Dragoljub: Daje životnu snaguŽ. Radulović | 06. jul 2013. 11:06 | Komentara: 0

Jedan od najjačih prirodnih antibiotika i izuzetno je lekovit. Leči astmu, bronhitis, bolesti bubrega, mokraćnih kanala, šećernu bolest

Thinkstock

SRODNE VESTI

JEDNA od popularnijih letnjih biljaka je i dragoljub (Tropaeolum majus) koja nije samo lepa i ukrasna, već je pre svega izuzetno lekovita.

Dragoljub je jednogodišnja zeljasta biljka poreklom iz Južne Amerike - Bolivije, Ekvadora, Kolumbije i Perua, gde se dugo koristio za lečenje rana. Tamošnji stanovnici bi ga stavljali na rane i na taj način sprečavali infekcije. U 16. veku donet je u Evropu. Na našim prostorima se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno je narodno cveće, što se može zaključiti i po imenu. Voli topla i suncem obasjana mesta.Poznat je i po drugim narodnim imenima: alčašica, veći dragoljub, dragomilje, lazibube, latinče, mlatifa, ljubidrag, penjalica, slak.Listovi su gotovo okrugli, na dugim drškama i sa izraženom nervaturom. Cvetovi su krupni, upadljive žutonarandžaste boje, prošarani crvenim prugama. Plod je suv, deli se na tri dela, u svakom ima po jedno seme. Cveta leti. Koriste se svež list i zrelo seme. Sadrži sumporni heterozid glikotropeolozid i enzim mirozin pod čijim se dejstvom, u prisustvu vode, ovaj heterozid razlaže na benzil-izotiocijanid, kiseli

kalijum-sulfat i glikozu. U dragoljubu ima još smole, pektina, gume, tanina, raznih šećera i mnogo vitamina C.Od davnina se koristi u narodnoj medicini. Dragoljub je jedan od najjačih prirodnih antibiotika, a deluje i antifungicidno, antiseptički, antibakterijski, kao diuretik i laksativ. Poslednjih godina je dokazano da svi delovi biljke deluju antibiotski i povećavaju otpornost organizma. U tu svrhu koriste se tinktura i sveže ceđen sok biljke.Među ukrasnim, lekovitim i začinskim biljkama koje se seju sa povrćem i voćem da ih zaštite jer stvaraju fitonicidne materije koje su smrt za mnoge mikroorganizme, odbijaju štetočine i izazivače bolesti je i dragoljub. Tera biljne vaši, belu mušicu i leptira kupusara i zbog toga bi trebalo da se seje ispod voćaka napadnutih biljnim vašima i pored kupusnjača.Deluje slično drugim biljkama koje takođe imaju sumpornih heterozida, kao što su ren ili rotkva. Sve više se koristi kao vitaminska salata koju zbog obilja vitamina treba jesti svakodnevno ili piti sok (10 do 15 g dnevno) isceđenog iz svežeg lišća dragoljuba.U narodnoj medicini dokazano je da može da se koristi za lečenje:- bolesti respiratornog sistema: astme, bronhitisa, tvrdokorne sluzi, upalnih stanja, kašlja, prehlade, gripe, emfizema pluća Pomaže kod bronhijalne astmeProtiv proširenja pluća kod bronhijalne astme pomaže, a posebno kod izbacivanja ispljuvka tinktura od cele biljke dragoljuba (bez korena). Na svakih 100 g 96% jakog alkohola stavi se u bocu jedna kašika usitnjenog lista divljeg dragoljuba, koji treba da stoji 6-8 dana. Nakon toga se ocedi i uzima, razređen s malo vode, dva do tri puta dnevno po jednu kašičica.

- bolesti bubrega, mokraćnih kanala, kao što su infekcije i upalna stanja, zastoj mokraće, bolesti kose i temena glave- bolesti kože, za ispiranje raznih kožnih povreda, kožnih nečistoća, opekotina, osipa- bolesti jetre i žuči - slab rad i slabo lučenje.- bolesti i upale oka- za regulisanje menstruacije- šećerne bolesti- za jačanje polnog nagona u muškaraca- neki travari tvrde da leči i rakDragoljub sadrži sumporasto ulje koje je vrlo korisno kod proširenih pluća i zagnojenih plućnih žlezda i izbacivanja šlajma. Uzima se u obliku alkoholne tinkture tri puta dnevno po malu kašičicu, razređeno s malo vode. Dragoljub luči mokraću, podstiče životnu snagu. Vrlo je dobar za spoljnu upotrebu - protiv kožne bolesti.Svako domaćinstvo bi trebalo da gaji dragoljub, čak i oni koji nemaju baštu, jer se može gajiti na balkonu i u sobi pored prozora (zimi). Kao i sve druge biljke sa sumpornim heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima veliki značaj kao preventivno sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba uništava mnoge zarazne klice.U istu svrhu može da se koristi i seme: 5 do 10 g semena se sitno istuca, doda vode i posle dva sata se popije sa nekim voćnim sokom.Iako su sveži listovi i cvetovi najlekovitiji, list i cvet dragoljuba sačuvaćete i za zimu ako ih odmah posle branja sušite na toplom, senovitom mestu.

Tinktura protiv opadanja koseJedan od naših najboljih poznavalaca lekovitog bilja, akademik Jovan Tucakov, protiv opadanja kose preporučivao je tinkturu od dragoljuba:- 100 g svežeg lišća dragoljuba- 100 g koprive- 100 g šimširovog lišća- 1/2 l alkoholaSve sastojke sitno iseckajte, prelijte alkoholom, zatvorite i ostavite da stoji 15 dana, ali obavezno promućkajte jednom dnevno. Smesu potom procedite kroz gazu. Jednom dnevno tokom tri sedmice, tinkturu mekanom četkicom utrljajte na kožu glave i posle sat kosu isperite mlakom vodom.

Vitaminska salata- dragoljubovo lišće- limunov sok- soLišće sitno iseckajte, malo posolite, dodajte limunovog soka po ukusu i dobro promešajte.

KupkeKod raznih kožnih bolesti preporučuju se kompletne kupke od dragoljuba, a sedeće kupke kod ženskih bolesti.

Čaj za kožna i očna oboljenja- 1 čajna kašika lišća - 2 dl vodeVrućom vodom preliti lišće, poklopiti i nakon pola sata procediti. Piti 2-3 šoljice u toku dana. Za obloge i ispiranje stavlja se 1 kašičica bilja na 2 dl vode.

Vodeni ekstrakt tera rak- 200 g cele biljke u cvatu i 1 litar vodeOprati i usitniti bilje i preliti vodom, te poklopiti. Nakon 12 sati dobro pritisnuti bilje u cedilu i procediti. Uzimati 1-3 kašike u toku dana, s malo vode ili čaja.