mart 2015. broj 17

Zivot zajedno

Objekat na darsvim građanima

Sve^anim polaganjem kamena temeljca po^ela izgradnja novog objekta gcSr odeljenje obrenovac

Svečanim polaganjem kamena temeljca17. februara počela je izgradnja novogobjekta Gradskog centra za socijalni rad ubeogradu - odeljenje obrenovac. objekatu kojem je ranije radilo ovo odeljenje, pot-puno je uništen u prošlogodišnjim pop -lavama.Koliko je važna izgradnja obrenovačkogcentra svedoči činjenica da on predstavljaprvi namenski građen centar za socijalnirad u poslednjih 28 godina u Srbiji. U noviobjekat površine 820 kvadratnih metara,u kojem će biti smeštene i filijale FondaPIo i rFZo, biće uloženo 67 miliona

dinara bez PDV-a, a završetak izgradnjeplaniran je za 90 dana.Deo sredstava obezbedilo je ministarstvoza rad, zapošljavanje, boračka i socijalnapitanja, odnosno 37 miliona dinara bezPDV-a, dok su drugi deo obezbedilirepublički fond za zdravstveno osiguran-je (rFZo) i Fond PIo u ukupnom iznosuod 30 miliona dinara bez PDV-a. ministar za rad, zapošljavanje, boračka isocijalna pitanja aleksandar Vulin,gradonačelnik beograda Siniša mali,predsednik opštine obrenovac miroslavČučković i direktor Gradskog centra za

socijalni rad u beogradu Vladimir Ilić, 17.februara svečano su položili kamentemeljac i tako ozvaničili početak radovana izgradnji novog objekta. ministar Vulin je nakon polaganja kamenatemeljca rekao da će ministarstvo bezobzira na uštede i smanjenje budžetauvek imati novca za kapitalne investicije.on je rekao da je ministarstvo obezbedilodeo sredstava i da taj novac služi na koristsvih sugrađana, a ne za promociju samogministarstva ili neke institucije."ovo je investicija u naše ljude, u našekorisnike, u našu privredu. Država trebada štedi, ali ne na kapitalnim ulaganjima",rekao je Vulin.ministar je naveo da će se objedinjavan-jem Centra za socijalni rad i filijala FondaPIo i rFZo u jednu zgradu građanimaomogućiti da završe sve svoje potrebe na

Zivot zajednoV

2 Zivot zajednoV

3

Sve^anim polaganjem kamena temeljca po^ela izgradnja novog objekta gcSr odeljenje obrenovac

Objekat kaOinvesticija zasve gra\ane

država treba da štedi, ali ne na kapitalnim ulaganjima, rekaoministar aleksandar vulin na početku izgradnje novog centracentar je sve vreme pružao usluge, radeći u najtežim

uslovima, poručio direktor gcSr vladimir ilić

jednom mestu, ili na jednom šalteru.Gradonačelnik beograda Siniša mali jenaglasio da ovo više nije pitanje obnoveobrenovca jer je obnova završena. „ovo je sada razvoj i investiranje uobrenovac da bi bio jedna od najlepšihopština u beogradu", rekao je mali. Predsednik opštine miroslav Čučkovićrekao je da je početak izgradnje togobjekta, praktično početak druge fazeobnove obrenovca, koja obuhvatauređenje centra grada.Direktor GCSr Vladimir Ilić je istakao daodeljenje GCSr u obrenovcu trenutnofunkcioniše u veoma teškim uslovima i uinteresu je korisnika, kao i svih građanaove opštine, da novi objekat budezavršen što pre. „odeljenje obrenovac ima oko 5.000korisnika, stručni radnici GCSr odeljenjaobrenovac mesecima rade u veomateškim uslovima, prvo u jednoj prostorijiu hotelu "obrenovac", a sada u prostori-jama Gerontološkog centra. Uprkostome oni uspevaju da pruže potrebnupomoć i podršku obrenovčanima“,istakao je Ilić i zahvalio se ministrualeksandru Vulinu što je prepoznaopotrebu i značaj i pružio svu neophodnupodršku za izgradnju ovog objekta.takođe zahvalio se gradonačenikubeograda i predstavnicima opštineobrenovac što su ubrzali proces izdavan-ja neophodnih dozvola kako bi izgradnjapočela što pre. Novu zgradu gradiće građevinska firma„moj dom enterijer“.

termin ’’burnout’’ prvi je počeo da koristiFreudberger (1974) i pod njim se pod -razumeva stanje u koje čovek dospevazbog izloženosti hroničnom stresu naposlu, a usled nedostatka adekvatnihstrategija prevazilaženja i mehanizamapo drške.

Najčešći termini koje u srpskomjeziku koristimo za “burnout” su: emocionalna iscrpljenost,

depersonalizacija ili razvoj negativnihi ciničnih stavova prema korisnicima

smanjeno osećanje ličnog postignuća(maslach i sar., 1996.)

Faktori nastanka stresa i izgaranjana poslu su u isto vreme i faktoriprevencije: Interpersonalni kontekst

pomagačkih profesija odnos profesionalac-posao

Lične i demografske karakteristike

Karakteristike posla i organizacije

Profesionalni stres se javlja kaoposledica interakcije individue iradnog okruženja (Maslach, 2001).Posebno važni uticaji na nastanakstresa i profesionalnog izgaranja ucentrima za socijalni rad su: osećaj izloženosti i nesigurnosti na

radnom mestu, nesigurnost u vlastite kompetencije,

ograničenja radnog mesta u pogledunapredovanja,

organizacija rada,

fizički uslovi rada,

ograničenja saradnje između

institucija i nespecifični razlozi (više zaposlenih

ženskog roda, udaljenost mesta radaod mesta stanovanja i slično)

Kako da prepoznamo i/ili primeti-mo profesionalno izgaranje? Zaposleni koji su pod rizikom skloni su da: Izostaju sa posla, kasne, produžavaju

pauze, odlažu izvršavanja obaveza,ne mogu da se koncentrišu i finalizujuradne zadatke

osećaju pad kapaciteta za empatiju,postaje im svejedno što se preko putanjih nalazi živo biće u stanju patnje

budu nesigurni u donošenju odluka,izbegavaju da “preseku”

Nedovoljno efektivno pristupajuvođenju slučaja i imaju lošije ishode upraksi

(propuštaju prilike za ''motivacione do -ga đaje'', nepotpune su im procene uslednedovoljnog fokusiranja na relevantnein for macije, donose netačne ili nebez -bed ne odluke, sačinjavaju nedovoljnoefe ktivne planove zaštite itd.)

Šta je moguće učiniti kako bi se poja-va stresa i izgaranja prevenirala?

U aktuelnim uslovima preoptere će nos tistručnih i ostalih radnika u sistemu so -cijalne zaštite, zapravo je moguće uči -niti jako malo. Čitav sistem počiva i od -ržava se na entuzijazmu i motivacijipojedinaca, što je dodatni faktor rizikaza profesionalno i lično izgaranje. Uko -liko oko sebe imate kolege kojima ve ru -jete i među kojima se osećate shvaćenoi prihvaćeno, sa kojima možete da po -delite svoje strahove, dileme, sumnje,ako iza vas stoji stručan i kvalifikovan, apre svega dostupan supervizor – u neš -to ste povoljnijoj poziciji.

rad u sistemu socijalne zaštite pod ra zu -meva stalnu i konstantnu izloženost, a usiromašnim društvima i tranzicio nimvremenima stručni radnici su često pr vina liniji fronta odbrane od ne za do -voljstva i razočaranja korisnika. Po ma žeako ste optimista i vedrog duha, ako steuspeli da održite veru u ljude i sp o -sobnost da aktivirate sopstvene i tuđere surse zarad opšte dobrobiti. od ve li keje koristi da se prisetite zašto ste se uop -šte odlučili za rad sa ljudima, ve ro vatnoje da negde u vama i dalje postoji to„zdravo“ jezgro altruizma koje vas mo ti -vi še da ostanete i opstanete u ovom te -š kom, ali i nagrađujućem poslu.

Radmila Vulić Bojović psiholog-supervizor u Službi za

zaštitu dece i mladih GCSRodeljenje Čukarica

dObrO Okru@enjekaO lek za stres

Zivot zajednoV

4 Zivot zajednoV

5

profeSionalni StreS i izgaranje u SiStemu Socijalne za[tite

Opasna emOciOnalna iscrpljenOst

Iva branković, savetnica za profesionalnu obuku iz republičkog zavoda zasocijalnu zaštitu, u okviru svog master rada na FPN, u toku 2014. godineobavila je istraživanje na temu ''Profesionalno izgaranje voditelja slučaja isupervizija u centru za socijalni rad''. Istraživanje je obavljeno na uzorku od112 voditelja i 26 supervizora GCSr u beogradu.Cilj je bio da se ukaže na nivo profesionalnog izgaranja voditelja slučaja ucentrima za socijalni rad i na neke od karakteristika supervizijske podrške,kao i da ispita potencijal supervizije kao zaštitnog faktora, značajnog zaprevenciju i suzbijanje ove pojave. Dobijeni podaci ukazuju da postojiznačajna pojava profesionalnog izgaranja kod voditelja slučaja.Najizraženiji je simptom emocionalne iscprljenosti, zatim osećajsmanjenog ličnog postignuća, dok je karakteristika najdominantnijeg profi-la nizak nivo depersonalizacije. Struktuirana supervizija možda se možeposmatrati kao protektivni faktor za smanjenje profesionalnog izgaranja, apozitivni stavovi o superviziji mogli bi da uslove i manji stepen emo-cionalne iscrpljenosti.

deset fizi^kih napada gOdi[nje!

Stručni radnici GCSr-a svakodnevno ulažu velike napore kako bi ublažili ilineutralisali nezadovoljstvo korisnika usled teških uslova života i životnesituacije u kojoj se trenutno nalaze. to dodatno opterećuje i otežava usloverada i probeleme sa kojim se svakodnevno susreću.Na žalost, ne tako retko dešava se i da stručni radnici budu mete fizičkognapada korisnika. U proseku, na nivou celog GCSr-a, godišnje se dogodioko 10 napada na kolege koji imaju za posledicu teže ili lakše povrede. Fizičkim napadima izloženi su i muškarci i žene. Najčešće se radi o guranju,povlačenju za ruke, grebanju, udarcima tupim predmetima, ali i posipanjuvrelim toplim obrokom po glavi!mnogo češći, ali ništa manje stresni su verbalni napadi i pretnje. Zaposleni

doživljavaju i pretnje ubistvom, pretnje fizičkim napadima, vređanje, nazi-vanje pogrdnim imenima. Situacije koje svakodnevno mogu videti ucentrima i kojima su izloženi sturčni radnici su lupanje i treskanje od sto,lupanje vratima, samovoljno napuštanje kancelarije, pretnje medijima,političkim strankama, nadležnim službama....

Sa kolegama kojima verujete, sa uvek dostupnimsupervizorom, lakše se prevazilazi pritisak na poslu

Zivot zajednoV

7Zivot zajednoV

6

dodeljena zahvalnica gradskom centruPrema rezultatima poslednjeg popisa stanovništ-va iz 2011. godine Lazarevac ima 58.622stanovnika, što čini 3,5% ukupne populacijebeograda. Zvanična statistika u dužem periodubeleži opadanje stope rađanja i negativni prirodnipriraštaj. U 2012. godini stopa prirodnog priraštajaiznosila je –2,1; stopa nataliteta bila je 11,4 promila,dok je mortalitet porastao na 12,3 promila.Na teritoriji opštine Lazarevac živi 17.154 porodica.Najviše porodica (57,2%) su bračni parovi sadecom.U Lazarevcu je registrovano 5.020 familija sa jed-nim detetom. to je oko 30% ukupnog brojaporodica.odeljenje Lazarevac je prema podacima za 2013.

godinu imalo ukupno 18 zaposlenih radnika, od

toga 12 stručnih radnika - šest socijalnih radnika,dva psihologa, jedan pedagog, jedan specijalnipedagog i dva pravnika.Na evidenciji opštinskog odeljenja Gradskog cen-tra za socijalni rad Lazarevac u toku 2013. godine jebilo 3.386 korisnika socijalne i porodično-pravnezaštite, što čini 5,8% ukupne populacije opštine. Uodnosu na prethodnu godinu, broj korisnika je većiza 1,5%.Kao i prethodnih godina, populacija odraslih čininajbrojniju grupu korisnika opštine Lazarevac sa39,2% evidentiranih lica. reč je o neznatno većemudelu odraslih korisnika mereno prema prethod-noj izveštajnoj godini (1,8%).Kod dece, kao sledeće grupacije po brojnostiporast iznosi 1,2%.

predStavljamo vamgradSki centar za Socijalni rad

op[tinSko odeljenje

lazarevac

manje stanovnika, ali vi{e korisnika

Gradski centar za socijalni rad u beo gra -du je na svečanoj sednici Gradskog šta baza vanredne situacije primio zahvalnicukao institucija koja je dala veliki do pri nostokom prošlogodišnjih ele me n tar nihnepogoda. Primajući ovu zahvalnicu, direktorGrads kog centra za socijalni rad u be o -gradu Vladimir Ilić zahvalio se na prizna -nju u ime svih zaposlenih u GCSr-u i usvoje lično ime."ovo je veoma značajno priznanje i onopripada svim zaposlenim u GCSr-u, jer

su tokom poplava, ali i u mesecima na -kon njih, svi oni zaista dali velik doprinosu zbrinjavanju ugroženih građana", re -kao je Ilić. on je istakao da su Gradskom centru zavre me trajanja vanredne situacije ali ikas nije, u skladu sa aktivnostima Kriz nogštaba bila organizovana dežurstva 24sata, da su zaposleni GCSr-a bili pri sut nina svakom punktu u svakom tre nut ku ida je učešće zaposlenih u GCSr u zbrin-javanju i podršci pre svega dece, starih inemoćnih, zaista bilo od velikog značaja.

Gradonačelnik beograda, Siniša mali,koji je predsedavao sednicom, kaoneposredan povod za njeno odr̀ avanjeoznačio je 1. mart, međunarodni dancivilne zaštite.“Posle dugo vremena i mi smo počeli daobeležavamo ovaj datum. Civilna zaštitaje važan faktor stabilnosti i bezbednostigrađana i sistem koji može mnogo dapomogne tokom elementarnihnepogoda i u drugim situacijama. Većsmo pokrenuli aktivnosti da se oživi sek-tor civilne zaštite na teritoriji grada. U

sledećih desetak dana biće objavljenajavna nabavka za studiju akustičnosti,koja će da utvrdi kako sirene ra de, kolikotreba da ih imamo, kako bi smo na krajugodine potpuno obnovili taj sistem”,rekao je Siniša mali.Gradonačelnik je zahvalio svima koji suučestvovali tokom protekle godine uradu štaba, kao i Sektoru za vanrednesituacije mUP-a republike Srbije, sakojim je ostvarena vrlo bliska saradnja ikoji je zajedno sa Gradom činio jedin-stveni tim.

U beogradu je održan dvodnevni stručni skup podnazivom "Usluge privremenog smeštaja i intervencijeu neodložnim kriznim situacijama". organizatoriskupa bili su Gradski centar za socijalni rad u beogradui Zavod za vaspitanje dece i omladine - Prihvatilište saprihvatnom stanicom beograd. Pokrovitelj skupa bioje Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada beograda.Cilj ovog skupa je negovanje dugogodišnje saradnje izajedničkog rada na podizanju svesti o dostupnostiusluga iz domena socijalne zaštite i na podizanju nji-hovog kvaliteta.Skup je otvorio direktor Gradskog centra za socijalnirad u beogradu Vladimir Ilić koji je govorio o uloziGCSr-a u neodložnim intervencijama i kriznim situaci-jama. on je rekao da Centar za socijalni rad ima koor-dinatorsku ulogu u prevenciji, organizovanju mreže zaotkrivanje i prikupljanje podataka o zlostavljanoj izanemarenoj deci. Vodeća uloga mu pripada i usprovođenju centralnog postupka procene, organizo-vanju specijalizovane procene, planiranju zaštitnogprocesa i tretmana i drugih usluga. "U toku 2013. godine uslugu privremenog smeštajakroz prihvatilište i prihvatnu stanicu za decu i mladekoristila su 172 deteta. tokom 2014. je zabeleženporast broja korisnika i ovu uslugu je koristilo ukupno189 dece. Najveći broj pruženih neodložnih interven-cija u 2014. godini odnosio se na urgentnu zaštitu izbrinjavanje dece. U Gradskom centru za socijalni raddoneto je ukupno 147 privremenih zaključaka oobezbeđivanju urgentnog smeštaja. Najveći brojdece, ukupno 87, smešteno je u Prihvatne staniceodnosno Prihvatilišta", istakao je Ilić.

Dragan rolović, direktor Zavoda za vaspitanje dece iomladine beograd, govorio je o organizaciji i het-erogenosti usluga u ustanovi socijalne zaštite. on jenajavio da je grad beograd obezbedio adekvatanobjekat za izmeštanje Prihvatilišta."Naše resorno ministarstvo pokrenulo je akcijuproširenja kapaciteta programa PIt koji zbrinjavadecu ulice i to na dva nivoa. Prvi je proširenje kapacite-ta sa 6 na 16 do 20 korisnika, a drugi nivo je širenje PItprograma na još šest gradova u Srbiji", naveo jeDragan rolović.Danijela Stajković, rukovodilac Prihvatilišta za decu,govorila je o lokalnim uslugama privremenog smešta-ja (opravdanost, izazovi i prespektive). ona je navela

da je Prihvatilište u toku 2014. godine imalo na smeš-taju 561 dete. Neophodno je raditi na razvijanju novihprograma, kako bi se povećale kompetencije stručnihradnika; na blagovremenom delovanju uputnihorgana , otvaranju ustanova socijalno-zdravstvenogtipa i na međusektorskoj saradnji.Skupu je prisustvovalo više od 80 učesnika iz celeSrbije. Pored zaposlenih u ustanovama organizatoraskupa, bili su prisutni i predstvanici ministarstva za radzapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sekretarijataza socijalnu zaštitu, Komore socijalne zaštite,republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, Pokrajinskogzavoda za socijalnu zatitu, Zaštitnika građana, mUP-ai Centra za zaštitu trgovine ljudima.

stru^ni skup O uslugamaprivremenOg sme[taja

GRADSKI CENTAR ZASOCIJALNI RADU BEOGRADU

BARAJEVOSvetosavska 87b, 011/ 8300-401

VO@DOVACadmirala Vukovi}a 14, 011/2461-644

VRA^ARmaksima Gorkog 17a, 011/2456-546, 2456-649

GROCKA bulevar oslobo|enja 51, 011/8500-655

ZVEZDARA Krfska 7, 011/6414-129,6401-750, 6410-863

ZEMUN aleksandra Dub~eka 2,011/ 2193-979, 2193-999

LAZAREVAC janka Staj~i}a 21, 011/8127-755

NOVI BEOGRADto{in bunar 148, 011/3190-191

OBRENOVAC Kralja aleksandra I 8b, 011/8721-340, 8721-616

RAKOVICA mi{ka Kranjca 12, 011/3051-893, 3051-895

PALILULA Cviji}eva 110, 011/2753-591

STARI GRADGospodar jevremova 17a, 011/2625-593

SAVSKI VENAC Lomina 17, 011/3614-766

SOPOT Kosmajski trg 13, 011/8251-289

MLADENOVAC Kraljice marije 13, 011/8232-429

SUR^IN Kosovska 2, 011/8442-913

^UKARICA mihaila Valtrovi}a 36a, 011/2506-105

DIREKTORVladimir Ili} ruska 4.tel:011/2650-329 faks: 011/2650-925

OP[TA SLU@BA ruska 4. tel: 011/2650-329, 2650-093, 2650-542faks: 011/2650-925

ODELJENJE ZAPOSLOVE PLANIRANJAI RAZVOJAruska 4. tel: 011/2650-329, 2650-093, 2650-542

SAVETOVALI[TE ZA BRAK I PORODICUruska 4. tel: 011/2650-258 faks: 011/2650-936

RA^UNOVODSTVOmasarikova 5. tel: 011/3061-362

OP[TINSKA ODELJENJA

Zivot zajednoV

8

ovog meseca navršava se 30 godinaka ko ra dim kao so ci jalni radnik. od2007. godine sam an ga žo vana uode lje nju za po s lo ve planiranja i raz -voja. Pre toga sam radila različiteposlove u odeljenjima Stari grad,rakovica i Zemun.među brojnim aktivnostima kojimase bavi odeljenje u kome radim, izd-vojila bih edukativne programekojima je posvećena posebna pažn-ja poslednje dve godine. jedan samod autora i realizatora obuka

„Intervencije centra za socijalni rad uzaštiti žrtava nasilja, zlostavljanja izanemarivanja“ i „Proces napuštanjazaštite“. Član sam i vodim redovnemesečne sastanke Krovnog timaGCSr za unapređenje zaštite ženaod porodičnog nasilja i nasilja u part-nerskim odnosima.

upravni odbor aSocijacije cSr

predlog za izmenu i dopune zakona o socijalnoj zaštiti

60 sekundi sa na{im stru~njakomBiljana Pavlović, socijalni radnik odeljenje za posloveplaniranja i razvoja

Gradski centar za socijalni rad ubeogradu bio je domaćin XVIII sedniceUpravnog od bo ra asocijacije centara zasocijalni rad Sr bi je. tema ove sednice bilaje Utvrđivanje predloga za Izmenu i dop-une Zakona o so cijalnoj zaštiti.Domaćin ovog skupa, direktor Gradskogcen tra za socijalni rad u beogradu Vla di -mir Ilić, istakao je da smatra da su ovastruč na okupljanja od velikog značaja zarazvoj struke i socijalne zaštite i da je toos nov ni način da se neke svari pokrenu ipromene.

Sednici je prisustvovo i Predsednik Skup -šti ne asocijacije Zoran Polić, koji je po na -lo gu ministarstva za rad, zapošljavanje,bo račka I socijalna pitanja izabran začlana radne grupe za Izmene i dopuneZakona o socijalnoj zaštiti.Sednici Upravnog odbora prisustvovalisu: Predsednica Upravnog odborabranka Davidović, članovi Zorka jeremić,mikaina Stevanović, Nenad Drašković,Vesna Stan kov, Dajana Kostić, radaDivac, biljana Sto janović milenović,Slađana Čabrić, Svetlana Dražović, marijaGaljak i Vera ratković. PoredPredsednice i članova Up rav nog odbora,predsednika Skupštine asocijacije sedni-ci su prisustvovali i milan vasić iz CSrŠabac, Zlata bjelić iz CSr Stara Pazova iSandra miodragović iz CSr Vrnjačkabanja.