kruševac Ivana Marković istakla je ulogu Odbora u regionalnoj podršci inovativnim kompanijama i doprinosu unapređenju konkurentnosti. Odbor je veoma ak-tivan i u projektu NTI 2013 i značajno doprinosi afirmaciji kreativnosti u regionu Kraljeva, dodala je Ivana Marković.

Sekretar Odbora za tehnološke inovacije PKS Da-nica Mićanović je istakla ulogu PKS u jačanju veze nauke i privrede i transfera znanja i tehnologija. Pored toga, predstavila je Kancelariju za podršku inovacionim projektima, koja je otvorena u PKS kroz IPA projekat Noble ideje. U toku je javni po-ziv za podršku inovacionim projektima, otvoren do 30. septembra 2013. godine, nakon čega će se vršiti selekcija prijavljenih projekata. Mladi ino-vatori mogu da dobiju besplatne usluge iz oblasti menadžmenta inovacija, finansiranja inovacija i intelektualne svojine u cilju pripreme inovaci-onih projekata za implementaciju u privredi na domaćem i međunarodnom nivou.


6. avgust 2013.

Tako su firme koje se bave sakupljanjem i pro-metom sekundarnih sirovina od gvožđa, bakra, cinka oslobođene plaćanja PDV, dok su one koje bave prometom sekundarnih sirovina od mesin-ga, bronze, sivog liva dužne da plaćaju porez na potrošnju. Takođe, kada se istrošeni akumulatori za reciklažu uvoze imaju tretman sekundarne si-rovine, a kada se prikupljaju na domaćem tržištu

za reciklažu, ne tretiraju se kao sekundarna siro-vina.

Preciziranjem teksta pravilnika biće otklonjenja različita tumačenja i postupanja u praksi: na isti način biće tretirane sekundarne sirovine u pore-skim propisima i propisima koji regulišu oblast upravljanja otpadom.

Promene u trgovini sa SAD

Novi režim u izvozu u SAD stupio je na snagu 31. jula, istekom opšteg preferencijalnog sistema (Generalized System of Preferences) koji je Srbija imala u trgovini sa SAD. Privredna komora Srbi-je pružiće izvoznicima svu potrebnu asistenciju zbog isteka povlašćenog GSP statusa. Roba koja je do 31. jula u SAD izvožena bez ili uz minimalne carine, trenutno se izvozi uz plaćanje uobičajene carinske stope. Do prekida u GSP režimu dolazilo je i ranije, ali je on u kratkom vremenu reakti-viran. Zbog toga Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS napominje da srpski privred-nici, i pored isteka statusa GSP, treba da ispoštu-ju dosadašnje procedure i dokumentaciju za izvoz po opštem sistemu preferencijala. Postoji moguć-nost da Kongres SAD odobri retroaktivnu isplatu za sva potraživanja u razlikama carinskih stopa svojim uvoznicima koji uvoze robu iz zemalja na listi GSP preferencijala.

Opšti sistem preferencijala – GSP je status koji Sjedinjene Američke Države dodeljuju kao meru trgovinskih povlastica. Ima ga približno 140 ze-malja sveta, a znači da se iz tih zemalja u SAD može izvoziti bez carine ili sa minimalnom cari-nom. U tom statusu, Srbija je bez carine ili sa mini-malnom carinom mogla da izvozi 4600 proizvoda sa odobrene liste, koja se pretražuje po tarifnim oznakama robe. Roba sa liste mora da zadovolji i kriterijum porekla, što znači da je proizvedena u Srbiji sa najmanje 35 odsto vrednosti i da je direk-tno isporučena iz Srbije. Odluku o isteku statusa, kao i o reaktiviranju, donose Senat i Kongres SAD, a odluku potpisuje predsednik SAD.

Za svaku dodatnu asistenciju, privrednicima stoji na raspolaganju Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije.

PKS obavestila privrednike da je istekao opšti sistem preferencijala (GSP) i da se do reaktiviranja primenjuju uobičajene carinske stope


U Privrednoj komori Srbije na sastanaku sa pred-stavnicima slovačke poslovne zajednice razgova-ralo se o uspostavljanju partnerstva sa srpskim kompanijama u oblasti mašinogradnje, komunal-nih usluga i obnovljivih izvora energije.

Milivoje Miletić, direktor Biroa za regionalnu sa-radnju PKS, informisao je goste o svim aktivno-stima kojima komora, u saradnji sa Vladom Srbije i nadležnim ministarstvima, nastoji da doprinese izgradnji povoljnog privrednog ambijenta i pove-zivanju srpskih privrednika i inostranih partnera.

Direktor ETCI (Engineering and Technology Con-sulting International) Touati Elhadi rekao je da je ta kompanija zainteresovana da posreduje u širenju postojećih proizvodnih kapaciteta u Srbiji u više sektora, kao i u nabavci gotovih proizvoda. Posebno je istakao zainteresovanost za proizvod-nju komponenti za transportna sredstva i vozila u Srbiji i njihov izvoz na treća tržišta, radi fina-lizacije.

On je naglasio da posebno ceni znanje i osposo-bljenost srpskih inženjera i tehničara, kao i da bi buduća partnerstva obuhvatila i njihovo angažo-vanje u delu uvođenja i upravljanja tehnološkim postupcima u severnoafričkim zemljama, kao što je Alžir.

Sekretar Udruženja PK Srbije za metalsku indu-striju Ljubiša Obradović ocenio je da će se kroz buduća partnerstva aktivirati srpska i alžirska privreda. Kako je istakao, organizovane su po-

sete za goste iz Slovačke srpskim kompanijama kako bi se, na terenu, upoznali sa situacijom i sa predstavnicima tih preduzeća razgovarali o kon-kretnim programima čijom realizacijom se može uposliti veći broj preduzeća metalskog sektora u Srbiji.

Savetnik u Odboru PK Srbije za ekonomske odno-se sa inostranstvom Danica Milovanović predsta-vila je potencijale srpskog tržišta i kao prednosti istakla sporazume o slobodnoj trgovini koje Srbi-ja ima sa nizom zemalja, a kojima je omogućeno da se pod povlašćenim uslovima mogu izvoziti proizvodi domaćeg porekla na treća tržišta. Je-dina smo zemlja koja ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini za izvoz 99 odsto proizvoda na tržišta Rusije, Kazahstana i Belorusije, a u prego-vorima smo sa Ukrajinom, dodala je Milovanović.

Na sastanku u PK Srbije dogovoreno je da se, nakon posete izabranim srpskim kompanijama, konkretnije definišu programi saradnje, sa poseb-nim akcentom na izvoz na treća tržišta.

Nakon sastanka u PK Srbije, slovačka delegacije je otputovala na razgovore u nekoliko preduzeća kao što su „Prva petoletka“, FAP i druga.

Brojne kompanije iz Srbije zainteresovane su za susret sa potencijalnim partnerima iz Slovačke jer smatraju da je to dobra prilika da organizu-ju proizvodnju kamionskih kontejnera za smeće, građevinskih kranova, raznih komponenti u obla-sti hidrauličnih pumpi, elektromotora i slično.

Slovački privrednici zainteresovani za posredovanje u širenju postojećih proizvodnih kapaciteta u Srbiji, naročito za proizvodnju autokomponenti

Razgovori o partnerstvu radi izvoza na treća tržišta8. avgust 2013.


Sa češkim partnerima o upravljanju projektima i društveno - odgovornom poslovanju malih i srednjih privrednih društava

Sofisticirani proizvodi i naučno-tehnološki projekti državnih i privatnih kompanija iz više od 50 država sveta biće predstavljeni u Moskvi

Studijska poseta Pragu8. avgust 2013.

Predstavnici Privredne komore Srbije, Regionalne privredne komore Zrenjanin, Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i Fakulte-ta organizacionih nauka 7. i 8. avgusta boravili su u studijskoj poseti Pragu kao partneri na projek-tu „Upravljanje projektima i društveno odgovor-no poslovanje MSPD“. Projekat je odobrila češka vlada, a finansiran je u okviru programa „Aid for Trade 2013“ Razvojne saradnje Češke Republike. Potpredsednik PKS Mihailo Vesović, na sastanku sa Jozefom Cilekom, potpredsednikom Češke pri-vredne komore, istakao je da je Češka strateški par-tner Srbije u političkom i ekonomskom smislu. On je češke partnere upoznao sa fokusom aktivnosti Privredne komore Srbije - unapređenje bilateralne saradnje, predstavljanje srpske privrede međuna-rodnoj poslovnoj zajednici i povezivanje srpskih privrednika sa potencijalnim partnerima iz ino-

stranstva.Kоmore dve zemlje imaju potpisan memorandum o projektnoj saradnji. Vera Velja-novski, projekt menadžer u Privrednoj komori Srbije, ukazala je na neophodnost unapređenja svesti poslovne zajednice u oblasti upravljanja me-đunarodnim projektima i društveno odgovornog poslovanja. Ukupna vrednost projekta „Upravlja-nje projektima i društveno odgovorno poslovanje MSPD“ je 31.696 evra, a period realizacije projekta od juna do novembra 2013.

Nakon studijske posete Pragu, u okviru projek-ta, organizovan je trodnevni seminar „Upravlja-nje projektima i društveno odgovorno poslovanje MSPD“ u Regionalnoj komori Zrenjanin, a krajem oktobra planiran je završni događaj „Poslovna mi-sija Prag“ na kojem će učestvovati 27 predstavnika srpske delegacije.

Međunarodna izložba i kongres „Bezbednost i za-štita ličnosti, društva i države“ održaće se u Moskvi od 28. do 30. oktobra. Tom prilikom biće predstav-ljeni najsofisticiraniji proizvodi i naučno-tehnološ-ki projekti državnih i privatnih kompanija iz Rusije i više od 50 država sveta. Osnovne teme kongresa, naučno-praktičnih seminara, okruglih stolova i poslovnih susreta jesu lična bezbednost građana, IT-bezbednost, duhovno-etička bezbednost, bez-bednost nekretnina, energetska bezbednost.

Skup u Moskvi organizuju Međunarodni konsulta-

tivni komitet organizacija oficira u rezervi (MKK), Društvena komora Ruske Federacije i Nacionalna asocijacija udruženja oficira u rezervi Oružanih snaga (MEGAPIR) uz podršku Ministarstva odbra-ne, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva za vanredne situacije, drugih vojnih službi i agen-cija i Trgovinsko–industrijske komore.

Prezentaciju i sastanak u Beogradu, PK Srbije or-ganizuje u saradnji sa Nacionalnom Asocijacijom udruženja oficira u rezervi Oružanih snaga (ME-GAPIR) i Organizacionim komitetom kongresa.

9. avgust 2013.

Prezentacija Međunarodnog kongresa„Bezbednost i zaštita ličnosti, društva i države“


Povodom Dana rudara Srbije, Dana RTB Bor i 110 godina od početka rada borskog rudnika, potpredsednik PKS Raša Ristivojević uručio Jubilarnu plaketu

Indija je veomazainteresovanaza saradnju sa filmskom industrijom Srbije

Svečano i radno obeležen praznik u RTB Bor 9. avgust 2013.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Raša Ri-stivojević čestitao je praznik i uručio direktoru RTB Bor Blagoju Spaskovskom Jubilarnu plaketu i diplomu PKS, povodom 110 godina uspešnog rada rudnika. Ristivojević je rekao da se, nakon teškoća sa kojima se borila cela srpska privreda, RTB Bor vratio na listu najuspešnijih.

Od početka eksploatacije u borskom rudniku, proizvedeno je gotovo četiri miliona tona bakra i 180 tona zlata. U sastavu rudnika su površinski kopovi „Veliki Krivelj”, „Cerovo” i „Majdanpek”, kao i pogon podzemne eksploatacije Jama.

Zaposleni u RTB Bor praznik su obeležili radno, istakavši da su navikli na teške uslove rada koji su, ipak, znatno poboljšani od 2009. godine, kada je stigla nova mehanizacija i na površinske kopo-ve i u Jamu. Prosečna zarada radnika dostigla je do 70.000 dinara, ali posao rudara, posebno onih koji rade u podzemnoj eksploataciji, ostaje jedno od najtežih i najopasnijih zanimanja.

Ministri Zorana Mihajlović i Milan Bačević uru-čili su tradicionalnu nagradu „Inženjer Šiftek”

najistaknutijim inženjerima.

Saradnja Srbije i Indije u filmskoj industriji13. avgust 2013.

Indija je veoma zainteresovana za saradnju sa filmskom industrijom Srbije, koja može da po-nudi veoma raznovrsne i atraktivne lokacije za snimanje filmova, istaknuto na sastanku ambasa-dorke Indije Narinder Čauhan sa članovima Gru-

pacije pružalaca producentskih usluga u Privred-

noj komori Srbije.

Trebalo bi što pre organizovati susrete predstav-

nika dve zemlje, kako bi se razgovaralo o kon-


PKS će organizovatijavne promocije i prezentacije kreditnih linija za privrednike, koje se realizuju preko NBS

kretnim projektima, rekla je ambasadorka Indije u Srbiji.

Sekretar Udruženja PKS za kreativnu industriju Mirko Prlja upoznao je ambasadorku sa radom udruženja koje okuplja više grupacija različitih oblasti, a najmlađa je Grupacija pružalaca pro-decentskih usluga. Prlja je naglasio da Srbija ima odlične uslove, destinacije i ostale potrebne kapa-citete za snimanje filmova.

Sastanku u PKS prisustvovali su predstavnici kompanija Pink film internacional, Srpske film-

ske asocijacije, Red prodakšn. Kako su istakli, veoma su zainteresovani za saradnju sa produ-centima iz Indije kojima mogu ponuditi veoma kvalitetne usluge po konkurentnim cenama, kao što su iznajmljivanje opreme, studija, vanstudij-skih lokacija, izrade kostima, angažovanje kadra i slično.

Indijska filmska produkcija je najveća na svetu, a indijski producenti najveći zakupci studijskih i vanstudijskih lokacija za snimanje u filmskoj in-

dustriji.

13. avgust 2013.

Povoljne kreditne linijeza mala i srednja privredna društva

Radi povećanja korišćenja kredita međunarodnih finansijskih institucija i EU, Privredna komora Srbije i Narodna banka Srbije podsećaju privred-nike da se, preko Narodne banke Srbije, realizuju krediti za mala i srednja privredna društva, pre-duzetnike, javna komunalna preduzeća i lokalnu samoupravu koji su odobreni Srbiji. To su:

Fond revolving kredita Republike Srbije, Apeks zajmovi Evropske investicione banke, krediti Re-publike Italije, donacija Kraljevine Danske – pro-gram LEDIB i zajam Nemačke razvojne banke KfW.

Sredstva Fonda revolving kredita, prva tri Apeks zajma i prvog kredita Italije ukupnog iznosa 363,25 miliona evra iskorišćena su kroz 1.370 odobrenih kredita čime je omogućeno otvaranje 6.381 novih radnih mesta.

Četvrti Apeks zajam od 250 miliona evra u fazi je korišćenja, očekuje se da će do kraja septembra 2013. godine biti u potpunosti realizovan, a zajam

KfW od 100 miliona evra nedavno je počeo da se koristi i povučeno je 77 miliona evra.

Izvestan zastoj u korišćenju kreditnih sredstava je kod drugog kredita Italije od 30 miliona evra zbog specifične namene, jer minimum 70 odsto sredstava mora da se iskoristi za kupovinu roba i usluga italijanskog porekla.

Vrlo brzo se očekuje efikasnije korišćenje sred-stava donacije Kraljevine Danske od dva miliona evra, s obzirom na to da je u realizaciju uključe-no pet novih posredničkih banaka. Pored Niškog, obuhvaćena su i ostala četiri upravna okruga juž-ne Srbije – Jablanički, Pčinjski, Toplički i Pirotski.

Sredstva kreditnih linija biće raspoloživa duže vreme, a pregovara se i sa Evropskom investici-onom bankom o odobravanju novog petog Apeks zajma od 500 miliona evra. Privrednici se preko Privredne komore Srbije mogu upoznati o povolj-nim uslovima finansiranja što bi trebalo da dopri-nese povećanju iskorišćenosti tih sredstava.


Niže cene hrane za životinje 15. avgust 2013.

Godišnja proizvodnja hrane za životinje u Srbiji je oko 924.674 tona, koliko je proizvedeno 2012. godine, a što je više u odnosu na prethodnu godi-nu kada je proizvodnja bila 832.519 tona. U tom sektoru ima mnogo proizvođača, ali samo njih 60 prati Sektor za industrijsku proizvodnju Repu-bličkog zavoda za statistiku, istaknuto je na sedni-ci Grupacije proizvođača hrane za životinje Udru-ženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbi-je. Industrijska proizvodnja hrane za životinje u Srbiji, učestvuje oko 34 odsto u ishrani zvanično praćenog broja životinja u Srbiji. Na godišnjem nivou, industrijska proizvodnja hrane za životinje raspolaže kapacitetima od oko 2.100.000 tona i oko 83.000 tona proizvodnje predsmeša. Na sed-nici je zaključeno da se traži donošenje zakona o hrani za životinje i definisanje kokcidiostatika, kao dodatka hrani za životinje, po ugledu na EU. Traži se i da se ujednače kriterijumi kontrole bez-bednosti domaće i uvozne hrane za životinje.

Prema poslednjem popisu poljoprivrede, a pre-ma podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji ima 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, a od toga iskorišćenog zemljišta je oko 3.355.859 hektara. Prema istom izvoru, Srbija ima 631.122 poljoprivrednih gazdinastava. Od toga je 628.555 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i 2.567 gazdinstava pravnih lica i preduzetnika. U Srbiji ukupan broj goveda je 908.990 grla, svinja u oborima je 3.403.288, ovaca 1.729.278, koza 235.576, živine 26.627.308 i pčelinjih društava

673.651. U ukupnom broju goveda na teritoriji Republike Srbije porodična gazdinstva učestvuju 91,7 odsto.

U spoljnotrgovinskoj razmeni agrara Srbije, hra-na za životinje je u 2012. godini ostvarila poziti-van saldo od 72,2 miliona dolara, što je za 47,3 odsto više nego u 2011. godini. Vrednost izvoza proizvoda hrane za životinje u prvih šest mese-ci ove godine bila je 28,2 miliona dolara, a uvoza 14,5 miliona dolara, istakla je savetnik u Udru-ženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS Jasna Stevanović. Trenutno je smanjen izvoz kukuruza zbog afere sa aflatoksinima, ocenjeno je u PKS.

Zamenik predsednika Grupacije proizvođača hra-ne za životinje u PKS Deneš Kemiveš izjavio je da će „sirovine biti u izobilju i cene već padaju. Proizvođači hrane za životinje smanjuju cene go-tovih proizvoda i ta tendencija očekuje se do kra-ja septembra”. On je naglasio da su u odnosu na avgust prošle godine cene sada niže za oko četiri dinara po kilogramu, a kako je dodao, do kraja septembra može se očekivati pad za još četiri do pet dinara po kilogramu. „Cene se vraćaju na nivo prolećnih prošle godine”, rekao je Kemiveš, koji je direktor fabrike hrane za životinje ,,Gebi” iz Čantavira. On je ocenio da ove godine ne bi tre-balo da se javi problem sa povišenim nivoom afla-toksina u kukuruzu, jer nije bilo suše. Problem i dalje postoji prilikom izvoza hrane za životinje u Crnu Goru.

U Srbiji je 2012. godine proizvedeno oko 924.674 tona hrane za životinje,što je više u odnosu na prethodnu godinu,kada je proizvodnja bila 832.519 tona


Povećati izvoz finalnih proizvoda

Grupacija klaničneindustrije PKS tražidugoročnu strategiju finansiranja poljoprivrede Srbije, kao i ozbiljnijukontrolu uvoznog mesa

Neophodna je strategija finansiranja poljopri-vrede Srbije, ukazano je na sednici Grupacije klanične industrije PKS, a zatraženo je i da se na uvoznom mesu označava prisustvo genetski mo-difikovanih organizama.

Cilj buduće strategije poljoprivrede Srbije je da Srbija bude prepoznatljiv izvoznik finalnih pro-izvoda umesto sirovina za proizvodnju hrane. U svemu tome, poseban značaj ima stočarstvo, koje u finalnom proizvodu poljoprivrede u svetu uče-stvuje najmanje sa 60 odsto. Međutim, stočarstvo danas u Srbiji tavori. Ovo je između ostalog na sednici Grupacije klanične industrije – proizvod-nje, obrade u konzervisanja mesa i proizvoda od mesa, istakao sekretar Udruženja za poljoprivre-du, prehrambenu i duvansku industriju i vodopri-vredu PKS Nenad Budimović. Na sednici je izneto da prema rezultatima popisa poljoprivrede 2012. godine u Republici Srbiji ima 631.122 poljopri-vredna gazdinstva. Od toga je 2.567 gazdinstava pravnih lica i preduzetnika. U Srbiji postoji 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, a od toga je korišćeno samo 3.355.859 hektara ze-mljišta. Postoji i 908.990 goveda, 3.403.288 svi-nja, 1.729.278 ovaca, 235.576 koza, 26,2 miliona živine i 673.651 pčelinje društvo. Na Grupaciji je zaključeno da je potrebno stvoriti i strategiju finansiranja poljoprirede Srbije. Jer, taj problem nije rešen posle ukidanja finansiranja iz primarne emisije. Zaključeno je i da se na uvoznom mesu, čije tone stalno rastu, mora označiti poreklo i da li sadrži genetski modifikovane organizme.

Savetnik u Udruženju za poljoprivredu i pre-hrambenu industriju PKS Jasna Stevanović u uvodnom obrazloženju je istakla da u strukturi bruto vrednosti poljoprivrede u 2012. godini 37,9 odsto potiče od stočarstva, a da je ukupna vred-

nost stočarske proizvodnje procenjena na 1,83 milijarde dolara. To je pad u odnosu na 2011. godinu za svega 0,81 odsto. Stočarstvo Srbije ka-rakteriše pad proizvodnje goveđeg i rast svinjskog mesa. Po njenim rečima industrijska proizvodnja hrane za životinje raspolaže kapacitetima od oko 2,1 miliona tona proizvodnje hrane za životinje, i oko 83.000 tona godišnje proizvodnje predsmeša. U 2012. godini u odnosu na prethodnu, povećana je ukupna proizvodnja hrane za životinje i izno-si 924.674 tone (u 2011. godini je bilo 832.519 tona).

Pitanje je da li će Srbija ove godine uspeti da na tržište EU izveze sto tona junetine, iako kvota za izvoz „bebi bifa” na tržište Unije iznosi 8.875 tona, upozoreno je na sastanku. Srbija je prošle godine u EU izvezla 439 tona „bebi bifa”, dok je na primer, 2006. taj izvoz iznosio 2.860 tona, izjavio je predsednik Grupacije klanične industri-je PKS Milomir Tošović. Ne znam da li ćemo ove godine imati da izvezemo i 100 tona. Naša zemlja od 1996. ima dozvolu za izvoz junetine u EU - kvota za izvoz “bebi bifa” na to tržište najpre je bila 10.000 tona, pa je smanjena zbog toga što taj kontingent nikada nije ostvaren. Da bi ga ostvarili potrebno je da u tovu imamo najmanje 100.000 junadi. Srbiji, ukoliko se ovakva tendencija nasta-vi, preti gašenje izvoza te vrste mesa na tržište EU po prefencijalnim uslovima, jer nismo sposobni da u „zemlji žitnici” proizvedemo dovoljan broj junadi, kazao je Tošović.

Nekadašnja SFRJ je devedesetih godina izvozila 50.000 tona „bebi bifa”, od čega je plasman iz Sr-bije bio 30.000 tona. U PKS su ukazali i da je za ispunjavanje sadašnje kvote potrebno da Srbija ima 100.000 grla goveda, a taj broj grla sada izno-si 15.000 do 20.000.

22. avgust 2013.


Direktor PKB Imes Rajko Latinović, koji je i pred-sednik Odbora Udruženja za poljoprivredu, pre-hrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS, istakao je da je uvoz mesa u Srbiju sada znatno veći od izvoza, a domaća proizvodnja ne zadovoljava naše potrebe. Po njegovim rečima, nekada je ta proizvodnja bila tri puta veća od po-trošnje, koja je tada po glavi stanovnika bila duplo veća nego sada, dodao je Latinović. On je naglasio da nije dobro ni to što se u Srbiji životinje kolju

na oko 1.500 raznih mesta. Većina njih nije higi-jenski pipremljena za to. Đorđe Okanović iz Insti-tuta za prehrambene tehnologije iz Novog Sada ukazao je i da je proizvodnja mesa razuđena i nije dobro organizovana, kao i da postoji problem in-spekcijskog nadzora, jer više od 1.100 objekata za preradu mesa kontroliše svega 57 inspektora. O izmenama Zakona o stočarstvu i ostaloj regulativi u ovoj oblasti klaničarima je govorio Nenad Ter-zić iz Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije.

PKS potpisala memorandumei sporazume o saradnjisa četiri institucije.Cilj razmena informacija i zajednički projekti usmerenina razvoj privrede Srbije

Saradnja kao podsticaj privredi 22. avgust 2013.

Privredna komora Srbije potpisala je memoran-dume o saradnji sa Agencijom za privredne re-gistre i Agencijom za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije i sporazume o saradnji sa Kancelarijom Saveta za nacionalnu bezbednost i Privrednom komorom Zelene Srbije.

Dokumenta su potpisali predsednik Privredne ko-more Srbije Željko Sertić, direktor Agencije za pri-vredne registre Zvonko Obradović, direktor Kan-celarije Saveta za nacionalnu bezbednost Goran Matić, generalni direktor Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Ana Malešević i predsednik Privredne komore Zelene Srbije Saša Mihajlović.

Zadatak je da sve dosadašnje aktivnosti sa ovim organizacijama podignemo na značajniji i kva-litetniji nivo. Institucionalna saradnja je glavni okvir za sve zajedničke aktivnosti, rekao je Sertić. Predsednik PKS je podsetio da od 1. septembra zvanično stupa na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU, što je šansa za privredu ali i velika odgovornost i obaveza. Sertić je istakao važnost potpisivanja sporazuma sa Privrednom komorom Zelene Srbije, jer će, kako je objasnio, najveći deo pregovora sa EU biti prilagođavanje u oblasti ekologije.

Direktor Agencije za privredne registre Obrado-vić, naveo je da saradnja sa PKS podrazumeva učešće u nizu zajedničkih projekata koji se odno-se, ne samo na pisanje zakona, već i na aktivnosti osluškivanja sugestija i zahteva privrede.

Direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bez-bednost Matić, ocenio je da će saradnja sa PKS doprineti unapređenju sistema zaštite tajnih podataka u Srbiji dok će od velikog značaja biti edukacija kroz obuke, seminare i edukativne pro-grame.

Memorandum o poslovnoj saradnji PKS sa Agen-cijom za osiguranje i finansiranje izvoza predviđa mogućnost zaključivanja posebnih ugovora koji će detaljno utvrditi međusobne aktivnosti. Direk-tor te agencije Ana Malešević istakla je da je važ-no da PKS bude partner u razmeni informacija i pomoći izvoznicima kako da lakše dođu do stranih tržišta.

Privredna komora Zelene Srbije i PKS zajedno će raditi na unapređenju donošenja standarda u cilju harmonizacije sa zakonodavstvom EU. Predsed-nik Privredne komore Zelene Srbije Mihajlović rekao je da očekuje vidan napredak saradnje.


Predsednik PKSŽeljko Sertić razgovarao u Parizu sa Žakom Atalijem,svetski priznatim ekonomistom i predstavnicima francuskih kompanija iz više sektora

Za uspešnu ekonomijujedne zemlje nije dovoljno da postoji dobar ministar, dobar predsednik i potpredsednik vlade, već dobri programi, rekao predsednik PKS Željko Sertić u Jagodini

Nove investicije za privredni rast 22. avgust 2013.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Želj-ko Sertić, tokom dvodnevne radne posete Fran-cuskoj, razgovarao je sa ekonomistima i privred-nicima o dugoročnom razvoju srpske privrede i privlačenju francuskih investicija u Srbiju.

Sertić se sastao sa Žakom Atalijem, svetski pri-znatim ekonomistom i upoznao ga sa aktuelnim kretanjima u privredi Srbije, merama ekonomske politike i reformski orijentisanom strategijom za dugoročni razvoj. Francuskom ekonomisti pred-stavio je i aktivnosti PKS. Atali je inače osnivač Evropske banke za obnovu i razvoj i pokretač evropskog programa EUREKA.

Sertić je u Parizu razgovarao i sa predstavnicima francuskih kompanijama iz sektora inženjeringa, energetike, tretmana voda i otpada. Tokom razgo-vora sa kompanijama iz oblasti telekomunikacija i informacionih sistema dogovoreno je da se održi konferencija o potencijalima IKT sektora Srbije. Planirano je da PKS narednih meseci organizuje taj skup u Parizu.

Pored predsednika Sertića razgovorima u Parizu prisustvovali su ambasador Srbije u Francuskoj Rajko Ristić, direktor Predstavništva komore u Parizu Vesna Pakaj i savetnik predsednika PKS Zoran Bojović.

Tokom radne posete Jagodini predsednik PKS Željko Sertić istakao je da moramo biti fokusi-rani na kvalitetne programe, kako bismo našim ljudima obezbedili dobar posao, plate, kvalitetniji život. Na taj način stvaramo novu, savremenu Sr-biju. Predstoje teški i komplikovani pregovori sa Evropskom unijom, treba uraditi i više nego što

EU traži, jer samo tako srpski privrednici mogu biti konkurentni na tom velikom tržištu, istakao je Sertić.

Srbija, naglasio je predsednik PKS, mora biti ozbiljna i uređena država, prema privrednicima mora da postoji pošten odnos jer oni pune budžet

Dobri programi za dobru ekonomiju 23. avgust 2013.


i nije važno kolika je firma. Ukoliko ne budemo povećali prihod, imaćemo problema i nikakva sta-tistika neće moći da pomogne. Privrednici imaju odgovornost prema društvu, zaposlenima i okru-ženju, rekao je Sertić i dodao da mala i srednja preduzeća u Srbiji imaju perspektivu. Sertić je istakao da je delegacija PKS došla u Jagodinu da se upozna sa idejama i ciljevima grada i da pred-sednik Skupštine Dragan Marković i njegovi sa-radnici imaju podršku komore.

Predsednik Skupštine grada Jagodine Marko-vić smatra da bez jakih pojedinaca, privrednika, nema jake države. On je sastanak sa delegacijom PKS ocenio veoma konstruktivnim i rekao da oče-kuje da PKS bude „velika lokomotiva privredi”.

Delegacija PKS u kojoj su bili potpredsednici Raša Ristivojević i Zdravko Jelušić obišla je jagodinsku fabriku za proizvodnju aluminijuma „Kanbera“ i turistički kompleks Đurđevo brdo.

U švercu se nalazi oko 4.000 tona duvana, ili svaka četvrta ili peta cigareta, a sve to smanjuje prihod u državnom budžetu za oko 10 milijardi dinara

Šverc duvana smanjuje budžet 23. avgust 2013.

U Srbiji će se ove godine na 5.775 hektara proizve-sti oko 7.000 tona svih vrsta duvana. U švercu se nalazi oko 4.000 tona duvana, ili svaka četvrta ili peta cigareta, a sve to smanjuje prihod u državni budžet za oko 10 milijardi dinara (ili 100 miliona evra). Prošvercovane cigarete su 20 odsto jeftinije od proizvoda koji se prodaju legalnim kanalima, pa to značajno oštećuje državni budžet. Kako bi se rešili ovi problemi potrebno je da se stimuliše proizvodnja duvana u Srbiji i to sa 0,50 evra po kilogramu predatog duvana. Uz sve to proizvod-nja duvana je izvozna delatnost, pa bi se uz rast proizvodnje, povećao i izvoz. Na taj način bi se šverc sveo na najmanju moguću meru, a značajno bi se povećao prihod u državnom budžetu. Ovo je između ostalog zaključeno na sednici Grupaci-je proizvođača i prerađivača duvana Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privred-ne komore Srbije i Odbora grupacije za proizvod-nju, preradu i promet duvana i industrijsko bilje iz Novog Sada.

Proizvodnja i primarna prerada duvana je tre-nutno najprofitabilnija proizvodnja u srpskom agraru tako da je potrebno uključiti ovu oblast u donošenje strategije poljoprivrede i ruralnog

razvoja do 2020. godine, naglasio je predsednik Grupacije proizvođača i prerađivača duvana PKS Đorđo Radojičić. Iako šverc duvana i cigareta za građane znači jeftinije pušenje, država gubi dosta novca, a organizatori proizvodnje duvana ostaju ,,kratkih rukava’’. Radojičić je objasnio da šverce-ri duvana zbog toga što ne plaćaju obaveze prema državi, prerađivačima mogu da ponude cenu od pet do sedam evra po kilogramu sirovog duvana, što je nemoguće da urade proizvođači duvana koji posluju po zakonu. Predlažemo da se u sledećoj godini donese Uredba o premiji za duvan u listu, tako da se premiranje obavlja po kilogramu pre-datog duvana u četiri klase. Ako bi proizvodnja duvana dobila podršku to bi značajno povećalo zaposlenost, a proizvodnja bi dostigla 20.000 tona duvana. Prvenstveni interes proizvođača duvana je da se povećanjem domaće proizvodnje utiče na smanjenje uvoza duvana kojim se odlivaju značaj-na devizna sredstva. Nenormalno je da šverceri bez ikakvih problema zarađuju više od onih koji se bave legalnom proizvodnjom i tome državni organi treba da stanu na put, podvukao je Rado-jičić. Direktor „Industrijskog bilja“ iz Novog Sada Olga Čurović razloge za šverc cigareta i duvana


vidi u dva pogleda – ukidanju obaveza domaćih fabrika cigareta da otkupljuju duvan proizveden u Srbiji i siromaštvu građana.

Učesnici sastanka su se složili da ovaj problem treba sistemski rešiti na nivou države, pojačati rad inspekcijskih službi, voditi evidenciju onih koji ilegalno prodaju duvan i onemogućiti im do-bijanje proizvodnih subvencija, a treba ponovo uvesti i premije za duvan.

Samostalni savetnik u Udruženju za poljoprivedu i pehrambenu industrijui PKS Milan Kužnik je

istakao da je ukupna spoljnotrgovinska razmena duvana i duvanskih proizvoda za prvih šest me-seci 2013. godine iznosila 115,6 miliona dolara. Od toga je je izvoz bio 52,2 miliona dolara, a uvoz 63,4 miliona dolara. Po njegovim rečima izvoz duvana i duvanskih proizvoda učestvuje u uku-pnom izvozu agrara sa 4,8, a u uvozu poljopri-vrede sa 7,3 odsto. U ovoj godini imali smo rast izvoza, ali i uvoza pa deficit u ovoj oblasti iznosi 11,2 miliona dolara.

Prezentacija poslovnih mogućnosti Južnoafričke Republike u Srbiji - dobar prvi korak ka unapređenju saradnje dve zemlje

Unaprediti saradnju privrednika Srbije i JAR 26. avgust 2013.

Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić i ambasador Južnoafričke Republike (JAR) Sofo-nia Rapulane Makgetla, razmatrajući mogućnosti unapređenja saradnje privrednika dve zemlje, sa-glasili su se da bi dobar prvi korak bio organiza-cija prezentacije poslovnih mogućnosti te afričke zemlje u Srbiji.

Susret privrednika dve zemlje planiran je krajem septembra, kada će Srbiju posetiti delegacija oko 20 privrednika Južnoafričke Republike, čiji će je-dan od domaćina biti i Privredna komora Srbije.

Predsednik PKS Željko Sertić upoznao je ambasa-dora JAR sa očekivanjima privrednika od rekon-strukcije Vlade Srbije, navodeći da će uz novi paket mera, biti olakšana privredna saradnja, smanjene administrativne prepreke, olakšan pristup finan-siranju, pojednostavljena saradnja sa lokalnim samoupravama. Privrednici očekuju povoljniji am-bijent u kojem mogu da posluju, dodao je Sertić.

On je predstavio prednosti Srbije kao investicione

destinacije i posebno, prednosti koje obezbeđuju Sporazum o slobodnoj trgovini sa Zajednicom nezavisnih država i Ruskom Federacijom, spora-zumi u okviru CEFTA, poseban dogovor sa EU i mnoge druge.

Ambasador JAR Sofonia Rapulane Makgetla uka-zao je da već postoji jedan broj kompanija iz Sr-bije koje rade na tom tržištu, posebno na velikim infrastrukturnim projektima. Most saradnje, po njegovoj oceni, jesu mala i srednja preduzeća, a posebne mogućnosti povezivanja privrednika Sr-bije i JAR, vidi u oblasti građevinarstva, izgradnje puteva, železnice, infrastrukture, energetike, za-štite životne sredine, namenske industrije.

Za što uspešniju saradnju neophodno je targeti-rati perspektivne sektore, kako bi povezivanje po-tencijalnih poslovnih partnera bilo što efikasnije, a u tome važnu ulogu imaju privredne komore, ukazano je na sastanku, kojem je, osim saradnika predsednika PKS, prisustvovao i ekonomski sa-vetnik Ambasade David Du Plesis.


Izgradnja Južnog toka po planu 26. avgust 2013.

Ukupna dužina gasovoda Južni tok kroz Srbiju iznosiće 422,4 kilometra sa odvojcima za Hrvatsku i Republiku Srpsku, a prolaziće kroz 33 grada i opštine u Srbiji

Izmenjeni i dopunjeni prostorni plan posebne namene za trasu „Južnog toka” kroz Srbiju biće usvojen do kraja septembra 2013. godine, što će omogućiti da izgradnja tog gasovoda kod nas poč-ne po planu, do kraja tekuće godine, a njegovo korišćenje 2016. godine, najavljeno je na skupu u Privrednoj komori Srbije (PKS). Direktor pre-duzeća „Južni tok Srbija” Pavel Persicki najavio je da će u najskorije vreme početi eksproprijaci-ja zemljišta za parcele na kojima će prvo početi izgradnja „Južnog toka” kroz Srbiju. Već su po-čeli razgovori sa vlasnicima parcela i do sada je sklopljeno 1.000 ugovora, rekao je on i naglasio da neće odmah biti otkupljeno zemljište za celu trasu gasovoda, već postepeno, kako se gasovod bude gradio.

Persicki nije precizirao koliko će tačno koštati ek-sproprijacija zemljišta na trasi „Južnog toka” kroz Srbiju, pošto se razlikuju cene za različite parcele, ali je naglasio da će one biti tržišne i usklađene sa cenama koje važe u pojedinim opštinama, kroz koje gasovod prolazi. Prilikom prezentacije izme-na i dopuna prostornog plana za taj projekat u PKS, rečeno je da će deonicom “Južnog toka” kroz Srbiju biti obuhvaćeno 10.000 parcela, odnosno 80 hektara zemljišta, koje će biti trajno ekspro-

prisano i da će gasovod dominantno prolaziti pre-ko poljoprivrednog zemljišta i jednim delom kroz šumsko područje, a maksimalno su izbegnuta po-dručja bogata prirodnim resursima. Planirano je i da neki objekti na trasi gasovoda u zaštitnoj zoni gasovoda budu srušeni, od kojih - 17 objekata na teritoriji opštine Zaječar, u Boljevcu 22 objekta, a po jedan u Žablju, Titelu, Opovu, Pančevu, Ko-vinu i Kuli. Ukupna dužina „Južnog toka” kroz Srbiju iznosiće 422,4 kilometara sa odvojcima za Hrvatsku i Republiku Srpsku, a prolaziće kroz 33 grada i opštine u Srbiji. Najkomplikovanija izgradnja se očekuje na prvih 150 kilometara od granice sa Bugarskom, jer gasovod prolazu kroz planinski teren, rekao je on i dodao da ni to nije tako zahtevna i složena deonica, kada se uporedi sa nekim drugim teškim terenom, kroz koji se ga-sovodi inače grade. Južni krak „Južnog toka” nije obuhvaćen ovim izmenama prostornog plana, rekao je Persicki, koji takođe nije mogao da kaže koliko će iznositi zarada od tranzita gasa „Južnim tokom” kroz Srbiju, jer to nije u nadležnosti pre-duzeća „Južni tok Srbija”.

Zamenik direktora Republičke agencije za pro-storno planiranje Đorđe Milić kazao je da postoji početna inicijativa za južni krak „Južnog toka”


Kvantni skok srpske ekonomije 26. avgust 2013.

Privredna komora Srbije priprema konferenciju„Kvantni skok“,posvećenu unapređenjusrpske ekonomije

Konferencija „Kvantni skok“ održaće se u Beogra-du 3. i 4. oktobra i okupiće poslovne lidere, posto-jeće i potencijalne investitore, preduzetnike, vode-će svetske stručnjake i zvaničnike Vlade, kako bi, razmenom ideja i interakcijom, došli do konkret-nih i delotvornih rešenja za ekonomsko okruženje u Srbiji. Tokom dvodnevne konferencije, učesnici-ma će se obratiti najviši predstavnici Vlade Srbije, kao i menadžeri i eksperti velikih međunarodnih korporacija i organizacija, poput Microsoft, Go-ogle, Facebook, Antenna Group, Philip Morris, McKinsey & Company, Erste Bank, Falkensteiner Michaeler Tourism Group i Svetske turističke or-ganizacije Ujedinjenih nacija.

„Želimo da na jednom mestu okupimo one koji su u svojim sferama delovanja načinili značajne i pre-poznatljive korake i pomerili standarde poslovanja na globalnom nivou i nas, koji želimo da sledimo dobre primere, kako bismo što brže pokrenuli srp-sku ekonomiju. Ideja biznis konferencije ’Kvan-tni skok’ je da kroz dijalog zasnovan na smelim

idejama, strategijama i rešenjima, pružimo prili-ku Srbiji da učini kvantni skok i postane vodeća ekonomska i investiciona destinacija jugoistočne Evrope“, izjavio je Željko Sertić, predsednik Pri-vredne komore Srbije, dodajući da će na konferen-ciji biti predstavljene različite oblasti koje mogu da doprinesu značajnom razvoju potencijala Srbije u narednih 20 do 30 godina.

Dvodnevna konferencija „Kvantni skok“ održaće se u teatru Madlenijanum u Beogradu. Pored glav-nih predavanja, paralelno će se voditi i opsežne sesije posvećene kreativnosti u Srbiji. „Verujemo da su kreativnost i inventivnost, na različitim po-ljima, svojstvene ljudima u Srbiji i želimo da se do-nosioci odluka više fokusiraju na ove dve ključne tačke, jer samo na taj način možemo da pokrene-mo privredu i stvorimo nova radna mesta. Name-ra nam je da Srbiju učinimo prepoznatljivom po energiji kreativnih ljudi koji mogu da donesu brza i efikasna rešenja”, izjavio je Sertić.

koji bi se protezao ka Crnoj Gori, Kosovu i Meto-hiji i Makedoniji, istakavši da se analizira ta op-cija i ako Vlada Srbije donese odluku o njegovoj izgradnji, posle toga će se znati približniji rokovi i način izrade prostornog plana za tu novu deonicu.

Plan je da „Južni tok’’ kroz Srbiju proradi 2016. godine, rečeno je na skupu u PKS i istaknuto da je to jedan od najvažnijih projekata u Srbiji, u koji su tesno uključeni različiti državni organi, a završen je i glavni idejni projekat za čitavu deonicu kroz Srbiju. Izmenjenim prostornim planom za „Južni tok” utvrđene su i zaštitne zone sa obe strane ga-

sovoda koje u potpunosti odgovaraju zaštiti ljudi i imovine na trasi, kao i odvojci za nacionalnu ga-snu mrežu, kod Gospođinaca i Pirota. Izmene pro-stornog plana su, kako je istaknuto, „fino podeša-vanje” prostornog plana usvojenog 2012. godine, koje su bile neophodne i zbog različitih tehničkih usklađivanja, preciziranja vezanih za razmeštanje objekata uz trasu gasovoda i donošenja rešenja za pristupne saobraćajnice i telekomunikacionu in-frastrukturu. „Južni tok” će u Srbiju iz Bugarske ulaziti kod Zaječara, a izlaziće kod Sombora, od-nosno kod Bačkog brega ka Mađarskoj.


Potpredsednik PKS Raša Ristivojević predvodio je privrednike iz Srbije, koji su boravili u Kini od 25. do 29. avgusta ove godine u okviru državno-privredne delegacije na čijem je čelu bio predsed-nik Srbije Tomislav Nikolić. U delegaciji su bili i ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević i ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić.

Pored strateških političkih susreta, pre svega sa predsednikom Kine Si Đinpingom i premijerom Kine Li Kećijangom, predsednik Nikolić učestvo-vao je u radu Investicionog foruma u provinciji Đeđijang jer je ekonomska saradnja važan se-gment posete.

Delegacija Srbije u Kinu je došla sa brojnim pro-jektima, posebno u energetskom sektoru, ali i da pokaže sa koliko država Srbija ima sporazume o bescarinskoj trgovini, rekao je predsednik Nikolić.

Pored privatnih i državnih firmi koje već rade u Srbiji, uglavnom na infrastrukturnim projektima, Srbija očekuje nove investicije iz Kine.

Potpredsednik PKS Raša Ristivojević izrazio je zadovoljstvo susretima privrednika u Kini, kao i Investicionim forumom održanim u provinciji Đe-đijang, u kojoj živi 56 miliona stanovnika, posluje gotovo tri miliona privatnih kompanija, a svaki 20 građanin je u biznisu. Ristivojević je izrazio i zado-voljstvo stavom kineske vlade da poklanja veliku pažnju strateškim odnosima partnerstva sa Srbi-jom, i izraženom željom kineske strane da zajedno sa Srbijom radi na tome da praktični rezultati sa-radnje budu vidljiviji.

Tokom posete Pekingu, privrednici su bili gosti i na prijemu, čiji je domaćin bila otpravnica poslo-va ambasade Republike Srbije Tatjana Panajotović Cvetković.

Potpredsednik PKS i privrednici u Kini 28. avgust 2013.

U okviru državno-privredne delegacije, koju je predvodio predsednik Srbije Tomislav Nikolić, u višednevnu posetu Kini otputovao jei potpredsednik PKSRaša Ristivojević na čelu privrednog dela delegacije

U radu Evropskeasocijacije agroekonomistaučestvovalo je oko 150 zvanicaiz 15 zemalja

Skup evropskih agroekonomista u Beogradu 28. avgust 2013.

U organizaciji Društva agroekonomista Srbije

(DAES), u Beogradu se održava trodnevni 135. se-

minar Evropske asocijacije agrarnih ekonomista.

Skup se održava u Narodnoj Skupštini Srbije, a

prisutno je oko 150 zvanica iz 15 zemalja. Tema

skupa su izazovi globalnog dogovora poljoprivrede

i trgovinskog režima nakon Doha dogovora. Za Sr-

biju je ova tema posebno značajna i zbog činjenice

da još nisu okončani pregovori o ponovnom prije-

mu naše zemlje u STO. Skup je otvorio predsednik


Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Haj-din, koji je ukazao na značaj proizvodnje dovoljno hrane u svetu i Srbiji kao i na mogućnosti njenog prometa. Učesnike seminara pozdravio je i pred-sednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije Aleksandar Senić. O Doha pregovorima, Svetskoj trgovinskoj organizaciji i stanju agrara u svetu go-vorili su Alan Matthews sa Dablin Univerziteta i Antonije Bouvet iz Vašingtona. U radu seminara Evropske asocijacije agrarnih ekonomista učestvu-ju i predstavnici Privredne komore Srbije. Prvog dana rada skup je ocenio da Srbija treba da pro-nađe svoju šansu na evropskom tržištu u oblasti poljoprivrede u kojoj bi bila konkurentna.

Učestvujući u radu skupa, savetnik u PKS Milan Prostran, ocenio je da je ovaj skup značajan, jer će dati odgovore na pitanja kuda ide poljoprivreda i prehrambena industrija u vreme evropskih inte-gracija. Hrana ima značajnu ulogu u globalnim kretanjima, rekao je Prostran i naglasio da treba videti gde da Srbija nađe svoje mesto u EU i odabe-re proizvodnju u kojoj će biti uspešna.

Predsednik Društva agroekonomista Srbije dr Mi-ladin Ševarlić ocenio je da je najveći problem agra-ra u Srbiji, to što je uništen zadružni sistem, koji je štitio interese poljoprivrednika. Rešenje problema mogao bi da bude model javno-privatnog partner-stva kroz izgradnju 30 centara za otkup, doradu, preradu i plasman poljoprivrednih proizvoda u Srbiji. U uslovima globalizacije privrede i liberali-zacije trgovine poljoprivredno prehrambenim pro-izvodima, povećanje konkurentnosti nacionalnih agroprivreda postaje imperativ u trećem mileniju-mu, rekao je Ševarlić.

Predsednik UO Društva agroekonomista Srbije dr Danilo Tomić podsetio je da će prvog januara 2014. godine biti završena liberalizacija za sve in-dustrijske proizvode poreklom iz EU i za najveći broj poljoprivrednih proizvoda. Jedino rešenje za opstanak poljoprivrednika Srbije je da podignu konkurentnost na svim nivoima – znanja, proizvo-da, preduzeća i farmi, kao i države, odnosno agrar-nog budžeta.

Bez PDV-a na sekundarne sirovine 28. avgust 2013.

Prihvaćena inicijativa PKS za rešavanje problema oko 5.000 firmi - Izmenjen pravilnik kojim se utvrđuju sirovine i usluge povezane sa sekundarnim sirovinama za obračun i plaćanje PDV-a

Zahvaljujući inicijativi Privredne komore Srbije (PKS), oko 5.000 firmi, koje učestvuju u saku-pljanju i prometu sekundarnih sirovina kao što su – mesing, bronza, sivi liv, stari električni šporeti, frižideri, akumulatori i drugi neupotrebljivi proi-zvodi zbog istrošenosti, oslobođeni su plaćanja po-reza na dodatu vrednost (PDV).

PKS je inicirala iznalaženje rešenja problema pri-mene Pravilnika o utvrđivanju sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa sekundarnim sirovina-ma, radi preciznijeg definisanja tih sirovina i različi-tih tumačenja kod obračuna i plaćanja PDV-a.

Ministarstvo finansija i privrede 19. avgusta iz-menilo je Pravilnik o utvrđivanju sirovina i uslu-ga koje su neposredno povezane sa sekundarnim sirovinama. Preciziranjem teksta pravilnika otklo-njena su različita tumačenja i postupanja u praksi pa će na isti način biti tretirane sekundarne siro-vine u poreskim propisima i propisima koje re-gulišu oblast upravljanja otpadom. Sekundarnim sirovinama će se smatrati kako otpaci osnovnih i obojenih metala, tako i njihove legure kao i naj-širi obuhvat proizvoda koji nisu upotrebljivi zbog istrošenosti.


Privrednici su ukazali da je u prethodnom periodu postojala različita praksa i da su pojedine poreske uprave, prilikom kontrole poreskih obveznika tu-mačile da, na primer, mesing nije sekundarna si-rovina, jer nije naveden u pravilniku koji definiše šta se smatra sekundarnom sirovinom u smislu oporezivanja potrošnje. Tako su firme koje se bave sakupljanjem i prometom sekundarnih sirovina

od gvožđa, bakra, cinka oslobođene plaćanja PDV, dok su one koje bave prometom sekundarnih si-rovina od mesinga, bronze, sivog liva bile dužne da plaćaju porez na potrošnju. Takođe, istrošeni akumulatori za reciklažu prilikom uvoza imali su tretman sekundarne sirovine, a kada su prikuplja-ni na domaćem tržištu za reciklažu, nisu tretirani kao sekundarna sirovina.

Sertić i Vujanović o privrednoj saradnji 29. avgust 2013.

Dobri odnosi Srbije i Crne Gore imaju potvrdu i u ekonomiji, ima dosta prostora za unapređenje, istaknuto na sastanku predsednika PKS i predsednika Crne Gore

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Želj-ko Sertić i predsednik Crne Gore Filip Vujanović ocenili su u Podgorici da izuzetno dobri odnosi dve zemlje imaju potvrdu i u ekonomiji uz mo-gućnost unapređenja privredne saradnje i trgo-vinske razmene.

Određeno je šta može biti poboljšano, kako bi u narednom periodu ekonomska saradnja bila još bolja. U prethodne dve do tri godine zabeležen je manji obim trgovinske razmene tako da će i jedna i druga strana učiniti sve da privredna saradnja bude bolja, istakao je Sertić nakon sastanka dele-gacije PKS sa predsednikom Vujanovićem.

Sertić je rekao da je planiran i sastanak sa mini-

strom turizma i prostornog planiranja Crne Gore na kome će se razgovarati o konkretnim projekti-ma i poslovima.

Predsednik PKS je ocenio da je Privredna komora Crne Gore tradicionalni partner PKS i da pruža podršku njenim naporima da budu kvalitetnije i bolje tretirana preduzeća u kojima je vlasnik Srbija ili vlasništvo imaju preduzeća iz Srbije u Crnoj Gori, bilo da je reč o firmama u restrukturi-ranju ili firmama koje već funkcionišu na tržištu.

Sastanku sa crnogorskim predsednikom prisu-stvovao je i direktor predstavništva PKS u Crnoj Gori Radivoje Rašović.


Ekonomska pitanja kao prioritet

Javne nabavke po evropskoj metodologiji

30. avgust 2013.

2. septembar 2013.

Saradnja Srbije i Crne Gore na polju ekonomije i razmene iskustava od velikog su značaja za obe zemlje, zaključeno je na sastanku predsednika PKS Željka Sertića i ministra održivog razvoja i turizma Crne Gore Branimira Gvozdenovića

Udruženje za privatno obezbeđenje PKS aktivno promoviše evropsku metodologiju nabavki usluga obezbeđenja

Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić u Podgorici je razgovarao sa crnogorskim mini-strom održivog razvoja i turizma Crne Gore Bra-nimirom Gvozdenovićem o ekonomskoj saradnji, privrednim kretanjima i pitanjima od zajedničkog interesa.

Posebna pažnja posvećena je hotelskim i ugosti-teljskim objektima, koji su u vlasništvu ili suvla-sništvu Srbije, a nalaze se na teritoriji Crne Gore.

Istaknuta je dosadašnja kvalitetna saradnja u sek-tora turizma, kao i značaj daljeg rada na stvaranju optimalnih uslova za dolazak turista iz Srbije i

Regiona, koji Crnoj Gori iz godine u godinu uka-zuju poverenje.

Ministar Gvozdenović predstavio je neke od naj-većih projekata Ministarstva koji se realizuju, ili čija se realizacija očekuje. Razmenjena su i isku-stva u planiranju projekta regularizacije naselja, sa akcentom na njegov uticaj na mobilisanje i po-kretanje privrednih aktivnosti.

Na kraju sastanka, sagovornici su izrazili spre-mnost za produbljivanje saradnje. Sastanku je prisustvovao i direktor Predstavništva PKS u Cr-noj Gori Radivoje Rašović.

Evropska metodologija nabavki usluga obezbe-đenja podrazumeva kriterijum ekonomski najpo-voljnije ponude, umesto najniže ponuđene cene, jer najniža cena znači i drastično slabiji kvalitet usluge, ukazano je za Okruglim stolom u Privred-noj komori Srbije i istaknuto da je sektor obezbe-đenja potrebno što pre staviti u zakonski okvir, u skladu sa postojećim evropskim standardima. Okrugli sto o javnim nabavkama u privatnom

sektoru bezbednosti, u okviru projekta ,,Reguli-san privatni sektor bezbednosti – Bezbedniji život građana’’ organizovali su Udruženje za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije i Centar za evroatlantske studije.

Podaci Evropske konfederacije udruženja za pri-vatno obezbeđenje (CoESS) ukazuju da u Srbiji aktivno deluje oko 600 preduzeća i agencija za privatno obezbeđenje, a registrovano je više od


3.000. Udruženje za privatno obezbeđenje PKS od 2009. godine organizovano promoviše evrop-sku metodologiju nabavki usluga obezbeđenja po kriterijumu ekonomski najpovoljnije ponude, umesto najniže ponuđene cene, jer najniža cena znači i drastično slabiji kvalitet usluge. Direktor-ka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić je ukazala da se problemi u ovoj oblasti moraju si-stemski rešiti. Zato i podržavamo stav PKS da je bitno da prednost imaju najpovoljnije, a ne najni-že cene za obezbeđenje, naglasila je Mićić.

Predsednik Komisije za javno-privatno partner-stvo u sektoru bezbednosti Srbije Dragiša Jovano-vić je naglasio da u ovoj oblasti ne „cvetaju ruže“ ni u Evropi. Po njegovim rečima, treba odrediti cenu ispod koje se ne bi smelo ići, jer sve ostalo bi vodilo u sivu zonu poslovanja. On je istakao i

da nije dobro što se svake godine u ovom sektoru moraju obnavljati javne nabavke. Đorđe Vučinić iz firme Securitas Services d.o.o. je ukazao da su cene usluga u ovoj delatnosti u Srbiji veoma niske i da takav rad vodi firme koje pružaju usluge u – bankrot. Zbog toga dobar deo firmi neće preživeti krizu u kojoj se nalazimo. Gabrijela Bačić iz JKP Gradske pijace je naglasila da najniža cena nije donela kvalitet u ovoj oblasti. Prema mišljenju Ninoslava Janjića iz firme WLS Electronic d.o.o, mnogobrojni problemi, kao što su obimne biro-kratske procedure, nepoštovanje zakona, znatno povećavaju troškove rada. Do sada smo se u re-šavanju ovih problema uglavnom bavili formom, a manje suštinom. Slični problemi postoje u celoj Evropi, dodao je Aleksandar Kozlica iz firme G4S Secure Solutions d.o.o.

Zajednički projekti za dobrobit privrede 3. septembar 2013.

Memorandum o dugoročnoj poslovnoj saradnji PKS i Republičkog zavoda za statistiku

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Želj-ko Sertić i direktor Republičkog zavoda za stati-stiku (RZS) Dragan Vukmirović potpisali su Me-morandum o dugoročnoj poslovnoj saradnji dve institucije. Memorandum predviđa kontinuiranu saradnju i razmenu informacija PKS i RZS, radi zajedničke realizacije projekata u interesu srpske privrede.

Sertić je naglasio da je za PKS saradnja sa RZS veoma važna jer ta institucija, svojim podacima, postavlja svojevrsni okvir i merila uspešnosti čita-vom realnom sektoru, kao i smernice o tome kako preduprediti nepovoljne privredne tokove. Potpi-sani Memorandum je okvir za institucionalnu sa-radnju koji će omogućiti direktnu razmenu infor-macija i brže rešavanje problema, dodao je Sertić.

Predsednik PKS je podsetio da je jedan od naj-važnijih prioriteta oporavak domaće ekonomije i „ukoliko budemo pokrenuli ekonomiju, imaćemo

mogućnosti da budemo konkurentni na velikom evropskom tržištu, da radimo sa velikim prijatelj-skim zemljama, koje su nam otvorile svoje vrata“.

Potpredsednik PKS Raša Ristivojević naglasio je da će PKS i RZS zajednički raditi na realizaciji projekata i unapređenju međusobne podrške u korist privrede Srbije. Direktor RZS Vukmirović rekao je da je posao statistike da prikuplja rele-vantne i nepristrasne podatke, koji moraju da stignu do korisnika. Srpska ekonomija mora da prepozna korist informacija RZS, rekao je Vukmi-rović i naglasio da je srpska statistika u najvećoj meri harmonizovana sa evropskom.

Vukmirović je najavio da će RZS za mesec dana objaviti podatke o stanju u domaćoj primarnoj poljoprivredi, koja u BDP-u Srbije učestvuje oko 10 odsto, kao i da će biti sprovedeno istraživanje poslovanja sektora malih i srednjih preduzeća, čiji će rezultati biti objavljeni u martu 2014. godine.


Holandski „Agrifirm“ vlasnik trećine „Sto posto“ 3. septembar 2013.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić prisustvovao potpisivanju ugovora holandskog „Agrifirma“ i domaćeg proizvođača hrane za životinje „Sto posto“. Domaćin ovog skupa bio je predsednik PKS Željko Sertić

Holandska „Royal Agrifirm“ grupa, jedan od naj-većih evropskih proizvođača stočne hrane, kupila je 35 odsto domaće kompanije „Sto posto“, dok je firma „Nuscience“, u okviru te grupe, kupila 51 odsto preduzeća „Novi miks“, domaćeg proizvo-đača vitaminsko mineralnih predsmeša i dodataka u hrani za životinje. Holandska kompanija će u „Sto posto“ investirati 30 miliona evra u naredne tri godine. Ugovore su u Privrednoj komori Srbije potpisali predstavnici Agrifirma i preduzeća „Nus-cience“, Ton Loman i Patrik Kereman, sa vlasni-kom firme „Sto posto“ Zoranom Vukadinovićem.

Potpisivanju ugovora prisustvovao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, a domaćin ovog skupa bio je predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić.

Predsednik PKS naglasio je da Privredna komora Srbije podržava sve aktivnosti koje doprinose eko-nomskom napretku, kao što su proces razvoja zna-nja, razmene informacija, finansijskog konsaltin-ga i unapređenja tržišta. Ovo je konkretan primer kako može da se sarađuje, primer kako jedna kva-litetna kompanija iz Srbije može da nađe partnere u inostranstvu, ukazao je Sertić.

Ton Loman istakao je da je strategija Agrifirma fo-kusirana na inovacije. Mi razvijamo i proizvodimo kvalitetne koncepte ishrane, u kombinaciji sa kon-salting uslugama. Kroz snabdevanje proizvodima visokog kvaliteta i inovativnog koncepta hranjenja,

strаni partneri će srpskim poljoprivrednicima po-moći da dobiju što kvalitetnije životinje i time ostvare profit.

„Izabrali smo da investiramo baš u Srbiji, jer po-seduje odličan potencijal u agraru“, poručio je Lo-man. Agrifirm kooperativa, koja udružuje 18.000 holandskih poljoprivrednika i godišnje prihoduje oko 2,4 milijarde evra, želi da u Srbiju prenese si-stem organizacije agro sektora po tipu Holandije - povezivanje struktura klanične industrije i mle-karske industrije sa ratarskim sektorom, radi za-tvaranja lanca stočarske proizvodnje. Na taj način obezbeđuju se jeftinije sirovine, smanjuje uvoz i povećava izvoz finalnih proizvoda. Strateški prav-ci razvoja na samom početku partnerstva stavljaju akcenat na uzgoj mladih životinja (prasadi) i živi-ne (jaja) i mlečno govedarstvo.

Srbija je prepoznata u regionu kao lider i zemlja budućnosti za razvoj stočarstva, istakao je general-ni direktor Nuscience Patrik Kereman. Ambasador Holandije u Srbiji Laurent Stokvis ukazao je da se udruživanjem u poljoprivredi može proizvoditi više i kvalitetnije, poručivši da je Holandija garant da će ovaj posao biti dobro urađen. Ambasador je najavio i da će Holandija biti zemlja partner na Novosadskom sajmu poljoprivrede sledeće godine.

Vlasnik „Sto posto“ Zoran Vukadinović istakao je da je ta firma postala lider u proizvodnji hrane za životinje na domaćem tržištu.


Srpski prehrambeni proizvodi zadovoljavaju stan-darde i kriterijume kvaliteta trgovinskog lanca „Špar“, zahvaljujući kojem bi mogli da postanu prepoznatljivi na zahtevnom ruskom tržištu, oce-nio je predstavnik menadžmenta tog lanca Aleksej Pavlov. Nakon prezentacija i razgovora sa pred-stavnicima 15-tak srpskih firmi iz prehrambenog sektora u Privrednoj komori Srbije, Pavlov je ista-kao da je, osim kvaliteta, i cena bitan kriterijum za konkurentnost na tržištu. Proizvođačima iz Srbije u formiranju povoljne cene značajno će pomoći bescarinski režim, odnosno Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Rusije, naveo je Pavlov.

„Počinjemo uvozom proizvoda koji ne zahtevaju posebne uslove za čuvanje, kao što su konditorski, konzervisani proizvodi, bakaluk. „Špar“ je zainte-resovan za uvoz svežeg voća i povrća iz Srbije, koji bi trebalo da bude realizovan tokom ove i naredne godine, a u skorije vreme biće razmotrena i mo-gućnost plasmana mlečnih proizvoda iz Srbije na ruskom tržištu, posredstvom Špara“, rekao je on.

Konkurencija u centralnoj Rusiji, gde posluje „Špar“ je velika i jaka, a borba da održi strateško mesto na tom tržištu podrazumeva da na polica-ma imamo posebne, jedinstvene proizvode koji ih

razlikuju od ostalih velikih kompanija, rekao je Pavlov, dodajući da taj lanac ima bogato iskustvo sa Holandijom, Poljskom, Italijom, Mađarskom i Češkom, a počeli su da istražuju i srpsko tržište prehrambenih proizvoda.

Direktor Predstavništva PKS u Moskvi Sveta Va-siljević ukazao je da će firme iz Srbije koje budu snabdevale „Špar“, biti u prednosti, jer se radi o svetski poznatom trgovinskom lancu. Mnoge do-maće kompanije koje su učestvovale u razgovo-rima, do sada su vrlo malo izvozile, a saradnja sa „Šparom“ donela bi im pozicioniranje i prepoznat-ljivost na ruskom tržištu.

Privredna komora Srbije i Predstavništvo PKS u Moskvi, organizovali su jednodnevni susret predstavnika 15-tak srpskih firmi sa zamenikom komercijalnog direktora “Špar Tula“, Aleksejem Pavlovom. Kompanije su predstavile proizvodni program, sertifikate kvaliteta, iskustvo u među-narodnom poslovanju.

„Špar“ sa regionalnim sedištem u Tuli (www.spar-tula.ru), jedan je od najznačajnijih trgovinskih la-naca u Evropi i Rusiji. „Špar“ u Rusiji plasira robu kroz 90 hipermarketa i ostvaruje godišnji obrt od 500 miliona evra.

Sa „Šparom“ na rusko tržište 3. septembar 2013..

PKS povezujesrpske prehrambenekompanije satrgovcima iz Rusije


Investicioni forum Velika Britanija - Srbija koji će se održati u novembru u Londonu biće dobra prilika da se britanskim investitorima predstavi potencijal srpske privrede i pogodnosti ulaganja, istaknuto na sastanku potpredsednika Privredne komore Srbije (PKS) Mihaila Vesovića i predseda-vajućeg Britansko - srpske privredne komore Pola Džadža (Paul Judge).

Energetika, ekologija, infrastruktura, industrija hrane, IT sektor su oblasti u kojima bi britanski investitori mogli naći interes da ulažu u Srbiji, re-kao je potpredsednik PKS. Kreativna industrija, bankarski sektor i usluge takođe mogu biti inte-resantni za unapređenje ekonomske saradnje Sr-bije i Velike Britanije, koja se, uglavnom, zasniva na robnoj razmeni. U proteklih pet, šest godina, spoljnotrgovinska razmena Srbije i Velike Britani-je kreće se između 300 i 400 miliona dolara go-dišnje.

Vesović je ukazao na značajne podsticaje koji se daju investitorima u Srbiji, prednosti kvalitetne i kvalifikovane radne snage, najviše inženjera, kao i sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Be-

lorusijom i Kazahstanom. Zahvaljujući tim spora-zumima, britanske kompanije mogle bi da locira-ju proizvodnju u Srbiji i pod povoljnim uslovima izvoze na velika tržišta.

Vesović je Džadža upoznao sa funkcionisanjem komorskog sistema u Srbiji. Sagovornike je infor-misao da PKS organizuje 30. oktobra u Moskvi In-vesticionu konferenciju Srbije, na kojoj će projek-ti iz različitih sektora privrede biti predstavljeni potencijalnim investitorima.

Džadž je istakao da se na Investicionom forumu u Londonu očekuju brojni biznismeni, investitori, izvoznici iz Velike Britanije, kao i predstavljanje kvalitetnih projekata i ideja sa srpske strane. Bri-tanski privrednici pokazali su najviše interesova-nja za energetski sektor sa naglaskom na obnovlji-vim izvorima energije i korišćenju otpada, zatim za poljoprivredu, banjski turizam.

Nakon sastanka sa potpredsednikom PKS Vesovi-ćem, Džadž se sastao sa sekretarima Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo i Udruženja za rudnike metala, crnu i obojenu metalurgiju PKS, Slobodanom Petrovićem i Nikolom Majinskim.

Povezivanje privrednika Srbije i Mongolije i predstavljanje privrednih potencijala na biznis forumima bio bi značajan korak ka unapređenju

ekonomske saradnje dve zemlje. Poljoprivreda, industrija hrane, rudarstvo, građevina, obrazo-vanje sektori su u kojima dve zemlje mogu sara-

Investicioni forum u Londonu dobra prilika da se britanskim investitorima predstave potencijali i prednosti Srbije

Poljoprivreda, industrija hrane, rudarstvo, građevina, obrazovanje - sektori u kojima dve zemlje mogu sarađivati

Kvalitetni projekti i ideje privlače investitore

Ambasadorka Mongolije u PKS

4. septembar 2013.

4. septembar 2013.


đivati, zaključeno je na sastanku potpredsednika Privredne komore Srbije Mihaila Vesovića i am-basadorke Mongolije Tugsjargal Gandi, koja je povodom predaje akreditiva posetila i Privrednu komoru Srbije.

Vesović je ambasadorku informisao o procesu evrointegracija Srbije, aktuelnoj ekonomskoj situ-aciji u zemlji, najznačajnijim spoljnotrgovinskim partnerima, kao i o Sporazumu o slobodnoj trgo-vini sa Rusijom.

Potpredsednik PKS je ukazao na aktivnosti komo-re u povezivanju privrednika iz Srbije sa partneri-

ma iz inostranstva. Vesović je naglasio da domaće građevinske kompanije imaju međunarodne refe-rence i da su angažovane na brojnim projektima u inostranstvu.

Ambasadorka Tugsjargal Gandi predstavila je ekonomiju svoje zemlje, u kojoj su poljoprivreda i rudarstvo glavne privredne grane. Kako je ista-kla, građevinarstvo i infrastruktura su u zamahu, što je šansa i za firme iz Srbije. Najavila je da će u Budimpešti biti održan Biznis forum Mongolije kome će prisustvovati predsednik nacionalne pri-vredne komore i pozvala predstavnike PKS i pri-vrednike iz Srbije da učestvuju.

Zaštita potrošača po standardima EU 6. septembar 2013.

Novi zakon o zaštiti potrošača treba da bude bolji, jasniji i pravičniji. Potrošačke organizacije da objedine rad u grupaciji, u okviru PKS

Srbiji treba sistem zaštite potrošača primenljiv u praksi i usaglašen sa standardima EU. Novi zakon o zaštiti potrošača treba da bude bolji, jasniji i pra-vičniji za sve učesnike na tržištu, istaknuto je na okruglom stolu „Efektivna zaštita potrošača – u susret novom zakonu“, koji je održan u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Sekretar Udruženja PKS za trgovinu Gordana Ha-šimbegović izrazila je očekivanje da će novi zakon, čiji se nacrt uskoro očekuje na javnoj raspravi, unaprediti zaštitu potrošača u Srbiji. Hašimbego-vić je istakla da je glavni cilj svih odgovornih trgo-vinskih organizacija zadovoljan i lojalan potrošač. Takođe je ukazala na značaj podizanja svesti po-trošača o prevođenju nelegalne trgovine u legal-ne tokove, jer na taj način jača zaštita potrošača i ekonomija zemlje. „Jaka ekonomija najviše štiti potrošača“, dodala je Hašimbegović.

Sekretar Udruženja PKS za trgovinu predložila je da organizacije za zaštitu potrošača objedine svoj rad, u okviru PKS, u grupaciju koja bi koordinirala njihove aktivnosti.

Predsednica Centra potrošača Srbije (CEPS) Vera Vida navela je da je ta organizacija dostavila niz predloga za novi zakon o zaštiti potrošača koji su dobri i za potrošače i za trgovce. Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača (NOPS) smatra da je novi zakon trebalo da bude donet mnogo ranije i da zaštita potrošača ne može da bude u nadležnosti samo jednog ministarstva.

Tokom diskusije u PKS, mogle su se čuti brojne zamerke na važeći Zakon o zaštiti potrošača, da mnoge odredbe nisu precizno formulisane i de-finisane pa se različito i tumače. Ukazano je, ta-kođe, i na potrebu vraćanja određenih ingerencija tržišnoj inspekciji, preciznije definisanje obaveza


Potreban novi aranžman sa MMF-om 10. septembar 2013.

Sklapanjem novog aranžmana sa MMF-om poslao bi se signal u svet da je ekonomska politika zemlje respektabilna. To bi se odrazilo i na niže kamatne stope na zaduživanje, kao i na priliv kredita

ovlašćenih servisa, efikasnije rešavanje potrošač-kih sporova.

Ministarstvo trgovine najavilo je izradu novog zakona o zaštiti potrošača, jer se tokom javne ra-sprave pokazalo da je potrebno izmeniti veći broj

članova postojećeg pravnog akta nego što je pri-hvatljivo za proces izmena i dopuna. Nova javna rasprava počeće u septembru, plan je da bude za-vršena do polovine oktobra, a da novi zakon bude pripremljen do kraja godine.

Srbiji je potreban novi aranžman sa Međunarod-nim monetarnim fondom (MMF), koji bi predvi-deo refinansiranje dospelih otplata duga, jer je to neophodan uslov za uspešan razvoj narednih go-dina, ocenili su ekonomski eksperti na prezentaci-ji novog broja časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u Privrednoj komori Srbije.

Koordinator istraživačkog projekta Makroeko-nomske analize i trendovi (MAT) Stojan Stamen-ković je naglasio da je aranžman potreban što pre, jer bi se tako poslao signal da je ekonomska politi-ka zemlje respektabilna, a to bi se zatim odrazilo i na niže kamatne stope na zaduživanje i priliv kre-dita. Stamenković je istakao da će Srbija vrlo brzo morati da emituje evroobveznice u iznosu od 1,2 milijarde evra kako bi pokrila budžetski deficit. To bi neutralisalo očekivani pad deviznih rezervi u ovoj godini od oko milijardu evra, dodao je on i napomenuo da se time na određeno vreme rešava problem eksterne likvidnosti. Po rečima Stojana Stamenkovića, u narednoj godini biće potrebna nova emisija evroobveznica od 1,4 milijarde evra, uz prodaju kompanije Telekom Srbija, čime se du-goročnije rešavanje problema eksterne likvidnosti samo odlaže. Problem je što takva vrsta zaduživa-nja nosi visoke kamate koje i dalje rastu, pa se već

sa dosadašnjim zaduživanjem javljaju skokovi u otplati dugova 2017. i 2019. godine.

Govoreći o stanju u budžetu urednik MAT-a Vla-dimir Vučković naveo je da je avgustovski deficit viši nego što je planirano rebalansom budžeta, iako je tokom juna i jula zabeleženo određeno poboljšanje. On je ukazao da bi pre donošenja konačnih zaključaka o kretanjima u budžetu, tre-balo sačekati još nekoliko meseci da bi se videlo kako će se na kretanje prihoda i rashoda odraziti izmene određenih zakona, donete mere i rekon-strukcija vlade. Upitan o mogućnosti novog reba-lansa, Vučković je ocenio da postoji mogućnost da budžetski deficit bude veći od očekivanog, ali će se o tome znati više tek krajem januara. Pitanje je da li će u novembru, kada bi imalo smisla raditi rebalans, slika o budžetskim kretanjima biti do-voljno jasna. Važnije bi bilo da se snage usmere na aktuelne mere za fiskalnu konsolidaciju i budžet za 2014. godinu, jer će to biti svrsishodnije, rekao je on.

Saradnik Ekonomskog instituta Boško Živković je naglasio da aranžman sa MMF-om, koji bi podra-zumevao refinansiranje duga, ne znači bankrot-stvo, pa čak ni rizik od tako nečeg. S druge strane, on je upozorio da, ako refinansiranje dospelog


duga 2017. godine bude po većim kamatama nego danas, posledica će biti dalji rast deficita i sve ma-nja sposobnost da se vraća dug. Pad kreditne ak-tivnosti banaka u Srbiji na nulu i njena stagnacija ima i imaće ozbiljne posledice, jer će kočiti obnovu aktivnosti u privredi. Po rečima Živkovića, držav-ne banke nastojale su da podmire visoku tražnju za kreditima posle smanjenja aktivnosti banaka u stranom vlasništvu, ali umesto da ublaže nega-tivne efekte krize, one su ih dodatno produbile. On je posebno istakao da je politika kreditiranja „prijateljskih klijenata“ u državnim bankama, bez adekvatnog obezbeđenja, rezultirala ogromnim rastom problematičnih kredita. Živković je pod-setio da je država u vlasničkoj strukturi banaka prisutna kroz tri oblika - kao direktan većinski akcionar (u slučaju tri banke), kao najveći pojedi-načni manjinski akcionar u direktnom obliku, ali posredno većinski akcionar (kod dve banke), kao i većinski akcionar u sklopu paketa akcija sa me-đunarodnim finansijskim institucijama (kod dve banke). Treća grupa banaka jedina je koja normal-no funkcioniše, jer su prve dve opterećene lošim kreditima ili imaju ekstremno visoke kamate, pa zato ne mogu raditi ono što državne banke rade u drugim zemljama i što je korisno za nacional-

nu privredu, rekao je on. Pored toga, u slučaju da te banke budu ugrožene, biće potrebne masivne intervencije za njihovo saniranje, a za to budžet neće imati kapaciteta. Po njegovim rečima, drža-va nema ideju, niti strategiju šta da uradi sa tim bankama, a odsustvo strategije moglo bi je koštati dodatnih kapitalnih intervencija.

Saradnik Ekonomskog instituta Miladin Kovače-vić je ocenio da je potrebna reforma penzionog fonda. Jasno je da je penzioni sistem neodrživ i u krizi, a najvažniji faktor u tome je demografski, imajući u vidu starenje stanovništva. Reforma penzionog sistema je ključ dugoročne konsoli-dacije javnih finansija, imajući u vidu da penzije učestvuju 30 odsto u rashodima budžeta, a sa pla-tama, to prelazi 60 do 70 odsto. On je ocenio i da reforme koje predlaže MMF i koje podrazumevaju povećanje starosne granice za odlazak u penziju i nagrade ili penali, za kasniji, odnosno raniji od-lazak u penziju, imaju suviše odložene efekte, a restriktivne mere trebalo bi pokrenuti odmah. Ko-vačević je napomenuo i da od svih penzija u Srbiji 60 odsto čine starosne penzije, 18 odsto porodič-ne i 22 odsto invalidske penzije, što je znatno više nego u Evropi i okruženju.

Za dinamičniju privrednu saradnju sa Belorusijom 11. septembar 2013.

PKS organizujeposetu privrednedelegacije Srbije Minsku 24. i 25. septembra

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko Sertić razgovarao je sa ambasadorom Belorusije u Beogradu Vladimirom Čuševim o poseti privred-ne delegacije Minsku 24. i 25. septembra. Poseta privrednika iz Srbije biće organizovana u okviru održavanja sednica Međuvladine srpsko-beloru-ske komisije za trgovinsko-ekonomsku saradnju i Poslovnog saveta za saradnju dve zemlje.

Тokom susreta u Minsku, biće razmatrana pozi-tivna dinamika bilateralnih privrednih i ukupnih

odnosa Srbije i Belorusije, investicioni potencija-li, konkretni predlozi za poslovnu saradnju, kao i direktni komercijalni pregovori. Sertić je istakao da će PKS pozvati privrednike i kompanije da budu deo privredne delegacije Srbije u Minsku. Ambasador Čušev je izrazio očekivanje da će Be-lorusiju posetiti najmanje 15 kompanija iz Srbije.

Posetu privredne delegacije iz Srbije Belorusiji or-ganizuje PKS u saradnji sa beloruskom Trgovin-sko-industrijskom komorom. PKS podržava rad


Poslovnog saveta za saradnju dve zemlje, kao ope-rativnog tela, koje sugestijama i inicijativama upu-ćenim Međuvladinoj komisiji može da doprinese lakšem i intenzivnijem poslovanju privrednika.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Belorusije povećana je nakon potpisivanja Sporazuma o slo-bodnoj trgovine 2009. Godine, ali bilateralna sa-

radnja i dalje zaostaje za realnim mogućnostima i potrebama dve zemlje. U prvoj polovini 2013. go-dine srpski izvoz u Belorusiju porastao je za 25,4 odsto i vredeo je 34,7 miliona dolara. Iz Belorusi-je je uvezena roba za nešto više od 44 miliona do-lara, a ukupna robna razmena dve zemlje za prvih šest meseci 2013. dostigla je 78,8 miliona dolara.

Okrugli sto o privrednoj saradnji Srbije i Slovenije 12. septembar 2013.

U PKS okrugli sto o aktuelnim ekonomskim temama u okviru predstojeće posete premijerke Slovenije Srbiji 1. i 2. oktobra

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Želj-ko Sertić i ambasador Slovenije u Beogradu Franc But saglasili su se da se u PKS organizuje okrugli sto o aktuelnim ekonomskim temama, u okviru predstojeće posete slovenačke premijerke Alenke Bratušek Srbiji 1. i 2. oktobra.

Kako je istaknuto na sastanku Sertića i Buta u PKS, u debati bi učestvovali istaknuti privrednici Srbije i Slovenije koji već posluju ili su zaintereso-vani da započnu biznis na srpskom i slovenačkom tržištu. Planirano je i učešće predstavnika vlada Srbije i Slovenije, a razgovaralo bi se o unapređe-nju privrednog ambijenta, povećanju robne raz-

mene i investicija, kao i o mogućnostima zajednič-kog nastupa na trećim tržištima.

Sertić je istakao da PKS, kao najveća asocijacija srpske privrede, ima veliko iskustvo u organizaciji takvih događaja i da će kao domaćin skupa obez-bediti svu neophodnu tehničku i logističku podrš-ku.

But je rekao da će u slovenačkoj delegaciji, koju će predvoditi premijerka Bratušek, biti i ministri ekonomskog dela Vlade Slovenije – privrede, fi-nansija, poljoprivrede, infrastrukture, energetike kao i nekoliko generalnih direktora istaknutih slo-venačkih kompanija.


Srbija dobra investiciona destinacija 12. septembar 2013.

Organizovanje bilateralnih susreta privrednika i kompanija iz Srbije i SAD i drugi zajednički stručni skupovi doprineli bi unapređenju privredne sarad-nje dve zemlje, istaknuto je na sastanku predsed-nika Privredne komore Srbije (PKS) Željka Sertića i predstavnika Komercijalnog i Ekonomskog ode-ljenja Ambasade SAD u Beogradu Džejn Kidson i Dejvida Kšvida.

Predsednik PKS informisao je predstavnike Am-basade SAD o aktivnostima komore usmerenim na reforme i unapređenje privrednog ambijenta u Srbiji. PKS podržava sve reformske procese koji će poboljšati privredni ambijent i učiniti da Srbija bude prepoznata kao dobra investiciona destinaci-ja. PKS se zalaže za celovite i sistemske reforme, jer samo tako možemo da budemo atraktivni in-vestitorima na globalnom tržištu, rekao je Sertić.

Sertić je ukazao na dobru saradnju PKS i Vlade Srbije u kreiranju ekonomske politike. Predstav-nici PKS aktivni su u gotovo svim radnim telima za izradu zakona i ostalih akta značajnih za srpsku privredu. Ovih dana razgovaramo i o ulozi PKS u procesu pristupnih pregovora sa EU, dodao je predsednik PKS. PKS, rekao je Sertić, ima dobru saradnju i sa ostalim privrednim asocijacijama u Srbiji, kao što su Američka privredna komora, Savet stranih investitora, USAID i želja je da rade zajedno sve organizacije koje okupljaju privredni-

ke, a imaju isti cilj - razvoj i unapređenje srpske privrede.

Sertić je diplomate SAD informisao i o dve velike manifestacije koje organizuje PKS – ekonomskoj konferenciji Kvantni skok 3. i 4 oktobra u Beo-gradu i Investicionoj konferenciji Srbije u Moskvi 30. oktobra. Potpredsednik PKS Mihailo Vesović objasnio je organizaciju i način rada PKS, istakav-ši da je to jedina reprezentativna asocijacija pri-vrednika u Srbiji koja zastupa interese više od 80 odsto srpske privrede. Vesović je ukazao na značaj Opšte šeme preferencijala (Generalized System of Preferences -GSP) povlastice koju su Srbiji do-delile SAD, među 140 zemalja. Status GSP prema Srbiji istekao je 31. jula ove godine, a očekujemo da će uskoro biti obnovljen, dodao je potpredsed-nik PKS. Prefencijali podrazumevaju bescarinski izvoz više od 4.000 proizvoda koji zadovoljavaju kriterijume porekla i direktno su isporučeni iz Sr-bije. U junu mesecu učešće GSP u ukupnom izvo-zu Srbije u SAD bio je 41 odsto, što je povećanje za oko tri puta u odnosu na prošlu godinu.

Predstavnici Komercijalnog i Ekonomskog ode-ljenja Ambasade SAD u Beogradu Kidson i Kšvid istakli su da podržavaju napore PKS da se obnovi sistem GSP, što je u nadležnosti Kongresa SAD.

Bilateralni susreti privrednika i kompanija iz Srbije i SAD podsticaj unapređenju privredne saradnje dve zemlje. Očekuje se obnavljanjeOpšte šeme preferencijalau trgovini sa SAD


Obeležena 150. godišnjica dimničarstva u Srbiji

12. septembar 2013.

U dimničarskoj delatnostimože da se zaposli 1000 ljudi, rekao ministarVelimir Ilić, otvarajućiPrvi kongres dimničara Srbije

Povodom 150 godina dimničarske delatnosti u Sr-biji, u PKS je održan Prvi kongres dimničara Sr-bije, pod sloganom „Dimničarstvo kao komunalna delatnost“. Pozdravljajući skup u ime domaćina, predsednik PKS Željko Sertić podsetio je da Gru-pacija za pružanje dimničarskih usluga radi pri Udruženju komunalne delatnosti Privredne ko-more Srbije od 2004. godine.

Ministar Velimir Ilić rekao je da u dimničarskoj delatnosti posao može da nađe 1000 radnika, ali da ta oblast mora da se uredi kao u razvijenim zemljama Evrope. Ukazujući na značaj dimničar-ske delatnosti u preventivi od požara, energetskoj efikasnosti i smanjenju potrošnje goriva, a pre svega, u zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi, mi-nistar Ilić je rekao da je u nekim delovima Srbije ova delatnost, na žalost, gotovo zamrla. Resorno ministarstvo do sada nije opredeljivalo novac za dimničarsku delatnost, ali je ministar Ilić izrazio spremnost da se za narednu godinu izdvoje sred-stva, pre svega, za obuku mladih ljudi, komunalnu opremu gradova i osavremenjivanje delatnosti.

Plakete Prvog kongresa dimničara Srbije uručene su ministru Velimiru Iliću, predsedniku PKS Želj-ku Sertiću i savetniku predsednika PKS Branimiru Ljumoviću.

Sledeće godine, od 27. do 31. avgusta u Beogra-du biće održan kongres Evropskog udruženja di-mničara, na kojem će učestvovati predstavnici 25 zemalja Evrope i Amerike, najavio je Dragan Vuč-ković, predsednik Grupacije za pružanje dimničar-skih usluga PKS.

Evropsko udruženje dimničara (ESCHFO) osnova-no je 1954. a prvi statut usvojen je 1966. godine, sa ciljem da se obezbedi jednak nivo usluga dimni-čarskih službi zemalja Evrope, rekao je dimničar-siki majstor iz Slovenije Bojan Brenčić, koji je na Kongresu u Beogradu predstavljao Evropsko udru-

ženje dimničara. O razvoju dimničarske službe u Srbiji govorio je Zlatoslav Vranješ, direktor „Odža-čara“ Sombor, a predsednik Udruženja dimničara Srbije Milan Mihajlović predstavio je kriterijume za bavljenje savremenom odžačarskom delatno-šću, koja podrazumeva i saradnju dimničarskih službi sa korisnicima ložišta na preventivi od po-žara. Mihajlović je podsetio da više od 20 odsto po-žara u Srbiji nastaje zbog neodržavanja dimnjaka.

U nastavku Kongresa, koji su organizovali Udru-ženje dimničara Srbije, Privredna komora Srbije i Stalna konferencija gradova i opština, pod pokro-viteljstvom ministarstava građevine i urbanizma, unutrašnjih poslova, energetike, i regionalnog razvoja i lokalne samouprave, razgovaralo se o zakonskoj regulativi koja uređuje dimničarsku delatnost, organizovanju na nivou lokalnih samo-uprava, primeni savremenih tehnologija, zaštiti ži-votne sredine. Pored brojnih predavača iz Srbije, na kongresu su učestvovali i predstavnici Evropske federacije dimničara, udruženja dimničara Slove-nije i Hrvatske i kompanija u oblasti grejne teh-nike.


Reforme za izlazak Evrope iz krize 13. septembar 2013.

Održana panel diskusijao ulozi novcau rešavanju ekonomskekrize u Evropi

Ekonomsku krizu u Evropi ne može da reši samo novac već su neophodne sistemske reforme, a za njihovo sprovođenje treba da postoji snažna po-litička volja, istaknuto je u Privrednoj komori Srbije (PKS) na panel diskusiji “Ako je novac naš problem, onda nemamo problem – Može li (samo) novac da reši trenutnu krizu u Evropi?”.

Deo rešenja jeste i poboljšanje nadzora nad onima koji „prave“ novac, a u slučaju da se reforme ne sprovedu, u budućnosti će se opet javiti problemi, rekao je Klaus Rajdl (Claus J. Raidl), predsednik Narodne banke Austrije i potpredsednik Evrop-

skog foruma Alpbah koji je specijalnim predava-njem i učešćem na panel diskusiji u PKS otvorio sedmu Alpbah letnju školu o evropskim integra-cijama (ASSEI-B13). Škola se sprovodi na Institu-tu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.

Na panelu su učestvovali i Johanes Ajgner (Joha-nes Eignner), ambasador Austrije u Srbiji, pro-fesor Mojmir Mrak sa Ekonomskog fakulteta u Ljubljani, Ana Trbović, dekan Fakulteta za ekono-miju, finansije i administraciju u Beogradu.

Srbija i Austrija imaju veoma dobru ekonomsku i privrednu saradnju, austrijske investicije su među najvećima, a veoma je značajna i podrška te drža-ve evropskim integracijama Srbije, istaknuto je na sastanku predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Željka Sertića i predsednika Narodne banke Austrije Klausa Rajdla.

Predsednik PKS informisao je Rajdla o radu PKS, naglasivši da komora prolazi kroz proces reformi koje imaju za cilj da PKS postane moderna organi-zacija, lider na Balkanu, koja će u pravom smislu

biti podrška i zastupati interese srpske privrede.

Sertić je rekao da PKS u procesu reformi ima ve-liku podršku Privredne komore Austrije i njenog rukovodstva, kao i da dve asocijacije privrede za-jedno realizuju brojne projekte. Posebno je istakao projekat Poslovne akademije u Beogradu koju bi osnovale PKS i privredne komore Austrije, Rusije i Turske, istakavši da je edukacija jedan od glavnih stubova budućeg razvoja Srbije.

Rajdl, koji je i potpredsednik Evropskog foruma Alpbah, ukazao je na značaj saradnje Srbije i Au-

Austrijske investicije među najvećima 13. septembar 2013.

Predsednik PKS Željko Sertić razgovarao sa predsednikom Narodne banke Austrije Klausom Rajdlom o privrednoj saradnji dve zemlje


Predstavnici regionalnih privrednih komora Sr-bije, Slovenije i Republike Srpske, na susretima u okviru Međunarodnog sajma trgovine od 11. do 17. septembra u Celju, razgovarali o proširenju i unapređenju privredne saradnje na regionalnom nivou. Posebno su razmotrene mogućnosti pre-nošenja slovenačkih iskustava u procesu pridruži-vanja EU i zajedničko učešće u projektima koji se finansiraju sredstvima evropskih fondova.

U privrednoj delegaciji Srbije bili su predstavnici 50 firmi, privrednih komora Srbije i Vojvodine, regionalnih privrednih komora Novog Sada, Som-bora, Subotice, Kruševca, Zrenjanina, Pančeva, Valjeva i Kikinde, kao i područne privredne ko-more Banjaluke. U slovenačkoj delegaciji, pored predstavnika regionalnih komora, bili su i sekreta-

ri granskih udruženja Gospodarske zbornice.

Osnovna tema razgovora bila je vezana za prošire-nje i unapređenje privredne saradnje Srbije, Slo-venije i Republike Srpske na regionalnom nivou, a posebnu pažnju učesnici susreta posvetili su razgovorima o prenošenju slovenačkih iskustava u procesu pridruživanja EU, primeni evropskih stan-darda i direktiva i realizaciji zajedničkih projekata koji se finansiraju sredstvima evropskih fondova. Dogovoreno je da se intenzivira saradnja komora regiona koji gravitiraju slivu reke Save, kao i da se definišu projekti kojima će se aplicirati za sredstva iz Dunavske strategije. Dogovoreno je i formiranje konzorcijuma koji će omogućiti zajedničko učešće na tenderima u oblasti građevine i infrastrukture.

Uz angažovanje i posredovanje Udruženja za rud-

nike metala, crnu i obojenu metalurgiju Privred-

ne komore Srbije, održan je sastanak na kome je

potpisan Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji

Tehnološko-metalurškog fakulteta (TMF) Univer-

ziteta u Beogradu i kompanije Emlog AB, švedskog

Saradnja regionalnih komora u slivu reke Save

Novi ugovor o saradnji u oblasti metalurgije

13. septembar 2013.

13. septembar 2013.

Privredne komore Srbije, Slovenije i Republike Srpske, predlagaće zajedničke projekte koji će se finansiratiiz fondova EU

Tehnološko-metalurški fakultet iz Beograda i švedska kompanija potpisali ugovor o saradnji, uz posredovanje Privredne komore Srbije

strije u bankarskom sektoru i prisustvo velikih au-strijskih banaka na srpskom tržištu. Podsetio je da su austrijski investitori u Srbiji uložili više od tri milijarde dolara.

Rajdl je u prvoj nezvaničnoj poseti Srbiji boravio zbog specijalnog predavanja i učešća na panel dis-kusiji u PKS, kojim će otvoriti sedmu Alpbah let-nju školu o evropskim integracijama (ASSEI-B13).


pravnog subjekta. Ugovor su potpisali dekan Teh-nološko-metalurškog fakulteta profesor Đorđe Ja-naćković i direktor Emlog AB Rikard Eklund.

Potpisnici su se sporazumeli o saradnji u nauč-no-istraživačkoj i privrednoj delatnosti i u drugim oblastima, od obostranog interesa. Cilj im je uve-ćanje potencijala, doprinos podizanju naučno-teh-nološkog nivoa i primene u tehnologijama za koje su obe strane zainteresovane, kao i vođenje racio-nalne razvojne politike. TMF i Emlog AB sarađiva-će na izradi tehnoloških studija, tehnoekonomskih

i investicionih programa, kontroli kvaliteta pro-izvoda, formiranju zajedničkih timova u poslovi-ma sa trećim licima, organizovanju simpozijuma, seminara, predavanja i kurseva. Većinu planiranih poslova potpisnice će obavljati obostranim anga-žovanjem određenih profila naučnih i stručnih kadrova i opreme, a po potrebi će formirati i za-jednička tela.

Saradnju će koordinirati Željko Kamberović, pro-fesor TMF-a i Dragan Radulac, predstavnik Emlog AB za Srbiju.

Razgovori o konkretnim poslovima 13. septembar 2013.

Privrednici iz Srbije posetili nemačku pokrajinu Sarland u organizaciji PKS

Radi intenziviranja privredne saradnje između Republike Srbije i nemačke pokrajine Sarland, na inicijativu Predstavništva PKS u Frankfurtu, or-ganizovana je poseta privredne delegacije Srbije toj nemačkoj pokrajini i susret sa renomiranim nemačkim proizvođačima i ponuđačima opreme i tehnologije za rudarstvo. Susret je organizovan u Sarbrikenu, glavnom gradu Sarlanda, sa ciljem da srpska preduzeća predstave svoj potencijal i razgo-varaju o mogućnostima saradnje.

O konkretnoj poslovnoj saradnji sa nemačkim partnerima razgovarali su predstavnici Rudarskog basena „Kolubara” Lazarevac, Rudnika i flotaci-je „Rudnik“ Rudnik, kao i domaćih proizvođača mašina, opreme i delova za industriju rudarstva, izvođača radova montaže, rekonstrukcije i servisi-ranja „Mont R“ Beograd, „Tehno-Gradac“ Valjevo, „Inmold“ i „Perfom“ Požega. Osim razgovora sa više od 12 nemačkih firmi, među kojima su bili predstavnici SGGT GmbH, Wolfgang Preinfalk

GmbH, Becker Mining AG, Hausalit Maschine-nbau-und Oberflächenschutz GmbH, SMT Scharf Saar GmbH i drugi, srpska preduzeća su imala priliku da predstave svoje investicione projekte u oblasti nabavke mašina i opreme Državnoj banci Sarlanda. Predstavnik te finansijske institucije na skupu je predočio moguće modele kreditiranja pod povoljnim uslovima.

„Pokrajina Sarland sa površinom od 2.570 kva-dratnih kilometara i nešto više od milion stanovni-ka predstavlja jedan od najdinamičnijih privrednih regiona u SR Nemačkoj. To je tradicionalni rudar-ski region u kome posluju veliki proizvođači čeli-ka, rudnici uglja, ali i automobilska industrija. U Sarlandu je i čuvena fabrika keramike i porcelana Villeroy&Boch, a značajan udeo u privrednom ra-stu pokrajine imaju i informaciono -komunikacio-ne tehnologije“, navodi direktorka predstavništva PKS u Frankfurtu Milanka Vučić.


Jedinstven komorski sistem – poluga između privrede i države

18. septembar 2013.

Predsednik PKS Željko Sertić razgovarao sa Isakom Adižesom o ekonomskoj situaciji u Srbiji, reformama i ulozi obrazovanja u tom procesu. Srbiji je potreban jedinstven komorski sistem kao poluga između privrede i države, rekao Adižes

Inicijativa za ozdravljenje komunalne privrede 17. septembar 2013.

Komdel predlaže sistemska rešenja za probleme komunalnih preduzeća u Srbiji

Poslovno udruženje komunalnih preduzeća Kom-del, koje radi kao grupacija pri Udruženju za ko-munalne delatnosti Privredne komore Srbije, na sednici Upravnog odbora u Kruševcu, razmotrilo je probleme u funkcionisanju naših komunalnih sistema i zauzeti su stavovi o njihovom rešavanju. Članovi Upravnog odbora Komdela razmatrali su uporedne pokazatelje poslovanja za više od 180 naših komunalnih preduzeća, kao i materijal sa predlozima konkretnih inicijativa za pronalaže-nje boljih sistemskih rešenja. Tokom nekoliko poslednjih godina, zbog problema u finansiranju, gotovo potpuno je zaustavljena bilo kakva inve-sticiona aktivnost, pa čak i elementarna zamena

potpuno dotrajalih vozila i opreme.

Prioriteti u narednom periodu, po mišljenju čla-nova Upravnog odbora Komdela, usmereni su na izmene i dopune Zakona o komunalnim delatno-stima, promenu u politici cena komunalnih uslu-ga, a potrebna je i izmena propisa koji dodatno pogoršavaju inače težak položaj komunalnih pre-duzeća, kao što su Zakon o javnim preduzećima, Zakon o izmirenju obaveza u novčanim transak-cijama i drugi. Predstavnici Komdela očekuju da rasprava i pokrenute inicijative otvore dijalog sa Vladom i na kraju dovedu do ozdravljenja komu-nalne privrede.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko Sertić razgovarao je sa Isakom Adižesom, jednim od vodećih svetskih eksperata u oblasti menad-žmenta i tom prilikom istakao da su dobar menad-žment, organizacija i odgovornost neophodni za efikasno funkcionisanje privrede i države, kao i da

unapređenje obrazovanja treba da bude prioritet jer je edukacija jedan od glavnih stubova budućeg razvoja Srbije.

„Treba da poboljšamo obrazovni sistem kako bi-smo dobili efikasne i sposobne menadžere. PKS je uvek otvorena za edukativne programe jer samo


kroz obrazovanje možemo unaprediti i ekonom-ske aktivnosti“, istakao je Sertić.

Predsednik PKS informisao je Adižesa o ekonom-skoj situaciji u Srbiji, problemima sa kojima je su-očena srpska privreda i opredeljenosti Vlade Srbi-je za sistemske reforme koje su uslov pokretanja ekonomije. Sertić je ukazao i na dobru saradnju PKS i Vlade Srbije.

Potpredsednik PKS Raša Ristivojević istakao je da je PKS u proteklih pet meseci veoma aktivna i da učestvuje u rešavanju niza problema važnih za funkcionisanje privrede.

Adižes se informisao o načinu rada PKS, istakav-ši da je Srbiji potreban jedinstven i jak komorski

sistem koji bi bio neka vrsta poluge između pri-vrede i države. PKS, rekao je Adižes, treba da ima jaku ulogu kada je reč o predlaganju zakona zna-čajnih za privredu.

Adižes je jedan od vodećih svetskih eksperata u oblasti menadžmenta. Njegova predavanja na če-tiri jezika su u protekle četiri decenije organizo-vana u 52 zemlje na svim kontinentima sveta za 100.000 menadžera. Poseduje 15 počasnih dok-torata. Osnivač je i predsednik Adižes instituta u Santa Barbari, koji je prema časopisu Executive Excellence (SAD) među prvih deset u Americi. Adižes je i renomirani konsultant kompanija i vlada, nekoliko premijera i šefova država.

Srpsko-bugarski poslovni forum 19. septembar 2013.

U okviru zvanične posete predsednika Srbije Tomislava Nikolića Bugarskoj, delegaciju srpskih privrednika predvodio Raša Ristivojević, potpredsednik PKS

Privredna komora Srbije (PKS) organizovala je učešće 30 kompanija iz Srbije na Srpsko-bugar-skom poslovnom forumu „Sofija 2013“ koji je okupio i 110 bugarskih firmi. Poseta srpskih pri-vrednika Bugarskoj, u okviru zvanične posete de-legacije Srbije na čelu sa predsednikom Tomisla-vom Nikolićem, dobra je prilika da se na najvišem nivou otvore vrata privrednoj saradnji dve zemlje, rekao je Raša Ristivojević, potpredsednik PKS.

Ristivojević je ukazao da su bugarski i srpski pri-vrednici na biznis forumu u Sofiji pokazali veliko interesovanje za proširenje saradnje, a kao per-spektivni sektori istaknuti su IKT, infrastruktura,

trasport, brodarstvo, farmacija, slobodne zone. Bilo je reči o pronalaženju strateških partnera za srpske firme u restrukturiranju kao i zajedničkim radovima na Koridoru 10 – kao značajnoj među-narodnoj saobraćajnici koja povezuje istok sa Za-padnom Evropom.

„PKS je, organizovanjem posete privrednika Bu-garskoj, još jednom, pokazala da je prava kuća srpske privrede koja ima za cilj pokretanje ekono-mije, otvaranje novih radnih mesta i privlačenje investicija, što su i prioriteti Vlade Srbije“, rekao je Raša Ristivojević.


U Beogradu Međunarodni sajam bezbednosti 19. septembar 2013.

Podršku održavanju sajma bezbednosti dalo je Udruženje za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije

Udruženje za privatno obezbeđenje PKS učestvu-je u realizaciji Međunarodnog sajma bezbednosti objekata, infrastrukture, lica i poslovanja (iSEC 2013) kroz stručne prateće programe iSEC Know how i sBIT, kao i organizacijom bilateralnih b2b poslovnih sastanaka, najavljeno je na konferenciji za novinare na Beogradskom sajmu.

Stručni prateći program iSEC Know how bi tre-balo da odgovori na pitanja vezana za stanje privatne bezbednosti u Srbiji, buduću zakonsku regulativu, mogućnost uvođenja i primene stan-darda i korporativnu bezbednost, koje će dopri-neti održivom razvoju poslovnih organizacija ove delatnosti kao i povećanju lične i imovinske bez-bednosti građana.

Predsednik Odbora Udruženja za privatno obez-beđenje Privredne komore Srbije Đorđe Vučinić ukazao je da bi do kraja godine trebalo da bude usvojen dugo očekivani zakon o privatnom obez-beđenju i posebno istakao njegov značaj za regu-lisanje poslovanja u toj oblasti. Predsednik Ko-

misije za javno – privatno partnerstvo Udruženja PKS Dragiša Jovanović ukazao je na značaj javno privatnog partnerstva.

Organizatori su na konferenciji za novinare na-javili da će sajam pod pokroviteljstvom Ministar-stva unutrašnjih poslova biti organizovan od 25. do 28. septembra, a očekuje se učešće oko 180 izlagača iz zemlje i sveta. Predstavnici MUP-a učestvovaće u izložbenom i stručnom programu a biće predstavljeno i niz noviteta iz oblasti fo-renzičke i termovizijske opreme, rekao je glavni policijski savetnik Slobodan Borisavljević.

U okviru manifestacije, MUP i Beogradski sajam pokrenuće inicijativu za organizovanje zajednič-ke edukativno humanitarne akcije „Zaštitimo decu“. Akcija bi obuhvatala sve sfere privatnog i javnog života i društvenih komunikacija u oblasti zaštite dece na internetu, kao i borbe protiv droge i zaustavljanja vršnjačkog nasilja, u kojima su naj-većem bezbednosnom riziku izloženi najmlađi.

Konferencija Evropskih organizacija za promoci-ju izvoza - ETPO u Beču, na kojoj je učestvovao predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić

sa saradnicima, bila je posvećena razmeni isku-stava u domenu promocije izvoza, kao i analizi aktuelnih evropskih ekonomskih tokova.

Delegacija PKS na 54. konferenciji ETPO u Beču 19. septembar 2013.

Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić učestvovao na 54. konferenciji Evropskih organizacija za promociju izvoza – ETPO u Beču


Na tom skupu učestvovali su predstavnici 23 ze-mlje. Predsednik PKS Željko Sertić susreo se sa Antoniom Tajanijem, potpredsednikom Evopske komisije, sa kojim je razmotrio pitanja aktivno-sti EK i mogućnosti za proširenje saradnje u pro-

jektima vezanim za Latinsku Ameriku. Takođe, predsednik PKS susreo se sa Valterom Korenom, generalnim direktorom Advantage Austria, sa ko-jim je razgovarao o pitanjima od zajedničkog in-teresa i aktivnostima ove agencije.

Izjednačiti položaj stranih i domaćih investitora 19. septembar 2013.

Problem prenaglašenog favorizovanja stranih investitora koji dobijaju i tri puta veće sume na ime subvencija, više nego aktuelan

Potrebno je izjednačiti status domaćih i stranih investitora u Srbiji, jer strani investitori dobijaju i tri puta veće subvencije nego domaći. Takva situ-acija umanjuje konkurentnost domaćih kompani-ja u odnosu na inostrane, koje nisu u obavezi ni da zapošljavaju određenu kategoriju nezaposle-nih, već angažuju obučenu, stručnu radnu snagu iz najbližeg okruženja. Ovo je između ostalog za-ključeno na sednici Odbora Udruženja industrije tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije (PKS).

Zbog teškog stanja u kojem se nalaze firme u ovom sektoru, članovi tog komorskog udruženja zatražiće od nadležnih hitno rešavanje proble-ma. Sekretar Udruženja industrije tekstila, odeće kože i obuće PKS Vesna Vasiljević smatra da su prirodni resursi i jeftina radna snaga bile jedine komparativne prednosti koje je Srbija godinama unazad nudila stranim investitorima uz velike novčane subvencije, zaboravljajući na ozbiljne reforme privrednog sistema i stvaranje podsticaj-nog privrednog ambijenta.

Govoreći o proizvodnji, Vesna Vasiljević je nave-la da je proizvodnja tekstila za 1,8 odsto manja u prvih sedam meseci ove godine u odnosu na isti

period 2012. godine i ukazala da je u julu došlo do značajnijeg rasta proizvodnje i to 22 odsto. Tek-stilna grana srpske industrije izvezla je u istom period robu vrednu 429,8 miliona dolara, beleže-ći rast od 22 odsto u odnosu na isti period proš-le godine. Najveće učešće u izvozu Srbije za šest meseci ove godine imala su drumska vozila (943,1 miliona dolara), električne mašine (509,9 miliona dolara), dok je tekstilna industrija na trećem me-stu sa oko 430 miliona dolara, istakla je Vasiljevi-ćeva. Za sedam meseci 2013. godine izvezena je obuća u vrednosti 159 miliona dolara, uvoz istih artikala dostigao je 116 miliona dolara, što znači da je ostvaren suficit od 43 miliona dolara. Zemlje u koje procentualno najviše izvozimo, kada su u pitanju doradni poslovi, jesu Italija i Slovenija, navela je ona i dodala da svoje obućarske artikle u punom izvozu distribuiramo pretežno u zemlje CEFTA.

O toku javne rasprave o predlogu Pravilnika o označavanju materijala glavnih delova obuće i Pravilnika o obeležavanju tekstilnih proizvoda, članove Odbora Udruženja industrije tekstila, odeće kože i obuće PKS upoznala je Jelena Ivan-čević iz Grupe za ocenjivanje usaglašenosti Mini-starstva privrede Republike Srbije.


Održana sednica Grupacije apoteka 19. septembar 2013.

Članovi Grupacije apoteka Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije razmotrili su probleme snabdevanja osiguranika Republičkog fonda lekovima sa „D liste“ i pokrenuli inicijativu za određivanje realne apotekarske marže

Članovi Grupacije apoteka Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije razmotrili su probleme snabdevanja osiguranika Republičkog fonda leko-vima sa „D liste“ i pokrenuli inicijativu za određi-vanje realne apotekarske marže.

Predsednik Grupacije apoteka Miodrag Milanović izvestio je članove o sastanku u RFZO-u, početkom septembra, povodom dopisa upućenog Grupaciji apoteka Udruženja za trgovinu PKS, 29. avgusta 2013. godine. Tema razgovora bio je akt RFZO iz 2007. godine o načinu propisivanja, izdavanja i fakturisanja pojedinih lekova sa Liste D. Predlog je bio da jedna privatna apoteka, sa kojom RFZO ima zaključen ugovor, snabdeva osiguranike lekovima sa Liste D. Dogovoreno je da se, kao takav dopis stavi van snage, a prihvaćen je predlog PKS da sve privatne apoteke koje su potpisale sporazum sa RFZO-om, mogu, ukoliko žele, prodavati lekove sa „D liste“. Dogovor je potvrđen dopisom RFZO-a, stavljanjem van snage prethodne instrukcije.

Apotekari su ukazači i na probleme koje im stva-ra obaveza RFZO da moraju da imaju na raspola-

ganju sve vrste lekova. Tako se dešava da nastaju suvišne zalihe potrošne robe, posebno lekova ve-zanih za retke bolesti.

Na sednici je dogovoreno da se formira radna gru-pa za sačinjavanje dopisa, kao platforme za razgo-vor sa predstavnicima RFZO, kojim će pokrenuti pitanja od značaja za ovu delatnost, između osta-log i inicijativu da se izmeni pravilo da imaju na raspolaganju sve vrste lekova, jer ne mogu da ga ispoštuju ni državne ni privatne apoteke, problem koji se odnosi na materijalno knjigovodstvo za le-kove i pomagala, i sl.

Takođe, formirana je i radna grupa, koja će na osnovu istraživanja podataka iz referentnih ze-malja, pokrenuti inicijativu za određivanje realne apotekarske marže.

Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministar-stva zdravlja, Ministarstva spoljne, unutrašnje tr-govine i telekomunikacija, RFZO-a i predstavnici državnih apoteka, koje će se uskoro pridružiti radu ove Grupacije.


U pripremi sporazum komora Srbije i Iraka 20. septembar 2013.

Prevazići preprekei jačati privrednu saradnjudve zemlje

Ambasador Iraka u Beogradu Falah Abulsada po-setio je Privrednu komoru Srbije i razgovarao sa potpredsednikom Mihailom Vesovićem i sarad-nicima zaduženim za ekonomske odnose sa ino-stranstvom. Na sastanku su razmatrana pitanja u vezi sa sporazumom o saradnji komora dve zemlje, koji treba da bude potpisan 21. oktobra, prilikom posete Srbiji predsednika Federacije iračkih ko-mora Džafar al Hamdanija i i četvorice predsedni-ka regionalnih komora.

Dogovoreno je da srpska strana pripremi program posete i dogovori sastanke sa predstavnicima do-maćih kompanija, koje su zainteresovane za sarad-

nju sa Irakom. Očekuje se da najzastupljeniji sek-tori budu poljoprivreda i prehrambena industrija, poljomehanizacija, metalna i elektro industrija, građevinarstvo, farmacija, turizam, ekologija. Iračka strana će predstaviti svoje planove razvoja, infrastrukturne, industrijske i razvojne projekte koji se finansiraju iz lokalnog budžeta, kao i spisak robe koja se uvozi.

Na sastanku je bilo reči i o potrebi da se relaksira vizni režim, da se pokrenu aktivnosti na uvođenju direktnog leta Beograd - Bagdad, da se pojedno-stave procedure za studiranje i lečenje u Srbiji, za šta je zainteresovana iračka strana.

PKS i USAID Projekat za bolje uslove poslova-nja organizovali su konferenciju o faktoringu sa ciljem da se privredi pruži što više informacija o mogućnostima tog načina finansiranja u prevazi-laženju problema nelikvidnosti.

Faktoring kao oblik nebankarskog finansiranja u Srbiji je prisutan još od 2005. godine, ali nije bio

detaljno razmatran kao alternativa postojećim fi-

nansijskim mehanizmima. Novi Zakon o fakto-

ringu, usvojen pre dva meseca, doprineće razvoju

faktoringa, što bi trebalo da smanji nelikvidnost,

najviše malih i srednjih preduzeća i poveća izvoz,

istaknuto je na konferenciji „Faktoring - brže do

novca“ koju su organizovali Privredna komora Sr-

Faktoring - brže do novca 20. septembar 2013.

Faktoring kao oblik nebankarskog finansiranja trebalo bi da smanji nelikvidnost, uglavnommalih i srednjih preduzećai poveća izvoz


U Privrednoj komori Srbije svečano je obeležen Evropski dan jezika, manifestacija ustanovljena 2001. godine odlukom Saveta Evrope i od tada se održava pod pokroviteljstvom Evropske unije.

Evropski dan jezika obeležen je u Srbiji, kao i u svim zemljama Evrope, sa uverenjem da je više-jezičnost dragocena realnost koju treba sačuvati, vrednovati i braniti u budućnosti.

bije (PKS) i USAID Projekat za bolje uslove po-slovanja.

Predsednik PKS Željko Sertić ukazao je da neli-kvidnost sa kojom se suočavaju preduzeća u Sr-biji, nemogućnost banaka da sredstva plasiraju u privredu i sve veća zaduženost države i privrede, vode zemlju ka ozbiljnoj krizi. Faktoring kao oblik nebankarskog finansiranja treba da omogući pri-vrednicima bolju organizaciju finansija i naplatu potraživanja, dodao je Sertić. Predsednik PKS je izrazio očekivanje da će mere novih ministara finansija i privrede biti „ozbiljan korak ka novoj Srbiji“.

Pomoćnik ministra finansija Zlatko Milikić ista-kao je da će faktoring uz lizing i mikrokreditne institucije, nastaviti da se razvija u Srbiji, sada kada je pravni okvir adekvatno regulisan. Milikić je pozvao privrednike da što više koriste tu vrstu finansiranja koje je „nedepozitno“ i da ne ugroža-va stabilnost finansijskog sistema. U SAD je 2000. godine učešće faktoringa u finansiranju bilo veće od 190 odsto američkog BDP-a.

Zamenica direktora USAID Projekta za bolje uslove poslovanja Dragana Stanojević navela je da faktoring u Srbiji postoji niz godina, ali nije bilo odgovarajuće zakonske regulative, što bi trebalo da bude prevaziđeno novim Zakonom o faktoringu.

Razvoj faktoringa, podstaknut adekvatnom regu-lativom i podizanjem znanja malih i srednjih pre-duzeća, uticaće na bolju likvidnost, unapređenje upravljanja potraživanjima, kao i bolju kreditnu sposobnost preduzeća, istakla je Ana Jolović,

rukovodilac Tima za razvoj finansijskih tržišta USAID projekta za bolje uslove poslovanja.

Specijalni gost konferencije „Faktoring - brže do novca“ Panos Papateodoru, član Komisije Factors Chain International i izvršni direktor i general-ni direktor Laiki Factors & Forfaiters detaljno je objasnio model faktoringa.

Faktoring je zasnovan na ustupanju potraživanja za fakturisanu i isporučenu robu, pri čemu je to potraživanje kratkoročno i nedospelo. Osnovna prednost faktoringa jeste da je bitan kvalitet po-traživanja, odnosno onog ko određenom predu-zeću duguje, a ne samog preduzeća. Faktoring je naročito pogodan za preduzeća koja imaju dobre programe i kvalitetne kupce, ali koja, sa dru-ge strane, nemaju dovoljno obrtnog kapitala da finansiraju duge rokove naplate, a ni dovoljnu finansijsku snagu da bi se zaduživali na finansij-skom tržištu pod povoljnijim uslovima.

Direktor kompanije Real faktor Vlado Rosić na-veo je da je u Srbiji u faktoringu prošle godine bilo milijardu evra prometa, oko tri odsto BDP-a, i da postoji tražnja za još jednom milijardom, ali nema toliko sredstava. U Srbiji ima 18 firmi koje se bave faktoringom, ali da samo devet ima potreban ka-pital, i da bi novi zakon trebalo da doprinese do-lasku stranih kompanija koje se time bave, rekao je Rosić.

Nakon plenarnog dela konferencije koja je u PKS okupila više od 120 učesnika – privrednika, pred-stavnika banaka i faktoring kuća, organizovani su bilateralni susreti malih i srednjih preduzeća i faktoring kuća.

Obeležen Evropski dan jezika 26. septembar 2013.

Strani investitorinajpre pitaju kako radnici i menadžeri u Srbijigovore strane jezike


Misija Evropskog dana jezika značajna je i za ra-zvoj ekonomije u Srbiji, rekao je Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije, otvarajući skup. On je naglasio da kad god se pregovara sa stranim investitorima, oni prvo pitaju kako naši radnici, menadžeri i stručnjaci govore strane je-zike. Privredna komora će podržati sve one koji imaju dobre ideje i pomoći im da ih realizuju, da bi nam zemlja postala konkurentnija i da naša deca ne odlaze u inostranstvo jer se tamo bolje živi, rekao je Sertić.

Ističući da je jezik jedan od tri ključna obeležja identiteta, Vesna Fila, pomoćnica ministra pro-svete, naglasila je važnost znanja stranih jezika za bolje upoznavanje i razumevanje različitih naroda i kultura. Vesna Fila je podsetila da se na teritoriji Srbije u školama uči šest stranih jezika i

da je Srbija jedinstvena među zemljama u okru-ženju po raširenosti i organizovanosti bilingvalne nastave u osnovnim i srednjim školama, dodajući da u Srbiji eksperimentalno već 4000 đaka uči ki-neski kao stani jezik.

Specijalni gosti na skupu povodom Evropskog dana jezika, Peter Braun, osnivač međunarod-ne asocijacije „EAQUALS“ – glavnog regulator-nog tela za sistem međunarodnih standarda u sistemu edukacije stranih jezika u Evropi, i Erik Bergman, saradnik „Pearson Education Limited“ sa dugogodišnjim iskustvom u obuci nastavnika engleskog jezika, održali su stručna predavanja o novim tendencijama u metodici nastave stranih jezika. Moderator skupa bio je Zoran Bojović, sa-vetnik predsednika PKS.

Srbija privlačna italijanskim investitorima 26. septembar 2013.

Direktni susreti privrednika i organizovane posete delegacija, odličan su model unapređenja poslovne saradnje, povećanja izvoza i predstavljanja Srbije kao dobre investicione destinacije

Privredno - politička delegacija iz Srbije, pred-vođena predsednikom Skupštine grada Jagodina Draganom Markovićem, u kojoj su bili i ministar saobraćaja Aleksandar Antić, potpredsednik PKS Raša Ristivojević, direktor PKS Saša Vlaisavljević, boravila je u Bariju od 25. do 28. septembra.

Delegacija koju je činilo 130 privrednika iz čitave Srbije, predstavnici lokalnih samouprava, parla-menta i gradonačelnici 12 gradova, u Bariju je raz-govarala sa potencijalnim italijanskim investitori-ma o konkretnim poslovima. Potpredsednik PKS Raša Ristivojević na poslovnoj konferenciji 26. septembra, na kojoj je italijanskim privrednicima predstavljen investicioni potencijal Srbije, istakao je da je Italija najznačajniji spoljnotrgovinski par-tner Srbije, sa kojim tradicionalno imamo dobre odnose, a povezanosti dveju zemalja posebno do-prinose geografska upućenost i prepoznatljiv me-diteranski poslovni mentalitet.

Oko 600 italijanskih firmi različitog profila do sada je investiralo u privredi Srbije, a najznačajni-ji investitor je „Fijat“, istakao je Ristivojević i po-zvao italijanske poslovne ljude da se obrate PKS za stručnu pomoć kada je u pitanju zakonodavstvo, poreska politika i podrška u rešavanju problema u poslovanju na tržištu Srbije.

Po oceni potpredsednika PKS, ovakvi direktni su-sreti privrednika i organizovane posete delegacija, odličan su model unapređenja poslovne saradnje, povećanja izvoza i predstavljanja Srbije kao dobre investicione destinacije. Nismo došli u Bari sa ide-jom da iniciramo prenošenje proizvodnih pogona firmi iz Italije u Srbiju, već sa idejom da iniciramo razvijanje zajedničke proizvodnje i organizujemo nastup na trećim tržištima. Na taj način, povećao bi se obim posla, a italijanski privrednici dobili bi mogućnost da preko svojih fabrika u Srbiji izvoze na tržišta na koja do sada nisu izvozili i iskoriste prednosti sporazuma o slobodnoj trgovini koje Sr-


Uvoznu mehanizaciju zameniti domaćom26. septembar 2013.

Srbiji treba 15.000 novih traktora godišnje, koji bi mogli da budu proizvedeni u domaćim fabrikama

bija ima sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, poručio je Ristivojević. Na poslovnoj konferenciji gradonačelnici 12 gradova iz Srbije predstavili su mogućnost ulaganja na njihovoj teritoriji i pred-ložili razne oblike saradnje. Privredno - politička delegacija iz Srbije posetila je i fabriku kuhinjskog nameštaja Gruppo Turi, najvećeg proizvođača ku-hinja u Italiji koji dnevno proizvodi 400 kuhinja i treba da otvori fabriku u Jagodini. Ristivojević je naglasio da je u razgovorima sa italijanskim pri-

vrednicima istaknuto da je Srbija veoma intere-santna investiciona destinacija.

Predsednik Skupštine grada Jagodina Dragan Marković izjavio je da očekuje još veći broj italijan-skih investitora, jer u Srbiji postoji politička i inve-sticiona stabilnost, a od januara očekujemo datum za početak pregovora za ulazak u EU. Menadžer italijanskih investitora u Jagodini Davide Tomazi je ukazao na odličnu saradnju sa jagodinskom lo-kalnom samoupravom.

Srpski proizvođači traktora i poljomehanizacije ne mogu da prodaju robu na domaćem tržištu jer je kupovna moć niska, a procenjuje se da je Srbi-ji potrebno 15 000 novih traktora. Uz subvencije proizvođačima, povećao bi se izvoz poljoprivredne mehanizacije, za kojom postoji potražnja u Afri-ci, Indiji, Kini i drugim zemljama, ocenjeno je na zajedničkoj sednici grupacija proizvođača poljo-privrednih mašina i traktora i procesne opreme za prehrambenu industriju PKS.

Sekretar Udruženja metalske i elektroindustrije PKS Ljubiša Obradović ukazao je na problem dva nekadašnja giganta, IMT-a i IMR-a, koji su sada u restrukturisanju, a mogu da ostvare proizvodnju za domaće i strano tržište. Po njegovim rečima, u Srbiji ima gotovo 450.000 traktora starih u prose-ku oko dve decenije. Za obnovu je potrebno 15.000 novih traktora godišnje, koji bi mogli da budu pro-izvedeni u domaćim fabrikama.

Samostalni savetnik u Udruženju metalske i elek-tro industrije PKS Mirko Milovanović je naglasio da preduzeća povezana u obe grupacije imaju slič-ne probleme, a to je mala iskorišćenost kapaciteta, niska produktivnost, visoki troškovi proizvodnje, nelikvidnost, smanjenje domaće tražnje, visok spoljnotrgovinski deficit. Uzroci su brojni, a zajed-

nički problem je nepostojanje strategije dugoroč-nog razvoja agrara. Treba podržati IMR u Rakovi-ci, koja može godišnje da izveze 15.000 traktora, rekao je Milovanović. Po njegovim rečima, proi-zvođači poljoprivrednih mašina zapošljavaju 2.843 radnika u 86 privrednih društava. Proizvodnjom traktora u Srbiji se bave dva društva, IMT u Beo-gradu i IMR u Rakovici, koji su lane proizveli uku-pno 1.676 traktora. Slično je i sa kombajnima. Jer, nekada se u ,,Zmaju’’ u Zemunu godišnje proizvo-dilo 1.200 kombajna i fabrika je zapošljavala 4.000 radnika. Nakon privatizacije sve je ugašeno, pa u „Zmaju“ danas 70 radnika proizvodi prikolice, po-lice, gondole za prodavnice.

Slično stanje je i u Grupaciji proizvođača proce-sne opreme za prehrambenu industriju i poljopri-vredu koja zapošljava 770 radnika u 70 privrednih društava. Firme, članice ove Grupacije su i izvo-zno orijentisane, a potvrda takvog stanja je izvoz ostvaren u ovoj godini za tržište Bosne i Hercego-vine od 2,63 miliona dolara, Italije 0,88 miliona dolara, Nemačke 0,79 miliona dolara. Predsednik Grupacije proizvođača traktora i poljoprivrednih mašina PKS Zoran Radosavljević, koji je i direk-tor IMT i IMR, ukazao je na kvalitetnu saradnju sa Privrednom komorom Srbije.


Top 500 privrednih društava u Srbiji 26. septembar 2013.

Predstavljena publikacija preduzeća koja su relativno solidno poslovala u uslovima krize. Među prvih deset - NIS, EPS, Telekom Srbija, Delez Srbija, Srbijagas, Tarket, Merkator S, Delta holding, Viktorija grupa, Farmakom MB

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko Sertić rekao je na predstavljanju publikacije „Top 500 privrednih društava u Srbiji“ da je poboljšanje ekonomske situacije najvažniji cilj, čije će ostva-rivanje biti merilo uspeha zemlje i njene buduć-nosti.

Na nama je da nađemo kvalitetan put koji će nam garantovati stabilnost i dobar privredni ambijent. Ekonomija mora da bude pokretač promena i u ostalim segmentima društva, istakao je predsed-nik PKS.

Sertić je naveo da će publikacija Top 500 privred-nih društava u Srbiji biti od strateškog značaja za sve buduće godine rada i razvoja privrede jer 500 izabranih firmi, od ukupno 5.000 analiziranih, daju 50 odsto ukupnih prihoda svih preduzeća. Pohvalio je zalaganje menadžera tih kompanija koji imaju odgovornost, kako je rekao, ne samo za firme u kojima rade i svoje zaposlene, već za celokupan uspeh Srbije. U Srbiji nije lako poslova-ti, postoji dosta problema, pa su neophodni trud i lični angažman za ostvarivanje dobrog poslovnog rezultata, naglasio je predsednik PKS.

Srbiji treba zdrava ekonomija, zasnovana na inve-sticijama, zdravim radnim mestima i domaćoj pri-vredi, rekao je ministar privrede Saša Radulović. Strane direktne investicije su jako važne, ali one ne mogu da zamene domaću privredu, naglasio je ministar i objasnio da pod domaćom privredom ne misli samo na preduzeća koja su u vlasništvu do-maćih pravnih lica, već i na ona koja su u vlasniš-tvu pravnih lica iz inostranstva.

Radulović je istakao da je zapošljavanje glavni problem u Srbiji jer je od početka krize formalno izgubljeno oko 300.000 radnih mesta, a neformal-no više od 600.000, što je za državu naše veličine ogroman šok. Kako je rekao, u razgovoru sa Do-minikom Stros Kanom definisano je i da je sma-njenje crnog tržišta najveća šansa Srbije i zamajac za izlazak iz krize. Ako prevedemo samo mali deo te privrede u legalne tokove, dobićemo zvanično povećanje bruto društvenog proizvoda (BDP) od jedan do dva odsto u naredne dve godine, rekao je ministar u PKS.

Novo izdanje publikacije Top 500 sadrži listu 500 velikih preduzeća i osnovne podatke o njihovom poslovanju, među kojima se u prvih 10 izdvajaju


Naftna industrija Srbije, Elektroprivreda Srbije, Telekom Srbija, Delez Srbija, Srbijagas, Tarket, Merkator S, Delta holding, Viktorija grupa, Far-makom MB.

Najveća preduzeća u Srbiji relativno su solidno poslovala u uslovima krize, bez obzira na generi-san zbirni gubitak tokom 2012. godine. Važna po-drška finansijskoj disciplini privrede ali i povoljni-jim uslovima finansiranja treba da dođe od države koja bi kontrolom budžetskog deficita i javnog duga izbegla problem istiskivanja domaćih inve-sticija, ali i smanjila percepciju rizika cele zemlje, ocenjeno je u publikaciji.

U pogledu strukture privrede, uočen je nastavak trenda povećanja učešća proizvodnje prerađivač-

ke industrije namenjene izvozu i sve više finalnih proizvoda u ukupnom izvozu.

Među najprofitabilnijim sektorima ističu se infor-macione tehnologije, igre na sreću, ali se solidna profitabilnost i rast beleže i kod proizvodnje pre-hrambenih i poljoprivrednih proizvoda.

Kao jedan od glavnih izazova u nastupajućem periodu, ističe se pitanje daljeg rasta privatnih investicija, ali i kako postaviti velike sisteme u ve-ćinskom državnom vlasništvu da stabilno i profita-bilno funkcionišu.

Publikaciju je pripremio tim za ekonomska istraži-vanja Hipo Alpe Adrija banke, u saradnji sa kom-panijom Certus Cosulting i nedeljnikom NIN-om kao izdavačem.

Centralni registar obaveznog socijalnogosiguranja po meri korisnika

27. septembar 2013.

Osnivanje i funkcionisanje Centralnog registra treba da doprinese smanjenju troškova administracije u privrednim društvima

Grupacija računovodstvenih agencija Privredne komore Srbije inicirala je okrugli sto „Centralni re-gistar obaveznog socijalnog osiguranja po meri ko-risnika“, sa željom da se sagleda funkcionisanje tog registra, ukaže na aktuelne probleme i ograniče-nja, kao i mogućnosti unapređenja, rekao je Zdrav-ko Jelušić, potpredsednik PKS, otvarajući skup.

Obraćajući se učesnicima, predstavnicima Gru-pacije računovodstvenih agencija, javnih privred-nih društava, Centralnog registra, Poreske upra-ve, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, Nacionalne službe za zapošljavanje, Kancelarije za regulatornu reformu, Jelušić je naglasio da Privredna komora Srbije nastoji da unapredi privredni ambijent, a tome u najvećoj meri mogu doprineti sami privrednici, prepozna-vanjem i ukazivanjem na probleme.

Činjenica da 10-tak zakona, neposredno vezanih za privredu, ima više od 8.000 tumačenja, ukazu-je da je neophodno odrediti postulate koji će se poštovati, dodao je potpredsednik PKS. Uspostav-ljanjem Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, obezbeđena je jedinstvena registraci-ja i evidencija obveznika i osiguranika, praćenje uplata doprinosa na mesečnom i godišnjem nivou za svakog osiguranika pojedinačno, brža identifi-kacija osiguranika za koje nisu uplaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, smanjenje troš-kova administracije uvođenjem jednošalterskog sistema u obavezno socijalno osiguranje.

Da bi u potpunosti zaživele sve mogućnosti Cen-tralnog registra, neophodna je dalja saradnja sa relevantnim institucijama, rekao je Bojan Kostić, pomoćnik direktora za IT. Saša Dulić, pomoćnik direktora Poreske uprave predstavio je objedinje-


nu naplatu poreza i doprinosa od 1. januara 2014. godine, koja ima jedinstveni cilj da se više od 200 računa, kojima poreski obveznici plaćaju pore-ze i doprinose, svede na jedan, kao i da Poreska uprava preuzme deo posla poreskih obveznika, raspoređivanjem uplata. On je predstavio sadržaj nove poreske prijavu, koja će moći da se podnese isključivo elektronskim putem.

Nakon uvodnih prezentacija, učesnici okruglog stola su u diskusiji posebno ukazali na proble-me sa kojima se susreću usled neuključivanja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u sistem Centralnog registra, zbog čega ne funkci-

oniše ni jednošalterski sistem. Ukazano je da je izuzetno važno da se što pre otklone svi problemi i omogući da čitav sistem zaživi. Osnivanje i funk-cionisanje Centralnog registra treba da doprinese smanjenju troškova administracije u privrednim društvima.

Pored toga, ukazano je i na potrebu da svi poslo-davci obezbede kvalifikovane elektronske sertifi-kate, jer bez toga neće moći od 2014. da podnose jedinstvenu elektronsku poresku prijavu, odnosno neće moći da isplaćuju zarade zaposlenima. Ra-spravu na okruglom stolu vodila je sekretar Odbora za bankarstvo i osiguranje PKS Branislava Žunjić.

Upravljanje informacionim sistemimau finansijskim institucijama

27. septembar 2013.

Oko 50 predstavnika kompanija upoznalo se na seminaru u PKS sa upotrebom ISO standarda, PMI metodologije i SQL servera 2012 s ciljem unapređenja poslovanja

U Privrednoj komori Srbije (PKS) održan je semi-nar na kome su predstavljena moguća rešenja za sprovođenje Odluke o minimalnim standardima upravljanja informacionim sistemima u finan-sijskim institucijama. Na skupu se diskutovalo o faktorima poslovnih procesa kada su u pitanju standard ISO 27013, vođenje projekata po PMI metodologiji, i o SQL 2012 serveru.

Profesor dr Milan Kukrika govorio je o predlože-noj metodologiji uvođenja standarda, prednostima korišćenja standarda i o standardu ISO 27013 kao osnovi za zajedničku implementaciju standarda ISO 27001 i ISO 20000.

Predavanje „Upravljanje projektima u finansij-skim institucijama po PMI metodologiji“ održao je Goran Vučetić, portfolio projektni menadžer, govorio je o ulozi i značaju projektnog upravlja-nja u organizaciji, interakciji između projekata i redovnih radnih zadataka, o PMI metodologiji iz Upravljanja projektima i o tome kakve su koristi

od primene upravljanja projektima u finansijskim

institucijama.

Seminar je završen predavanjem na temu „Bez-

bednost SQL server 2012“ koje je održao Miloš Mi-

losavljević iz PKS. Milosavljević je prikazao visoke

performanse vezane za bezbednost SQL Server

2012 platforme. Predstavio je Microsoft SQL ser-

ver autentifikaciju, autorizaciju i preporuke dobre

prakse. Bilo je reči o tome kako zaštititi podatke

u SQL Server tabelama koristeći ugrađenu kripto-

grafiju. Predavač je govorio o praćenju i evidenti-

ranju aktivnosti unutar baze podataka.

Seminaru, koji su organizovale PKS i kompanija

Smart, prisustvovalo je oko 50 predstavnika razli-

čitih kompanija, kojima je predstavljeno kako da

kroz upotrebu ISO standarda, PMI metodologije i

uz korišćenje SQL Servera 2012 unaprede i usavr-

še svoje poslovanje.


Podrška mladim inovatorima27. septembar 2013.

PKS predstavila u Kraljevu projekat „Nauka u funkciji unapređenja poljoprivredno - prehrambenog sektora u Srbiji“

Privredna komora Srbije (PKS) u saradnji sa Re-gionalnom privrednom komorom Kraljevo, orga-nizovala je stručnu konferenciju „Nauka u funk-ciji unapređenja poljoprivredno - prehrambenog sektora u Srbiji“ u okviru projekta NO-BLE Ide-as, koji realizuje sa 13 partnera iz sedam zemalja, kroz transnacionalni program Jugoistočne Evrope. Cilj projekta je unapređenje saradnje naučnog i poslovnog sektora, radi uspešnije realizacije ino-vacionih projekata, implementacije ideja iz nauč-no-istraživačkog sektora u privredi.

PKS je potpisala u Kraljevu Memorandum o razu-mevanju sa Institutom za krmno bilje, Veterinar-sko specijalističkim institutom „Kraljevo“ i Agro-nomskim fakultetom Čačak, u okviru projekta NO-BLE Ideas.

Potpredsednica PKS Vidosava Džagić izjavila je da su planirane projektne aktivnosti vezane za animiranje lokalnih aktera, instituta, fakulteta, investitora i poljoprivrednih firmi radi uključenja u mrežu. Mi verujemo da je to pravi put da pod-staknemo sve one koji su inovativni. Ali nije samo

to dovoljno, jer moramo da nađemo načina da im pomognemo da svoju tržišnu inovaciju valorizuju. Samo ono što ima svoju prođu na tržištu je nešto što može da donese korist, kako pojedincu, tako i široj društvenoj zajednici, rekla je Džagić.

Budžet projekta „Mreža mladih inovatora za odr-žive ideje u agro-prehrambenom sektoru NO-BLE Ideas” je 2,5 miliona evra, rekla je rukovodilac projekta u Srbiji Danica Mićanović, istakavši da je cilj podizanje konkurentnosti poljoprivredne proi-zvodnje u Jugoistočnoj Evropi. U PKS smo otvorili kancelariju za podršku koja pruža niz besplatnih usluga za mlade inovatore istraživače, izradu stra-tegije intelektualne svojine za svaki inovacioni projekat, izradu kratkog biznis plana i jednu video produkciju radi promotivnih aktivnosti, rekla je Mićanović. Vidljivost ideja omogućena je inter-nacionalnim prezentacijama i međunarodnim takmičenjem, koje je prilika za mlade istraživače - inovatore da predstave svoje projekte privrednim društvima i investitorima.

Energetika je podstrekač i pokretač razvoja pri-vrede cele zemlje, istakao je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko Sertić na glavnoj jav-

noj raspravi o Nacrtu strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, održanoj u PKS. Govoreći o toku

Energetika pokreće razvoj27. septembar 2013.

Bez kvalitetnog energetskog sektora nema ni razvoja zemlje, rekao je Željko Sertić, predsednik PKS na javnoj raspravi o Nacrtu strategije razvoja energetike Srbije


javne rasprave, Sertić je istakao da je potrebno dati jasne primedbe i pohvale o ponuđenom Na-crtu strategije, kako bi iz njega proistekle politike i dokumenta koji će doneti jasnu i dobru budućnost Srbiji i uslove za kvalitetniji ekonomski i socijalni razvoj. O ponuđenom dokumentu biće još raspra-va, a jasno je da bez kvalitetnog energetskog sek-tora nema ni razvoja zemlje, naglasio je Sertić u pozdravnom govoru.

Državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije Dejan Po-pović, istakao je da su do sada održane četiri javne rasprave o ponuđenom dokumentu, čija izrada je počela pre godinu dana. On je posebno naglasio da ponuđeni dokument o razvoju energetike Srbije nije strategija želja već naše realnosti. Strategija se zasniva na tri stuba – osiguranju energetske bez-bednosti, razvoju tržišta energije i održivoj ener-getici. Posle javne rasprave, gde treba da se iznese što više primedbi i novih ideja, tekst Predloga stra-tegije biće prosleđen Narodnoj Skupštini Srbije na usvajanje.

Energetska bezbednost Srbije u budućnosti sigur-no neće biti ugrožena i tome bi trebalo da doprine-su projekti, kao što su novi termoblok u Kostolcu, termoelektrana Štavalj, niz projekata u oblasti hi-droenergetike, obnovljivih izvora energije i ener-getske efikasnosti. Novom strategijom energetike prepoznaje se energetska efikasnost kao ozbiljan potencijal i na tome bismo mogli da uštedimo stru-ju ravnu onoj koaj se godišnje proizvede u jednoj elektrani. U planu je da se izgrade postrojenja od oko 2000 megavata iz obnovljivih izvora energije, naveo je Popović.

Pomoćnik ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikcija Dejan Trifunović između ostalog je rekao da se strategija radi na osnovu prirodnih

resursa, statističkih podataka i međunarodnih kre-tanja u ovoj oblasti. Očekuje se da će energetika uticati na dinamičan razvoj privrede i da će pri-vući strane investitore da ulažu kapital. Dakle, sve mora da bude u funkciji razvoja domaće privrede.

Vođa ekspertskog tima za izradu Nacrta strategije razvoja energetike Republike Srbije prof. dr Dejan Ivezić je podvukao da će u vremenu koje je pred nama u razvoj energetike biti uloženo više mili-jardi evra. Investicije u energetiku, po njegovim rečima, predstavljaju i zamajac za razvoj privrede Srbije. U prezentaciji on je posebno istakao da je energetika pokretač i ključni faktor ekonomskih promena i predstavlja osnovu privrednog razvoja zemlje.

Neobnovljivi energetski resursi u Srbiji nisu u do-voljnoj meri istraženi, izuzev uglja i podaci o nji-ma nisu konačni. Geološke rezerve ovih primarnih izvora energije (ugalj, nafta, prirodni gas, uljni škriljci) predstavljaju još uvek, značajnu osnovu za razvoj proizvodnje i njihovo korišćenje u nared-nom periodu za potrebe energetike Srbije. Dakle, obnovljivi izvori energije, izuzev velikih hidroelek-trana, su u razvojnoj fazi, naglasio je Ivezić.

Strateško preispitivanje i pozicioniranje nacional-ne energetike trebalo bi da omogući da se iz aktu-elne krize izađe sa manjim troškovima ne samo po energetiku, već i po privredu zemlje, ali i da se za-uzme bolja startna pozicija za budući dinamičniji i kvalitetan rast ekonomije i održiv privredni razvoj. Strategija treba da podrži odgovorno, racionalno i održivo korišćenje energije i tako doprinese si-gurnijem snabdevanju energijom, porastu stope zapošljavanja, konkurentnosti i zaštiti životne sre-dine, kao i da omogući sprovođenje međunarodnih obaveza Srbije u toj oblasti.


27. septembar 2013.

Nova tehnologija poslovanja u oblaku malim i srednjim preduzećima može da olakša svakod-nevni rad, uzkazano je prilikom prezentacije no-vih softverskih poslovnih rešenja u Privrednoj komori Srbije.

Predstavnik Majkrosofta Siniša Perović govo-reći o mogućnostima transformacije poslovanja primenom novih tehnologija, predstavio je novi proizvod „metro stajl dizajn“, koji pomaže da „sa-držaj dođe u prvi plan“. Uz primenu ovog proi-zvoda, po Perovićevim rečima, korisnik neće mo-rati da stalno iznova izučava softver, već će moći da konzumira informacije.

Perović je predstavnicima srpskih malih i sred-njih preduzeća predočio prednosti korišćenja le-galnih softvera i iskustva u korišćenju Windows

8 operativnog sistema i aplikacija. Prethodna godina bila je jedna od najznačajnijih u istoriji Majkrosofta, rekao je Perović, jer je predstavlje-no na desetine novih proizvoda, a kompanija se transformisala. Do tada orijentisan prvenstveno na izradu računarskih platformi, Majkrosoft po-staje kompanija okrenuta krajnjem korisniku. Mi kreiramo „divajs“ a softver je ono što korisnici kreiraju. Pretvorite poslovni proces u modernu aplikaciju, poručio je Perović.

Računarski model poslovanja u oblaku je fleksi-bilan, a pristup računarskim resursima ne zavisi od lokacije. „Oblak“ omogućava da biznis ne bude vezan za kancelariju, već da može da se obavlja na svakom mestu, ali i da se plaća samo za ono što se koristi.

Poslovanje u oblaku

Majkrosoftov model poslovanja u oblaku je fleksibilan, a pristup računarskim resursima ne zavisi od lokacije

Ribari traže ravnopravan tretman30. septembar 2013.

Proizvođači ribe u Srbiji traže izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Zakona o uslovnom otpisu kamata

Članovi Grupacije za ribarstvo Udruženja za po-

ljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju

i vodoprivredu Privredne komore Srbije zatražili

su na sednici izmene Zakona o poljoprivrednom

zemljištu Srbije, kao i Zakona o uslovnom otpisu

kamata za mirovanje poreskog duga, kojima oblast

ribarstva nije obuhvaćena, iako za to postoji za-

konska osnova. Inače, oblast ribarstva obuhvaćena

je Zakonom o stočarstvu.

Predsednik Grupacije za ribarstvo PKS Krum Ata-nasov je istakao da postoji zakonski osnov da se Zakon o uslovnom otpisu kamata i mirovanje po-reskog duga na naknade za vode primeni na oblast ribarstva. Učestvujući u raspravi Danko Ćuk, upravnik ribnjaka Resava, istakao je da će ribnjaci teško moći da ostvare prava na osnovu Zakona o podsticajima jer nije uzeto u obzir da se izlov ribe obavlja krajem godine, te je stoga veliki problem pribavljanje potrebne dokumentacije.


Mala i srednja preduzeća pokretači razvoja 30. septembar 2013.

Nijedno veliko preduzeće neće moći da zameni ono što male i srednje firme čine za srpsku ekonomiju, jer one generišu rast BDP, radna mesta i stvaraju ekonomiju fleksibilnu za promene

Nova strategija za podsticanje preduzetništva za period od 2014. do 2020, trebalo bi da bude zavr-šena do kraja tekuće godine, najavljeno je na sku-pu „Izazovi i podrška malim i srednjim privredni-cima u Srbiji“, koji je, u okviru Evropske nedelje malih i srednjih preduzeća, „SME Week“, održan u Privrednoj komori Srbije (PKS). Otvarajući skup, Mihailo Vesović, potpredsednik PKS, rekao je da je mladima neophodna podrška i podsticaj da pokre-nu sopstveni biznis, posebno u vremenu u kojem je veliki broj ljudi nezaposlen i kada se izlazak iz krize traži kroz brži ulazak u preduzetništvo. Ni-jedno veliko preduzeće neće moći da zameni ono što mala i srednja preduzeća čine za srpsku eko-nomiju, jer ona generišu rast BDP, radna mesta i stvaraju ekonomiju fleksibilniju za promene.

Govoreći o temi „Pravci buduće podrške Ministar-stva privrede inovativnim malim i srednjim pre-duzećima“, pomoćnica ministra privrede u Vladi Srbije Nina Samardžić je naglasila da se ova oblast nalazi na ivici depresije, a to znači da se vodi borba za preživljavanje, dnevna borba za likvidnost, pa se o razvoju malo razmišlja. Ona je istakla da će nova strategija za podsticanje preduzetništva za period od 2014. do 2020. godine biti završena do kraja ove godine. Paralelno sa strategijom, izra-đuje se i akcioni plan za unapređenje poslovnog okruženja. „To će biti opsežan dokument sa roko-vima za realizaciju i preciznim pokazateljima kako

ćemo da merimo ono što smo preduzeli i uradili, kada je u pitanju pravno i poslovno okruženje“, rekla je ona. Važno je što se ta strategija za podsti-canje preduzetništva i konkurentnosti poklapa sa novom fazom u IPA budžetiranju. „Cilj je da stra-tegija bude presek stanja oko koga će da se napravi konsenzus na nivou vlade, javnosti i privrednih ak-tera“, dodala je Samardžić. Važan segment, kako je rekla, ostaje olakšavanje pristupa finansijama za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, kao i razvoj novih finansijskih instrumenata. Nina Samardžić je dodala da će deo strategije biti i pri-stup novim tržištima, uključujući i lanac proizvo-đača i dobavljača, a cilj je da se domaći proizvođači uključe i postanu dobavljači velikih sistema.

Aleksandra Miladinović, ,,BAS’’ senior projekt me-nadžer Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), predstavila je instrumente za razvoj malih i sred-njih prduzeća, programe podrške, odlučujuće fak-tore uspeha i vrste finansijske i stručne podrške. Nataša Babačev, ukazala je na rezultate Poslovnog tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta u Be-ogradu, kao načinu podrške za razvoj MSP. Povolj-ne kreditne linije međunarodnih finansijskih insti-tucija i Evropske unije za mala i srednja privredna društva prisutnima je predstavio Zoran Todorović iz Narodne banke Srbije. Skup su organizovali PKS, SPEA- Serbian Private Equity Association i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).


30. septembar 2013.

Učenici Umetničke škole u Nišu osvojili su prvo mesto na Nacionalnom finalu takmičenja sred-njoškolaca u preduzetničkim veštinama „Poslov-ni izazov”. Mlade Nišlije pobedile su u disciplini pravljenja biznis plana.

Odlične rezultate na takmičenju, održanom 25. i 26. septembra u Beogradu, pokazali su učenici srednje škole iz Novog Bečeja, Ekonomske škole „Nada Dimić” iz Zemuna i Poljoprivredne škole iz Požege, u konkurenciji sa 60 vršnjaka iz 43 sred-nje škole iz cele Srbije.

Učenički timovi imali su zadatak da kreiraju bi-znis plan za proizvod ili uslugu koji bi bili plasi-rani na tržište u određenom trenutku, a njihove prezentacije i biznis planove ocenio je žiri koji su činili: Zdravko Jelušić, potpredsednik Privredne

komore Srbije, Marija Petronijević iz Ministar-stva omladine i sporta, Katarina Obradović Jo-vanović iz Ministarstva privrede, Davor Kukić iz Banka Inteza i Nataša Nikolić iz Ernst&Young.

Takmičenje je deo manifestacije Evropska nede-lja malih i srednjih preduzeća, koji je Evropska komisija inicirala i koordinira u zemljama širom Evrope. U Srbiji, centralni događaj manifestacije bio je panel „Značaj preduzetničkog obrazovanja u kreiranju promena društva” održan u Privred-noj komori Srbije.

Takmičenje „Poslovni izazov“ već petu godinu za-redom organizuje „Dostignuća mladih“ u Srbiji, a finansira ga Američka agencija za međunarodni razvoj, Ministarstvo omladine i sporta i Ministar-stvo privrede.

Spremni za „Poslovni izazov“

Na takmičenju u preduzetničkim veštinama učestvovali učenici iz 43 srednje škole iz Srbije

Sprovođenje regionalnih planova 1. oktobar 2013.

Predstavljeni prostorni planovi Timočke krajine, Jablaničkog okruga i Južnog Pomoravlja

Prostorni planovi Timočke krajine, Jablaničkog okruga i Južnog Pomoravlja predstavljeni su u regionalnim privrednim komorama Zaječar i Le-

skovac, a prezentacije su organizovali Privredna komora Srbije i Republička agencija za prostorno planiranje.


Predstavnici lokalnih samouprava iz Borskog i Zaječarskog okruga i javnih preduzeća, u Regio-nalnoj privrednoj komori Zaječar, 18. septembra, razmotrili su Prostorni plan Timočke krajine i nje-govu implementaciju. Direktorka Centra za razvoj, restrukturiranje i privatizaciju PKS Slobodanka Džinović-Kojić, predstavila je mogućnosti saradnje PKS i lokalne samouprave na promociji investicio-nih projekata i izradi baze investicionih projekata preduzeća, lokalne samouprave i instituta. Pred-stavnik Republičke agencije za prostorno plani-ranje Siniša Trkulja predstavio je Program imple-mentacije regionalnog prostornog plana Timočke krajine, a dogovorena je dalja intezivna saradnja sa predstavnicima opština i javnih preduzeća.

U Regionalnoj privrednoj komori Leskovca, o istoj temi, 23. septembra, održan je skup na kojem su učestovali sekretar Udruženja za građevinarstvo PKS Viktor Kobjerski i Slobodanka Džinović - Ko-jić. Cilj sastanka je bio da se predstavnicima lokal-nih samouprava iz Jablaničkog i Pčinjskog okruga i javnih preduzeća predstavi izrada plana za imple-mentaciju Regionalnog prostornog plana i jačanje saradnje sa PKS i RPK. Tom prilikom, predstav-nici javnih preduzeća pokrenuli su mnogobrojna pitanja u vezi sa razvojem Jablaničkog i Pčinjskog okruga. Zaključeno je da je neophodna intenzivni-ja međusobna saradnja i dogovori svih učesnika u narednom periodu.

Agilne tehnike vođenja IT projekata 1. oktobar 2013.

Predstavljene tehnike vođenja ciklusa razvoja koje omogućavaju da naručilac posla za najkraće vreme dobije najveću poslovnu vrednost

Agilne tehnike vođenja razvoja IT projekata omo-gućavaju svim učesnicima u razvoju da steknu pravu sliku o projektu, a naručiocima posla da za najkraće vreme dobiju najveću poslovnu vred-nost, rečeno je na seminaru o tehnikama agilnog vođenja projekata u oblasti informacionih tehno-logija (IT), pod nazivom „ALM kamp“, u Privred-noj komori Srbije.

Kroz predavanja i brojne praktične demonstracije učesnici su imali priliku da se upoznaju sa naj-važnijim ALM (ALM - Application Lifecycle Ma-nagement) alatima iz Visual Studio familije pro-

izvoda, kao i da saznaju šta novo donosi Visual Studio 2013.

Predavači na skupu bili su naši istaknuti IT struč-njaci sa višegodišnjim iskustvom u oblastima programiranja i vođenja projekata, Ivan Pavlović i Srđan Božović. Oni su i aktivni učesnici i koor-dinatori u različitim korisničkim grupama, udru-ženjima, kao i nosioci Microsoft MVP (Most Va-luable Professional) titule.

Skup su organizovali Udruženje informatičke delatnosti Privredne komore Srbije u saradnji sa Microsoft-om.


1. oktobar 2013.

Članovi Grupacije proizvođača izolacionih proi-zvoda na bazi poliuretana pri Udruženju za he-mijsku, farmaceutsku i gumarsku industriju i in-dustriju nemetala Privredne komore Srbije (PKS), ukazali su na probleme prilikom učešća u javnim nabavkama i tenderima, zbog neravnopravnog položaja domaćih kompanija u odnosu na strane.

Proizvođači izolacionih proizvoda ukazuju da strane firme, koje dobiju poslove, kasnije za izvr-šenje poslova angažuju mala domaća preduzeća, simbolično ih plaćajući. Članice ove Grupacije posebne nevolje imaju u primeni novog Zakona o plaćanjima, jer novca uglavnom nema, a svi traže robu. Zbog toga se ulazi u visoka kreditna zadu-ženja, pa je novac veoma skup, a kredit „pojede“ svu dobit. Ukoliko se tako nastavi, preduzećima, članicama ove Grupacije, preti opasnost da pot-puno nestanu, a u tom slučaju Srbija će morati da uvozi proizvode koji se sada proizvode. Kako bi se rešili ovi i mnogi drugi problemi, članovi ove Grupacije PKS, od nacionalne asocijacije privrede zatražili su da im pomogne u rešavanju nagomila-nih problema, sa ciljem da se ova delatnost, koja zapošljava i veliki broj radnika u zemlji, sačuva.

Generalni direktor firme AD „Izolir“ u Zrenjani-nu, Mlađen Kaurin je naglasio da je donošenjem Zakona o javnim nabavkama, povećana i iskom-plikovana procedura, ali je i dalje u većini tendera uglavnom jedini kriterijum cena, a ne kvalitet. Veoma često se krše propisi, a na odluke koje su

često na štetu privrede Srbije, domaće firme ne-maju pravo na žalbu. „Zato postavljamo pitanje kako preživeti u svim ovim okolnostima na srp-skom tržištu i ostati u funkciji stvaranja novih materijalnih dobara koja su jedina sigurnost za opstanak čitave privrede Srbije“, naglasio je Kau-rin. Direktor firme „Isoplus“ Dejan Baltić ukazao je da su domaća preduzeća u neravnopravnom položaju prilikom konkurisanja za posao u od-nosu na strane kompanije. Predsednik Grupacije proizvođača izolacionih proizvoda na bazi po-liuretana PKS, Milovan Paunović smatra da na tenderu uvek pobeđuje prividno niža cena koju nude strane firme. Međutim, ona je na kraju uvek mnogo viša, jer se radi nekvalitetno, uz odlaganje rokova, pa na kraju sve mnogo više košta nego da je prihvaćena ponuda domaćih izvođača radova.

Sekretar Udruženja za hemiju, farmaciju, indu-striju gume i nemetala PKS Vekoslav Šošević, članove Grupacije upoznao je sa reformom ko-morskog sistema u Srbiji, koji treba da bude je-dinstven. Novo rukovodstvo nacionalne asocija-cije privrednika sa predsednikom PKS Željkom Sertićem na čelu, sve akcije usmerava u pravcu oživljavanja privrede, sprovođenja zakonske re-gulative, odnosno poboljšanja privrednog ambi-jenta. Šošević je ukazao da je dobro što imamo relativnu stabilnost dinara, pa se može planirati i projektovati poslovanje na duži rok. On je poseb-no ukazao na dobru saradnju PKS i Vlade Srbije.

Skupi krediti jedu dobit

Proizvođači izolacionih proizvoda na bazi poliuretana traže da domaća preduzeća na tenderima imaju tretman kao i strane firme koje konkurišu za isti posao


Irački Kurdistan sve bliže Srbiji 2. oktobar 2013.

Ostvarena saradnja u oblasti građevinarstva, počeo izvoz prehrambenih, hemijskih, elektro i farmaceutskih proizvoda

Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović primio je rukovodstvo kompanije Mun Grup (Moon Group), koja je među vodećim inve-stitorima u regionu Kurdistana na severu Iraka. Ovo je prva poseta privrednika iz ove iračke pro-vincije, koja, zahvaljujući značajnim prihodima od nafte i prirodnog gasa, beleži pravi bum u svim privrednim sektorima. Kompanija Mun Grup je u oblasti nekretnina finansirala i realizovala veći broj projekata, a uspešno posluje i u sektoru turiz-ma, finansija i trgovine. Uskoro počinje i poslove pružanja usluga u sektoru nafte.

Sa srpskim privrednicima Mun Grup već je dogo-vorila saradnju na izgradnji objekata u Kurdistanu,

fabrike građevinskih elemenata za sportske hale i jednog stambenog bloka. Saradnja je krenula i u izvozu različite prehrambene robe, kao i proizvoda hemijske, elektro, farmaceutske i drvne industrije.

Izražavajući podršku ovako uspešnom početku saradnje privrednika dva regiona, potpredsednik Vesović je podsetio da je PKS imenovala počasnog predstavnika za region Kurdistana, prepoznajući potencijale ovog tržišta. Počasni predstavnik PKS biće angažovan na intenzivnijem povezivanju po-slovnih partnera dve zemlje. Vesović je najavio i mogućnost skorašnje posete privrednika Srbije Kurdistanu.

U PKS je održana Poslovna konferencija Srbije i

Slovenije kojoj su prisustvovali premijeri i mini-

stri dveju zemalja, ambasadori i brojni privrednici.

Vlade Srbije i Slovenije podržaće jačanje ekonom-

ske saradnje u interesu privrednika obe zemlje,

kroz povećanje investicija, robne razmene i zajed-

ničkog nastupa na tržištima trećih zemalja, poru-čili su premijeri Ivica Dačić i Alenka Bratušek na poslovnoj konferenciji u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Premijer Srbije Ivica Dačić rekao je da pozitivna privredna saradnja Srbije i Slovenije treba da bude

Premijeri i privrednici za jaču saradnjuSrbije i Slovenije

2. oktobar 2013.

Vlade Srbije i Slovenije podržaće jačanje ekonomske saradnje kroz povećanje investicija, robne razmene i zajedničkog nastupa na tržištima trećih zemalja, saglasili se premijeri i privrednici


još dinamičnija kao i da će vlade i privredne komo-re dve zemlje biti na raspolaganju privrednicima. „Što bi rekao Đorđe Balašević u jednoj pesmi - Ra-čunajte na nas“, rekao je Dačić. Premijer je naveo da se vrednost robne razmene Srbije i Slovenije kreće između 800 i 900 miliona evra i da treba očekivati povećanje. Kako je istakao, prioritet za Vladu Srbije je smanjenje nezaposlenosti i preva-zilaženje ekonomskih problema, što se može po-stići privlačenjem stranih investicija. Slovenačke investicije su veoma značajne i u Srbiji iznose 1,4 milijarde evra, napomenuo je Dačić naglasivši da je investiranje Srbije u slovenačkoj privredi važno za unapređenje domaće privrede.

Predsednik PKS Željko Sertić izrazio je očekivanje da će sledeće godine ukupni bilansi privredne sa-radnje Srbije i Slovenije biti još bolji, iako je robna razmena u godinama krize smanjena, a 2008. do-stigla je 1,1 milijardu evra. Brojne su mogućnosti za saradnju privrednika dve zemlje počev od ener-getike, infrastrukture, informacionih tehnologija, agrara. Velika šansa koju treba podsticati jeste zajednički nastup kompanija na trećim tržištima, naglasio je predsednik PKS. Kao uspešan primer naveo je građevinski konzorcijum Feniks koji oku-plja firme iz Srbije, Slovenije i BiH.

Sertić je ukazao na veliku nesrazmeru u pogledu nivoa investicija između dve zemlje – slovenačke kompanije u Srbiju su investirale 1,4 milijarde evra, a srpske u Sloveniju nešto više od 100 milio-na dolara, što treba u perspektivi da se promeni. U Srbiji je registrovano blizu 1.500 firmi ili predstav-ništava iz Slovenije, aktivno je 500 i zapošljavaju oko 35.000 radnika. Od srpskih kompanija u Slo-veniju je investirao Nektar, Komtrejd i Beohemija.

Premijerka Slovenije Alenka Bratušek rekla je da Slovenija i Srbija imaju tradicionalno dobru sa-radnju i pozvala investitore iz Srbije da učestvuju u tekućoj privatizaciji 15 slovenačkih javnih pre-duzeća. Prodaja slovenačkog Fruktala kompaniji Nektar iz Srbije je dobro iskustvo za obe države. Premijerka je dodala da je na vladama dve zemlje da poboljšaju uslove za jačanje saradnje od koje će imati koristi privrednici i Slovenije i Srbije. Kako je istakla, Slovenija će svojim iskustvom rado po-moći Srbiji u procesu pridruživanja EU jer je to jedini pravi put, iako nije uvek lak.

Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslov-nog kluba navela je da se Slovenija pokazala kao dobar investitor u Srbiji koja je na drugom mestu po visini slovenačkih ulaganja. Privrednici Slo-venije i Srbije treba da se još čvršće povežu kroz zajedničke projekte, poručila je predsednica Slo-venačkog poslovnog kluba koji u Srbiji postoji 11 godina.

Generalni direktor kompanije Gorenje Franjo Bo-binac rekao je da ta kompanija zadovoljna poslo-vanjem u Srbiji i da nije došla samo da prodaje, već da zapošljava radnike i sarađuje sa domaćim firmama. Ukazao je na značaj povezivanja kom-panija u regionu jer su tako snažnije na stranim tržištima, navodeći primer ekonomskih integracija Beneluksa ili Skandinavskih zemalja.

Poslovna konferencija u PKS organizovana je u okviru posete slovenačke premijerke Srbiji i oku-pila je menadžere uspešnih preduzeća dve zemlje koji su imali priliku da u direktnim razgovorima sa ministrima i premijerima dveju zemalja, definišu aktivnosti u vezi sa konkretnim poslovnim plano-vima.


Srpski prehrambeni proizvodi u Ukrajini 2. oktobar 2013.

PKS u Ukrajini organizovala direktne komercijalne razgovore sa direktorima „Ašana“ o plasmanu proizvoda srpskih kompanija prehrambenog sektora kroz prodajnu mrežu jednog od najeminentnijih trgovinskih lanaca u Evropi

Privredna komora Sbije organizovala je u Ukra-jini direktne komercijalne razgovore sa izvršnim direktorima „Ašana“, jednog od najeminentnijih trgovinskih lanaca u Evropi, o plasmanu proi-zvoda srpskih kompanija prehrambenog sektora kroz prodajnu mrežu ovog maloprodajnog lanca iz Francuske. Tokom posete Kijevu proizvodne programe ponudilo je 28 kompanija iz prehram-benog sektora svežeg i prerađenog voća i povrća, konditorske industrije, dodataka jelima, ali i koz-metičkih sredstava, preparata i tekstilnih proizvo-da - Aleva, Flory, Vitamin, Yumis, ITG d.o.o, Euro Wolk (Dahlia, Becollino), Banini, Pionir, Benlian Foods, Art Ival, Bambi, Jaffa, Invej (Vital) , Albus, Rubin, Medela, Monus, Buza Coop, Lučić Grupa, Južni Banat, Elixir Food, Food Land, Magicfru-itsland, RS Mega fruit, ITN, Italsport Serbia.

Visoki standardi kvaliteta srpskih proizvoda, ce-novna konkurentnost, poštovanje dogovorenih obaveza tržišnog poslovanja i preporuka Privred-ne komore Srbije, podstakli su inicijativu pred-stavnika „Ašana“ i zainteresovanost za srpske pre-hrambene proizvode, kao i robu široke potrošnje, odevne predmete i kućnu hemiju.

Ambasador Srbije u Ukrajini Rade Bulatović, ista-kao je tokom susreta da unapređenje međudržav-ne i institucionalne saradnje, ostvarene u posled-njem periodu, ne prate u dovoljnoj meri privredna saradnja i trgovinska razmena, koje su daleko is-pod mogućnosti i potreba. Prema ambasadorovim rečima ovo je prvo značajnije predstavljanje srp-skih kompanija na ukrajinskom tržištu, a ambasa-da će učiniti sve da podrži buduće konstruktivne predloge, potrebe privrede i kompanija Srbije. Tom prilikom on je najavio veliku manifestaciju predstavljanja privrednih i kulturnih potencijala

Srbije, početkom aprila 2014. godine u Donjecku, jednom od glavnih idustrijskih i privrednih centa-ra Ukrajine.

Državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutraš-nje trgovine i telekomunikacija, Stevan Nikčević, podržao je nastup srpskih kompanija i naglasio da će Vlada Srbije i Ministarstvo učiniti sve da što pre dođe do potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgo-vini između Srbije i Ukrajine, čime bi srpski proi-zvodi bili u značajnoj meri konkurentniji.

Direktor „Ašan Ukrajina“, David Salijer rekao je da je zadovoljan ponudom naših proizvoda i da postoji realan interes, zasnovan na odnosu cene i kvaliteta, za jačanje saradnje i plasmana u ma-loprodajnim objektima „Ašana“. „Ašan grupa“, renomirani francuski maloprodajni trgovinski la-nac, čija mreža se već više od pedeset godina širi u 12 zemalja sveta, zapošljava 287 000 saradnika i u Ukrajini posluje od 2008. godine. Grupa „Ašan“ je po veličini deseta u svetu, a u Francuskoj je dru-gi maloprodajni lanac prodavnica prehrambene robe. Ukupan godišnji prihod je oko 47 milijardi evra. Grupa „Ašan“ ima ukupno 678 hipermarke-ta, 786 supermarketa, 340 trgovinskih centara i više od 1,88 miliona kvadratnih metara iznajmlje-nog trgovinskog prostora, sa više od 300.000 zapo-slenih radnika.

Saradnja sa trgovinskim lancem „Ašan“ realizova-na je uz podršku Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Predstavništva PKS u Parizu i ambasada Srbije u Kijevu i Parizu. Trgo-vinsku razmenu Srbije i Ukrajine u prvoj polovini 2013. godine karakteriše rast izvoza za 30 odsto, pad uvoza i prvi put je zabeležen suficit u razmeni dve zemlje.


Mali generatori za velike uštede 3. oktobar 2013.

Male električne centrale mogu da budu efikasan izvor energije ukoliko se reši problem njihovog priključenja na distributivnu mrežu

Otkako su 2010. stvoreni zakonski uslovi za pro-izvodnju električne energije iz obnovljivih izvora male snage, u Srbiji je izgrađeno tridesetak elek-trana sa oko 50 megavata instalisane snage, re-kao je Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo PKS. Petrović je ukazao na probleme koji proističu iz neadekvatnih mogućnosti priključenja na distributivnu mrežu, a iznalaženju rešenja za taj problem posvećen je i stručni skup „Problemi priključenja malih genera-tora na distributivnu mrežu“ koji su organizovali Nacionalni komitet CIRED SRBIJA i PKS.

Tehnološki gledano, male elektrane nisu novina, ali je novina njihovo priključenje na mrežu, rekao je Vladica Mijailović sa Fakulteta tehničkih nauka

u Čačku. Od toga kako će se uraditi priključenje zavisi da li će male elektrane donositi profit ili će biti udar na mrežu. Mijailović je izneo podat-ke Svetske banke po kojima sve zemlje Evropske unije imaju gubitke u mreži ispod 10 odsto, izuzev Mađarske i Poljske, ali su oni najmanji u Švedskoj. Istovremeno, u Švedskoj je najveće učešće energi-je iz malih elektrana i iznosi 34 do 35 odsto, a plan je da se do 2020. godine poveća na 40 odsto.

U Srbiji, gubici u mreži su veći od 14 odsto. Sa pro-sečnom cenom struje, procena je da jedan odsto gubitka košta između 18 i 19 miliona evra. Bude-mo li smanjili gubitke u mreži na evropskih pet od-sto, ostvarićemo uštedu od oko 180 miliona evra godišnje, rekao je Mijailović.

Konferencija „Kvantni skok“ koju je organizo-vala Privredna komora Srbije u Beogradu 3. i 4. oktobra, okupila je poslovne lidere, postojeće i potencijalne investitore, preduzetnike, vodeće

svetske stručnjake i zvaničnike Vlade, kako bi, razmenom ideja i interakcijom, došli do konkret-nih i delotvornih rešenja za ekonomsko okruže-nje u Srbiji.

Kvantni skok srpske ekonomije 3. oktobar 2013.

Međunarodna konferencija o novoj viziji ekonomske politike Srbije u organizaciji PKS. Srpska privreda mora biti zdrava i profitabilna - čuvajući našu ekonomiju, spasavamo i našu budućnost, poručio Aleksandar Vučić


Stvaranje privlačnog investicionog ambijenta, razvoj novih tehnologija, inovativnost i kreativ-nost, energetska efikasnost, agrobiznis i turizam su oblasti u kojima Srbija može napraviti kvanti skok i pokrenuti ekonomiju, rekao je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko Sertić na otvaranju dvodnevne konferencije Kvantni skok.

Svetski lideri su prošle godine na konferenciji u Riju, kvantni skok označili kao novi put i način za dostizanje ciljeva koji će omogućiti održivi razvoj svetske ekonomije u narednih dvadeset godina. I Srbija mora da prihvati takve metode i definiše nove ciljeve da bi prevazišla dugogodišnje zaosta-janje za razvijenim ekonomijama i da bi kao mala, otvorena, tržišna ekonomija išla u korak sa savre-menim ekonomskim trendovima.

Namera PKS, kao nacionalne i najveće privredne asocijacije, jeste da organizovanjem konferencije Kvantni skok podstakne novi način razmišljanja i novi pristup u sprovođenju sveobuhvatne privred-ne reforme. Programom konferencije obuhvaćene su oblasti i aktivnosti, u kojima, po našoj proceni, možemo da napravimo taj skok, koje će pokrenu-ti srpsku ekonomiju, kako bismo postali jedna od najpoželjnijih destinacija za investiranje, a naša privreda konkurentna na evropskom i svetskom tržištu, naveo je predsednik PKS. Istakavši da smo svesni izazova pred kojima je srpska ekonomija i toga da je vreme jedini neobnovljivi resurs, Ser-tić je ukazao da je najvažnije da se za predstoje-će reforme obezbedi neophodan konsenzus celog društva: i države i privrede, i struke i nauke. Pred-sednik PKS je izrazio uverenje da će konferencija, kroz otvoreni dijalog na panelima, na primerima dobre prakse, znanja i iskustva onih koji su uspeli, pomoći Srbiji da dođe do najboljih rešenja za bu-dućnost srpske ekonomije.

Budućnost Srbije zavisi od razvoja ekonomije, za-pošljavanje i razvoj privrede najvažniji su zadaci, rekao je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksan-

dar Vučić i pozvao privrednike da pomognu u pro-nalaženju efikasnih ekonomskih rešenja. Posao države biće, naveo je Vučić da se bori protiv utaje poreza sive ekonomije, šverca i svega onoga što je suprotno interesima privrede. Država nije ta koja treba da nađe posao bilo kome već da stvori uslove za zapošljavanje i podstiče privatni biznis.

Vučić je ukazao da Srbija mora prestati da se zadu-žuje, da ne može da se troši više nego što se zaradi i da privatni sektor ne može da izdržava javni sektor u kome će biti zaustavljeno nekontrolisano zapo-šljavanje. Kako je istakao, jutros je zaustavljen po-kušaj prebacivanja, postupkom preuzimanja, 145 ljudi u administraciju, usred kampanje vlade da se mora zaustaviti uvećanje ionako predimenzionira-ne javne administracije od 550.000 zaposlenih.

Na taj način smo poslali najbolju i najčistiju mogu-ću poruku da moramo da razvijamo privatni biznis i da ne možemo više svi da živimo na grbači privat-nika. To je poruka čista kao sunce i poštenija ne može da bude, rekao je Vučić.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije kritikovao je javna preduzeća istakavši da neće moći da se ponašaju kao država u državi. Kako je rekao, javna preduze-ća nisu “ krave muzare” u koje može da se zaposli 14.000 ljudi, a da to preduzeće “pobedi” na tržištu konkurentska firma sa svega 1.500 zaposlenih, a rade isti posao u oblasti telekomunikacija. U poje-dinim javnim preduzećima direktori, kad ne mogu da isplate 13 platu, isplaćuju bonuse. Na subven-cije javnim preduzećima se daje više od milijardu dinara svake godine, podsetio je Vučić.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije ukazao je da je vlada spremna da prihvati neke od mera koje je predložio Međunarodni monetarni fond (MMF), a neke ne, što će se znati u ponedeljak 7. oktobra. “Mi moramo da preduzmemo teške mere - te teške mere će pogoditi svakoga, ali to je za spas srpske ekonomije”, rekao je Vučić.


Srpska privreda mora biti zdrava i profitabilna, čuvajući našu ekonomiju, spasavamo i našu bu-dućnost, rekao je prvi potpredsednik Vlade Srbije i najavio je da će ministri finansija i privrede Lazar Krstić i Saša Radulović u ponedeljak 7. oktobra predstaviti novi paket ekonomskih mera. Vučić je najavio i donošenje zakona kojima će biti otklonje-ne prepreke za ulaganje u biznis i dolazak novih investitora, među kojima su, Mercedes i Boš.

Predstavnici austrijske kompanije Foslo Kipe (Vossloh - Kiepe), Želvoza i grada Novog Sada potpisali su, u pauzi konferencije Kvantni skok, Memorandum o razumevanju i saradnji koji bi tre-balo da rezultira pokretanjem proizvodnje klima uređaja za železnicu, namenjenih izvozu i otvara-njem 600 radnih mesta.

Ceremoniji potpisivanja memoranduma prisustvo-vali su prvi potpredsednik Vlade Srbije, Aleksan-

dar Vučić, predsednik PKS Željko Sertić i gradona-čelnik Novog Sada, Miloš Vučević.

Vučić je, povodom potpisivanja memoranduma, poručio da je najvažnije da u Srbiji postoji održiv biznis i da je to upravo vrednost ovog dogovora. Memorandumom je predviđeno da austrijski inve-stitor pokrene proizvodnju na 25.000 metara kva-dratnih i zaposli 600 radnika, a sistemi za klima-tizaciju namenjeni su, pre svega, tržištima Rusije, Belorusije i Kazahstana.

Konferencija Kvantni skok održava se u teatru Madlenijanum. Skup je okupio poslovne lidere, postojeće i potencijalne investitore, preduzetnike, vodeće svetske stručnjake i zvaničnike Vlade, kako bi kroz razmenu ideja i interakciju došli do kon-kretnih i delotvornih rešenja za ekonomsko okru-ženje u Srbiji.

Koraci za privredni zaokret 3. oktobar 2013.

Veliki strani investitori u Srbiji poručili su da je za nagli skok u srpskoj privredi neophodno promeniti mentalitet i način rada, usmeriti se na top projekte i smanjiti sivu ekonomiju, uz dosledno sprovođenje propisa

Ministar privrede Saša Radulović poručio je inve-stitorima da će se država prva promeniti, stvoriti povoljniji poslovni ambijet, kao i da će biti više investicija, ne samo stranih, već i domaćih. Na međunarodnoj konferenciji „Kvantni skok“ u or-ganizaciji PKS, Radulović je rekao da „naš fokus neće biti samo strane investicije, koje su značajne, nego pre svega, domaća privreda“. On je naveo da je država donela odluku da se promeni i da će se promeniti prva, pa će onda privrednici pratiti ono što država bude uradila. Radulović je rekao i da mora da se promeni regulacija, da postane bolja za biznis i da državna uprava mora da se reformiše.

Zapošljavanje bez ikakvog reda i premeštanje ljudi u agencije mora da prestane i prestalo je. Treba-

lo bi da učinimo sve kako bismo izbegli negativnu selekciju kadra, koja se godinama dešava u Srbiji, rekao je Radulović. Ministar je naveo da su Srbiji potrebni najbolji ljudi, pošto su problemi koje tre-ba rešavati, izuzetno teški.

Radulović je izjavio da je ključno pitanje za privre-du Srbije nedostatak radnih mesta i da je potreb-no sagledati šta država može da promeni kako bi dobila zdravu državu i privredu. On je dodao da Srbija ima veoma slab privredni rast i da osim, na primer, Fijata i poljoprivrede, ostali sektori ne po-sluju dobro.

Na panelu „Kvantnog skoka“ posvećenom stra-nim investicijama, generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko rekao je da je najveći problem za srp-


sku privredu ekonomska kriza koja je zahvatila čitav region. Kao jednu od najvećih prepreka za brže promene, naveo je problem sive ekonomije, napominjući da su prošle godine gubici države u naftnom sektoru bili veći od 150 miliona evra zbog negativnog dejstva crnog tržišta.

Kravčenko smatra da je za kvantni skok Srbije u privredi neophodno da se država usredsredi, pre svega, na 20 najvećih projekata i da se realizacija tih programa kontroliše na najvišem nivou.

Direktor poslovnog razvoja kompanije „Fijat auto-mobili Srbija“ Dijego Velini naglasio je da ta firma ima snažnu podršku države, koja je proizvodnju te fabrike prepoznala kao značajano ulaganje za ze-mlju. Ukazao je da je Fijat prilikom sklapanja stra-teškog partnerstva sa Vladom Srbije 2008. godine imao u vidu unutrašnjo-spoljne faktore.

Na listi pozitivnih činilaca našli su se industrijska kultura zemlje, povoljna lokacija u Evropi i pozna-vanje brenda, dodao je Velini. Naveo je da je sve što je uloženo u Srbiji već donelo rezultate, ističući kao primer da je radna snaga prošla obuku u traja-nju od 1,5 miliona sati. Prema rečima Velinija, pre više od godinu dana, u Kragujevcu je počela proi-zvodnja novog modela Fijatovog putničkog vozila,

u septembru 2012, počeo izvoz tog automobila u Evropi, a u maju ove godine isporuka na američko tržište.

Generalni direktor „Filip Moris Internešenel“ za JI Evropu Stejsi Kenedi navela je da ta firma u Srbiji uspešno posluje već 10 godina, tokom kojih je ulo-žila 750 miliona dolara, direktno zaposlila 1.000, a indirektno, više hiljada radnika.

Napomenula je da se državni budžet Srbije popu-njava oko 6 odsto zahvaljujući kompaniji „Filip Moris“, a čak 30 odsto, čitavoj duvanskoj industriji koja posluje u Srbiji. Našim poslovanjem dokazali smo da su kvantni skokovi mogući, rekla je Kenedi , dodajući da je jedan od najvećih problema oštar rast crnog tržišta koje je dostiglo 12 procenata le-galne trgovine duvanom, zbog čega su godišnji gu-bici 20 milijardi dinara.

Generalni direktor „Koka kole“ Raban Vajdinger ukazao je na neophodnost promena zakona o radu i rešavanje problema sa građevinskim dozvolama i teškoća s vlasništvom nad zemljištem. Vajdinger je podvukao da se propisi moraju dosledno pošto-vati, jer, kako je ocenio, Srbija pokušava da uvede evropske standarde, ali uvek postoji neki izuzetak u primeni zakona.

Kvantni skok uz dobar kadar, razvijenu tehnologiju, izvoz, emocije

3. oktobar 2013.

Za ubrzani privredni razvoj bilo koje zemlje, pa i Srbije, neophodan je ljudski kapital, razvijene tehnologije, prisustvo velikih stranih investitora i izvozno orijentisana privreda

Obrazovanje, nauka i tehnološki razvoj predstav-ljaju investicije od posebnog značaja, a ne potroš-nju. Od stanja u obrazovanju i nauci dugoročno zavisi budućnost Srbije. Rezultati obrazovanja, posebno u nauci, značajno su bolji nego što se ula-že u te oblasti, rekao je ministar prosvete Tomislav Jovanović, na panelu Borba za talente i investicije

konferencije „Kvantni skok“. Jovanović je napo-menuo da država za obrazovanje i nauku izdvaja svega 0,5 odsto budžeta, a da je cilj Ministarstva da se ta sredstva povećaju. Vlada Srbije dala je saglasnost za finansiranje 600 novih doktorana-ta, podsetio je ministar i izrazio očekivanje da će srpski naučnici više konkurisati sa projektima i


moći da povuku više bespovratnih sredstava iz EU za te namene. Očekuje se da će novi istraživački ciklus značiti iskorak u nauci, kao i da će dopri-neti rešavanju nekih ekonomskih izazova, poručio je Jovanović. Za kvantni skok Srbije u borbi za ta-lente i investicije neophodno je kreirati atraktivan ambijent za razvoj talenata i potpuno ostvarenje produktivnosti, a sa druge strane, kreirati dobar poslovni ambijent, privlačan za investitore, da bi pomogli kompanijama i pojedincima da stvore vrednost iz znanja.

Diskutanti panela „Borba za talente i investici-je”, među kojima su bili Marko Bakanti, predsed-nik Confindustria E R Research, doktor Miodrag Stojković, osnivač Specijalne bolnice za lečenje steriliteta, direktor Mreže poslovnih anđela Srbi-je Andrija Bednarik, osnivač i direktor Strawberry Energy Miloš Milisavljević i drugi, istakli su važ-nost emocija, pored profita, kao velikog motiva za ostvarenje ideja u svojoj zemlji. Bez emocija ne bi zaživela Specijalna bolnica za lečenje steriliteta u Leksovcu, niti bi bez vere u svoj proizvod i savla-davanja straha od neuspeha, Strawberry Energy Strawberry istrajao i uspeo. Talentima je neophod-na dostupna finansijska podrška u vidu razvojne banke, marketinška podrška, edukacija, razmena iskustva, u čemu je i velika uloga Privredne komo-re Srbije.

Na panelu „Kako su uspeli?“, direktor McKinsey company Sven Smit rekao je da je za uspeh pri-vrede veoma važna promena mentaliteta u pristu-pu poslovanju. Smit je ocenio da Srbija ima velike mogućnosti da napravi nagli skok u ekonomskoj aktivnosti. Iskustva drugih zemalja koje su doži-vele ekonomski preporod pokazuju da je veoma bitno da se država umeša u privredni razvoj. Srbija treba da maksimalno poveća izvoz proizvoda veće dodate vrednosti, ali mora popraviti obrazovnu strukturu radnika, tako što će se privreda više po-vezati sa naučnim institucijama, kao i da poboljša saobraćajnu infrastrukturu, rekao je Smit. Kako je istakao, Malezija, kao nerazvijena zemlja, uspela je da preraste u “azijskog tigra” tako što je menjajući strukturu svoje privrede, realizovala oko 130 veli-kih, konkretnih, projekata.

Bivši generalni direktor ministarstva industrije, trgovine i rada Izraela Šeron Kedmi rekao je da je ta zemlja uspela ekonomski da se uzdigne zahva-ljujući velikom ljudskom kapitalu, iako je država sa malim prirodnim bogatstvima. Izrael ima veliki broj stručnjaka u oblasti informacionih tehnologi-ja, a prisutne su velike tehnološke kompanije koje imaju vlastite istraživačke centre. Za svaku eko-nomiju važno je da ima liberalizovanu trgovinu i ograniči javni sektor, mišljenja je Kedmi.

Prvi sekretar ambasade Kostarike u Austriji, Fran-sisko Hose Abelan, kazao je da je Kostarika poče-la ubrzan privredni razvoj zahvaljujući osnivanju Agencije za unapređenje investicija. Naveo je da Kostarika ima kvalifikovanu radnu snagu, razvije-nu infrastrukturu i veliki broj investitora. Kostari-ka je prošle godine imala izvoz vredan 11,3 milijar-de dolara, što je veliki uspeh za tu latinoameričku zemlju.

Govoreći o ulaganjima u srpske medije, vlasnik i generalni direktor Antena grupe, Teodor Kirijaku, rekao je da su iskustva te kompanije, koja je 2009. godine preuzela Foks televiziju, pozitivna, iako su pre ulaska u medijski prostor Srbije bili obe-shrabrivani da to učine. Srbija je „sjajna zemlja sa velikim potencijalima“ koja, između ostalog, ima obrazovanu radnu snagu, rekao je Kirijaku i naja-vio ulaganja ne samo u srpske medije već i u druge delatnosti. Vlada Srbije je pokazala ogromnu po-svećenost procesu evrointegracija, rekao je Kirija-ku i čestitao vice-premijeru Aleksandru Vučiću na donošenju teških odluka koje će doneti uspeh.

Prema rečima futurologa Rolfa Jensena, vlasnika „Dream Company”, savez Srbije i budućnosti, kao simbol rasta i razvoja, doneo bi zemlji inspiraciju, motivaciju. Jensen je poručio – Kreirajte buduć-nost ili će ona kreirati vas, razvijajte inovativnost. Kroz paralelu industrija-ruke (prošlost), znanje-mozak (sadašnjost) i emocije-srce (budućnost), Jensen je ukazao na mesto i ulogu emocija i inova-tinosti u budućem razvoju.

Izlaganjem futurologa Rolf Jensena završen je prvi dan konferencije Kvantni skok.


Banke mogu da finansiraju kvantni skok srpske privrede

4. oktobar 2013.

Bankarski sektor može finansijski da podrži kvantni, nagli skok srpske privrede, ali mu je potrebna pomoć države i odgovarajuća pravna regulativa

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgo-vanka Tabaković izjavila je da NBS obećava ma-kroekonomsku stabilnost, ali da je za to potrebna podrška države kroz fiskalnu konsolidaciju i sma-njenje državnog sektora. Učestvujući na panelu „Kako finansirati kvantni skok “, rekla je da je za to potrebna i podrška banaka, naročito onih koje gledaju na Srbiju kao na mesto na kojem treba dugo trajati. „Živimo u perspektivnoj Srbiji, koja trenutno ima problema, koje može da reši kvan-tnim skokom”, rekla je Tabakovićeva. Ona je doda-la da treba razvezati likvidni čvor u privredi Srbije i da je za to potrebno mnogo zakonskih izmena, kao i da se o tome razgovara sa bankama. Taba-ković je dodala da banke u Srbiji imaju četiri puta više sopstvenih izvora kapitala za finansiranje od proseka EU i da imaju bolje pokazatelje u odnosu na banke u Evropi.

Bankarski sektor Srbije može finansijski da po-drži kvantni, nagli skok srpske privrede, ali mu je potrebna pomoć države i odgovarajuća pravna regulativa, ocenili su predstavnici banaka na me-đunarodnoj konferenciji. Oni su, ipak, napomenu-li da je priroda banaka takva da im više odgovara postepeni, a ne nagli razvoj koji je rizičan.

Predsednik Izvršnog odbora „Erste banke“, Slavko Carić, rekao je da je do svetske ekonomske krize 2009. godine upravo i došlo zato što su banke agre-sivno finansirale neodržive projekte. Prema njego-vim rečima, za veliki privredni razvoj potrebno je, ipak, mnogo više novca u zemlji, s obzirom da ukupna bilansna suma bankarskog sektora Srbije iznosi oko 25 milijardi evra.

Carić je naveo da Hrvatska ima duplo više tog novca, a Austrija čak 10 puta više od Srbije. Na-pominjući da Srbija ima ukupnu štednju vrednu između osam i devet milijardi evra, on je ocenio

da je domaći bankarski sektor od 2002. do 2007. doživeo kvantni skok, dodajući da bi banke mogle i više da finansiraju preduzeća.

Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj u Sr-biji (EBRD), Mateo Patrone, daje prednost laga-nijem i dugoročnom razvoju. Patrone je kazao da će EBRD nastaviti da podržava investicije u Srbiji, ocenjujući da je zemlji trenutno najpotrebnije da promeni privrednu kulturu.

Generalni direktor Goldman - Saks Internationala Rijad Jusuf, vidi Srbiju kao atraktivnu destinaciju za velike investicije, posebno zbog strateških par-tnerstva sa velikim stranim kompanijama, koje su najbolja preporuka za dolazak novih investitora.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije dobro radi i u narednom periodu zbog promene pravne re-gulative očekuje se novi priliv investicija. Jusuf je rekao da je u prethodnih 10 godina u jugoistočnu i centralnu Evropu investirano između 60 i 90 mi-lijardi dolara, a u ovaj region 40 milijardi dolara.

Predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa Dragi-nja Đurić, rekla je da je ta banka do sada investirala milijardu evra u sektor malih i srednjih preduzeća i da može da investira i više. Kvantni skok treba da doživimo svi. Ne može samo jedna institucija da pokaže da želi da pruži maksimum, jer na taj način ostaje mnoštvo prepreka koje treba da prevaziđe.

Predsednik izvršnog odbora Srpske banke Zlatan Peručić kazao je da se ta banka priprema za veliki skok i promene. „Spremili smo se da obezbedimo direktno povećanje izvoza, konsolidaciju predu-zeća namenske industrije i metalskog kompleksa. Direktor „Siti banke“ Predrag Radlovački ukazao je da u protekle dve - tri godine ta korporativno investiciona banka planira intenzivniji skok.


Od energije do kreativnosti 4. oktobar 2013.

Finansijski sektor prepoznao značaj zelenih energenata i spreman je da odobrava kredite, istaknuto na panelu „Zeleno svetlo za obnovljivu energiju“

Pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović, na panel diskusiji o obnovljivoj energiji, u okviru međunarodne konferencije „Kvantni skok“, naja-vio je da će sledeće godine u Srbiji biti završeno 50 malih elektrana. Prema njegovim rečima, planira-no je da sledeće godine budu potpisani ugovori sa Termoelektranom Štavalj, TE Bistrica i TE Toplana Novi Sad, a predviđeno je da krajem 2014. godine, počnu radovi i na Kostolcu B3. Početkom sledeće godine očekuje se izmena Zakona o energetici, kao i uvođenje još nekih direktiva Evropske unije.

Prema procenama, do 2020. biće uloženo oko 2 milijarde evra da bismo ostvarili tih 1.092 mega-vata proizvodnje predviđene strategijom, naveo je Trifunović.

Srbija bi posle 2020. mogla da postane izvoznik struje, dok bi do kraja 2018. trebalo da nadoknadi deficit u energetskim bilansima, ocenio je savetnik u Ministarstvu energetike Ljubomir Aksentijević.

Sa druge strane, predstavnici energetskih kompa-nija koje ulažu u Srbiji, kao probleme navode po-štovanje zakona i finansiranje projekata. Potrebna je veća sigurnost investicija u energetiku, kao i štedljiviji odnos prema energiji. Zamenik general-nog direktora NIS-a Srđan Bošnjaković predstavio je projekte NIS-a, među kojima su i poslovi u zele-noj energiji. Predsednik Upravnog odbora „Tran-snafte“ Basta Tomislav naveo je da su projekti tog javnog preduzeća usmereni na izgradnju skladiš-nih kapaciteta.

Danilo Drndarski, ekspert za obnovljive izvore energije za jugoistočnu Evropu, naveo je da se promenio paritet cena u odnosu na prošlu dece-niju i da su obnovljivi izvori postali konkurentni klasičnim. Važno je da država da jednu garanciju – ambijent koji će omogućiti otplatu investicija. Leor Sider, generalni direktor Goldman Saćs In-ternational smatra da Srbija ima jasnu predstavu

koji su proizvodi prioritet i pitanje je kako pronaći preduzetnike i finansijske partnere za te projekte.

Organska proizvodnja je skriveni rudnik zlata za Srbiju i predstavlja veliku šansu za male poljopri-vredne proizvođače. Potencijal za taj vid proizvod-nje je ogroman i slabo iskorišćen, rekao je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić na panelu o organ-skoj proizvodnji.

Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo je ulogu organske proizvodnje, ne samo u agraru, već i u ukupnom ekonomskom razvoju zemlje i uložiće napore da zemljoradnicima olakša bavljenje tim vidom poljoprivredne proizvodnje. Mere agrarne politike biće kreirane da podstiču proizvođače na organsku proizvodnju. Treba povećati broj organ-skih proizvoda, afirmisati ih na domaćem tržištu i omogućiti domaćim proizvođačima da steknu prednost u plasmanu robe, u ustanovama kao što su škole bolnice, kao i velikim marketima i trgo-vinskim lancima, istakao je ministar Glamočić.

Bivši ministar poljoprivrede Izraela Šalom Simon naveo je da su mali posedi u organskoj proizvodnji primer kako slabost može biti pretočena u pred-nost. On je ukazao na neophodnost oštrih propisa na domaćem tržištu bez kojih nema plasmana or-ganskih proizvoda strana tržišta.

Osnivač i generalni direktor „Fudlenda“ Vaso Lekić rekao je da je Srbija jedinstvena po odlič-noj zemlji i sirovinskoj bazi i tradiciji, mada je primetio da je činjenica da je naša zemlja još u povoju, kada je reč o organskoj proizvodnji. On je, takođe, ukazao na ogroman izvozni potenci-jal, napomenuvši da ta kompanija izvozi u više od 20 zemalja, u kojima postoji velika tražnja za organskom hranom. Napomenuo je da se u Evropi pre krize, beležio rast organske poljopri-vredne proizvodnje od 20 odsto, dok posle krize taj rast iznosi pet procenata.


Udruženje za poljoprivredu Privredne komore Srbije i ostala stručna udruženja, veoma su aktiv-ni i to jeste potencijal za podršku razvoja srpske organske proizvodnje, istakla je Snežana Oljača, profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Predsednik Federacije organskih proizvođača Ukrajine Eugen Milovanov smatra da su neophod-ni promocija i edukacija, kako proizvođača, tako i potrošača – velika većina ne zna ništa o organskoj proizvodnji. U Ukrajini, organsko tržište je tek na početku razvoja. Ukrajina razvija organski sektor već pola veka. Radimo po pravilima kao farmeri u Italiji, Francuskoj, naši proizvodi rađeni su po standardima EU.

Na panelu o turizmu istaknuto je da Srbija ima velike potencijale za kvanti skok u toj privrednoj grani. Panelisti su saglasni da Srbija raspolaže atraktivnim destinacijama i lokacijama, ali treba stvoriti ambijent za privlačenje privatnog kapitala. Turizam je u svetu na drugom mestu po ostvare-

nim prihodima i nema razloga da se imidž i pozici-ja turizma u Srbiji ne podigne na viši nivo, rekla je pomoćnik ministra privrede Renata Pindžo. Kako je istaknuto na panelu, Srbija treba da odredi ne-koliko turističkih destinacija, da ih razvija i u njih investira kroz saradnju privatnog i javnog sektora.

U jednom od paralelnih programa konferencije, čija je tema bila kreativnost kao promišljen ra-zvoj novih ideja, teoretičar inovacija i kreativnog mišljenja Edvard de Bono, koji se smatra jednim od vodećih svetskih intelektualaca, rekao je da je kreativnost, koja može da se nauči, veoma bitna za napredak ekonomije. Kreativno mišljenje osnovna je ljudska sposobnost i različitim tehnikama raz-mišljanja može mnogo da se postigne u ekonomiji, uključujući i rast zaposlenosti. Metod „Šest šeši-ra“, ili paralelno mišljenje, koji je osmislio Bono, može se koristiti, na različite načine, za unapređe-nje timske produktivnosti i komunikacije, pobolj-šanje proizvodnje i upravljanje projektima, istraži-vanje različitih situacija ili problema.

Memorandum o saradnji PKS i Srpske banke 4. oktobar 2013.

Cilj memoranduma finansijska podrška privredi, bolji uslovi poslovanja, povoljniji krediti, podrška proizvodnji i izvozu

Privredna komora Srbije (PKS) i Srpska banka potpisale su Memorandum o saradnji u cilju fi-nansijske podrške privredi. Memorandum su, tokom međunarodne konferencije Kvantni skok, potpisali predsednik PKS Željko Sertić i direktor Srpske banke Zlatan Peručić.

Sertić je, nakon potpisivanja memoranduma, re-kao da se u pokušajima unapređenja privrednog ambijenta, u osnovi svih aktivnosti nalazi finansij-

ska podrška privredi. Saradnjom sa Srpskom ban-

kom omogućićemo bolje uslove poslovanja privre-

di, povoljnije kreditne linije, podršku proizvodnji i

izvozu, rekao je Sertić.

Direktor Srpske banke Zlatan Peručić naveo je, da

za razvoj srpske privrede ne treba mnogo para već

mnogo dobre organizacije i volje i da je u tom pro-

cesu veoma važna uloga PKS.


Tehnološki park Srbija – na klik do! 4. oktobar 2013.

Predstavnici najvećih svetskih IT kompanija, Majkrosofta, Gugla i Fejsbuka, poručili da je za unapređenje informacionih tehnologija neophodan povoljan poslovni ambijent, posebno za razvoj malih i srednjih preduzeća u tom sektoru

Izlaganjem Uri Adonija, partnera u firmi JVP “Je-rusalem Venture Partners“, počeo je drugi dan Međunarodne biznis konferencije „Kvantni skok“, koja je, u organizaciji Privredne komore Srbije (PKS), okupila poslovne lidere, postojeće i poten-cijalne investitore, preduzetnike, vodeće svetske stručnjake i zvaničnike Vlade. Otkrivajući tajnu preduzetničkog duha Izraela, Adoni je rekao da se u toj zemlji neguje preduzetnička kultura, koju karakteriše podrška ljudima koji započnu posao. Neuspeh se tretira kao pokušaj iz kojeg se nešto naučilo i koji će pomoći u drugom pokušaju ostva-renja preduzetničke ideje. Okvir podrške predu-zetništvu čine i podsticaji države, kao i školova-nje kadra u saradnji sa poslovnim ljudima, rekao je Adoni, ukazujući na značaj formiranja takvog kompletnog ambijenta za investicije i finansiranje.

Izrael je, posle Amerike, vodeća zemlja u svetu po broju kompanija koje započinju posao, sa 4.000 aktivnih startap kompanija, kaže Adoni. Kada ula-žemo, tražimo tim, profesionalce, energiju i strast da se stvari menjaju, tržište, kao i proizvode koji ne moraju da imaju tehnološku prednost, već i marketinšku i druge, poručio je Adoni.

Učesnici panela „Tehnološki park Srbija – na klik do!“, menadžer javne politike Guglaa Dionisis Kolokotsas, klijent partner za centralnu i istočnu Evropu Fejsbuka Veronika Sobolak, direktor za pozicioniranje strateških rešenja Majkrosofta Ju-goslav Pirić i predstavnik ITTV-ja Lale Marković, poručili su da je neophodno bolje iskoristiti po-stojeće platforme znanja i perfomanse digitalne ekonomije. Implementacija IT-ja u javne servise i uspostavljanje dobre infrastrukture ključno je za unapređenje korišćenja prednosti tehnologija, posebno za glavne nosioce razvoja, mala i srednja preduzeća. Lak pristup informacijama i znanju, dostupnost interneta, omogućuje pokretanje eko-

nomije znanja, razmenu, edukaciju, inspiraciju. Znanje je korisno onoliko koliko ga ljudi koristi, deli i nadograđuje.

Veronika Sobolak smatra da u Srbiji već postoji dobra infrastruktura za nove tehnologije, o čemu govore podaci da u Srbiji ima 4 miliona korisnika Fejsbuka. Od toga, 1,8 miliona ovu društvenu mre-žu posećuje preko mobilnog telefona, a 1,3 preko smartfona i tableta. Navodeći primer korišćenja Fejsbuka u poslovne svrhe, Veronika Sobolak je ispričala priču o ženi iz SAD, koja je, zahvaljujući Fejsbuku započela posao i sad ima firmu sa 200 za-poslenih. Na internetu je pronašla podatke o zdra-vom povrću i odlučila da za svoju porodicu i bliže okruženje počne da dostavlja zdravu hranu. Posao je proširila zahvaljujući Fejsbuku i krugu prijatelja sa kojima je bila povezana.

Prema njenim rečima, kada imate Internet, ne morate da izađete iz Srbije da biste svoj proizvod plasirali van granica zamlje, a Srbija može da se širi na tržište Centralne Evrope.

Direktor za pozicioniranje strateških rešenja „Maj-krosofta” Jugoslav Pirić ukazao je na ulogu razvoj-nih centara za ostanak mladih i za razvoj kompa-nije. Dionisis Kolokocas, menadžer javne politike u „Guglu”, kaže da nema mesta strahu da će mnogi ljudi zbog ekspanzije interneta ostati bez posla. U svakoj zemlji postoji problem nezaposlenosti, ali prema nekim istraživanjima, za svako radno mesto koje se ugasi zato što ne koristi moderne tehnolo-gije, otvori se 2,6 novih radnih mesta. Svako novo radno mesto koje se otvori zahvaljujući novim teh-nologijama, povuče za sobom još pet novih radnih mesta - kaže Kolokocas.

Završnog dana konferencije „Kvantni skok”, koja se održava u teatru Madlenianum u Zemunu, paralel-no sa glavnim predavanjima, održavaju se sesije po-svećene kreativnosti kao pokretaču razvoja Srbije.


Zaključak za kvantni skok 4. oktobar 2013.

Vlada Srbije u proces reformi ulazi bez straha. Ne plašimo se reformi, već da ćemo potonuti ukoliko ne budemo napravili skok, poručio je ministar Lazar Krstić

Srbija ima dva prioritetna zadataka - da obezbedi finansijsku stabilnost i zdrav rast privrede. Situ-acija u privredi je teška ali stanje može da se po-pravi, rekao je ministar finansija Lazar Krstić na zatvaranju dvodnevne Međunarodne konferencije “Kvantni skok”. Da bismo stvorili novi ekonomski model i ostvarili cilj, neophodne su promene - po-većanje prihoda kroz veću naplatu poreza i akci-za, reforma javnog sektora i javnih preduzeća u restrukturiranju, stabilizacija i smanjenje deficita, javnog duga i nekontrolisanog zaduživanja i krei-ranje novog poslovnog ambijenta. Ako se budemo bavili ovim temama, za tri do pet godina, možemo da ostvarimo napredak, poručio je ministar.

Krstić je rekao da reforme jesu teške, da koštaju i zahtevaju ne samo političku već i individualnu vo-lju da se menjamo. Vlada Srbije u proces reformi ulazi bez straha. Ne plašimo se skoka već da ćemo potonuti ukoliko ne budemo napravili skok. Cilj je stabilizacija fiskalnog deficita, povećanje privred-ne aktivnosti i zaposlenosti, istakao je Krstić .

Ministar je podsetio da je javni dug Srbije na kraju prošle godine iznosio skoro 19 milijardi evra, a da će na kraju 2013. biti 21 milijardu evra. Kako je rekao, ne smemo da trošimo više nego što zaradi-mo i da se ponašamo kao kockar koji od prijatelja uzima nove dugove da bi vratio stare jer tako osta-je i bez prijatelja i bez para.To što je Srbija 2008. godine kao ekonomski model izabrala povećanje budžetskog deficita nije nužno bio pogrešan put, već je problem što taj novac nije iskorišćen za re-šavanje problema.

„Nastavili smo da subvencionišemo tekuće troš-kove tamo gde oni nisu dovodili do promena i rešavanja strukturnih problema“, rekao je Krstić

dodajući da je ogroman deo privrede u predstečaj-nom stanju, da se četvrtina do trećina bankarskih zajmova ne otplaćuje ali da situacija može da se popravi.

Ministar je podsetio da se trećina budžeta troši na penzije, četvrtina na plate u javnom sektoru, 10 odsto na subvencije, a svega tri odsto BDP odlazi na investicije, što je upola manje nego u zemljama u regionu. Istakavši da bi želeo da budžet za 2014 bude razvojni, Krstić je naglasio da nosilac razvoja treba da budu privatni sektor, investicije i infra-strukturni projekti koji bi omogućili angažman domaćih kompanija i zapošljavanje radnika.

Krstić je na kraju dodao i to da bi, po automatiz-mu, trebalo da prima četiri plate, “tri prosečne plus jednu ministarsku”, što, kako je rekao, nije normalno, kao ni to što će u njegovu radnu knji-žicu biti upisano da ima srednju stručnu spremu. Krstić, koji je diplomirao na prestižnom američ-kom univerzitetu Jejl naveo je da u Srbiji nije mo-guće da se u kratkom roku nostrifikuje diploma, za šta inače treba platiti od 600 do 1.000 evra, koliko iznosi jedna ministarska plata.

Izlaganjem ministra Lazara Krstića završena je konferencija Kvantni skok, skup koji je u prote-kla dva dana okupio poslovne lidere, postojeće i potencijalne investitore, preduzetnike, vodeće svetske stručnjake i zvaničnike Vlade Srbije koji su razmatrali moguća i delotvornih rešenja za eko-nomsko okruženje u Srbiji.

Cilj konferencije je bio stvaranje nove ekonomske klime i kreativnih ideja, inovativnih strategija i re-šenja koja bi Srbiji pružila priliku da učini „kvan-tni skok“ i postane vodeća ekonomska i investicio-na destinacija Jugoistočne Evrope.


Pijačnu delatnost urediti jednim zakonom 4. oktobar 2013.

Novi zakon o pijačnoj delatnosti treba da uredi oblast koju trenutno uređuje niz zakonskih i podzakonskih akta, rečeno na skupu u Rumi

Na dvodnevnom skupu u Rumi okupili su se predstavnici pijačnih uprava, članovi Upravnog odbora Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“, koja je kolektivni član Grupacije za pijačnu de-latnost Udruženja za komunalnu delatnost PKS. Održana je sednica Upravnog odbora Udruže-nja, a predstavnici najvećih pijačnih uprava u Srbiji razgovarali su o Nacrtu zakona o pijačnoj delatnosti, koji je izrađen kao predlog radne grupe za zakonodavstvo Poslovnog udruženja „Pijace Srbije”. Nakon javne rasprave unutar udruženja, ovaj zakonski tekst biće predložen na razmatranje nadležnom ministarstvu Vlade Republike Srbije.

Članovi radne grupe i učesnici u javnoj raspravi ističu potrebu da se u jednom pravnom aktu pre-cizno definiše pijačna delatnost, koja je trenutno uređena nizom zakonskih i podzakonskih propisa. Istovremeno, ovaj dokument treba da obezbedi i nesmetan razvoj pijačne delatnosti i otvori moguć-nost za uvođenje novih sadržaja na pijace u Srbiji.

U okviru tematskih rasprava, predstavljeno je nekoliko razvojnih projekata pijačnih uprava iz Beograda, Pančeva, Subotice, Niša i Kikinde. Ovi projekti biće prosleđeni na konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata uređenja i poboljšanja komunalne infrastrukture, koji raspisuje Ministar-stvo građevinarstva i urbanizma.

Vladine mere solidan korak 8. oktobar 2013.

Mere Vlade Srbije za stabilizaciju javnih finansija i oporavak privrede su ,,solidan korak’’ ako se shvati kao proces od tri godine prilagođavanja, rečeno je na predstavljanju novog broja MAT-a

Na predstavljanu novog broja mesečnog biltena „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT), u izdanju Ekonomskog instituta i Privredne komore Srbije, Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, ocenio je da su mere Vlade Srbije za stabilizaci-ju javnih finansija i oporavak privrede „solidan korak”, ako se to shvati kao proces od tri godine

prilagođavanja. „To je korak koji predviđa budžet-ski efekat na papiru od oko dva odsto, a videćemo koliko će to biti u praksi. Tu će biti i političkih i socijalnih izazova i tu će se zapravo videti koliko je taj plan održiv“. Vučković je ocenio da je u mera-ma dobro to što se otprilike dve trećine planiranog efekta sprovodi na rashodima, a jedna trećina na


prihodima. „To su po pravilu uspešnije reforme, koje se sprovode na rashodima“ istakao je on. Po rečima Vučkovića, dobro je što su mere zahvati-le sve segmente države. Uz napomenu da je bilo neizbežno povećanje niže stope poreza na dodatu vrednost (PDV), on je istakao da je dobro što se smanjuju subvencije i siva ekonomija, kao i da se konačno krenulo u regulisanje zarada u javnom sektoru, ali je dodao da je zahvaćen relativno mali uzorak tog sektora. “Snažniji efekat bismo imali da se krenulo od nekih 40.000 dinara zarade i da se eventualnio tome pridodaju penzije. Ako ovo shva-timo kao proces, Vlada treba da ima i tu rezervnu opciju, da tokom 2014. preduzme i korektivne mere, ako vidi da reakcija u budžetu i međunarod-ne javnosti nije povoljna u sledećih nekoliko mese-ci”, rekao je Vučković.

Koordinator istraživačkog projekta MAT-a Stojan Stamenković je naglasio da su se gotovo identič-ne reforme sprovodile u SFRJ, pre tri decenije. Govoreći o industrijskoj proizvodnji on je naglsio da ona nije zadržala svoju ekstremno visoku me-đugodišnju stopu rasta iz jula ove godine, jer je u avgustu u slučaju ukupne industrijske proizvodnje ona više nego prepolovljena. Ukupna industrisj-ka proizvodnja u avgustu je bila za 5,7 odsto veća nego u istom periodu lane. On je naglasio da treba

da brine što je u prerađivačkoj industriji reduko-van avgustovski rast proizvodnje na 1,8 odsto od-sto sa julskih 11,2 odsto. Po rečima Stamenkovića, oblast sa najvećim kumulativnim rastom u ovoj godini, proizvodnja motornih vozila i prikolica, u avgustu je takođe redukovala svoju proizvodnju. U negativnom kontekstu, Stamenković je naveo dve oblasti: proizvodnju od nemetalnih minerala i pre-hrambenu industriju. Dakle, iz onog što trenutno imamo, zaključuje se da je izvoz faktor rasta indu-strijske proizvodnje. Unutrašnaj tražnja – i potroš-nja i investicije - deluju u sprotnom smeru. On je naglasio da se ove godine inflacija može očekivati u planiranim okvirima, ali da strane direktne inve-sticije neće preći milijardu evra.

Saradnik MAT-a Miladin Kovačević je istakao da paket mera Vlade Srbije, od šest mera, podrazume-va uštede u državnom budžetu, fiskalnu stabilnost, privredni rast. On je izneo i šest mera Vlade Srbije, a to su smanjenje zarada u javnom sektoru za 20 odsto na primanja veća od 60.000 dinara, odnosno 25 odsto na plate iznad 100.000 dinara. Tu je i pove-ćanje PDV za neegzistencijalne proizvode sa osam na deset odsto, zatim restrukturiranje javnih pre-duzeća i smanjenje subvencija. U merama se nalaze i uštede u domenu roba i usluga, uzimanje jeftinijih kredita i poboljšanje poslovnog ambijenta.

Unapređenje korporativnog upravljanja 8. oktobar 2013.

Upravljanje javnim sektorom u Srbiji na veoma je niskom nivou. Iskustva firmi u privatnom vlasništvu treba da se iskoriste za profesionalizaciju menadžmenta u javnom sektoru

Iskustva firmi u privatnom vlasništvu mogu i tre-ba da se iskoriste za unapređenje korporativnog upravljanja u javnom sektoru, rekao je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko Sertić na skupu „Unapređenje korporativnog upravljanja”. Dobro korporativno upravljanje omogućilo bi dr-žavi da bolje štiti svoju imovinu, poveća vrednost

državnih preduzeća i učini ih privlačnijim za stra-teške partnere i investitore. PKS razvija i sprovodi više programa koji su usmereni na unapređenje poslovanja kompanija i povećanje konkurentno-sti srpske privrede. Korporativno upravljanje je mnogo više od usklađenosti sa propisima i stan-dardima. Praksa pokazuje da dobro korporativno


upravljanje donosi kompanijama konkretne koristi i doprinosi poboljšanju performansi i efikasnosti poslovanja, omogućava im da identifikuju i uprav-ljaju rizicima i promenama. Kodeks korporativnog upravljanja koji je donela PKS, predstavlja podrš-ku svim kompanijama da usvoje i primene najbo-lju praksu korporativnog upravljanja.

PKS je u Kodeksu dala i preporuke za državna preduzeća koje treba da budu podrška u procesu profesionalizacije menadžmenta u javnom sekto-ru, neveo je Sertić.

Predsednik PKS je naglasio da je posebno značaj-no to što investitori dobru praksu korporativnog upravljanja prepoznaju i vrednuju kao važan pa-rametar u proceni rizika investiranja. Tu činjenicu ne smemo da zanemarimo ukoliko želimo da obez-bedimo lakši pristup kapitalu i povoljne uslove fi-nansiranja, koji su neophodni za dalji razvoj svake kompanije i privrede u celini, rekao je Sertić.

Ministar privrede Saša Radulović ukazao je da uvođenje profesionalizacije zasnovane na transpa-rentnom korporativnom upravljanju, može da reši nagomilane probleme u javnim preduzećima. Na-mera je ministarstva da uvede principe korporativ-nog upravljanja i profesionalizuje javna preduzeća kao i ona u nadležnosti Agencije za privatizaciju jer je upravljanje javnim sektorom u Srbiji na veoma niskom nivou. Da bismo to unapredili ne-ophodno je organizovati obuke o korporativnom upravljanju u saradnji sa poslovnim udruženjima i akademskim ustanovama, a u skladu sa princi-pima korporativnog upravljanja OECD. “Razma-tramo i da država kao regulator odredi sadržaj i administrira konačni ispit, a da kvalifikovane in-stitucije sprovode obuku”, istakao je ministar.

Međunarodna finansijska korporacija (IFC) može da bude partner u realizaciji tog važnog zadatka profesionalizacije javnog sektora. Želi-mo da prenesemo najbolju praksu iz privrede u

javni sektor i profesionalizujemo rad javnih pre-duzeća. Ministarstvo će podsticati dalji razvoj korporativnog upravljanja i u privatnom sekto-ru, dodao je Radulović.

Savetnik u Ministarstvu privrede Ana Trbović ocenila je da obuke direktora o korporativnom upravljanju treba da prate nove izmene Zakona o javnim preduzećima, kojima će biti određen i način izveštavanja i izrade planova rada predu-zeća, pošto je u sadašnjem zakonu to potpuno neodređeno.”Radi veće transparentnosti rada javnog sektora Ministarstvo privrede objavilo je izveštaje o radu i bilanse različitih institucija, od samog ministarstva do Fonda za razvoj, SIE-PA, AOFI, gde se vidi na koji način su korišćena sredstva poreskih obveznika i želimo da se bolje koriste u budućnosti”, rekla je Trbović i dodala da je veoma nizak nivo kvaliteta menadžmenta javnog sektora u Srbiji, koji ima veliki udeo u srpskoj privredi.

Najvažnije je da država jasno razgraniči svoju ulogu vlasnika preduzeća i regulatora, kako bi tržišni uslovi bili jednaki za sve, s obzirom da državna preduzeća često imaju monopol. Država treba da postavi jasne ciljeve i prioritete, jer jedi-no tako može da se uvede profesionalni menad-žment, istakla je sekretar Odbora za bankarstvo i osiguranje u PKS Branislava Žunjić.

Skup Unapređenje korporativnog upravljanja organizovali su PKS i Udruženje korporativnih direktora Srbije u saradnji sa Ministarstvom pri-vrede u cilju da se sagleda dosadašnja praksa kor-porativnog upravljanja kao i mogućnosti i potrebe održivog programa unapređenja korporativnog upravljanja u javnom sektoru koristeći iskustva privrednih društava u privatnom vlasništvu.


Centar za franšizing PKS na sajmu „Kupi brend” u Moskvi

8. oktobar 2013.

Srpski privrednici se upoznali sa ruskom franšiznom mrežom i prezentovali domaće brendove, među kojima je najveću pažnju privukao Mini pani iz Subotice

Centar za franšizing PKS organizovao je posetu 11. međunarodnom franšiznom sajmu u Moskvi „Buy Brand“, od 2. do 4. oktobra, gde su se privrednici iz Srbije upoznali sa davaocima franšize iz Rusi-je i ostatka sveta i promovisali domaće brendove. Pošto je ovo prvo učešće PKS i srpske privrede na Franšiznom sajmu u Moskvi, primaran cilj je bio povezivanje primalaca i davalaca franšizinga, pro-mocija Srbije kao investicione destinacije, prezen-tovanje domaćih brendova i upoznavanje sa tren-dovima razvoja franšiznog poslovanja u zemljama u kojima je dostigao vrhunac. Ova poseta omogu-ćila je sagledavanje ponude ruske franšizne mreže i upoznavanje sa ruskim strandardima franšiznih koncepata. Centar za franšizing PKS, u saradnji sa organizatorima Sajma, realizovao je “matchma-king” i direktne razgovore sa partnerima. Veliko interesovanje je privukao i srpski franšizni brend „Mini pani“ iz Subotice, koji je i izlagao na Sajmu.

„Buy brand expo“, jedan od najvećih u svetu, okuplja veliki broj izlagača, posetilaca, nacional-nih asocijacija i eksperata na polju franšiznog po-slovanja. Izlagači su bili najprestižniji franšizni brendovi iz Rusije, baltičkih zemalja, zemalja

ZND, Istočne Evrope i Azije. Sajam se prostire na 10.000 metara kvadratnih, ove godine je uče-stvovalo preko 280 poslovnih koncepata (više od 75 privrednih grana), organizovan je veliki broj edukativnih radionica, kao i konferencija sa oko 35 eksperata. Ove godine sajam je posetilo više od 20.000 zainteresovanih. Pokrovitelji su Ruska franšizna asocijacija, Privredna komora Ruske Federacije, Asocijacija za mala i srednja predu-zeća RF, a organizator je EMTG (Exhibition Ma-nagement Technology Group).

Delegacija iz Srbije, uz podršku Predstavništva PKS u Moskvi, posetila je veliki broj edukativnih radionica i imala više od 25 sastanaka sa brojnim davaocima franšize i predstavnicima institucija koje se bave franšizingom u Rusiji. Na sajmu je potvrđena činjenica da je kvalitativnost i profitna bezbednost sistema franšiza veoma važna, kao i doprinos za razvoj ekonomskog stanja jedne ze-mlje, budući da su, uprkos krizi, franšizni koncep-ti još uvek u razvoju. Kako je navedeno, 700 novih franšiza je otvoreno u 2012. godini u regionu, dok je na hiljade ne - franšiznih poslovnih koncepata ugašeno i postalo neprofitno.


Indijske kompanije zainteresovane za zajedničku proizvodnju

8. oktobar 2013.

Potpredsednik PKS Vesović sa predstavnicom Konfederacije indijske industrije Gunvinu Čada razgovarao o mogućnostima saradnje kompanija dve zemlje

Indijski privrednici uskoro će biti daleko bolje in-formisani o mogućnostima za poslovanje u Srbi-ji, s obzirom na predstojeću posetu predsednika PKS Indiji i učešća na konferenciji Partnership Summit, krajem januara 2014. godine. Ovo uve-renje izrazio je potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović prilikom posete dr Gunvi-nu Čada, direktorke predstavništva Konfedera-cije indijske industrije sa sedištem u Londonu. Tokom boravka u Beogradu, povodom učešća na konferenciji Kvantni skok 3. i 4. oktobra, Gunvinu Čada je u Privrednoj komori Srbije razgovarala sa predstavnicima brojnih srpskih kompanija koje su zainteresovane da otpočnu ili prošire poslovanje sa indijskim partnerima. Najbrojniji su bili pred-stavnici fabrika poljoprivrednih mašina i opreme,

a zastupljeni su bili i sektori procesne industrije, vagonogradnje, sektora gume i nemetala, kao i proizvođači semenske robe.

Konfederacija indijske industrije okuplja najuti-cajnije indijske industrijalce i uvaženi je partner indijske Vlade u definisanju i sprovođenju eko-nomske politike zemlje. Dr Čada je prenela interes indijskih kompanija za uspostavljanje partnerstva sa srpskim kompanijama kroz zajedničku proi-zvodnju, investiranje u proširenje kapaciteta ili asortimana postojećih proizvoda, radi plasmana u Indiju ili na treća tržišta.

Najavljeno je i potpisivanje Sporazuma o saradnji između Privredne komore Srbije i Konfederacije indijske industrije.

Kako do likvidnog poslovanja 9. oktobar 2013.

U Novom Sadu je održan promotivni skup „Kako do likvidnog poslovanja - sporazumno finansijsko restrukturisanje kao način rešavanja pitanja nelikvidnosti i preteće nelikvidnosti“

Pod pokroviteljstvom Naftne industrije Srbije,

Privredna komora Srbije je u saradnji sa Privred-

nom komorom Vojvodine, organizovala u Novom

Sadu promotivni skup “Kako do likvidnog poslo-

vanja - sporazumno finansijsko restrukturiranje

kao način rešavanja pitanja nelikvidnosti i preteće

nelikvidnosti”. Pored velikog broja privrednih dru-

štava iz proizvodnog sektora, skupu su prisustvo-


Ravnopravnost na tržištu 9. oktobar 2013.

Zakon o zaštiti potrošača trebalo bi da obezbedi ravnopravan položaj trgovaca i potrošača na domaćem tržištu

Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i tele-komunikacija i Privredna komora Srbije organizo-vali su centralnu javnu raspravu o Nacrtu zakona o zaštiti potrošača u Srbiji. Gordana Hašimbego-vić, sekretar Udruženja za trgovinu PKS naglasila je da je ova tema izuzetno bitna ne samo sa aspek-ta zaštite potrošača u našoj zemlji, već i za proces integracija Srbije u EU.

Potpredsednik PKS Zdravko Jelušić podsetio je da je još 1973. godine prvi put u Evropi napravljena Povelja o zaštiti i informisanju potrošača, ali da su na našim prostorima slični propisi uvek kaskali za evropskom regulativom. Sada je došlo vreme da uvodimo evropske standarde, jer postoji izraže-na želja da postanemo ravnopravni sa građanima EU. „Nacrt zakona o zaštiti potrošača trebalo bi da stvori bolji ambijent u odnosima između potrošača i privrede, odnosno trgovaca“, istakao je Zdravko Jelušić.

„Novim zakonom definisani su ciljevi u vezi sa jačanjem politike zaštite potrošača i sa uspo-

stavljanjem mehanizma za delotvornu primenu zakona. Time će se osnažiti i udruženja potro-šača, a biće usklađena i zakonska regulativa sa pravnim tekovinama EU“, rekla je Ljiljana Stanković, pomoćnik ministra spoljne i unu-trašnje trgovine i telekomunikacija. Novina u ovom zakonskom rešenju je osnivanje Centra za rešavanje potrošačkih sporova, koji bi tre-balo da proširi opseg nadzora inspekcijskih organa i osnaži delovanje udruženja za zaštitu potrošača. Centar bi pratio kretanja na tržištu, reagovao na nepošteno poslovanje i nepravič-ne ugovorne odredbe, primao bi, evidentirao i rešavao prigovore, a bilo bi omogućeno i reša-vanje potrošačkih sporova vansudskim putem. Trgovci bi se obavezali da uz prodatu robu po-trošaču dostave deklaraciju, uputstvo za upo-trebu, uputstvo za montažu, dok bi kod teh-ničke robe široke potrošnje kupcu dostavljali i spisak ovlašćenih servisera. Ljiljana Stanković je navela bitnu novinu i u vezi sa regulisanjem postupka reklamacije. Trgovci će po usvajanju

vali i predstavnici banaka, advokatskih kancelari-ja, agencija za knjigovodstvo, kao i revizori.

Branko Radulović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, predstavio je međunarodna iskustva i regulatorni okvir za sporazumno finansijsko re-strukturiranje privrednih društava. Srđan Koko-tović, zamenik generalnog direktora Sektora za finansijsku stabilnost Narodne banke Srbije go-

vorio je o uzrocima visokog nivoa problematičnih kredita i mogućim rešenjima, a Aleksandra Miro-savljević, direktorka Funkcije rizičnih plasmana u Vojvođanskoj banci, izložila je dosadašnja iskustva u rešavanju problematičnih plasmana i mogućno-sti koje pruža postupak sporazumnog finansijskog restrukturisanja. Sledeći promotivni skup zakazan je za 17. oktobar u Leskovcu.


zakona voditi knjigu reklamacija, a rok za re-šavanje reklamacije skraćen je sa petnaest na osam dana. Novim normativnim rešenjima proširen je obim kaznenih odredbi. Predviđe-no je da inspekcijski organi i regulatorna tela pokreću postupak za zaštitu kolektivnih intere-sa, čime se potrošaču omogućava da na sveobu-hvatan način koristi svoja prava. „Novi Zakon o zaštiti potrošača treba da omogući potrošačima

da na domaćem tržištu budu ravnopravni sa tr-govcima“, zaključila je Ljiljana Stanković.

U nastavku javne rasprave profesor Tijeri Bur-goanji, šef projekta „Jačanje zaštite potrošača u Srbiji“ koji finansira EU, detaljno je prezentovao predložena rešenja u ovom nacrtu zakona i rekao da su ona već usklađena sa 15 evropskih direktiva. Javna rasprava o Nacrtu zakona o zaštiti potrošača trajaće do kraja oktobra.

Zakonska regulativa za privatno obezbeđenje 9. oktobar 2013.

Udruženje za privatno obezbeđenje PKS više od decenije nastoji da ovu važnu oblast normativno uredi i tako povuče jasnu crtu o odgovornosti za svaku vrstu prekoračenja ovlašćenja

Povodom incidenta u novosadskom noćnom klu-bu „Tapas“, kada je došlo do oružanog obračuna sa smrtnim ishodom i ranjavanja posetioca od strane „službenika privatnog obezbeđenja“, kako je to navedeno u pojedinim medijima, Udruženje za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije (PKS) skrenulo je pažnju javnosti na grubo izvr-tanje činjenica i narušavanje ugleda zaposlenih i poslodavaca u oblasti privatnog obezbeđenja.

Poistovećivanjem dužnosti „službenika privatnog obezbeđenja“ i fizičkih lica (uključujući i pripad-nike MUP izvan redovne dužnosti, kao i pripad-nike raznih „navijačkih grupa“) koji suprotno važećim propisima i po nepoznatom pravnom osnovu, preuzimaju dužnosti obezbeđenja obje-kata, grubo se narušava ugled delatnosti privat-nog obezbeđenja. Udruženje za privatno obezbe-đenje PKS više od decenije nastoji da ovu važnu oblast normativno uredi i tako povuče jasnu crtu o odgovornosti za svaku vrstu prekoračenja ovla-

šćenja, uključujući navedeni incident, kao i broj-ne prethodne.

Registrovani članovi Udruženja za privatno obez-beđenje PKS postavljaju pitanje zašto se već više godina odlaže donošenje Zakona o privatnom obezbeđenju i Zakona o detektivskoj delatnosti, koji eksplicitno propisuju da niko, pa ni noćni klu-bovi, ne mogu zaključiti ugovor o obezbeđenju sa licima koja nemaju licencu za obavljanje delatno-sti (poslodavci) i licencu za vršenje poslova obez-beđenja (zaposleni u njima), o kojima MUP vodi registre i izdaje dozvole za rad.

Treći put tokom proteklih 11 godina, krajem aprila 2013. godine, Vlada RS usvojila je predloge zakona o privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti i prosledila ih Skupštini Srbije na usvajanje. Ovi predlozi i dalje čekaju da se uvrste u dnevni red Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine RS, kako bi se konačno zakonom uredila izuzetno značajna oblast privatnog obezbeđenja.


PKS na sajmovima Eko fer i Grafima 9. oktobar 2013.

Pod kupolama Beogradskog sajma otvoreni su sajmovi Eko fer - energetike i zaštite životne sredine, Grafima - grafičke opreme i papirne industrije, medija i komunikacija i Biro Ekspo - sajam informatičko-birotehničke opreme

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko Sertić prisustvovao je otvaranju međunarodnih sajmova Eko fer, Grafima i Biro Ekspo. Sertić je obišao štandove PKS i razgovarao sa privredni-cima o aktuelnim temama u oblasti energetike i ekologije.

Sajmove energetike i ekologije otvorila je ministar-ka Zorana Mihajlović, pozivajući domaće i strane investitore da se uključe u modernizaciju i reindu-strijalizaciju Srbije. Sajmovi energetike i ekologije okupili su 180 izlagača iz Srbije i inostranstva, a trajali su do 12. oktobra.

Mihajlović je navela da su od velikog značaja kom-panije koje se predstavljaju na sajmu istakavši da su pokretači razvoja Srbije energetika, rudarstvo i poljoprivreda i da se mora voditi računa o zaštiti životne sredine.

Pored domaćih kompanija, na sajmu učestvuju i izlagači iz Italije, Poljske, Litvanije, Norveške, Au-strije, Grčke, Mađarske, Belgije, Nemačke, Fran-cuske, Češke. Na sajmu Eko fer, kako je najavlje-no, biće izložena prva projektovana i proizvedena industrijska vetrenjača u Srbiji, sa vertikalnom osom snage do 10 kW.

Istovremeno sa sajmovima energetike i ekologi-je, na Beogradskom sajmu održavaju se sajmovi Grafima i Biro Ekspo. Pod sloganom „Sve je u bo-jama”, sajam Grafima okuplja oko 80 učesnika i izlagača iz zemlje i inostranstva Bugarske, Poljske, Portugala, koji će predstaviti proizvode, usluge, tehnička i tehnološka dostignuća u oblasti mašina, uređaja i opreme za grafičku industriju. Promoter-ka sajma je dizajnerka Tamara Maksimović, koja je javnosti postala poznata kao autorka novog vizuel-nog identiteta nacionalne aviokompanije Er Srbija.


Festival inovacija u Temišvaru 10. oktobar 2013.

Saradnja 13 partnera iz regiona, 11 partnera članica EU i dva IPA partnera iz Srbije i Albanije na zajedničkom projektu

Rumunski Festival inovacija „InnoFest – FestAgra-lim“ i sastanak projektnog tima (VPL3) održani su u Temišvaru, u okviru projekta „NO-BLE Ideas“ Mreža mladih inovatora za održive ideje u agro-prehrambenom sektoru. Organizator je Privredna komora Temišvara, u saradnji sa vodećim partne-rom ARTI Agencija za transfer znanja i tehnologije iz Italije. Projekat se realizuje u saradnji 13 par-tnera iz regiona, 11 partnera članica EU i dva IPA partnera iz Srbije i Albanije. Period realizacije pro-jekta je dve godine, počev od 1. oktobra 2012. go-dine. Ukupna vrednost projekta je 2.458.271 evra, a vrednost projekta za PKS je 212.782 evra. Na sa-stanku projektnih partnera (VPL3), u okviru izve-štavanja o napretku i finansijskog menadžmenta predstavljeni su rezultati drugog izveštajnog peri-oda za celo partnerstvo, planovi za treći izveštajni period i postignuti dogovori za upravljanje nared-nom fazom završetka Izveštaja o napretku.

Rumunski Festival inovacija „InnoFest – FestAgra-lim“ 2013 je drugi od sedam festivala inovacija u okviru plana projekta, i održan je od 3. do 5. ok-

tobra, u Regionalnom poslovnom centru Temišva-ru. Na svečanom otvaranju međunarodne izložbe dobrodošlicu su uputili predstavnici Privredne komore Temišvara, lokalnih javnih institucija u Temišvaru, kao i gosti i sponzori iz inostranstva. FestAgrAlim je ove godine okupio više od 90 izla-gača iz Rumunije, Hrvatske, Srbije i Mađarske, 30 preduzetnika, stručnjaka koji rade u istraživačko-razvojnom sektoru, kao i predstavnike udruženja koja rade u poljoprivredno-prehrambenom sekto-ru. Na „brainstorming sesiji“, mladi inovatori su predstavili svoje inovativne ideje u agro-prehram-benom sektoru. U okviru Festivala organizovani su skupovi „Kafa sa naučnicima“, „EUREKA Pronađi svoju ideju“, i „Uspešne priče“. Projektni partneri su posetili štand i izložbeni prostor u okviru projek-ta „NO-BLE Ideas“ koji je okupio veliki broj mladih inovativnih rumunskih izlagača. Učešće na sajmu pružilo je priliku mladim izlagačima da predsta-ve svoje proizvode, tehnologije i usluge, da obave praktičnu demonstraciju, uspostave nove poslovne kontakte, upoznaju nova tržišta i učestvuju u nizu konferencija, seminara i poslovnih sastanaka.


Preneti dobru praksu u srpski javni sektor 10. oktobar 2013.

Važnost dobrog upravljanja projektima povećava se u kriznim situacijama

Polazeći od potrebe da se na nivou javnog sekto-ra izvrši racionalizacija troškova i obezbedi veća efikasnost, Institut za upravljanje projektima PMI (Project Management Institute) - ogranak za Srbi-ju, u saradnji sa Američkom privrednom komorom u Srbiji i Privrednom komorom Srbije, organizo-vali su stručni skup “Upravljanje projektima u jav-nom sektoru, primena svetskih standarda - pred-nosti i uštede“. Učesnicima su predstavljeni PMI svetski standardi i konkretni primeri dobre prakse iz javnog sektora evropskih zemalja o pojedinim segmentima javne uprave u Srbiji.

Pozdravljajući skup u ime domaćina, Slobodan Sa-mardžić, potpredsednik PKS, podsetio je na jasaan stav Vlade da su prioriteti finansijska stabilnost i zdrav rast privrede. Samardžić je izneo podatak da investicije po projektu u sektor malih i sred-njih preduzeća iznose oko 12.500 evra, kao i da 85 odsto ispitanih preduzeća tvrdi da u njihovom sektoru posluju firme u sivoj zoni. Suzbijanjem sive ekonomije, Srbija bi mogla da poveća poreske prihode za približno 33 milijarde dinara, a samo sa polovinom ovog iznosa moglo bi se finansirati novih 12.000 malih i srednjih preduzeća, rekao je Samardžić. Važnost upravljanja projektima pove-ćava se u kriznim situacijama, rekao jeMiloš Đur-ković, predsednik Američke komore u Srbiji. On je naglasio da u srpski javni sektor treba da uvede-mo upravljanje projektima po ugledu na uređene i uspešne zemlje, i to pre svega zemlje koje su nam slične po veličini i mentalitetu. Efikasno upravlja-nje projektima smanjuje rashode i omogućava efi-

kasno korišćenje materijalnih, ljudskih i vremen-skih resursa.

Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije, naglasio je važnost edukacije menadžera projekata i na-veo nekoliko primera uspešno vođenih projekata, među kojima je uvođenje računara u osnovne i srednje škole u Srbiji.

Kad bi javni sektor optimizovao upravljanje pro-jektima, uštede bi bile mnogo veće, rekao je Mi-lenko Dželetović, izvršni direktor za finansije Te-lekom Srbija, kompanije koja posluje kao javno preduzeće, ali je prepoznala važnost upravljanja projektima i osnovala ogranak za te namene. Dže-letović ističe da ulaganje u upravljanje projektima nije trošak, već investicija, a uvid u finansijske to-kove kompanije pokazuje da su uštede ogromne.

Dragan Stokić, izvršni direktor „Athos South East Europe“ govorio je o iskustvima te kompanije, koja je imala teškoće da u Srbiji pronađe dobrog menadžera projekata, sa iskustvom ili adekvatnim sertifikatom, a Dragana Ilijašević predstavila je aktivnosti Instituta za upravljanje projektima PMI – za Srbiju, koji se između ostalog, bavi edukaci-jom. PMI je, prema rečima Dragane Ilijašević, vo-lonterska organizacija, ima 650 000 članova u 185 zemalja, podeljena je u 39 tematskih segmenata, od kojih je jedan za rad sa državnim sektorom. Ek-sperti u ovoj oblasti izneli su brojne primere dobre prakse iz sveta, a predstavljeni su i dobro vođeni projekti iz Srbije.


Sirovine u otpadu10. oktobar 2013.

Polazeći od toga da je otpad sirovina i da je samo vrednost pepela u Srbiji oko 3,5 milijardi evra, a koristi se tek pet odsto, organizovana je Regional-na konferencija na temu „Izveštavanje o zaštiti ži-votne sredine – preduslov za investicije i održivo poslovanje“. Da bi se pepeo koristio, potrebno je izgraditi fabriku koja bi ga prerađivala, istakao je na konferenciji Dejan Novaković, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite život-ne sredine. U Srbji je napravljen i pilot projekat za proizvodnju đubriva od pepela, ali se 2010. godine stalo i ne postoji podatak šta je dalje urađeno. Pre-radom pepela može se proizvesti asflat, može i deo koji ide ispod asfalta, istakao je Novaković i dodao da zbog nepostojanja ažurnih baza podataka dr-žava Srbija često nije u stanju da sagleda resurse kojima raspolaže, niti da iskoristi ono što ima.

Konferenciju je organizovala Privredna komora Srbije (PKS), a održana je u svečanoj sali Beograd-skog sajma. Moderator skupa Dušan Stokić, se-kretar Odbora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj PKS, ukazao je na činjenicu zašto je važno i kakvo je izveštavanje kod nas i u svetu o zaštiti životne sredine.

Sistem našeg razvoja reciklažne industrije vodi Srbiju sigurnim putem u Evropsku uniju, nagla-sio je Siniša Mitrović, savetnik predsednika PKS. Po njegovim rečima, danas živimo u vremenu digitalne ekologije. Primera radi, dodao je on, za upravljanje otpadnim vodama u narednih 10 go-dina, biće nam potrebno oko deset milijardi evra, ili milijarda evra godišnje. Govoreći u izvozu i uvozu otpadnog materijala on je istakao da ne smemo više uvoziti stakleni otpad ili stari papir

jer ga imamo dovoljno i u zemlji. Imamo viziju i doktrinu šta i kako raditi u ovoj oblasti, moramo imati i predvidljivost za reciklažnu industriju. U obavljanju svih tih poslova veoma je važan i in-spekcijski nadzor, podvukao je Mitrović.

Govoreći o rešavanju problematike izveštavanja o zaštiti životne sredine, Dejan Novaković, posebno je pohvalio saradnju sa PKS i udruženjem recikle-ra, kao partnerima u ovom poslu. Prema njegovim rečima, iako je u lokalu izdato oko 18.000 dozvola za obavljanje ove delatnosti, pravih rezultata nije bilo. Mnogi su ih dobili samo zato da bi primili subvencije, odobravane za obavljanje ovog posla. Ubuduće, ko bude hteo da se bavi ovom delatno-šću, koja pruža velike šanse za nove investicije i zapošljavanje, moraće da ima i bankarske garanci-je. Novaković se nalazi na čelu pregovaračkog tima sa EU za poglavlje 27, a kako je naveo, trenutno radi na reorganizaciji tog tima, kako bi u procesu pregovora mogli da urede politiku Srbije u oblasti upravljanja životnom sredinom.

Govoreći na temu ,,Izveštavanje za Nacionalni registar izvora zagađivanja u funkciji upravljanja životnom sredinom u preduzećima’’, Filip Rado-vić, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije, rekao je da u zemlji postoje 164 deponije za odlaganje komunalnog otpada, ali da je registrovano i oko 3.000 divljih deponija.

Na skupu su izneta i iskustva u ovoj oblasti iz Hrvatske, Slovenije, kao i Regionalnog centra za životnu sredinu. Pored toga, prezentovani su i pri-meri dobre poslovne prakse u izveštavanju i održi-vosti u ovoj oblasti.

U zemlji postoje 164 deponije za odlaganje komunalnog otpada, ali je registrovano i oko 3.000 divljih odlagališta


Prehrambeni aditivi u hrani 10. oktobar 2013.

Privrednicima predstavljen novi Pravilnik o doda-cima u hrani, na radionici „Prehrambeni aditivi u hrani-zakonska regulativa“, koju je organizovalo Udruženje za poljoprivredu, prehrambenu i du-vansku industriju i vodoprivredu Privredne ko-more Srbije (PKS). Pravilnik Ministarstva zdravlja Srbije predstavili su članovi radne grupe, koji su učestvovali u njegovoj izradi, na čelu sa profe-sorom Ivanom Stankovićem sa Farmaceutskog fakulteta. Skup je otvorio Nenad Budimović, se-kretar Udruženja za poljoprivredu, istakavši da će PKS i u narednom periodu pratiti zahteve i potre-be privrednih subjekata i obezbediti saradnju nad-ležnih ministarstava i privrede.

U ime Ministarstva zdravlja prisutnima se obratila Svetlana Mijatović, šef odseka sanitarne inspek-cije, naglašavajući da će Pravilnik doneti mnoge olakšice, kako u proizvodnji tako i u uspešnijem plasiranju naših proizvoda na tržište EU. Profesor Ivan Stanković je ocenio da je Pravilnik u potpu-nosti usklađen sa EU direktivama, kao i da je ra-đen po sistemu kategorizacije hrane, što je novina

i u EU. On je zahvalio PKS, Udruženju za poljo-privredu, na pokrenutoj inicijativi za izradu ovog Pravilnika, kao i na predlogu članova radne grupe.

Na veliki broj pitanja odgovarali su profesor Ili-ja Vuković, Predrag Vukosavljević, predstavnici „Koka kole“, „Nestle“, „Aleva“ koji su direktno učestvovali u izradi Pravilnika. S obzirom na to da Pravilnik obuhvata kompletnu prehrambenu industriju vladala je velika zainteresovanost pri-vrednih subjekata za učešće na ovom skupu. Na radionici je zaključeno da je neophodno harmo-nizovanje svih postojećih pravilnika o kvalitetu hrane koji su trenutno u koliziji sa Pravilnikom o prehrambenim aditivima, koji predstavlja hori-zontalnu regulativu.

Saška Biorčević, samostalni savetnik u Udruženju za poljoprivredu PKS je istakla da je Privredna komora Srbije već prepoznata kao mesto odakle su sve inicijative privrede za harmonizaciju upu-ćivane nadležnim ministarstvima i da će kao i do sada aktivno učestvovati u predlaganju novih za-konskih rešenja konsultujući privredne subjekte.

Neophodno je harmonizovanje svih postojećih pravilnika o kvalitetu hrane sa Pravilnikom o prehrambenim aditivima, koji predstavlja horizontalnu regulativu

Nordijska poslovna alijansa u Privrednoj komori Srbije

10. oktobar 2013.

Predstavnici 12 kompanija Nordijske poslov-ne alijanse u Srbiji, razmotrili su na sastanku sa

predsednikom Privredne komore Srbije Željkom Sertićem i potpredsednikom Rašom Ristivojevi-

Dobri poslovni modeli nordijskih kompanija potrebni su Srbiji


ćem mogućnosti unapređenja saradnje dve asoci-jacije. Privredna komora Srbije snažno podržava nove mere Vlade Srbije, koje predstavljaju poče-tak ozbiljnih promena u državi, istakao je Sertić, naglašavajući da je danas Privredna komora Srbije dobro pozicionirana i da je u partnerskom odno-su sa Vladom maksimalno posvećena zadatku da privredi obezbedi najbolje uslove poslovanja. Ve-oma je važna poruka državnog vrha da je privreda na prvom mestu, jer to su za nas otvorena vrata, dodao je Željko Sertić. Sa druge strane, imamo podršku privrednika i svih partnerskih asocijacija, jer insistiramo na najboljim rešenjima za privre-du. Jedino uz takvu podršku i zajedničke fokuse u radu, možemo ostvariti ciljeve.

Predsednik PKS pozvao je predstavnike nordijskih kompanija da predlože koji oblik podrške i sarad-nje sa PKS žele - od logističke podrške, preko uče-šća u aktivnostima strukovnih udruženja PKS, do saradnje na zajedničkim projektima u različitim oblastima. Sertić je naglasio da se evropskim inte-gracijama bavi poseban sektor u PKS i da će uloga i učešće PKS u pregovorima biti sve veće i veće, kako pregovori budu napredovali.

Nordijska alijansa u Srbiji, neprofitna organizaci-ja, osnovana je sa ciljem da postane platforma za razmenu iskustva i ideja u okviru nordijske po-slovne zajednice u Srbiji, istakao je izvršni direk-tor tog saveza Uroš Mihajlović, koji okuplja vodeće kompanije iz Danske, Finske, Norveške, Islanda i Švedske u Srbiji.

Inicijativa za osnivanje alijanse potekla je od po-slovne zajednice, radi postizanja sinergije izme-đu nordijskih kompanija i privrednog sektora u Srbiji, rekao je direktor „Ikee“ Dragan Skaluše-vić. Cilj je prenošenje dobrih poslovnih modela nordijskih kompanija u Srbiju. Poseban interes predstavnici nordijskih kompanija pokazali su za inicijative u oblasti zaštite životne sredine i korporativne kulture.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Raša Ristivojević, koji će ubuduće koordinirati sve aktivnosti PKS i Nordijske poslovne alijanse, pozvao je još jednom predstavnike kompanija da se uključe kako bi privreda Srbije uz njiho-vu pomoć brzo dostigla standarde nordijskih zemalja.

S puta ka Evropi nema povratka11. oktobar 2013.

Budući zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara, kada bude usvojen, kao i Predlog nacrta zakona o odbrani od grada, neće biti for-malne, već suštinske prirode. To od njih očekuje javnost, istakao je potpredsednik Privredne ko-more Srbije Zdravko Jelušić, na početku završne javne rasprave o Predlogu nacrta zakona o izme-nama i dopunama Zakona o zaštiti od požara i o Predlogu nacrta zakona o odbrani od grada. Skup su organizovali Privredna komora Srbije – Udru-ženje za privatno obezbeđenje, Udruženje za po-ljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju

i vodoprivredu PKS u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije – Sektor za vanredne situacije. Da bi se zakonodavstvo u Srbiji kreiralo prema zahtevima privrednika koji očekuju dobar poslovni ambijent, rekao je Jelušić, svi zakoni, koji se odnose na privredu, u toku pri-premanja biće razmatrani u nacionalnoj asocijaciji privrede, gde će dobijati konačnu formu.

Pomoćnik ministra MUP-a Srbije za vanredne si-tuacije Predrag Marić, je naglasio da je Zakon o zaštiti od požara stupio na snagu pre tri godine, a da je praksa nametnula potrebe za njegovom

Zakone koji uređuju zaštitu od požara i odbranu od grada treba što pre harmonizovati sa evropskim zakonodavstvom jer „oblaci ne poznaju granice“


izmenom, a kroz taj posao treba otvoriti i put za donošenje niza podzakonskih akta. U tom radu mi menjamo i dosadašnju praksu Srbije. Cilj je da se spreče nemili događaji kao što su bili u novosad-skom Kontrastu. Na našem putu ka EU sve uskla-đujemo sa njihovom regulativom. Probleme smo prepoznali i rešavamo ih jedan po jedan, rekao je Marić.

Načelnik Uprave za preventivu u MUP-u Srbije, Ivan Zarev je naglasio da se sad ispravlja sve ono što nije bilo valjano u ovoj oblasti, da se donose nova zakonska i podzakonska akta. Jer, po njego-vim rečima dobra preventiva i brza akcija rešavaju probleme na zaštiti od požara. Zamenik predsed-nika Odbora Udruženja za privatno obezbeđenje PKS, Ninoslav Janjić je rekao da nije dobro što još uvek nemamo zakon o privatnom obezbeđenju, koji bi rešio niz problema u ovoj oblasti. Po nje-govim rečima, put ka Evropi nema povratka, mi ćemo morati da donesemo zakonodavstvo EU, i da ga primenjujemo. Javna rasprava o Predlogu na-crta zakona o izmenama i dopunama Zakona od zaštiti od požara trajaće do 20. oktobra. Moderator ove tačke dnevnog reda bio je Slaviša Bogunović iz Nacionalnog udruženja za zaštitu od požara.

Moderator na raspravi o Predlogu nacrta zakona o odbrani od grada, Đorđe Kardum,pomoćnik načel-nika Uprave za protivpožarnu zaštitu u sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije, naglasio je da je ovo četvrta javna raprava o tom zakonskom aktu. U svojoj prezentaciji, Đorđe Babić, zamenik načel-nika sektora za vanredne situacije u MUP-u Srbije je istakao da se ovi zakonski akti nalaze pod ovim ministarstvom. Govoreći o elementarnim nepo-godama, on je naglasio da one nepoznaju granice gradova, lokalnih samouprava ni država. Po njego-vim rečima u ovoj oblasti ima dosta problema oko nadležnosti u finansiranju.

Po njegovim rečima, prvi organizovani pokušaj da se uspostavi odbrana od grada u Srbiji bio je 1902. godine u Smederevu. On je posebno istakao da usvajanje precizne zakonske i podzakonske re-gulative donosi 70 odsto zaštite od grada. Za to je iz budžeta Srbije potrebno godišnje obezbediti po dva evra za svaki hektar (oko 10 miliona evra) i još oko dva miliona evra iz lokalne samouprave. U Sr-biji postoji oko 1.650 protivgradnih stanica. On je posebno naglasio da pojava grada nije elementar-na nepogoda na 50 odsto teritorije Evropske unije.

Inicijative Grupacije veledrogerija 11. oktobar 2013.

Grupacija veledrogerija Udruženja za trgovinu

PKS predložiće Ministarstvu finansija mogućnosti

korišćenja sredstava, neizmirenih potraživanja ve-

ledrogerija, koja su prema Zakonu o preuzimanju

obaveza zdravstvenih ustanova pretvorena u javni

dug, zaključeno je na sednici te grupacije.

Smanjenje roka otplate javnog duga, raspolaganje

potraživanjima pretvorenih u javni dug, objavlji-

vanje pregleda portaživanja i izdavanje potvrda o

stanju duga, neki su od predloženih modela.

Članovi Grupacije veledrogerija iniciraće hitan sa-

stanak sa predstavnicima RFZO radi objašnjenja

Predlog Ministarstvu finansija za korišćenje sredstava veledrogerija pretvorenih u javni dug


postupka Centralizovane javne nabavke lekova za zdravstvene ustanove iz Plana mreže za 2014. godinu. Neophodno je, istaknuto je na sednici, da se održi konsultativni sastanak, pre objavljivanja javnog poziva za sprovođenje nabavke, na kojem bi se blagovremeno ukazalo na potencijalna pitanja i probleme i na taj način obezbedio kontinuitet u snabdevanju zdravstvenih ustanova i pacijenata i u narednoj godini.

Pravilima nabavke koje je Fond objavio u okviru svoje prezentacije Centralizovane javne nabavke, predviđeno je sprovođenje javne nabavke prime-nom Instituta okvirnog sporazuma kao fleksibilne metode nabavke, a koji se zaključuje sa više dobav-ljača, sa mogućnošću da zdravstvene ustanove ugo-vore zaključuju primenom „kaskadnog“ principa, koji podrazumeva da se prvo, sa zahtevom, obra-

ćaju dobavljaču sa najbolje ocenjenom ponudom.

Posebno se ističu problemi vezani za činjenice - da propisane količine neće biti i obavezujuće za zdravstvene ustanove da ih povuku, da ukoliko, prvi dobavljač ne može da ispuni svoju obavezu, onda takvu obavezu preuzima drugi dobavljač prema utvrđenom redosledu, dok je puna odgo-vornost za izvršenje posla isključivo i jedino na veledrogerijama.

Jedan od predloga na sednici, bila je i podrška Inicijativi za kandidaturu Beograda za domaćina 56. godišnje Skupštine Evropske asocijacije vele-drogerija (GIRP) 2015. godine. GIRP koja okuplja nacionalne asocijacije veledrogerija i pojedinač-ne veledrogerije unutar područja zemalja članica Evropske unije, prvi put, godišnju skupštinu odr-žala bi u zemlji koja nije članica EU.

Uspostavljanje čvršće saradnje14. oktobar 2013.

Potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Raša Ristivojević i direktor Saša Vlaisavljević bo-ravili su u radnoj poseti Novoj Varoši gde su sa predstavnicima opštine i privrednicima, razgova-rali o intenziviranju saradnje između PKS i te lo-kalne samouprave.

Okosnica rada PKS u narednom periodu biće us-postavljanje novog komorskog sistema sa ciljem da komora, u pravom smislu reči, postane spona i medijator između Vlade Srbije, institucija i pri-vrednika. Ideja je i da se PKS otvori prema privre-di, a ne da od nje bude otuđena, kao i da pokuša da integriše privredne subjekte, jer pad privrednih aktivnosti ne može da generiše napredak u druš-tvu – istakao je Ristivojević, i poručio predstavni-cima lokalne samouprave i privrednicima da su im vrata PKS širom otvorena.

Predsednik opštine Nova Varoš Dimitrije Pau-nović zahvalio je na poseti, i zatražio podršku PKS, kako lokalnim preduzetnicima, tako i u povezivanju sa nadležnim državnim organima i institucijama, koje često, kako je istakao, okre-ću leđa malim sredinama kakva je novovaroška.

Sastanku u Novoj Varoši su prisustvovali i pri-vrednici Vojko Purić, vlasnik lokalnog putar-skog preduzeća, Fiko Avdić, direktor i vlasnik firme za proizvodnju i prodaju konditorskih proizvoda, i Danko Pušičić, vlasnik više različi-tih porodičnih preduzeća. Privrednici su pred-stavnike PKS upoznali sa teškom privrednom situacijom u zlatarskom kraju, pogoršanom na-kon neuspelih privatizacija pre desetak godina, uglavnom iz stečaja.

Komora se otvara ka privrednim subjektima, u nameri da ih integriše i bude spona sa institucijama, istaknuto na sastanku predstavnika PKS sa novovaroškim privrednicima

82 avgust – oktobar 2013.

Bilateralni susreti srpskih i kineskih kompanija 14. oktobar 2013.

Privredna komora Srbije (PKS) i Privredna komo-ra Kine, uz podršku Trgovinsko-ekonomskog ode-ljenja Ambasade Kine u Beogradu, organizovale su bilateralne susrete srpskih i kineskih kompanija, u okviru posete državno-privredne delegacije Kine Srbiji.

Tokom bilateralnih susreta, oko pedeset srpskih privrednika razgovarali su o mogućnostima bu-duće saradnje sa članovima kineske privredne de-legacije. U kineskoj delegaciji su bili predstavnici 14 kompanija iz sektora trgovine, automobilske i hemijske industrije, obnovljivih izvora energije, metalske industrije, usluga i drugih oblasti.

Sekretar Odbora PKS za ekonomske odnose sa inostranstvom Dragana Muždalo ukazala je na

otvorenost srpske privrede za saradnju sa partne-rima iz Kine, koja ne treba da se ograničava samo na robnu razmenu, već da se usmerava prema vi-šim oblicima saradnje.

Kineska državno-privredna delegacija, čiji je dr-žavni deo predvodio zamenik ministra spoljnih po-slova Song Tao, u Srbiju je došla na poziv predsed-nika Srbije Tomislava Nikolića. Poziv je upućen na Poslovnom forumu Srbija-Kina, u kineskom gradu Handžou, tokom zvanične posete Kini kra-jem avgusta 2013.

Kineska državno-privredna delegacija, posle pose-te Srbiji, nastavlja put u Rumuniju, gde će prisu-stvovati Samitu 16 zemalja Centralne i Jugoistoč-ne Evrope i Kine.

Otvorenost srpske privrede za saradnju sa partnerima iz Kine, koja ne treba da se ograničava samo na robnu razmenu već usmerava i prema višim oblicima

Italijanski projekat za balkansku obnovljivu energiju

14. oktobar 2013.

Završna konferencija projekta „Tehnologije život-ne sredine i obnovljivi izvori energije na području Balkana” održana je uz učešće brojnih privred-

nika iz Italije, članova privredne delegacije koja boravi u dvodnevnoj poseti Srbiji. Namera itali-janske strane je da promoviše saradnju privred-

Italija namerava da sarađuje sa zemaljama Balkana na unapređenju zaštite životne sredine i obnovljivih izvora energije. U Srbiji najveći potencijal u biomasi


nih subjekata u oblasti zaštite životne sredine i obnovljivih izvora energije. Italijanski privrednici razgovarali su sa potencijalnim partnerima iz Sr-bije i drugih zemalja Balkana. Projekat, u okviru koga je realizovana međunarodna konferencija u Privrednoj komori Srbije, pokrenula je italijanska vlada na osnovu Zakona 84, sa željom da podsta-kne razmenu znanja, džoint venčera, investicije i druge oblike poslovne saradnje kompanija u Ita-liji sa kompanijama u Makedoniji, Bosni i Herce-govini, Crnoj Gori i Srbiji.

Italija je jedan od prva tri spoljnotrgovinska partnera Srbije u proteklih 20 godina, a 2013. zauzima ubedljivo prvo mesto, naglasio je pot-predsednik PKS Raša Ristivojević, otvarajući konferenciju. Ukazujući na obim razmene veće od tri milijarde dolara i veliku pokrivenost uvoza izvozom, Ristivojević je naveo da su poljoprivre-da, drvna, tekstilna, i naravno, automobilska in-dustrija sektori perspektivni za saradnju. U Srbiji već posluje više od 600 italijanskih firmi, rekao je potpredsednik PKS i ukazao da je čak i usko grlo u domenu banaka i osiguranja sada rešeno, ali je ostao problem saobraćaja. Kako su na koridorima 10 i 11 i svim drugim putnim pravcima radovi u toku, Ristivojević je izrazio uverenje da će uskoro Italija preko Slovenije, Hrvatske i Srbije da se po-veže sa Turskom. Iz Turske, rekao je Ristivojević, polazi dnevno 3.000 kamiona prema Evropi i mi bismo voleli da oni idu kroz Srbiju. Potpredsed-nik PKS govorio je i o pogodnostima poslovanja u slobodnim zonama u Srbiji, u kojima stranim investitorima pogodnosti pruža i država i lokal-ne samouprave, podsetivši da u njima već posluje mnogo italijanskih firmi.

Ukazujući na značaj sektora energetike za Italiju i celu Evropsku uniju, predstavnica italijanskog ministarstva privrede Ticijana Vekio, govorila je o Zakonu 84, koji je pravni okvir za pomoć ovom regionu od 2001. Kroz taj zakon u slobodnim zo-nama u Srbiji pomognuta su dva projekta, u zoni

Kruševac i rečnoj luci Novi Sad. Cilj Zakona 84 je da podrži stabilnost i rekonstrukciju zemalja Balkana do njihovog prijema u EU, rekla je Ve-kio i izrazila uverenje da će Srbija pregovore o članstvu početi u januaru 2014. Ona je takođe podsetila i na velike italijanske investicije u ener-getskom sektoru Srbije, među kojima su 2011. re-konstrukcija Kolubare B, ili zajedničko ulaganje EPS i „Seći Energija“ u hidroelektrane. Na osnovu direktive 8 Evropske unije, urađen je i zajednički projekat sa Crnom Gorom, a ovogodišnje aktivno-sti usmerene su prvenstveno na obnovljive izvore energije, rekla je Vekio.

Predstavnica Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Tanja Stojanović, govorila je o zakonskoj regulativi Srbije u oblasti obnovlji-vih izvora energije, podsetivši da je u toku javna rasprava o novoj Strategiji razvoja energetike do 2025. Nacionalnim akcionim planom predviđeno je dostizanje učešća obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji od 27 odsto, što je ostvarlji-vo jer su potencijali 5,6 miliona tona ekvivalentne nafte, od čega se koristi samo 35 odsto, rekla je Tanja Stojanović i dodala da se najveći potencijal Srbije nalazi u biomasi i hidroenergiji.

Na međunarodnoj konferenciji učestvovali su brojni privrednici i predstavnici institucija koje su organizovale skup, među kojima su Metropo-li (specijalizovana agencija Trgovinske komore Firence), agencije Aries (Trgovinska komora iz Trsta) i Promos (Trgovinska komora iz Milana), Regionalna razvojna agencija za regiju Central-na BiH – REZ, Regionalna razvojna agencija za severoistočnu BiH – NERDA, Privredna komora Crne Gore i Privredna komora Makedonije. Ta-kođe, učestvovali su predstavnici Netvork Global (Konzorcijum italijanskih trgovinskih komora) i Italijanskog instituta za spoljnu trgovinu ICE, organizatora posete italijanskih privrednika Beo-gradu. Drugog dana posete, italijanska delegacija obići će veći broj srpskih kompanija.

Obuka medijatora u PKS 15. oktobar 2013.

Pripremajući se za novi Zakon o posredovanju i za pružanje usluge posredovanja svojim članovi-ma, Privredna komora Srbije (PKS) organizovala je osnovnu petodnevnu obuku za medijatore. Cilj obuke je sticanje znanja i veština neophodnih za obavljanje poslova posredovanja u rešavanju pri-vrednih i drugih sporova kao i unapređenje vešti-na upravljanja i rukovođenja, prevencije i rešava-nja sukoba u svakodnevnom radu. PKS je obuku organizovala u saradnji sa organizacijom Partneri Srbija.

Obuka je, u skladu sa odredbama Pravilnika o programu obuke za posrednike, obuhvatila teme: pojam i vrste tehnika alternativnog rešavanja sporova, pravni okvir za primenu medijacije, ra-zumevanje konflikta, pristup konfliktu i njegova

analiza, veštine komunikacije, pojam, načela i stilovi medijacije, faze medijacije. Razmatrani su i uloga i postupanje medijatora, saradnja sa advo-katima i punomoćnicima, veštine pregovaranja, prevazilaženje blokada, zaključenje sporazuma, primeri dobre prakse medijatora iz SAD i EU, standardi ponašanja medijatora, etička pitanja u medijaciji, kao i vežbe i simulacije.

Obuku su pohađala 22 učesnika sa Pravnog i Eko-nomskog fakulteta, iz Unije poslodavaca, Skup-štine grada Beograda, Pravobranilaštva, banaka, konsultantskih kompanija, advokatskih kancela-rija i iz privrednih komora.

PKS će nastaviti sa organizovanjem osnovne obu-ke za medijatore, ali i specijalizovanih obuka za pojedine privredne oblasti.

Prva grupa polaznika uspešno završila osnovnu petodnevnu obuku za medijatore

Redizajniran logotip PKS 15. oktobar 2013.

Privredna komora Srbije (PKS) dobila je redi-

zajnirani logotip koji će pojačati njenu vidljivost

kao nacionalnog lidera u promovisanju i zaštiti

interesa srpske privrede. Logotip će se i ubuduće

upotrebljavati na svim zvaničnim dokumentima, dopisima i drugim oblicima komunikacije.

PKS je prateći redefinisanu viziju, misiju i vred-nosti, pojačala svoje aktivnosti u zemlji i ino-

Znak PKS, osvežen bojama nacionalne zastave sa novim elementom – godinom osnivanja komorskog sistema, doprineće prepoznatljivosti vek i po stare nacionalne asocijacije privrede u zemlji i inostranstvu

84 avgust – oktobar 2013.


stranstvu što je nametnulo potrebu redizajnira-nja logotipa institucije. Osnovne smernice u tom pravcu bile su nadogradnja i osavremenjavanje postojećeg znaka i logotipa. U grafičko- likovnom smislu redizajn na predloženi način omogućava vidljiviju formu, naročito na aplikacijama u elek-tronskim medijima. Novi logotip je moderniji, atraktivniji i uočljiviji i doprineće učvršćivanju i prepoznatljivosti institucije PKS u zemlji i ino-stranstvu.

Novi – redizajnirani logotip, za razliku od dosa-dašnjeg je dvobojan – tri stilizovana ocila su u plavoj boji, a četvrto u crvenoj boji. Novi element u znaku PKS je godina osnivanja komorskog si-

stema u Srbiji. Dodavanjem crvene boje prate se vizuelne karakteristike nacionalnih i državnih simbola, uz istovremeno zadržavanje prepoznat-ljivog vizuelnog identiteta brenda PKS. Unoše-njem godine osnivanja komorskog sistema Srbije u logotip PKS, ukazuje se na vek i po dugu tradi-ciju nacionalne privredne asocijacije Srbije.

Redizajn je uradio autor do sada primenjivanog logotipa Zoran Boldorac, dizajner Centra za mar-keting informisanje i promocije.

Umesto fonta Warnock PKS, za ispis Privred-na komora na redizajniranom logotipu koristi se font Resavsa BG autora profesorke Olivera Stojadinović.

Zaštita od požara 15. oktobar 2013.

Peto Međunarodno savetovanje u oblasti zaštite od požara, u organizaciji Društva inženjera i teh-ničara za upravljane rizicima (DITUR) otvorio je Slobodan Samardžić, potpredsednik PKS u Centru „Sava“ u Beogradu. U ime organizatora, učesnike je pozdravio Milovan Vidaković, jedan od naših vo-dećih eksperata za zaštitu od požara i predsednik DITUR-a, ukazujući da na savetovanju učestvuje deset eksperata iz inostranstva, kao i mnogobrojni stručnjaci iz zemlje.

Đorđe Babić iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, ukazao je na neminovnost donoše-nja novih zakonskih i podzakonskih akta za zaštitu od požara, koji treba da budu usklađeni sa direkti-vama Evropske unije.

Potpredsednik Privredne komore Srbije dr Slobo-dan Samardžić, podsetio je na najtežu rudarsku nesreću 1913. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu, u rudniku uglja u Velsu, kada je od eksplozije ugljene prašine poginulo 493 rudara. Ovo podsećanje uka-zuje na to koliko je svet u kojem živimo nesiguran

i koliko je neophodno stalno unapređivati znanja, kako bismo smanjili rizike, ako ih već u potpunosti ne možemo izbeći, rekao je potpredsednik.

Sektor osiguranja u 2012. godini, „prikupio“ je 540 miliona evra premije i isplatio oko 220 mili-ona evra šteta, što su poznati podaci. Ono što se manje pominje, a veoma je značajno, jeste da je sektor osiguranja u Srbiji u 2012. godini prikupio i izdvojio 6,88 miliona evra za preventivu, ukazao je Samardžić.

Da bi taj novac bio potrošen racionalno, važno je obezbediti da znanje koje imate bude prepoznato i iskorišćeno na najbolji mogući način. Zajednički cilj, koji imamo, je da društvo za osiguranje bude manje izloženo preuzetim rizicima, rekao je Sa-mardžić obraćajući se učesnicima skupa.

Dr Slobodan Samardžić ukazao je i na aktuelno stanje na srpskom tržištu osiguranja, pre svega, u kontekstu procesa usklađivanja domaćeg propisa sa propisom Evropske unije. Privredna komora Srbije aktivno priprema privredu za preuzimanje

Preporuka je da se stvore uslovi za organizovano korišćenje sredstava preventive, koja se prikupljaju u društvima za osiguranje i da se ona koriste sa strateškim pristupom


obaveza koje će proisteći iz članstva u EU. Samar-džić je ocenio i da Srbija ne koristi dovoljno mo-gućnosti Sporazuma CEFTA 2006, koji predstavlja neku vrstu predvorja EU.

Zahvaljujući inicijativi Privredne komore Srbije, na polju unapređenja prakse saosiguranja u okvi-ru osiguranja, već je došlo do značajnog napret-ka - usvojeni su zaključci Vlade Republike Srbije i Republike Srpske o pristupanju saosiguranju. Naime, PKS je predložila izmenu Zakona o osigu-ranju, kako bi poslove osiguranja moglo obavljati i fizičko lice u svojstvu zavisnog zastupnika, odno-sno, kao sporednu delatnost.

Novi zastupnici bi uvećali lična primanja, dok bi se osiguravači približili osiguranicima na širokom prostoru, prodajući različite vrste osiguranja i sni-žavajući troškove pribave. Istovremeno, predložili smo i izmene Zakona u osiguranju u smislu da se omogući da višak kapitala društva za osiguranje mogu ulagati kod osiguranika, čime bi privreda imala veća obrtna sredstva, a i razvila bi se konku-rencija među društvima za osiguranje.

Potpredsednik PKS naveo je da je Privredna ko-mora Srbije prva predložila finansiranje sistema video nadzora na putevima Republike Srbije, kroz izdvajanje dela sredstava preventive iz premije

autooodgovornosti. Prema njegovim rečima, ne treba se zaustaviti na tome, već je potrebno iskori-stiti ovakve stručne skupove, na kojima se rađaju i nove ideje, čijim bi se sprovođenjem sprečilo na-stajanje štetnih događaja.

Osim toga, tu je i inicijativa PKS da se ukine vre-mensko ograničenje izdvajanja dela sredstava za preventivu premije autoodgovornosti za finansi-ranje video nadzora – predlog je da to bude traj-na kategorija. Jedna od inicijativa koju je dala Komora, bilo je postojanje zakonske mogućnosti da privreda u Srbiji formira društva za uzajamno osiguranje. Udeo uzajamnog osiguranja u ukupnoj premiji osiguranja u Evropi kreće se do 28,1%, u Engleskoj 8,2%, Francuskoj 39,9%, Nemačkoj 45,4%, SAD 34%, Kanadi 19,5%. Formiranje ova-kvog društva, punu afirmaciju imalo bi saosigura-nje, naravno mereno merom reprociteta i merom kvaliteta.

Preporuka je da se stvore uslovi za bar manji deo, za organizovano korišćenje sredstava, preventive, koja se prikupljaju u društvima za osiguranje, to jest, da se ne koriste pojedinačno, od slučaja do slučaja, već sa strateškim pristupom, rekao je Sa-mardžić i u ime Privredne komore Srbije poželeo uspešan rad učesnicima.

Sistemska borba protiv ,,rada na crno“ 15. oktobar 2013.

Efikasnija borba protiv sive ekonomije i „rada na

crno“ bila je tema Okruglog stola – „Koraci ka suz-

bijanju neformalnog rada i sive ekonomije“ koji

su organizovali Centar za demokratiju i Privredna

komora Srbije (PKS). Govorilo se između ostalog o

potrebama za izmenama, dopunama i usklađiva-

njem zakonskog okvira, koordinaciji i osnaživanju

nadzora, fleksibilnim oblicima rada i zapošljava-

nja, podizanja svesti o štetnosti ovih pojava kako

za pojedinca, tako i za preduzeće i državu. U Srbiji

„na crno“ radi između 500.000 i 700.000 radnika,

a njihove zarade su upola manje u odnosu na for-

Za smanjivanje sive ekonomije i ,,rada na crno“ potreban je sveobuhvatan program i izrada poreske reforme koja je primerena ekonomskoj snazi zemlje i njenih poreskih obveznika


malno zaposlene, obznanili su učesnici okruglog stola.

Moderator skupa, potpredsednica Privredne ko-more Srbije Vidosava Džagić, na otvaranju okru-glog stola, posebno je naglasila da je suzbijanju nelegalnog rada i sive ekonomije izazovna tema. Ona je dodala da jedna od mera za suzbijanje sive ekonomije i „rada na crno“ mora da bude izrada sveobuhvatne poreske reforme, koja će biti pri-merena ekonomskoj snazi zemlje i njenih pore-skih obveznika. Potpredsednica PKS je istakla da se rešenje problema nalazi i u podizanju svesti i preventivi. Izmene i dopune Zakona o radu mora-ju da prođu i javnu raspravu, pre nego što stignu u Skupštinu Srbije. Dakle, po njenim rečima, za smanjivanje sive ekonomije i ,,rada na crno’’ po-treban je sveobuhvatan program.

Koordinatorka projekta u Centru za demokrati-ju, Bojana Ružić, je naglasila da se ova ustanova 2005. godine opredelila da se između ostalog, bavi i problemima radnika. Po njenim rečima, podiza-nje svesti je najbolji put za rešavanje ove pojave. Pravnica i savetnica Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović je ukaza-la da od sive ekonomije, gube radnici, država i celo društvo. Ona je naglasila da se u rešavanju ovog problema, mnogo očekuje u budućim izmenama i dopunama Zakona o radu. Da bi u ovom poslu bilo više uspeha potrebno je pojačati snagu inspektora i uspostaviti efikasniju kaznenu politiku.

Direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu u Ministarstvu rada, Vera Božić Trefalt, oce-nila je da po pitanju nadzora treba imati u vidu da kod nas inspektori moraju da poznaju mnogo više propisa, jer rade na mnogo različitih sluča-jeva, što u razvijenim zemljama nije slučaj. Često se postavlja pitanje da li je njihov broj dovoljan, istakla je ona i ocenila da bi broj inspektora rada

bio dovoljan ukoliko bi se oni obučavali samo za određene oblasti nad kojima obavljaju nadzor. Božić Trefalt je podsetila da postoje inicijative za formiranje generalnog inspektorata, koji bi bio zadužen za organizaciju svih inspekcijskih službi. Da li će se kod nas formirati inspektorat još nije odlučeno, ali bi trebalo imati na umu loša iskustva nekih zemalja u okruženju u kojima je slična vrsta institucije uvedena, rekla je ona. Inspektor rada Jasmina Vukotić, koja je i predstavnik sindikata zaposlenih u lokalnoj upravi i samoupravi, navela je da rad na crno jeste važan problem ali on vrlo često odgovara i poslodavcima i zaposlenima. Ona je navela primer da penzioneru koji ima penziju 16.000 dinara to nije dovoljno za život, pa će sam tražiti da radi na crno kako bi dopunio svoj kućni budžet. Vukotić je istakla da u državi nisu urađe-ni adekvatni mehanizmi zaštite, a računati samo na svest društva ili pojedinca ne mogu ni mnogo razvijenije zemlje od naše. U svakom domenu, pa i u ovom, kako je navela, kazna mora da bude adekvatna i naplativa, inače nema nikakvog efek-ta, kao što i zakoni moraju da budu primenjivi i u skladu sa životom kako bi imali efekta. Učestvuju-ći u raspravi generalni sekretar Unije poslodavaca Dušan Korunovski je naglasio da su pravi porezi oni koji su realni, naplativi i održivi. Narodni po-slanik Ljiljana Lučić, je dodala da je Srbija zemlja koja se nalazi u trannziciji, a da je rad na crno prisutan i u drugim zemljama, a da nas pored ove očekuje i niz drugih reformi.

Zarade zaposlenih bez ugovora su za 51 odsto ma-nje u odnosu na formalno zaposlene. Na crno rade mladi, nekvalifikovani radnici, nezaposleni iznad 40 godian starosti, primaoci socijalne pomoći… Za poslodavce angažovanje radnika bez ugovora je sredstvo za smanjenje troškova rada, povećanje konkurentnosti na tržištu i olakšano upravljanje ljudskim resursima, čulo se za okruglim stolom.


Dan belog štapa 15. oktobar 2013.

Međunarodni dan slepih i slabovidih osoba – Dan belog štapa 2013. prigodnom manifestacijom obe-ležen je u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Vaš rad i borba treba da budu primer za sve nas, rekao je predsednik PKS Željko Sertić, obraćajući se deci. Pokušaćemo da vam pomognemo gde god budemo mogli, poručio je Sertić.

Glavni scenario u PKS bio je muzički program hora i orkestra škole za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović” iz Zemuna. Dvanaestoro slepe i slabovide dece besprekorno su izveli četiri zahtevne muzičke numere. Na sceni im se pridru-žio i Branko Kockica, sa kojim su zajedno otpevali pesmu “U svetu postoji jedno carstvo”.

Deci iz škole „Veljko Ramadanović” podeljeni su prigodni pokloni, a predsednik PKS uručio je po-klon - donaciju školi za potrebe muzičke kulture.

„Ova manifestacija je prva u nizu koju obeležava-mo na ovako svečan način, ali zahvaljujući ljudima

dobre volje, neće sigurno biti i poslednja. Svake godine u Srbiji se rađa oko pedesetoro slepe dece. Ta mala bića žele da budu deo ovog savremenog sveta. Žele da osete prijateljsku ruku druge dece koja imaju nešto što slepa deca neće nikada moći imati. Imaju vid“, rekla je predsednik regionalnog centra „Kuća svetlosti“ Zorica Savković.

Naša misija je da ovoj deci učinimo takav život ugodnijim i lepšim, da našu Srbiju učinimo me-stom u kome će uvek biti prostora i za te male, tihe ljude koji postoje svuda oko nas, ali koje mi ne vidimo, iako nismo slepi. Cilj je da se slepa i slabo-vida deca obrazuju i pripreme za koliko, toliko sa-mostalan život i privređivanje, da budu punoprav-ni članovi ovog društva, a ne socijalna kategorija, naglasila je Savković.

Međunarodni „Dan belog štapa“ ustanovljen je 15. oktobra 1964. godine rezolucijom američkog kon-gresa. Pokretači te inicijative imali su jasnu viziju : „Mi ne tražimo sažaljenje, već jednakost i pošto-

U Privrednoj komori Srbije obeležen međunarodni dan slepih i slabovidih osoba – Dan belog štapa 2013. Učesnici programa deca iz škole za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović” iz Zemuna


Biciklizam i turizam 16. oktobar 2013.

Dunavska strategija predstavlja najveći evropski razvojni projekat. Nju je stvorilo 14 podunavskih zemalja i sve u njoj imaju jedinstven cilj, a to je opšti napredak i razvoj. Ona još nije dostigla svoj vrhunac, a početak njene implementacije očekuje se 2014. godine. Privredna komora Srbije (PKS) je institucionalno prepoznala tu strategiju i dala joj punu podršku. Dunavska strategija je prepoznata kao velika razvojna šansa Srbije. Svi projekti koji se stvaraju u okviru ove strategije su za dobrobit određenog regiona. Ovo je između ostalog rekao Zoran Novaković, koordinator Kancelarije Dunav-ske strategije pri PKS, govoreći na skupu Dunavski biciklizam – uspostavljanje regionalne biciklistič-ke rute Srem. Skup u PKS je organizovala Srem-ska privredna komora u saradnji sa partnerima - Regionalnom razvojnom agencijom Srem, Na-cionalnim parkom Fruška Gora, gradom Sremska Mitrovica i opštinom Šid, kao uvodnu konferenci-ju projekta „Dunavski biciklizam – uspostavljanje regionalne biciklističke rute“. Projekat se realizuje u sklopu Grant šeme Socio-ekonomskog razvoja dunavskog regiona u Srbiji, a finansiraju ga EU i Austrijska razvojna agencija.

Govoreći o biciklizmu Srbije i njegovom značaju za privredni razvoj zemlje, Zoran Novaković je nagla-sio da u zemlji ukupno imamo 668 kilometara ak-tivnih i 370 kilometara alternativnih biciklističkih staza. Biciklizam je zančajna delatnost za privredni razvoj, jer jedan biciklista, nedeljno troši na područ-ju gde se nađe čak oko 400 evra. To nam je i ciljna grupa za razvoj turizma, izgradnju infrastrukture, razvoj privrede u celini. Novaković je još dodao da u zemlji imako oko 600 kilometara obeleženih bici-klističkih staza, 460 raskrsnica, 950 putokaza.

Predsednik Regionalne privredne komore Srem u Sremskoj Mitrovici, Milan Božić rekao je da je ovo samo inicijalna kapisla za razvoj regionalnog turiz-ma. Direktor Regionalne razvojne agencije Srem, Milan Mirić govorio je o privrednim potencijali-ma Dunava, koji kroz Srbiju protiče dužinom od 588 kilometara. Kada je reč o Dunavskoj strategiji, ona ima tri stuba i rađena je po uzoru na Baltičku strategiju. Projekt menadžer Regionalne razvojne agencije Srem Sanja Stupar je istakla da oko 104 kilometra biciklisčke rute ide kroz Frušku goru. Po njenim rečima, za ovaj projekat utrošiće se oko 138.000 evra. To je šansa i za razvoj regiona.

Dunavska strategija je prepoznata kao velika razvojna šansa Srbije, a PKS joj daje punu podršku

vanje prava koja Ustav garantuje svima.” Od tada, Beli štap je simbol nastojanja slepih ljudi da se sa-mostalno kreću i dostignu što veću samostalnost u obrazovanju, radu i svakodnevnom životu.

Škola “Veljko Ramadanović” u Zemunu je insti-tucija koja slepoj i slabovidoj deci iz cele Srbije pruža mogućnost da se razviju u radno sposobne i samostalne osobe. Rad škole se zasniva na redov-nom nastavnom planu i programu koji je prilago-đen deci oštećenog vida i obuhvata: predškolsko

i pripremno predškolsko vaspitanje i obrazovanje,

osnovno obrazovanje i vaspitanje i srednje obrazo-

vanje i vaspitanje.

Škola se bavi i ranom intervencijom, kućnom

nastavom, obrazovanjem odraslih, a postoji mo-

gućnost vanrednog obrazovanja, prekvalifikacije

i dokvalifikacije. Škola ima oko 150 učenika koji

su obuhvaćeni savremenim vaspitno-obrazovnim

radom po najmodernijim svetskim standardima.


Podrška Teslinom delu 16. oktobar 2013.

U Privrednoj komori Srbije (PKS) uručene su za-hvalnice u znak podrške organizaciji Tesla festi-vala. Predsednik PKS Željko Sertić primio je pri-znanje u ime najveće i najstarije asocijacije srpske privrede, istakavši da će komora uvek podržati takve manifestacije. Tesla festival treba svake go-dine da bude sve bolji i perspektivniji i da postane tradicija, rekao je Sertić. Predsednik PKS je uka-zao na veliki potencijal mladih, obrazovanih ljudi iz dijaspore koji su učestvovali na tom skupu, ista-kavši da oni svojim znanjem mogu mnogo pomoći Srbiji.

PKS je podržala organizaciju i pomogla pri animi-ranju učesnika na forumu „Nikola Tesla i energe-tika“ koji je održan u okviru Tesla festivala. Za-

hvalnice za učešće na tom forumu dobili su i Petar Škundrić, specijalni savetnik predsednika Vlade Srbije, Milun Babić, profesor na Mašinskom fa-kultetu u Kragujevcu, Miroslav Benešek, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu, Milić Stojić, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Multimedijalni događaj „Nikola Tesla – secret connection summit”, odnosno, Tesla festival, odr-žan je od 12. do 15. septembta 2013. na Fruškoj gori, na Iriškom vencu. Festival je svoje ishodište pronašao u višeslojnosti i kompleksnosti samog Teslinog života, rada i dela. Događaj je okupio institucije, organizacije, kompanije i pojednice iz Srbije, regiona i sveta, posvećene delu i ličnosti Nikole Tesle.

U PKS uručene zahvalnice u znak podrške organizaciji manifestacije posvećene slavnom naučniku

Potreban dobar privredni ambijent za razvoj trgovine

16. oktobar 2013.

Predsednik Privredne komore Srbije Željko Ser-tić na sednici Odbora Udruženja za trgovinu PKS izjavio je da je za dobre uslove poslovanja

i kvalitetan rad važan zakonodavni okvir. Kako je ocenio, različita ministarstva donose propise koji su neusaglašeni, a veliki problem je i šuma

Regulativa o zaštiti konkurencije ne dozvoljava dogovor konkurenata na tržištu, potpisivanje takozvanih restriktivnih sporazuma, zloupotrebu dominantnog položaja i kontrolu koncentracije


pravilnika i podzakonskih akta. Sertić je rekao da su zakoni korektni, ali da je njihovo sprovo-đenje problem. Predsednik PKS Željko Sertić po-zvao je članove Udruženja za trgovinu, najvećeg i najbrojnijeg od svih udruženja PKS, da posta-ve pred nacionalnu asocijaciju privrede zadatke koje će za njih rešavati. „Važno nam je da imamo dobre informacije, da bismo, kao dosledni repre-zenti interesa privrede, znali šta treba da učini-mo“, poručio je Sertić.

Potpredsednik PKS Zdravko Jelušić rekao je da trgovina treba da se podstakne kao grana i da je neophodno poboljšati privredni ambijent, kon-kurentnost kompanija koje nastupaju sa dobrim namerama na tržištu. U Srbiji oko 36 odsto svih preduzeća posluje u oblasti trgovine, oko 19 od-sto zaposlenih je u trgovini i 38 odsto prometa se pravi u tom sektoru, naveo je potpredsednik Jelušić. Potpredsednik PKS pozvao je da se ubu-duće problemi na sednicama odbora sistemski definišu, a ne kao pojedinačni problemi, jer će to biti bolji i lakši način da se predstave organima vlasti i za njih pronađu rešenja.

Državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unu-trašnje trgovine i telekomunikacija Dragovan Milićević ocenio je da je stanje u sektoru trgovi-ne teško i da ta grana privrede od 2011. godine beleži gubitke, kao i čitava privreda. Poseban problem predstavlja siva ekonomija, koja je da-nas, kako je istakao Milićević, i ekonomski i po-litički problem.

Sekretar Udruženja za trgovinu PKS Gordana Hašimbegović predstavila je aktuelnu situaciju u oblasti trgovine i iznela predlog da Međuresorna radna grupa za sivu ekonomiju, koju je osnovao Odbor Udruženja za trgovinu, dobije veća ovla-šćenja i počne da radi kao deo Privredne komore Srbije, jer je siva ekonomija problem koji je pri-sutan u svim granama privrede.

Pomoćnica ministra spoljne i unutrašnje trgo-vine Bojana Todorović, na sednici Odbora za trgovinu u Privrednoj komori Srbije, istakla je da je pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj or-ganizaciji (STO) u završnoj fazi pregovora i da je Srbija gotovo u potpunosti svoj sistem spolj-ne trgovine prilagodila važećim pravilima STO. Ostalo je da se izmene zakonska rešenja u vezi sa GMO i da se promeni jedan član u zakonima o akcizama i autorskom pravu, dodala je Todo-rović, ocenivši da bi članstvo u toj organizaciji poslalo bi pozitivan signal investitorima i garan-tovalo stabilnost ulaganja. Todorović je navela

da od zemalja bivše Jugoslavije, jedino još Srbija i Bosna i Hercegovina nisu postale članice STO.

STO ne priznaje zabranu uvoza ili izvoza bilo kog proizvoda, odnosno zakon može da propi-suje složenu proceduru uvoza, kojim se uvoz praktično onemogućava, ali nije dozvoljeno da u zakonu izričito piše da je uvoz zabranjen. Todo-rović je navela da je u tom smislu sporno pitanje i GMO. U Srbiji je na snazi zabrana uzgajanja i prodaja GMO, što uključuje genetski modifiko-vanu soju, kukuruz i niz drugih prehrambenih proizvoda.

Todorović je rekla da je još ostalo da se prego-vara sa Ukrajinom i Brazilom. Sa SAD su na bi-lateralnom nivou pregovori završeni što se tiče usluga, a ostalo je da se pregovara o robnoj raz-meni. „Pregovori o pristupu STO nisu pregovori o pravilima, jer su ona već doneta i mi ih može-mo prihvatiti ili ne”, objasnila je Todorović, do-dajući da nema posebnih pravila za Srbiju, već pravila važe za sve članice.

Osim Belorusije, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nije član STO. Srbija treba da što pre izme-ni zakone o genetski modifikovanim organima (GMO) kako bi mogla da pristupi Svetskoj trgo-vinskoj organizaciji, kaže se u godišnjem izve-štaju Evropske komisije koji je u okviru paketa o proširenju danas predstavljen u Briselu. “Zako-ne o GMO treba što pre uskladiti sa regulativom EU”, stoji u godišnjem izveštaju o napretku Sr-bije, uz napomenu da je to neophodan uslov za stupanje u STO.

Član Saveta Komisije za zaštitu konkurenci-je prof. dr Sanja Danković Stepanović ukazala je na pravila zaštite konkurencije, posebno u oblasti restriktivnih sporazuma, koje preduzeća mogu sklapati pod krovom poslovnih udruženja. U Srbiji, pravima konkurencije bavi se Komisija za zaštitu konkurencije, čiji je osnovni zadatak preventivno delovanje, ali u slučaju povrede pra-va konkurencije, izriče i mere i sankcije. Prema njenim rečima, postoji nekoliko oblika kršenja zaštite prava konkurencije – dogovor konkure-nata na tržištu, odnosno, potpisivanje takozva-nih restriktivnih sporazuma, zloupotreba do-minantnog položaja i kontrola koncentracije, navela je Stepanović, podsećajući na zakonsku regulativu u ovoj oblasti - Zakon o zaštiti kon-kurencije i Uputstvo o primeni pravila o zaštiti konkurencije za udruženja. Stepanović je ukaza-la na problem otkrivanja restriktivnih sporazu-ma, jer se najčešće postižu u usmenoj formi, ali


Predsednik PKS Željko Sertić – član Borda direktora Evrokomore

17. oktobar 2013.

Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić izabran je za člana Borda direktora Evrokomo-re (Eurochambres) iz redova zemalja van EU, na 114. redovnom zasedanju generalne skupštine te asocijacije, održane u Istanbulu. Izbor u najviše rukovodstvo Evrokomore predstavlja priznanje intenzivnoj međunarodnoj aktivnosti predsednika Sertića na promociji srpske privrede u svetu. Ovu odgovornu dužnost preuzima 1. januara 2014, sa mandatom od godinu dana. Predsedniku PKS Ser-tiću na izboru za člana Borda čestitao je i novoiza-brani predsednik Evrokomore Ričard Veber.

- Srbiju naredne godine očekuju veliki izazovi na ekonomskom planu i krupni koraci u procesu pri-druživanja Evropskoj uniji. Uveren sam da će mi, kao predsedniku PKS, pozicija u Bordu direktora Evrokomore omogućiti da dodatno doprinesem

boljem pozicioniranju i promociji potencijala naše države i privrede, izjavio je Sertić u Istanbulu.

Privredna komora Srbije je, kao i ostale komore iz grupe zemalja koje nisu članice EU, pridruže-ni član Evrokomore, sa pravom da glasa i punim pravom da učestvuje u radu svih tela i organa ove vodeće evropske privredne asocijacije sa sedištem u Briselu. PKS u saradnji sa rukovodstvom Evro-komore učestvuje u rešavanju svih pitanja od za-jedničkog i globalnog interesa na polju privredne saradnje, investicija i multilateralnih ekonom-skih inicijativa.

Delegacija Privredne komore Srbije, koju predvo-di Sertić, učestvuje na zasedanju generalne skup-štine Evrokomore kojoj prisustvuju predstavnici 49 zemalja, kao i na vodećem ekonomskom foru-mu u Istanbulu.

Izbor u najviše rukovodstvo Evrokomore predstavlja priznanje intenzivnoj međunarodnoj aktivnosti predsednika Sertića na promociji srpske privrede u svetu

i na oblike ponašanja, koji se smatraju kršenjem prava konkurencije, kao što je cenovno uskla-đivanje dva ili više subjekata, iako možda i nije bilo nikakvog dogovora.

Međunarodni ekspert u oblasti zaštite prava konkurencije Andrej Plahutnik ukazao je na konkretne situacije, koje se smatraju povredom prava konkurencije. Ograničavanje konkuren-cije putem tajnih dogovora, naročito o cenama i podeli tržišta, česta su prekoračenja u gotovo svim privrednim sistemima. Međutim, nisu svi sporazumi koji na prvi pogled mogu ograničava-ti konkurenciju, zabranjeni. Ugovori kod kojih su pozitivni efekti veći od negativnih, mogu pod određenim uslovima biti dozvoljeni.

Najokoreliji način kršenja prava konkurentnosti jeste takozvani „bid rigging“, u koje spadaju do-govor o cenama ili elementima za cene, dogovor o kupcima, dobavljačima, ili o podeli nabavki, dogovor o odšteti za predaju nekonkurentne po-nude, kao i unapred dogovorene nekonkurentne ponude i usaglašena previsoka ponuda.

Na sednici Odbora Udruženja za trgovinu PKS, koju je vodio predsednik Odbora Radoslav Vese-linović, predstavljena je inicijativa RPK Valjevo da se iskoriste napušteni privredni objekti i se-oska domaćinstva u ruralnom području gradova i lokalnih samouprava za otvaranje trgovina, ra-zvoj ruralnog turizma i oživljavanje sela.


Rešenje za probleme u naplati računa 17. oktobar 2013.

Privredna komora Srbije obratila se Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija sa inicijativom da se nađe rešenje koje ne bi spreča-valo komunalna preduzeća da samostalno uručuju račune korisnicima svojih usluga.

Polazeći od činjenice da se komunalna preduzeća u svom poslovanju suočavaju sa izuzetno niskim stepenom naplate svojih potraživanja građanima je omogućeno da plaćanje komunalnih usluga iz-vrše bilo direktno na blagajni preduzeća, bilo pre-ko banke ili pošte, preko platnih kartica ili preko porto blagajne prilikom uručenja računa od strane ovlašćenog inkasanta.

Nalazima inspekcije posle kontrole izvršene u jed-nom broju komunalnih preduzeća, osporena je ta-kva mogućnost sa argumentacijom koja se oslanja

na Zakon o poštanskim uslugama (član 19), zato što ti računi u smislu ovog Zakona imaju karakter poštanske pošiljke i kao takvi moraju se uručivati samo preko pošte.

,,Mogućnost da komunalna preduzeća sama uru-čuju račune je izuzetno važna za komunalna pre-duzeća, jer ona prilikom uručivanja računa istovre-meno ažuriraju i kontrolišu podatke o korisnicima usluga, smanjujući na taj način broj nepotrebnih reklamacija, a korisnici usluga tom prilikom mogu dati inkasantima svoje primedbe vezane za kvali-tet, kvantitet, način pružanja usluge (očivatanje vodomera, raspored i stanje sudova za odlaganje smeća...)’’, kaže se u inicijativi za predlog izme-na i dopuna Zakona koji je upućen Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija iz Privredne komore Srbije.

Mogućnost da komunalna preduzeća sama uručuju račune je izuzetno važna za njih, jer ona tom prilikom obavljaju ujedno i direktnu naplatu od jednog broja korisnika, čime se ublažava najveći problem – nizak stepen naplate

Srpsko-hrvatski poslovni forum 17. oktobar 2013.

Potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Raša Ristivojević otvorio je Srpsko-hrvatski po-slovni forum i istakao da je Hrvatska značajan

politički i ekonomski partner Srbiji, kako na bilateralnom, tako i na regionalnom planu, da privredna saradnja ide uzlaznom putanjom ali

Poziv kompanijama iz Srbije da investiraju u Hrvatskoj. Potencijal za saradnju u turizmu, energetici, IT, građevinarstvu i zajedničkom nastupu na trećim tržištima


može da se unapredi u brojnim oblastima. Kao perspektivne sektore za saradnju, Ristivojević je naveo energetiku, turizam, informacione tehno-logije, građevinarstvo, metaloprerađivačku indu-striju, ali i zajednički nastup na trećim tržištima, posebno onih država sa kojima Srbija ima potpi-sane sporazume o slobodnoj trgovini.

Potpredsednik PKS je pozvao hrvatske firme da nastave da investiraju u Srbiji, istakavši da to treba da učine i srpske firme u Hrvatskoj. „Uveren sam da će Privredna komora Hrvatske pomoći srpskim ulaganjima kako bi se zaobišle sve poteškoće koje trenutno postoje“, naveo je Ristivojević. Podsetio je da hrvatska ulaganja u Srbiji iznose 658 miliona evra, što čini oko 15 odsto ukupnih investicija u inostranstvu. Dosadašnje srpske investicije u Hr-vatskoj su svega 45 miliona evra - NSA Investment Grup“ kupila je firmu „Magma“ za oko 25 miliona evra, Svislajon Takovo kupio je „Eurofud market“ za oko 20 miliona evra. Veće hrvatske investicije u Srbiji su Atlantik Grupa, Nekse Grupa, Agrokor, Vindija, MIN-DIV, Farma S.

Stvaranje uslova za veći plasman roba i kapitala srpskih firmi u Hrvatskoj, brže otklanjanje neca-rinskih i drugih prepreka u trgovini, rešenje imo-vinsko-pravnih pitanja preduzeća, unapređenje poslovno tehničke saradnje i zajedničkog uče-stvovanja na projektima finansiranim sredstvima EU, prioriteti su u cilju unapređenja ekonom-sko-trgovinskih odnosa, ukazao je Ristivojević. U okviru međusobne privredne saradnje od poseb-nog značaja je i prenošenje hrvatskih iskustava u procesu evropskih integracija, kao i u primeni evropskih standarda i direktiva.

“Različit pogled na prošlost obavezuje nas da imamo isti pogled na budućnost, bez obzira na sve ekonomske probleme koje moramo rešavati zajednički”, rekao je Ristivojević. Poručio je pri-vrednicima iz Srbije i Hrvatske da im PKS stoji na raspolaganju kao partner za sve aktivnosti koje do-prinose razvoju ekonomske saradnje dve privrede.

Predsednik Hrvatske privredne komore, Nadan Vidošević istakao je da Srbija i Hrvatska beleže

značajan rast međusobne trgovinske razmene ali da ekonomske politike treba da se usmere prema izvozu i zajedničkim nastupima na trećim tržišti-ma. Kako je istakao, mnoge hrvatske kompanije nastoje da obnove kontakte sa partnerima iz Srbi-je, a forum u PKS je prava prilika za to. Hrvatske kompanije nastaviće da ulažu u Srbiju, ne samo zbog srpskog tržišta, već i zbog tržišta zemalja sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgo-vini, kao što je Rusija, ukazao je Vidošević. Kao prednost srpskih ulaganja u Hrvatsku, naveo je to „da će proizvodi koji se prave u Hrvatskoj moći da se promovišu na globalnom tržištu sa oznakom Made in Europe”.

Direktor Agencije za investicije i konkurentnost Hrvatske Damir Novinić pozvao je sve kompani-je iz Srbije zainteresovane za ulaganja u Hrvat-sku da se jave toj agenciji koja je prvi kontakt za potencijalne investitore i sa kojom ulagači pro-laze sve procese.

Novinić je ocenio da bi saradnja sa srpskim kompanijama bila logična jer imamo isti jezik, sličan zakonodavni okvir, a firme iz Srbije kroz investicije u Hrvatskoj imale bi pristup evrop-skom tržištu od 500 miliona ljudi. Naveo je da ima nekoliko projekata za koje postoje veli-ki potencijali za saradnju, posebno u turizmu. Podsetio je da Hrvatska daje podsticaje između 3.000 i 18.000 evra po novom radnom mestu i da je ta država bila prošle godine lider u regionu u privlačenju investicija sa 1,25 milijardi dolara stranih ulaganja.

Olivera Aranđelović, zamenica direktora Agen-cije za privatizaciju govorila je o procesima pri-vatizacije u Srbiji, istakavši da je od 2001. go-dine u Srbiji privatizovano 2.288 preduzeća, da su prihodi bili oko tri milijarde evra, a oko 1,5 milijardu evra investicione obaveze.

Skup u PKS, organizovan u okviru zvanične po-sete hrvatskog predsednika Iva Josipovića Srbi-ji, okupio je predstavnike oko 60 kompanija iz Srbije i Hrvatske.


Jake veze srpske i evropske privrede 17. oktobar 2013.

Prilikom predstavljanja Izveštaja Evropske ko-misije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija, u Privrednoj komori Srbije istaknu-to je da je naša zemlja na polju slobode kretanja robe usvojila 94 odsto standarda Evropske uni-je. Privredna komora Srbije snažno podržava intergaciju Srbije u Evropsku uniju, jer je to od-govor na potrebu članica da im se omoguće naj-bolji uslovi za poslovni razvoj. Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović rekao je da se preko 60 odsto izvoza iz Srbije plasira na tržište EU, a samo u proteklih pet godina, 4 od 5 evra stranih investicija u Srbiji, došlo je iz EU. Vesović je na prezentaciji koju su orga-nizovali Privredna komora Srbije i Delegacija Evropske unije u Srbiji naveo da su evropske in-tegracije veoma značajne za srpska preduzeća, preduzetnike i čitavu poslovnu zajednicu, zbog veza sa evropskom privredom, kao i zbog pove-zanosti procesa reformi i modernizacije države, društva i privrede i puta Srbije ka članstvu u EU. Privredna komora Srbije dugo je radila na izgradnji sopstvenih kapaciteta i spremna je da uspešno zastupa interese poslovne zajednice u procesu evropskih integracija Srbije.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport, ocenio je da je Srbija pristupila iz-gradnji dobrih odnosa u regionu, a izveštaj o napretku odražava sve te dobre strane uskla-đivanja srpskog zakonodavstva s evropskim. Evropska komisija ocenila je da je ostvaren napredak u izradi strategije i akcionog plana za reformu državne uprave, a pozitivno su oce-

njeni strategija i akcioni plan za reformu pra-vosuđa, rekao je Devenport. Prema njegovim rečima, Srbija je jedina zemlja u regionu koja je započela program zapošljavanja i reforme socijalne politike. Predvidivost zakonodavstva, uređenje poslovne klime sa jednakim mogućno-stima za sve, donosi i poverenje za investiranje, ukazao je Devenport.

Šef Delegacije EU najavio je održavanje prve sednice Saveta za primenu Sporazuma o stabi-lizaciji i pridruživanju u Luksemburgu, kojoj će predsedavati visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, a sednici će prisustvovati i premijer Ivica Dačić.

Šef sektora za evropske integracije u Delegaciji Evropske unije u Republici Srbiji Frejk Janmat predstavio je pozitivne nalaze izveštaja, ukazu-jući na oblasti u kojima je bilo napretka, kao i na one u kojima ima još prostora za poboljša-nje. Prema njegovim rečima, jedan od nalaza iz strateškog dokumenta o proširenju je da ni u jednoj od država Zapadnog Balkana ne funkci-oniše tržišna ekonomija, a to je jedan od uslo-va za članstvo u Evropskoj uniji. Analizirajući napredak Srbije po ekonomskim kriterijumi-ma, Janmat je naveo da je deficit smanjen na godišnjem nivou, kao i inflacioni pritisak, kurs je relativno stabilan, a donekle je sprovedena i liberalizacija cena u energetskom sektoru. Janmat je pozitivnim ocenio početak procesa restrukturisanja državnih preduzeća koja su u stečaju. Prostora za poboljšanje ima na planu ujednačavanja privrednog rasta, jer su auto-

Evropska komisija zadovoljna je novim zakonima o reviziji i o subvencijama u poljoprivredi, a pozitivno je ocenjen i početak restrukturisanja preduzeća u stečaju


mobilska industrija i poljoprivreda glavni po-kretački sektori dok, zaostaju maloprodajni i sektor nekretnina.

Kada je reč o javnim finansijama, Janmat je ocenio da je javni dug i dalje visok, jer izno-si oko 60 odsto BDP-a, ali da su mere fiskal-ne konsolidacije, predstavljene prošle nedelje, korak u pravom smeru. Liberalizacija cena pokazuje napredak, ali je još uvek prisutna dr-žavna kontrola cena, a dodatni napori potrebni su i u oblasti kontrole državne pomoći, ukazao je Janmat, jer iznosi 2,6 odsto, a u Evropskoj uniji samo 0,6 odsto. Pokazatelji likvidnosti bankarskog sektora su jaki, međutim, stagnira potražnja kredita u privatnom sektoru. I dalje je visoka nezaposlenost u Srbiji i iznosi oko 24

odsto, a ohrabrujuće su namere vlade da izmeni zakon o radu.

Na polju slobode kretanja robe, usvojeno je 94 odsto standarda Evropske unije, na planu javnih nabavki, usvojeni zakon poboljšao je uslove konkurentnosti i doprineće poboljšanju ekonomske klime. EK zadovoljna je i novim Zakonom o reviziji, kao i novim Zakonom o subvencijama u poljoprivredi, jer donosi veću predvidljivost proizvođačima.

O budućnosti evropskih integracija Srbije govo-rio je zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović, a moderator sku-pa bila je specijalna savetnica predsednika PKS za evropske integracije Dušanka Samardžić.

Nedostatak posla 18. oktobar 2013.

U proizvodnji hidro i termoizolacionih materijala u Srbiji beleži se pad proizvodnje za 30 odsto u pore-đenju sa prethodnim godinama. Na sednici Grupa-cije proizvođača hidro i termoizolacionih materijala Udruženja za hemijsku, farmaceutsku i gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije (PKS), proizvođači su naveli da imaju velikih problema zbog stanja u građevinarstvu i nedovolj-nih investicija u ovoj oblasti. Posledica takvog sta-nja je manje posla i za ovaj deo privrede. Rasprav-ljajući o aktuelnom stanju u ovoj obasti, posebno je istaknuto da je ovo izvozno orijentisana delatnost, pa se iz nje najviše izvozi u zemlje CEFTA regiona.

Članovi ove Grupacije, imaju i primedbe na zakon-sku regulativu, a to je na Pravilnik o tehničkim i

drugim zahtevima za termoizolacione materijale koji se odnosi na ovu Grupaciju iz 2005. godine. Posebno je ukazano da oni nisu primenjivi i da prave probleme svim proizvođačima u ovoj oblasti.

Pored pravilnika, kako je konstatovano, postoji i problem neakreditovanih i neopremljenih labora-torija u zemlji, koje rade na ispitivanju materija-la, a posebno se navodi problem javnih nabavki i raspisanih tendera pod uslovima koje domaće firme ne mogu da ispune. Jer, kako je zaključeno, u takvim okolnostima, prednost imaju i posao do-bijaju strane firme koje kao podizvođače radova angažuju mala domaća preduzeća i simboličmno ih plaćaju.

Najviše problema u proizvodnji hidro i termoizolacionih materijala proizilazi iz zakonske regulative – pravilnika koji nisu primenljivi u praksi


Jedna kartica za sve obaveze 18. oktobar 2013.

Privredna komora Srbije i Srpska banka, na sednici Saveta za ICT bezbednost, koji radi pri Odboru za bankarstvo i osiguranje Privredne ko-more Srbije (PKS), predstavile su zajednički pro-jekat izdavanja kvalifikovanog digitalnog sertifi-kata, koji će omogućiti preduzećima da sa samo jednom karticom plaćaju sve obaveze.

Sekretar Odbora za bankarstvo i osiguranje PKS Branislava Žunjić je naglasila da će od 1. januara biti obavezne izmene, odnosno prijave za pore-ze i ostale obaveze elektronskim putem. Cilj je pojednostavljenje i ubrzanje procesa plaćanja. Sve to će se obavljati samo sa jednom karticom, pa će i usluge biti znatno jeftinije. Jedna karti-ca će svima u ovoj oblasti olakšati rad. To je i put za smanjenje administracije. Naš cilj je da se omogući privrednicima da imaju kvalifikova-ni elektronski sertifikat. Nacionalna asocijacija privrede, PKS, nije opredeljena za profit u tom poslu, a naš cilj je da klijenti što više koriste jed-nu karticu. Usluge koje pruža PKS u postupku dobijanja kartice se ne naplaćuju, izuzev mate-rijalnih troškova.

Rukovodilac službe za elektronskeo bankarstvo u Srpskoj banci, Rajna Gavrilović, navela je da jednom karticom te banke, koja sadrži kvalifi-kovani sertifikat, klijenti mogu da obavljaju sve bankarske transakcije, plaćaju obaveze Pore-skoj upravi, PIO fondu, Fondu za zdravstveno osiguranje. Po njenim rečima, Srpska banka je sa PKS potpisala ugovor i do sada su izdali oko 100 sertifikata. Ona je navela da je interesova-nje povećano, s obzirom da zakonska regulativa predviđa od 1. januara obavezno plaćanje poreza elektronskim putem, uz kvalifikovani sertifiko-vani potpis. On će biti obavezan i za zakonske

zastupnike, koji će završne račune morati da potpisuju digitalnim sertifikatom. Gavrilovićeva je potom dodala da će za sve klijente te banke sertifikat biti besplatan.

Predstavnik Sertifikacionog tela PKS, Dušan Berdić, naveo je da su četiri sertifikaciona tela u Srbiji do sada izdala oko 18.000 sertifikata, ali da se do kraja godine očekuje 100.000. Kvalifi-kovani digitalni sertifikat namenjen je, pre sve-ga, poslovnim korisnicima, zatim akcionarima banaka za organizovanje elektronskih sednica, a razvijaće se i sistem za fizička lica, jer su neke opštine već omogućile da se elektronskim putem izdaju dokumenta. On je naglasio da Sertifika-ciono telo PKS može svojim klijentima da obez-bedi digitalni sertifikat za samo jedan dan. Ber-dić je najavio da će se dalje raditi na razvijanju servisa - odnosno na prilagođavanju vremena i uspostavljanju bezbednosnih okvira i standarda. Namera je da se uvede metrika kao pokazatelj poslovanja firme, odnosno da se prikaže koliko su dobro dokumentovani njeni poslovi, kao i po-kazatelji poslovanja.

Na sednici Saveta razgovarano je i o pripremlje-nosti banaka za primenu Odluke o minimalnim standardima upravljanja informacionim siste-mima od 1. januara 2014. godine. U raspravi je ukazano na određene nejasnoće i nedoumice u primeni datih rešenja, a pre svega na nedostatak jasnih smernica, metodologija za merenje infor-macionih rizika.

Za predsednika Saveta za ICT bezbednost iza-bran je predstavnik Poštanske štedionice Jevđe-nije Đokić, a za njegovog zamenika Siniša Jan-ković iz Prokredit banke.

Prednost u korišćenju kvalifikovanih digitalnih sertifikata je što će se jedna kartica koristiti za sve elektronske servise


Trgovina uslugama Foruma komora CEFTA 18. oktobar 2013.

Imajući u vidu sve veći značaj usluga u društve-nom proizvodu Srbije, neiskorišćenih mogućnosti saradnje u regionu, kao i skoro otpočinjanje prego-vora u okviru CEFTA sporazuma u oblasti trgovi-ne uslugama, Privredna komora Srbije inicirala je osnivanje ove radne grupe i predložila osnovne ak-tivnosti. Punu podršku ovoj inicijativi PKS pružile su sve komore u Regionu i DIHK-CEFTA projekat.

Prvom sastanku ove radne grupe prisustvovali su predstavnici privrednih komora Makedonije, Crne Gore, Albanije, Srbije i DIHK-CEFTA Projekta. O dosadašnjim aktivnostima u okviru radne grupe za usluge na vladinom nivou, prisutne je upoznala Jadranka Zenić - Zeljković, načelnica u Ministar-

stvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunika-cija, koja je glavni pregovarač za usluge za Srbiju u okviru CEFTA sporazuma.

Na sastanku je konstatovano da je inicijativa po-krenuta u pravom trenutku i da privrednici imaju šta da kažu kada je u pitanju liberalizacija trgovine uslugama. Poseban naglasak je stavljen na usluge u sektoru saobraćaja, turizma, osiguranja i građe-vinarstva, koji su od vitalnog interesa za srpsku privredu. Inicijalni predlog aktivnosti PKS biće do-punjen predlozima komora iz regiona i poslat Se-kretarijatu CEFTE u Briselu, sa ciljem da predlozi privrede budu sastavni deo pregovora zvaničnika.

U Forumu komora CEFTA počele su aktivnosti radne grupe za trgovinu uslugama, osnovane na inicijativu Privredne komore Srbije

Pirotski okrug privlačan za investitore 18. oktobar 2013.

Potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Raša Ristivojević rekao je na otvaranju 3. Sajma roba i usluga Pirotskog okruga da taj kraj ima izuzetno

povoljan geografski položaj, potencijal za privredni razvoj i privlačenje investitora, posebno u oblasti agrara, energetike i turizma. Lokalna samouprava

Potpredsednik PKS Raša Ristivojević na otvaranju 3. Sajma roba i usluga Pirotskog okruga


je u saradnji sa republičkim institucijama stvorila niz pogodnosti za investiranje i ovde već posluju strani investitori koji su to prepoznali i ostvaruju značajne poslovne rezultate, naveo je Ristivojević.

„Na žalost, poznato je i da je Pirot neslavan rekor-der po broju raskinutih privatizacija u proteklom periodu. Uveren sam da je to vreme prošlo i da je trenutak da ovaj deo Srbije uz bolju marketinšku promociju prikaže sav svoj potencijal posebno u oblasti industrije, poljoprivrede i turizma“, rekao je potpredsednik PKS. Organska poljoprivreda i obnovljivi izvori energije posebno izgradnja mini hidro elektrana i su realna budućnost tog kraja, dodao je Ristivojević. Primetna su nastojanja, da se zaustavi talas mladih koji odlaze iz Pirotskog okruga nakon završene srednje škole, otvaranjem isturenih odeljenja fakulteta. U tom smislu PKS je

spremna da pomogne i uključi se u edukaciju mla-dih kadrova u skladu sa potrebama lokalne privre-de, poručio je potpredsednik PKS.

Na trećem Sajmu roba i usluga, koji promoviše potencijal Pirotskog okruga, na velikom broju štandova predstavile su se 102 firme sa svojim proizvodima.

Ovo je prilika da vaše vrednosti i prednosti promo-višete i da se iz toga izrodi neki novi posao. Svaki novi posao stvoriće dodatnu vrednost, lokalne sa-mouprave imaće više novca u budžetima, ljudi koji ovde žive moći će da više zarađuju i svima će biti bolje, kazao je državni sekretar u Ministarstvu re-gionalnog razvoja Dragan Stevanović. Stevanović je najavio da će Ministarstvo regionalnog razvoja kroz promene zakona pokušati da nametne jednu potpuno drugačiju ulogu upravnih okruga.

Kako do likvidnog poslovanja 18. oktobar 2013.

Pod pokroviteljstvom Naftne industrije Srbije, Pri-vredna komora Srbije je u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Leskovac, organizovala u ovom gradu promotivni skup „Kako do likvidnog poslovanja - sporazumno finansijsko restrukturi-ranje kao način rešavanja pitanja nelikvidnosti i preteće nelikvidnosti“.

Pored velikog broja privrednih društava iz proizvodnog sektora, skupu su prisustvovali i

predstavnici banaka, advokatskih kancelarija i Poreske uprave.

Branko Radulović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, predstavio je međunarodna iskustva i regulatorni okvir za sporazumno finansijsko re-strukturiranje privrednih društava. Vladimir Pe-trović, glavni analitičar Narodne banke Srbije go-vorio je o uzrocima visokog nivoa problematičnih kredita i mogućim rešenjima.

U Leskovcu je održan promotivni skup „Kako do likvidnog poslovanja - sporazumno finansijsko restrukturisanje kao način rešavanja pitanja nelikvidnosti i preteće nelikvidnosti”


Stočarstvo, zamajac poljoprivrede 22. oktobar 2013.

Stručnjaci ocenjuju da je stočarstvo u Srbiji na niskim granama i u toj oblasti beleži se pad od 1,5 do tri odsto na godišnjem nivou, i ukazuju da je neophodno što pre zaustaviti pad u stočarskoj proizvodnji i osipanje stočnog fonda. Petu Nacio-nalnu konferenciju o agrobiznisu na temu ,,Per-spektive razvoja stočarske proizvodnje u Srbiji“, u Privrednoj komori Srbije, organizovali su udru-ženje novinara za poljoprivredu Agropres i Agro-biznis magazin.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Vla-de Srbije Maja Timotijević kazala je da se u sto-čarstvu od 90-te godine prošlog veka beleži pro-sečan pad od 1,5 odsto godišnje, kao i da je broj i kvalitet grla došao na najnižu tačku. U Srbiji ima-mo prosečno 0,35 uslovnih grla po hektaru, dok u je u Evropi taj prosek jedno uslovno grlo po hek-taru, rekla je ona. Maja Timotijević je naglasila da

je stočarstvo zamajac poljoprivrede i napomenula da će agrarni budžet za narednu godinu biti na istom nivou kao i u 2013, ali da će sredstva biti drugačije raspodeljena, i to u korist stočarstva.Treba što pre doneti i strategiju razvoja poljopri-vrede, jer je stočarstvo grana koja ne trpi neizve-snost, navela je Timotijević.

Direktorka departmana za stočarstvo Poljopri-vrednog fakulteta u Novom Sadu Snežana Trivu-nović rekla je da je neophodno unaprediti rasni sastav nekih vrsta, jačati domaću genetiku, pove-ćati brojno stanje stoke svih vrsta, kao i broj grla pod kontrolom produktivnosti (umatičena grla sa pedigreom). Što se tiče plasmana na strana trži-šta, treba podići konkurentnost domaćih proizvo-đača, usaglasiti se sa regulativom EU i obezbediti potrebne sertifikate i kvalitet proizvoda, navela je Snežana Trivunović.

Potrebno je hitno izraditi programe za razvoj pojedinih segmenata stočarstva da bi se zaustavio pad u proizvodnji i osipanje stočnog fonda


Tržišni uslovi za eksploataciju mineralnih resursa 22. oktobar 2013.

Pravne i zakonske osnove eksploatacije mine-ralnih resursa u Srbiji treba da obezbede fer tržišnu utakmicu i stvore uslove za privlačenje investicija, istaknuto je na okruglom stolu, koji su organizovali Udruženje za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu privredu Privredne komore Srbije i poslovno udruženje „Kamen Srbije“.

Privrednici koji se bave eksploatacijom mine-ralnih sirovina i nemetala za proizvodnju gra-đevinskih materijala zatražili su da se zakonska mogućnost zamene ili kupovione državne šume prilagodi tržišnim uslovima i da se ustanovi jav-ni cenovnik. Njihov zahtev da učestvuju u izradi tog cenovnika nije do sada naišao na odgovor nadležnih u ministarstvima rudarstva, poljo-pirvrede i Javnog preduzeća „Srbija šume“. Pri-vrednici su ukazali na apsurdnost obaveze doka-zivanja bilansnih zaliha u situaciji kad investitor ulaže svoj novac.

Zatraženo je, takođe, da zemljište koje se kupuje ili dobija u zamenu bude rasterećeno, a pre sve-ga, potraživanja po zakonu o restituciji.

Osim na komplikovanu dokumentaciju za dobi-janje istražnih i eksploatacionih prava, privred-nici su imali primedbu i na nepotrebno duge

rokove za dobijanje dozvola. Posebno je nepri-hvatljivo što rad komisije koja odobrava elabora-te nije javan i što u njemu ne učestvuju ni autor elaborata ni investitor, rečeno je na okruglom stolu „Pravne i zakonske osnove eksploatacije mineralnih resursa u Srbiji – Stvaranje uslova za privlačenje investicija“, na kome je predloženo i da se uvedu licence za rudarske inženjere koji će na zahtev investitora ocenjivati geološke elabo-rate, jer je to primerenije tržišnoj privredi.

Naknada za eksploataciju mineralnih sirovina u Srbiji je od 2008. višestruko povećana, i to za ka-men 350 odsto, za magmatske stene 330 odsto, a za arhitektonski kamen čak 590 odsto, rekli su učesnici okruglog stola i podsetili da u ze-mljama koje svoj razvoj zasnivaju na rudarstvu takve naknade ili uopšte nema ili je podsticajna za investitore. Predloženo je da se i u srpsku re-gulativu uvede praksa iz sveta gde se mineralna renta smanjuje za proizvode više dodate vredno-sti, kao i da se za rekultivaciju zemljišta nakon eksploatacije otvori fond u koji bi se uplaćivalo tokom eksploatacije mineralnih sirovina.

Istaknuto je i da strani investitori koji se u Srbiji bave eksploatacijom mineralnih sirovina sve pri-nadležnosti plaćaju po propisima.

Privrednici traže da budu uključeni u proces određivanja mineralne rente, javni cenovnik za državno zemljište i javnost rada komisije za ocenjivanje elaborata


Turizmu treba celovit zakon 23. oktobar 2013.

Potpredsednik PKS Zdravko Jelušić rekao je na 15. sednici Grupacije turističkih agencija Udru-ženja za turizam i ugostiteljstvo Privredne komo-re Srbije, da institucije moraju da uvaže potrebe turističke privrede, koja zapošljava 40 000 ljudi.

Članovi Grupacije – predstavnici turističkih agen-cija, predstavnici strukovnih udruženja Juta, Ho-res i Atas, turističkih organizacija, kao i resornog ministarstva i inspekcije, saglasili su se da je reša-vanje brojnih probleme turističke privrede važno jer, kako je rekla pomoćnica minstra privrede Re-nata Pindžo, turistička privreda može da apsor-buje probleme drugih delova privrede, i pomogne u oblasti zapošljavanja, razvoja kapaciteta nera-zvijenih područja, poljoprivrede.

Radi otklanjanja prepreka u poslovanju turistič-kih agencija, predstavnik Jute Seničić izneo je inicijativu da se postojeći Zakon o turizmu izme-ni i dopuni u delu u kome se sindikalnim orga-nizacijama, udruženjima penzionera, planinara i sličnim organizacijama omogućava organizova-nje turističkih putovanja. Jedan od predloga je da se takvim organizacijama omogući organizovanje putovanja samo za svoje članove i samo u trajanju od najviše dva dana u Srbiji, mada se, po Seničiće-vim rečima, 150 od 280 članova Jute izjasnilo za predlog da isključivo ovlašćene turističke agenci-je mogu da organizuju turistička putovanja. Ta-kođe, predlog Jute je i da se fond za insolventnost i fond za odgovornost grupišu u jedan garancijski fond.

Zatraženo je da se rent-a-kar agencijama, koje u Srbiji poseduju oko 2000 vozila, uplate preko ino-strane platne kartice plasiraju kao devizne upla-te, a ne konvertovane u dinare, kao što je sada praksa. Takođe je predloženo da se u zakon unese

obaveza da agencija mora posedovati najmanje 10 automobila registrovanih za godinu dana, a ne tri, kao što je sada propisano, kao i da sva vozi-la moraju biti registrovana na pravno lice. Ovim izmenama sprečilo bi se poslovanje u sivoj zoni, rečeno je na sednici Grupacije.

Pomoćnica ministra privrede Renata Pindžo in-formisala je privrednike da Evropska direktiva o turizmu ulazi u javnu rapsravu pred Evropskom komisijom, tako da će se sačekati njeno usvaja-nje, pa tek onda pokrenuti proces harmonizacije domaćeg zakonodavstva.

Ukazano je i na probleme koji nastaju jer turistič-ka delatnost nije regulisana samo jednim zako-nom i izražena želja da problematika koju sada reguliše novi Zakon o zaštiti potrošača bude pre-neta u novi zakon o turizmu. Tomislav Marinko-vić, član skupštine udruženja Hores, izneo je za-brinutost zbog informacije da bi PDV na hotelske usluge mogao biti podignut sa sadašnjih 8 na 20 odsto, što bi, po njegovim rečima, još uvek nera-zvijeno hotelijerstvo u Srbiji bacilo na kolena. U 28 država EU prosečan porez na hotelske usluge iznosi 10,8 odsto, u Hrvatskoj 10, u Crnoj Gori šest odsto, u Rumuniji devet odsto, istakli su čla-novi Grupacije.

Zbog primenjivanja zakona o javnim nabavkama i o rokovima plaćanja na organizovanje đačkih ekskurzija, više od polovine planiranih putovanja ove vrste odloženo je za april ili maj mesec, a ona koja se realizuju sada, organizuju se kao indivi-dualna putovanja, bez krovnog ugovora, rečeno je na sednici Grupacije, na kojoj je još bilo reči o iz-menama Pravilnika o vodičima i pratiocima i dru-gim aktuelnim problemima turističke privrede.

Pripremljeni konkretni predlozi za izmene i dopune Zakona o turizmu u delu o turističkim agencijama, ali će se sačekati usvajanje evropske direktive


Projekti vredni sedam milijardi evra 23. oktobar 2013.

Privredna komora Srbije (PKS) priprema Investi-cionu konferenciju, koja će se održati 30. oktobra u Moskvi. Potencijalnim ruskim investitorima predstavlja se 75 projekata srpskih kompanija, institucija i lokalne samouprave, vrednih gotovo sedam milijardi evra. Projekti iz oblasti energe-tike, agrara, građevinarstva, turizma i industrije izabrani su na javnom konkursu, koji je PKS ras-pisala početkom avgusta. Prvi put će biti prezen-tovani u Trgovinsko - industrijskoj komori Ruske Federacije pred predstavnicima više od stotinu ruskih kompanija koje su prijavile učešće na ovom skupu.

„Investiciona konferencija Srbije u Moskvi je deo intenzivne međunarodne aktivnosti PKS na pro-mociji Srbije kao destinacije za ulaganje i investi-cionih potencijala srpske privrede. Cilj PKS je da spoji dobre ideje i projekte sa ozbiljnim investito-rima koji će ih prepoznati kao profitabilne i per-spektivne. Ova konferencija je dobra prilika da se kroz direktne razgovore sa potencijalnim ruskim investitorima iniciraju budući zajednički poslov-

ni aranžmani i razmotre mogućnosti za investi-ranje”, izjavio je Željko Sertić, predsednik PKS.

Konferenciju u Moskvi, PKS organizuje u sarad-nji sa Trgovinsko-industrijskom komorom Ruske Federacije, uz podršku i učešće najviših državnih zvaničnika.

Rusija je među najznačajnijim ekonomskim par-tnerima Srbije, privredna saradnja dve zemlje ide uzlaznom putanjom – sve je više srpskih proizvo-da na ruskom tržištu i ruskih investicija u Srbi-ji. Najviše ulaganja bilo je u sektoru energetike. Osim energetike, ruski investitori uspešno su, u proteklom periodu, ulagali i u druge sektore srp-ske privrede – obojenu metalurgiju, mašinograd-nju, hemijsku industriju, turizam i bankarstvo. Na srpskom bankarskom tržištu prisutne su VTB banka i Sberbanka iz Rusije. Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Rusije temelji se na međusobnoj bescarinskoj trgovini za gotovo 99 odsto roba, za-hvaljujući jedinstvenom Sporazumu o slobodnoj trgovini koji je potpisan 2000, a proširen 2011. godine.

Privredna komora Srbije priprema Investicionu konferenciju u Moskvi


Seminar o upravljanju projektima u Zrenjaninu 23. oktobar 2013.

Trodnevni seminar „Upravljanje projektima i društveno odgovorno poslovanje MSPD“, u okvi-ru projekta finansiranog od strane Razvojne sa-radnje Češke Republike, program „Podrška tr-govini“ privukao je veliki broj polaznika u RPK Zrenjanin.

Predsednik Regionalne privredne komore Zre-njanin Milan Radovanović poželeo uspešan rad polaznicima i istakao komorsko opredeljenje za dalji razvoj međukomorske saradnje sa Češkom privrednom komorom u pogledu pripreme novih projekata i nastavak bilateralne privredne sarad-nje sa Češkom Republikom. Seminaru je prisu-stvovalo 70 učesnika, 18 predavača i 52 polaznika, predstavnici komorskog sistema Srbije, vladinih organizacija, gradske i opštinske uprave, kance-larije za LER, NVO, organizacija civilnog društva, obrazovnih institucija, zdravstvenih ustanova, javnih preduzeća, sindikata, udruženja preduzet-nika i malih i srednjih privrednih društva.

U uvodnom izlaganju učesnicima seminara obra-tili su se Luboš Joza, šef ekonomskog odeljenja Ambasade Češke u Beogradu i predstavnici Mi-nistarstva spoljne i unutrašnje trgovine i teleko-munikacija. Seminar se organizuje u okviru inici-jative Evropske komisije „Eureopean SME Week 2013“ Evropske nedelje malih i srednjih predu-zeća u Srbiji, koja promoviše preduzetništvo u 37 evropskih zemalja tokom 2012. godine.

Vera Veljanovski, projekt menadžer u PKS, ista-kla je da je cilj seminara unapređenje nivoa zna-nja i specifičnih veština polaznika obuke u oblasti upravljanja projektima i apliciranju za bespovrat-na sredstva programa podrške EU i druga razvoj-na sredstva podrške namenjena Srbiji, predstav-ljanje uspešnih projekata i podstacanje značaja

društveno odgovornog poslovanja MSPD. Semi-nar je takođe usmeren na unapređenje saradnje između polaznika radi učešća u zajedničkim pro-jektima. Veljanovski je predstavila domaće i stra-ne programe podrške, projekte PKS i pripremu predloga projekta i projektne dokumentacije u skladu sa EU procedurama.

Dragana Muždalo, sekretar Odbora za EOI, PKS najavila je Srpsko – češki poslovni forum, u Pra-gu, od 4. do 8. novembra 2013. godine, kome će prisustvovati 27 članova srpske privredne delega-cije. U plenarnom delu susreta, 06 novembra, u Češkoj PK održaće se seminar u cilju upoznava-nje učesnika sa privrednim ambijentima Češke i Srbije, i „B2B“ susreti radi uspostavljanja konta-kata i unapređenja poslovne saradnje sa češkim privrednicima. Jiri Hansl, ekspert iz Češke PK, preneo je dosadašnja iskustva u pripremi proje-kata iz EU programa podrške. U okviru seminara promovisani su uspešni projekti u našoj zemlji, kao primere dobre prakse.

Slobodan Vasilijević, komunikacioni menadžer i Vera Veljanovski, finansijski menadžer PKS pred-stavili su rezultate i izveštavanje u okviru projek-ta „NOBLE-Ideas“, Mreža mladih inovatora za održive ideje u agro-prehrambenom sektoru”, finansiranog od strane EU kroz Transnacionalni program Jugoistočna Evropa „SEE”, 4. koji se re-alizuje u saradnji sa 13 partnera iz regiona. Vo-jin Diniku, RPK Zrenjanin predstavio je projekat „Edukacijom do jačanja kapaciteta MSPD i pre-duzetnika iz srednjeg Banata za učešće na evrop-skim tenderima“, finansiran od strane EU kroz Prekogranični program saradnje Rumunija-Srbi-ja. U okviru sesije promocije ženskog preduzet-nišva Vera Veljanovski, govorila je o rezultatima projekta „WENS“ Evropska mreža ambasadorki

Seminar u Zrenjaninu iz programa Podrška trgovini rezultat je saradnje Privredne komore Srbije, RPK Zrenjanin i Češke privredne komore


Domaći zakoni za evropski kvalitet 23. oktobar 2013.

Svi koji se nalaze u lancu proizvodnje i izvoza po-ljoprivrednih proizvoda, voća i povrća, moraju na vreme da se prilagode međunarodnim standardi-ma, poručila je Kolinda Hrehorović, rukovodilac Grupe za voćarstvo, povrtarstvo i alkoholna pića Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodopri-vrede Srbije. Ona je na sednici Grupacije za proi-zvodnju, preradu i promet voća, povrća i šumskih plodova i voćnog sadnog materijala Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industri-ju i vodoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) rekla da pravilnike treba da uskladimo sa evrop-skom regulativom, koju moramo da implementi-ramo u domaće propise jer želimo da budemo deo Evrope. Glavni cilj OECD, čiji je Srbija ravnopra-van član, je da se olakša, odnosno ubrza međuna-rodna trgovina. Kolinda Hrehorović je podsetila i da je u izradi pravilnik o tržišnim standardima za voće i povrće. Ona je još istakla da se godišnje iz Srbije u svet izveze voća u vrednosti od oko 365 miliona dolara, a povrća od oko 70 miliona dola-ra, kao i da u Srbiji ima 47 laboratorija za kontro-lu kvaliteta.

Cilj svih akcija je da se dobije bezbedan proizvod za potrošača, rekao je načelnik poljoprivredne in-

spekcije u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Ne-nad Vujović, govoreći o novim zahtevima za bez-bednost voća i povrća pri izvozu u EU. Moramo pre izvoza da obavimo kontrolu proizvoda, jer u EU već postoji odluka da se obrati posebna pažnja na uvoz iz Srbije. Ne bi bilo dobro da nam odu u izvoz proizvodi koji ne odgovaraju kvalitetu, jer može da nam se ograniči ili zabrani izvoz, ukazao je Vujović. Sad u zemlji imamo oko 400 do 450 ra-znih hladnjača, ali nemaju sve potreban kvalitet u radu, a to se posebno odnosi na male hladnjače. Naš cilj je da Srbija bude brend dobrih proizvo-đača i kvalitetnih proizvoda, zaključio je Vujović.

Moderator skupa bila je samostalni savetnik za voćarsku i vinogradarsku proizvodnju u Udru-ženju za poljoprivredu i prehrambenu industri-ju PKS Milada Lukešević, koja je naglasila da je za primenu propisa EU, koje mi ugrađujemo u našu legislativu, najbitnija obuka primarnih pro-izvođača. Sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju PKS Nenad Budimović upoznao je prisutne sa aktivnostima u komorskom sistemu Srbije. Na sednici je izabran novi predsednik Grupacije, Milenko Lečić iz fir-me ,,Agroprom’’ u Subotici.

Samo uz primenu međunarodnih standarda u lancu proizvodnje i izvoza poljoprivrednih proizvoda, voća i povrća, Srbija može da postane prepoznatljiv brend

ženskog preduzetništva u Srbiji, finansiranog od

strane EU kroz “CIP” Program za konkurentnost

i inovacije. Projekat je realizovao konzorcijum

čiji je nosilac NARR, u saradnji sa PKS, Udru-

ženjem poslovnih žena Srbije i SIEPA. Ambasa-

dorke, Afrodita Bajić, direktorka „Afrodite Mode

Collection“, i Ljiljana Stanojević, direktorka „Sta-

nojević“ doo, iz Valjeva prenele su svoja predu-

zetnička iskustva učesnicima seminara, nastojeći

da motivišu i ohrabre druge žene u započinjanju i

vođenju sopstvenog poslovanja.

Dragana Stojanović, iz Centra za društveno uče-šće u zdravlju „Food to Health” predstavila je projekat obogaćivanje hrane kao sredstvo za una-pređenje javnog zdravlja, a Zoran Todorović, iz Narodne banke Srbije kreditne linije za finansi-ranje MSP, preduzetnika i lokalnih samouprava preko NBS kao agenta Republike Srbije. Jovan Fi-lipović, redovni profesor, Mladen Džurić, Ljiljana Vukosavljević sa Fakulteta organizacionih nauka i Dušan Stokić, sekretar Odbora za zaštitu život-ne sredine i održivi razvoj, PKS istakli su značaj društveno odgovornog poslovanja za MSPD.


Šef diplomatije Nikaragve u PKS 24. oktobar 2013.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko Sertić razgovarao je sa ministrom inostranih po-slova Nikaragve Samjuelom Santosom Lopezom o unapređenju privredne saradnje dve zemlje.

Farmacija, hemija, vojna industrija su sektori u kojima postoji osnov za privrednu saradnju Srbije i Nikaragve. Uspostavljanje kontakata privredni-

ka prvi je korak za saradnju i PKS će svoje aktiv-nosti usmeriti u tom pravcu, rekao je Sertić na sastanku u PKS.

Ministar Lopez neveo je da je Nikaragva veoma zainteresovana za unapređenje trgovinske i in-dustrijske saradnje sa Srbijom i pozvao srpske privrednike da investiraju u tu zemlju. Nikara-

Predsednik PKS Željko Sertić i ministar inostranih poslova Nikaragve Samjuel Santos Lopez razmotrili mogućnosti privredne saradnje dve zemlje

Unaprediti kvalitet turističkih manifestacija 23. oktobar 2013.

Na sednici Grupacije organizatora privredno – tu-rističkih manifestacija, koja radi pri Udruženju za ugostiteljstvo i turizam Privredne komore Srbije konstatovano je da se u Srbiji godišnje organizuje gotovo 3.000 turističkih manifestacija, da za taj proizvod postoji veliko interesovanje turista, pa se kao prioritet nameće očuvanje i unapređenje kvaliteta manifestacija. Kako je istakla Milanka Cvetković, predsednica Grupacije organizatora privredno – turističkih manifestacija, cilj je ra-zvoj manifestacionog turizma, zasnovanog na održivom razvoju i tržišno verifikovanom kvalite-tu tog već prepoznatljivog turističkog proizvoda.

Radi što bržeg razvoja manifestacionog turizma, Grupacija će se usmeriti u pravcu stvaranja po-voljnijeg ambijenta, edukacije, promotivnih ak-tivnosti, rekla je Cvetković.

Na sednici je izabrano predsedništvo Grupacije organizatora privredno – turističkih manifesta-cija, koje broji 15 članova. Milanka Cvetković ponovo je izabrana za predsednika Grupacije, za zamenika izabran je Adam Tadić, a za sekretara Rodika Grujeski. Usvojen je i predlog da se formi-raju sekcije Grupacije – za edukaciju, za kulturnu baštinu, za saradnju sa medijima i za projekte.

U Srbiji se godišnje organizuje gotovo 3.000 turističkih manifestacija, za koje postoji veliko je interesovanje turista, pa ih treba očuvati i unaprediti


Obuka za nosioce elektronskog sertifikata ‘’EXCELLENT SME’’

24. oktobar 2013.

Privredna komora Srbije (PKS), u saradnji sa Insti-tutom ekonomskih nauka, organizovala je jednod-nevnu osnovnu obuku za nosioce elektronskog ser-tifikata „Excellent SME“.

Polaznici obuke imali su priliku da dobiju osnovne informacije o osnovama menadžmenta, finansijskog

menadžmenta i organizacije, marketinga i istraživa-

nja tržišta.

Obuku su realizovali Dejan Erić, direktor Instituta

ekonomskih nauka i njegove saradnice Sonja Đuri-

čin i Ivana Domazet, i Nataša Kecman iz PKS.

Veliko interesovanje privrednih društava za obuku za nosioce elektronskog sertifikata ‘’EXCELLENT SME’’

gva, istakao je, veoma je atraktivna destinacija za ulaganje, investicije su povećane za 300 odsto u proteklih nekoliko godina. To je najsigurnija dr-žava Centralne Amerike, moderni i savremeni za-koni štite investitore, a veoma je izražen socijalni dijalog radnika, poslodavaca i vlade. Trenutno je u fazi realizacije veliki investicioni projekat - iz-gradnja kanala koji će povezati Atlantik i Pacifik.

Lopez je najavio da će agencija ProNikaragva organizovati predstavljanje investicionih poten-cijala te zemlje u Madridu, Hamburgu i Parizu i pozvao srpske privrednike da uspostave kontak-te sa privrednicima i kompanijama iz Nikaragve. Srbiju i Nikaragvu povezuje dugogodišnje tradi-cionalno prijateljstvo, ali je ekonomska saradnja daleko iza političke.

Edukacija o franšizingu 24. oktobar 2013.

Seminari o franšizingu prezentovaće prednosti, mogućnosti i rizike pokretanja biznisa, po sop-

stvenoj ideji ili ulaskom u franšizing. Privredna komora Srbije (PKS) pokrenula je novu seriju

Centar za franšizing PKS pokrenuo novu seriju seminara o franšiznom poslovanju u Srbiji


Povećanje PDV na 10 odsto prihvatljivo 24. oktobar 2013.

Grupacija turističkih agencija, koja deluje u okvi-

ru Udruženja za ugostiteljstvo i turizam Privred-

ne komore Srbije, podržala je predlog Poslovnog

udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Hores i

povodom predloga mera Vlade Republike Srbije da

se u narednoj godini PDV na usluge smeštaja u ho-

telskim i drugim smeštajnim objektima poveća sa 8

na 20 odsto, ukazala na sledeće:

-Ovaj predlog Vlade u suprotnosti je sa Zakonom o

turizmu i drugim zakonskim i podzakonskim akti-

ma, kao i sa javnim zalaganjem da se izuzetni turi-

stički resursi, uz podršku Vlade i unapređenje kva-

liteta, moraju bolje valorizovati. Razvoj turizma, s

obzirom na multiplikativni efekat ove delatnosti,

pozitivno će se odraziti i na ostale privredne grane,

pa time i na prihod budžeta Srbije.

-Povećanje PDV direktno će smanjiti konkuren-

tnost srpskog turizma. Usvajanjem ovog predloga,

Srbija bi imala najvišu stopu PDV na usluge sme-

štaja u okruženju, gde i pored ekonomske krize

stopa PDV iznosi: u Hrvatskoj 10 odsto, Sloveniji

8,5 odsto, Crnoj Gori 7 odsto, Bugarskoj 7 odsto.

Čanovi Grupacije predložili su da se PDV na usluge

smeštaja poveća sa 8 na 10 odsto, što i dalje pred-

stavlja jednu od najviših stopa u okruženju.

Uz načelnu podršku odredbama Vlade Srbije,

usmerenu na saniranje budžetskog deficita i fi-

nansijsku konsolidaciju, stavljena je primedba da

predloženo povećanje PDV na usluge smeštaja ne

bi obezbedilo odgovarajući budžetski priliv, ali bi

uslovilo smanjenje investicija u ovu privrednu gra-

nu. Ugrozilo bi poslovanje hotelijerske, a negativno

bi se odrazilo i na ukupnu turističko-ugostiteljsku

delatnost u Srbiji i predstavljalo bi realnu opasnost

za smanjenje broja zaposlenih u ovoj delatnosti.

Povećanje PDV na hotelske usluge sa 8 na 20 odsto smanjilo bi konkurentnost srpskog turizma, navodi se u saopštenju Grupacije turističkih agencija i predlaže povećanje stope na 10 odsto

seminara o prednostima i mogućnostima franši-zinga, u okviru koje je predviđeno sedam jednod-nevnih, besplatnih seminara „Garancija poslov-nog uspeha: sopstvena ideja ili franšizing?“. Biće date i smernice za odabir ideje za početak i reali-zaciju posla, izvore finansiranja, pravne aspekte i „zamke“ poslovanja, poslovnu administraciju sa aspekta franšizinga i biznisa po sopstvenoj ideji. Imajući u vidu važnost teme unapređenja žen-skog preduzetništva, poseban akcenat na semina-rima će biti prezentovanje i ove teme.

Jednodnevne edukacije održane su u Krušev-cu i Nišu, a učesnici su informisani o uslovima i dostupnim sredstvima za započinjanje biznisa,

stimulisanje i stvaranje održivih preduzetničkih projekata, malih i srednjih preduzeća, poboljša-nje poslovanja i unapređenje konkurentnosti po-stojećih.

Seminari su namenjeni nezaposlenima, preduzetni-cima koji su zainteresovani za nova ulaganja ili za-počinjanje svog poslovanja, onima koji žele da pro-mene postojeću delatnost, potencijalnim kupcima franšize, pravnim licima zainteresovanim za rast i razvoj svog poslovanja, obrazovnim institucijama, konsultantima u malom preduzetništvu, bankama. Predavači na seminaru su Marica Vidanović iz Cen-tra za franšizing PKS i Aleksandra Aleksić, iz RPK Kruševac, Centar za žensko preduzetništvo.


Srpski proizvođači poljoprivrednih mašina na tržištu Rusije

24. oktobar 2013.

Ruski Agro centar servis formira sa proizvođačima poljoprivrednih mašina i procesne opreme iz Srbije stalni promotivno - prodajni centar u Volgogradskoj oblasti. Uz niže carinske troškove i srednje visoke cene, domaća oprema može da bude konkurentna, konstatovano je na sastanku srpske i ruske strane u Privrednoj komori Srbije.

Sekretar Udruženja metalske industrije PKS Ljubi-ša Obradović rekao je da je uspostavljanje saradnje domaćih firmi sa Agro centar servisom samo poče-tak proizvodnje za rusko tržište. Ovo je samo prvi korak ka cilju da budemo prisutniji na tržištu Rusije i zemalja sa kojima imamo sporazume o slobodnoj trgovini. Ideja je da se u Srbiji formira što više zajed-ničkih kompanija radi izvoza na strana tržišta, rekao je Obradović, navodeći da će desetak kompanija iz Srbije ući u ovaj program, što je „probni balon“ za dalju saradnju.

Na projektu formiranja prodajno – promotivnog centra radi se više od dve godine, a sada je ušao u fazu realizacije, u pravo vreme, jer bi, kako je najav-ljeno, već na proleće krenula promocija.

Direktor Agrocentar servisa Aleksej Andrevič Gubin, obraćajući se predstavnicima 10-tak firmi iz Srbije, objasnio je da je oblast u kojoj se nalazi taj centar ratarski, žitni pojas i da dominira proizvodnja zrna, kukuruza i pšenice. Zainteresovani su za saradnju sa većim brojem kompanija, pre svega, sa proizvođači-

ma mašina manjeg radnog zahvata.

Po njegovim rečima, tržište poljoprivredne opreme u Rusiji već je formirano, tu je skupa oprema veli-kih proizvođača brendova, kao što su „Džon Dir“, „Kejs“, „Gaspardo Vaderstad“, kao oprema srednjeg kvaliteta i srednje visokih cena, kao i jeftina oprema niskog kvaliteta iz Kine, Indije i Poljske.

Mašine i oprema proizvedeni u Srbiji višeg su kva-liteta od opreme proizvedene u istočno evropskim državama. Uz niže carinske troškove i srednje viso-ke cene, ta oprema je konkurentna, ocenjeno je na sastanku kojem su prisustvovali predstavnici doma-ćih firmi „Termometal“ Ada, „FPM agromehanika“, „Industrija muznih uređaja Novaković 3- M“ d.o.o. Inđija, „Zmaj“ Zemun, „Agromerkur“ Ada, „Bel im-peks“ d.o.o. Mali Iđoš, „Termoplin“ Smederevska Palanka i drugi.

Prednosti modela multi brend ponude i prodaje u odnosu na pojedinačne nastupe na ruskom tržištu je bolja vidljivost većeg asortimana proizvoda, niži troškovi transporta na tržište Ruske Federacije, us-pešnija logistika dopremanja i prodaje rezervnih de-lova, bolji marketinški nastup i promocija mašina.

Uloga Privredne komore Srbije i Asocijacije poljo-privrednih proizvođača biće podrška firmama prili-kom izbora opreme, održanja kontinuiteta isporuke i druga vrsta potrebne logistike.

Ruski Agro centar servis sa proizvođačima poljoprivrednih mašina i procesne opreme iz Srbije formira stalni promotivno - prodajni centar u Volgogradskoj oblasti


Novi trendovi u farmaciji 25. oktobar 2013.

Potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Raša Ristivojević, sa saradnicima, posetio je jedan od najvećih sajmova farmaceutske industrije CPhl Frankfurt. Predstavnici PKS obišli su štandove, raz-govarali sa nekim od najvećih svetskih proizvođača farmaceutskih proizvoda i sirovina i upoznali se sa inovacijama i trendovima u toj industriji.

Težište sajma u Frankfurtu bilo je na strogoj kontro-li porekla, proizvodnje i distribucije farmaceutskih sirovina, kao i strogo kontrolisanim postupcima koji kontrolu omogućavaju. Novi trend je način pakova-nja ampuliranih lekova, koji se direktno pakuju u

špriceve i tako distribuiraju do krajnjeg korisnika, što znatno olakšava upotreba i izbacuje nepotreban trošak oko ampuliranja lekova. Novine su i mono-pakovanja - pakovanja preparata za potrebe jednog doziranja, a tu su i lekovi sa odloženim i postepenim dejstvom, tako da se lekovi na primer ne piju na šest ili osam sati, već jednom dnevno.

Delegacija PKS razgovarala je i sa generalnim konzu-lom Srbije u Frankfurtu Aleksandrom Đorđević, koja je upoznata sa novom politikom i reformama u PKS. Razmatrani su i problemi sa kojima se susreću pri-vrednici Srbije prilikom nastupa na nemačko tržište.

Delegacija PKS na sajmu farmaceutske industrije u Frankfurtu

Konferencija o parkiranju Parkon 2013 25. oktobar 2013.

Nacionalna konferencija o parkiranju Parkon 2013, na kojoj su razmotrene aktuelne teme iz sektora ko-munalnih delatnosti, održana je na Zlatiboru. Kon-ferenciju je otvorio predstavnik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Dimitrijević, koji je upoznao

učesnike sa aktuelnim inicijativama za poboljšanje sistemskog okvira u kojem posluju komunalna pre-duzeća u Srbiji. Predstavnik PKS pozvao je učesnike konferencije da sugestije i inicijative vezane za iz-mene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima

Predstavljene inicijative za poboljšanje zakonodavnog okvira za komunalne delatnosti kao i najnoviji trendovi i tehnologije u oblasti javnih parkirališta


dostave Udruženju PKS za komunalne delatnosti. Sugestije i inicijative biće uključene u izradu Nacrta tog sistemskog zakona.

Lazar Krnjeta, predstavnik Poslovnog udrženja „Kom-del“ izložio je rezultate poslovanja komunalnih predu-zeća u prethodne četiri godine. Profesor Milorad Fili-pović predstavio je Nacrt metodologije za jedinstveno određivanje cena komunalnih usluga, čiju je izradu inicirala Stalna konferencija gradova i opština.

Na konferenciji su predstavljena iskustva Parking

servisa u oblasti upotrebe uređaja za blokiranje vo-

zila - „lisica“ iz Obrenovca i korišćenje sistema video

pauka iz Niša.

Dragan Jovanović iz Parking servisa Novi Sad predsta-

vio je najnovije postupke i tehnologije u oblasti javnih

parkirališta koje se primenjuju u razvijenim zemlja-

ma. Konferencija je održana od 23. do 25. oktobra.

Pojednostaviti zakonsku regulativu 25. oktobar 2013.

Na sednici Grupacije proizvođača keramičkih plo-čica i sanitarne keramike, Udruženja za hemijsku, farmaceutsku, gumarsku industriju i industriju ne-metala Privredne komore Srbije, posebno je ukaza-no na veoma teško stanje u ovoj delatnosti. Uzroci se nalaze u nedostatku poslova u građevinarstvu, odnosno značajno smanjenim radovima, kompliko-vanoj zakonskoj regulativi i i stanju na tržištu.

Sekretar Udruženja za hemijsku, farmaceutsku, gumarsku industriju i industriju nemetala PKS Ve-koslav Šošević, analizirajući stanje ove delatnosti je ukazao na pad proizvodnje od 15 odsto. Po njegovim rečima, za prvih osam meseci ove godine izvoz ove delatnosti je bio oko 14 miliona dolara, a uvoz 22 miliona dolara, pa je ostvaren deficit od oko osam miliona dolara. Najveći izvoz je bio u Bosnu i Herce-govinu i Rumuniju, a uvoz je iz Italije i Kine.

Proizvođači keramičkih pločica i sanitarne kerakime ukazali su na činjenice koje ih sprečavaju na putu ka boljem poslovanju. To je, pre svega, komplikovana

zakonska regulativa i teško stanje na tržištu. Oni su, između ostalog, ukazali na probleme koje im stva-ra nepostojanje istih uslova poslovanja za sve pro-izvođače, zatim nepostojanje adekvatnih carinskih zaštita za uvoz proizvoda iz Azije, kao i na inspek-cijske kontrole sa neujednačenim i neusklađenim tumačenjima istih propisa. Proizvođači su istakli i da položaj preduzeća ove delatnosti otežavaju i nove cene energenata. Razgovaralo se i o ekološkim za-htevima za ovu delatnost, pa je rečeno da se u za-padno- evropskim zemljama prvo razvijala privreda, pa su tek onda postavljeni ekološki standardi, dok se to kod nas obrnuto radi – urušenoj privredi uvo-de se evopski ekološki kriterijumi. Ukazano je i na komplikovane procedure poslovanja sa Kosovom i Metohijom, pa je potrebno sve to pojednostaviti. Proizvođači traže od Privredne komore Srbije da im pomogne da se u Rusiji stvore lageri srpske robe u nekim oblastima, sa kojih bi se, zahvaljujući postoje-ćem Sporazumu o slobodnoj trgovini, plasirala srp-ska roba na tom tržištu.

Komplikovana zakonska regulativa, stanje na tržištu i nedostatak poslova u građevinarstvu, sprečavaju bolje poslovanje proizvođača keramičkih pločica i sanitarne keramike


Reforme za više investicija 25. oktobar 2013.

Regionalni investicioni samit u Aranđelovcu okupio je zvaničnike institucija Srbije, EU i zemalja regio-na, s jedne strane, i lidere sve većeg broja stranih po-slovnih asocijacija i kompanija, velikih investitora, banaka i osiguravajućih kuća koje posluju u Srbiji, s druge strane, u cilju uspostvljanja dijaloga. Pred-sednik Privredne komore Srbije Željko Sertić na samitu je naglasio da privreda, vlada i sindikati tre-ba da imaju zajednički plan reformi jer strukturne reforme nisu samo politička tema već postoje jasni razlozi zašto moraju da budu sprovedene, kako bi se unapredio ambijent za poslovanje i investiranje.

Imamo najavu svih velikih reformi i vrlo često se spominje koliko je važna reforma penzionog i zdrav-stvenog fonda i svih ostalih institucija, velikih potro-šača budžeta, ali u ovom momentu, nedostaje jasna i precizno definisana dugoročna strategija šta će se od reformi uraditi u narednih tri do pet godina. Iz-mene četiri sistemska zakona - o radu, privatizaciji, stečaju, planiranju i izgradnji, kao prvi urgentni ko-rak, doprineće boljem poslovanju u Srbiji, i stvoriti uslove koji će dugoročno doneti oporavak. Čeka nas veliki posao koji će, na duži rok doneti uslove poslo-vanja kakve želimo, istakao je Sertić.

Predsednik PKS je naveo da je dobar menadžment države osnova za budućnost savremene ekonomi-je. Sertić je ocenio da je predlog ministra privrede Saše Radulovića o smanjenju nameta na plate dobar, možda u ovom trenutku nerealan, ali dugoročno može biti definisan kroz srazmerno smanjivanje po-reza na zarade po pet procenata godišnje. Tako bi od 2017. opterećenje na plate bilo oko 40 odsto, obja-snio je Sertić. Komentarišući izmene Zakona o radu, predsednik PKS je rekao da taj pravni akt treba da donese strukturnu konsolidaciju javnih preduzeća. Značaj Zakona o planiranju i izgradnji je u sistem-skim rešenjima problema koji se tiču katastara, re-gulatornih i urbanističkih planova, što će doprineti

napredovanju Srbije na lestvici Svetske banke u po-gledu uslova poslovanja, dodao je Sertić. Takođe je ocenio da je potrebno da se lokalne samouprave više angažuju u privlačenju investicija.

Ministar energetike Zorana Mihajlović istakla je da ima nekoliko zainteresovanih investitora za ulaga-nja u energetskom sektoru Srbije. Planirano je da do kraja godine budu potpisani predugovori o izgradnji reverzibilne Hidroelektrane Bistrica koja je, kako je rekla, veoma profitabilan i dobar projekat, jer neko-liko investitora želi da u njemu učestvuje. Mihajlović je ukazala da je za privlačenje investitora najvažniji zakonodavni okvir koji je u energetskom sektoru već zaokružen, a do kraja godine biće upotpunjen.

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Taba-ković navela je da je od početka godine neto priliv stranih direktnih investicija u Srbiju bio 584 milio-na evra i da Centralna banka u narednim godinama očekuje oporavak priliva investicija. Investicije se očekuju, najpre, u oblasti industrije, poljoprivrede, trgovine i finansijskom sektoru.

Snižavanjem inflacije i dugoročnim održavanjem na niskom nivou, monetarna politika stvara predu-slove za stabilno okruženje neophodno za privlače-nje kapitala. Od vremena kada se prate inflaciona očekivanja, prema podacima Blumberga, inflacija je sada na istorijskom minimumu od 5, 5 odsto, rekla je Tabaković. Generalni direktor kompanije “Fijat automobila Srbija” (FAS), Antonio Ćezare Ferara istakao je da je kompanija Fijat prepoznala Srbiju kao jednu od najboljih investicionih destinacija, ali je neophodno preduzeti još niz koraka za dalje po-boljšanje investicione klime.FAS je do kraja avgusta, stranim kupcima isporučio automobile u vrednosti od 890 miliona evra, pa se prognozira da će se na kraju godine još ubedljivije naći na prvom mestu li-ste najvećih izvoznika u Srbiji.

Izmene četiri sistemska zakona, kao prvi korak, doprineće boljem poslovanju, ali su neophodne velike promene za uslove privređivanja kakve želimo na duži rok, rekao predsednik PKS Željko Sertić na samitu u Aranđelovcu


Predsednik PKS u Abu Dabiju 27. oktobar 2013.

Prvi avion nacionalne aviokompanije “Er Srbija”, koji je juče popodne poleteo sa beogradskog aero-droma “Nikola Tesla”, sleteo je sinoć na aerodrom u Abu Dabiju, čime je ozvaničen početak rada nove kompanije.

Avionom „erbas A 319“ „Novak Đoković”, na novoj redovnoj liniji Beograd – Abu Dabi, otputovala je delegacija iz Srbije koju predvodi prvi potpredsed-nik Vlade Aleksandar Vučić. U sastavu delegacije, uz članove vlade – ministre Lazara Krstića i Dragana Glamočića, je i i predsednik Privredne komore Sr-bije Željko Sertić. Za Abu Dabi su otputovali i Dane Kondić, generalni direktor „Er Srbije“, Mlađan Din-

kić, zamenik predsednika Komiteta Vlade za sarad-nju sa UAE, Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada, profesori Beogradskog, Niškog i Novosadskog univerziteta, privrednici i predstavnici medija.

Er Srbija će uspostaviti nove letove sa matičnog aerodroma “Nikola Tesla” u Beogradu, pored Abu Dabija, ka Banja Luci, Bukureštu, Ljubljani i Pragu, koji će biti realizovani do kraja godine. „Er Srbija” planira da otvori još sedam novih trasa od januara do aprila sledeće godine, a do juna 2014. učestalost i kapacitet letova će se udvostručiti uz letove do de-stinacija u 43 zemlje sa 73.000 mesta za putnike na više od 670 letova nedeljno.

Prvim letom nove nacionalne aviokompanije kompanije „Er Srbija“ u Abu Dabi otputovao je i predsednik PKS Željko Sertić kao član državno-privredne delegacije iz Srbije, koju je predvodio prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić

PKS na investicionim konferencijama 27. oktobar 2013.

- Privredna komora Srbije u saradnji sa Trgovinsko-

industrijskom komorom Ruske Federacije organizuje

do sada najveću investicionu konferenciju gde će biti

predstavljeno više od 70 projekata iz Srbije u oblasti

energetike, agrara, građevinarstva, turizma i industri-

je vrednih gotovo sedam milijardi evra. To je prvi put

da se nude konkretni projekti i za sada je dolazak po-

tvrdilo oko 100 velikih ruskih kompanija i investitora.

Privredna komora Srbije 30. oktobra u Moskvi organizuje Investicionu konferenciju, a dan ranije, 29. oktobra, predsednik PKS učestvuje na Investicionom danu Srbije u Londonu, izlaganjem „U susret budućnosti Srbije“


Punu podršku u tome da se Srbija razvije u ozbilj-nu investicionu destinaciju daće i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, prisustvom na toj investicionoj konferenciji, rekao je novinarima predsednik PKS Sertić na Regionalnoj investicionoj konferenciji u Aranđelovcu. Predsednik Privredne komore Srbije ukazao je da su veoma značajni projekti u oblasti energetskog sektora, čija je vrednost 4,5 milijardi evra. On smatra da će investitorima biti najprivlač-niji projekti u oblasti energetike i turizma, ali će sve, kako je napomenuo, zavisiti od njihovih prioriteta.

„Investiciona konferencija Srbije u Moskvi je deo in-tenzivne međunarodne aktivnosti PKS na promociji Srbije kao destinacije za ulaganje i investicionih po-tencijala srpske privrede. Cilj PKS je da spoji dobre ideje i projekte sa ozbiljnim investitorima koji će ih prepoznati kao profitabilne i perspektivne. Ova kon-ferencija je dobra prilika da se kroz direktne razgo-vore sa potencijalnim ruskim investitorima iniciraju budući zajednički poslovni aranžmani i razmotre mogućnosti za investiranje”, izjavio je Željko Sertić, predsednik PKS.

Dan pre toga održava se Investiconi skup u Londonu, koji će na drugačiji način a na istu temu predstaviti Srbiju. Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić učestvovaće na „Investicionom danu Srbije u Londonu“, izlaganjem „U susret budućnosti Srbije“.

U obraćanju učesnicima te konferencije, predsednik Sertić posebnu pažnju posvetiće pojačanim aktivno-stima Privredne komore Srbije na promociji zemlje kao poželjne investicione destinacije i povezivanju domaćih kompanija sa međunarodnom poslovnom

zajednicom, kao podršci naporima Vlade Srbije na unapređenju ambijenta za poslovanje i investiranje.

„Investicije su jedan od ključnih preduslova održi-vog ekonomskog rasta Srbije. Stvaranje povoljnog i podsticajnog okruženja za poslovanje, ulaganje i privlačenje novih investitora, zajednički je zadatak srpske vlade i Privredne komore Srbije, kao najve-će privredne asocijacije, koja će u tom procesu biti istinski servis i domaćoj privredi i stranim investito-rima, izjavio je predsednik Sertić.

Srbija je, po predsedniku Privredne komore, pred velikim izazovom i šansom da iskoristi sve unutraš-nje potencijale kako bi napravila skok koji će pokre-nuti srpsku ekonomiju i učiniti da postane jedna od najpoželjnijih destinacija za investiranje, konkuret-na na evropskom i svetskom tržištu.

„U fokusu naših aktivnosti je privlačenje stranih investicija, razvoj novih tehnologija, inovativnost i kreativnost mladih, stručnih kadrova, energetska efikasnost i razvoj obnovljivih izvora energije uz maksimalnu zaštitu čovekove okoline, proizvodnja organske hrane i razvoj finansijskog tržišta u Srbiji. To su upravo oblasti za koje su i investitori iz Velike Britanije do sada pokazali najveće interesovanje“, kaže Sertić.

Velika Britanija i Srbija imaju diplomatske odno-se, više od 170 godina, tradicionalno dobre poli-tičke veze i adekvatan međudržavni pravni okvir. To je, ocenjuje Sertić, odličan temelj za unapre-đenje privrednih odnosa, od povećanja trgovinske razmene do razvoja intenzivnijih i složenijih obli-ka ekonomske saradnje.

Sinergija 2013 28. oktobar 2013.

Informacione tehnologije mogu biti prečica za eko-nomski i privredni oporavak zemlje i za novi razvoj-

ni ciklus, izjavio je premijer Ivica Dačić na skupu Si-nergija 2013 u hotelu Hajat, kome su prisustvovali i

Informacione tehnologije mogu biti prečica za ekonomski i privredni oporavak zemlje i za novi razvojni ciklus, izjavio je premijer Ivica Dačić na skupu u hotelu Hajat


potpredsednici PKS Raša Ristivojević i Zdravko Jelušić.

Premijer Dačić je rekao da su predstavnici Vlade Sr-bije na svetskim biznis forumima isticali da Srbija ima četiri komparativne prednosti, a da im se sada dodaje i peta, a to je IT sektor. “Isticali smo ener-getiku, infrastrukturu, odnosno saobraćajne korido-re, poljoprivredu i u poslednje vreme automobilsku industriju, kao naše komparativne prednosti, a sada kao peti prioritet navodimo IT sektor”, rekao je Da-čić. “Slogani koje imamo da IT veruje u Srbiju su odgovarajući, ali i Srbija veruje u IT i informaciono tehnološki razvoj”, rekao je Dačić. Premijer je na-glasio i dobru saradnju Vlade sa Majkrosoftom koja ulazi u drugu deceniju istakavši i da je značajan Maj-krosoft razvojni centar u Beogradu ne samo zbog toga što stručni i obrazovani mladi iz Srbije tu mogu da ostvare svoje snove, već što ta činjenica doprinosi boljem pozicioniranju samog Majkrosofta.

Direktor Majkrosofta Srbija Andreas Hartl je tom

prilikom rekao da je Srbija odličan predstavnik regi-ona i svojevrstan čvor za sve što se dešava u IT sek-toru. On je naglasio da je Majkrosoft zainteresovan da pomogne Srbiji kako bi ubrzala svoj razvoj, a to se vidi iz činjenice da ova kompanija svake godine povećava broj zaposlenih. IT sektor mora biti ključni prioritet u Srbiji istakao je Hartl i dodao da će on učiniti sve da se to i ostvari.

Na ovom skupu koji na jednom mestu okuplja struč-njake iz oblasti IT industrije, uključujući i poslovne korisnike, IT entuzijaste, kao i donosioce poslovnih odluka koji utiču na primenu IT rešenja učestvovali su i Raša Ristivojević i Zdravko Jelušić, potpredsed-nici Privredne komore Srbije. Cilj ovogodišnje Si-nergije 13 bio je da edukuje i omogući IT zajednici Srbije i regiona da ostvari što bolje razumevanje sa svojim poslodavcima, klijentima i poslovnim partne-rima kroz različite sadržaje koji podstiču praktičnu primenu IT tehnologije u poslovne svrhe.

Jedinstveni standardi za pogrebne usluge 29. oktobar 2013.

Udruženje za komunalne delatnosti Privredne ko-more Srbije (PKS) zalagaće se, da se kroz izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima stvore formalno-pravne pretpostavke za usvajanje Pra-vilnika o sahranjivanju, koji ima za cilj uvođenje jedinstvenih standarda za sva javna komunalna preduzeća koja obavljaju tu delatnost, istaknuto je na sednici Grupacije za pružanje pogrebnih usluga.

Na sednici u PKS, razmatran je Predlog pravilnika o sahranjivanju, koji je izradila radna grupa Grupa-cije za pružanje pogrebnih usluga na osnovu dobi-jenih predloga i sugestija članova. Kako je istaknu-to, predlog Pravilnika o sahranjivanju sa dopunama usaglašenim na sednici, jasno i precizno definiše i obuhvata sva relevantna pitanja iz te oblasti. Čla-novi Grupacije upoznati su sa radnim materijalom Metodologije za obračun cena pogrebnih usluga sa molbom da dostave predloge i sugestije u roku od

mesec dana na predloženi tekst. Kroz izmene i do-pune Zakona o komunalnim delatnostima stvorile bi se pretpostavke za donošenje i primenu te meto-dologije, koja bi dala značajan doprinos u pogledu regulisanja cena na nivou cele Srbije.

Predstavnik Javnog komunalnog preduzeća ,,Po-grebne usluge,, iz Beograda je predstavio materijal Dobra praksa vođenja evidencije utrošaka goriva i pređenih kilometara, koji bi mogao poslužiti po-grebnim preduzećima kao model kako bi se una-predila ekonomska efikasnost u pogrebnim predu-zećima.

Sekretar Udruženja za komunalne delatnosti Ta-tjana Ercegović Petrić upoznala je prisutne sa ni-zom inicijativa koje je Udruženje za komunalne delatnosti uputilo nadležnim ministarstvima, radi poboljšanja zakonodavnog okvira za komunalne delatnosti.

Izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima stvorile bi se pretpostavke za usvajanje Pravilnika o sahranjivanju i Metodologije za obračun cena pogrebnih usluga


Blago Srbije kod nerazvijenih 29. oktobar 2013.

Na sajmu InvestEkspo u Novom Sadu predstavljeno je više od 100 projekata lokalnih samouprava iz Sr-bije i okruženja. Privredna komora Srbije na svom štandu predstavila je sedam od ukupno 17 pripre-mljenih projekata. Cilj sajma investicija je da spoji ljude kojima nešto treba sa ljudima koji nešto nude, rekao je na otvaranju Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja u Vladi Srbije, zadužen za održivi ra-zvoj nedovoljno razvijenih područja.

Na Međunarodnom sajam InvestEkspo u Novom Sadu među, među 60 izlagača sa stotinu projekata, predstavljaju se i 24 opštine iz nedovoljno razvijenih regiona Srbije. One su prikazale komparativne pred-nosti za ulaganje, koje se ne mogu videti ni u jednoj zemlji na Balkanu, osim ovde, naglasio je Ugljanin i zaključio da su ova područja blago Srbije.

Vlada ima nameru da stranim investitorima pred-stavi komparativne prednosti ovih opština, kako bi one od primalaca socijalne pomoći, postale poreski obveznici, rekao je Ugljanin. Time će se omogućiti da se mladi koji čekaju posao ne samo zaposle, već i da rukovode poslovima, naglasio je ministar Uglja-nin, i dodao da je za to potrebno stvoriti uslove da u Srbiji mogu da investiraju i ostvare poslovne intere-se predstavnici naše dijaspore, kao i drugi inostrani i domaći investitori. Ugljanin smatra da Srbija ima dobru priliku da izgradi evropske standarde i zalaže se za to da Evropa ovde prepozna svoje standarde, a

ne da čekamo da nam ih ona izgradi.

Generalni direktor Novosadskog sajma Dragan Lu-kač povodom 90 godina Novosadskog sajma, uručio je zlatnu plaketu ministru Sulejmanu Ugljaninu. Za-menik gradonačelnika Novog Sada Borko Ilić izjavio je da je Novosadski sajam postao brend Novog Sada, Vojvodine i Srbije i da programi koje realizuje svake godine svojim sadržajem idu u korak sa najuspešni-jim priredbama u Evropi i svetu.

Ministar Ugljanin na štandu Privredne komore Srbi-je razgovarao je sa potpredsednikom PKS Zdravkom Jelušićem i saradnicima. Jelušić je ukazao na ulogu najveće nacionalne asocijacije privrednika u pokre-tanju privrednih aktivnosti i privlačenju investicija.

Direktor Centra za razvoj i restrukturisanje PKS Slobodanka Kojić Džinović podsetila je da Komora na ovom sajmu nastupa šesti put. Ona je govorila o prednostima ulaganja u Srbiju uz korišćenje potpi-sanih sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom i drugim zemljama, posebno ukazuju-ći na prednsti ulaganja u slobodne zone u Srbiji. Je-lena Mirković iz Republičke agencije za prostorno planiranje na štandu PKS govorila je o planskom tretmanu ekološki odgovorne arhitekture i ener-getskoj efikasnosti. Vera Veljanovski, koordinator projekta u PKS, predstavila je doimaće i strane programe podrške u Republici Srbiji i projekte Pri-vredne komore Srbije.

Na sajmu InvestEkspo u Novom Sadu predstavljeno više od 100 projekata lokalnih samouprava iz Srbije i okruženja, među kojima je i 17 projekata na štandu PKS


Poziv britanskim investitorima da ulažu u Srbiji 29. oktobar 2013.

Učesnici investicione konferencije u Londonu pozi-tivno su ocenili najavljene mere Vlade Srbije za una-pređenje privrednog ambijenta, uz očekivanje da će uslovi poslovanja u Srbiji biti poboljšani, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić na investicionoj konferenciji u Londonu.

U Srbiji posluje oko 60 britanskih preduzeća, a obim investicija zaostaje za stvarnim mogućnostima. Ulaganja britanskih investitora mogu se povećati u narednom periodu, a najbolji način za to upravo su ovakve investicione konferencije, rekao je Sertić. U martu sledeće godine, planirana je nova investicio-na konferencija u Londonu, na kojoj će biti prikazan konkretan potencijal Srbije za investiranje, najavio je predsednik PKS.

Sertić je rekao da se već u narednim mesecima, kada budu usvojeni najavljeni zakoni, očekuje poboljša-nje poslovnog okruženja u Srbiji. Kako je istakao, na skupu u Londonu razmatrana su aktuelna eko-nomska pitanja, kao što su problemi preduzeća u restrukturiranju.

U izlaganju „U susret budućnosti Srbije“, predsed-nik PKS posebnu pažnju posvetio je pojačanim ak-tivnostima komore na promociji zemlje kao poželjne investicione destinacije i povezivanju domaćih kom-panija sa međunarodnom poslovnom zajednicom, kao i podršci naporima Vlade Srbije na unapređenju ambijenta za poslovanje i investiranje.

„Investicije su jedan od ključnih preduslova održi-vog ekonomskog rasta Srbije. Stvaranje povoljnog i podsticajnog okruženja za poslovanje, ulaganje i privlačenje novih investitora, zajednički je zadatak srpske vlade i Privredne komore Srbije, kao najve-će privredne asocijacije, koja će u tom procesu biti istinski servis i domaćoj privredi i stranim investito-rima“, poručio je predsednik Sertić.

Srbija je, kako je naglasio, pred velikim izazovom i šansom da iskoristi sve unutrašnje potencijale kako

bi napravila skok koji će pokrenuti srpsku ekonomi-ju i učiniti da postane jedna od najpoželjnijih desti-nacija za investiranje, konkurentna na evropskom i svetskom tržištu.

„Investicioni dan Srbije”, organizovala je Britansko - srpska privredna komora. Skup je otvorio srpski pre-mijer Ivica Dačić, koji je pozvao investitore iz Velike Britanije da ulažu u Srbiji, istakavši da naša zemlja ima stabilnu političku situaciju i sprovodi ekonom-ske reforme.

Dačić je rekao da je Srbija zemlja koja probleme vidi kao izazove, a jedan od najvećih je - ekonomija, njen rast i približavanje rezultatima koje beleže jake pri-vrede. Rešenja za to su investicije i projekti, koji će Srbiji doneti rast, a investitorima novac. Predstavlja-jući prednosti Srbije, premijer je ukazao da zemlja počinje pregovore sa EU, te da ima stabilnu političku situaciju, koju vlada koristi da bi pojednostavila nee-lastičan i krut birokratski sistem državnog aparata, pojednostavila procedure za izdavanje građevinskih i svih drugih dozvola, promenila zakone.

“Investitorima nudimo i visok nivo znanja i veština zaposlenih, njihove, u odnosu na evropske, relativ-no niske plate, zatim, imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Turskom, sa CEFTA i EU”, podsetio je Dačić.

Na skupu su učestvovali i ministri finansija i privre-de Lazar Krstić i Saša Radulović.

Organizovanje investicionih konferencija poput ove u Londonu, jako je dobro i potrebno je da ih bude više, izjavio je ministar finansija Lazar Krstić. Kao učesnik Investicionog dana, Krstić je rekao da se takvi skupovi organizuju upravo sada kada smo na-pravili zaokret u ekonomskoj i finansijskoj politici.

U Londonu je Srbija prvi put predstavljena kao mo-guća investiciona destinacija, a glavni grad Britanije izabran je, rekao je Krstić, jer je jedan od nekoliko centara tržišta kapitala i tokova novca uopšte.

Predsednik PKS Željko Sertić učestvovao na Investicionom danu Srbije u Londonu


Financial Times u koricama Privredne komore Srbije

29. oktobar 2013.

Povodom „Serbia Investment Day”, 29. oktobra u Londonu, na dan održavanja investicione konferen-cije, u Financial Times- u objavljen je specijalni doda-tak - Izveštaj o Srbiji - srpskoj ekonomiji, evrointegra-cijama i političkoj situaciji u zemlji.

Izdanje Financial Times-a u kojem je objavljen spe-cijalni izveštaj o Srbiji podeljen je učesnicima kon-ferencije u koricama Privredne komore Srbije. Oko hiljadu tako brendiranih primeraka časopisa distri-buirani su i u biznis centru Londona - u poslovnim hotelima sa 4 i 5 zvezdica.

Na ovaj način, saradnjom sa časopisom Financial Ti-

mes, koji izlazi u globalnom tiražu od 650.000 štam-

panih primeraka i stiže do 2,1 miliona registrovanih

korisnika elektronskog izdanja, PKS je pružila podrš-

ku promociji Srbije i srpske privrede u svetu.

Time su promovisane aktivnosti i povećana vidljivost

PKS pred inostranom poslovnom zajendnicom, kao

međunarodno priznate nacionalne asocijacije pri-

vrednika i prve kontakt tačke za strane investitore

koji dolaze u Srbiju.

Učesnicima konferencije Investicioni dan Srbije u Londonu podeljeno specijalno izdanje renomiranog časopisa u brendiranom omotu Privredne komore Srbije

Investiciona konferencija Srbije u Moskvi 30. oktobar 2013.

Na Investicionoj konferenciji potencijalnim investi-torima predstavljena su 74 projekta srpskih kompa-nija, institucija i lokalne samouprave, vrednih goto-vo sedam milijardi evra.

Projekti u oblasti energetike, agrara, građevinarstva, turizma i industrije izabrani su na javnom konkur-su, koji je PKS raspisala početkom avgusta. Prvi put su prezentovani u Trgovinsko - industrijskoj komori Ruske Federacije pred predstavnicima više od stotinu ruskih kompanija koje su učestvovale na ovom skupu.

„Investiciona konferencija Srbije u Moskvi je deo in-

tenzivne međunarodne aktivnosti PKS na promociji

Srbije kao destinacije za ulaganje i investicionih po-

tencijala srpske privrede. Cilj PKS je da spoji dobre

ideje i projekte sa ozbiljnim investitorima koji će ih

prepoznati kao profitabilne i perspektivne. Ova kon-

ferencija je dobra prilika da se kroz direktne razgo-

vore sa potencijalnim ruskim investitorima iniciraju

budući zajednički poslovni aranžmani i razmotre

mogućnosti za investiranje”, izjavio je Željko Sertić,

Investiciona konferencija Srbije, koju je organizovala Privredna komora Srbije, održana je u Moskvi, a učesnicima konferencije obratio se predsednik Srbije Tomislav Nikolić


predsednik PKS.

Konferenciju u Moskvi, PKS je organizovala u sa-

radnji sa Trgovinsko - industrijskom komorom Ru-

ske Federacije, uz podršku i učešće najviših držav-

nih zvaničnika. Investicionu konferenciju podržala

je i Sberbanka.

Rusija je među najznačajnijim ekonomskim partne-

rima Srbije, privredna saradnja dve zemlje ide uzla-

znom putanjom – sve je više srpskih proizvoda na

ruskom tržištu i ruskih investicija u Srbiji. Najviše

ulaganja bilo je u sektoru energetike. Osim energe-

tike, ruski investitori uspešno su, u proteklom pe-

riodu, ulagali i u ostalim sektorima srpske privrede

– obojenoj metalurgiji, mašinogradnji, hemijskoj in-

dustriji, turizmu i bankarstvu. Na srpskom bankar-

skom tržištu posluju Sberbanka iz Rusije kao i VTB

banka. Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Rusije

temelji se na međusobnoj bescarinskoj trgovini za

gotovo 99 odsto vrsta robe, zahvaljujući jedinstve-

nom Sporazumu o slobodnoj trgovini koji je potpi-

san 2000, a proširen 2011. godine.

Ruskim investitorima nudimo profit 30. oktobar 2013.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić pozvao je ruske in-vestitore da ulažu u Srbiji, poručujući da je naša zemlja iz dana u dan sve atraktivnija destinacija.

“Dođite u Srbiju. Neka vam naše prijateljstvo i moja reč budu garant za vaše sigurno poslovanje u Srbiji. Mi ćemo sa naše strane učiniti sve da se u Srbiji osećate dobro i da vaše investicije budu sigurne i uspešne”, re-kao je Nikolić otvarajući Investicionu konferenciju u Moskvi, koju je organizovala Privredna komora Srbije (PKS).

Predsednik Nikolić naglasio je da želi da ohrabri inve-stitore da ulažu u Srbiji i da na taj način osnaže eko-nomsku, političku i kulturnu saradnju i prijateljske veze dve zemlje. Nikolić je ocenio da je ekonomska sa-radnja sa Rusijom veoma razvijena, ali da istovremeno postoje realne mogućnosti i veliki potencijal za unap-ređenje i povećanje investicija, pre svega, u oblasti po-ljoprivrede, putne infrastrukture, energetike i turizma.

Predsednik Srbije pozvao je investitore da učestvuju u velikim projektima izgradnje i obnove saobraćajne i telekomunikacione infrastrukture, kapitalnim inve-sticijama u energetici - obnovi starih i izgradnji novih kapaciteta, kao i u primeni novih tehnologija. “Kroz partnerstvo ili kupovinu preduzeća u državnom vla-sništvu dobijate mogućnost aktivnog učešća i ulogu moderatora i kreatora privrednog okruženja Srbije”, dodao je Nikolić.

Privreda Srbije predstavljanjem 74 projekta, vrednih sedam milijardi evra, potencijalnim ruskim investito-rima nudi zajedničko stvaranje profita, izjavio je pred-sednik PKS Željko Sertić na Investicionoj konferenciji u Moskvi.

Dobit od realizacije je višestruko veća i procenjuje se da između tri i pet puta uvećava vrednost projekta, a treba dodati i kumulativne efekte za ostale, prateće, privredne grane. Za realizaciju projekata i vraćanje uloženog novca potrebno je do pet godina, objasnio je Sertić. PKS će podržati sve korake u konkretizaciji pro-jekata, a ruska i srpska vlada dosadašnjim sporazumi-ma i bilateralnim vezama jasno su dale osnovu i podrš-ku partnerstvu, istakao je predsednik srpske komore.

PKS će preuzeti na sebe odgovornost da našim i ruskim partnerima pomogne da što brže i lakše prođu „kroz lavirinte srpskih propisa i institucija”, rekao je Sertić, podsetivši da se najveći deo projekata odnosi na ener-getiku, zatim industriju, poljoprivredu, građevinarstvo i turizam. Ovo je prvi put da se srpska privreda pred-stavlja na ovakav način u svetu, a jačanjem privrednih aktivnosti daje se dodatni doprinos tradicionalnim, vekovnim i strateškim odnosima Srbije i Rusije, napo-menuo je Sertić. Kako je rekao, trgovinske odnose Sr-bije u Rusije karakteriše stalni rast srpskog izvoza, i to proizvoda visokog stepena prerade, tako da se ove go-dine očekuje se rekordan izvoz od 1,1 milijardu dolara.

Investicionu konferenciju u Moskvi, na kojoj su potencijalnim ruskim investitorima predstavljena 74 projekta, otvorio predsednik Srbije Tomislav Nikolić


Ruska privreda, naročito u poslednjem periodu, inten-zivno je investirala u srpskoj energetici, bankarstvu, industriji, uslugama i turizmu, na nivou od preko 2,5 milijarde dolara, a postojeća ulaganja otvorila su vrata budućim investicijama iz te zemlje, zaključio je Sertić.

Predsednik Trgovinsko-industrijske komore Ruske Fe-deracije Sergej Nikolajevič Katirin kazao je da je pri-sustvo predsednika Nikolića značajan signal za ruska preduzeća o ozbiljnim namerama Srbije za saradnju. Istakao je da Srbija i Rusija beleže dosta ozbiljnu revi-talizaciju odnosa, kao i proširenje liste robe koja se raz-menjuje i novih oblasti privredne saradnje dve zemlje.

Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević rekao je da od ruskih kom-panija koje posluju na srpskom tržištu za sada najbolje rezultate ostvaruje NIS Gasprom, koji je “najveći pu-nilac našeg budžeta”. On je izrazio nadu da će i dru-ge ruske kompanije, nošene tom idejom i “već dobro trasiranim putem”, doći na srpsko tržište. Kompanija “Gasprom”planira da u Srbiji u naredne dve godine investira još dve milijarde evra, što bi u velikoj meri poboljšalo krvnu sliku srpske ekonomije, rekao je Ba-čević. Za pet do šest meseci biće poznati detalji ula-ganja, Gasprom uglavnom ulaže u naftno-gasni sektor ali pokazuju interes i za druge grane energetike, kao i da u određenom trenutku investiraju u termoelektra-

ne. Gasprom zainteresovan za eksploataciju i preradu uljnih škriljaca i jedan rudnik uglja, dodao je ministar.

“U Srbiji su prisutni i ruska Sberbanka i Lukoil, ali imamo osećaj da to nije dovoljno i da ima prostora za još i više, a mogućnosti treba tražiti, pre svega, u sek-toru posustale srpske industrije, obojene metalurgije, geologiji, putarstvu, poljoprivredi, turizmu, tehnologi-jama”, kazao je ministar. Dosadašnje ruske investicije u Srbiji predstavljaju jasan signal svim ruskim investi-torima da je srpsko tržište već prepoznato kao profita-bilno i perspektivno, sa veoma dobrim investicionim potencijalom, rekao je direktor Sberbanke Srbije za saradnju sa klijentima iz Rusije i ZND-a, Grigori Čer-nenko. On je poručio da će Sberbanka Srbije biti most za ekonomsku saradnju između Srbije i Rusije.

Srpsko-ruska investiciona konferencija u Moskvi je idealno mesto za spajanje najboljih projekata iz Srbije i investitora iz Rusije, kako bi se omogućila inicijalna razmena informacija i preliminarni dogovori, dodao je Černenko.

Na Investicionoj konferenciji Srbije u Moskvi već su potpisana i dva dokumenta – Ugovor o zajedničkom ulaganju i saradnji Spektra iz Čačka i Metromeda iz Omska, i pismo o namerama između Majevica holdin-ga iz Bačke Palanke i TESE Voronjež.

Harmonizovana regulativa olakšava izvoz 30. oktobar 2013.

Primena nove zakonske regulative omogućuje pla-sman poljoprivrednih i šumarskih traktora i poljo-privrednih i šumarskih mašina na tržišta zemalja Evropske unije i tržište Republike Srbije uz korišće-nje samo jednog harmonizovanog postupka ocenji-vanja usaglašenosti. U pitanju su Zakon o standar-dizaciji, Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti, Uredba o načinu spro-vođenja ocenjivanja usaglašenosti, sadržaj isprave o usaglašenosti, kao i oblik, izgled i sadržaj znaka usaglašenosti, Pravilnik o bezbednosti mašina, koji su harmonizovani sa regulativom Evropske unije.

Iskustva u primeni tehničke regulative Srbije, koja se odnosi na poljoprivredne i šumarske mašine, predstavljena su na seminaru u Privrednoj komo-ri Srbije. U pitanju je suštinski ista dokumentacija koja prati mašinu, ali uz korišćenje različitih dekla-racija i znakova usaglašenosti - CE i 3A. Ukazano je na pojavu da se još uvek dosledno ne primenjuju odredbe za tržišni nadzor- inspekciju na privredna društva koja se bave proizvodnjom i prometom ovih proizvoda. Predavači na seminaru, Čedomir Duboka sa Mašinskog fakulteta u Beogradu i Vaso Labović, direktor Poslovnog udruženja industrije traktora,

Omogućen plasman traktora i šumarskih mašina uz samo jedan harmonizovan postupak ocenjivanja usaglašenosti


poljoprivrednih mašina i opreme, ukazali su i da u

Srbiji ne postoji tehnički propis za traktore za poljo-

privredu i šumarstvo, zasnovan na regulativi Evrop-

ske unije, kao i da bi osnova za izradu takvog propisa

trebalo da bude novi Pravilnik (EU) br. 167/2013.

Učesnicima je predstavljen celokupan sadržaj i for-

ma ovog propisa sa naglašenom komplementarno-

šću sa Direktivom za mašine, odnosno Pravilnikom

o bezbednosti mašina.

Seminar o primeni EU regulative na poljoprivred-

nu mehanizaciju i šumarske mašine deo je ciklusa

seminara koji organizuje Odbor za ekonomske od-nose sa inostranstvom Privredne komore Srbije u sklopu podrške privredi Srbije u okviru projekta partnerstva DIHK. U radu seminara učestvovalo je više od 20 predstavnika privrednih društava, držav-nih organa, fakulteta i laboratorija za ispitivanje. Seminar je održan sa ciljem da se kompanije koje se bave proizvodnjom, ispitivanjem ili trgovinom po-ljoprivrednom mehanizacijom detaljnije informišu o tehničkim standardima i propisima u ovoj oblasti, čija primena je obavezna za plasman proizvoda na tržišta zemalja EU.

Proizvodnja za uredno snabdevanje tržišta 30. oktobar 2013.

Ovogodišnja proizvodnja hrane u Srbiji, uz posto-jeće zalihe, obezbediće uredno snabdevanje sta-novništva osnovnim prehrambenim proizvodima, značajniju uposlenost prerađivačkih kapaciteta, formiranje zaliha i rezervi, a značajan deo, pre svega, pšenice, kukuruza i pojedinih vrsta voća, biće usmeren u izvoz. Ovo je zaključeno na sednici Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambe-nu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije (PKS), kojoj je predsedavao Nenad Budimović. Članovi Odbora su istakli da je po-trebno da se Agrarni budžet poveća na 10 odsto ukupnog budžeta Srbije i da se sledeće godine sa 20 odsto regresira semenska pšenica. Pored toga, neophodno je ubrzati donošenje zakona o robnim rezervama i doneti strategiju poljoprivrede i ru-ralnog razvoja Srbije, te na osnovu nje koncipirati Agrarni budžet za 2014. godinu.

S obzirom na potrebnu veliku količinu novca (oko 67 milijardi dinara), potrebnu u kratkom vremen-skom periodu za kupovinu poljoprivrednih proi-zvoda, kao i za ulaganje u jesenju setvu (oko 10 milijardi dinara) potrebno je angažovanje poslov-

nog bankarstva, prerađivačke industrije, izvozne privrede. Podnoseći uvodno obrazloženje Milan Kužnik, samostalni savetnik za ratarsku proizvdo-nju i proizvodnju duvana u Udruženju za poljo-privredu i prehrambenu industriju PKS istakao je da je u Srbiji ove godine proizvedeno 5,7 miliona tona kukuruza, 2,69 miliona tona pšenice, više od 500.000 tona suncokreta, blizu 400.000 tona soje, 2,87 miliona tona šećerne repe, blizu 9.000 tona duvana. Imajući u vidu postojeće paritete cena, za očekivati je da će u Srbiji biti sporiji rast cena hrane. Na njegovo usporavanje uticaće manja ku-povna moć potrošača, kao i mere države, posebno intervencijama iz Robnih rezervi. Ovogodišnji pri-nosi su veći od prošlogodišnjih, ali je cena proi-zvoda skoro duplo niža pa seljaci neće moći sami da finansiraju poslove. Jesenja setva treba da se obavi na milion hektara. Od toga pšenica treba da zauzme oko 600.000 hektara, a ostale žitarice tre-ba da se zaseju na 200.000 hektara, krmno bilje na 100.000 hektara, povrće na 90.000 hektara. On je naveo da je ovogodišnja pšenica dobrog kvaliteta, uglavnom prve i druge klase. Do sada je već izve-

Ovogodišnji poljoprivredni prinosi su veći nego prethodne godine, ali je cena proizvoda skoro duplo niža, pa seljaci neće moći sami da finansiraju jesenju setvu na milion hektara


Uskoro konkretizacija projekata predstavljenih u Moskvi

31. oktobar 2013.

Investiciona konferencija Srbije u Moskvi bila je izuzetno uspešna, jer je čak 30-ak od 74 predloga projekata ozbiljno razmatrano, a konkretni razgovo-ri o njihovoj realizaciji očekuju se u narednih mesec dana. Ruski investitori su najviše interesovanja po-kazali u oblasti energetike, građevinarstva i turizma, rekao je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko Sertić po završetku konferencije.

Predsednik PKS smatra da će bar 60 do 70 odsto od ukupnog broja predloženih projekata ozbiljno biti razmatrano dodajući da će u narednim danima biti novih razgovora u oblasti agrobiznisa. Sertić je na-pomenuo da će pojedini projekti u oblasti energetike biti razmatrani na najvišem državnom nivou, dok će neke firme direktno međusobno komunicirati.

Privreda Srbije je potencijalnim ruskim investitori-ma - predstavnicima više od 100 preduzeća iz Rusije na konferenciji koju je otvorio predsednik Srbije To-mislav Nikolić predstavila predloge projekata, vred-nih bezmalo sedam milijardi evra.

Na Investicionoj konferenciji u Moskvi, koju je organizovala PKS, potpisana su i dva dokumenta -

ugovor o zajedničkom ulaganju i saradnji Spektra iz Čačka i Metromeda iz Omska, i pismo o namerama između Majevica holdinga iz Bačke Palanke i TESE Voronjež.

Projekti u oblasti energetike, agrara, građevinarstva, turizma i industrije izabrani su na javnom konkur-su, koji je PKS raspisala početkom avgusta.

Izabrano je ukupno 74 projekta - 11 iz oblasti ener-getike i životne sredine, 11 iz sektora poljoprivrede, trgovine, prehrane i logistike, 27 industrijskih pro-jekata, i 25 projekata koji se odnose na turizam i građevinu.

Među projektima iz sektora industrije nalazi se 10 projekata metalne i elektroindustrije, sedam proje-kata hemijske industrije i 10 projekata farmaceut-ske industrije.

Na listi projekata i iz oblasti energetike i zaštite ži-votne sredine nalazi se i projekat izgradnje TE Novi Kovin , TE i rudnika uglja “Štavalj” i izgradnja ga-snih toplana-termoelektrana u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Pančevu.

Konkretni razgovori očekuju se u narednih mesec dana, a ruski investitori najviše interesovanja pokazali su za energetiku, građevinarstvo i turizam, rekao predsednik PKS Željko Sertić

zeno oko 800.000 tona, a u planu je još 500.000 tona da se proda na svetskom tržištu.

Zamenik direktora Kompenzacionog fonda i siste-ma javnih skladišta Tatijana Đukanović, je istakla da postoji potreba da se zrnaste kulture razvrsta-vaju prema kvalitetnim grupama, jer država sada gubi 10 evra po toni pšenice, zato što ona nije razvrstana. Ona je ukazala i na značaj javnih skla-dišta u kome je za sada registrovano njih 15 i u kojima se nalazi oko 114.000 tona robe.

O značaju semenarstva za Srbiju govorio je dr Milo-van Pavlov iz Instituta za kukuruz u Zemun Polju. On je istakao da se vrednost semenarske proizvod-nje u Srbiji procenjuje na oko 178,2 miliona evra.

Direktor Biroa za regionalnu saradnju PKS, Mili-voje Miletić, govorio je o značaju formiranja gru-pacija u PKS, kako bi se čuo glas proizvođača. On je prisutne upoznao i o pripremama novih zakon-skih rešenja, zatim o problemima i rešenjnima u trgovini sa Kosovom i Metohijom.


Otvorena Poslovna akademija RPK Kragujevac 31. oktobar 2013.

Poslovna akademija privredne komore, čiji je osni-vač Regionalna privredna komora Kragujevac, uz tehničku podršku partnera iz Nemačke - GIZ i SEQUA, predstavlja savremeni instrument za pove-ćanje konkurentnosti srpskih kompanija i unapre-đenje kompetentnosti zaposlenih. Kroz dijalog obra-zovanja i privrede, primenjivaće model neformalnog sertifikovanog obrazovanja. Očekuje se da rezultat bude i povećanje investicione atraktivnosti Srbije, imajući u vidu da će potencijalni i prisutni strani investitori moći da edukuju zaposlene kroz najbolju praksu neformalnog obrazovanja iz EU.

Obrazovni ciklus Poslovne akademije privredne ko-more Kragujevac počeće realizacijom projekta „Ino-vacioni menadžment“ Zanatske komore Koblenc iz Nemačke, na kojem će polaznici iz odabranih pre-duzeća dobiti sertifikate Zanatske komore Koblenc.

Izvršni direktor Zanatske komore Koblenc iz Ne-mačke Manfred Rube i predsednik Regionalne pri-vredne komore Kragujevac Dušan Puača potpisali su Sporazum o saradnji ove dve institucije.

Potpisivanju Sporazuma prisustvovala je i ekonom-ski ataše ambasade Nemačke u Srbiji Gabriela Bene-man, koja je rekla da je taj sporazum važan pokaza-telj potencijalnim investitorima da u Srbiji i srpskim preduzećima mogu naći obrazovane i kvalifikovane kadrove.

U ime Privredne komore Srbije, prisutne je pozdra-vila Mirjana Kovačević, direktor Centra za eduka-ciju i stručno obrazovanje, istakavši da je obrazova-nje značajan pokretač ekonomskog razvoja zemlje i podsetivši na koncept celoživotnog učenja, čijem će sprovođenju doprineti upravo ova Poslovna aka-demija.

U Kragujevcu je svečano otvorena Poslovna akademija privredne komore, čiji je osnivač Regionalna privredna komora Kragujevac, uz tehničku podršku partnera iz Nemačke - GIZ i SEQUA

Neophodno osavremenjivanje dimničarske delatnosti

31. oktobar 2013.

Članovi Grupacije za pružanje dimničarskih usluga, koja radi pri Udruženju za komunalne delatnosti PKS, razmatrali su rezultate Prvog kongresa dimni-

čara Srbije, koji je okupio brojne učesnike i privukao veliku pažnju medija. Kongres je ukazao na značaj dimničarske delatnosti u domenu zaštite od požara

Kongres Evropske federacije dimničara sledeće godine u Beogradu. Obrazovanje dimničara kroz redovno školovanje i kroz prekvalifikaciju


i ekologije, ali i na nedovoljno ozbiljan pristup ovoj delatnosti, koji imaju pojedine lokalne samouprave.

Članovi Grupacije koji su učestvovali u radu redovne godišnje konferencije Evropske federacije dimniča-ra, održane u Velikoj Britaniji, preneli su iskustva drugih zemalja, naročito u domenu primene novih tehnologija, novih pribora i alata. Oni su ukazali na tendenciju da se dimničari tretiraju kao stručnjaci u oblast energetske efikasnosti.

Da bi dimničari odgovorili na savremene potrebe, neophodna je adekvatna edukacija, na šta je ukazao i ministar Velimir Ilić, otvarajući Kongres. Pokre-nute su paralelene aktivnosti u vezi sa edukacijom ovog profila kadrova, s jedne strane na organizo-vanju redovnog trogodišnjeg srednješkolskog pro-grama, a s druge, rad na programu prekvalifikaci-je, koji će se održavati u Privrednoj komori Srbije. Ukazano je i na potrebu održavanja redovnih go-dišnjih seminara za postojeće kadrove, koji nisu

dovoljno obučeni za novi, prošireni delokrug rada.

Predsednik Grupacije za pružanje dimničarskih

delatnosti upoznao je članove sa aktivnostima na

pripremi redovnog kongresa Evropske federacije

dimničara, koji će se održati krajem avgusta 2014.

godine u Beogradu, što je dobra prilika da se skrene

pažnja domaće javnosti na značaj koji ova delatnost

uživa u Evropi, kao i da se privrednici upoznaju sa

primerima dobre prakse i savremenom regulativom.

Ukazano je na zapuštenost dimnjaka u Srbiji, često

i na slučajeve loše gradnje, zbog čega je ukazano na

potrebu da se pronađu mogućnosti za saradnju sa

građevisnkim institima i fakultetima. Grupacija je

pokrenula inicijativu ka Ministarstvu građevinar-

stva i urbanizma da se formira tim koji će raditi na

uvođenju standarda za obavljanje dimničarske de-

latnosti, kao i inicijative da Udruženje dimničara

Srbije postane kolektivni član Grupacije PKS.

Oporavak proizvodnje mleka 31. oktobar 2013.

U Srbiji se godišnje proizvede oko 1,5 milijardi litara mleka. Od toga, čak 98 odsto zauzima proizvodnja kravljeg mleka, 0,8 osto ovčijeg, dok je oko 1,6 odsto proizvodnja kozjeg mleka. Vrednost proizvodnje na nivou gazdinstava iznosi oko 300 miliona evra, što čni oko 7,6 odsto ukupnog poljoprivrednog bruto proizvoda. Mlekarska industrija zauzima lidersko mesto u prehrambenoj industriji Srbije. Procena je da sadašnje mlekare rade sa polovinom iskori-šćenosti, tako da preradni kapaciteti nisu prepreka povećanju proizvodnje. Stočarstvo Srbije već više decenija ima tendenciju pada od dva do tri odsto godišnje. Bez njega nema ni razvijene poljoprivrede. Stanje u ovoj delatnosti odrazilo se i na potrošnju mleka, po kojoj se nalazimo na pretposlednjem me-stu u Evropi. Ovo je između ostalog konstatovano na

zajedničkom sastanku Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivre-de, šumarstva i vodoprivrede na temu ,,Kako ojačati položaj domaćih proizvođača i prerađivača mleka’’.

Prema rezultatima popisa poljoprivrede, u Srbiji ima 628.555 porodičnih poljoprivrednih gazdinsta-va. Ukupna površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta je 3.355.859 hektara, a ukupan broj gove-da je 920.762. Prema poslednjim podacima Upra-ve za trezor Ministarstva finansija, registrovano je 330.000 poljoprivrednih gazdinstava.

,,Međutim, danas se mlekarska industrija suočava sa brojnim promenama i izazovima. Jedan od naj-važnijih je rast potreba za mlečnim proizvodima.

Iskustva iz zemalja EU ukazuju na činjenicu da najveći broj malih mlekara neće opstati u narednom periodu, jer neće imati ekonomskih mogućnosti da uskladi svoje poslovanje prema zahtevima i standardima EU


U poređenju sa razvijenim mlekarskim zemljama, Srbija ima lošu strukturu otkupa i neekonomičnu proizvodnju. Nju karakteriše i sve uočljivija nelojal-na konkurencija. Beleži se i smanjenje broja muznih krava i mlečnih farmi. Ukupna količina proizve-denog mleka u vremenu od 2001. do 2009. godine smanjila se za skoro 100 miliona litara godišnje. Sa prosečnom mlečnošću od 2.979 litara po kravi Srbi-ja se nalazi ispred drugih država, kandidata za član-stvo u EU. Ali, u poređenju sa članciama EU, to je znatno manje. Veliki broj proizvođača ne ispunjava najviše zahteve koji su u skladu sa EU standardima’’, naglasila je samostalni savetnik u Udruženju za po-ljoprivredui prehrambenu industriju PKS Jasna Ste-vanović.

Proizvođači i prerađivači mleka od 1. januara biće suočeni sa novim normama koje se primenjuju u EU, pre svega, u pogledu bezbednosti, što će biti teško primenjivo u kratkom roku. Iskustva iz zema-lja EU ukazuju na činjenicu da najveći broj malih mlekara neće opstati u narednom periodu, jer neće imati ekonomskih mogućnosti da uskladi svoje po-slovanje prema zahtevima i standardima EU.

Savetnica generalnog direkora ,,Imleka’’ Dragica Bolić je rekla da će od Nove godine biti suočeni i sa inostranom konkurencijom na domaćem tržištu, jer se ukida carina na uvoz mleka. Ona smatra da treba uspostaviti sistem subvencija po kvalitetu, ukoliko želimo da povećamo naše učešće na inostranim tr-žištima. Takođe, kako je navela, treba pronaći i pro-stor za subvencionisanje kamata za investiranje u sirovine za proizvodnju mleka i obezbediti povoljne dugoročne kredite do 10 godina. Po njenim rečima potrebno je što pre pokrenuti Nacionalnu laborato-riju za ispitivanje kvaliteta mleka. Prema mišljenju Dragice Bolić, neprihvatljiv je i predloženi pravilnik da se ne otkupljuje mleko koje ima više od 400.000 somatskih ćelija, jer će u tom slučaju mlekare mora-ti da uvoze mleko, nego da treba oročiti do kog da-tuma, treba da bude postignut kvalitet na nivou EU. Ona je podsetila i na veliki problem sa aflatoksinom, u čije je rešavanje ,,Imlek’’ uložio mnogo sredstava, navodeći da različite laboratorije daju raličite podat-ke o količini aflatoskina.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije proizvođa-

ča mleka Vojvodine Sanja Bugarski je navela da is-pitivanja instituta pokazuju da je aflatoksin još uvek veliki problem u Vojvodini i zapitala se kako to da nije i u ostalom delu Srbije. Ona smatra da je pri-marnim proizvođačima mleka neophodno dodatno obrazovanje, kako bi mogli da dostignu odgovaraju-će norme.

Predstavnik Ministarstva poljoprivrede Nenad Ter-zić je rekao da su u pripremi dva nova pravilnika o veštačkom osemenjavanju i obeležavanju životinja, koji će omogućiti stočaru da sam obavlja te poslove. Dodao je da se priprema i izmena Zakona o podsti-cajima, koji treba da omoguće da se uvaže specifič-ne potrebe stočarstva, podsetivši da je prošle godine dato 3,6 milijardi dinara za mleko. Po njegovim re-čima, do kraja godine će proraditi i dve nacionalne laboratorije za ispitavanje kvaliteta mleka, u Novom Sadu i Batajnici.

Savetnik ministra poljoprivrede Ljubiša Jovanović, moderator skupa, je istakao da bez novog investici-onog ciklusa u tom sektoru, ništa nećemo uraditi i da je vrlo alarmantan podatak o padu broja mleč-nih krava u Srbiji, pa će u buduće mere i zakonska aktivnost biti usmerena u pravcu povećanja te proi-zvodnje, kako bi se od nje moglo živeti. On je dodao da će se posledice pogrešne agrarne politike osećati još dugo.

Zaključeno je da se u buduće neće doneti nijedan propis bez učešća u njegovoj pripremi proizvođača, koji treba da ga sprovode u praksi. Rečeno je da se u narednoj godini ne očekuje povećanje Agrarnog budžeta, ali je istaknuto da je potrebno udruživanje proizvođača na svim nivoima, jer samo tako mogu postati snažni u pregovorima za ostvarenje sop-stvenih ciljeva. Na predlog sekretara Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju i vodopri-vredru PKS, Nenada Budimovića, zaključeno je da PKS predloži i izmenu pravilnika o kvalitetu mleka, angažuje se na edukaciji proizvođača i formira rad-nu grupu koja će se baviti izradom strategije finan-siranja agrara, a samim tim i proizvodnje i prerade mleka. Jer, kako je rečeno, finansiranje poljoprivre-de ostalo je nerešeno od 24. januara 1994. godine, kada je ukinuta primarna emisija. Sve to treba da doprinese oporaaku ove značajne privredne grane.

126avgust - novembar 2013.

Podstaći strance da snimaju u Srbiji 1. novembar 2013.

Potrebno je hitno donošenje uredbe o podsticajima stranom producentu da u Srbiji proizvodi strano ki-nematografsko delo, rečeno je na sednici Grupacije pružalaca producentskih usluga, koja radi pri Udru-ženju za kreativnu industriju PKS. Donošenjem ova-kvog zakonskog akta, omogućilo bi se sprovođenje člana 7 aktuelnog Zakona o kinematografiji, kojim se predviđa povraćaj od 20 odsto sredstava potroše-nih na angažovanje domaće radne snage i kapaciteta tokom izrade stranih kinematografskih dela u Srbiji.

Tokom prethodne četiri godine, u Srbiju je ušlo više od pet miliona evra od snimanja reklama, filmova i serija, a tražena uredba bi taj prihod znatno uve-ćala, tvrde članovi Grupacije i navode niz primera dobre prakse, među kojima se posebno ističe Mađar-ska, gde izabrano privredno društvo po modelu po-

reskog kreditiranja isplaćuje podsticaj stranom pro-ducentu. Komisija, koja se pri Ministarstvu kulture bavi izradom tražene uredbe, čeka na uključenje Mi-nistarstva finansija. Da bi se podstaklo i ubrzalo do-nošenje ovog zakonskog rešenja, potpredsednik PKS Zdravko Jelušić predložio je da se organizuje okrugli sto u Privrednoj komori Srbije, na kojem bi učestvo-vali predstavnici ministarstava kulture, finansija i privrede, a članovi Grupacije izneli egzaktne podat-ke o očekivanom povećanju investicija.

Na sednici Grupacije bilo je reči i o aktivnostima nakon iskazanog interesovanja Indije za saradnju sa srpskom filmskom industrijom, kao i o pripremama za učešće na samitu koji se u Indiji održava sledeće godine u januaru, a na kome će biti predstavljeni i kapaciteti srpske kinematografije.

Članovi Grupacije pružalaca producentskih usluga zalažu se za hitno donošenje podzakonskog akta, koji bi podstakao upošljavanje srpskih preduzeća u snimanju stranih kinematografskih dela u Srbiji

Stočarstvo očekuje nove investicije

Proizvodnja junećeg mesa u Srbiji gotovo da je uga-šena, ali i pored toga naša zemlja je najveći proizvo-đač stočarskih proizvoda kada su u pitanju zemlje bivše SFRJ. Međutim, u ovoj delatnosti već više de-cenija godišnji pad proizvodnje je od 1,5 do tri odsto.

Danas je poražavajuća situacija, kada je u pitanju smanjenje proizvodnje i izvoza po preferencijalnim uslovima za „baby beef“. Istovremeno, porast beleži izvoz živih životinja, a cilj Srbije je da se izvozi meso, odnosno proizvodi iz viših faza prerade. Zbog toga je

Država mora da omogući da tov junadi i proizvodnja junećeg mesa postanu profitabilni i da opredeli podsticajna sredstva koja će usmeravati u ovu delatnost. Stočarstvo očekuje novi investicioni ciklus

1. novembar 2013.


neophodno preduzeti mere da bi se ponovo krenulo od početka i da bi se napunile prazne staje u Srbiji. Ovo je između ostalog zaključeno na zajedničkom sastanku Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne ko-more Srbije (PKS) i Ministarstva poljoprivrede, šu-marstva i vodoprivrede, na temu ,,Kako ojačati polo-žaj domaćih proizvođača i prerađivača mesa’’. Kako je istaknuto, cilj zajedničkog sastanka bio je da se ukaže na realne potencijale u govedarstvu Srbije, te da se kroz isticanje važnosti jačanja strukovnog or-ganizovanja, dođe do povezivanja struktura i zatva-ranja lanca stočarske proizvodnje. Očekivanja su da se nakon konsolidacije stočarstva, bez koga nema ni razvijene poljoprivrede, domaći proizvođači ponovo pozicioniraju na međunarodnom tržištu, pre svega, EU i Ruske Federacije. Ocenjeno je i da je Srbija iz-gubila zahtevna tržišta za izvoz, kao što su Italija i Grčka, i da je sada veoma teško da se vrati na njih, ali da ipak nije nemoguće.

Samostalni savetnik u Udruženju poljoprivrede i prehrambene industrije PKS, Jasna Stevanović, u uvodnom izlaganju je istakla da je u govedarstvu Srbije (oko 920.000 grla), kontrolisan uzgoj samo pet odsto životinja. Po njenim rečima, u Srbiji po-stoji oko 40 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda. U njima postoji mogućnost za klanje milion grla, ali njih nema, pa se godišnje zakolje manje od 200.000. Problem je što ne postoji klasiranje trupova goveda, ovaca ili svinja u klanicama. Zbog toga nije odgovarajuće ni plaćanje na osnovu kvaliteta. To ćemo morati uskladiti sa Uredbom EU, rekla je ona. Sekretar Udruženja za poljoprivedu, prehrambenu industriju i vodoprivredu PKS Nenad Budimović, istakao je da će asocijacija privrede biti u funkciji povećanja proizvodnje junećeg mesa.

Savetnik ministra poljoprivrede, koji je bio i mode-rator skupa, Ljubiša Jovanović, posebno je istakao da će u buduće stočarstvo, kao važna delatnost biti u prioritetu Vlade. Istakao je da ona ima jasnu na-meru da podrži sektor koji je devastiran poslednje

decenije, a najbolji podatak je da će polovina para koje dolaze iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, dakle oko 150 miliona dolara, biti usmereno u ovu delat-nost. Jer, bez novog investicionog ciklusa, neće biti oporavka proizvodnje. Kredit će proizvođači dobiti po povoljnim uslovima, a to znači po kamati od oko tri odsto, grejs periodom od dve godine, a rok za vraćanje duga biće sedam - osam godina. Cilj ovog ulaganja je vraćanje proizvodnje, za domaće tržište i – izvoz. Do sada smo govorili da je poljoprivreda naša šansa, a sad hoćemo to da dokažemo u praksi. Ministarstvo poljoprivrede će u ovoj oblasti imati tri pravca, a to je zakonodavna aktivnost, institu-cionalna i kroz mere podrške, naglasio je Nenad Terzić iz Ministarstva poljoprivrede. Po njegovim rečima u toku je inoviranje zakona, pre svega, o podsticajima u agraru.

Rukovodilac u preduzeću ,,Dragan Marković’’ u Obrenovcu, Čedomir Živanović, ukazao je na trage-diju u srpskom govedarstvu, a to je pokolj teladi i nji-hovo izvoz. Direktor firme „Kotlenik’’ kod Kraljeva, Milomir Tošović, koji je i predsednik Grupacije kla-nične industrije PKS, istakao je da je najveći problem srpskog agrara gašenje proizvodnje junećeg mesa. Mi nemamo junećeg mesa u tipu ,,baby beef“ za izoz. Primera radi, rekao je on, 2006. godine izvezli smo oko 2.300 tona, a ove će to biti tek nešto više od 100 tona. Pre dve i po decenije iz Srbije se godišnje izvozilo oko 30.000 tona ovog kvalitetnog crvenog mesa. Za punjenje staja, on je predložio da se novac od subvencija usmeri u ovu granu. Sekretar Udru-ženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine Đorđe Bugarin naglasio je da ne treba čekati strate-giju, koja će dobro doći, već da odmah treba doneti programe sa kojima ćemo razvijati stočarstvo u svim delovima zemlje gde za to postoje uslovi. Preduzeće ,,Đurđević’’ iz Pećinaca je već na putu obnove sto-čarstva. Jer, po rečima Milenka Nikitovića, uskoro iz uvoza stiže blizu 1.000 teladi namenjenih tovu. Po njegovim rečima, trenutno niska cena kukuruza, ne znači da će potrošači imati i nisku cenu mesa.


Biznis Info Servis 4. novembar 2013.

Biznis Info Servis (BIS) je informativno-saveto-davni servis Privredne komore Srbije (PKS) koji je formiran kako bi se članovima komore i ostalim zainteresovanima omogućilo brzo i jednostavno dobijanje odgovora i poslovnih informacija neop-hodnih u svakodnevnom poslovanju. BIS je dostu-pan od 1. novembra.

Pitanja se mogu dostavljati na elektronsku adresu [email protected] ili na telefon 011 3300 910.

U prvoj fazi rada servisa mogu da se dobiju infor-macije o članstvu, edukaciji i događajima koje or-ganizuje PKS kao i uslugama i javnim ovlašćenjima komore. Započinjanje poslovanja i osnovne infor-macije o propisima, subvencije i državna pomoć, raspoloživi izvori finansiranja na nacionalnom i međunarodnom nivou, Evropska unija, tehničko zakonodavstvo, ekologija, obnovljivi izvori energi-je, informacije iz baza podataka, sertifikaciono telo, načini rešavanja sporova, kontakt podaci različitih institucija, takođe su u delokrugu BIS-a.

Biznis Info Servis od 1. novembra dostupan je članovima Privredne komore Srbije i ostalim zainteresovanim privrednim subjektima i široj javnosti

PKS na kongresu bezbednosti u Moskvi

Privredna komora Srbije (PKS) organizovala je

nastup kompanija srpske namenske industrije i

bezbednosti poslovanja na međunarodnoj izložbi

i kongresu „Bezbednost i zaštita ličnosti, društva i

države“ u Moskvi, na kojem su predstavljeni najso-

fisticiraniji proizvodi i naučno - tehnološki projekti

iz Rusije i sveta.

Skup u Moskvi, od 28. do 30. oktobra, konceptom

trodnevnih panela, poslovnih foruma, seminara i

sajamskog predstavljanja privukao je pažnju poseti-

laca iz više od 30 zemalja i 40 oblasti Ruske Fede-

racije. Kongres, prateći programi i poslovni susreti

bavili su se ličnom bezbednošću građana, finansij-

sko-ekonomskom bezbednošću, prehrambenom i

Srpske kompanije namenske industrije i bezbednosti poslovanja predstavile svoje proizvode na međunarodnom skupu „Bezbednost i zaštita ličnosti, društva i države“

4. novembar 2013.


ekološkom bezbednošću i drugim temama. Na štandu PKS predstavljeni su proizvodni programi Jugoimport – SDPR-a Beograd u oblasti vojnog naoružanja i na-menske industrije, Tigar Pirot u oblasti zaštitnih odev-nih predmeta gumarske industrije i Alveto Beograd u oblasti najsofisticiranijih amblema, oznaka za armiju, policiju i ostale zvanične institucije u toj oblastu. Na-stupi srpskih kompanija privukli su pažnju stručnih posetilaca zainteresovanih kako za vojni tako i za ci-vilni aspekt programa, a štand PKS posetili su i na-čelnik pešadijskih jedinica Armije Ruske Federacije i zamenik ministra odbrane koji su se upoznali se sa potencijalom i budućim planovima srpske namenske industrije.

Cilj Kongresa u Moskvi bio je da se definiše analitički pristup u oblasti zaštite i objedini napor države, druš-tva, biznisa na globalnom nivou kako bi se efikasno rešilo pitanje bezbednosti. Kongres u Moskvi je novi impuls idejama značajnim za oblast bezbednosti kao i razvoju međunarodnih poslovnih kontakata i sarad-nje u tom sektoru, rekao je Dejan Delić, samostalni savetnik u Odboru PKS za ekonomske odnose sa ino-stranstvom koji je učestvovao na panel diskusiji „In-vesticioni i finansijski rizici, investiciona bezbednost i međunarodni odnosi“. Delić je svoje izlaganje posve-tio bilateralnim strateškim i privrednim odnosima Sr-bije i Rusije i međukomorskoj podršci i saradnji. Uka-zao je na značaj Deklaracije o strateškom partnestvu Srbije i Rusije. Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije, koji srpskim proizvodima otvara vrata tržišta od 170 miliona stanovnika Carinske unije Ru-

sije, Belorusije i Kazahstana, privukla je mnoge stra-ne investitore u Srbiju, dodao je Delić.

Predsednik Organizacionog komiteta kongresa Alek-sandar Kanjšin istakao je da brz razvoj svetske i na-cionalnih privreda ukazuje na potrebu da se sve više pažnje posvećuje pitanju bezbednosti, kako privrede tako i države. Glavne bezbednosne pretnje su eko-nomska nestabilnost i kibernetičke pretnje, a slede krađa intelektualne svojine, industrijska špijunaža, prevare, sabotaža, prirodne katastrofe, terorizam.

„Srbija i Rusija nalaze se u važnoj etapi razvoja, jača-nja svojih pozicija u svetu ali i međusobnih odnosa. Organizacija ovakvog kongresa je dobar impuls za razvoj i unapređenje međusobne saradnje“, poručio je Kanjšin.

Igor Kovalj direktor Departmana investicione politi-ke i razvoja Ministarstva ekonomskog razvoja Rusije istakao je da je realan plan predsednika Rusije Vla-dimira Putina, da je neophodno da do 2018.godine Rusija uđe u prvih dvadeset ekonomija sveta prema kvalitetu vođenja poslovanja.

Organizatori ove manifestacije, kao i međunarodne izložbe su Međunarodni konsultativni komitet orga-nizacija oficira u rezervi (MKK) zajedno sa Društve-nom komorom Ruske Federacije i Nacionalnom aso-cijacijom udruženja oficira u rezervi Oružanih snaga MEGAPIR, uz podršku Ministarstva odbrane Ruske Federacije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Mini-starstva za vanredne situacije, drugih vojnih službi i agencija, kao i Trgovinsko-industrijske komore.

Ekologija po standardima EU

Izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine predstavljaju kvalitetan pomak u pravcu preciznijeg definisanja pojedinih odredbi i uvođenja sistema me-nadžmenta u toj oblasti u skladu sa međunarodnim standardima, a ono što je posebno važno jesu dopu-

ne koje se tiču sredstava za finansiranje ekoloških projekata, rekla je potpredsednica Privredne komo-re Srbije (PKS) Vidosava Džagić, na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmeni i dopuni Zakona o zaštiti životne sredine.

Rešenja za optimalni i održivi sistem zaštite životne sredine

4. novembar 2013.


Svi napori koje je činila komora zajedno sa privredom na uspostavljanju transparentnog sistema finansira-nja, biće mogući jer je novim Nacrtom zakona pred-viđeno osnivanje Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. Na ovaj način stvaraju se uslovi za prevazi-laženje problema koji su nastali ukidanjem Fonda za zaštitu životne sredine kao i pretpostavka za uspostav-ljanje transparentnog i održivog sistema prikupljanja i trošenja sredstava, istakla je potpredsednica PKS.

Džagić je podsetila da Program javne rasprave traje od 31. oktobra do 19. novembra i da je najbolji primer re-alizacije Memoranduma o saradnji koji su u julu 2013. godine potpisali predsednik PKS Željko Sertić i mini-star energetike Zorana Mihajlović.

Pred nama su veliki izazovi kada je oblast zaštite ži-votne sredine u pitanju i proces evropskih integracija treba da iskoristimo i da na najdelotvorniji način ure-dimo tu oblast, da se ostvare ciljevi i uspostave odr-živi mehanizmi finansiranja. Naše su procene da će, upravo za prilagođavanje u oblasti zaštite životne sre-dine, privrednim subjektima do 2020. godine biti po-treban najveći obim investiranja. Zato je veoma važno da prilikom izmene i dopune seta uvažimo pozitivna i negativna iskustva iz prethodnog perioda primene i razmotrimo sve predloge i sugestije zainteresovanih strana, radi unapređenja sistema zaštite životne sredi-ne, poručila je Džagić.

Budžetski fond za zaštitu životne sredine koji će biti osnovan 2014. omogućiće da se prepozna mesto gde se nalazi novac namenjen ekološkim projektima i da se troši transparentno, rekao je državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dejan Novaković i dodao da bi fond trebalo bi da raspolaže najmanje sa oko 2,5 milijarde dinara. Predstavnici resornog ministarstva naveli su da će se fond finansirati sredstvima iz budžeta Srbije, novcem iz naknada za zaštitu životne sredine, kazni za kršenje propisa, donacijama i kreditima.

Predloženim izmenama Zakona o zaštiti životne sredi-ne predviđeno je da se sredstva iz budžetskog fonda za zaštitu životne sredine dodeljuju na javnim konkursi-ma po programu finansiranja aktivnosti i mera zaštite i unapređenja životne sredine koji donosi Vlada Srbije. Izmenama zakona je previđena mogućnost uvođenja subvencija za recikliranje. Predstavnice Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Gordana Petković i Ivana Radosavljević predstavile su tekst Na-crta izmena.

Privrednici, koji su učestvovali u javnoj raspravi u PKS, pozitivno su ocenili predloge izmena zakona i formiranje budžetskog fonda za zaštitu životne sredi-ne, ali su istakli da bi trebalo da preraste u pravi fond koji bi mogao da odobrava i kreditne linije.

Javna rasprava o ekološkim zakonima

Do kraja godine u Skupštinu Srbije, nakon javne ra-sprave, stići će sedam predloga zakona i niz podzakon-skih akta u oblasti ekoloških zakona, najavljeno je na javnoj raspravi o Nacrtu Zakona o izmeni i dopuni za-kona o zaštiti prirode, koju su organizovali Privredna komora Srbije (PKS) i Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Cilj izmena i dopuna zakona je zaštita prirode, pre svega, flore i faune. Za kršenje zakona biće uvedene

oštre zakonske kazne, rekao je državni sekretar u Mi-nistarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dejan Novaković. Po njegovim rečima, trenutno je u toku javna rasprava o tri zakonska akta koji u setu idu prvo pred Vladu Srbije, a potom u skupštinsku proce-duru. Njih prati i 15 podzakonskih akata. Da bi se sve što efikasnije pripremilo i usvojilo u planiranom roku, formiraju se i radne grupe, a prvi put i fokus grupe.

O Nacrtu Zakona o izmenama i dopuni Zakona o za-

Oštre kazne za kršenje propisa zaštite životne sredine. Do kraja godine u Parlamentu sedam zakonskih predloga koji će urediti tu oblast

4. novembar 2013.


štiti prirode, govorila je mr Gordana Petković iz Mi-nistarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredi-ne, koja je naglasila da je cilj javnih rasprava da se do 2014 – 15. godine izvrši detaljna revizija zakona. To znači, po njenim rečima, da se kratkoročno i dugoroč-no sagledaju direktive EU u ovoj oblasti. Razlozi su, usklađivanje sa međunarodnim obavezama, odnosno sa propisima i direktivama EU, kao i sa drugim si-stemskim zakonima. Snežana Prokić, iz Ministarstva

energetike, razvoja i zaštite životne sredine, naglasila

je, da je cilj javnih rasprava, izmene i dopune zakona,

bolja zaštita prirode u celini. Ona je istakla da u Srbi-

ji sad imamo 101 ekološki značajnih područja. Pavle

Jovanović, iz Ministarstva energetike, razvoja i zaštite

životne sredine, je govorio o tome kakva je zakonska

regulativma o ovim oblastima u svetu, kao i o značaju

jasnijeg definisanja terminologije.

Uvođenje reda na tržištu nekretnina

Udruženje za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS), aktivno je učestvovalo u pripremi Zakona o posredo-vanju u prometu i zakupu nepokretnosti koji je Skup-ština Srbije usvojila 31. oktobra. Usvajanjem tog prav-nog akta, prvi put se u Srbiji, oblast tržišta nekretnina uređuje u skladu sa evropskim standardima, rekla je sekretar udruženja Gordana Hašimbegović.

Dugogodišnji napori Udruženja za trgovinu, odnosno, njegove Grupacije posrednika u prometu nepokretno-sti, počev od inicijative za donošenje zakona u oblasti prometa nepokretnosti, preko izrade nacrta i učešća u javnoj raspravi, krunisani su usvajanjem u parlamentu Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokret-nosti. Donošenje zakona konkretan je rezultat rada PKS i delovanja prema institucijama sistema. Na taj način, stvoreni su zakonski osnovi da se ova oblast, u kojoj se “obrću” ogromna sredstva, a dobar deo u sivoj zoni, valjano uredi, istakla je Hašimbegović.

Usvajanjem Zakona obezbeđuje se pravna sigurnost za građane i pravna lica u korišćenju usluga posred-nika u prometu i zakupu nepokretnosti. Zakonom se uvodi registar posrednika koji će voditi ministarstvo nadležno za poslove trgovine. Precizirano je da poslo-ve posredovanja mogu obavljati samo preduzetnici i privredna društva, upisani u registar posrednika.

Predviđeno je i redovno ažuriranje registra što će

omogućiti svakom učesniku na tržištu - kupcu, zaku-

podavcu, prodavcu, da vide koje su agencije za promet

nepokretnosti legalne.

Posrednik je u obavezi da uplaćuje godišnju premi-

ju osiguranja za eventualnu štetu koju obavljanjem

poslova posredovanja može pričiniti nalogodavcu,

u iznosu od minimum 15.000 evra u dinarskoj pro-

tivvrednosti po jednom osiguranom slučaju, odnosno

minimalno 45.000 evra u dinarskoj protivvrednosti

za sve odštetne zahteve u jednoj godini osiguranja.

Odredbe zakona koje se odnose na upis u registar i pla-

ćanje osiguranja počeće da se primenjuju 18 meseci

nakon stupanja zakona na snagu.

Da bi preduzetnik obavljao poslove posredovanja

mora, on ili zaposleni koji radi kod njega, da ima polo-

žen stručni ispit za poslove posredovanja.

Prema procenama u Srbiji oko 300 privrednih subje-

kata posluje na tržištu nepokretnosti kao i 800 pre-

duzetnika, ali se pretpostavlja da je broj agencija koje

su nelegalne znatno veći. Kako se procenjuje, ukupna

vrednost tržišta nepokretnosti iznosi oko 110 milijardi

dinara godišnje, od čega dve trećine otpada na nelegal-

ni promet ili promet koji nije registrovan.

Udruženje za trgovinu PKS aktivno je učestvovalo u pripremi Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti kojim se ta oblast uređuje u skladu sa evropskim standardima

5. novembar 2013.


Tržište nekretnina u Srbiji do sada je karakterisalo veliko učešće sive ekonomije, nestručnost u obav-ljanju poslova i velika nesigurnost za sve učesnike u prometu nepokretnosti. Država, kao i svi učesnici u prometu nepokretnosti, susretali su se sa velikim problemima.

U cilju što kvalitetnije pripreme za implementaci-ju novousvojenog Zakona o posredovanju u prome-tu i zakupu nepokretnosti, u Grupaciji posrednika u prometu nepokretnosti Udruženja za trgovinu PKS, planiraju da u narednom periodu održe niz stručnih seminara po regionima.

Poziv za učešće na takmičenju „NO-BLE Ideas“

Privredna komora Srbije (PKS) pozvala je zaintere-sovane inovatore, ljude sa idejama, istraživače i or-ganizacije da se do 31. decembra prijave za učešće u međunarodnom takmičenju u okviru projekta Mreža mladih inovatora za održive ideje u agro-prehrambe-nom sektoru.

Učešće u takmičenju je besplatno, a cilj je promocija znanja i ideja mladih inovatora i poboljšanje veze iz-među ponude i potražnje ideja za održivi razvoj proi-zvoda, usluga i procesa koji se koriste u poljoprivredi i agro-prehrambenom sektoru u Jugoistočnoj Evropi.

Kriterijumi za ocenjivanje dostavljenih projektnih ideja su originalnost i kvalitet projekta, održivi razvoj predloženih inovacija, inovativni kapacitet i potencijal inovatora, atraktivnost ideje za biznis kao i mogućnost

internacionalizacije i globalizacije ekonomije.

Učešće takmičarima otvara mogućnosti dijaloga, raz-mene mišljenja i saradnje sa javnim i privatnim istra-živačkim centrima, umrežavanje učesnika, iznalaženje mogućnosti za finansiranje predloga, direktan kontakt sa partnerima iz Italije, Mađarske, Slovenije, Rumuni-je, Albanije i Bugarske, promocije inovacija i inovato-ra. Izabrane projekte će podržati investitori koji će sa inovatorima zaključiti sporazume.

U okviru projekta„NO-BLE Ideas“ već funkcioniše lo-kalna kancelarija sa sedištem u Beogradu, koja pruža besplatne usluge u okviru projekta kao što su tehnička procena izvornih ideja, saveti za menadžment, finan-sije, pravna pitanja, informacije o pokretanju sopstve-nog biznisa i načinima finansiranja.

Mreža mladih inovatora za održive ideje u agro-prehrambenom sektoru

5. novembar 2013.


Budžet, odlučan korak ka konsolidaciji 5. novembar 2013.

Predlog budžeta Srbije za 2014. godinu u skladu je sa predviđenom fiskalnom konsolidacijom i ne bi trebalo da bude rizika oko finansiranja. „To je odlu-čan korak ka konsolidaciji, a vodi brigu i o socijalnim funkcijama države”, rekao je ekonomista Miladin Kovačević na predstavljanju biltena Makroekonom-ske analize i trendovi (MAT) koji izdaje Ekonomski institut u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Kovačević je kazao da je predloženi budžet za 2014. „na liniji” sa predviđenom konsolidacijom i efektima mera Vlade Srbije koji su objavljeni pre mesec dana. „Budžet je kalibriran onako kako je morao biti, uz poštovanje zahteva, kako socijalnih, tako i onih koji se odnose na štednju i smanjenje budžetskog defi-cita”, kazao je on. Kovačević je potom istakao da u efektima mera, konsolidacije i finansiranja budžeta u 2014. godini nema rizičnih momenata, ali da bi strategija reformi i razvoja morala da se dopuni za period od 2015. do 2017. godine pošto postoji rizik perspektive konsolidacije i razvoja. Kako je ocenio, budžet je odlučan korak ka konsolidaciji, a s druge strane, vodi brigu i o socijalnim funkcijama države.

Ekonomista Vladimir Vučković ocenio je da je plani-rano zaduživanje Srbije od oko 5,5 milijardi evra u 2014. godini visoko, ali da je neophodno. Vučković, koji je i član Fiskalnog saveta Srbije, kazao je da je zaduživanje u budžetu za 2014. godinu određeno planiranim deficitom i otplatom rata ranijih dugova i da tu na kratak rok nisu moguće velike promene. Planirani iznos od oko 5,5 milijardi evra jeste visok, ali se za kratko vreme ne može znatnije smanjiti, po-jasnio je on. Vučković je istakao da je bitna struktura finansiranja i da se iz Predloga budžeta može prime-titi da će se više ići na bilateralne kredite, a manje

na zaduživanje na međunarodnom tržištu. Ukoliko se u tome uspe bilo bi dobro, jer je bilateralno za-duživanje povoljnije pa će teret kamata, naročito u kriznim godinama biti manji, kazao je Vučković. Povodom inflacije u ovoj godini, Vučković je još ka-zao i da je godišnja inflacija je u septembru iznosila 4,9 odsto i prvi put u ovoj godini, bila u granicama ciljanog okvira Narodne banke Srbije od četiri od-sto sa odstupanjem od plus ili minus 1,5 procentnih poena.Tome je, precizirao je, najviše doprinelo us-poravanje rasta cena hrane koje je počelo u maju, a u septembru je, prvi put u 2014. godini, zabeleženo pojeftinjenje hrane. Ovakvom ishodu, najviše je do-prinelo usporavanje rasta cena hrane. U septembru je, kako navodi, hrana pojeftinila za 0,3 odsto, dok je neprerađena hrana pojeftinila za 9,5 odsto.

Koordinator MAT-a Stojan Stamenković je naglasio da je MMF očekivanu stopu rasta bruto društvenog proizvoda u Srbiji za ovu godinu snizio sa procenje-nih dva na 1,5 odsto, uz naglasak da je slično gleda-nje i uredničkog tima MAT-a. On smatra da je pro-blem što je predviđen rast privrednih aktivnosti, uz neprekidno smanjivanje plana i potrošnje. Može li četiri godine uzastopce da potrošnja pada, a da se privredna aktivnost ubrza, upitao je Stamenković. Predlogom državnog budžeta Srbije za 2014. godinu predviđeno je zaduživanje od 662,5 milijardi dinara za finansiranje deficita i otplatu duga inostranim i domaćim kreditorima

Predlogom budžeta za 2014. godinu predviđeni su ukupni prihodi od 929,94 milijarde i rashodi od 1.113 milijardi dinara, tako da će deficit iznositi oko 183 milijarde dinara, odnosno 4,6 odsto bruto do-maćeg proizvoda (BDP).

Predloženi budžet Srbije za 2014. godinu u skladu sa predviđenom fiskalnom konsolidacijom i merama Vlade Srbije


Više graničnih prelaza za bolju saradnju 5. novembar 2013.

Rumunija je među prvih pet spoljnotrgovinskih par-tnera Srbije, razmena dve zemlje dostigla je goto-vo 1,8 milijardi dolara, a srpski izvoz se približava vrednosti od milijardu dolara. Rumunske firme sve više otvaraju regionalna predstavništva u Srbiji, a mogućnosti za unapređenje saradnje su u sektoru građevinarstva, turizma, energetike, industrije hra-ne, rekao je potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović na otvaranju Poslovnog for-ma srpskih i rumunskih privrednika.

Potpredsednik PKS je ukazao na značajnu rumun-sku podršku u procesu pridruživanja Srbije EU, istakavši da su, na tom putu, veoma važna iskustva Rumunije koja je u EU od 2007. godine. Vesović je istakao i odličnu međukomorsku saradnju nacional-nih i regionalnih komora dve zemlje i učešće u za-jedničkim projektima.

Problem je manjak graničnih prelaza jer, prema sa-znanjima PKS, privrednici su veoma nezadovoljni putnom i železničkom infrastrukturom kojom su povezane dve zemlje. Praktično postoji samo jedan drumski granični prelaz preko koga se mogu tran-sportovati sve vrste robe, a to je Vatin-Moravica. Zbog nepostojanja i neopremljenosti drugih granič-nih prelaza, robe u drumskom saobraćaju putuju stotinama kilometara duže, što stvara velike tran-sportne troškove.

Privrednici ukazuju na potrebu osposobljavanja za putnički, a potom i robni transport, graničnih pre-laza Kikinda (Nakovo) - Komluš Mare (Lunga), Jaša Tomić-Fenj. PKS i Regionalna privredna komora Kikinda više puta su upućivali inicijativu za otvara-

nje drumskog graničnog prelaza Nakovo-Lunga kod Kikinde.

Otvaranjem novih graničnih prelaza smanjili bi se troškovi transporta i povećao izvoz, što bi bilo po-sebno važno za mala i srednja preduzeća koja robu ne transportuju železnicom, objasnio je Vesović.

Ambasador Rumunije u Beogradu Danijel Banu na-glasio je da treba identifikovati sve probleme i naći rešenja u najboljem interesu građana, privrednika i privreda obe zemlje. Srbija je najznačajniji ekonom-ski parter Rumunije na Zapadnom Balkanu. Poten-cijali privredne saradnje dve zemlje nisu dovoljno iskorišćeni, kooperacije su moguće u okviru Dunav-ske strategije, osnivanja zajedničkih preduzeća radi nastupa na trećim tržištima i brojnih regionalnih projekata od infrastrukture do turizma, istakao je ambasador.

Načelnik Grupe za granice u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Sava Stanković rekao je da je pokre-nuto više inicijativa za otvaranje novih graničnih prelaza između Srbije i Rumunije, što bi se finan-siralo iz IPA fondova. Neophodno je da lokane sa-mouprave, privrednici i privredne komore utiču na nadležne državne organe Srbije i Rumunije da se stvore materijalni uslovi za otvaranje novih granič-nih prelaza, ukazao je Stanković.

Na skupu je istaknuto da se očekuje više konkret-nih projekata, investicija sa obe strane, i srpskih i rumunskih, a da su privredni forumi odlična prilika za pronalaženje novih poslovnih partnera i oblika saradnje.

Ekonomska saradnja Srbije i Rumunije ide u dobrom pravcu, ali treba dodatno otvoriti granice, kako bi ona bila efikasnija, istaknuto je u PKS na Poslovnom forumu srpskih i rumunskih privrednika


Predložene novine u reciklažnoj industriji 5. novembar 2013.

U Privrednoj komori Srbije (PKS) održana je javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom. Dušan Stokić, sekre-tar Odbora PKS za zaštitu životne sredine i održivi razvoj istakao je da predloženi Nacrt zakona uvodi značajne novine, zbog mnogih terminoloških usa-glašavanja i usaglašavanja sa Novom okvirnom di-rektivom o otpadu (2008/98/EC).

Cilj donošenja zakona je otklanjanje neusaglašeno-sti, nepreciznosti i pravnih praznina koje su uočene tokom primene važećeg. Novi zakon uvodi potpuno nove institute kao što su: „posrednik“ i „trgovac“ ot-padom što uključuje i njihove obaveze, zatim „nu-sproizvod“, njegovu definiciju i način ispunjavanja uslova, „prestanak statusa otpada“ i drugo. Izmena-ma zakona data je nova definicija „ponovna upotre-

ba“ i „ponovno iskorišćenje otpada“, a posebno su obrađeni tokovi medicinskog i farmaceutskog otpa-da i njihovi troškovi. Najzad, akcenat je stavljen i na javnost podataka i informacija, kroz uspostavljanje registra upravljanja otpadom, rekao je Stokić.

Državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dejan Novaković ukazao je na značaj Javne rasprave i saradnju sa PKS, a po-sebno u svetlu priprema za skrining za poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine.

Tekst Nacrta zakona predstavile su Gordana Petko-vić, Radmila Šerović i Ivana Radosavljević iz Mini-starstva energetike, razvoja i zaštite životne sredi-ne. Nakon prezentacije Nacrta zakona u diskusiji je učestvovalo više od 140 predstavnika privrede, dr-žavne uprave i drugih institucija i organizacija.

U PKS održana javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom. Cilj da se, kroz razmatranje predloga i razmenu mišljenja, nađu rešenja za uspostavljanje optimalnog i održivog sistema upravljanja otpadom

Nova industrijalizacija, reinženjering i održivost

Jedino industrijska proizvodnja može da obezbedi odr-živ ekonomski rast i pokrene razvoj. Industrijska pro-izvodnja trajnih i razmenljivih materijalnih proizvoda

je vitalna komponenta ekonomskog sistema, čak i u privredama koje raspolažu prirodnim resursima, kao što je nafta, na primer, ukazala je potpredsednica PKS

Motor razvoja svake ekonomije je industrija i nema alternativu. Neophodna nova industrijalizacija koja generiše proizvodnju zasnovanu na visokim tehnologijama, a ne radno intenzivnu

5. novembar 2013.


Vidosava Džagić na skupu privrednika i naučnika „Nova industrijalizacija, reinženjering i održivost“.

Vidosava Džagić istakla je da se do sada govorilo o re-industrijalizaciji, što ima kontekst vraćanja na staro. Neophodan je proaktivniji odnos i industrijalizacija na novim osnovama, koja generiše proizvodnju zasnova-nu na visokim tehnologijama, a ne radno intenzivnu.

Potpredsednica PKS na tradicionalnom IX skupu privrednika i naučnika, podsetila je na zaboravljenu strategiju razvoja industrije 2012-2020 i upozorila da je oporavak industrijskog sistema jedan od najvećih izazova društva, jer određuje put Srbije u budućnosti. Transformacioni procesi takođe imaju i veliki značaj za evropske integracije, jer je industrijska politika jed-na od ključnih politika Evropske unije.

Na skupu je ukazano da je neophodno intenziviranje saradnje nauke i privrede, kao i dugoročno planiranje tehnološkog razvoja i stvaranje kompetentnih kadro-va, kroz kontinuirano i visokostručno obrazovanje. Međunarodni eksperti ukazali su na odgovorno inova-torstvo i izazove za društvo i industriju, a kroz studiju slučaja, na mogućnost premošćavanja jaza između vi-šeg obrazovanja i industrije. Multidisciplinarno pred-

stavljeni su i novi rezultati nauke i prakse, a ukazano je i na otvorena pitanja nove industrijalizacije putem temeljnog i održivog reinženjeringa preduzeća i po-slovnog ambijenta.

Fakultet organizacionih nauka, koji je i osnovan na inicijativu privrede, ima kapacitet da integriše aka-demsku zajednicu, svet biznisa i medije u odnosu prema novoj industrijalizaciji. Dekan te visokoškolske institucije Milan Martić ukazao je na istorijat FON-a i predstavio studijske programe. Kako je najavio, u junu je planiran simpozijum „Novi poslovni modeli i održi-va konkurentnost“.

Predsednica Programskog odbora skupa Maja Levi Jakšić ukazala je da nova industrijalizacija iziskuje preispitivanje, revitalizovanje, promene svih aktivno-sti, tehnologije, prakse u svim sektorima, radi unapre-đenja i promene. Neophodno je poboljšanje svih funk-cija upravljanja novim naučnim metodama.

Skup se odvija u sedam paralelnih sekcija, a sutra na-stavlja rad Okruglim stolom „Izazovi nove industrijali-zacije“, navela je predsednica Organizacionog odbora Danica Lečić Cvetković. Skup su organizovali FON i PKS.

Grupacija proizvođača hrane za životinje

Za novog predsednika Grupacije proizvođača hrane za životinje, Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije, izabran je Zoran Vukadinović, suvlasnik firme „Sto posto’’ iz Velike Plane, a njegov zamenik biće De-neš Kemiveš, direktor firme „Gebi’’ u Čantaviru.

Govoreći o predstojećim zadacima Grupacije proizvo-đača hrane za životinje, Vukadinović je naglasio da se ona mora angažovati da se ostvare ciljevi koji su zajed-nički interesi njenih članica. Jedan od bitnih poslova koji predstoje, po njegovim rečima, je donošenje zako-na o hrani za životinje, zatim regulisanje uvoza GMO sojine sačme za ishranu životinja. To je značajno zbog

budućnosti stočarske proizvodnje u Srbiji, a takođe i zbog njenog članstva u Svetskoj trgovinskoj organiza-ciji i članstvu zemalja Evropske unije. Rešavanje ovih problema, znatno bi poboljšalo snabdevenost domaćeg tržišta, a uz to bi se pojeftinila proizvodnja i poboljšala konkurentnost srpskih proizvođača hrane. Sa ulaskom u 2014. godinu, kada će nestati mnoge carinske ba-rijere, opstanak proizvodnje za mnoge proizvođače u Srbiji biće doveden u pitanje. Stočarsku domaću proi-zvodnju će ugroziti uvoz mnogo jeftinijih proizvoda iz EU. Prisutni su se usaglasili da bi zabrana uvoza GMO sojine sačme, morala vezivati i zabranu uvoza mesa i proizvoda od mleka, jer su uvozni proizvodi poreklom

Zoran Vukadinović, izabran je za predsednika Grupacije proizvođača hrane za životinje, Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije, a njegov zamenik biće Deneš Kemiveš

6. novembar 2013.


od životinja koje su hranjene GMO sojinom sačmom. Takođe, ističe se da nije isto sejanje GMO sojine sačme sa ishranom životinja istom.

Dosadašnji predsednik Grupacije Dragoslav Milisav-ljević, vlasnik firme ,,Komponenta’’ u Ćupriji, poseb-no je naglasio da su ovi privrednici, u svim akcijama za rešavanje problema imali podršku Pivredne komore Srbije. On je istakao značaj što su proizvođači hrane za životinje članice Evropske asocijacije proizvođa-ča hrane za životinje FEFAK. Sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu, Nenad Budimović, upoznao je članove

Grupacije proizvođača hrane za životinje o uslovima poslovanja i naglasio da je i za članove ove Grupacije veoma bitno da i dalje treba da budu uz Privrednu ko-moru Srbije. Po rečima Budimovića, ova Grupacija je jedna od njih 19, koje deluju u okviru Udruženja za po-ljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodo-privredu, PKS. Angažovanjem kroz rad Grupacije i za-jedničkim nastupanjem preko Privredne komore Srbije, lakše će se ostvariti ciljevi, svih pa i ovih privrednika. Bez njihove proizvodnje nema razvijene poljoprivrede. Oni su i izvozno orijentisana delatnost, koja zapošljava značajan broj radnika, rekao je Budimović.

„Putnik“ obeležio jubilej

Ohrabruje činjenica da je „Putnik” putem berze kupila renomirana kompanija, kao što je Metropol grupa, kao i da je to primer kako treba da se odvijaju investicije, stvara zajednički profit, širi aktivnost i izlazi na strana tržišta, rekao je predsednik PKS Željko Sertić na kon-ferenciji za novinare povodom obeležavanja 90 godina poslovanja kompanije „Putnik”.

Ruski milijarder, poslanik vladajuće Jedinstvene Ru-sije u Državnoj dumi i vlasnik „Putnika” Mihail Vik-torovič Slipenčuk kazao je na konferenciji za novinare da su akcije te kompanije kupljene na berzi, kao i da je „Putnik” za šest godina prošao vrlo teška vremena, imajući u vidu gomilu nasleđenih problema.

„Najteže vreme za ‘Putnik’ je prošlo, sada gleda u bu-dućnost i dalje nosi onu energiju koja mu je data pre 90 godina”, naveo je Slipenčuk, napomenuvši da se kompanija preorijentisala na hotelski biznis, imajući u vidu dešavanja u turizmu gde se putovanja sve više organizuju direktno, putem Interneta. On je kazao da je kompanija kupila hotele u Crnoj Gori i Francuskoj i da je izgradila hotel na obali Bajkalskog jezera.

Direktor „Putnika AD“ Aleksandar Evgenijevič Deni-sov podsetio je da je ta kompanija počela da razvija

turizam na prostoru Balkana daleke 1923. godine, kao

i da se njen sadašnji vlasnik trudi da održi imidž oz-

biljne kompanije kojoj može da se veruje. On je na-

pomenuo da su se dugovi prema državi, zaposlenima

i dobavljačima merili u milionima kada je “Putnik”

kupljen, kao i da se prve tri godine radilo sa gubici-

ma, da bi prošle godine bio zabeležen profit u tekućem

poslovanju.

Savetnik ministra privrede Aleksandar Stevanović re-

kao je da je malo ekonomskih institucija u Srbiji koje

dobro posluju tako dugo i imaju kontinuitet, kao i

brendova koji bude tako pozitivne asocijacije i uspeli

su da opstanu. On je naglasio da investicija Metropol

grupe u Srbiji, treba da bude model ulaganja, jer je reč

o investitoru koji je imao ideju i znao kako da je rea-

lizuje, i nije „vukao vladu Srbije za rukav” i postavljao

uslove, već se orijentisao na biznis.

„Putnik” je danas obeležilo jubilej - 90 godina postoja-

nja, a rukovodioci te renormirane turističke kompani-

je istakli su da su sva preuzeta dugovanja izmirena, a

orijentisani su na razvijanje hotelijerstva kao osnovne

delatnosti ne samo u Srbiji, već i Crnoj Gori, Francu-

skoj i Rusiji.

Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić čestitajući jubilej menadžmentu i zaposlenima “Putnika”, istakao je da nema kompanije u Srbiji koja ima duži staž u oblasti turizma od “Putnika”

6. novembar 2013.


„Putnik”, koji je začetnik turizma u Srbiji i regionu,

2007. godine preuzela je Metropol grupa, koja je do

danas u tu kompaniju uložila više od 30 miliona evra i

preuzela obavezu da sačuva ime čuvenog brenda.

Putnik, prvi „’turist ofis’’, kako je zapisano u novin-

skim izveštajima iz novembra 1923. godine, nastao na teritoriji Kraljevine SHS i začetnik je turizma na pro-storima bivše Jugoslavije. Prva zastupništva Putnika u inostranstvu otvorena su još 1924, u Beču i Sofiji, a već 1925. potpisan je preliminarni ugovor sa najstari-jom turističkom agencijom na svetu, Tomas Kuk.

Poslovni forum Srbija – Alžir

Srbija i Alžir, bez obzira na dobre političke odnose, ne mogu da se pohvale dobrom ekonomskom saradnjom, iako postoje veliki potencijali za zajedničke i konkret-ne projekte u privredi, rekao je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko Sertić na otvaranju Po-slovnog foruma Srbija – Alžir.

Najznačajnija saradnja je u oblasti vojne industrije ali i ona zaostaje za realnim mogućnostima. Treba da vidi-mo koji su potencijali i oblasti gde možemo da sarađu-jemo. U poslednjih godinu dana u Srbiji pokrenuli smo reforme usmerene na unapređenje poslovnog ambijen-ta, a ekonomija je najvažniji prioritet, istakao je Sertić.

Predsednik PKS je pozvao privrednike Srbije i Alžira da u bilateralnim razgovorima na forumu razmene ideje, istakavši da komora podržava sve aktivnosti usmerene na poboljšanje ekonomske saradnje dve zemlje.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljne i unu-trašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić nagla-sio je da Srbija i Alžir nemaju ni jedno sporno politič-ko pitanje , da diplomatski odnosi traju duže od pet decenija, ali da je robna razmena simbolična - oko 26 miliona evra.

Kao pet prioritetnih sektora za saradnju Ljajić je na-veo građevinarstvo, vodoprivredu i poljoprivredu, far-maciju i zdravstvo, istakavši da ni drugi sektori nisu zanemareni. Potpredsednik Vlade Srbije podsetio je da je na tržištu Alžira prisutno nekoliko srpskih kompa-nija Energoprojekt, Hidrotehnika, Putevi Užice, He-mofarm, Jugoimport.

Očekujemo veće prisustvo srpskih kompanija u Alžiru i njihovo učešće u velikom investicionom infrastruk-

turnom ciklusu kao i formiranje zajedničkih predu-zeća, ali i da se alžirske kompanije uključe u procese privatizacije u Srbiji, ukazao je Ljajić.

Zainteresovanost kompanija i Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih arapskih zemalja da ulažu, pokazuju da je Srbija privlačna destinacija za investiranje, do-dao je Ljajić. Ukazao je da je Srbija zainteresovana za potpisivanje, sa Alžirom, ugovora o slobodnoj trgovi-ni, izbegavanju dvostrukog oporezivanja, o saradnji u bankarskom sektoru, što bi unapredilo konkurentnost kompanija.

Alžirski ministar za vodene resurse Hosein Nesib izra-zio je očekivanje da će naredne godine biti potpisani sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i bankarskim garancijama. Ministar je pozvao srpske firme i stručnjake da se uključe u izgradnju bušotina za brane u Alžiru i da formiraju zajednička preduzeća sa alžirskim.

Nesib je rekao da povoljan geografski položaj Alžira, spona između Mediterana, Afrike, arapskog sveta i Magreba, može biti dobra veza za poslovanje srpskih privrednika.

Alžirski ministar je podsetio da su uspešno formirana dva zajednička preduzeća - Hidrotehnika Hidrograd-nja sa alžirskom Hidrotehnikom formirala je kom-paniju za izgradnju brana u Alzziru, dok su se firme Froda i ITM Fud biznis udružile u izgradnji silosa i rashladnih postrojenja u prehrambenoj industriji.

Na Poslovnom forumu Srbija-Alžir učestvovali su predstavnici 33 kompanije iz Alžira i 45 srpskih firmi.

Velike su mogućnosti za unapređenje privredne saradnje dve zemlje - u građevinarstvu, vodoprivredi i poljoprivredi, farmaciji i zdravstvu, vojnoj industriji, istaknuto je u PKS

6. novembar 2013.


Konsenzus struke, nauke i privrede o novoj industrijalizaciji

Potpredsednica PKS Vidosava Džagić izrazila je uve-renje da dijalog predstavnika akademske i naučne za-jednice, inženjera, ekonomista, sociologa, pravnika, predstavnika industrije, sindikata, investicionog kapi-tala, stručne i medijske javnosti potvrđuje konsenzus da održivog razvoja Srbije u budućnosti nema bez po-kretanja novog ciklusa industrijalizacije.

Važno je da se razmotre primenljivi aspekti koncep-ta industrije znanja kao novog okvira za industrijski razvoj koji je dominantno zasnovan na ljudskim re-sursima, tehnologiji, inženjerstvu, istraživanju i indu-strijskim inovacijama, ukazala je potpredsednica PKS. Jedan od velikih izazova je da postojeću industrijsku proizvodnju, zasnovanu na niskim oblicima prerade, transformišemo u proizvodnju sa visokom dodatom vrednošću, sposobnu da stvara globalno konkurentne proizvode za koje imamo tržišnu nišu za izvoz.

Profesor Mašinskog fakulteta Petar Petrović smatra da je fabrika jedino mesto na kojem društvo stvara novu vrednost, a stvaranje vitalnog i globalno konkurentnog industrijskog sistema u svakoj ekonomiji je veoma dug proces, koji zahteva dugoročno planiranje tehnološ-kog razvoja i stvaranje odgovarajućih ljudskih resursa kroz permanentno i visokostručno obrazovanje.

On je istakao da je potpuno promenjena i proizvodna paradigma i da je neophodno usklađivanje industrije

Srbije sa standardima proizvodnje u Evropskoj uniji. Paradigma masovne produkcije istih proizvoda zame-njena je konceptom masovne kastomizacije, odnosno proizvodnjom personalizovanih, različitih proizvoda, što zahteva prilagodljivu proizvodnu opremu. Taj novi koncept uključuje čak i kupca kroz korišćenje Inter-neta.

Prema uverenju profesora Ekonomskog fakulteta Ljubodraga Savića nova industrijalizacija trebalo bi da poveća proizvodnju, izvoz i zaposlenost.

Moderator skupa, urednica „Ekonometra“ Radojka Ni-kolić, nakon prezentacije nagrađenih softverskih reše-nja akademaca FON-a, ukazala je da postoji paradoks između poznatih dostignuća mladih u oblasti visokih tehnologija, sa jedne strane i nisko razvijenih grana industrije - metalske, tekstilne i ostalih, sa druge.

Učesnici skupa ukazali su da veliki udeo u uspehu sprovođenja sistemski važnih procesa imaju upravljač-ke strukture u firmama i njihova posvećenost. Saglasi-li su se da je industrijalizacija neophodna i da nijedna strategija ne može biti rešenje ukoliko se ne obezbede uslovi za temeljne reforme. Neophodni su jasni kon-cepti šta se podrazumeva pod novim procesom indu-strijalizacije i kako taj proces možemo modelirati i nji-me upravljati u budućnosti, kao i na koji način se on može održivo finansirati.

U okviru dvodnevnog Skupa naučnika i privrednika SPIN 2013, koji su organizovali Privredna komora Srbije i Fakultet organizacionih nauka, održan Okrugli sto o temi „Izazovi nove industrijalizacije“

6. novembar 2013.


Šveđani ispituju investicione potencijale Srbije

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko Ser-tić, sa saradnicima, razgovarao je sa Johanom Gorec-kim, osnivačem i izvršnim direktorom investicionog fonda Globe forum iz Švedske o mogućnostima sarad-nje i uspostavljanja bolje komunikacije privrednika Srbije i Švedske.

Predsednik PKS rekao je da je komora spremna da po-drži sve dobre ideje od zajedničkog interesa podsetivši na organizaciju konferencije ‘’Kvantni skok’’ na kojoj su učestvovali predstavnici najpoznatijih svetskih fir-mi kao što su Google, Facebook, Apple i druge. Sertić je ukazao na mogućnost uključivanja Globe foruma u organizaciju konferencije naredne godine i predložio da se PKS dostavi predlog saradnje.

Predsednik PKS predstavnicima Globe foruma obja-snio je novi način predstavljanja privrede Srbije u svetu, organizovanjem investicionih konferencija kao što je bila krajem oktobra u Moskvi, gde su investito-rima direktno prestavljena 74 projekta vredna gotovo

sedam milijardi evra. U planu je organizacija takvih

konferencija u Indiji i Londonu naredne godine.

Potpredsednik PKS Mihailo Vesović upoznao je pred-

stavnike fonda sa funkcionisanjem komorskog sistema

u Srbiji koji je, kako je rekao, više naklonjen nemač-

kom i austrijskom komorskom sistemu iako je članstvo

od početka ove godine na dobrovoljnoj bazi.

Johan Gorecki koji je i član Upravnog odbora Srpsko-

švedskog Poslovnog saveta, rekao je da je cilj posete

Srbiji je da se ispita mogućnost da se sledeće godine

u Beogradu organizuje Globe forum konferencija,

koja bi omogućila da se potencijalni strani investitori

upoznaju sa mogućnostima ulaganja. Istakao je da su

oblasti za koje su najviše zainteresovani - IT, zdrav-

stvo, elektronsko zdravstvo, elektronska trgovina, či-

ste tehnologije, upravljanje otpadom, biogoriva. Srp-

sko-švedski Poslovni savet u procesu je osnivanja i do

kraja godine trebalo bi da počne sa radom.

Predsednik PKS Željko Sertić razgovarao sa Johanom Goreckim, osnivačem i izvršnim direktorom investicionog fonda Globe forum iz Švedske

6. novembar 2013.

Zakoni za komunalije

Opštine bi mogle da ostanu bez dela prihoda name-njenog finansiranju opšte komunalne potrošnje, ako se do kraja godine ne usvoji Zakon o uređenju prosto-

ra i izgradnji, jer Zakon o komunalnim delatnostima i Zakon o planiranju i gradnji predviđaju ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Ovo je

Zakonom o komunalnim delatnostima predviđena je naknada za komunalne usluge koja bi najkasnije do 1. januara 2014. godine zamenila postojeću naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta

8. novembar 2013.


istaknuto na sednici Poslovnog udruženja javnih pre-duzeća za stambene usluge i građevinsko zemljište – Grupacije za održavanje stanova i uređenje gradskog građevinskog zemljišta Udruženja za komunalne de-latnosti Privredne komore Srbije (PKS).

Kako je istaknuto, Zakonom o komunalnim delatno-stima predviđena je naknada za tu vrstu usluga koja bi najkasnije do 1. januara 2014. godine zamenila po-stojeću naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, ali se postavlja pitanje da li se sva podzakonska akta mogu doneti do kraja godine.

Usvajanjem Nacrta zakona o uređenju prostora i iz-gradnji, o kome se trenutno vodi javna rasprava, pro-

blem bi donekle mogao da bude rešen. Jer, naknada

za korišćenje građevinskog zemljišta plaćala bi se u

skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, bez pro-

pisanog krajnjeg roka, odnosno sve dok se navedena

naknada ne integriše u porez i imovinu.

Na sednici je zaključeno da se sve primedbe i suge-

stije na Nacrt zakona o uređenju prostora i izgradnji

dostave Udruženju za komunalne delatnosti Privredne

komore Srbije, koje bi se uputile Ministarstvu građe-

vinarstva i urbanizma Vlade Srbije. Dogovoreno je i da

se do kraja godine održi još jedna sednica Grupacije za

održavanje stanova i uređenje građevinskog zemljišta

Udruženja za komunalne delatnosti PKS.

Saradnja PKS i Grada Šapca

Čvršće povezivanje Privredne komore Srbije i lokalnih samouprava neophodno je radi unapređenja ambijen-ta za poslovanje privrede i ambijenta za investiranje, zaključeno je na sastanku gradonačelnika Šapca Milo-ša Miloševića i predsednika Privredne komore Srbije Željka Sertića u Gradskoj upravi tog grada.

Predstavnici Grada Šapca prepoznali su novu ulogu Komore u promovisanju investicionog potencijala Sr-bije i iskazali interes da svojom ponudom učestvuju u tim aktivnostima. Potencijal grada Šapca u prvom redu, jeste oblast proizvodnje hrane, a potencijal za investiranje predstavlja kompletno komunalno - infra-strukturno opremljena industrijska zona, u vlasništvu lokalne samouprave, na površini oko 600 hektara.

- Šabac raspolaže značajnim potencijalom. Predstoji nam „utakmica“ za evropsko i svetsko tržište u kojoj moramo igrati po pravilima kakva važe u razvijenim zemljama. To je jedini način da privučemo investito-

re i doprinesemo razvoju privrede i društva, naglasio je Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije. Prema njegovim rečima, jedan od zadataka Privredne komore Srbije je kreiranje dobrog privrednog ambi-jenta i kvalitetnijih uslova poslovanja.

- Pravci delovanja Privredne komore Srbije i Grada Šapca poklapaju se u važnim tačkama, što najavlju-je dobru saradnju i mogućnost stvaranja povoljnije privredne klime i uslova za potencijalne investitore i privrednike koji već posluju u Šapcu, istakao je grado-načelnik Šapca Miloš Milošević.

Predstavnici šabačke gradske uprave ukazali su da je potrebno ubrzati završetak procesa restrukturisanja i privatizacije „Zorke“, koji je u završnoj fazi. Obostrano je potvrđen interes o značaju čvršćeg povezivanja lo-kalnih samouprava i Privredne komore Srbije u ostva-rivanju zajedničkog cilja - stvaranju konkretnih uslova i podsticaja za brži privredni razvoj.

U razgovoru sa predsednikom PKS Željkom Sertićem predstavnici šabačke gradske uprave najavili učešće u promovisanju investicionog potencijala Srbije

8. novembar 2013.


Šef diplomatije Mongolije u PKS

Privrednu komoru Srbije (PKS) posetila je državna de-legacija Mongolije koju je predvodio ministar spoljnih poslova Luvsanvandan Bold. Sa predstavnicima srpske poslovne zajednice razmotrene su mogućnosti una-pređenja srpsko-mongolske privredne saradnje. Pot-predsednik PKS Zdravko Jelušić, pozdravljajući goste, podsetio je na tradiciju dobrih diplomatskih i prijatelj-skih odnosa dve zemlje, dugu skoro šest decenija. Je-lušić je izrazio očekivanje da će Srbiju uskoro posetiti i privredna delegacija iz Mongolije i da će privrednici u direktnim, bilateralnim kontaktima, moći da razmotre mogućnosti privredne saradnje.

Bold je pozvao privrednike iz Srbije da investiraju i posluju u Mongoliji koja je, kako je istakao, zemlja u usponu, sa ekonomskim rastom oko 20 procenata godišnje, bogata prirodnim resursima, plodnim tlom, mladom i obrazovanom radnom snagom.

Ovo je dobro vreme da se unapredi i uspostavi privred-na saradnja Srbije i Mongolije i da se pokrenu investi-cije, rekao je šef diplomatije Mongolije. Treba da se potpiše sporazum o ukidanju viza za građane Srbije kako bi mogli lakše da putuju u Mongoliju. Mongolske vlasti usvojile su novi Zakon o investicijama tako da pravni okvir pruža sigurnost i stabilnost investitori-ma, objasnio je Bold. Podsetio je da su 80-tih i 90-tih

godina prošlog veka mnoge građevinske kompanije iz Srbije i Jugoslavije učestvovale u izgradnji infrastruk-ture i fabrika u Mongoliji. U protekle 22 godine samo je jedna kompanija iz Srbije investirala u tu zemlju.

Mongolija je među deset najbogatijih zemalja u svetu po prirodnim resursima, raspolaže velikim rezervama rude bakra, uglja, zlata... Nalazi se između dva veli-ka tržišta Južni Sibir i Severna Kina što otvara veli-ke izvozne mogućnosti za kompanije koje posluju na mongolskom tržištu.

Srbija i Mongolija mogu razvijati privrednu saradnju u sektoru rudarstva, poljoprivrede i prehrambene in-dustrije, IT, infrastrukture, tekstila, rekla je Dragana Muždalo, sekretar Odbora PKS za ekonomske odnose sa inostranstvom.

Muždalo je predstavila srpsku ekonomiju i upoznala predstavnike državne delegacije Mongolije sa radom PKS, istakavši da bi bilo dobro da se potpiše Sporazum o saradnji sa Privrednom komorom Mongolije što bi dalo podsticaj privrednoj saradnji.

Privredna saradnja i robna razmena Srbije i Mongo-lije, za sada, je vrlo skromna. Za sedam meseci 2013. godine robna razmena je dostigla svega 627.000 dolara sa suficitom na srpskoj strani.

Luvsanvandan Bold pozvao srpske privrednike da ulažu u Mongoliji, koja je među najbogatijim u svetu po prirodnim resursima - rezervama bakra, uglja i zlata

8. novembar 2013.


Poslovni susreti u Pragu

U okviru projekta „Upravljanje projektima i društve-no odgovorno poslovanje malih i srednjih privrednih društva”, finansiranog od strane Razvojne saradnje Republike Češke, program „Podrška trgovini”, Pri-vredna komora Češke i Privredna komora Srbije orga-nizovali su „Poslovne susrete srpskih i čeških privred-nika“ od 4. do 8. novembra u Pragu.

Predlagači projekta su Privredna komora Srbije i PK Češke, u saradnji sa RPK Zranjanin, Ministarstvom spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Srbije i Fakultetom organizacionih nauka.

Privredna komora Srbije na poslovnim susretima u Pragu predvodila je 27 članova delegacije naše dele-gacije - 7 predstavnika partnerskih organizacija i 20 srpskih privrednika: „Pilot“, Golubac, „Čikoš štampa“ Subotica, „S.C.S PLUS“ Knjaževac, „Opšta Bolnica Zrenjanin“, „Visoki vakuum“, Krnjevo, „Green Eco Planet“, Beograd, „Aurora green“, Beograd, „Malina-Impex“, Valjevo, „Pešterac“, Beograd, „Institut Goša“, Beograd, Privredna komora Zelena Srbija, Beograd, „Znam CO“, Beograd, „Vojvodina metal klaster“, Te-merin, „Ribnjak Ečka“, Zrenjanin, „Aleva“, Novi Kne-ževac, „Stanojević“, Valjevo, „GANI“, Loznica, „Yu Team Software“, Zrenjanin, Lokalna samouprava Ži-tište, „Slobodna zona Pirot“, Pirot.

U plenarnom delu poslovnih susreta, održan je semi-nar posvećen upoznavanju učesnika sa privrednim ambijentima Češke i Srbije, nakon čega su održani bi-lateralni poslovni susreti u cilju uspostavljanja konta-kata i unapređenja poslovne saradnje.

U uvodnom obraćanju skupu su se obratili Jozef Cilek, potpredsednik PK Češke, Svatopluk Čeh, iz Ministarstva industrije i trgovine Češke i Stanka Ra-dan, načelnik Odeljenja za bilateralnu ekonomsku saradnju, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija. Najavljeno je održavanje sed-mog zasedanja Mešovitog komiteta za ekonomsku

saradnju Srbije i Češke u decembru 2013. godine.

Vera Veljanovski, projekt menadžer u PKS istakla je da je uspešno realizovana Studijska poseta srpskih projektnih menadžera Češkoj privrednoj komori to-kom avgusta, kao i trodnevni specijalistički seminar „Upravljanje projektima i društveno odgovorno po-slovanje MSPD“, u oktobru, u RPK Zrenjanin koji je pohađalo 70 učesnika. Polaznici seminara bili su predstavnici komorskog sistema Srbije, vladinih or-ganizacija, gradske i opštinske uprave, kancelarije za LER, NVO, organizacija civilnog društva, obrazovnih institucija, zdravstvenih ustanova, javnih preduzeća, sindikata, udruženja preduzetnika i malih i srednjih privrednih društva. Poslovni susreti u Pragu predstav-ljaju završni događaj projekta koji pruža mogućnosti za direktne poslovne razgovore srpskih i čeških pri-vrednika o razvoju i unapređenju poslovne saradnje. U promociji ekonomskih odnosa dve zemlje značajno mesto ima saradnja njenih privrednih komora koja je ne samo komplementarna sa saradnjom koju ostvaru-ju vlade i njihova ministarstva, već po mnogo čemu i inovativna. Komore jedine imaju stalan direktan kon-takt sa preduzećima i na taj način predstavljaju sabirni centar novih poslovnih ideja i predloga sa kojima upo-znaju svoje vlade i ministarstva.

O izazovima i poslovnim odnosima između Češke i Srbije govorili su Martin Pospišil, direktor Evropskog odeljenja Ministarstva industrije i trgovine Češke i Mi-lija Marković, komercijalni savetnik Ambasade Srbije u Češkoj.

Projektni partneri posetili su Ambasadu Srbije u Češ-koj i tokom sastanka sa Majom Mitović, ambasador-kom i Milijom Markovićem, savetnikom za ekonom-ske poslove, sumirali rezultate dosadašnje projektne i privredne saradnje sa komorom Češke i razgovarali o mogućnostima unapređenja budućih aktivnosti. Ista-knuto je da je ovo je četvrti projekat koji PKS realizuje sa Češkom privrednom komorom.

PKS je predvodila privrednu delegaciju od 27 članova iz Srbije na poslovnim susretima srpskih i čeških privrednika u Privrednoj komori Češke u Pragu

8. novembar 2013.


Energetsko tržište po standardima EU

Predviđeno je osam skupova, na temu „Liberalizacija tržišta električne energije - buduća pravila i obaveze kvalifikovanih kupaca električne energije na srednjem naponu, uslovi i način izbora snabdevača“. Prvi je odr-žan 6. novembra u Pančevu u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Pančevo.

Skupovi su namenjeni preduzećima priključenim na distributivni sistem srednjeg napona kojima, prema Zakonu o energetici, 31. decembra 2013. prestaje pravo na snabdevanje električne energije po regulisanoj ceni.

Kroz prezentacije predstavnika Agencije za energeti-ku i privrednog društva EPS Snabdevanje, preduzeća će biti u prilici da se upoznaju sa dinamikom razvoja slobodnog tržišta, šemom tržišta električne energije, obavezama kupaca na slobodnom tržištu, pravnim okvirom za funkcionisanje tržišta i uslovima za efika-

san razvoj slobodnog tržišta.

Stručni skupovi treba da, preduzeća i ustanove, bla-govremeno pripreme i zaštitite na slobodnom tržištu električne energije. Treba da objasne kako pravovre-meno da firme zaključe Ugovor o prodaji energije sa snabdevačem, radi kontinuiteta snabdevanja električ-nom energijom i sigurnosti rada.

Srbija, kao potpisnik Ugovora o energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope, u okviru usklađivanja pravnog si-stema u procesu pridruživanja EU ima obavezu da us-postavi tržište električne energije koje će funkcionisati po standardima i pravilima tržišta električne energije EU. U skladu sa tim, u okviru reforme elektroenerget-skog sektora donet je Zakon o energetici koji predviđa postepeno otvaranje tržišta električne energije u po-gledu obima, uslova i vremenske dinamike.

Udruženje PKS za energetiku i energetsko rudarstvo, Agencija za energetiku i licencirani snabdevači na slobodnom tržištu električne energije u saradnji sa regionalnim privrednim komorama organizuju obuke o liberalizaciji tržišta energije

8. novembar 2013.

Rehabilitacija daljinskog grejanja

Rukovodioci projekta modernizacije srpskih toplana pozvali su domaće izvođače radova i proizvođače opre-

me da učestvuju na tenderima u tom velikom poslu. Jer, u okviru četvrte faze „Rehabilitacije sistema da-

U okviru četvrte faze ,,Rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji’’ biće modernizovano 20 toplana, a vrednost posla je oko 60 miliona evra. Upućen poziv firmama iz Srbije da više učestvuju na tenderima

8. novembar 2013.


ljinskog grejanja u Srbiji – Faza 4“, biće modernizova-no 20 toplana, a vrednost tog posla je oko 60 miliona evra. Planirano je da se raspiše oko 30 tendera, a mo-dernizacija tih toplana treba da bude završena do kraja 2015. godine. Domaća preduzeća, treba više nego do sada da se odazovu na ove tendere jer mogu da dobiju dosta posla. Ovo je izjavila na promociji programa, sa-vetnik projekta „Rehabilitacija sistema daljinskog gre-janja u Srbiji – Faza 4“, Tatjana Vrtunić – Stojanović.

Promociju programa organizovala je Privredna komo-ra Srbije (PKS) u saradnji sa Ministarstvom za ener-getiku, razvoj i zaštitu životne sredine. Sve se radi u okviru finansijske saradnje Nemačke i Srbije, a par-tneri u realizaciji su nemačka vlada i nemačka razvoj-na banka KFW.

Celokupna vrednost programa je oko 123 miliona evra, stim što je već potrošeno 65 miliona evra na prve tri faze programa, a samo u trećoj je modernizovano šest toplana. Po rečima Tatjane Vrtunić – Stojanović, biće modernizovano 20 toplana širom Srbije, koje čine 70 odsto sistema daljinskog grejanja, što će pozitivno uti-cati na celokupan energetski sistem Srbije. Ona je uka-zala da postoje ravnopravni uslovi za učešće domaćih i stranih kompanija, iako se projekat najviše finansira iz kredita Nemačke razvojne banke i navela da je do sada na tim poslovima bilo angažovano oko 46 odsto domaćih kompanija, a da je oko 30 odsto opreme srp-skih proizvođača ugrađeno u modernizovane toplane.

Cilj programa je povećanje energetske efikasnosti to-plana, poboljšanje standarda građana i zaštite životne sredine, a kada bude okončan program modernizaci-je toplana, ušteda će iznositi oko dva miliona evra, a energetska efikasnost biće povećana za 12 odsto i emi-sija ugljen dioksia smanjena za 10.000 tona.

Pomoćnik ministra za energetiku, razvoj i zaštitiu ži-votne sredine Dejan Trifunović, naglasio je da će na ovom, ali i na ostalim energetskim objektima, kao što su gasovod ,,Južni tok’’ i izgradnja nove termoe-lektrane Kostolac B- 3, koja treba da počne sledeće godine, moći da bude angažovano mnogo domaćih izvođača radova i proizvođača opreme. To je moguće i na izgradnji malih hidroelektrana, za čiju izgradnju se uskoro očekuje raspisivanje još jednog javnog poziva.

Otvarajući skup savetnik predsednika PKS, Milivoje Miletić, pozitivno je ocenio akciju i pružanje infor-macija za uključenje domaćih firmi u ovim poslovima. Jer, po njegovim rečima domaće firme do sada su bile zapostavljene u odnosu na strane.

Glavni konsultant na programu Norbert Pec, je govo-rio o tenderima za rehabilitaciju sistema daljinskog grejanja u Srbiji, pa je posebno naglasio i pozvao firme iz Srbije da učestvuju na njima. Smisao tendera je da se dođe do najpovoljnijeg ponuđača, rekao je on.

Moderator skupa bio je sekretar Udruženja za metalsku i elektroindustriju Privredne komore Srbije Ljubiša Obradović.

Priznanje PKS za učešće na kongresu bezbednosti u Moskvi

Ruska Nacionalna asocijacija udruženja oficira u re-

zervi Oružanih snaga (MEGAPIR) dodelila je Privred-

noj komori Srbije (PKS) statuu i plaketu za učešće na

Međunarodnoj izložbi i poslovnom kongresu „Bezbed-

nost i zaštita ličnosti, društva i države“ održanoj od 28.

do 30. oktobra u Moskvi.

Plaketu je potpredsedniku PKS Raši Ristivojeviću, u

ime generalnog direktora MEGAPIR, uručio predsed-

nik Izvršnog odbora Kluba generala i admirala Srbije

general-pukovnik u penziji Vidoje Pantelić.

PKS je organizovala nastup kompanija srpske namenske industrije i bezbednosti poslovanja na manifestaciji „Bezbednost i zaštita ličnosti, društva i države“ održanoj krajem oktobra

12. novembar 2013.


PKS organizovala je nastup kompanija srpske namenske industrije i bezbednosti poslovanja na međunarodnoj izložbi i kongresu gde su predstavljeni najsofisticiraniji proizvodi i naučno - tehnološki projekti iz Rusije i sveta.

Klub generala i admirala Srbije podržao je inicijati-vu PKS i aktivno učestvovao u organizaciji nastupa i predstavljanju potencijala srpsakih kompanija u okvi-ru srpskog štanda PKS.

Na štandu PKS predstavljeni su proizvodni programi Jugoimport – SDPR-a Beograd u oblasti vojnog nao-ružanja i namenske industrije, Tigar Pirot u oblasti za-štitnih odevnih predmeta gumarske industrije i Alveto Beograd u oblasti najsofisticiranijih amblema, oznaka za armiju, policiju i sve zvanične institucije i strukture bezbednosti države.

Nastupi srpskih kompanija privukli su pažnju struč-nih posetilaca zainteresovanih kako za vojni tako i za civilni aspekt programa, a štand PKS posetili su i načelnik pešadijskih jedinica Armije Ruske Federacije i zamenik ministra odbrane koji su se upoznali se sa potencijalom i budućim planovima srpske namenske industrije.

Aleksandar Tontić, direktor kompanije Alveto istakao je veliku ulogu PKS u povezivanju srpskih kompanija

sa potencijalnim partnerima iz Rusije.

Želimo da dokažemo da kompanije iz Srbije imaju po-tencijal i svoje mesto na velikom, ruskom tržištu, re-kao je Tontić. Kompanija Alveto, kako je dogovoreno u Moskvi, dizajniraće plakete i priznanja za potrebe MEGAPIR-a, jer su prepoznali kvalitet i originalnost, dodao je Tontić.

Skup u Moskvi, konceptom trodnevnih panela, po-slovnih foruma, seminara i sajamskog predstavljanja privukao je pažnju posetilaca iz više od 30 zemalja i 40 oblasti Ruske Federacije. Kongres, prateći programi i poslovni susreti bavili su se temama počev od lične bezbednosti građana, finansijsko-ekonomske bezbed-nosti, prehrambene i ekološke bezbednost, IT-bez-bednosti do duhovno-etičke bezbednosti, bezbednosti nekretnina, energetske bezbednosti...

Cilj Kongresa u Moskvi bio je da se definiše analitički pristup u oblasti zaštite i objedini napor države, druš-tva, biznisa na globalnom nivou kako bi se efikasno rešilo pitanje bezbednosti. Kongres u Moskvi je novi impuls idejama značajnim za oblast bezbednosti kao i razvoju međunarodnih poslovnih kontakata i saradnje u tom sektoru, rekao je Dejan Delić, samostalni savetnik u Odboru PKS za ekonomske odnose sa inostranstvom.

Za bolju privrednu saradnju sa Albanijom

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko

Sertić razgovarao je u Tirani sa Nikom Pelešijem, za-

menikom predsednika Vlade Albanije, o unapređenju

ekonomske saradnje dve zemlje. Tokom radne posete

Albaniji, Sertić se sastao i sa Arbenom Ahmetajom,

ministrom ekonomskog razvoja, trgovine i preduzet-

ništva, Edmundom Hadžinastom, ministrom transpor-

ta i infrastrukture i Ilir Žilom, predsednikom Unije

privrednih i industrijskih komora Albanije.

U razgovorima je istaknuto da su Srbija i Albanija

otvorene za saradnju na svim poljima, radi stabilnosti

u regionu i boljeg korišćenja potencijala obe države.

Peleši je ocenio posetu predsednika PKS kao veoma

važnu i značajnu za dalje unapređenje privredne sa-

radnje Srbije i Albanije, pokretanje zajedničkih pro-

jekata i nastup na trećim tržištima. Peleši je rekao da

Albanija mora da se oslanja na svoje susede i izrazio

spremnost da se lično angažuje na unapređenju pri-

Predsednik PKS Željko Sertić razgovarao je u Tirani i Draču sa predstavnicima albanske vlade i privrede o unapređenju ekonomskih odnosa dve zemlje

12. novembar 2013.


vredne saradnje, bez političkih kompleksa, jer „biznis

uvek ide za korak ispred politike”.

Ukazano je, takođe, da postoji veliki prostor za pove-

ćanje robne razmene dve zemlje, koja iznosi samo oko

100 miliona dolara godišnje. Potvrđena je spremnost

da se na proleće 2014. godine organizuje poslovni

forum u Beogradu, na kojem bi srpski i albanski pri-

vrednici, u direktnim razgovorima, razmotrili moguće

zajedničke projekte i poslove. Albanski partneri istakli

su spremnost Vlade u Tirani da se realizuju zajednički

projekti, posebno u domenu infrastrukture i trgovine,

kao i da se radi na otklanjanju svih eventualnih prepre-

ka saradnji. Ocenjeno je da ovu godinu treba iskoristiti

za napredak kooperacije u svim oblastima.Poseta pred-

sednika PKS Albaniji, realizovana je u okviru aktivnosti

usmerenih na promociju privrednih kapaciteta Srbije.

Sertić se sastao i sa Edmondom Palušajem, generalnim direktorom Nacionalnog centra za licenciranje, Ene-idom Guria, izvršnim direktorom Albanske agencije za promociju investicija i razvoj, Andreom Džavara, predsednikom Privredne komore Drača, Nikolin Ja-kom, predsednikom komore Tirane, kao i sa nekoliko vodećih privrednika Albanije. Tokom posete Luci Drač, predsednik Privredne komore Srbije razgovarao je i sa Selimom Belortajom, generalnim direktorom Luke Drač, kao i sa Besimom Troplinijem, vlasnikom kom-panije „Albamar“, koja se bavi ribarstvom i prometom plodova mora.Povodom 11. novembra, Dana primirja u Prvom svetskom ratu, predsednik PKS Željko Sertić položio je venac na Spomenik rodoljubima i palim bor-cima iz ratova od 1912. do 1918. godine, u prisustvu ambasadora Srbije u Albaniji Miroljuba Zarića i pred-stavnika Udruženja Srba Albanije „Jedinstvo“.

Upotreba GMO sojine sačme u ishrani životinja

Proizvođači hrane za životinje traže od države da do-zvoli uvoz i korišćenje GMO sojine sačme za ishranu životinja ili da potpuno zabrani uvoz mesa od životi-nja hranjenih GMO hranom. U prvom slučaju, domaći proizvođači bili bi u ravnopravnom položaju sa konku-rencijom u regionu, a to bi dovelo i do nižih cena mesa i mleka u zemlji. Radi transparentnosti i postizanja za-jedničkog stava o ovom zahtevu, pojedinačno treba da se izjasne sve članice Grupacije proizvođača hrane za životinje Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije. Dogovoreno je da se nakon sprovedene ankete, i postignutim zajedničkim stavom i zahtevom proi-zvođača hrane za životinje uputi inicijativa ministru poljoprivrede. Na sednici posebno je naglašeno, da je ovo samo ponovljen zahtev Grupacije, koji je donet pre četiri godine.

Mi već godinama jedemo uvozno GMO meso, rekao je predsednik Grupacije hrane za životinje Udruženja

za poljopriredu i prehrambenu industriju PKS, Zo-ran Vukadinović, koji je i generalni direktor fabrike ,,Sto posto’’. Samo za proteklih šest godina u Srbiju je uvezeno 58,25 miliona kilograma mesa od životinja hranjenih GMO hranivima. Uvoz je u tom periodu i povećan za osam puta.

„Svetska proizvodnja soje u 2012. godini iznosila je 241 miliona tona, a ove godine je povećana na 269 mi-liona tona. Učešće genetski modifikovane soje je čak 77 odsto. Države članice EU godišnje uvoze oko 40 miliona tona GMO sojinih proizvoda. U EU, kojoj mi težimo, zastupljenost GMO komponenata za hranu za životinje je oko 96 odsto“, rekao je Vukadinović. Sni-žavanjem carina od 2014. godine očekuje se dodatno povećanje uvoza svih proizvoda životinjskog porekla koji su daleko jeftiniji upravo zbog niže cene GMO hra-ne za životinje u celom svetu, naveo je on. Povećanje uvoza mesa smanjiće kako domaću proizvodnju hrane za životinje, tako i prozvodnju mesa i mleka, uopšte

Snižavanjem carina od 2014. godine očekuje se veći uvoz proizvoda životinjskog porekla koji su znatno jeftiniji zbog niže cene GMO hrane za životinje u celom svetu

12. novembar 2013.


stočarskih proizvoda i uzročno smanjiti zaposlenost u

reprodukcionom lancu. I dalje ćemo živeti u zabluda-

ma da ne koristimo GMO, ali ćemo dodatno uništiti

domaći stočni fond koji ne može da konkuriše uvoznoj

GMO hrani. Vukadinović je naglasio da je činjenica da

se u Srbiju iz sveta uvozi meso najlošijeg kvaliteta, ali

da podaci govore i da se uvoze žive životinje radi pre-

rade u Srbiju. Da bi održali domaće stočarstvo, nama

je potrebno godišnje oko 250.000 tona sojine sačme.

Meso koje se uvozi iz inostranstva ne obeležava se kao

GMO proizvod i pored toga što je nastalo hranjenjem

životinja GMO proizvodima”, kazao je Vukadinović

Direktor šabačke kompanije ,,Proteinka’’ Zoran Pet-

ković, je rekao da je Srbija u poslednjih osam godina

za uvoz mesa potrošila 155 miliona evra, a da bi za

uvoz GMO sojine sačme u narednih osam godina tre-

balo da potroši 400 miliona evra. Zašto bi država to

činila, zapitao se on. Ukoliko nema dokaza o štetnosti

GMO, zašto bismo uvozili GMO sojinu sačmu i zavisili

od žetve u Argentini ili nekoj drugoj zemlji, zašto ne počnemo i sami da je gajimo, poručio je Petković.

Kod ostalih prisutnih proizvođača stav je da nije real-no tražiti da budemo izolovano ostrvo, a da sama tema daje prostora za izdvojena mišljenja. Takođe, naučna analiza o GMO, kod nas se tumači na način kako kome odgovara, što nije dobro za državu.

Savetnik ministra poljoprivrede, Radomir Radaković, pozdravio je organizaciju skupa od strane PKS, koja je omogućila da se o ovoj značajnoj temi čuje i glas samih privrednika. O ovom zahtevu on je izneo isku-stva bivših zemalja SFRJ sa studijskog putovanja, sa kojima je identičan i zahtev srpskih proizvođača hrane za životinje. On je naveo da se u Sloveniji proizvodi od životinja koje su hranjene obrocima sa GMO sojom ne moraju posebno obeležavati. Kada je u pitanju GMO sadnja, tu je situacija drugačija, jer Slovenija za po-slednje tri godine nije posejala nijedno GMO zrno na svojoj teritoriji, istakao je Radaković.

Povećanje PDV zatvoriće hotele

Predlog da se u sklopu mera Vlade Srbije, PDV na us-luge smeštaja poveća sa sadašnjih osam na 20 odsto, u celosti je neprihvatljiv, jer će imati katastrofalne posledice na razvoj hotelske industrije i štetno će se odraziti na razvoj ugostiteljstva u celini, zaključeno je na sednici Odbora Udruženja za ugostiteljstvo i turi-zam PKS. Predstavnici turističke privrede istakli su da je PDV na ovu vrstu usluga u zemljama okruženja između pet i osam odsto, a u zemljama Evropske unije u proseku 10 odsto.

Zdravko Jelušić, potpredsednik PKS, rekao je da će Komora državnim organima uputiti zahteve, pokrenu-ti inicijative i obavestiti one koji nisu dovoljno infor-misani o problemima privrednika. Jelušić je podsetio da na svetskom tržištu turizam ostvaruje devet odsto ukupnog BDP, što je razlog da i Srbija nađe svoje me-sto na turističkoj mapi sveta.

Na petoj proširenoj sednici Odbora Udruženja za turi-zam i ugostiteljstvo, kojoj su prisustvovali i predstav-nici Ministarstva privrede i sindikata,strukovnih aso-cijacija , hotelijeri su izneli brojne probleme sa kojima se suočavaju i pod sadašnjim uslovima poslovanja. Ukazano je na statičke podatke koji pokazuju da je za prethodne dve godine nestalo nešto više od 4700 ho-telskih soba sa približno 14 000 ležajeva. Mnogi objek-ti su devastirani ili su promenili namenu, a investicije u nove objekte su uglavnom iz kredita, što generiše visoke cene.

Ekspertski tim Udruženja Hores, koje je i pokretač incijative, skreće pažnju da će povećanje PDV od 150 odsto automatski dovesti do toga da 2500 ljudi ostane bez posla, da se proširi poslovanje u sivoj zoni, kao i da mnogi hoteli, naročito oni koji posluju u unutrašnjosti Srbije, promene namenu.

Najavljeno povećanje PDV na usluge smeštaja sa osam na 20 odsto u potpunosti je neprihvatljivo, zaključili članovi Odbora Udruženja za ugostiteljstvo i turizam PKS

12. novembar 2013.


Na sednici su razmatrani i statistički pokazatelji za pr-vih devet meseci ove godine, koji su od prošlogodišnjih za isti period bolji, i to kod ukupnog broja dolazaka turista za 5,6 odsto, a kod ukupnog broja noćenja 1,4 odsto. Međutim, dok su pokazatelji za strane turiste znatno bolji, kod domaćih turista broj dolazaka je po-većan samo za 1,7 odsto, dok je broj noćenja smanjen za 1,5 odsto, navela je Dragana Šabić, sekretar Udru-

ženja za turizam i ugostiteljstvo PKS.

O rezultatima Radne grupe za uvođenje satelitskih

računa u statistiku u turizmu govorio je Srđan Dživd-

žanović, koji je istakao da će u procesu harmonizacije

sa evropskim zakonodavstvom, povezivanje kasa sa

internetom omogućiti da se dođe do preciznijih stati-

stičkih podataka i da se smanji siva zona u poslovanju.

Beograd – domaćin 56. godišnje konferencije GIRP-a

Beograd će biti domaćin 56. godišnje konferencije Ge-neralne skupštine Evropske asocijacije veledrogerija sa potpunim asortimanom (GIRP) koja će se održati u junu 2015. godine. Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko Sertić podneo je kandidaturu za Beograd, u ime Grupacije veledrogerija, koja deluje pri Udruženju PKS za trgovinu. Pored Beograda, kandi-daturu je dostavila i Britanska asocijacija veledrogerija za grad London.

Beograd je, većinom glasova, izabran za domaćina 56. godišnje konferencije GIRP-a na jesenjem zase-danju Generalne skupštine te asocijacije koja je odr-žana 5. novembra u Briselu. Domaćin 55. godišnje konferencije GIRP-a od 1. do 3. juna 2014. godine će biti grad Beč, Austrija, nakon čega kreću inten-zivne pripreme za organizovanje 56. godišnje konfe-rencije u Beogradu.

“Izbor Beograda je veliki uspeh i svakako je rezultat našeg višegodišnjeg aktivnog učešća u radu ove pre-stižne evropske asocijacije. Organizacija i finansiranje skupa je u nadležnosti GIRP-a, ali se očekuje puna po-drška članica Grupacije veledrogerija, PKS i Turistič-ke organizacije Beograda. Učešće u organizaciji jed-nog ovakvog skupa, koji otvara Evropski komesar za zdravstvo ili neko od zvaničnika Evropske Komisije je prilika da pokažemo da smo zemlja koja ima izgrađene institucije i da je oblast prometa lekova, kao i u svuda u Evropi, strogo regulisana“, rekla je Lovorka Nikolić, iz Grupacije veledrogerija Srbije.

Prvi panel je uvek posvećen predstavljanju zdravstve-nog sistema zemlje domaćina, kroz učešće relevantnih institucija - Ministarstva zdravlja, Agencije za lekove, Fonda zdravstva i predstavnika svih učesnika u lancu snabdevanja lekovima - udruženja proizvođača lekova, veledrogerija i apoteka. Ovo je, takođe, prilika da po-kažemo da svi odgovorni za dostupnost i raspoloživost lekova u Srbiji pokušavaju da zajednički uočavaju i rešavaju probleme i unaprede snabdevenost lekovima, istakla je Nikolić.

GIRP je međunarodna neprofitna organizacija sa sedi-štem u Briselu, koja okuplja veledrogerije sa potpunim asortimanom. Broji 37 punopravnih članova, od čega 26 nacionalnih udruženja evropskih zemalja, okuplja više od 750 veledrogerija, koje posluju u 31 evropskoj zemlji. Veledrogerije, članice GIRP-a, zapošljava-ju oko 140.000 ljudi i godišnje distribuiraju lekove u vrednosti od 100 milijardi evra.

GIRP promoviše ulogu veledrogerija u unapređenju i očuvanju javnog zdravlja i brani zajednički definisanu politiku za obezbeđivanje bezbednog i kontinuiranog snabdevanja lekovima za sve pacijente u Evropi. Ima, takođe, važnu ulogu prilikom kreiranja zakonodavnih i regulatornih politika koje imaju direktan uticaj na poslovanje veledrogerija. GIRP zastupa interese svo-jih članica pred najvišim organima Evropske unije. Ta asocijacija je u jedinstvenoj mogućnosti da lobiranjem i učešćem u radnim grupama, ističe i brani značaj sektora veledrogerija kada je reč o uvođenju i sprovođenju novih

Prestonica Srbije većinom glasova izabrana na jesenjem zasedanju Generalne skupštine Evropske asocijacije veledrogerija sa potpunim asortimanom, održanom u Briselu

13. novembar 2013.


Pomoć Francuske, Nemačke i Austrije na smanjenju emisije gasova

U Privrednoj komori Srbije obeležen je početak EU tvi-ning projekta „Uspostavljanje sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju, neophodnog za uspešnu im-plementaciju Sistema trgovine emisijama EU“. Sistem trgovine emisijama Evropske unije (EU ETS) jedan je od najvažnijih delova politike Evropske unije u borbi protiv klimatskih promena. Istovremeno, ovaj sistem je ključni instrument za efikasno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte u sektoru industrije. Osnov za funkcionisanje ovog sistema propisan je Di-rektivom 2009/29/EK i pratećim pravnim aktima.

Da bi se u Srbiji efikasnije implementirala ova regula-tiva, pokrenut je tvining projekat, tokom koga će Srbiji svoja iskustva u ovoj oblasti preneti stručnjaci iz Fran-cuske, Nemačke i Austrije. Srbija se obavezala da će ulagati napore u cilju smanjenja emisija gasova sa efek-tom staklene bašte, kao zemlja kandidat, i kao potpi-snica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime i Kjoto protokola, rekla je u uvodnom izlaganju Jovana Jarić, specijalna savetnica ministarke energeti-ke, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije.

Ističući značaj harmonizacije nacionalnog sa zako-nodavstvom EU u borbi protiv klimatskih promena, pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović uka-zao je i na komparativne prednosti za kompanije koje ulažu u projekte sa smanjenom emisijom gasova sa efektom staklene bašte. Sprovođenje i primena paketa propisa Evropske unije za klimu i energiju, a naročito učešće u Sistemu trgovine emisijama EU, predstavlja

suštinu strategije Srbije u borbi protiv klimatskih pro-mena. Trifunović je istakao da je Srbija ponosna na nedavno usvojeni zakon o energetskoj efikasnosti, kao i da se 60 odsto problematike emisije odnosi na ener-getiku, a ostatak na industriju i saobraćaj. Među do sada realizovanim investicijama, Trifunović je naveo Termoelektranu Kostolac B3 sa 350 megavata, inve-sticije u hidroenergiju, kao i postrojenja za toplotnu i elektro energiju u Novom Sadu, a istakao je i važnost implementacije nacionalnog plana za korišćenje ob-novljivih izvora energije.

Oskar Benedikt, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, podsetio je na razorne posledice klimat-skih promena u svetu, i podsetio da se uskoro održava konferencija u Varšavi na kojoj će se pokrenuti pitanje donošenja novog klimatskog sporazuma. Mi smo se u EU obavezali da smanjimo nivo emisije gasova za 20 odsto, a da udeo energije iz obnovljivih izvora poveća-mo za 20 odsto, rekao je Benedikt i dodao da će tim ak-tivnostima biti otvoreno i 700 000 novih radnih mesta. On je takođe naveo da životna sredina spada među pri-oritete u procesu pridruživanja Srbije EU, zbog čega je i pokrenut tvinig projekat, koji se finansira iz IPA fondova sa milion evra, a trajaće dve godine. Tvinig projektom će u Srbiju biti preneta iskustva Francuske, Nemačke i Austrije.

Fransoa-Gzavije Denio, ambasador Francuske u Srbiji, istakao je da su klimatske promene važna politička tema u Evropi i najavio veliku konferenciju 2015. u Francu-

Dvogodišnji projekat, koji Evropska unija finansira sa milion evra, osposobiće predstavnike države i privrede u Srbiji za praćenje, kontrolu i izveštavanje o emisiji gasova sa efektom staklene bašte

13. novembar 2013.

direktiva Evropske unije koje utiču na nacionalna zako-

nodavstva, a koje se odnose na poslovanje veledrogerija.

Zvaničan prijem Grupacije veledrogerija Srbije PKS u

asocijaciju, promovisan je u junu 2011. godine na 52.

godišnjoj konferenciji u Talinu u Estoniji. Pojedine ve-

ledrogerije iz Srbije su više godina individualni člano-

vi, a Srbiji je, iako zemlji koja nije članica EU, omogu-

ćeno punopravno članstvo nakon što je GIRP u svom

Statutu izmenio kriterijume za prijem novih članova.


skoj, kada će se utvrditi kakva će biti međunarodna di-namika smanjenja emisije gasova. Denio je ukazao na činjenicu da će i u Srbiji svi emiteri, kao što su ciglane, cementare ili postrojenja danjinskog grejanja, imati obavezu merenja i izveštavanja o emisiji gasova.

Ovim projektom će se Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine omogućiti uspostavljanje struk-

ture i edukacija stručnjaka za oko 130 velikih srpskih

kompanija. Kada bude bio uspostavljen, sistem trgovi-

ne emisijama EU će podstaći kompanije da ulažu u teh-

nologije praćene niskim emisijama gasova sa efektom

staklene bašte. Tako će obezbediti razvoj i povećanje

zaposlenosti uz povećanje konkurentnosti na evrop-

skom i svetskom tržištu, zaključili su učesnici skupa.

Poslovni ambijent bolji, problem birokratija i kamate

Poslovno okruženje u Srbiji malo je poboljšano u 2013.

godini, ali skupe regulatorne procedure i kamate i dalje

guše konkurentnost srpske privrede, rezultat je Treće

godišnje ankete koju je USAID sproveo među 1.000 pre-

duzeća u Srbiji. Izveštaj, predstavljen u Privrednoj ko-

mori Srbije (PKS), pokazuje i pozitivne pomake u sma-

njenju korupcije i unapređenju inspekcijskog nadzora.

Predsednik PKS Željko Sertić ukazao je da u Srbiji do-

sta kasne reforme, da treba mnogo raditi na unapređe-

nju poslovnog ambijenta i da postoji politička volja da

se stvari promene.

Sve što radi Vlada Srbije daje nadu da, tri do pet godi-

na, možemo da napravimo pozitivne pomake i budemo

lideri u regionu, istakao je Sertić.

Predsednik PKS je izrazio očekivanje da će Srbija već

sledeće godine biti bolje pozicionirana u izveštaju

Svetske banke o uslovima poslovanja.

Nova ekonomska politika Vlade Srbije fokusirana je na

unapređenje domaće privrede. Strani investitori su izu-

zetno važni za Srbiju, ali je najbolji način za privlačenje

kapitala iz inostranstva stvaranje dobrih uslova za do-

maći biznis, rekao je ministar privrede Saša Radulović.

Država ne treba da otvara nova radna mesta i investira,

nego da stvori uslove za to. Popravljanje regulatornog

okruženja i uslova poslovanja najbolji je način za privla-

čenje direktnih stranih investicija. Bitno je da biznis radi,

zapošljava i plaća poreze u Srbiji, istakao je ministar.

Radulović je istakao da je Vlada Srbije odlučna da reši probleme koji su posledica loše ekonomske politike u protekloj deceniji, a da je donošenje Zakona o radu i Zakona o planiranju i izgradnji ključno za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja.

Predstavljajući izveštaj sa rezultatima USAID ankete, ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi ukazao je na pozitivne pomake iznoseći podatak da za 46 odsto is-pitanika korupcija u 2013. nije uticala na poslovanje, u poređenju sa 26 procenata prošle godine. Ipak, 54 od-sto privrednika i dalje navodi korupciju kao problem.

Rezultati ankete pokazuju da se privreda u Srbiji, upr-kos poboljšanjima, i dalje suočava sa problemima kao što su glomazna birokratija, visoki porezi na plate, in-flacija, nestabilnost deviznog kursa, neefikasno sud-stvo, problemi s dozvolama za gradnju, naglasio je Kirbi.

Ambasador SAD je izrazio očekivanje da će Vlada Sr-bije uzeti u obzir rezultate ankete kao i prethodnih godina i doneti mere u brojnim oblastima, kao što je nedavno donela nacrte zakona o planiranju i izgradnji, radu, privatizaciji.

Kako su pokazali rezultati istraživanja, privrednici u Srbiji se žale na neadekvatan pristup izvorima finansi-ranja – 90 odsto ispitanika navodi da visoke kamatne stope i naknade banaka sputavaju razvoj, isto mišlje-nje o sredstvima obezbeđenja za kredite ima 76 odsto dok 72 odsto privrednika smatra da krediti indeksirani u stranoj valuti škode pristupu izvorima finansiranja.

Poslovno okruženje u Srbiji neznatno je poboljšano, ali poteškoća ima još mnogo, istaknuto je u PKS na predstavljanju rezultata treće godišnje ankete koju je USAID sproveo među 1.000 preduzeća u Srbiji

13. novembar 2013.


U pogledu prognoza za narednu godinu 31 odsto an-ketiranih privrednika su optimisti dok 60 odsto ima neutralan stav o mogućem povećanju prihoda, novom zapošljavanju ili uvođenju novih proizvoda i usluga. Stanje je slično kao prošle godine ali daleko negativ-nije u odnosu na 2011. kada su, 45 odsto ispitanika, bili optimisti.

Na panel diskusiji „Odgovor na anketu: Kako stimuli-sati održivi rast privatnog sektora“ koja je održana na-kon predstavljanja rezultata ankete, učesnici su ocenili da su borba protiv sive ekonomije, poreska reforma, rasterećenje doprinosa na zarade, izmene Zakona o radu i pojednostavljenje procedura za izdavanje građe-vinskih dozvola, preduslovi za bolji privredni ambijent.

Sednice grupacija za tehničko i fizičko obezbeđenje

Potpredsednik Privredne komore Srbije Zdravko Jelu-

šić, na sednici Grupacije za tehničko obezbeđenje upo-

znao je predstavnike kompanija sa ciljevima reformi-

sanja PKS, koje se sprovodi kako bi Privredna komora

Srbije postala istinska kuća privrede. Dosadašnja or-

ganizacija komorskog sistema nije bila zadovoljavaju-

ća, rekao je potpredsednik, poručivši da će članice od

Privredne komore Srbije ubuduće imati punu podršku

u svojim aktivnostima i inicijativama, a biće inicirani i

češći sastanci grupacija.

Sekretar Udruženja za privatno obezbeđenje PKS Zo-

ran Milićević ukazao je da je okončana skupštinska

rasprava u načelu o Predlogu zakona o privatnom

obezbeđenju i da suštinskih primedbi na tekst zakona

nije bilo. Očekuje se da jedan deo amandmana bude usvojen, ali i da dobar deo, oko polovina, najverovatni-je bude odbačena. Kada se usvoji Zakon, predstoji veli-ki posao na izradi podzakonskih akta, kako bi primena propisa počela što pre.

Na sastancima grupacija za fizičko i tehničko obezbe-đenje Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije, razmotrena je aktuelna ekonomska si-tuacija i problemi u poslovanju, analizirano je učešće na Sajmu bezbednosti ISEC 2013 i najavljene aktivno-sti u narednoj godini.

Grupacije su verifikovale po tri nove članice, a za novog zamenika predsednika Grupacije za tehničko obezbeđenje izabran je Vladimir Glamoček.

Članovi dve grupacije, za fizičko i tehničko obezbeđenje Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije raspravljali o aktuelnoj problematici i planovima za narednu godinu

12. novembar 2013.


Nastaviti uređenje tržišta nepokretnosti

Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretno-sti, koji je Skupština Srbije usvojila 31. oktobra ove go-dine, donet je i usvojen na inicijativu Grupacije Udruže-nja za trgovinu PKS. Od kad je osnovana krajem 2011, Grupacija posrednika u prometu nepokretnosti aktivno je radila na donošenju zakona kojim bi se uredila oblast prometa nepokretnosti, opterećena brojnim problemi-ma, među kojima je posebno izražena nelojalna konku-rencija onih koji posluju u sivoj zoni. Upravo usvojen Zakon predstavlja značajan uspeh dvogodišnjeg delo-vanja Grupacije, zaključeno je na sednici, na kojoj je takođe konstatovano da će se nastaviti aktivnosti na donošenju pratećih podzakonskih akata.

Vi ste oni koji su pomerali granice, rekao je potpred-sednik PKS Zdravko Jelušić i ukazao na podršku i po-

moć koju će Privredna komora Srbije pružiti da bi se i

druge inicijative privrednika ovako uspešno realizova-

le. Podsećajući da je kupovina stana ključni problem

svake porodice, a rešavanje pitanja nekretnina ključ-

ni problem svake kompanije, potpredsednik Jelušić

je istakao potrebu da se promet nepokretnosti i dalje

unapređuje.

Na sednici Grupaciji je istaknuto da će u narednih 18

meseci biti doneta podzakonska akta, čime će se za-

okružiti proces zaštite profesije od nelegalnog poslo-

vanja. Usvojena je Odluka o izmeni i dopuni Kodeksa

poslovne etike posrednika u prometu nepokretnosti,

kao i Opšti uslovi poslovanja Grupacije posrednika u

prometu nepokretnosti Srbije.

Grupacija posrednika u prometu nepokretnosti, na čiju inicijativu je donet zakon koji prvi put u Srbiji uređuje ovu oblast, aktivna i na izradi podzakonskih akta

14. novembar 2013.

Oskar kvaliteta širi se na region

Povodom Svetskog dana kvaliteta, 14. novembra, u Pri-vrednoj komori Srbije 19. put za redom dodeljene su na-grade za poslovnu izvrsnost „Oskar kvaliteta 2013“. Na-grade dodeljuje Fondacija za kulturu kvaliteta i izvrsnost u saradnju sa Privrednom komorom Srbije i uz podršku Ministarstva privrede – resornog ministarstva za infra-strukturu kvaliteta. Nezavisni žiri nakon sprovedenog ocenjivanja, odabrao je kompanije koje su u 2013. godi-ni postigle vrhunske rezultate na razvoju i unapređenju kvaliteta i poslovne izvrsnosti u Srbiji i okruženju.

Prvi put ove godine nagrade su dodeljene i kompanija-ma iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Napravljen je iskorak, i nagrada se sa nacionalnog proširila na regi-onalni nivo, rekla je Vidosava Džagić, potpredsednica PKS na svečanosti povodom dodela Oskara kvaliteta. Nagrada je i u regionu prepoznata kao vredno priznanje kompanijama koje kao strateški cilj imaju doprinos una-pređenju kvaliteta. Bez kvaliteta nema konkurentnosti i produktivnosti, koje su ključ opstanka na ovom tržištu i uslov izlaska na druga tržišta, rekla je Vidosava Džagić.

Nacionalna nagrada za poslovnu izvrsnost za 2013. dodeljena najboljim kompanijama po izboru stručnog žirija

14. novembar 2013.


Nagrade su motivacioni faktor za kompanije i u realnom i u javnom sektoru, ukazala je Jelena Popović, pomoćni-ca ministra privrede u sektoru za infrastrukturu kvali-teta, uručujući nagrade nekima od najboljih kompanija.

Nagrade su ove godine prvi put dodeljene i u kategori-ji kompanija iz javnog sektora, rekao je dr Miloš Jelić, predsednik Stručnog saveta za kulturu kvaliteta. Podse-ćajući da su nagrađeni u poslovanje uveli nova rešenja, Jelić je predložio da svaka od tih kompanija održi radio-nicu u kojoj će drugim kompanijama preneti svoja isku-stva, što je način da nagrađeni „šire svoju izvrsnost“.

Ovogodišnji dobitnici su:

Velike organizacije:

- NIS AD, Novi Sad – APSOLUTNI POBEDNIK

- AMIGA, Kraljevo – za oblast Strategija

Male i srednje organizacije:

-Institut za higijenu i tehnologiju mesa, Beograd - AP-SOLUTNI POBEDNIK

-Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, za oblasti: Liderstvo; Strategija i Rezultati - Društvena zajednica.

Javni sektor:

-Direkcija za mere i dragocene metale – APSOLUTNI POBEDNIK

-Naučni institut za veterinarstvo Srbije, za oblasti: Li-derstvo; Partnerstvo i resursi; Procesi, proizvodi i uslu-ge i Rezultati – Društvena zajednica.

-JKP »Čistoća«, Kragujevac, za oblasti: Liderstvo; Partnerstvo i re-sursi; Procesi, proizvodi i usluge i Rezultati – Društvena zajenica.

-Opštinska uprava Opštine Pećinci, za oblasti: Lider-stvo; Strategija i Rezultati - Društvena zajednica.

-Zavod za javno zdravlje Užice, za oblasti: Liderstvo i Partnerstvo i resursi

-Dom učenika srednjih škola »Pane Đukić Limar«, Kruše-vac, za oblasti: Liderstvo i Rezultati - Društvena zajednica

Organizacije van teritorije Republike Srbije:

-BH TELEKOM, Sarajevo – APSOLUTNI POBEDNIK

-Institut za javno zdravstvo Republike Srpske, Banja Luka, za oblasti: Ljudski resursi; Partnerstvo i resursi i Rezultati -Ljudski resursi.

-Željeznički prevoz Crne Gore, Podgorica, za oblast: Partnerstvo i resursi

-VITINKA, Kozluk – Zvornik, Finalista Nagrade

Sertić na Poslovnom forumu Dunavskog regiona u Beču

Mogućnost otvaranja međunarodnog univerziteta u

Beogradu, bila je konkretna tema susreta sa predsedni-

kom austrijske komore Kristofom Lajtlom, kao i proši-

renje saradnje sa WIFI institutom, rekao je predsednik

PKS Željko Sertić, koji sa srpskom delegacijom učestvu-

je na Poslovnom forumu Dunavskog regiona u Beču.

Predsednik PKS rekao je da privredne komore dve

zemlje imaju izuzetnu saradnju i da je ovo prilika da

razmotre mogućnosti daljeg unapređenja. Austrija daje

punu podršku Srbiji u njenim integracijama u EU, na-

glasio je Sertić, ukazujući da Privredna komora Austrije

podržava PK Srbije u projektima koje je započela - u

unutrašnjoj reformi komorskog sistema i međunarod-

nim aktivnostima.

“Veliko zadovoljstvo za nas je što 27 kompanija iz Srbije

na Poslovnom forumu predstavlja svoja dostignuća u

prethodnom periodu”, rekao je predsednik PKS. Sertić

je ukazao da u okviru foruma, srpske firme imaju i mo-

Predsednik PKS Željko Sertić sa austrijskim kolegom Kristofom Lajtlom razgovarao je o mogućnosti otvaranja međunarodnog univerziteta u Beogradu. Sa Hansom Peterom Herdlitškom, predstavnikom austrijskog ministarstva, razmotrio je mogućnosti investiranja u srpskoj privredi

14. novembar 2013.


Poslovni forum Srbija - Belgija

Privredni odnosi Srbije i Belgije imaju kontinuitet, trgovinska razmena raste, značajno je prisustvo bel-gijskih kompanija na srpskom tržištu, što predstavlja dobru osnovu za unapređenje saradnje, rekao je pot-predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović na Poslovnom forumu Srbija-Belgija. Priori-tetni pravci privredne saradnje su - prehrambena in-dustrija i trgovina, zaštita životne sredine i obnovljivi

izvori energije, konsalting i logistika.

Za osam meseci 2013. godine izvoz iz Srbije u Belgi-

ju porastao je za 40 odsto i dostigao vrednost od oko

115 miliona dolara, dok je uvoz veći za 25 procenata.

Najviše izvozimo kupine i maline, duvan i proizvode

duvana, vozila i autodelove, tekstil, razne mašine i

uređaje. Da bi više srpskih proizvoda našlo mesto na

Predlozi za unapređenje bilateralne privredne saradnje kao smernice za dalje aktivnosti

14. novembar 2013.

gućnost za B2B razgovore sa kompanijama iz Austrije i

ostalih podunavskih zemalja.

U okviru Trećeg Dunavskog privrednog foruma pred-

sednik PKS Željko Sertić razgovarao je sa Hansom Pe-

terom Herdlitškom (Herdlitschka), direktorom u Mi-

nistarstvu za ekonomsku i spoljnotrgovinsku politiku

Nemačke pokrajine Baden Virtenberg o mogućnosti ak-

tivnijeg učešća te nemačke pokrajine u investicijama u

srpskoj privredi. Baden Virtenberg je sa svojih 11 milio-

na stanovnika i bruto društvenim proizvodom za 2012.

godinu od gotovo 70 milijardi evra, jedan od privredno

najrazvijenijih regiona Evrope. Velike firme, kao što su

Mercedes i Boš, imaju svoja sedišta u ovoj pokrajini.

Direktor u nemačkom ministarstvu Hans Herdlitška po-

nudio je saradnju i podršku srpskoj privredi i Privrednoj

komori Srbije, radi bržeg uključivanja u EU IPA projek-

te, a posebno „Tvining programe“. Suština saradnje je

u pronalaženju odgovarajućih partnera za pojedine EU

projekte za koja su sredstva već odobrena, ili će biti odo-

brena u skladu sa budžetom EU 2014 - 2020. Dogovo-

reno je da PKS aktivno učestvuje u pripremi projekata

u dogovoru sa Herdlitškom i pronađe mogućnosti za

unapređenje saradnje sa Baden Virtenbergom, kako bi se

iskoristili izuzetni potencijali ove pokrajine u Nemačkoj.

Bečki poslovni forum, posvećen IT tehnologijama, na

kojem učestvuje veliki broj privrednika i državnih de-

legacija, organizovala je Privredna komora Austrije, u

saradnji sa partnerima iz Evropske mreže preduzetniš-

tva – Privrednom komorom Srbije i Nacionalnom agen-

cijom za regionalni razvoj. Forum predstavlja mesto su-

sreta kompanija, posebno malih i srednjih, privatnog i

javnog sektora, kao i akademske zajednice iz čitave Du-

navske regije, u oblasti informaciono-komunikacionih

tehnologija, sa ciljem da se stimuliše rast, inovativnost i

konkurentnost zemalja u tom Regionu.

Sertić je tokom Foruma, u izjavi Tanjugu, ocenio da će

sledeća godina za srpsku privredu biti teška, ali da će,

posle ozbiljnih reformi koje se planiraju, biti stvoren

poslovni ambijent za jedan novi početak ekonomskog

razvoja države. Po prvi put imamo realan, dobro konso-

lidovan budžet, rekao je Sertić, ukazujući da je zadatak

Vlade da stvori povoljan ambijent za privređivanje i pri-

vlačenje stranih investicija, a Privredna komora Srbije

angažovaće se na promociji srpske privrede u inostran-

stvu. Sledeće godine planiran je veliki broj investicionih

konferencija, na kojima će biti prezentovani konkretni

projekti, kao na nedavno održanoj konferenciji u Mo-

skvi, rekao je Sertić. Pored promocije investicionog

potencijala, veliki zadatak je da, u okviru evropskih in-

tegracija, domaće kompanije obučimo kako da unapre-

đuju svoju konkurentnost, radi što uspešnijeg nastupa

na ino tržištu, ukazao je predsednik PKS.


zahtevnom belgijskom tržištu neophodno je raditi na

unapređenju imidža, rekao je potpredsednik PKS.

Ambasador Belgije u Beogradu Alen Kundicki rekao je

da je Srbija napravila značajne korake u procesu evrop-

skih integracija i da se očekuje da u januaru 2014. zva-

nično počnu pregovori o pristupanju EU. Sporazum o

stabilizaciji i pridruživanju pomoći će Srbiji da primeni

evropske standarde i stvoriće se novi podsticaji za srp-

sku ekonomiju i bolji standard građana. Radujemo se

uskoro novim zakonima o radu, građevini, privatizaciji

i te mere će pozitivno uticati na poslovno okruženje u

Srbiji, istakao je ambasador. Kundicki je izrazio očeki-

vanje da će Poslovni forum Srbija-Belgija imati kao re-

zultat nove kontakte i bolju saradnju kompanija.

Predsednik Belgijsko-srpske poslovne asocijacije Hugo Van Vegel rekao je da su dobrodošle sve kompanije za-interesovane za saradnju sa belgijskim kompanijama.

Tokom foruma održane su sednice tri Radne grupe iz sektora obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine, prehrambene industrije i maloprodaje i sekto-ra za investicije i projekte.

Definisani su predlozi za jačanje saradnje u tim obla-stima, a dogovoreno je da se podrže kooperacije kom-panija, koje posluju u Srbiji i Belgiji.

Na sektorskim radnim grupama za intenziviranje za-jedničkih aktivnosti izneti su konkretni predlozi za unapređenje bilateralne privredne saradnje kao osnov i smernica za dalje bilateralne aktivnosti.

PKS na zasedanju Asocijacije balkanskih komora

Delegacija Privredne komore Srbije koju je predvodio savetnik predsednika PKS Zoran Bojović učestvovala je na godišnjoj skupštini Asocijacije balkanskih ko-mora (ABC). Na zasedanju je razmatrano niz aktu-elnih pitanja o saradnji u regionu, a posebna pažnja posvećena je regionalnom sektorskom povezivanju. Dogovoreno je da se definišu oblasti saradnje, a kako je istaknuto, sektorsko povezivanje je važno za pri-vredni napredak jer se stvaraju uslovi za podizanje kapaciteta i kvaliteta proizvoda, uvođenje inovativ-nosti, jačanje konkurentnosti, jedinstvenog nastupa na trećim tržištima, primenu EU standarda kao i pri-vlačenje investicija.

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Go-ran Svilanović, predstavio je Strategiju 2020 za Jugoi-stočnu Evropu. Zaključeno je da komore regiona pose-duju kapacitet da budu partner Savetu za regionalnu saradnji u sprovođenju te strategije i da treba da budu pravovremeno informisane o aktuelnostima i kretanju u međunarodnoj ekonomiji.

U završnici skupa predstavnici nacionalnih komora ABC razgovarali su sa Milom Đukanovićem, premije-

rom Crne Gore, o modalitetima za dalje unapređenje

saradnje u regionu.

Na zasedanju skupštine ABC učestvovali su predsed-

nici i predstavnici 10 komora Balkana. Kao prateći

događaj održana je konferencija o promenama u regi-

onalnoj trgovini posle ulaska Hrvatske u EU. Snežana

Rašeta Peković iz PKS govorila je o izazovima sa koji-

ma je suočena srpska privreda dok je Dragica Mandić

iz Železnica Srbije ukazala na probleme u transportu

robe na graničnim prelazima sa Hrvatskom . Na kon-

ferenciji je ukazano da u narednom periodu napore

treba usmeriti na otklanjanje necarinskih barijera,

uticati na veću transparentnost donošenja novih pro-

pisa i procedura u oblasti spoljne trgovine i raditi na

liberalizaciji sektora usluga u CEFTA regionu.

Asocijacija balkanskih komora osnovana je 1994. godi-

ne i okuplja asocijacije iz Srbije, Crne Gore, Albanije,

BiH, Bugarske, Grčke, Kipra, Makedonije, Rumunije i

Turske. Značajno je napomenuti da je na ovom regio-

nalnom tržištu u protekloj, 2012. godini, razmenjena

roba vredna 30 milijardi evra.

Razmatrano niz aktuelnih pitanja o saradnji u regionu. Najviše reči bilo o sektorskom povezivanju, dogovoreno da se u perspektivi definišu oblasti saradnje

15. novembar 2013.


Ambasador Irana u PKS

Tokom susreta Željka Sertića, predsednika Privredne komore Srbije, i Madžida Fahimpura, ambasadora Irana u Beogradu, obostrano je konstatovano da su privrede dve zemlje izuzetno kompatibilne i da poten-cijali za saradnju postoje u mnogim oblastima, a naro-čito u transferu tehnologija, zajedničkoj proizvodnji, istraživanjima u oblasti poljoprivrede, zatim u oblasti poljomehanizacije, auto-industrije, građevinarstva, mašinogradnje.

Privredna komora Srbije je otvorena za saradnju i po-moć privrednicima obe zemlje u uspostavljanju među-sobne saradnje, istakao je Sertić.

Ambasador Irana Majid Fahimpour ukazao je da je

ekonomska saradnja na veoma niskom nivou i da je prošle godine robna razmena Srbije i Irana iznosila samo 40 miliona dolara, a da su mogućnosti daleko veće.

Robna razmena može da dostigne 200 miliona dola-ra, potencijali dve zemlje to dozvoljavaju, a PKS može pomoći da se taj cilj brzo i ostvari, smatra ambasador.

Fahimpour je ponudio pomoć, ambasade Irana u Be-ogradu, srpskim kompanijama koje su zainteresovane da nađu svoje mesto na iranskom tržištu od 77 miliona stanovnika i naglasio da je najbolji način za unapre-đenje međusobne saradnje direktan kontakt srpskih i iranskih privrednika.

Velike mogućnosti za ekonomsku saradnju Srbije i Irana u transferu tehnologija, zajedničkoj proizvodnji, istraživanjima u oblasti poljoprivrede, auto-industrije, građevinarstva, mašinogradnje

15. novembar 2013.

Da se čuje reč privrednika

Grupacija laboratorija za ispitivanje hrane i hrane za životinje, Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije (PKS), predložila je da se pokrene Inicijativa za javnu raspravu o Predlogu zakona o izmenama i dopu-nama Zakona o bezbednosti hrane. Cilj je da se kroz javnu raspravu, organizovanu preko asocijacije privre-de PKS, čuje glas onih koji zakon treba i da sprovode. Krajnji cilj je što bolji zakon i prateći pravilnici.

Predsednik Grupacije laboratorija za ispitivanje hra-

ne i hrane za životinje Snježana Pupavac je naglasila da u praksi imamo niz propisa u ovoj oblasti, a to zna-či zakona i pratećih pravilnika, koji nisu u skladu sa vremenom i aktuelnim trenutkom, kako bi ih oni na koje se odnose, što bolje i lakše primenjivali u praksi. Cilj inicijative koja se pokreće u Privrednoj komori Srbije, kako je ona rekla, je poboljšanje propisa za opšti boljitak.

Članovi Grupacije predložili su da se obnovi inicijativa za formiranje Stručnog saveta iz 2012. koji bi se bavio

Svi zakoni i propisi, njihove izmene i dopune, pre odlaska pred Vladu Srbije i Parlament, moraju da prođu javnu raspravu u PKS. To je i najbolji put da u njihovom kreiranju učestvuju oni koji treba i da ih sprovode u praksi

15. novembar 2013.


analizom i procenom rizika. Kao jedan od nedostataka navedena je nemogućnost sprovođenja važećeg propi-sa o bezbednosti hrane. Samostalni savetnik u Udru-ženju za poljoprivredu i prehrambenu industirju PKS Jasna Stevanović, naglasila je, da je od ranije pokrenu-ta inicijativa da se ovlašćene laboratorije za ispitivanje genetički modifikovanih organizama iz Srbije (njih pet) uključe u Evropsku mrežu GMO laboratorija za ispitivanje prisustva genetičke modifikacije u hrani i hrani za životinje. Za to nije potrebno članstvo Srbije u EU. Od juna 2012. od nadležnog organa u Ministar-stvu poljoprivrede Vlade Srbije, dobili smo potvrdu da se preduzimaju svi tehnički koraci kako bi se ove labo-ratorije notifikovale u EU, rekla je ona. Kako do danas nema bližeg odgovora o tom postupku, dogovoreno je da se uputi zahtev nadležnom ministarstvu o statusu pokrenute inicijative.

Učestvujući u raspravi, zamenica direktora Instituta za tehnologiju mesa Vesna Đorđević je precizirala da falsifikati sireva i pavlake na tržištu, uopšte nisu jasno deklarisani, a nijedan pravilnik ih na to ne primorava. Tako se dovode u zabludu protrošači, kada su u pitanji proizvodi koji se nazivaju sirevima, a u njima ima do-sta biljnih ulja, ili se predstavljaju kao posni oni, koji

nisu čisto biljnog porekla, već sadrže 80 odsto mleka. To znči da je neophodno, za takve proizvode napraviti poseban pravilnik, po uzoru na sladolede. Nama sada niko ne garantuje da su sirevi u Srbiji napravljeni od mleka i zato je potrebno oformiti i nacionalni moni-toring program. Kada se te stvari definišu posebnim pravilnikom, laboratorije će biti osposobljene da rade analize onoga što se u proizvodu nalazi, rekla je ona.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS Nenad Budi-mović naglasio je da je cilj svih rasprava koje se vode u asocijaciji poljoprivrede, poboljšanje privrednog ambi-jenta u zemlji. To znači, rekao je on, svi zakonski propi-si, njihove izmene i dopune, kao i prateći akti, pre odla-ska pred Vladu Srbije i Parlament, treba da prođu javnu raspravu u PKS. Cilj je da o njima svoju reč kažu, i da se čuje glas onih koji treba da ih sprovode u praksi. Poten-ciranjem izmena pravilnika o kvalitetu sirovog mleka, želeo se podstaći što bolji kvalitet. Od januara 2014. go-dine, trebao bi da se primeni propis EU (100.000 bak-terija i 400 000 somatskih ćelija po litri mleka). Mnogo bi značilo da smo se pripremili za taj period i da nam je bar 60 do 70 odsto mleka vrhunskog kvaliteta. Sad je to između 30 i 40 odsto, rekao je Budimović.

Međunarodna konferencija o medijaciji

U Beogradu je održana Međunarodna konferencija o medijaciji: “Novi zakon o posredovanju/medijaciji u Srbiji - izazovi, uporednopravna rešenja i iskustva”. Privredna komora Srbije je predstavljena kao institu-cionalni posrednik u tom procesu.

Rešenja iz uporednog zakonodavstva predstavili su učesnici konferencije iz Grčke, Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. O radu na pripremi teksta novog zakona o medijaciji govorili su predstavnici Radne gru-pe Ministarstva pravde i državne uprave Srbije, posle čega su advokati i medijatori prisutne upoznali sa ulo-gom advokata i medijatora u medijaciji, etičkom ko-deksu, kao i o sporazumu strana kao izvršnoj ispravi.

Prezentovani su i primeri iz prakse Centra za zaštitu i

edukaciju korisnika finansijskih usluga NBS i Agencije

za mirno rešavanje radnih sporova, a posebnu pažnju

izazvala je prezentacija predstavnika Privredne komo-

re Srbije o medijaciji u privredi, i posebno u postupku

sporazumnog finansijskog restrukturiranja.

Učesnici konferencije pozdravili su ovakav način rada

i razmene iskustava, i istakli veliki značaj i informi-

sanja potencijalnih učesnika i promocije medijacije,

kako bi ušla u što širu upotrebu u praksi.

Organizator konferencije, koja je održana u petak, 15. no-

vembra 2013. godine, bila je Advokatska komora Srbije.

PKS predstavljena kao institucionalni posrednik u postupku sporazumnog finansijskog restrukturisanja

18. novembar 2013.


Forum komora CEFTA regiona u Sarajevu

Predstavnici Privredne komore Srbije (PKS) učestvuju

na 7. Forumu CEFTA privrednih komora, koji se odr-

žava u Sarajevu 18. i 19. novembra u okviru CEFTA

nedelje. Zadatak učesnika je da razmotre sva pitanja

od zajedničkog interesa, da utvrde prostor na kojem

će biti dalje unapređivana saradnja, rekao je savetnik

predsednika PKS Zoran Bojović.

Prostora za saradnju ima dosta, veoma je važno da

zajedno nastupamo na trećim tržištima i da pokuša-

mo da uskladimo naše napore da svi zajedno idemo

napred. Sve članice CEFTA spremne su da sarađuju, a

forum privrednih komora je signal da vidimo put sa-

radnje kao izuzetno perspektivan, poručio je Bojović.

Unaprediti proizvodnju organske hrane u CEFTA re-gionu, dosledno sprovoditi sporazume o priznavanju sanitarnih, fitosanitarnih i veterinarskih sertifikata, zajednički nastupati na tržištima trećih zemalja, efi-kasnije, bilateralno, rešavati necarinske barijere, us-postaviti bolju saradnju carinskih službi, liberalizovati tržište usluga, neke su od preporuka PKS.

Tokom dva dana foruma biće održano devet sesija na kojima će biti diskutovano o raznim aspektima CEFTA Sporazuma. Predlozi o daljem radu CEFTA biće izneti na sastanku Zajedničkog odbora CEFTA.

U glavnom gradu BiH održava se dvodnevni forum privrednih komora CEFTA regiona na kome učesnici razmatraju mogućnosti zajedničke saradnje

18. novembar 2013.

PKS na Sajmu voda 2013

Međunarodni Sajam voda, koji se ove godine održava peti put pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbi-je i Udruženja vodovoda i kanalizacije Srbije, okupio je više od 90 domaćih i stranih kompanija u oblasti pro-izvodnje i distribucije opreme za vodoprivredu, pred-stavnike naučnih institucija, projektantskih firmi, vo-doprivrednih preduzeća, lokalnih samouprava i javno komunalnih preduzeća.

Na svečanosti otvaranja sajma Željko Sertić, predsed-

nik Privredne komore Srbije, naglasio je veliki značaj

vode kao resursa i važnost njenog prečišćavanja.

U sektor voda u Srbiji u narednom periodu trebalo bi

uložiti između osam i deset milijardi evra da bi se vode

tretirale na zadovoljavajući način, što znači da bi tre-

balo godišnje ulagati između 350 i 400 miliona evra,

U sektor voda u Srbiji u narednom periodu treba uložiti 350 do 400 miliona evra godišnje, rekao Željko Sertić, predsednik PKS, na Sajmu voda 2013, koji je otvorio ministar Velimir Ilić

18. novembar 2013.


kako bismo imali zdravu pijaću vodu, rekao je Sertić.

Prema njegovim rečima, taj novac može da se obez-bedi iz različitih izvora, na primer, u saradnji sa EU, korišćenjem raznih fondova i putem javno - privatnih partnerstava.

Cilj je da sačuvamo nacionalne kapacitete i izvore vode, kao i prirodu od zagađenja, rekao je Sertić. On je naveo da je PKS, koja je jedan od inicijatora i tradi-cinalni pokrovitelj Sajma voda, aktivna i u uređivanju pravne regulative u toj oblasti. Sertić je posebno ista-kao ulogu Udruženja komunalne delatnosti Privredne komore Srbije.

Ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić je podsetio da je situacija u sektoru voda u Srbiji nezado-voljavajuća, jer se u oko 30 opština u Srbiji koristi više od 80 odsto azbestnih cevi za vodosnabdevanje, koje su štetne po zdravlje i odavno izbačene iz upotrebe u EU. Vlada Srbije tu oblast treba da stavi u prvi plan i obez-bedi veća sredstva u budžetu za tu namenu, s obzirom da su sadašnja izdvajanja minorna, rekao je Ilić. Za građane Srbije najvažnije je, naglasio je, da imaju zdra-vu pijaću vodu i da se otpadne vode prečišćavaju na

odgovarajući način. Prema rečima Ilića, u Srbiji nema

potrebnih pogona za prečišćavanje vode koja se vraća u

prirodu, dok su sa druge strane zakonski propisi o tome

u EU veoma oštri. Mnogi delovi Srbije imaju veliki pro-

blem sa vodom, kao recimo Banat, i seoske sredine,

rekao je ministar i najavio razgovore sa investitorima

zainteresovanim da ulažu u ovoj oblasti u Srbiji.

Paralelno sa sajmom, održava se Forum voda, među-

narodni naučno-stručni skup o vodi, koji je okupio vo-

deće stručnjake iz zemlje i inostranstva. Konferencija

se bavi temama „Politika i legislativa EU o vodama“,

„Sektor voda u Srbiji, restrukturiranje, modernizacija

i izazovi“, „Upravljanje infrastrukturnim sredstvima -

planiranje u standardizacija“ , „Kvalitet vode za piće

-akumulacije i podzemne vode“ i mnogim drugim.

U okviru sajma, održana je zajednička sednica Odbo-

ra Udruženja za komunalne delatnosti i Udruženja

vodovoda i kanalizacije Srbije, na kojoj je razmatrana

metodologija za utvrđivanje cene proizvodnje i distri-

bucije vode, sakupljanja i odvođenja otpadnih voda i

prečišćavanja otpadnih voda, a razmatrane su i druge

teme iz domena rada ovog Udruženja.

Bezbednost hrane u regionu

Jezgro bezbednosti hrane u regionu Jugoistočne Evro-pe nalazi se u sprovođenju sistema HACCP, istaknuto je na projektnoj radionici “Bezbednost hrane u praksi u regionu Jugoistočne Evrope – Standard za obezbe-đenje kvaliteta GLK za male proizvođače hrane’’. Cilj radionice bio je da se sagledaju dosadašnji rezultati i utvrde koraci za nastavak aktivnosti u promovisanju sistema za kvalitet hrane malih proizvođača u Srbiji i regionu. Radionica je održana u okviru Međunarod-nog projekta German cooperation – GIZ, Michel – In-stituta, BalkanNet iz Makedonije, a podržana je od Privredne komore Srbije.

Kristijan Rajnfelder iz Nemačke govorio je o daljim koracima za nastavak aktivnosti u promovisanju si-

stema za kvalitet hrane malih proizvođača u Srbiji i okolnim zemljama. On je posebno istakako da je cilj održavanja radionice da se poboljša kvalitet i bezbed-nost hrane u celom regionu JIE. Rajnfelder je ukazao na uspešno sprovođenje ovog projekta koji je doveden do kraja, uz poseban naglasak značaja da je to rađeno baš kod malih proizvođača hrane.

Žan Stanoevski, predsednik Balkan Neta iz Makedoni-je u prezentaciji je govorio o održanim radionicama, i praktičnom delu - obilasku malih proizvođača hrane u regionu, uspesima i slabostima kao i dodeli certifikata za one koji su ispunili uslove. On je posebno ukazao na značaj povećanja svesti o bezbednosti hrane kod malih proizvođača. U bezbednosti hrane nema improvizacija,

Posebno je bitno da mali proizvođači vode računa o bezbednosti hrane, jer u ovoj oblasti nema improvizacija i propisi se moraju dosledno poštovati

19. novembar 2013.


rekao je on, i dodao da se propisi moraju stalno prime-

njivati. To znači, naglasio je Stanoevski, da proizvodi

moraju da budu besprekorni na rafu, stolu i na trpezi.

Jednom dobijen certifikat ne znači da je to trajno, već

se on u radu sa kvalitetom mora stalno potvrđivati.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu

industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije,

Nenad Budimović je ukazao da je komora bila učesnik

u sprovođenju ovog projekta. Značaj projekta ogleda

se u tome što on obuhvata male privrednike i porodič-

na domaćinstva. Prilikom realizacije projekta u radio-

nicama su učestvovali baš ti mali proizvođači iz regio-

na, a pre dodele certifikata, članovi komisije uverili su

se u ono što oni rade i proizvode na licu mesta.

Kompanije iz UAE za saradnju sa srpskim firmama

Potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović, sa saradnicima, razgovarao je sa predstavnici-ma kompanije Union Holding iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) o mogućnostima saradnje sa firmama iz Srbije. Vesović je goste iz UAE upoznao sa poslovnim ambijentom i pravcima ekonomskog razvoja Srbije, modelima uspostavljanja privredne saradnje sa stra-nim kompanijama, kao i prioritetnim sektorima razvo-ja domaće privrede.

Predstavnici Union Holding zainteresovani su da se, u okviru svog biznisa, povežu sa srpskim proizvođačima boja i keramičkih pločica, prvenstveno radi zajednič-kog nastupa na tržištu Rusije, a spremni su da investi-raju i u druge poslove od obostranog interesa.

Union Holding je jedna od vodećih, veoma uspešnih kompanija emirata Ras Al Khaima, jednog od sedam članova UAE. Kompanija se bavi poslovima preko-morskog transporta i logistike, trgovinom, građevinar-stvom, proizvodnjom, nekretninama, hotelijerstvom, IT sektorom... Posluje u više zemalja Severne Afrike,

Zaliva, Srednje i Jugoistočne Azije, a u Evropi rade u Rumuniji i Bugarskoj na realizaciji investicija u turiz-mu.

Posebno uspešan deo je kompanija Julphar sa više od deset fabrika lekova i pratećih proizvoda u Emiratima, koje izvozi u bezmalo 40 zemalja sveta. Veoma su zain-teresovani da ostvare saradnju sa srpskom farmaceut-skom industrijom.

Sekretar Udruženja PKS za hemijsku, farmaceutsku i gumarsku industriju i industriju nemetala Vekoslav Šošević istakao je da je proizvodnja lekova u Srbiji od vitalne važnosti i kao partnere za buduću saradnju predložio Galeniku i Institut Torlak, kroz formu stra-teškog partnerstva. Gordana Hašimbegović, sekretar Udruženja PKS za trgovinu govorila je o tržištu lekova u Srbiji, načinu distribucije, ukupnom udelu i vredno-sti prometa lekova.

Rukovodstvo kompanije Union Holding pozvalo je predstavnike PKS i privrednike da posete emirat Ras Al Khaim.

Predstavnici Union Holding Company iz Ras Al Khaima zainteresovani za srpske proizvođače boja i keramičkih pločica radi zajedničkog nastupa na tržište Rusije, kao i za farmaceutsku industriju

19. novembar 2013.


Deseti Forum menadžera hotela i hotelskih domaćinstava

Jubilarni deseti Forum menadžera hotela i hotelskih domaćinstava održan je u Privrednoj komori Srbije pod sloganom „Hotel - to smo mi“. Manifestaciju, na kojoj se najboljima u hotelijerskoj industriji Sr-bije dodeljuju prestižne nagrade „Ambasadori dobre usluge“, organizovali su Udruženje za ugostiteljstvo i turizam PKS, Univerzitet Singidunum i redakcija stručnog časopisa za savremeno hotelijerstvo i turi-zam „Turistički svet“.

Slogan ovogodišnjeg Foruma ukazuje na važnost ljudskih resursa kako za hotelijersku privredu, tako i za ukupnu sliku zemlje. Radnici u hotelijerstvu s pravom mogu da nose titulu ambasadora, jer upravo u kontaktu s njima poslovni ljudi i turisti upoznaju zemlju, njen mentalitet i poslovnu kulturu, podsetio je Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije, otvarajući godišnji skup menadžera hotela i hotelskih domaćinstava.

Vesović je rekao i da, uprkos krizi, pokazatelji u turiz-mu Srbije rastu, i to: broj dolazaka turista za 5,6 od-sto, broj noćenja za 1,4 odsto, a posebno raduje rast dolazaka stranih gostiju za 11,7 odsto. Strani turisti 60 odsto dolazaka ostvaruju u Beogradu, zbog čega on postaje „hot spot“ za evropske turiste, rekao je Vesović. Potpredsednik PKS ukazao je i na probleme ove privredne delatnosti, među kojima je i najavljeno povećanje PDV na hotelske usluge sa 8 na 20 odsto.

Dragana Šabić, sekretar Udruženja za ugostiteljstvo i turizam, ukazala je na činjenicu da poslujući pod ote-žanim okolnostima u ekonomskoj krizi turizam poka-zuje izuzetnu vitalnost i konstantan rast. Podsećajući da je prvi hotel u Srbiji osnovan pre 170 godina, Dra-gana Šabić je rekla i da danas imamo 305 hotela, da je poslednjih godina bilo nekoliko značajnih investicija i da se rejting srpskog hotelijerstva od 2005. godine značajno popravio.

Ljiljana Rebronja, urednica stručnog časopisa „Turi-stički svet“ i idejni tvorac manifestacije, podsetila je na početke organizovanja Foruma menadžera hotela i hotelskih domaćinstava. Zbog onih koji žele ovde da dolaze i ovde da investiraju, moramo da istrajemo, rekla je Rebronja.

Profesor Slobodan Unković, direktor departmana za poslediplomske studije univerziteta Singidunum, uka-zao je na činjenicu da u Srbiji postoje srednje, više ško-le i univerzitet koji na visokom nivou školuju kadrove za hospitality industriju. Mi smo deo svetskih turistič-kih tokova, rekao je profesor Unković i obrazložio da je ekonomska kriza u svetu počela krajem 2008, kada su SAD imale 20 hiljada milijardi dolara godišnjeg BDP, a sada imaju 15 hiljada milijardi dolara godišnjeg BDP. I u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Francuskoj je stagnaci-ja, a Španija i Grčka imaju velike probleme, među ko-jima je najveći – nezaposlenost. Sve ovo nije moglo da nas mimoiđe, rekao je profesor Unković i podsetio da će prema predviđanjima Svetske banke i MMF, 2014. i 2015. biti teške za Srbiju.

Izražavajući punu podršku merama Vlade Srbije, Un-ković je dodao i da moramo da odredimo prioritetne oblasti u kojima možemo da ostvarimo dobit i da ta-kvim oblastima pružimo podršku. Tvrdnju da je upra-vo turizam takva oblast profesor Unković je obrazlo-žio činjenicom da svetski turizam ostvaruje rast od 4,5 odsto, dok je rast ukupnog BDP u svetu tek 0,2 odsto. Svet je još uvek u krizi, a svetski turizam od 2010. godine beleži rast. I Srbija već dve godine pra-ti taj svetski trend, podvukao je profesor Slobodan Unković. On je ukazao i na činjenicu da su građani Srbije u 2013. godini za putovanja u inostranstvo po-trošili približno 100 miliona dolara i potrebu da turi-stički privrednici ulože napor kako bi u 2014. bar deo tog novca ostao u Srbiji.

Radnici u hotelijerstvu s pravom mogu da nose titulu ambasadora, jer upravo u kontaktu s njima, gosti, poslovni ljudi i turisti, upoznaju zemlju, mentalitet i poslovnu kulturu

19. novembar 2013.


Osnovana Bugarsko-srpska privredna komora

U okviru 15. Bugarskog ekonomskog foruma, u Sofiji je formirana Bugarsko – srpska privredna komora, čiji je cilj jačanje spoljnotrgovinske razmene dve zemlje, a posebno privredne saradnje Niškog regiona sa bu-garskim privrednicima. Među osnivačima Bugarsko-srpske komore su regionalne komore Niša, Zaječara i Leskovca, opština Pirot i Slobodna zona Pirot, a sa bugarske strane bili su Bugarski ekonomski forum i privredne komore Vidina i Montane.

Sekretar Privredne komore Niša Zoran Marković uka-zao je na nisku spoljnotrgovinsku razmenu kompanija Niškog regiona sa firmama iz Bugarske. Prvi korak ka boljitku je napravljen, što je jako bitno, a raduje i činje-nica da su u poslednja dva meseca u Bugarskoj organi-zovana tri susreta državnih čelnika Srbije i Bugarske, naglasio je Marković. U tom kontekstu podsetio je da su pre nekoliko meseci o unapređenju bilateralne sa-

radnje razgovarali predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Bugarske Rosen Plevnelijev, a nedavno je održana i velika konferencija o klasterima. U radu fo-ruma učestvovalo je 115 bugarskih i 35 srpskih privred-nika. Svaka srpska kompanija u proseku je imala po tri razgovora sa bugarskim poslovnim partnerima. Najav-ljeno je i potpisivanje nekoliko ugovora iz oblasti turiz-ma, elektro industrije, farmacije i medicinske opreme.

U prvom delu Foruma, čija je tema bila trenutno sta-nje ekonomskih odnosa i mogućnosti njihovog daljeg razvoja, govorili su Krasin Dimitrov, zamenik ministra ekonomije i energetike Republike Bugarske, Vladimir Ćurgus, ambasador Republike Srbije u Sofiji, Jasmi-na Radonjić, predstavnik Ministarstva saobraćaja Re-publike Srbije, Miodrag Kostić, zamenik direktora JP Koridori Srbije i Marina Hristeva, kopredsedavajuća mešovite Bugarsko - srpske privredne komore.

Cilj formiranja Bugarsko – srpske privredne komore je povećanje spoljnotrgovinske razmene dve zemlje

19. novembar 2013.

Konferencija Beogradske berze

Član Fiskalnog saveta Srbije Vladimir Vučković izjavio je da će naredne godine rast srpske privrede stagnirati, odnosno da će biti nula, a u najboljem slučaju jedan odsto. Kao najveći problem koji se mora hitno reša-vati, ostaje visok javni dug i visok budžetski deficit, koji su posledica, pre svega, velike mase zarada u jav-

nom sektoru i penzija. Problem predstavlja i budžetski deficit koji će ove godine biti oko 6,5 odsto BDP-a, a po projekcijama iz Fiskalne strategije, sledeće godine neće biti manji od 7,1 odsto. On je ovo rekao u izla-ganju na 12. Međunarodnoj konferenciji Beograd-ske berze, koja je održana pod nazivom “Upgrade in

Jedan od ključnih problema koji usporava rast tržišta kapitala u Srbiji je izostanak sa berze velikih kompanija u vlasništvu države

19. novembar 2013.


Belgrade 2013”, u beogradskom hotelu Hajat.

“U sledećih nekoliko godina javni dug, koji je za krat-ko vreme udvostručen i prešao 60 odsto BDP-a, neće moći da se zaustavi ispod 75 odsto BDP-a”, upozorio je Vučković, dodajući da takav dug treba finansirati i računati na poverenje investitora. Ministarstvo privre-de Srbije razmatra mogućnost da kompanija Telekom, koja je u većinskom vlasništvu države, ponudi svoje akcije na Beogradskoj berzi, izjavio je savetnik mini-stra privrede Aleksandar Stevanović. “Ako treba da se privatizuje Telekom, možda to treba raditi kroz inici-jalnu emisiju hartija od vrednosti, što bi pomoglo i do-maćem finansijskom tržištu”. Stevanović je istakao da je sve još na nivou ideje, ali je ocenio da bi se takav na-čin izlaska na tržište kapitala državnog preduzeća, ako se pokaže kao dobar, mogao primeniti i na neke druge firme. On je dodao da bi to dalo i “snažan impuls trgo-vanju na berzi”. Kako je objasnio, takav način ponude kapitala u trenutnoj situaciji bi bio prihvatljiv, čime bi

se izbegao slučaj Telenora, koji se više ne listira i čijom se aktivom ne trguje. Stevanović je kazao i da bi se inicijalna javna ponuda na berzi za kapital Telekoma mogla desiti do kraja naredne godine, ako država tako bude odlučila. “To nije neizvodljivo”, kazao je on.

Jedan od ključnih problema koji usporava rast tržišta kapitala u Srbiji je izostanak sa berze velikih kompa-nija u vlasništvu države poput Telekoma ili Elektro-privrede Srbije (EPS), rekla je direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić. “U dobro kreiranom pri-vrednom ambijentu ne bi bilo dilema oko uključenja Telekoma, EPS-a i dugih važnih kompanija na berzu, već bi se samo vodilo računa o pažljivoj analizi nivoa zadržavanja kontrole nad važnim državnim resursima, poželjnoj vlasničkoj strukturi i dobrom tajmingu za uključenje na berzu”, rekla je Gordana Dostanić.

Nagradu Beogradske berze za najbolje odnose sa inve-stitorima i ove godine dobila je Naftna industrija Srbi-je, treći put za redom.

Ambasadori dobre usluge

Forum menadžera hotela i hoteskih domaćinstava tra-dicionalno dodeljuje nagrade najuspešnijima u hotel-skoj industriji Srbije. Ove godine, povodom jubilarnog 10. foruma, kao i povodom 170. godišnjice od osniva-nja prvog hotela u Beogradu, dodeljena su još dva spe-cijalna priznanja.

Ministru građevinarstva i urbanizma Velimiru Iliću dodeljen je specijalni Znak ove manifestacije, za do-prinose u izgradnji infrastrukture, koja je osnov za ra-zvoj turizma. Takođe, specijalni Znak foruma dodeljen je privredniku Miroljubu Aleksiću, vlasniku hotela Izvor u Aranđelovcu.

Nagrade „Ambasadori dobre usluge“ za 2013. dodelje-ne su hotelu ZIRA, Beograd, za najuspešniji tim hotel-skog domaćinstva u kategoriji Veliki hoteli, a hotelu ABC HOTEL, Leskovac za najuspešniji tim hotelskog domaćinstva u kategoriji Mali hoteli.

Stručni žiri Foruma odlučio je da se dodele i posebna priznanja:

Skupština opštine Čajetina dobila je priznanje za dopri-nos razvoju turizma na svojoj regiji u 2013. godini, za Zlatibor kao destinaciju. Za “lidera hotelske industrije“ u 2013. proglašen je Desimir Popović, direktor „Best We-stern Hotel M“ Beograd, priznanje „menadžer godine“ za 2013. godinu u kategoriji marketing i PR menadžer pripalo je Vesni Vlatković „A-Hotel“, najbolji menadžer hotelskog domaćinstva je Stanislava Kuzeljević, Hotel „Mona Zlatibor“, dok je najuspešniji menadžer recepci-je Srđan Jovanović „JAT hoteli Slavija“ Beograd.

Nagradu Partner hotelske industrije za 2013. godi-nu u kategoriji Obrazovanje pripalo je Univerzitetu KREMS Austrija Privreda Weishaupt d.o.o. Beograd. Medijski partner hotelske industrije za 2013. godinu je Dopisništvo RTS-a iz Kruševca, “Novi kvalitet“ za 2013. godinu dobio je Grad Kraljevo za projekat „Kra-ljevgrad“, a PRESS zvezdica, novinarsko priznanje za kvalitet hotelske usluge i saradnju sa medijima u 2013.godini, pripala je „Euro Garni hotelu“ u Zemunu.

Ministar Velimir Ilić i privrednik Miroljub Aleksić, vlasnik hotela Izvor u Aranđelovcu, dobili su specijalna priznanja jubilarnog 10. Foruma menadžera hotela i hotelskih domaćinstava

20. novembar 2013.


Konferencija o prevenciji finansijskog kriminala

U Privrednoj komori Srbije održana je osma Regio-nalna konferencija fraud foruma. Ona predstavlja me-sto susreta menadžera za bezbednost u poslovanju sa platnim karticama i predstavnika policije iz regiona, sa ciljem minimiziranja gubitaka u poslovanju platnim karticama i prevencije finansijskog kriminala. Konfe-rencija je održana u organizaciji Foruma za prevenciju zloupotreba platnih kartica, koji radi u okviru Odbora za bankarstvo i osiguranje Privredne komore Srbije.

Konferenciji je prisustvovalo, pored članova PKS Fo-ruma, i 29 predstavnika iz Republike Srpske, BiH, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Rumunije i Srbije. Konferencija je posvećena aktuelnim trendovima u prevarama sa platnim karticama i načinima preven-cije, zbog čega je svakako značajno učešće predstav-nika policije Republike Srbije i Republike Srpske, tužilaštva za visoko tehnološki kriminal i MasterCard

Worldwide.

Učesnici konferencije su razmenili iskustva u borbi

protiv finansijskog kriminala sa platnim karicama, kao

i sigurnosne mere kroz implementaciju PCI DSS stan-

darda u trgovačkoj mreži. Posebno interesovanje uče-

snika izazvala je prezentacija MasterCard Worldwide

menadžera za risk servise, o trendovima u zloupotre-

bama platnih kartica na svetskom, evropskom i regio-

nalnom nivou.

Konferencija je potvrdila da nesporno postoji interes

fraud foruma i fraud menadžera u regionu za održa-

vanje stalne saradnje u cilju efikasnije prevencije fi-

nansijskog kriminala sa platnim karticama i minimizi-

ranja gubitaka na pojedinačnom i regionalnom nivou.

Posebno je važno da saradnja učesnika u poslovanju

platnim karticama u regionu bude kontinuirana.

Učesnici konferencije, održane u PKS, razmenili su iskustva u borbi protiv finansijskog kriminala sa platnim karticama

20. novembar 2013.

Više investicija, manje korupcije

Usvajanjem Zakona o uređenju prostora i izgradnji, građevinarstvo će moći da bude okosnica privrednog razvoja Srbije, rekao je potpredsednik Privredne ko-more Srbije (PKS) Raša Ristivojević, na početku javne rasprave o nacrtu tog pravnog akta.

Novi zakon će smanjiti troškove gradnje, korupciju, administrativne procedure, ukinuti nelegalnu grad-nju, obezbediti pravnu sigurnost i tržišne principe. Trenutno se na izdavanje građevinske dozvole u Srbiji čeka u proseku oko 250 dana i na dnu smo svetske le-

Novi zakon o uređenju prostora i izgradnji trebalo bi da donese dve milijarde evra novih poslova, smanji troškove gradnje i administrativne procedure, suzbije nelegalnu gradnju i rad na crno

20. novembar 2013.


stvice po efikasnosti u toj oblasti, ukazao je potpred-sednik PKS.

Kako je istakao, cilj javne rasprave je razmatranje predloga i razmena mišljenja, imajući u vidu i iskustva u primeni važećeg zakona, kako bi se donela rešenja u interesu srpske privrede.

Novi zakon o uređenju prostora i izgradnji omogućiće ugovaranje poslova vrednih oko dve milijarde evra. Taj pravni akt trebalo bi da bude usvojen u parlamentu do kraja godine, jer će u suprotnom, biti izgubljen dobar deo građevinske sezone, rekao je ministar građevinar-stva i urbanizma Velimir Ilić.

Novi zakon predviđa izdavanje građevinske dozvole na jednom mestu u roku od 30 dana. Dozvola će biti besplatna, a plaćaće se sukcesivno do dobijanja upo-trebne dozvole. Naknada za uređenje građevinskog zemljišta će se plaćati samo za ono što je lokalna samo-uprava uložila u infrastrukturno opremanje određene lokacije, objasnio je ministar.

Ministarstvo građevinarstva i urbanizma izdalo je ove godine građevinskih dozvola za poslove vredne oko tri milijarde evra, a novi zakon će omogućiti izdavanje dozvola za još dve milijarde evra, naveo je Ilić.

Nacrt zakona o uređenju prostora i izgradnji usaglašen je sa stavovima mnogih međunarodnih institucija, u izradi su učestvovali stručnjaci Svetske banke i Evrop-ske unije, kao i lokalne samouprave. Javna rasprava će

trajati mesec dana. Nacrt zakona koji se od 19. novem-bra nalazi na sajtu Ministarstva građevinarstva i ur-banizma, predstavio je Milan Miljević, državi sekretar.

Aca Popović, savetnik predsednika PKS, ukazao je da je dosadašnja praksa u oblasti građevinarstva bila neefikasna, bez obavezujućih rokova, komplikovana, nestimulativna za domaće i strane investitore, što je imalo negativne efekte na građevinsku industriju i potpuni nedostatak pravne sigurnosti.

Predlog privrede, udružene u komorski sistem, jeste donošenje seta novih zakona u toj oblasti, vizija efika-snijeg investicionog ambijenta, sprečavanje sive eko-nomije i rada na crno. Ugovaranje međunarodnih kre-dita za investicije u interesu srpskog građevinarstva i privrede, brže donošenje planskih i urbanističkih dokumenata i Novi Zakon o radu, takođe su predlozi privrednika, rekao je Popović.

Zoran Livaja iz Kancelarije za brze odgovore Vlade Sr-bije, rekao je da je na građevinsku dozvolu čekao 1.438 dana, što pokazuje kolika je nesposobnost državne uprave. Sada smo na granici kolapsa kada je reč o pro-cedurama za dobijanje građevinskih dozvola. Ta oblast mora da se uredi i tada više neće biti mesta korupciji. Novim zakonom biće uvedena odgovornost struke i efikasnost administracije, a izbegnuta različita tuma-čenja. Glavni gradski urbanista biće odgovoran za pla-nove, projektanti za svoj rad dok će Kancelarija za brze odgovore obavljati stručni nadzor, poručio je Livaja.

Nove perspektive u IKT poslovanju

Predstavnici srpskih kompanije iz informaciono-ko-munikacionih tehnologija (IKT), koji su prethodnih godina učestvovali na sajmu Cebit u Nemačkoj, kao i menadžeri nekoliko kompanija koje su zainteresovane da 2014. učestvuju na ovoj prestižnoj manifestaciji, sastali su se u Privrednoj komori Srbije sa Martinom Lubon, potpredsednicom projekta Cebit.

Cebit se održava početkom marta pod kupolama sajma u Hanoveru. Najveća je i najznačajnija sajamska mani-

festacija iz oblasti IKT na svetu. Prethodne godine, na

Cebitu je ostvareno sedam miliona biznis kontakata,

a o velikom interesovanju javnosti govori podatak da

je sajam pratilo 4500 novinara iz 67 zemalja sveta. Na

sajam se dolazi radi upoznavanja sa novim tehnologi-

jama i dostignućima u sektoru koji se menja brže od

bilo koje druge delatnosti, ali je Cebit i mesto na kome

mogu da se sretnu vrlo platežni kupci. Statistike sajma

ukazuju da je prethodne godine svaki posetilac Cebita

U Srbiji posluje 1300 kompanija u IKT sektoru, što je dragocen resurs zemlje i spada u bolji deo srpske privrede

20. novembar 2013.


u proseku bio spreman da potroši 106.000 evra.

Posebnost ovog sajma je da velike kompanije tragaju

za zanimljivim i inovativnim proizvodima malih kom-

panija. Značajan procenat malih IKT kompanija godiš-

nje prestaje sa radom, ali to, po rečima Martine Lubon,

ne znači da one nisu dobro poslovale, već naprotiv, da

su dobro poslovale, imale atraktivan proizvod i da su

ih zbog toga kupile velike kompanije.

Srpski IKT sektor je zainteresovan za učešće na Cebi-

tu, ali se još razgovara o mogućnostima organizovanog

nastupa na nacionalnom štandu.

U Srbiji posluje 1300 kompanija iz IKT sektora, što

je dragocen resurs zemlje i spada u bolji deo srpske

privrede, rekao je Nikola Marković, predsednik Druš-

tva za informatiku Srbije. Kompanije iz ovog sektora

najmanje posluju sa gubitkom i konkurentne su sa

svetskim kompanijama. Ipak, ne treba zanemariti či-

njenicu da je ovaj sektor 2008. godine ostvario prihod

od 545 miliona dolara, a 2012. za 120 miliona manje.

Na sastanku je istaknuto da je 2012. godine srpski IKT

sektor izvezao 220 miliona dolara, da je to izvozno ori-

jentisana delatnost sa potencijalima znatno većim od

apsorpcione moći domaćeg tržišta, zbog čega očekuje

podršku države kao i drugi izvoznici.

Rast proizvodnje mineralnih đubriva

U Srbiji je za prvih osam meseci ove godine proizve-deno 509.906 tona mineralnih đubriva. Ovakva pro-izvodnja veća je za 3,32 odsto u odnosu na isto vre-me 2012. godine. I pored rasta proizvodnje to nije dovoljno da se podmiri domaća potrošnja mineralnih đubriva, pa se ono u značajnoj meri mora i uvoziti. To je istaknuto na sednici Grupacije proizvođača mine-ralnih đubriva Udruženja za hemijsku, farmaceutsku i gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije (PKS). Na sednici je zaključeno da je Srbiji, dugoročno, za povećanje prinosa svih kultura u agraru, godišnje potrebno oko 1,5 do dva miliona tona mineralnih đubriva.

Govoreći o putu Srbije ka Evropskoj uniji, Vekoslav Šošević, sekretar Udruženja za hemijsku, farmaceut-sku i gumarsku industriju i industriju nemetala PKS, posebno je naglasio da nas u procesu pregovaranja najviše posla očekuje u okviru poljoprivrede. Do tada treba da pomognemo firmama koje mogu da se opora-ve i da opstanu. Kada je reč o proizvodnji mineralnih đubriva, rastu proizvodnje značajan doprinos dali su “Azotara’’ u Pančevu, “Zorka-Eliksir’’ u Šapcu i fabri-ka u Prahovu.

“Ova delatnost je zavisna od uvoza, ali je i izvozno ori-jentisana. Za prvih devet meseci 2013. godine ostva-ren je izvoz mineralnih đubriva od 53,3 miliona dola-ra, što je rast u odnosu na isti period prethodne godine za 6,9 odsto. U istom vremenu ostvaren je i uvoz od 210,8 miliona dolara, što je manje za 26,4 odsto u od-nosu na isti period prošle godine. Izvoz je bio usmeren ka zemljama CEFTA sporazuma i okolnim zemljama članicama EU, dok se uvozilo iz EU, Ruske federacije i Belorusije’’, naveo je Šošević.

Učestvujući u raspravi, Dragi Stevanović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, je naglasio da je Srbija zemlja u Evropi sa najmanjom potrošnjom mineralnih đubriva. To je i razlog zašto imamo niske prinose. Dakle, ako želimo da se približimo zemljama EU, potrebno je da tu potrošnju povećamo za tri do četiri puta. On je posebno naglasio da nije dobro što smo u Srbiji, u vreme tranzicije, skoro potpuno ugasili industriju mineralnih đubriva. Prema mišljenju Mi-lana Kužnika, samostalnog savetnika u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS, visoke prinose imaju oni proizvođači koji troše više mineral-nog đubriva. On je rekao da se u Srbiji sa domaćom

U Srbiji se godišnje proizvede više od 500.000 tona mineralnih đubriva, dok je sadašnja potrošnja oko 800.000 tona

21. novembar 2013.


proizvodnjom i uvozom, troši najviše 800.000 tona mineralnih đubriva, što je nedovoljno. Govoreći o ovo-godišnjem rodu pšenice, Kužnik je istakao da je bilo više od tri miliona tona zrna, što je dovoljno za domaće potrebe i izvoz. Međutim, Kužnik, je potom naglasio, da je naš cilj da se ta proizvodnja još poveća. Da bi to postigli potrebno je povećati i potrošnju mineralnih đubriva.

Članovi Grupacije su raspravljali i o izmenama Pravil-

nika i propisivanju granica specifične aktivnosti pri-rodnih radionukleida u mineralnim đubrivima. Oni su izrazili nezadovoljstvo sa utvrđenim izmenama, ističu-ći da se nije dovoljno čuo i uvažio glas privrednika i nauke iz ove delatnosti.

Za novog predsednika Grupacije proizvođača mine-ralnih đubriva, izabran je Vladimir Todorović iz firme ,,Zorka – Eliksir’’ u Šapcu, dok će pančevačka ,,Azota-ra’’ iz svojih redova predložiti zamenika predsednika.

Zašto je dobro poslovati u slobodnim zonama

Promet od približno dve ipo milijarde evra, koliko su slobodne zone Srbije ostvarile 2012. godine, i obim investicionih ulaganja od 755 miliona evra, ukazuju da ovoj formi poslovanja treba dati ozbiljniji značaj, rekao je potpredsednik PKS Zdravko Jelušić. Slobodne zone su u prošloj godini imale 173 korisnika, a broj zaposlenih koji rade u slobodnim zonama dostigao je približno 15 000. Jelušić je podsetio da su slobodne zone temelj na kome su se digle azijske privrede.

U svetu se 20 odsto svetske razmene odvija u slobod-nim zonama, rekla je Grodana Hašimbegović, sekre-tar Udruženja za trgovinu PKS na poslovno-stručnom skupu „Zašto je dobro poslovati u slobodnim zonama Srbije“, na kome su se sreli predstavnici slobodnih zona u Srbiji sa potencijalnim investitorima. Na sa-stanku koji su organizovali Grupacija slobodnih zona i carinskih skladišta Udruženja za trgovinu PKS, tr-govinska odeljenja ambasada Austrije i Švajcasrke u Beogradu i Delegacija nemačke privrede u Srbiji, pred-stavnici kompanija koje već posluju u zonama Srbije imali su priliku da iznesu svoja iskustva.

Grupacija slobodnih zona osnovana je u Privrednoj ko-mori Srbije 2004. godine sa namerom da se stvori ambi-

jent za povećanje investicija i izvoza, kao i za uređenje zakonske regulative u ovoj oblasti. Grupacija je zajedno sa Ministarstvom finansija aktivno radila na donošenju Zakona o slobodnim zonama, a posebno je insistirala na formiranju Uprave za slobodne zone. Takođe, u sa-radnji sa PKS urađena je i Strategija razvoja slobodnih zona 2011-2016, podsetila je Goradana Hašimbegović.

Vidak Tomić iz Uprave za slobodne zone ukazao je na novu zakonsku obavezu za potencijalne investitore u slobodnim zonama, da investicija mora da iznosi mini-mum tri miliona evra, od čega milion mora biti investi-ran tokom prve godine.

Predstavnicima kompanija iz Nemačke, Švajcarske i Austrije način rada, regulativu i pogodnosti koje se nude investitorima, predstavio je Branko Malagurski, direktor slobodne zone Zrenjanin i potpredsednik Grupacije slobodnih zona u PKS. Podsećajući da su slobodne zone označeni i ograđeni prostori u kojima se privredne aktivnosti obavljaju u stimulativnom re-žimu, Malagurski je ukazao na poreske olakšice, ca-rinske olakšice i pojednostavljene carinske procedure. Pored finansijskih i fiskalnih olakšica, mnoge pogodn-ti daju lokalne samouprave.

U slobodnim zonama Srbije novi investitori moraće da ulože tri miliona evra, od čega prvi milion tokom prve godine

21. novembar 2013.


Zajednički nastup za bolju saradnju

Zajednički nastup na tržištima trećih zemalja, for-miranje konzorcijuma i klastera, saradnja u oblasti infrastrukture i ekologije, kao i proizvodnja organske hrane, predstavljaju veliku mogućnost za jačanje pri-vredne saradnje između potpisnica CEFTA sporazuma, zaključeno je na Forumu CEFTA privrednih komora u Sarajevu.

Zajednički nastup na tenderima i javnim nabavka-ma, dosledno sprovođenje sporazuma o priznavanju sanitarnih, fitosanitarnih i veterinarskih sertifikata, efikasnije rešavanje problema necarinskih barijera, saradnja carinskih službi, liberalizacija tržišta usluga, neke su od preporuka koje su usvojene na forumu u Sarajevu održanom 18. novembra.

U primeni CEFTA sporazuma nije dovoljno iskorišćena mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla roba, što će biti još izraženije kada se otvori moguć-nost šire kumulacije u pan-evro-mediteranskoj zoni. Najveći problem u primeni Sporazuma predstavljaju necarinske barijere, poput komplikovanih procedura na graničnim prelazima, obimnog administriranja, nedovoljnog broja međunarodno priznatih akredita-cionih i sertifikacionih tela, korupcije... Posebno ne-gativnom pojavom smatra se višegodišnje uzastopno uvođenje identičnih necarinskih barijera koje ozbiljno remete tradicionalne trgovinske tokove.

U okviru Foruma CEFTA privrednih komora u Saraje-vu održani su sastanci radnih grupa za poljoprivredu, sanitarna i fitosanitarna pitanja; za necarinske barije-re; poreklo robe i carinska pitanja; kao i radne grupe za trgovinu uslugama. Rad ovih radnih grupa i sastan-ci u Sarajevu podržani su od strane DIHK-CEFTA pro-jekat partnerstva.

PKS je aktivno učestvovala u radu svih grupa, a pri-premljene su i preporuke za ministarsku konferenciju, koja je održana 20. novembra u okviru CEFTA nedelje.

CEFTA tržište je značajno za privredu Srbije, od uku-pnog izvoza oko 25 odsto se realizuje u tom regionu.

Uvoz iz CEFTA čini manje od 10 odsto ukupnog uvoza, pa Srbija u ovoj razmeni beleži značajan suficit.

Ukupna robna razmena Srbije sa CEFTA regionom prošle godine iznosila je 4,4 milijarde dolara, što je oko 10 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz u CEFTA iznosio je 2,9 milijardi dolara i manji je za skoro 10 odsto, dok je uvoz bio 1,5 milijardi dolara i manji je 11 odsto u odnosu na 2011. Suficit u robnoj razmeni iznosio je oko 1,4 milijarde.

Sporazum CEFTA 2006 stvorio je uslove za harmonizo-vanu robnu razmenu unutar regiona i posredno doneo velike pogodnosti, koje se, pre svega, odnose na moguć-nosti lakšeg ulaska na susedna, teže dostupna tržišta. Sporazum je ujedno omogućio i povećanje međusobne robne razmene potpisnica ovog sporazuma. Prednost CEFTA, kao tržišta ne tako male veličine u evropskim okvirima, je i to što svaku od potpisnica Sporazuma čini atraktivnijom za strani kapital, što u značajnoj meri podiže zainteresovanost stranih ulagača.

CEFTA je, na neki način, predvorje priključenja EU, gde se svi činioci Zapadnog Balkana na neki način pri-premaju za obaveze koje podrazumeva članstvo u EU. Zajedničko tržište privredno sličnih ekonomija može da posluži kao poligon za testiranje spremnosti ulaska u otvorenu tržišnu utakmicu koja vlada na tržištu EU. CEFTA tržište danas čine – BiH, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Albanija i Moldavija.

Kako se najveći broj zvanično zabeleženih necarnskih barijera odnosi na sektor poljoprivredno-prehrambe-nih proizvoda, na forumu u Sarajevu je konstatovano da je potpisivanje bilateralnih sporazuma ili memo-randuma o međusobnom priznavanju sertifikata koji prate promet tih vrsta robe omogućilo lakši protok robe. Navedene sporazume Srbija je potpisala sa Ma-kedonijom, Crnom Gorom i BiH. Ti sporazumi i proto-koli omogućavaju nesmetani promet biljnih i životinj-skih vrsta i proizvoda između potpisnica, u značajnoj meri olakšavaju promet agroindustrijskih proizvoda i u praksi daju pozitivne rezultate. U tom smislu, PKS

Formiranje konzorcijuma i klastera, saradnja u oblasti infrastrukture i ekologije, proizvodnja organske hrane velike su mogućnosti za jačanje privredne saradnje potpisnica CEFTA sporazuma

22. novembar 2013.


podržava i inicijativu potpisivanja bilateralnih spora-zuma o međusobnom priznavanju ocena usaglašenosti industrijskih proizvoda.

Premda se nivo liberalizacije trgovine robom u CEFTA regionu može smatrati zadovoljavajućim, promet uslu-gama je i dalje veoma ograničen. S obzirom na to, da promet uslugama ima značajno učešće u svim razvije-

nim ekonomijama, PKS je inicirala formiranje četvrte

po redu Radne grupe za trgovinu uslugama i organi-

zovala prvi sastanak na kome su definisani problemi i

otvorena pitanja u oblasti saobraćaja, turizma, osigura-

nja i građevinarstva. Date su i preporuke za prevazila-

ženje postojećih ograničenja, a sve to u cilju olakšanja i

povećanja trgovine uslugama u CEFTA regionu.

Transformacija vodoprivrednih preduzeća

Vodoprivredna preduzeća u Srbiji nalaze se u dubokoj krizi jer su godinama devastirana. Najveći broj njih sad se nalazi u procesu transformacije, a od kvaliteta tog posla zavisi njihov opstanak i ostanak. Kako bi se taj posao uradio kvalitetno, oni od Ministarstva poljo-privrede Vlade Republike Srbije i Republičke direkcije za vode traže da im se pre početka tog velikog posla, transformacije, dostavi model-uputstvo, kako to treba valjano da se uradi. Ovaj zahtev se traži zbog toga da bi se rešili nagomilani problemi, ali i da bi se stvori-li uslovi, odnosno ambijent za nihovo funkcionisanje i obavljanje poslova zbog kojih su osnovani. Buduća transformacija treba da obezbedi uslove za održivi razvoj vodoprivrede u Republici Srbiji. Ovo je zaklju-čeno na sednici Grupacije za vodoprivredu Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije (PKS).

Govoreći o tome šta treba da se uradi u toku tran-sformacije, Goran Zvonar, iz firme ,,HidroSrem’’ u Sremskoj Mitrovici, je naglasio da je prvi zadatak da se obavi prenos celokupnog kapitala vodoprivrednih preduzeća na državu Srbiju. Drugi korak na tom putu transformacije treba da bude, vraćanje, odnosno pre-nošenje od strane države 53 odsto kapitala u vlasništvo firmi, a 47 odsto treba da ostane u njenom vlasništvu. U obavljanju svih ovih poslova veoma je bitna uloga javnih nabavki, pa je upozoreno da može da dođe i do sukoba interesa. Za ovakvu transformaciju dato je ,,zeleno svetlo’’ rekao je Zvonar.

Ključno u ovom poslu je da da se društveni kapital prenosi u državni, rekao je Dragan Felbab, predsednik Grupacije za vodoprivredu PKS. Ovo je ključno za obav-ljanje ovog posla i za to nepostoji dilema, rekao je on.

Za vreme rasprave bilo je i suprotnih mišljenja. Na-glašeno je da će sa ovakvim modelom transformacije i primenom Zakona o javnim nabavkama, dobar deo preduzeća nestati. Čak je sa strahom govoreno i o bu-dućoj privatizaciji ovih firmi koje su decenijama stva-rali zaposleni. Tako je zatraženo, da firme budu akci-onarska društva i da 70 odsto kapitala bude radničko, a 30 odsto državno. To je obrazloženo činjenicama, da sa modelom transformacije koji se predlaže neće biti moguće održavanje ovog vitalnog sistema. Privrednici su izneli i da nisu konsultovani za model privatizacije ovih firmi, što nije dobro. U raspravi je naglašeno da se transformacija radi ubrzano, kao da ćemo za godinu - dve postati članica Evropske unije.

Na sednici je izneto i niz primedbi na dodelu licenci preduzećima. Posebno je istaknuto nezadovoljstvo na kratke rokove za pripremu plana i programa kao i ugo-varanje radova za 2014. godinu.

O značaju vodoprivrede za Republiku Srbiju, kao i o mestu i ulozi asocijacije privrede, PKS, u ostvarivanju interesa privrednika i da se njihov glas čuje prilikom donošenja zakona, prisutne je upoznao Nenad Budi-mović, sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehram-benu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS.

Kako bi se transformacija obavila kvalitetno vodoprivredna preduzeća od nadležnih traže da im se pre početka tog velikog posla, dostavi uputstvo kako to treba valjano uraditi

22. novembar 2013.


Računovođe traže centralni registar po meri korisnika

Članovi Grupacije računovodstvenih agencija, koja radi u okviru Udruženja za bankarstvo i osiguranje Privredne komore Srbije, razmatrali su zaključke sa okruglog stola „Centralni registar obaveznog socijal-nog osiguranja po meri korisnika“. Na sednici, u čijem radu je učestvovao i potpredsednik PKS Slobodan Sa-mardžić, računovođe su ukazale na poteškoće u funk-cionisanju Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, kao i na probleme u poslovanju koji nastaju zbog toga što jednošalterski sistem nije zaživeo. Cen-tralni registar je počeo da radi početkom avgusta 2013, a Republički fond zdravstvenog osiguranja (RFZO) još ne primenjuje odredbe zakona o Centralnom registru, konstatovali su članovi Gruapcije. Zbog toga je zaklju-čeno da se posredstvom Udruženja za bankarstvo i osi-

guranje PKS zakaže sastanak u Ministarstvu zdravlja,

kako bi se zajednički našlo rešenje za problem zbog

koga bezmalo 20 odsto podataka u bazi Centralnog re-

gistra ostaje neusaglašeno.

Nakon što su identifikovali brojne probleme koji u

poslovanju nastaju zbog primene Zakona o spreča-

vanju pranja novca i finansiranja terorizma, članovi

Grupacije računovodstvenih agencija dogovorili su se

o daljim pravcima aktivnosti na prevazilaženju ovih

poteškoća. Pre svega, Grupacija traži odgađanje pri-

mene Zakona na određeno vreme, za koje bi se radilo

na izmenema sporne regulative. Naime, računovođe

tvrde da se ovim zakonom od njih traži da rade posao

APR-a ili policije.

Vlasnici računovodstvenih agencija ukazali na probleme u funkcionisanju Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i na zakonska rešenja koja ugrožavaju njihovo poslovanje

22. novembar 2013.

Energetika treba da čuva ekologiju

Energetika je okosnica i pokretač privrednog razvoja

Srbije i taj sektor u narednih 10 do 15 godina očekuje

više od 12 milijardi evra investicija. Revitalizacijom i

izgradnjom novih postrojenja stvoriće se nova doda-

ta vrednost, angažovati domaća operativa i industrija,

zaposliti mladi kadrovi. Ukoliko energetika bude sta-

bilan, moderan i kvalitetno organizovan sektor, to će

biti dobrobit za čitavu privredu, rekao je Raša Ristivo-

jević, potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS),

na otvaranju javne rasprave o Nacrtu izveštaja o stra-

teškoj proceni uticaja Strategije razvoja energetike na

životnu sredinu.

Izgradnjom novih energetskih postrojenja biće naru-

šeni pojedini segmenti životne sredine, vazduh, voda,

zemljište... U obavezi smo i prema sebi, ali mnogo više

prema pokoljenjima, da vodimo brigu o zaštiti životne

Energetika je okosnica i pokretač privrednog razvoja Srbije i taj sektor u narednih 10 do 15 godina očekuje više od 12 milijardi evra investicija

22. novembar 2013.


sredine i očuvanju svih dobara. Gotovo svi projekti iz energetike podležu izradi studije o uticaju na životnu sredinu. Sastavni deo Strategije razvoja energetike biće i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja, jer je jedan od najvećih izazova današnjice efikasnije korišćenje energije, istakao je potpredsednik PKS.

Prema Ristivojeviću, potpisivanjem Ugovora o osniva-nju energetske zajednice oktobra 2005. godine, Srbija se opredelila za poštovanje ali i ugradnju evropskog energetskog prava u domaće zakonodavne okvire i strateška dokumenta.

EU je donela veliki broj propisa o zaštiti životne sredi-ne i o prevenciji uticaja zagađenja na životnu sredinu, informisanju javnosti o tome. Zaštita životne sredine je treći prioritet EU i više od 30 odsto obaveza Srbije u smislu harmonizacije zakona i približavanja EU odno-si se na ovu oblast.

Posebno moramo biti svesni značaja Direktive o po-stepenom uklanjanju termokapaciteta koji negativno utiču na životnu sredinu, za koje je kao krajnji rok određena 2027. godina. Naš elektroenergetski sistem je više od 60 odsto baziran upravo na tim kapaciteti-ma, a naš glavni energetski resurs je ugalj niskog kvali-teta, podsetio je Ristivojević. Potpredsednik PKS oče-kuje da će Vlada Srbije, resorno ministarstvo, privreda i struka zajednički doći do dokumenata od strateškog značaja za dugoročni održivi razvoj Srbije.

Državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dejan Popović rekao je da Nacrt izveštaja o strateškoj proceni uticaja Strategije razvoja energetike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do

2030. godine, na životnu sredinu, uradio Institut za ar-hitekturu i urbanizam. Dokument je objavljen na sajtu ministarstva, dostavljen nadležnim institucijama, a do-brodošle su sve primedbe i sugestije, naveo je Popović.

Pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović ista-kao je da je ugovor o gradnji trećeg bloka u Termoelek-trani “Kostolac B” dokaz da se Strategije razvoja ener-getike Srbije već primenjuje u praksi. Razgovara se sa kanadskim investitorima o gradnji reverzibilne hidro-elektrane “Bistrica” na Limu snage 680 megavata, u toku razgovori o izgradnji termoelektrane-toplane u Novom Sadu, što su projekti predviđeni strategijom.

Trifunović je istakao da je strategije bazirana na inve-sticijama, privrednom razvoju, demografiji, prirodnim resursima, evrointegracijama.

Jedan od autora izveštaja Boško Joksimović objasnio je da su negativni uticaji Strategije identifikovani kao neminovna posledica razvoja i prirodnih potencijala Srbije na kojima se mora zasnivati razvoj energetike. Izveštaj pokazuje da će realizacija Strategije razvoja energetike imati i pozitivan uticaj na životnu sredinu. Radi se o smanjenju zagađenosti vazduha, vode i ze-mljišta, smanjenju emisije gasova staklene bašte kroz povećano korišćenje obnovljivih izvora energije i gaše-nju starih elektrana na lignit snage do 300 megavata. Pozitivan uticaj, imaće i primena mera energetske efi-kasnosti i regulative usklađene sa propisima EU.

Najviše zamerki na izveštaj, na javnoj raspravi održa-noj u PKS, imale su organizacije civilnog društva, uz ocenu da dovoljno ne obuhvata socijalni i zdravstveni uticaj i obnovljive izvore energije.

EMAS sistem za bolje poslovanje

U Privrednoj komori Srbije (PKS) predstavljen je EMAS sistem (Eco Management and Audit Scheme),

dobrovoljni sistem eko-menadžmenta i provere, koji omogućava kompanijama da poboljšaju performanse

Mogućnost da kompanije poboljšaju performanse u oblasti zaštite životne sredine, optimizuju procese i unaprede konkurentnost

22. novembar 2013.


u oblasti zaštite životne sredine, optimizuju procese i

unaprede sistem poslovanja.

EMAS sistem sadrži sve zahteve ISO 14001:2004 stan-

darda, kao i dodatne zahteve koji se odnose na pojača-

nu ulogu u izveštavanju o zaštiti životne sredine, ana-

lizi svih ekoloških aspekata, većem učešću zaposlenih,

obimnijoj proveri usklađenosti sa regulativom, što

dovodi do poboljšanja ukupnih karakteristika organi-

zacije i konkurentske prednosti na tržištu.

Organizacija je dužna da, nakon detaljne analize stanja i

provere ispunjenosti zahteva standarda ISO 14001:2004,

napravi dokument pod nazivom „Izjava o zaštiti životne

sredine“, koji će oceniti EMAS verifikatori.

Na predstavljanju EMAS sistema, u PKS, bilo je više

od trideset kompanija i organizacija. Predstavnici

Ministarstva za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine i eksperti uključeni u projekat govorili su o mogućnostima za EMAS registraciju organizacija iz Srbije, izmenama odgovarajućih nacionalnih propisa, procesu registracije u Austriji, kao i procesu selekcije tri organizacije kojima će se pomoći da se pripreme za uvođenje EMAS.

Promotivni skup u PKS „EMAS III – Najkredibilniji sistem menadžmenta zaštitom životne sredine – Re-alnost i za organizacije u Srbiji“ organizovali su Dele-gacija EU u Srbiji, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine i PKS – Odbor za zaštitu život-ne sredine i održivi razvoj. Skup je realizovan u okviru projekta „Sprovođenje zakona u oblasti kontrole in-dustrijskog zagađenja, sprečavanja hemijskih udesa i uspostavljanja EMAS sistema“.

Hrana i nameštaj zanimljivi kineskim privrednicima

Predstavnici kineske kompanije Wanbao Group i Ki-neske trgovinske komore za nameštaj i enterijer po-setili su Privrednu komoru Srbije. Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije, predstavio je aktuelnu situaciju u ekonomiji Srbije, prioritetne pravce privrednog razvoja, kao i ulogu Privredne ko-more Srbije, usmerenu na jačanje ekonomskog poten-cijala Srbije, privlačenja stranih investicija i unapre-đenja izvoza.

Kineska trgovinska komora za nameštaj i enterijer oku-plja više od dvadeset hiljada kompanija u Kini koje se

bave nameštajem i unutrašnjom dekoracijom. Među-tim, pretežna delatnost Wanbao Group je spoljna trgo-vina, zaštita životne sredine, brodogradnja, investicije i dr. Ova kineska kompanija je uključena u listu Top 500 kineskih kompanija Ministarstva trgovine NR Kine.

Kineski privrednici doputovali su u Srbiju da bi se upoznali sa mogućnostima za saradnju, a posebno in-teresovanje su pokazali za agro-prehrambeni sektor - uvoz hrane i pića iz Srbije u Kinu i drvno-prerađivačku industriju, odnosno, osnivanje industrijskog parka za proizvodnju nameštaja i unutrašnje dekoracije u Srbiji.

Kineski privrednici zainteresovani za uvoz hrane i pića iz Srbije u Kinu i osnivanje industrijskog parka za proizvodnju nameštaja i unutrašnje dekoracije u Srbiji

22. novembar 2013.


Srbija zemlja investicionih mogućnosti

Srbija želi da bude prepoznata kao zemlja investicio-

nih mogućnosti, tržišne ekonomije, otvorenih granica,

spremna da se, kao konkurentna privreda, uključi u

evropske i svetske tokove, ocenio je Raša Ristivojević,

potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS), na 10.

Bečkom ekonomskom forumu.

U izlaganju „Ekonomija kao motor razvoja“, potpred-

sednik PKS je istakao da bez investicija nema održivog

ekonomskog razvoja Srbije jer one donose kapital i

nova radna mesta dok sa stranim direktnim ulaganji-

ma domaća privreda dobija i savremene tehnologije,

moderan menadžment i nove izvozne mogućnosti.

Ristivojević je rekao da je Vlada Srbije posvećena

poboljšanju standarda stanovništva - jačanjem tran-

sparentnosti, predvidivosti i stabilnosti privrednog

sistema i efikasnosti administracije. Ukazao je na re-

šenost izvršne vlasti da, uporedo sa merama za kon-

solidaciju javnih finansija, unapređuje ambijent za

poslovanje i investiranje predloženim izmenama re-

gulative u oblasti planiranja i gradnje, radnog zako-

nodavstva, privatizacije i restrukturisanja preduzeća,

kao i podizanjem efikasnosti sudstva i administracije,

od lokalne do državne.

Nosioci razvoja, prema Ristivojeviću, treba da budu

privatni sektor, strane investicije i infrastrukturni

projekti, kao ravnoteža opreznom bankarskom sekto-

ru, koji više priželjkuje postepen razvojni put Srbije,

nego jedan nagli zaokret ka budućnosti.

„Zato stalno moramo da podsećamo da oni u Srbiji

imaju četiri puta više sopstvenih izvora kapitala za

finansiranje od proseka EU i bolje pokazatelje od ba-

naka u Evropi: srpska privreda, a time i njeni strani

partneri, imaju podršku Narodne banke Srbije, koja,

pored obećanja makroekonomske stabilnosti, tvrdi da

banke u Srbiji mogu da finansiraju kvantni skok srp-

ske privrede“, naglasio je potpredsednik PKS.

Ristivojević je rekao da je sve više srpskih privrednika prisutno sa svojim proizvodima i uslugama na evrop-skom tržištu i da se očekuje da će takav trend ostati i u perspektivi. S druge strane, spremni smo da pružimo svaku vrstu podrške poslovnim ljudima kako iz EU, tako i iz sveta, da se aktivnije uključe u privredni ži-vot naše zemlje. Investitori su do sada ulagali u razne sektore srpske privrede, energetiku, obojenu metalur-giju, mašinogradnju, hemijsku industriju, turizam i bankarstvo, a posebno je interesantan i proces priva-tizacije i restrukturiranja privrede, koji je u završnoj fazi i očekuje se da će biti okončan do kraja juna iduće godine, objasnio je potpredsednik PKS.

Tempo rasta proizvodnje diktira prerađivačka indu-strija koja predstavlja dominantan sektor srpske indu-strije. U oblasti poljoprivrede potencijalnim investito-rima Srbija može da predloži profitne projekte vredne blizu 40 miliona evra, a najinteresantniji su proizvod-nja i trgovina voćem, povrćem i lekovitim biljem, čiji je izvoz gotovo izvestan na tržištu EU. Uz dodatne in-vesticije, izvoz može brzo da se utrostruči. Stočarstvo i organska proizvodnja, takođe, su profitni i interesan-tni za ulaganja. Veliki i neiskorišćeni potencijal za ula-ganje su u turizam i građevinarstvo.

Srbija je u Evropi poznata po banjskim lečilištima, prirodnim lepotama, izvorima lekovitih voda zdravog prirodnog okruženja. Dunav je “naš saobraćajni put prvog reda, ali i žila kucavica za evropsku ekonomiju. U Dunavskom slivu u Srbiji smešteni su izuzetni ener-getski kapaciteti, sirovine, izvori obnovljive energije, industrijski kapaciteti, transportni i turistički kapaci-teti i istorijski lokaliteti. Srbija je prepoznala značajnu razvojnu šansu aktivnim učešćem u implementaciji Dunavske strategije EU, naglasio je Ristivojević.

Skupu u Beču prisustvovali su savetnik predsednika PKS Zoran Bojović, kao i direktor predstavništva Pri-vredne komore Srbije u Beču Vera Vidović.

Na 10. Bečkom ekonomskom forumu, Raša Ristivojević, potpredsednik PKS, pozvao je investitore da ulažu u Srbiji. Investicije donose kapital i nova radna mesta, a domaća privreda dobija savremene tehnologije, moderan menadžment i nove izvozne mogućnosti

25. novembar 2013.


Investiranje, spona za budućnost

U procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji treba da se obavi niz aktivnosti na programu unapređenja tehničke regulative u oblasti vodovoda i kanalizacije. To su zadaci, pre svega, na usklađivanju normativnih akata. Ovo je istaknuto na sastanku Upravnog odbora – sekcije Grupacije vodovoda i kanalizacije Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inžinjerstvo koje je or-ganizovano u okviru Udruženja za komunalne delat-nosti Privredne komore Srbije.

Govoreći o radu u godini koja je pri kraju, Predrag Bogdanović, predsednik Upravnog odbora Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, naglasio je da je pripremljen niz dobro organizovanih i veoma posećenih skupova. Posebno se ističe Forum i sajam voda koji je jedinstvena manifestacija u regionu Ju-goistočne Evrope, koja okuplja stručnjake iz sektora vodoprivrede. Forum se održava već petu godinu, a pokrenut je na inicijativu Privredne komore Srbije, sa ciljem da se u saradnji sa državnim institucijama, defi-nišu strateški ciljevi u očuvanju vodnih resursa u našoj zemlji, odnosno u regionu.

U izveštaju o održanom Forumu voda, posebno se isti-če da je procena stručnjaka Instituta ,,Jaroslav Černi’’

da je u naredne dve decenije u vodoprivredu Srbije po-trebno investirati u razvoj od osam do 10 milijardi evra (godišnje oko 350 do 400 miliona evra), kako bi se sek-tor voda razvio do zadovoljavajućeg nivoa. Investira-nje predstavlja jedini način realizacije ciljeva razvoja, odnosno način investiranja označava vremensku spo-nu između sadašnjosti i budućnosti. Značaj ove ma-nifestacije bio je u opšte prihvaćenom stavu da voda predstavlja najznačajniji strateški resurs u 21. veku, tako da gazdovanje vodnim resursima, upravljanje si-stemima za korišćenje i zaštiti voda dobijaju sve veći značaj u svetu i kod nas. Očuvanje i poboljšanje čo-vekove okoline nameće potrebu da se neprestano radi na novim rešenjima u oblasti vodoprivrede, kvalitetu pijaćih voda, vodosnabdevanju, rekonstrukciji posto-jećih vodovodnih i kanalizacionih sistema, prečišćava-nju otpadnih voda i zaštiti životne sredine. Cilj je da se zastareli vodoprivredni sistemi što pre revitalizuju i da se uz pomoć lokalnih i stranih investicija dovedu na održivi nivo i u skladu sa zahtevima EU.

Utvrđujući program rada Udruženja za narednu godi-nu, predloženo je, između ostalog, da se organizuje i takmičenje mladih stručnjaka za vreme sajma voda.

U naredne dve decenije u vodoprivredu Srbije potrebno je investirati od osam do deset milijardi evra, kako bi se sektor voda razvio do zadovoljavajućeg nivoa

25. novembar 2013.

Dvodnevna regionalna konferencija EEN mreže

Evropska mreža preduzetništva jedan je od najuspeš-nijih projekata Evropske unije koji se bavi ključnim problemima srpske i privrede regiona - nedovoljne konkurentnosti, tehnološkog zaostajanja, nedostatka koncepta internacionalizacije poslovanja i njegovog fi-

nansiranja, istakao je Mihailo Vesović, potpredsednik

Privredne komore Srbije.

Konkretan rezultat ovog projekta treba da bude zajed-

nički nastup preduzeća iz regiona na trećim tržištima,

Konkretna podrška EEN mreže preduzetnicima. Polovinom sledeće godine - regionalni Fond preduzetnog kapitala

25. novembar 2013.


Industrija otvara nova radna mesta

Recept kojim Srbija može da reši problem nezapo-slenosti nalazi se u razvoju industrije. Ovo je između ostalog istaknuto na konferenciji povodom predstav-ljanja rezultata ,,Čistija proizvodnja u IPPC postroje-njima EPS’’, održanoj u Privrednoj komori Srbije, na kojoj su i dodeljeni sertifikati termoenergetskim po-strojenjima u okviru JP EPS-a, učesnicima projekta.

U ime firme TEKO A sertifikat je primio Dragan Si-mić, iz firme TE Kostolac A, za firmu TEKO B ona je uručena Draganu Živiću, direktoru TE Kostolac B. Za

preduzeće RB Kolubara, Prerada – Toplana sertifikat je dobio Aleksandar Milićević, direktor Ogranka Pre-rada – Vreoci, za TE-TO Novi Sad, priznanje je uruče-no Nedeljku Broćeti, rukovodiocu službe održavanja, iz firme TE-TO Zrenjanina, priznanje je primila Ma-rina Marić, inženjer zaštite životne sredine i za firmu TE-TO Sremska Mitrovica sertifikat je dobio Goran Ranković, rukovodilac proizvodnje.

Otvarajući konferenciju, Milivoje Miletić, savetnik predsednika PKS, je istakao da asocijacija privrede

Samo razvoj industrijske proizvodnje može da otvori nova radna mesta u Srbiji, istaknuto na konferenciji u PKS, na kojoj je šest kompanija dobilo sertifikate za čistiju proizvodnju

26. novembar 2013.

rekao je Vesović na regionalnoj konferenciji Evropske mreže preduzetništva (EEN) za konzorcijume iz regio-na Jugoistočne Evrope (Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Srbije), koja se održava 25. i 26. novem-bra u Privrednoj komori Srbije.

U okviru podrške Evropske unije preduzetništvu Za-padnog Balkana, polovinom sledeće godine počeće da radi regionalni Fond preduzetnog kapitala, najavila je Ana Trbović, savetnica ministra privrede. Fond je na-menjen razvoju malih i srednjih preduzeća, a ukupna sredstva od 140 miliona evra biće usmerena na različite inicijative, preduzetni kapital, garancije i tehničku po-moć preduzećima, rekla je Ana Trbović. Srbija će u tom fondu učestvovati sa 300.000 evra, a očekuje se da će domaća preduzeća dobiti višestruko više sredstava, na-vela je ona na regionalnoj konferenciji Evropske mreže preduzetništva (EEN) za konzorcijume iz regiona Ju-goistočne Evrope. Očekuje se da će preduzeća imati dodatne izvore povoljnijeg finansiranja, što je trenutno najveća prepreka za njihov razvoj, pa država Srbija ima nameru da osnuje sopstveni fond za te namene.

Ona je ukazala da će u regionalnom fondu učestvo-vati Evropski investicioni fond, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i budžetski manjim delom, države regiona. “Menadžer

tog fonda će biti privatno preduzeće, koje će na ko-mercijalnim osnovama da bira projekte koji su dobri za finansiranje kroz Fond preduzetnog kapitala, a očeku-jemo da će Srbija imati veliki deo projekata koji će se prijaviti”, rekla je Trbovićeva.

Koordinator Evropske mreže preduzetništva u Srbiji Miloš Ignjatović, naveo je da je Evropska komisija proš-le nedelje usvojila program za konkurentnost malih i srednjih preduzeća ukupne vrednosti 2,3 milijarde evra u narednih sedam godina. On je podsetio da je Evrop-ska mreža preduzetništva aktivna u više od 50 zemalja sveta, dodajući da će ona i dalje imati značajnu ulogu u podršci preduzećima da osvajaju tržišta, a fokus će biti na internacionalizaciji, proširenju poslovanja i uspo-stavljanju prekograničnih partnerstava. Pomoćnik mi-nistra regionalnog razvoja i lokalne samouprave Dejan Radulović istakao je da će ovaj projekat Ministarstvo i ubuduće podržavati.

Teme konferencije, koja predstavlja priliku za EEN ti-move da razmene iskustva, poboljšaju efikasnost pru-žanja usluga EEN klijentima, odnose se i na kreiranje profila, žensko preduzetništvo, transfer tehnologije, prava intelektualne svojine i klastere, Horizon 2020, procedure EEN Srbija, pripremu klijenata za učešće na B2B i CM, IP audit, COSME SEE, regionalnu saradnju.


podržava kontinuiranu akciju čistija proizvodnja. Po

njegovim rečima u toj akciji je veoma bitna zaštita ži-

votne sredine, a uz to PKS je i zagovornik energetske

efikasnosti. On je posebno naglasio da čistija proizvod-

nja smanjuje ukupne troškove, a sprovođenje ovog

projekta vodi nas ka boljim poslovnim rezultatima u

ovoj oblasti. Govoreći na konferenciji Juerg Stauden-

man, zamenik stalnog koordinatora UN u Srbiji, je

naglasio da u ovoj akciji veoma važno mesto zauzima

efikasnije korišćenje energije i prirodnih resursa. Sve

ovo što se radi, rekao je on, vodi nas ka cilju da bu-

demo bliže ,,zelenoj ekonomiji’’. Po njegovim rečima

ulaganja koja su manja od milion evra, mogu da do-

vedu do značajnih ušteda u svim oblastima. Jovana

Jarić, posebni savetnik ministra energetike, razvoja i

zaštite životne sredine, je dodala da se projekti o čisti-

joj proizvodnji stalno šire, iako nisu zakonska obaveza.

Wolfgang Wagner, zamenik ambasadora Austrije u Sr-

biji, je podvukao da Austrija već pet godina podržava

akciju čistija proizvodnja u Srbiji. Ona se primenjuje

u malim i velikim preuzećima i svuda daje dobre re-

zultate. Prema mišljenju Ivanke Popović, prorektora

za nauku Univerziteta u Beogradu, ako je EPS primer

dobre prakse za sprovođenje akcije čistija proizvodnja,

onda ni druge firme nemaju šta da čekaju, već treba da

se uključe u ovaj projekat.

Radeći na ovaj način preduzeća treba da poboljšaju

svoj ekonomski položaj, naglasio je Branko Dunjić,

direktor Centra za čistiju proizvodnju. Govoreći o

konceptu ,,zelene ekonomije’’ on je istakao da je on

bitan za preživljavanje planete Zemlje. Sa konceptom

,,zelene industrije’’ otvara se mnogo radnih mesta. Dakle, mi u zemlji, naš najveći problem, a to je neza-poslenost možemo rešiti razvojem industrije. Koncept čistije proizvodnje koji se vodi, nije zakonska obaveza, ali se svuda širi i dobija sve veći značaj. Predstavljajući rezultate projekta ,,Čistija proizvodnja u IPPC postro-jenjima EPS’’, Bojana Vukadinović, iz Centra za čisti-ju proizvodnju Tehnološko-metalurškog fakulteta je istakla da se kroz sprovođenje ove akcije postižu velike uštede. Po njenim rečima to je i prvi korak za zaštitu životne sredine.

S obzirom na važnost kompanije EPS za Srbiju, na projektu je učestvovalo 11 domaćih i međunarodnih eksperata za čistiju proizvodnju, energetsku efikasnot i efikasno korišćenje resursa. Tokom ovog projekta, kako je rečeno, identifikovane su 72 opcije, a rezul-tati pokazuju da je za svih šest postrojenja bila inve-sticija od 93 miliona sa periodom vraćanja od četiri godine. Za to vreme moguće je postići sledeće uštede: 530.000 tona uglja godišnje, 710.000 kubnih metara vode, 113.000 kubnih metara gasa i 26 GWh električne energije godišnje.

Konferenciju, na kojoj je moderator bio Slobodan Pe-trović, sekretar Udruženja energetike i energetskog rudarstva PKS, organizovali su Privredna komora Srbije i Centar za čistiju proizvodnju Tehnološko – metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu u sa-radnji da Ministarstvom životne sredine, rudarastva i prostornog planiranja Republike Srbije, uz podršku Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO).

Trideset firmi iz Srbije izlaže u Tirani

Na nacionalnom štandu Srbije na sajmu Panair u alban-skoj prestonici predstavilo se 30 izlagača iz građevinske, metalske, mašinske, elektro i prehrambene industrije.

Nastup srpske privrede na štandu od 300 kvadrat-nih metara organizovali su Privredna komora Srbije i kompanija Velekspo. Međunarodni sajam PANAIR,

Deseti put za redom srpska privreda predstavlja se na Međunarodnom sajmu Panair u albanskoj prestonici

26. novembar 2013.


koji se održava od 23. do 27. novembra u Palati pre-mijera Albanije, otvorio je direktor organizatora sajma Klik Ekspo Grupe, uz prisustvo predstavnika vlade, di-plomatskog kora, institucija i izlagača.

Sajam Panair održava se već 20 godina krajem novem-bra. Broj izlagača i broj posetilaca povećava se svake godine, tako da je 2012. bilo 142 domaća i 207 ino-stranih izlagača, kao i 54.700 domaćih i 15.300 stranih posetilaca iz 15 zemalja. Ove godine pored povećanog broja izlagača, procenjuje se i povećanje broja poseti-laca za 20 odsto.

Privreda Srbije deset godina za redom nastupa na saj-mu u Tirani. Ove godine nacionalni štand Srbije poseti-li su predsednik Privredne komore Tirane Nikolin Jaka i ambasador Srbije u Albaniji Miroljub Zarić, koji su sa srpskim privrednicima razgovarali o potencijalnim poslovnim partnerima i firmama sa kojima u Albaniji žele da uspostave kontakte. Jaka je rekao da će mreži članica Privredne komore Tirane dostaviti informaciju o našim izlagačima i njihovim potencijalima, kao i da će lično uložiti napor da se međusobno povežu.

Nacionalni štand Srbije posetio je i ministar industrije

i energetike Albanije Damian Gjiknuri, koji je razgova-rao sa izlagačima iz Srbije iz oblasti metalske i mašin-ske industrije. Gjiknuri je preneo stav svoje Vlade da je Albaniji veoma važan nastavak saradnje sa susednim zemljama i izrazio uverenje da su izlagači na sajmu prepoznali novu i otvorenu poslovnu klimu u Albani-ji. Ministar je u ime Vlade pozvao sve zainteresovane firme da ulažu u Albaniju jer su „svi dobri i pravi inve-stitori dobrodošli“.

Znatan broj albanskih privrednika posetio je Nacio-nalni štand Srbije i razgovarao sa izlagačima o kon-kretnim poslovnim idejama i ugovorima.

Predstavnici srpske firme Stan Tek posetili su alban-sku firmu Ferra and Co iz Drača, koja se bavi uvozom, pakovanjem i distribucijom prehrambenih proizvoda, a zainteresovana je da stupi u kontakt sa proizvođači-ma iz Srbije. Dogovoreno je da Stan Tek dostavi ponu-du za liniju paletiranja.

Na nacionalnom štandu svečano je obeležen 10. uza-stopni nastup srpske privrede na sajmu Panair, a po-tom su održani bilateralni razgovori srpskih i alban-skih privrednika.

Delegacija PKS na samitu u Bukureštu

Delegacija Privredne komore Srbije (PKS) koju pred-vodi predsednik Željko Sertić učestvuje na samitu pre-mijera Kine i 16 država srednje i istočne Evrope (CEE) u Bukureštu. Na marginama samita, predsednik Sertić razgovarao je sa potpredsednikom Privredne komore Rumunije Sorinom Dimitriuom. Dogovoreno je da se, početkom 2014. godine, organizuje poslovni forum ru-munskih i srpskih privrednika, u cilju daljeg unapređe-nja privredne saradnje.

Na dvodnevnom samitu koji je počeo 25. novembra, razmatra se program Vlade Kine za ulaganje 10 mili-jardi evra u razvoj infrastrukture u 16 zemalja istočne

i srednje Evrope. Prvog dana samita, premijeri Srbije, Kine i Mađarske – Ivica Dačić, Li Kećijang i Viktor Or-ban postigli su dogovor o zajedničkom projektu mo-dernizacije železnice između Budimpešte i Beograda.

Premijer Dačić ukazao je da Srbija sa Kinom ima odlič-ne i prijateljske odnose koji traju skoro šest decenija, a da je 2009. godine uspostavljeno strateško partnerstvo čime su međusobni odnosi podignuti na “kvalitativno viši nivo i stvorena jaka osnova za dalje jačanje sarad-nje”. Podsetio je i na projekte čija je realizacija već u toku - izgradnja deonice autoputa između Srbije i Crne Gore, izgradnja mosta preko Dunava u Beogradu (Ze-

Na dvodnevnom skupu razmatra se program Vlade Kine za ulaganje 10 milijardi evra u razvoj infrastrukture u 16 zemalja Istočne i Srednje Evrope

26. novembar 2013.


mun-Borča), izgradnja termoelektrane Kostolac. Srbi-

ja je, kako je rekao, spremna da svoja dobra iskustva

u saradnji i realizaciji zajedničkih projekata sa Kinom,

podeli i sa drugim zemljama regiona.

Na samitu u Bukureštu učestvuju i ministri energetike

i saobraćaja u Vladi Srbije Zorana Mihajlović i Alek-

sandar Antić.

Izgradnja gasnih, ali i interkonekcija u oblasti električ-

ne energije, prioriteti su razvoja energetike u Srbiji,

rekla je ministar Mihajlović na Biznis forumu organi-

zovanom u okviru samita.

Otvaranje i razvoj internog i regionalnog tržišta je pro-

ces koji je već započet i treba da omogući uspostavlja-

nje funkcionisanja energetike na tržišnim osnovama

i njeno bolje regionalno pozicioniranje. Geografski

položaj Srbije, kao centralno pozicionirane u Jugo-

istočnoj Evropi, čini da na neki način predstavljamo Zapad Istoku i Istok Zapadu i da u skladu s ovakvom pozicijom ekonomski razvoj baziramo na uravnoteže-noj saradnji, koristeći iskustva i znanje velikih zemalja Istoka, poput Kine, Indije i Rusije, a istovremeno na-stavljajući svoj put ka EU, poručila je Mihajlović.

Pored premijera Kine Li Kećijanga, domaćina, premijera Rumunije Viktora Pontea i srpske delegacije, učestvuju i premijeri Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Češke, Hrvatske, Estonije, Litvanije, Latvije, Makedoni-je, Crne Gore, Poljske, Slovačke, Slovenije i Mađarske. Prvi ovakav sastanak održan je prošle godine u Varšavi, a pominje se da bi domaćin trećeg mogao biti Beograd.

Kina i 16 premijera država Centralne i Istočne Evrope obećali su na samitu u Bukureštu da će povećati in-vesticije i trgovinu u oba smera, kao i da će poštovati propise Evropske unije.

Takmičenje nastavlja 16 inovacija

Privredna komora Srbije, preko Odbora za tehnološke

inovacije, već devetu godinu podržava Takmičenje za

tehnološku inovaciju, kao i svaki drugi oblik inovativ-

nosti i kreativnosti koji doprinosi unapređenju kon-

kurentnosti srpske privrede na domaćem i međuna-

rodnom nivou, rekla je potpredsednica PKS Vidosava

Džagić na takmičarskoj izložbi inovacija u Privrednoj

komori Srbije.

Potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Dža-

gić ukazala je da je najsigurniji put do ekonomije zasno-

vane na znanju primena što većeg broja inovacija u pri-

vredi i pokretanje proizvodnje bazirane na inovacijama

i novim tehnologijama. Prema njenim rečima, u toku je

i realizacija IPA projekta „Mreža mladih inovatora za

održive ideje u agro - prehrambenom sektoru“ na po-

dručju Jugoistočne Evrope, koji se finansira iz fondova

EU, u partnerstvu sa 13 zemalja iz regiona.

„Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u Srbi-ji“ održava se od 2005. godine, sa ciljem promovisanja preduzetničke klime, a od 2007. godine u takmičenje su uključeni i inovatori iz Republike Srpske, rekao je Aleksandar Gajić, državni sekretar Ministarstva prosve-te, nauke i tehnološkog razvoja. Ovih dana biće završen Akcioni plan za sprovođenje naučnog i tehnološkog ra-zvoja, najavio je Gajić.

Pomoćnica ministra nauke i tehnologije Republike Srpske Biljana Vojvodić rekla je da je do sada u ovom takmičenju učestvovalo više od 200 timova iz Republi-ke Srpske. Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić ukazala je na značaj bezbednosti i zašti-te patenata, kao i edukacija o tome kako zaštititi svoj proizvod na određenom tržištu. Nezavisno od ishoda takmičenja, svi su pobednici.

Rukovodilac projekta Takmičenja za najbolju tehno-

Najsigurniji put do ekonomije zasnovane na znanju je primena velikog broja inovacija u privredi i pokretanje proizvodnje na bazi novih tehnologija

27. novembar 2013.


lošku inovaciju Dragan Povrenović podsetio je da se Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u Srbi-ji održava od 2005. godine, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Radio-televizijom Srbije, u tehničkoj realizaciji organizacionog tima Fakulteta tehničkih na-uka iz Novog Sada. Osnovni cilj takmičenja je da se po-tencijalni inovatori ohrabre i nauče kako da od sopstve-ne ideje dođu do novog proizvoda i eventualno otvore svoje preduzeće. U proteklih osam godina kroz takmi-čenje je prošlo više od 1500 timova sa više od 5000 uče-snika. Zahvaljujući učešću na takmičenju, znanju koje su stekli tokom obuke, kao i proveri sopstvenih moguć-nosti, otvoreno je preko 70 novih preduzeća, naveo je Povrenović.

Na izložbi inovacija predstavljena su 32 projekta, koji su odabrani od 118 prijavljenih na početku takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji i Republici

Srpskoj. Najzastupljenije su inovacije u oblasti infor-maciono komunikacionih tehnologija, energetike, ma-šinstva i poljoprivrede, a najviše timova je iz Beograda, Novog Sada i Pančeva.

Žiri u sastavu Ivica Radović, pomoćnik ministra prosve-te, nauke i tehnološkog razvoja, Biljana Vojvodić, po-moćnik ministra nauke i TR Republike Srpske, Danica Mićanović, sekretar Odbora za tehnološke inovacije Pri-vredna komora Srbije, Branko Kovačević, dekan ETF-a, Milan Miljević, saradnik Zavoda za Intelektualnu svoji-nu i Drago Gveric, direktor Fondacije Inovacioni centar Banja Luka, na današnjem takmičenju, koje predstavlja treći krug recenziranja za najbolju tehnološku inova-ciju u 2013. godini, izabrao je 12 timova iz Srbije i 4 iz Republike Srpske koji nastavljaju dalje takmičenje. Fi-nale nadmetanja prenosiće RTS 26. decembra za Srbiju, a RT RS 13. decembra za Republiku Srpsku.

Zakon ne štiti očekivanje kupca

Automobili ne bi trebalo da budu tretirani kao roba široke potrošnje, ukazali su članovi Grupacije ovlašće-nih uvoznika vozila i delova. Članovi Grupacije, koja radi kao jedna od 11 grupacija Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, razgovarali su sa predstav-nicima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine o Nacrtu Zakona o zaštiti potrošača.

Ukazujući da svrha ovog zakona nije da napada tr-govce, već da jasno definiše pravila, predstavnica Ministarstva Vesna Novaković podsetila je da se izra-di nacrta pristupilo u procesu harmonizacije našeg zakonodavstva sa evropskom direktivom, usvojenom 2011. godine.

Drugi propisi važe kad se automobil kupuje za firmu, a dru-gi kad pojedinac kupuje za lične potrebe, rekao je Matija

Đurović, ekspert IPA projekta u delu o zaštiti potrošača.

U izradi Nacrta značajan doprinos dalo je Udruženje za trgovinu Privredne komore Srbije, istakli su pred-stavnici Ministarstva, naglašavajući da su u Nacrt uključene sve primedbe privrednika koje nisu bile u suprotnosti sa evropskom regulativom. Međutim, čla-novi Grupacije predložili su da se automobili ne tre-tiraju kao roba široke potrošnje i izneli nekoliko slu-čajeva, kada su morali da vrate novac jer „očekivanja kupca nisu bila ispunjena“.

Predstavnici Ministarstva ukazali su da se u tim slu-čajevima radi o zloupotrebi prava i da sledeći korak - primena i sprovođenje zakona, mora dobro da se pri-premi. Najavljeno je da će biti organizovani seminari za sudije u vezi sa Zakonom o zaštiti potrošača.

Svrha Nacrta Zakona o zaštiti potrošača nije da napada trgovce, već da jasno definiše pravila

28. novembar 2013.


Radionica o inovativnom poslovanju

U Privrednoj komori Srbije (PKS) održana je radioni-

ca o inovativnom poslovanju. Učesnicima radionice

predstavljen je model Efektne video prezentacije. Ra-

dionica je održana u okviru “NO-BLE Ideas’’ projekta.

Otvarajući radionicu Danica Mićanović, sekretar Od-

bora za tehnološke inovacije PKS, naglasila je da je cilj

veća primena inovativnih rešenja u privredi. Po nje-

nim rečima, inovatori imaju posebnu ulogu i mesto u

unapređenju kvaliteta rada privrede. Ona je istakla da

održavanje ovakvih skupova ima poseban značaj jer

je to najbolji put ka ekonomiji znanja. Učestvujući u

radu ovakvih skupova, najbrže se dolazi do saznanja o

izradi strategija, biznis planova i svega ostalog što će

doprineti bržem razvoju srpske privrede.

Vesna Rašković je istakla da je cilj radionice, u okvi-

ru projekta, upoznavanje sa osnovama komunikacije i

prezentacije sopstvene ideje, odnosno inovacije. Ona je govorila o elementima efektne prezentacije i pripremi koncepta snimanja trominutne reportaže o idejama i inovacijama. Trening je je bio praktičan i interaktivan. Po rečima Raškovićeve, učesnici seminara treba da nauče veštine kako na najbolji način predstaviti svoju inovaciju javnosti, odnosno potencijalnom kupcu.

Radionica je održana u okviru projekta „NO-BLE Ide-as” Mreža mladih inovatora za održive ideje u agro-prehrambenom sektoru „NO-BLE ideas“, kofinansira-nog od strane EU kroz četvrti Poziv transnacionalnog Programa Jugoistočna Evropa. Projekat se realizuje u saradnji sa 13 partnera iz regiona, 11 partnera članica EU i dva IPA partnera, Srbijom i Albanijom. Period realizacije projekta je dve godine, počev od 1. oktobra 2012. godine. Ukupna vrednost projekta je 2.458.271 evra, a vrednost projekta za PKS je 212.782 evra.

Inovacije su najbolji put ka ekonomiji znanja, istakli su u PKS učesnici projekta „NO- BLE Ideas“

28. novembar 2013.

Nova publikacija Međunarodne trgovinske komore

Nacionalni odbor Međunarodne trgovinske komore Sr-bije, čiji je osnivač Privredna komora Srbije, objavio je publikaciju na srpskom i engleskom jeziku „Jednoobra-

zna pravila za platne obligacije banke (URBPO)”, koja se od 25. novembra nalazi u prodaji. Po ustaljenoj praksi u planu je i organizovanje stručnih seminara o ovoj temi.

Nacionalni odbor Međunarodne trgovinske komore Srbije (ICC Serbia) predstavio je najnoviju publikaciju - “Jednoobrazna pravila za platne obligacije banke (URBPO)” kao standard 21. veka

28. novembar 2013.


Slika svetske trgovine promenila se potpuno protekle decenije, a granice i barijere su probijene širokom li-beralizacijom na rastućim tržištima. BPO pravila su nova rešenja koje je Međunarodna trgovinska komora dala kao odgovor na nove tržišne potrebe.

Definisana u cilju promena finansijskih transakcija u trgovini, BPO je neopoziva obaveza jedne banke pre-ma drugoj da će se plaćanje obaviti određenog datu-ma.To je alternativni instrument za izmirenje obaveza u trgovini, kreiran da dopuni postojeća rešenja, a ne da ih zameni. Pravila su jednoglasno usvojena u apri-lu, 2013. na sastanku Bankarske komisije Međunarod-ne trgovinske komore, a njihova primena je počela od 1. jula 2013. godine.

Jednoobrazna pravila za platne obligacije banke (URBPO) kao standard 21. veka u lancu obezbeđenja

finansiranja, olakšaće međunarodnu trgovinu. Ovo su prva Jednoobrazna pravila za platne obligacije banke (URBPO) u vezanom finansiranju koje pokriva BPO transakcije širom sveta.

Platne obligacije banke (BPOs) omogućavaju banka-ma da ublaže rizike vezane za međunarodnu trgovinu u korist kupaca i prodavaca. One omogućavaju fleksi-bilne finansijske propozicije kroz vezano finansiranje, pre otpreme i posle otpreme.

Osnov BPO su ISO 20022 poruke između banke kupca i banke prodavca preko centralne SWIFT-ove mašine TSU-Trade Service Utility. BPO je praktično elektron-ski akreditv. Da bi banka koristila ovaj mehanizam, mora se pretplatiti kod SWIFT-a i postati članica TSU. Bankari, trgovci, pravnici i svi praktičari koji posluju sa BPO, svakodnevno koriste ova pravila.

U Parizu predstavljeno STRAWBERRY drvo

Predstavništvo PKS u Parizu predstavilo je našu ino-

vaciju pametnog, korisnog i ekološkog drveta, na

konferenciji o novim komunikacionim rešenjima, u

organizaciji vodeće kompanije za fiksnu, mobilnu te-

lefoniju i internet ORANGE (ex Frans Telekom) i to za

rukovodioce ICT sektora pri opštinama grada Pariza

i Pariskog regiona. Prezentaciji su prisustvovali i ge-

neralni direktor Udruženja gradonačelnika Pariskog

regiona kao i predsednica Komisije tog Udruženja za

ICT sektor.

Našoj javnosti dobro poznati solarni punjač Strawberry drvo, izazvalo je u Parizu iznenađenje, veliku rado-znalost i naišlo na dobar prijem i zainteresovanost za nastavak dijaloga, kako predstavnika lokalne uprave tako i kompanije ORANGE. Prvi značajan rezultat je postavljanje prezentacije na internet portal Udruženja gradonačelnika, kao i oglašavanje u časopisu dostu-pnom svim gradskim vlastima Pariskog regiona. Ovaj privredno najjači region Francuske ima 1301 opštinu, 11,8 miliona stanovnika i osam administrativnih cen-tara od kojih je najveći Pariz.

Predstavništvo PKS prezentovalo je u Parizu solarni punjač mobilnih telefona STRAWBERRY drvo, ekološki čist i tehnološki inovativni urbani koncept kompanije Strawberry Energy

28. novembar 2013.


Inovativno društvo zasnovano na znanju

Jačanje veze između nauke i privrede i podizanje kon-kurentnosti privrede je veliki izazov i budućnost za sve nas u Srbiji. Privredna komora Srbije (PKS) daje značajan doprinos stvaranju nacionalnog inovacionog sistema, podizanju svesti o značaju znanja i uključi-vanju inovacionog potencijala Srbije u rešavanju kon-kretnih razvojnih problema privrede i uspostavljanje partnerstva na domaćem i međunarodnom nivou. Ovo je između ostalog istakla Vidosava Džagić, potpredsed-nica PKS u Valjevu prilikom otvaranja konferencije o Unapređenju inovacija i podršci inovativnom poslova-nju malih i srednjih preduzeća.

,,Inovacija nije rezultat razvojno-istraživačkog pro-cesa, već inovacija nastaje kroz sposobnost, odnosno spremnost preduzeća i društva u celini da prihvati nove tehnologije i inovativna rešenja bez obzira oda-kle ona potiču. Svesna da postojeće stanje kao što je niska konkurentnost i inovativnost privrede, nedovolj-na izdvajanja u istraživanje i razvoj i javnog i privat-nog sektora, slaba povezanost nauke i privrede i ni-zak nacionalni inovacijski kapacitet se mora temeljno promeniti ako želimo napredak društva kao celine. Nažalost, posledica odsustva sluha da održivi razvoj počiva na primenjenoj nauci i tržišnoj valorizaciji ino-vacija, marginalizovali su razvoj na bazi znanja’’, rekla je Vidosava Džagić. Ona je potom dodala: ,,Danas se

sve više razvija svest da je primenjena nauka osnov razvoja konkurentne privrede, posebno u oblasti po-ljoprivrede gde vidimo i ogroman potencijal sa jedne strane u prirodnim resursima, a sa druge strane u na-učno-istraživačkom sektoru.

Na otvaranju skupa goste je pozdravila i Marina Vuko-bratović – Karan, koordinator za inovacionu delatnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a ispred Regionalne privredne komore Valjevo Stanko Marković, sekretar.

Sekretar Odbora za tehnološke inovacije PKS, Dani-ca Mićanović govorila je o mreži mladih inovatora za održive ideje u agro-prehrambenom sektoru ,,NO-BLE Ideas’’ IPA projekta, dok je o ekološkim osnovama po-ljoprivredne proizvodnje goste upoznala dr Veselinka Zečević, sa Fakulteta za Biofarming u Bačkoj Topoli. O primeni azotofiksina za organsku poljoprivrednu proizvodnju govorila je dr Dušica Delić, iz Instituta za zemljište u Beogradu.

Privredna komora Srbije je partner na IPA projektu Umrežavanja mladih istraživača u sektoru agrobiznisa koji se realizuje sa 13 partnera iz sedam zemalja, kroz transnacionalni program Jugoistočne Evrope. Cilj Pro-jekta je jačanje saradnje i podrške inovativnom poslova-nju kao i povezivanje svih subjekata nacionalnog sistema.

Danas se sve više razvija svest da je primenjena nauka osnov razvoja konkurentne privrede, posebno u oblasti poljoprivrede, rekla je Vidosava Džagić, potpredsednica PKS

29. novembar 2013.


Uspešna realizacija projekta PKS i EBRD

U okviru projekta „Podrška primeni Zakona o spo-razumnom finansijskom restrukturisanju privrednih društava“, u PKS održan je sastanak sa predstavnicima EBRD iz Londona i projektnim partnerima – predstav-nicima Partnera Srbija i Advokatske kancelarije Andrić.

Sastanak je organizovan u vezi sa završnim aktivno-stima na realizaciji prve faze projekta – izradi analize

pravnog okvira za sporazumno finansijsko restruktu-

riranje i uloge ključnih aktera u ovom postupku.

Ketrin Bridž, predstavnica EBRD izrazila je zadovolj-

stvo dosadašnjim rezultatima i angažovanjem partne-

ra i iznela velika očekivanja EBRD od projekta koji

sprovodi Privredna komora Srbije.

Na sastanku u Privrednoj komori Srbije, EBRD i partneri na projektu pozitivno su ocenili dosadašnje aktivnosti na realizaciji projekta koji sprovodi PKS

29. novembar 2013.

Udruživanje domaćinstava podstiče ruralni razvoj

Tokom Međunarodnog sajma turizma i ruralnog tu-rizma, u Kragujevcu održana je sednica Grupacije za ruralni turizam Udruženja za ugostiteljstvo i turizam Privredne komore Srbije.

Članovi Grupacije podržali su „Inicijativu za stavljanje u funkciju objekata na ruralnom području gradova i lokalnih samouprava na području Republike Srbije“. Revitalizacija bi, uz minimalna ulaganja, napuštene objekte u seoskim sredinama pretvorila u odredišta za domaće i inostrane turiste i izvore prihoda za lokalno stanovništvo, ocenjeno je na sednici Grupacije.

Istaknuto je da su specijalizacija domaćinstava i nji-hovo udruživanje osnovni unutrašnji faktori brzog

razvoja seoskog turizma. Potrebna je i podrška insti-

tucija – od države, preko regije do lokalnih zajednica, i

to ne samo institucionalna i finansijska, već pre svega

savetodavna i edukativna. Članovi Grupacije naglasili

su da je „edukacija od krucijalnog značaja za razvoj

dopunskih delatnosti na selu, pa i sesokog turizma“.

Ukazano je na potrebu da se umesto neprimenljivih

zakona i uredbi, donosi regulativa kakvu imaju zemlje

u okruženju sa razvijenim seoskim turizmom. Studij-

sko putovanje u Sloveniju, u kojoj je taj turistički proi-

zvod veoma razvijen, bilo je izuzetno dobar i inspirati-

van oblik edukacije, zaključeno je na sednici Grupacije

za ruralni turizam PKS.

Napuštene objekte u okolini gradova i u seoskim sredinama treba revitalizovati i pretvoriti u turističke destinacije

29. novembar 2013.


Usvojeni zakoni o privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti

Nova zakonska rešenja o privatnom obezbeđenju defi-nišu da se privatnim obezbeđenjem mogu baviti samo firme koje imaju licencu, pa će se konačno znati ko su ljudi i firme koji se bave tim poslovima, kaže predsed-nik Odbora Udruženja za privatno obezbeđenje Pri-vredne komore Srbije Ðorde Vučinić.

Prema Zakonu o privatnom obezbeđenju, koji je Skupština Srbije nedavno usvojila, firme koje se bave privatnim obezbeđenjem, moraće da imaju licencu za obavljanje posla, a svaki zaposleni licencu za rad. “Niko neće moći na svoju ruku da zaključuje ugovore o obezbeđenju sa pojedincima, niti da angažuje radnike, bilo da su iz redova policije ili vojske, nego će taj posao morati da obavi preko registrovanih firmi. Svaki ugo-voreni posao prijavljuje se nadležnoj stanici policije, koja će imati nadzor i kontrolu”, objasnio je Vučinić.

Na taj način, uspostaviće se veće poverenje i sigurnost u firme koje se bave obezbeđenjem.

“Sasvim je sigurno da je napokon donet zakon kojim

se reguliše oblast obezbeđenja i uređuje ko i pod kojim

uslovima može da se bavi tim poslom”, rekao je Vuči-

nić, navodeći da se više neće spekulisati o tome ko su

ljudi koji rade na splavovima i po kafićima.

Zakon predviđa i da oni koji rade sa oružjem svake go-

dine moraju da idu na zdravstvene preglede, a Vučinić

smatra da će to radnike izložiti većim troškovima, ali

da je pre svega reč o preventivnom rešenju. Vučinić je

dodao i da primena zakona pre svega zavisi od organi-

zacije samog MUP-a i toga koliko će brzo biti doneta

podzakonska akta. “Očekujemo da će ministar u nared-

nim mesecima u skladu sa zakonom doneti podzakon-

ska akta i pravilnike”, rekao je Vučinić u izjavi Tanjugu.

Zakoni su usvojeni posle više od decenije nastojanja i

mnogobrojnih aktivnosti Udruženja za privatno obez-

beđenje PKS da ovu važnu oblast normativno uredi.

Regulativa kao rezultat dugogodišnjih aktivnosti i nastojanja Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije da ovu važnu oblast normativno uredi

29. novembar 2013.

Efikasnije upravljanje IT uslugom

Informaciono-komunikacione tehnologije postale su elementarna infrastruktura za svaku delatnost, zbog

čega je potrebno stalno usavršavanje zaposlenih u toj oblasti, rekao je Nikola Marković, predsednik Društva

Informacioni sistemi nastali su još u 15. veku, u regionu današnjeg Perua. Hardver se menja, principi ostaju isti. Neophodno je stalno usavršavanje u toj oblasti

29. novembar 2013.


Srbija i Crna Gora za efikasniju privrednu saradnju

Potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Raša Ristivojević učestvovao je na konstitutivnoj sedni-ci Mešovite komisije za ekonomsku saradnju Srbije i Crne Gore. Na skupu u Podgorici istaknuto je da su velike mogućnosti za unapređenje ekonomske sarad-nje dve zemlje u sektorima platnog prometa, turizma, energetike, poljoprivrede i saobraćaja. Ristivojević je ukazao da je uspostavljanje platnog prometa od veli-kog značaja za privrednike Srbije i Crne Gore jer bi bio znatan podsticaj ekonomskoj saradnji. Na inicijativu potpredsednika Ristivojevića, dogovoreno da naredni sastanak o toj temi bude održan u PKS.

Crna Gora i Srbija opredeljene su za unapređenje eko-nomske saradnje, kroz valorizaciju zajedničkih razvojnih projekata od obostranog interesa, poručili su Igor Miro-vić, ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave

Srbije, i Vladimir Kavarić, crnogorski ministar ekonomije.

Krajnje je vreme da Srbija i Crna Gora, po planu, uz interese privrednika obe države, razvijaju ekonomske odnose u maksimalnom obimu. Želimo da poboljšamo i unapredimo odnose u ekonomskoj sferi, da ih razvi-jamo u svim oblastima od obostranog interesa, rekao je Mirović.

Nakon konstitutivne sednice Mešovite komisije za ekonomsku saradnju Crne Gore i Srbije, potpisan je protokol. Sledeći sastanak Mešovite komisije održaće se naredne godine u Srbiji.

Srbija je glavni spoljnotrgovinski partner Crne Gore. Za 10 meseci 2013. godine Crna Gora je iz Srbije uve-zla robu u vrednosti od 426,6 miliona evra, dok je izvoz u Srbiju iznosio 110,7 miliona evra.

Potpredsednik PKS Raša Ristivojević učestvovao je na konstitutivnoj sednici Mešovite komisije za ekonomsku saradnju dve zemlje. Platni promet, turizam, energetika, poljoprivreda i saobraćaj, sektori su atraktivni za kooperacije, istaknuto je u Podgorici

29. novembar 2013.

za informatiku Srbije, na otvaranju seminara „Uprav-ljanje IT uslugom u savremenom poslovanju“.

Profesorka Dragana Bečejski-Vujaklija, predavač na seminaru, istakla je da su informacioni sistemi nastali još u 15. veku u regionu današnjeg Perua, kada su se, po principu štapa i kanapa, prikupljali, obrađivali, ču-vali, distribuirali podaci.

Hardver se menja, principi ostaju isti. Živimo u 21. veku u vremenu u kome su usluge više od 70 odsto svih poslovnih aktivnosti. Zbog toga je veoma važno da se poveća nivo znanja o upravljanju IT uslugom, ista-kla je Bečejski-Vujaklija.

Učesnici seminara, koji je održan u PKS, imali su mo-gućnost da upoznaju rešenja za organizovanije, sadr-žajnije i potpunije upravljanje IT uslugama, radi efika-snijeg poslovanja i dostizanja savremenih standarda u primeni informacionih i komunikacionih tehnologija.

Među predavačima su bili domaći eksperti i stručnjaci iz dijaspore iz svetskih IT kompanija.

Na kraju seminara održana je mini radionica u kojoj su učesnici seminara imali priliku da, polazeći od zna-nja stečenih na seminaru, rešavaju određeni problem. Jednodnevni seminar organizovali su PKS i Društvo za informatiku Srbije.


Ojačati privrednu saradnju Srbije i Mađarske

Delegacija Privredne komore Srbije (PKS) koju je predvodio Željko Sertić boravila je 29. novembra u zvaničnoj poseti Mađarskoj. Domaćin predsedniku Sertiću, ispred Vlade Mađarske, bila je dr Žužana Hor-vat, zamenik državnog sekretara u premijerovom ka-binetu zadužena za međunarodne ekonomske odnose, zajedno sa Peterom Bilekom, potpredsednikom Ma-đarske agencije za investicije i trgovinu ( HITA).

Osim razgovora u premijerovom kabinetu predsednik PKS Željko Sertić imao je odvojene susrete sa Krišto-fom Satmarijem, državnim sekretarom u Ministarstvu privrede Mađarske nadležnim za ekonomske odnose. Delegacija PKS bila je i u poseti Privrednoj i industrij-skoj komori Mađarske gde se susrela sa Atilom Galam-bošem, predsednikom Komiteta za zapadni Balkan i Marijom Štark, direktorom Sektora za međunarodnu saradnju PK Mađarske.

U razgovorima predsednika Sertića sa sagovornicima pokrenuto je više tema od zajedničkog interesa i po-klonjena je posebna pažnja nedavnom susretu premi-jera Srbije i Mađarske na samitu 16 premijera JIE sa premijerom Kine. U potpunosti su podržani napori dve vlade na unapređenju saradnje u domenu infrastruk-

ture i zajedničkom projektu modernizacije železnice između Budimpešte i Beograda. Mađarska strana po-kazala je posebno interesovanje za razvoj i realizaciju više saobraćajnih infrastrukturnih projekata u srpsko – mađarskom graničnom području, koji podrazumeva-ju otvaranje više drumskih graničnih prelaza.

Obe strane su se saglasile da je Zajednička komisija za ekonomsku saradnju, najznačajniji institucional-ni okvir ekonomske saradnje Republike Srbije i Ma-đarske na međuvladinom nivou i u tom svetlu izneta su očekivanja da će se novi susret održati početkom 2014, u Beogradu. Ocenjeno je da su odnosi dve zemlje na izuzetno visokom nivou, što je dokazuje i otvara-nje dve kancelarije PK Mađarske u Subotici i Novom Sadu, kao i osetni porast bilateralne razmene tokom 2013. godine. Tom prilikom upućen je poziv Privred-noj komori Srbije da razmotri mogućnost otvaranja predstavništva u Budimpešti, uz ocenu da bi se time dodatno olakšala komunikacija i stvorili preduslovi za ubrzaniji razvoj bilateralne saradnje.

Susretima su prisustvovali Zoran Bojović, savetnik predsednika PKS i Oto Kišmarton, ministar savetnik u Ambasadi Srbije u Budimpešti.

Predsednik PKS Željko Sertić u Budimpešti razgovarao sa visokim predstavnicima kabineta mađarskog premijera, Ministarstva privrede, Agencije za investicije i trgovinu i Privredne komore Mađarske

29. novembar 2013.

Resavska 13-15, 11000 Beogradтел: (+381 11) 3300 900, fax: (+381 11) 3230 [email protected]

pksinfo 2013(1).pdf · i objedinjeni u katalog koji će biti plasiran poten-cijalnim investitorima...

Documents