archive.org · 2019. 7. 11. · 7 dukljanska akademija nauka i umjetnosti academia dioclitana...

N a u č n i s k u p

DR SEKULA DRLJEVIĆL i č n o s t – D j e l o – V r i j e m e

1

2

DUKLJANSKA AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTIPredśednik

Akademik BOŽIDAR NIKOLIĆ

Organizacioni odborAkademik BOŽIDAR NIKOLIĆAkademik SRETEN PEROVIĆ

Akademik DANILO RADOJEVIĆDr NOVAK ADŽIĆMARIJAN MILJIĆ

D UKLJANSKAA KADEMIJAN AUKA IU MJETNOSTI

D O C L E AP O S E B N O I Z D A N J E

2011Nauka

N AU Č N I S K U P

DR SEKULA DRLJEVIĆL i č n o s t – D j e l o – Vr i j e m e

ZBORNIK RADOVA

DANU

BUDVAHotel „Mogren”

21. i 22. januar 2011.

3

1884-1945

5

7

DUKLJANSKA AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTI ACADEMIA DIOCLITANA SCIENTIARUM ET ARTIUM

DOCLEAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTSCrna Gora Montenegro

Poziv za učešće na Naučni skup o dr Sekuli Drljeviću upućen je sljedećim naučnim i stručnim radnicima:

1. Prof. dr Šerbo Rastoder, akademik DANU2. Dr Danilo Radojević, akademik DANU3. Prof. dr Radovan Radonjić, akademik DANU4. Dr Radoslav Rotković, akademik DANU5. Sreten Perović, akademik DANU6. Momir Marković, akademik DANU7. Prof. dr Mijat Šuković, akademik CANU8. Prof. dr Zoran Lakić, akademik CANU 9. Prof. dr Đorđe Borozan, akademik CANU10. Dr Čedomir Bogićević 11. Dr Novak Adžić12. Dr Živko Andrijašević13. Doc. dr Miodrag-Miško Vuković14. Dr Željko Karaula15. Prof. dr. sc. Željko Bartulović16. Dr Slavenko Terzić17. Dr Dragoljub Živojinović18. Dr Stjepan Matković19. Dr Radoslav Raspopović20. Prof. Sreten Zeković21. Prof. dr Novak Kilibarda22. Mr Branislav Radulović23. Marijan Miljić, publicista24. Borislav Cimeša, publicista25. Stevo Vučinić, publicista

9

Sekcija ISTORIOGRAFIJA

Predśedavaju: Akademik Sreten Perović

Akademik Danilo Radojević

Prof. dr Šerbo Rastoder, akademik DANUDr Sekula Drljević na parlamentarnim izborima u Kraljevini Jugoslaviji

Prof. dr Živko AndrijaševićIstraživanje i istoriografska obrada ličnosti i djela dr Sekule Drljevića

Dr Novak AdžićDr Sekula Drljević i crnogorsko pitanje 1918-1945

Prof. dr Đorđe Borozan, akademik CANU Crna Gora u govorima Sekule Drljevića na sjednicama Skupštine Kraljevine SHS

Dr Željko Karaula„Od Radića do Pavelića” – Sekula Drljević i Hrvati – ideologija i praksa političkog djelovanja

10

Sekcija POLITOLOGIJA

Predśedavaju: Prof. dr Živko Andrijašević

Prof. dr Šerbo Rastoder, akademik DANU

Prof. dr Radovan Radonjić, akademik DANUPolitička misao dr Sekule Drljevića

Doc. dr Miodrag Miško VukovićDr Sekula Drljević i parlamentarizam

Sreten ZekovićDr Sekula Drljević – paradigmatični amblem i simbol svesrpske anateme crnogorstva

Stevo VučinićDr Sekula Drljević – paradigma crnogorske povijesti XX vijeka

Marijan Mašo MiljićDr Sekula Drljević između demonizacije i istorijske istine

11

Sekcija PRAVNI ASPEKTI

Predśedavaju: Prof. dr Radovan Radonjić, akademik DANU

Dr Novak Adžić

Sreten Perović, akademik DANUEtičko i nacionalno u Drljevićevoj odbrani đenerala Vešovića

Dr Čedomir BogićevićDoprinos dr Sekule Drljevića razviću crnogorske jurisdikcije

Prof. dr. sc. Željko BartulovićDržavnopravni pogledi dr Sekule Drljevića i njihov odnos prema državnoj organizaciji i „hrvatskom pitanju” u jugoslovenskoj državi

Mr Branislav RadulovićBalkanski sukobi dr Sekule Drljevića

12

Sekcija KNJIŽEVNI ASPEKTI

Predśedavaju: Prof. dr Đorđije Borozan, akademik CANU

Doc. dr Miodrag-Miško Vuković

Dr Danilo Radojević, akademik DANU Pjesnički otpori dr Sekule Drljevića

Dr Radoslav Rotković, akademik DANUDr Sekula Drljević i crnogorska himna

Momir M. Marković, akademik DANUDr Sekula Drljević, himna i mi

Borislav CimešaDr Sekula Drljević o crnogorskom pogledu na svijet

13

PRED GO VOR

U okvi ru svo jih pro gram skih opre dje lje nja i ak tiv no sti, od no-sa pre ma cr no gor skoj pro šlo sti i sa da šnjo sti, a pred iza zo vi-ma bu duć no sti, Du kljan ska aka de mi ja na u ka i umjet no sti na sto ji da, u gra ni ca ma svo jih mo guć no sti, da svoj do pri nos cr no gor skoj na u ci, kul tu ri i stva ra la štvu uop šte, raz vo ju cr no gor skog dru štva i dr ža ve.

Po što ne pre sta ju ospo ra va nja na še pro šlo sti, va žnih isto rij-skih do ga đa ja i da tu ma, zna me ni tih lič no sti u na šoj vi še vje kov-noj po vje sni ci, ko ja do vo de u pi ta nje naš dr žav ni i na ci o nal ni op sta nak, Du kljan ska aka de mi ja na i ka i umjet no sti s vre me na na vri je me or ga ni zu je, iz me đu osta log, na uč ne sku po ve i dru ge ma ni fe sta ci je po sve će ne po je di nim isto rij skim lič no sti ma iz cr-no gor ske isto ri je. To je pri li ka da se te isto rij ske lič no sti osvi je tle mul ti di sci pli nar no sa vi še stra na, iz ra znih aspe ka ta. Na taj na čin se do bi ja cje lo vi ta pred sta va o nji ho vom ži vo tu i ra du, do pri no su dr ža vi, na u ci i kul tu ri. To je i pri li ka da se for mi ra objek tiv ni i kri tič ki na uč ni sud ka ko o nji ma sa mi ma ta ko i o dru štvu u ko-me su dje lo va le u svo me do bu i du hov no-isto rij skom kon tek stu.

S po seb nom od go vor no šću Du kljan ska aka de mi ja or ga ni zu je na uč ni skup sa te mom:

Dr Se ku la Dr lje vić – lič nost, dje lo i vri je me

Cilj sku pa je na uč na, in ter di sci pli nar na, isto ri o graf sko-po li ti-ko lo ška, fi lo zof sko-prav na, knji žev na, pu bli ci stič ka i dru ga kon-si de ra ci ja i in ter pre ta ci ja lič no sti i dje la dr Se ku le Dr lje vi ća, kao po li ti ča ra, mi ni stra, prav ni ka, advo ka ta, su di je, pi sca, pre vo di o-

14

ca, po li tič kog ide o lo ga, ne nad ma šnog go vor ni ka, za toč ni ka Cr ne Go re, nje nog op stan ka i dr žav no sti i, na da sve, ne za vi sno sti.

Ovaj zbor nik je sa či njen od pri ja vlje nih i do sta vlje nih ra do-va, ta ko da po nji ho vom bro ju, ra zno vr sno sti sa dr ža ja i te ma, a po seb no na uč noj vri jed no sti pred sta vlja zna čaj no na uč no i iz da-vač ko preg nu će, kul tur ni po du hvat. Zbor nik ob u hva ta 15 ra do va emi nent nih na uč ni ka i stva ra la ca.

Ovo je pr vi na uč ni skup po sve ćen dr Se ku li Dr lje vi ću, ko ji je ci je li svoj ži vot i rad, bez obzira na osporavanja, čak i neskriveni animozitet kod njegovih političkih i ideoloških protivnika, po-sve tio Cr noj Go ri. Odr ža va nje sku pa i ob ja vlji va nje zbor ni ka su i svo je vr sna po tvr da da na šnje cr no gor ske slo bo de i de mo kra ti je, u kojoj nema tabu tema, zabranjenih knjiga ili ličnosti koje se ne smiju pominjati. Iako se do nje sporo dolazi, istorijska istina je ne pri kosnovena.

Na uč ni skup će se odr ža ti u Ho te lu „Mo gren” u Bu dvi 21. i 22. ja nu a ra 2011. godine.

Za hva lju jem svim uče sni ci ma sku pa na uče šću i pri lo že nim ra do vi ma za Zbor nik.

Pod go ri ca, ja nu ar 2011. Aka de mik Bo ži dar Ni ko lić

ISTORIOGRAFIJA

15

17

Prof. dr Šer bo Ras to der

DR SE KU LA DR LJE VIĆ NA PAR LA MEN TAR NIM IZ BO RI MA U KSHS – KRA LJE VI NI JU GO SLA VI JI

OP ŠTE KA RAK TE RI STI KE DRU ŠTVA U CR NOJ GO RI IZ ME ĐU DVA RA TA

Cr na Go ra je ušla u sa stav Kra lje vi ne SHS u gra ni ca ma usta no-vlje nim po sli je bal kan skih ra to va. To je bio pro stor od 14.443 km² na ko jem je ži vje lo oko 450.000 sta nov ni ka. Pre ma ad mi-ni stra tiv noj po dje li iz apri la 1922. go di ne, po ko joj je Kra lje vi na SHS po di je lje na na 33 obla sti, dio pod ruč ja biv še kra lje vi ne Cr ne Go re je ušao u sa stav Zet ske obla sti sa sje di štem na Ce ti nju. Bje-lo polj ski i Plje valj ski okrug ušli su u sa stav Užič ke obla sti. Na če lu obla sti je bio ve li ki žu pan kao po li tič ki pred stav nik vla de, dok su nad le žno sti nad lo kal nom upra vom oba vlja li sre ski po gla va ri ko-je je po sta vljao mi ni star unu tra šnjih dje la.

Uno voj ad mi ni stra tiv noj po dje li ze mlje na ba no vi ne, iz vr še-noj u ok to bru 1929. go di ne, ka da je ju go slo ven ska dr ža va po di-je lje na na de vet ba no vi na, Cr na Go ra je po sta la dio Zet ske ba-no vi ne. Po red te ri to ri je da na šnje Cr ne Go re, Zet ska ba no vi na je za hva ta la pod ruč je ju žne Dal ma ci je sa Du brov ni kom, Her ce go-vi ne do Ne re tve i Ve le ža (Tre bi nje, Gac ko, Bi le ća, Ča plji na), po-tom Fo ču sa Ka li no vi kom, kao i pod ruč je biv šeg No vo pa zar skog san dža ka (Pri je po lje, Pri boj, No va Va roš, Sje ni ca, Ra ška, No vi Pa zar, Mi tro vi ca), od no sno pod ruč je od 30.741 km² na ko jem je 1931. go di ne ži vje lo 925.516 sta nov ni ka. Sje di šte ba no vi ne je bi lo na Ce ti nju, a na če lu ba no vi ne na la zio se ban, ko jeg je po sta vljao kralj na pri je dlog pre dś ed ni ka vla de.

18

P r o f . d r Š e r b o R a s t o d e r

Cr na Go ra je u pe ri o du 1918–1941 bi la agrar no ne raz vi je na oblast u ko joj je do mi ni rao sit ni po sjed, sa o bra ćaj no izo lo va na, bez ve za sa za le đem i kul tur no za o sta la, sa vi so kim pro cen tom ne pi sme nog sta nov ni štva.

U pe ri o du 1921–1941 go di ne sta nov ni štvo na pod ruč ju Cr ne Go re je po ra slo za 105.958, ali nje gov udio u ju go slo ven skom, ni je pre la zio 2,5%. Sto pa po ra sta sta nov ni štva u Cr noj Go ri u ovom pe ri o du je bi la ve ća od ju go slo ven skog pro sje ka (14‰) i dvo stru-ko ve ća ne go npr. u Slo ve ni ji (6,6‰), dok je gu sti na na se lje no sti bi la ma nja od ju go slo ven skog pro sje ka, ko ji je 1921. iz no sio 49,04; 1931 – 56,82; 1941 – 30,84 na km². Sta nov ni štvo je ži vje lo u ve li-kim do ma ćin stvi ma (pro sjek je bio 5,5 čla no va po do ma ćin stvu), sa ne što ve ćim pro cen ti ma mu škog u od no su na žen sko sta nov-ni štvo (51,3% : 48,7%). To je bi lo pa tri jar hal no dru štvo sa so ci jal-nom struk tu rom ko ja se spo ro mi je nja la. Cr na Go ra je i da lje bi la oblast u ko joj je udio se lja štva či nio ne što pre ko¾ sta nov ni štva. Pre ma po da ci ma iz 1921. go di ne po ljo pri vred no sta nov ni štvo je či ni lo 85,3%, a de set go di na ka sni je 79,1%, što je bi lo iz nad ju-go slo ven skog pro sje ka ko ji je 1921. go di ne iz no sio 78,9% a 1931 – 76,5%. Ve ći udio po ljo pri vred nog sta nov ni štva od Cr ne Go re ima la je sa mo Bo sna i Her ce go vi na za 3,3%, dok je bio ma nji ne go uSlo ve ni ji za 18,8%. Struk tu ra po sje da u Cr noj Go ri je bi la ve-o ma ne po volj na i bi la je uslo vlje na či nje ni com da je od ukup ne po vr ši ne na po ljo pri vred no ze mlji šte ot pa da lo 38,6%, na šu me 38,6% i na ne plod no ze mlji šte 17,7%. Po sje di do dva hek ta ra bi li su naj broj ni ji i oni su 1931. go di ne či ni li 45,6% od ukup nog bro ja od 60.600 ga zdin sta va.

Ne do sta tak ob ra di ve ze mlje je i da lje bio pro blem s ko jim se su o ča vao cr no gor ski se ljak i ko ji je bio sna žan in di ka tor nje go vog so ci jal nog sta nja. Za to je”glad za ze mljom „bi la glav ni so ci jal no-eko nom ski pro blem u Cr noj Go ri. Zbog to ga se se ljak ise lja va o i li od la zio u pe čal bu, pa čak i „pra vio” ze mlju, stva ra ju ći u kr še vi ma plod ne „te ra se”. Pro duk tiv ne po vr ši ne u Cr noj Go ri su se kre ta le od 6,5% do 8,22%, što ju je svr sta va lo u eko nom ski pa siv ne obla sti. Pro iz vod nja ži ta ri ca je i u naj bo lje rod nim go di na ma bi la is pod

19

D r S e k u l a D r l j e v i ć n a pa r l a m e n t a r n i m i z b o r i m a …

go di šnjih po tre ba. Pro blem is hra ne po stao je go ru će so ci jal no i po li tič ko pi ta nje. Dr ža va ga je po ku ša va la ri je ši ti na vi še na či na. Naj če šće obez bje đi va njem jeft i nog ži ta da va njem kon ce si ja tr gov-ci ma i kre di ti ra njem ku po vi ne, što se obič no za vr ša va lo tr go vač-kim špe ku la ci ja ma i na bav ka ma ži ta u zim skim mje se ci ma ka da je bio ote žan tran sport, po tom otva ra njem jav nih ra do va ko ji bi omo gu ći li ka kvu-ta kvu za ra du lo kal nom sta nov ni štvu i rje ša va-njem agrar ne pre na se lje no sti na se lje njem u dru ge kra je ve, naj vi še u Me to hi ju. Ne do sta tak ob ra di vih po vr ši na je naj pre po zna tlji vi ji u po dat ku da je na 100 ha ob ra di ve po vr ši ne 1931. go di ne u Ju go-sla vi ji do la zi lo 114 sta nov ni ka, a u Cr noj Go ri čak 236, što je bi lo ma nje sa mo od Dal ma ci je i Her ce go vi ne (302). „Isu še nje Ska dar-skog je ze ra” bio je op šti za htjev u Cr noj Go ri ko jim je tre ba lo ri-je ši ti pi ta nje is hra ne i pro blem ne do sta ju ćih ob ra di vih po vr ši na. To je bio plan iz vre me na sa mo stal ne cr no gor ske dr ža ve, ko ji je pod ra zu mi je vao sni ža va nje ni voa Ska dar skog je ze ra na ni vo iz 1858/9. go di ne, ka da je ri je ka Drim pro mi je ni la tok, na ni je la na-no se ko ji su sma nji li du bi nu Bo ja ne i po ve ća li ni vo je ze ra, po to-piv ši ne ko li ko hi lja da hek ta ra ob ra di ve po vr ši ne uz je ze ro.

Oče ki va lo se da će ju go slo ven ska dr ža va pri stu pi ti „isu še nju” je ze ra i ko nač no re a li zo va ti pro je kat o ko jem su sa nja le ge ne ra ci-je Cr no go ra ca. Me đu tim, osim stal nih obe ća nja uoči iz bo ra, ni je ni šta ura đe no. Umje sto to ga, pri stu pi lo se pro ce su na se lja va nja Cr no go ra ca u Me to hi ju i na Ko so vo, mno go ma nje u Voj vo di-nu, sa ci ljem rje ša va nja agrar ne pre na se lje no sti u pa siv nim obla-sti ma i „na ci o na li zi ra nja”, od no sno mi je nja nja et nič ke struk tu-re u kra je vi ma na se lje nim al ban skim ži vljem. Pre ma po da ci ma Vr hov nog po vje re ni štva agrar ne re for me sa sje di štem u Sko plju, ko je je oba vlja lo ovaj po sao u pe ri o du od 1931–1939, po di je lje no je ukup no 118.725 ha na 30.604 agrar nih in te re se na ta, od ko jih je naj ve ći dio bio iz Cr ne Go re. Ti me ni je bio ri je šen pro blem agrar-ne pre na se lje no sti. Op šta pro duk tiv nost zbog pri mi tiv nog na či na pro iz vod nje u Cr noj Go ri je bi la ne ko li ko pu ta ni ža od pro sje ka ze mlje.

20


Zbog sa o bra ćaj ne izo lo va no sti ne do sta ju ći pro iz vo di su bi li me đu naj sku pljim u ze mlji, dok su tr ži šni vi ško vi, uglav nom sto-čar skih pro iz vo da, pro da va ni po ba ga tel nim ci je na ma. U ta kvim uslo vi ma se lo je si ro ma ši lo, se lja ci se za du ži va li, a glad bi la stal na po ja va. Osnov no za ni ma nje se lja ka je bi lo sto čar stvo. Se ljak u Cr-noj Go ri, ori jen ti san na lo kal no tr ži šte, tr pio je ne ga tiv ne uti ca je pro do ra in du strij ske pro iz vod nje ko ja je uni šta va la tra di ci o nal ne ma nu fak tur ne za na te i ubr za va la pro pa da nje sta rih pa tri jar hal-nih za dru ga. Su o čen s ne spo sob no šću da pro iz vod njom i raz mje-nom vi ško va pod mi ri eg zi sten ci jal ne po tre be, po seb no u ži ta ri ca-ma, se lja ku u Cr noj Go ri ni je od go va rao ni po rast ci je na po ljo pri-vred nih pro iz vo da (1918–1926), ni ti nji hov pad (1927–1931). Jer, ne raz vi je no tr ži šte ga je pri mo ra va lo da ne do sta ju će pro iz vo de pla ća po naj vi šim, a vi ško ve pro da je po naj ni žim ci je na ma.

Od mah po sli je 1918. pro cje nji va lo se da je pre ko 150.000 lju di u Cr noj Go ri bez ika kvih sred sta va, zbog ra ta u ko jem je ve ći na rad ne sna ge bi la in ter ni ra na, ze mlja neo bra đe na zbog po slje di ca rat nih ra za ra nja i re kvi zi ci ja. To kom 1920. go di ne gla do va lo je 7.000 po ro di ca sa oko 35.000 čla no va. Po seb no su bi le te ške 1927. i 1928. go di ne ka da je du go traj na su ša uni šti la čak i rod krom-pi ra i ka da su za bi lje že ni slu ča je vi umi ra nja od gla di. Slič no je bi lo i 1935/6. go di ne ka da je glad za hva ti la sve sre zo ve u Cr noj Go ri, iz u zev plje valj ski, be ran ski i bje lo polj ski. Da bi pre ži vio, ili omo gu ćio svo joj dje ci da po bjeg nu od si ro ma štva (ško lo va njem), se ljak se za du ži vao kod ban ke, a mno go če šće kod po je di na ca (tr gov ci, pen zi o ne ri, uči te lji, sve šte ni ci, či nov ni ci). Za du že nje se-lja ka je vre me nom po sta lo dra ma ti čan so ci jal ni pro blem. Pre ma pro cje na ma nad le žnih in sti tu ci ja, za du že nje se lja ka u Cr noj Go ri je iz no si lo 496 mi li o na di na ra, od no sno 7,1% ukup nog za du že nja po ljo pri vre de Ju go sla vi je, dok je udio nje ne po ljo pri vre de či nio tek 0,30% bilj ne pro iz vod nje, ili 1,44% svih vi do va sto čar stva. Po-se ban pro blem je bio u to me što se 2/3 du go va na la zi lo u ru ka ma lo kal nih ze le na ša (da tih na ri ječ). Za dr ža vu ta kvi du go vi su bi li prav no ne po sto je ći. Dr ža va je 1936. go di ne do ni je la ured bu o li-kvi da ci ji se ljač kih du go va. Na ve de ni tren do vi uslo vi li su po ja čan

21

pro ces ra slo ja va nja i pro le te ri za ci je se la. Ta ko npr. 1935. go di ne 70% ima nja iz lo že nih eg ze ku tiv noj pro da ji osta ja li su ban ci, jer ih ni ko ni je mo gao ku pi ti.

Oko 10% sta nov ni štva Cr ne Go re je po čet kom tri de se tih go-di na ži vje lo od in du stri je i za nat stva (6%), te tr go vi ne, ban kar-stva i sa o bra ća ja (4%). Na ovom pro sto ru pro ces de a gra ri za ci je dru štva tek je bio za čet. Je dva da je bi lo ne ko li ko gra do va ko ji su pre la zi li 4.000 sta nov ni ka: Bar, Nik šić, Ul cinj, Plje vlja (5.919); Ce ti nje (6200); dok je pre ko 10.000 sta nov ni ka ima la sa mo Pod-go ri ca (11.780).

Cr na Go ra se po sli je 1918. na šla sa o bra ćaj no izo lo va na, s ob-zi rom na to da ni je ima la pri stoj ne ve ze sa Me to hi jom, Sr bi jom i Bo snom i Her ce go vi nom. Nje ne glav ne iz la zne tač ke (Bar, Ska-dar, Ko tor) iz gu bi le su ra ni ji zna čaj i pra vac sa o bra ća ja je tre ba lo okre nu ti pre ma za le đu. To je ote ža va lo in te gra ci ju cr no gor sko gu ju go slo ven ski pro stor i tr ži šte. Zbog to ga se od mah po sli je 1918. upo tre blja va sin tag ma o Cr noj Go ri kao „sli je pom cri je vu Ju go-sla vi je”, „ju go slo ven skoj Si bi ri ji”, ili „Ta sma ni ji”. Od 1918–1941 go di ne u Cr noj Go ri je iz gra đe no i re kon stru i sa no 267 km tzv. dr žav nih, 260 sa mo u prav nih i 50 km pu te va bez ka te go ri je. U isto vri je meu Cr noj Go ri je iz gra đe na pru ga uskog ko lo sje ka (ko-lo sjek 0,76 m) Nik šić-Bi le ća u du ži ni od 71 km. Pru ga je zva nič no pu šte na u sa o bra ćaj 1938. go di ne i ona je uz usko trač nu že lje-zni cu (ko lo sjek 0,60 m) Plav ni ca-Pod go ri ca (1927) i Bar–Vir pa-zar ko ja je sa gra đe na 1909. go di ne, či ni la že lje znič ku mre žu na ovom pro sto ru. Po sto je ća že lje znič ka mre ža bi la je ne funk ci o nal-na, sku pa i ne ren ta bil na. Ne što raz vi je ni ji je bio po mor ski i je zer-ski sa o bra ćaj na pod ruč ju Bo ke Ko tor ske i Ska dar skog je ze ra. Od 1930. go di ne us po sta vlje na je i avi on ska li ni ja iz me đu Be o gra da i Pod go ri ce. Do 1941. Cr na Go ra je ima la 61 po štan sku sta ni cu i te le fon ski sa o bra ćaj u ko jem je ukup no bi lo 447 te le fon skih pret-plat ni ka. Ne raz vi jen sa o bra ćaj uspo ra vao je raz voj tu ri zma. Uoči ra ta (1940) Cr na Go ra je ras po la ga la sa 1.415 le ža ja, dok je go di nu da na ra ni je ovo pod ruč je po sje ti lo 12.403 do ma ća i 2.609 ino stra-nih tu ri sta.


22


Go di ne 1938. Cr na Go ra je uče stvo va la u ukup nom bro ju ju-go slo ven skih fa bri ka sa 0,52%, u ukup nom ka pi ta lu sa 0,20%, u po gon skoj sna zi sa 0,17%, u bro ju rad nih mje sta sa 0,10%, u vri-jed no sti in du strij ske pro iz vod nje sa 0,33%. Vri jed no stin du strij-ske pro iz vod nje po sta nov ni ku do sti za la je tek 15,5% ju go slo ven-skog pro sje ka i bi la slič na onoj u Ma ke do ni ji, a da le ko ma nja ne go u Bo sni i Her ce go vi ni (59,5%), Sr bi ji (73,5%), Hr vat skoj (138%), Slo ve ni ji (290,0%) i ju go slo ven skog pro sje ka. Na ve de ni pa ra me-tri uka zu ju na vri jed no sti i do 25 pu ta ma nje od pro cen tu al nog uče šća sta nov ni štva, te otu da ni je čud no što je na ci o nal ni do ho-dak u Cr noj Go ri do sti zao tek 31% pro sječ nog ju go slo ven skog. Cr na Go ra je za o sta ja la za naj ra zvi je ni jom Slo ve ni jom za pre ko 22 pu ta. S ob zi rom na to da ni je po sje do va la sop stve ni ka pi tal za raz voj, da je prak sa pe čal ba re nja u pre ko mor ske ze mlje iz ra že na pri je 1914. go di ne u ovo vri je me bi la pre sta la, Cr na Go ra je oče-ki va la da će ju go slo ven ska dr ža va po mo ći njen pri vred ni raz voj i omo gu ći ti in ten ziv ni ju eks plo a ta ci ju pri rod nih bo gat sta va. Ka ko je ka pi tal di stri bu i ran po prin ci pu po li tič ke mo ći i uti ca ja, to su se uCr noj Go ri, bu du ći da je u cen tra li stič ki ure đe noj ze mlji, ima-la mi no ran ili ni ka kav uti caj, pri vred ne i so ci jal ne pri li ke spo ro mi je nja le.

Cr na Go ra je ušla u ju go slo ven sku dr žav nu za jed ni cu s na gla-še nim oče ki va nji ma da će u njoj ri je ši ti svo ja „ži vot na” pi ta nja, s ilu zi jom o bla go sta nju sa gla sno ve li či ni i sna zi no ve dr ža ve. Tim pri je što je zam no ge osnov ni ar gu ment o za vr še noj isto rij skoj mi-si ji sa mo stal ne cr no gor ske dr ža ve po či vao na či nje ni ci da ona ni je uspje la da ri je ši ni jed no su štin sko so ci jal no-eko nom sko pi ta nje. Pri sut na oče ki va nja pod sti ca na od pri sta li ca bez u slov nog uje di-nje nja vr lo br zo su pre ra sla u re zig na ci ju i raz o ča re nje. Ne sa mo da ni je su is pu nje na oče ki va nja o bla go na klo no sti no ve dr ža ve pre ma Cr noj Go ri, već su re al ni po ka za te lji u njoj ja sno uka zi-va li na op štu stag na ci ju i tra ja nje po ja va za ko je se mi sli lo da će br zo is če znu ti. Pri je sve ga se mi sli lo na obez bje đi va nje do volj nih ko li či na hra ne ko ja bi eli mi ni sa la glad i osku di cu, otva ra nje no-vih rad nih mje sta, brz po rast stan dar da i br že stva ra nje pret po-

23

stav ki za ak ti vi ra nje eko nom skih po ten ci ja la Cr ne Go re. Op šta pri vred na, eko nom ska i kul tur na za o sta lost Cr ne Go re bi la je u osno vi sna žno po ten ci ra nog mi šlje nja o eko nom skoj za po sta vlje-no sti Cr ne Go re u Kra lje vi ni Ju go sla vi ji. Osnov za ta kvo mi šlje nje naj če šće je ilu stro van či nje ni com da je u pe ri o du 1919–1941. go-di ne o bim dr žav nih do ta ci ja za in ve sti ci je u Cr noj Go ri bio ma nji od rat nih re pa ra ci ja ko je su tre ba le da joj bu du bi ti do di je lje ne po sli je Pr vog svjet skog ra ta.

U Cr noj Go ri je 1921. go di ne bi lo oko 67% ne pi sme nih, dok je de set go di na ka sni je (1931) taj pro cent sma njen na 56,1%, od če ga 34,2% mu ških i 77,3% žen skih. Od mah po sli je 1918. u ško la ma u Cr noj Go ri je uve den na stav ni plan ško la Sr bi je iz 1899. go di-ne. Isto vre me no je na pod ruč ju Cr ne Go re pri mje nji van Za kon o ško la ma Sr bi je iz 1904. go di ne, sve do uni fi ka ci je škol skog za ko-no dav stva de cem bra 1929. go di ne, ka da su do ni je ti je din stve ni na stav ni pla no vi za či ta vu ze mlju. Iz na stav nih pla no va i pro gra-ma iz o sta vlje ni su sa dr ža ji ve za ni za isto ri ju Cr ne Go re, di na sti ju Pe tro vi ća i u cje li ni su bi li okre nu ti ka bri sa nju sve ga što se ve zi-va lo za dr žav nu, isto rij sku i sva ku dru gu po seb nost Cr ne Go re. Pro ces uni fi ka ci je škol skog za ko no dav stva, okon čan 1929. go di-ne, u ci lju stva ra nja je din stve nog ju go slo ven skog kul tur nog pro-sto ra u cje li ni je pre fe ri rao do mi na ci ju ju go slo ven ske na ci o nal ne ide o lo gi je u pro ce su vas pi ta nja i obra zo va nja.

Po li tič ki ži vot u Cr noj Go ri iz me đu 1918–1941 pre po zna tljiv je po osni va nju no vih po li tič kih stra na ka, oštrim par la men tar-nim i van par la men tar nim su ko blja va nji ma, broj nim žr tva ma po li tič kih ob ra ču na, po li ti za ci ji dru štva i re to ri ci iz me đu oča ja i ilu zi je. U cen tra li stič ki ure đe noj dr ža vi uti caj Cr ne Go re je sve-den na „sta ti stič ku gre šku” u pro ce su do no še nja od lu ka na ni vou Ju go sla vi je. Sa pod ruč ja Cr ne Go re je bi ra no od 7–13 po sla ni ka, po di je lje nih u vi še me đu sob no su ko blje nih par ti ja. U ju go slo ven-skoj skup šti ni ko ja je bro ja la iz me đu 419 i 312 po sla ni ka, po sla-ni ci iz Cr ne Go re, čak i da su svi bi li u jed noj stran ci, či ni li su ta kvu ma nji nu, da ni je su mo gli uti ca ti ni na ka kvu od lu ku. Za to je po da tak da su u 39 ju go slo ven skih vla da u pe ri o du iz me đu dva


24


ra ta, u ko ji ma je bi lo 819 mi ni star skih man da ta, tek njih pe to ri ca bi li mi ni stri iz Cr ne Go re u tra ja nju ko je je ukup no bi lo ma nje od tra ja nja pro sječ nog man da ta ne ke vla de, do volj no ilu stra ti van.

U pe ri o du 1918–1920 stra nač ku po la ri za ci ju po ti snuo je u dru gi plan su kob pri sta li ca i pro tiv ni ka bez u slov nog uje di nje-nja Cr ne Go re i Sr bi je. Pro sta po la ri za ci ja „za” i” pro tiv” iza zva će ras ko le ko ji su išli do po ro di ce, pro du bi ti gra ni ce so ci jal ne bi je de, eko nom ske stag na ci je, pro ši ri ti okvi re po li tič kog i na ci o nal nog ro man ti zma na ko ji će se na sla nja ti tra di ci o na lan re fl eks ola kog shva ta nja pro ble ma, ni hi li zam pro šlog i glo ri fi ka ci ja bu du ćeg. Do la zi do na glih pro mje na u svi je sti lju di. Do ju če ra šnje dr žav ne gra ni ce, ko je su se mo gle vi dje ti sa Lov će na, po mje re ne su za obič-nog čo vje ka u te ško pojm lji vo pro stran stvo ne ko li ko de se ti na pu-ta ve će od Cr ne Go re. Ta či nje ni ca je vi zi o na ri ma i op ti mi sti ma pod sti ca la ilu zi ju o ne slu će nim mo guć no sti ma no ve dr ža ve, u ko-joj Cr nu Go ru oče ku je bla go sta nje pri mjere no nje nim „za slu ga ma „i „sla vi” i br zo rje ša va nje svih nje nih ži vot nih pi ta nja. Skep ti ci su pak upo zo ra va li da je u ve ćoj dr ža vi „ma nji po da nik”, te da je „u ma loj ku ći svi je ma to plo, a u ve li koj sa mo oni je ma oko og nja”.

For mal nu vlast u Cr noj Go ri od mah po uje di nje nju je imao Iz vr šni na rod ni od bor od pet čla no va, kao uprav ni or gan Pod go-rič ke skup šti ne, ko ji bi upra vljao Cr nom Go rom dok se uje di nje-nje ne „sank ci o ni še”. U apri lu 1919. go di ne Iz vr šni na rod ni od bor je ras for mi ran, a sva vlast je pre da ta u ru ke I va nu Pa vi će vi ću, po-vje re ni ku kra ljev ske vla de ko ji je tim po vo dom iz ja vio: „Pro gla-šu jem, da je na ovaj na čin izvše no pot pu no uje di nje nje Cr ne Go re sa Kra lje vi nom Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca”. Po sta vlja njem po vje re-ni ka sa van red nim ovla šće nji ma, ju go slo ven ska vla da je pri zna la po sto ja nje po seb nih pri li ka u Cr noj Go ri, iza zva nih ustan kom de cem bra 1918. Umje sto oče ki va nog kič me nog stu ba no ve dr ža-ve i sto že ra nje nog je din stva, Cr na Go ra je bi la je di ni ju go slo-ven ski dio u ko jem je or ga ni zo van oru ža ni usta nak pro tiv na či na na ko ji je pro ve de no uje di nje nje. Bru tal ni te ror pro vo đen pro tiv pro tiv ni ka anek si je, nji ho vih po ro di ca i ja ta ka bi la je sa mo jed-na stra na ta da šnjeg re ži ma. Ne ka žnje ni su osta ja li i zlo či ni ka kvi

25

su bi li in ter ni ra nje či ta vih po ro di ca, za bra ne pro da je na mir ni ca se lja ci ma iz se la u ko ji ma ima od met ni ka, za bra na iz go na sto ke, pa lje nja ku ća, hap še nja že na i dje ce. Ubi ja nje i spa lji va nje po ro di-ce od met ni ka Pe tra Zvi ce ra u apri lu 1923. go di ne, li kvi da ci ja 11 od met ni ka kod Nik ši ća de cem bra 1923. go di ne, ubi stvo u za tvo-ru ko man di ra cr no gor ske voj ske Šće pa na Mi ju ško vi ća i nje go vog si nov ca Ste va na fe bru a ra 1924. go di ne, te li kvi da ci ja 13 i pre da ja 10 od met ni ka mar ta 1924. go di ne, bi la su za vr šna do ga đa nja u ak ci ji li kvi da ci je od met ni ka, s ob zi rom na to da ih je po sli je tog da tu ma u šu ma ma osta lo tek 10–15.

Cr na Go ra je po sli je 1918. go di ne bi la „pra zan” pr o stor za po li tič ke stran ke, kao ze mlja bez du že par la men tar ne tra di ci je i ze mlja u ko joj ni je su ob no vlje ne po li tič ke or ga ni za ci je iz vre me-na sa mo stal ne cr no gor ske dr ža ve. Ot por stra nač koj po la ri za ci-ji du go su pru ža li uje di ni te lji oku plje ni oko ne for mal nog li de ra Mar ka Da ko vi ća1, mo ti vi sa ni po tre bom da tre ba dr ža ti je din-

1 Marko Daković (Grahovo, 20. 2. 1880 – Grčka, april, 1941) – ad-vokat i političar. Osnovnu školu završio je u rodnom mjestu, gimnazi-ju i Pravni fakultet u Beogradu. Osnivač Kluba crnogorske univerzitet-ske omladine u Beogradu, čiji je bio i prvi predśednik. Istakao se kao protivnik režima knjaza Nikole i borac za ujedinjenje Crne Gore i Srbi-je. Potpisnik Riječi studentske omladine iz marta 1906. godine. Održa-vao je veze s Crnom rukom i drugim polutajnim organizacijama u Sr-biji. U Bombaškoj aferi bio je osuđen na smrt. U skladu sa tajnim spo-razumom između srpske vlade i crnogorske univerzitetske omladine u vrijeme aneksione krize, Daković odlazi u Švajcarsku. Poslije opšte amnestije političkih osuđenika 1913. godine vratio se u Crnu Goru. U vrijeme okupacije Crne Gore u Prvom svjetskom ratu, bio je interni-ran u logor Karlštajn, gdje je ostao do kapitulacije centralnih sila. Iako je bio izabran za poslanika, nije učestvovao u radu Podgoričke skupšti-ne 1918. jer je bio zadržan od srpskih vlasti na putu za Crnu Goru zbog bojazni da bi se mogao usprotiviti načinu ujedinjenja. Izabran za čla-na Izvršnog narodnog odbora. Pripadao najborbenijem bjelaškom kri-lu tokom Božićne pobune. Slovio kao neformalni vođa Mlade Crne Go-re, odnosno ujediniteljskog pokreta. Januara 1919. godine izabran je za poslanika u Privremenom narodnom predstavništvu. Razočaran od-


26


stven uje di ni telj ski front, sve dok se ne obez bi je di uje di nje nje u for mi pro kla mo va noj na Pod go rič koj skup šti ni. Po li tič ko je zgro ove gru pa ci je je iden ti fi ko va no još od 1905. go di ne ka da se ja vi la kao sna žna opo zi ci ja ap so lu ti zmu kra lja Ni ko le. Či ni li su je ne-ka da šnji „omla din ci” ko ji će se tek po sli je 1918. go di ne, u no vim uslo vi ma, iz ra zi ti kao po li tič ke lič no sti. Pri ka zi va će se i kao ge ne-ra cij ska, ane sa mo po li tič ka al ter na ti va” sta roj” vla sti i za la ga ti se pro tiv „sva ke ple men ske, isto rij ske, vjer ske i po kra jin ske raz li ke”, sa is tak nu tim na če lom „Je dan na rod, jed na dr ža va”, te su bi li naj-bli ži ide o lo gi ji in te gral nog ju go slo ven stva.

Cr noj Go ri je od lu kom vla de u Be o gra du pri pa lo 12 man da-ta u Pri vre me no na rod no pred stav ni štvo (PNP), ju go slo ven sko-pred stav nič ko ti je lo sa sta vlje no po de le gat skom prin ci pu, ko je se pr vi put sa sta lo u Be o gra du 1. mar ta 1919. go di ne. Za raz li ku od dru gih kra je va KSHS, de le ga ti u Cr noj Go ri ni je su bi ra ni po stra-nač koj pri pad no sti, već je iz bor iz vr ši la Ve li ka na rod na (Pod go-rič ka) skup šti na, ko ja se na za htjev vla de iz Be o gra da sa sta la 27. ja nu ra 1919. go di ne i iza bra la po sla ni ke u PNP. U PNP cr no gor-ska de le ga ci ja je pred sta vlja la ho mo ge nu po li tič ku gru pu, bli sku ide o lo gi ji in te gral nog ju go slo ven stva, iako je naj ve ći broj njih po-li tič ki sa zri je vao na ide ji „uje di nje nja srp stva”. Umje sto oče ki va-nog tri jum fal nog do če ka cr no gor ske po sla nič ke gru pe u Be o gra-du, na i šli su na „hla dan pri jem”, po seb no kod re gen ta Alek san-dra i ra di ka la. Mno gi su raz lo ge za to na la zi li u bli sko sti Mar ka Da ko vi ća i nje go vih isto mi šlje ni ka „Cr noj ru ci”, taj noj ofi cir skoj te ro ri stič koj or ga ni za cji ko ja je 1903. go di ne do ve la Ka ra đor đe-vi će na vlast u Sr bi ji, ne sna la že njem u kri tič nim da ni ma po sli je Pod go rič ke skup šti ne i u „tvr dom” Da ko vi će vom sta vu u PNP.

nosom centralnih vlasti prema Crnoj Gori, povukao se iz politike ok-tobra 1920. godine, nastavivši da se bavi advokaturom u Podgorici. Kao advokat branio opozicionare i komuniste. Odbijao brojne ponude da se politički angažuje, sve do marta 1941. godine, kada prihvata resor ministarstva bez portfelja u vladi Dušana Simovića. Poginuo u aprilu 1941. godine prilikom prinudnog ateriranja aviona u Grčkoj.

27

Raz o ča ran raz vo jem po li tič kih pri li ka, Mar ko Da ko vić se po vu-kao iz po li ti ke, či me je bio otvo ren pro ces stra nač kih po la ri za ci ja2.

U pe ri o du do za vo đe nja dik tat u re 1929. go di ne u ju go slo ven-skoj dr ža vi odr ža na su če ti ri par la men tar na iz bo ra (1920, 1923, 1925, 1927). Iz bo ri su odr ža va ni isto vre me no na či ta vom ju go slo-ven skom cen tra li zo va nom pro sto ru, pa i Cr noj Go ri kao nje go vom in te gral nom di je lu. Cr na Go ra je u gra ni ca ma pri je bal kan skih ra-to va (ce tinj ski, nik šić ki, bar ski, ko la šin ski, an dri je vič ki i pod go rič-ki okrug) či ni la je da ni zbor ni okrug, (od ukup no 56 iz bor nih okru-ga) u ko jem se bi ra lo 10 (1920), od no sno 8 po sla ni ka. Ad mi ni stra-tiv no svo đe nje Cr ne Go re u „sta re gra ni ce” i je dan iz bor ni okrug za u sta vi će pro ces po li tič ke in te gra ci je ne ka da šnjeg cr no gor skog dr žav nog pro sto ra. Bi rač ko pra vo ima li su mu škar ci sa na vr še nom 21 go di nom. Ka rak te ri sti ka svih iz bo ra je ste di rekt no upli ta nje or-ga na vla sti u ubje đi va nje bi ra ča. U tom smi slu pred nost stra na ka na vla sti (u cr no gor skom slu ča ju su to mo gli bi ti sa mo ra di ka li i de mo kra ti) bi la je ogrom na, jer su ras po dje lji va le či nov nič ka mje-sta, uči te lje, pro fe so re, di rek to re, pre mje šta li i ot pu šta li ne po dob ne, ucje nji va li pen zi o ne re, da va li dr žav nu po moć, obez bje đi va li pen-zi je. Op šta ka rak te ri sti ka par la men ta ri zma u iz bor nom okru gu Cr na Go ra u pe ri o du do še sto ja nu ar ske dik ta tu re je či nje ni ca da stran ke na vla sti (ra di ka li i de mo kra ti u ko a li ci ji; ra di ka li ili de mo-kra ti po je di nač no) ni ka da ni je su uspje le za do bi ti ve ći nu3.

Po sli je 1918. go di ne u po li tič kom ži vo tu Cr ne Go re bi le su pri-sut ne dvi je ge ne ra ci je po li ti ča ra. Ta ko zva ni „sta ri” po li ti ča ri pri-pa da li su kru gu afi r mi sa nih po li ti ča ra iz vre me na sa mo stal ne cr no gor ske dr ža ve i oni su po li tič ki sa zri je va li unu tar cr no gor ske dr žav ne ad mi ni stra ci je, po zna va li su pro ble me Cr ne Go re i no si li nje no isto rij sko i po li tič ko pam će nje. „Mla đa” ge ne ra ci ja po li ti ča ra sa zri je va la je u cen tri ma iz van Cr ne Go re, če sto ve za na za raz li či te

2 Vidi više: Andrijašević Živko, Rastoder Šerbo, Istorija Crne Go-re od najstarijih vremena do 2006, Podgorica 2009. (izdanje na ruskom jeziku), 183–217.

3 Ibid.


28


sr bi jan ske taj ne or ga ni za ci je bi la je sklo na ra di kal nim za hva ti ma, re vo lu ci o nar noj pro mje ni, oda na kraj njem ci lju (uje di nje nju srp-stva) i to me bi la sprem na da pod re di sva sred stva. Po čet ni en tu zi-ja zam ove ge ne ra ci je je vre me nom spla šnja vao u re zig na ci ju, ne za-do volj stvo pa i raz o ča re nje ko je je naj o či gled ni je de mon stri rao ne-for mal ni vo đa ove ge ne ra ci je, Mar ko Da ko vić, ko ji je 1920. go di ne i na pu stio po li ti ku. Dok je sta ri ja po li tič ka ge ne ra ci ja bi la oku plje na u Cr no gor skoj stran ci, „mla đa” je bi la dis per zi ra na u stran ka ma či je je po li tič ko sje di šte bi lo iz van Cr ne Go re, u Be o gra du (ra di ka li, de mo kra ti, ze mljo rad ni ci, ko mu ni sti). Ov dje se ni je ra di lo o ge ne-ra cij skom su ko bu, ni ti su go di ne od re đi va le na ve de nu po dje lu, već se ra di lo o su ko bu po li tič kog is ku stva aku mu li ra nog u po li tič ki za-tvo re nom cr no gor skom dru štvu i po ku ša ja na pla te „po li tič kih za-slu ga” po li tič ke ge ne ra ci je ko ja je ru še ći za tvo re ni cr no gor ski po li-tič ki si stem ru ši la i dr ža vu ko ja je bi la nje gov okvir i ga rant.

Dr Se ku la Dr lje vić4 je pri pa dao ge ne ra ci ji „sta rih”po li ti ča ra, iako je u po li ti ku ušao re la tiv no mlad (ro đen 1884), jer je u sa mo-

4 Sekula Drljević (Ravni, Morača, 25. 8. 1884 – Judenburg, Austrija, 1945) – pravnik, političar, publicista. Osnovnu školu završio u Morači, gimnaziju u Sremskim Karlovcima, pravni fakultet u Zagrebu, gdje je i doktorirao. Po povratku u Crnu Goru postavljen je za sekretara Mini-starstva fi nansija. Od 1909. bio ministar pravde i zastupnik ministar-stva prosvjete i crkvenih djela u crnogorskoj vladi, a 1912–1913. mini-star fi nansija i građevina. Prvi put za poslanika biran 1913. godine. U vrijeme Balkanskih i Prvog svjetskog rata zalagao se za ujedinjenje Cr-ne Gore i Srbije. Po povratku iz zarobljeničkog logora Karlštajn, gdje je bio interniran 1917–1918, jugoslovenska vlada ga postavila za načelni-ka ministarstva pravde, jer se deklarisao kao radikal i pobornik ujedi-njenja. Protiveći se centralizmu, ubrzo je napustio službu (aprila 1919) i otvorio advokatsku kancelariju u Zemunu. Poznat kao odličan prav-nik i izvanredan govornik, istakao se i kao branilac brigadira Radomi-ra Vešovića na montiranom sudskom procesu 1921. godine. Zalagao se za federalizam i tvrdio da je jugoslovenstvo državna, a ne nacional-na misao. Na izborima 1920. godine bio onemogućen da sa svojim pri-stalicama istakne poslaničku listu. Od osnivanja Crnogorske (federali-stičke) stranke 1922. godine bio je njen najuticajniji član, iako formal-

29

stal noj cr no gor skoj dr ža vi već bio ofor mio po li tič ku bi o gra fi ju u ko ju se upi si va la funk ci ja po sla ni ka (pr vi put bi ran na iz bo ri ma

no nije imao najviše funkcije u stranci. U jugoslovenskoj državi prvi put biran za poslanika 1925. godine i u Skupštini se istakao kao protiv-nik centralizma i zagovornik prava Crne Gore. Približava se Stjepanu Radiću i HSS, odnosno Seljačko-demokratskoj koaliciji, na čijoj listi je izabran za poslanika 1927. godine, čiji je formalni član bila i Crnogor-ska stranka. Poslije Radićeve smrti postao je blizak s njegovim nasljed-nikom, Mačekom, i poznat kao politički oponent svih režima u Kra-ljevini Jugoslaviji u kojoj je posljednji put za poslanika biran na izbori-ma 1938. godine, na listi Udružene opozicije. Po italijanskoj okupaci-ji Crne Gore, aprila 1941. radio na obnovi crnogorske države pod zašti-tom fašističke Italije. Bio je jedan od glavnih govornika na Petrovdan-skom saboru 12. jula 1941. godine. U oktobru 1941. godine iz Crne Go-re ga protjerao Pircio Biroli, glavni predstavnik okupacione vlasti faši-stičke Italije u Crnoj Gori i konfi nirao u Sanremo. Uspio se vratiti u Ze-mun, a od proljeća 1944. godine se seli u Zagreb, glavno središte usta-ša Anta Pavelića, s kojim sve vrijeme rata održava bliske odnose. U ju-lu 1944. godine u Zagrebu formira Crnogorsko državno vijeće. U za-vršnici rata, prilikom povlačenja crnogorskih četnika prema Sloveni-ji, sa Pavlom Đurišićem sklopio sporazum (22. marta 1945. u Doboju), po kojem je Đurišić priznao Crnogorsko narodno vijeće, dok su četni-ci pod njegovom komandom priznati za Crnogorsku narodnu vojsku, sa Drljevićem, kao vrhovnim i Đurišićem, operativnim komandantom. Đurišić je, kršeći sporazum sa Drljevićem, pokrenuo vojsku prema Slo-veniji, koju su 8. aprila 1945. na Lijevča Polju porazili ustaše, a od za-robljenih četnika su formirane tri brigade Crnogorske narodne vojske koje su prebačene u rejon Karlovca, gdje su stavljene pod ustašku ko-mandu. Đurišić je s preostalim ljudstvom ponovo prihvatio sporazum sa Drljevićem, vratio se u Staru Gradišku, gdje su ga ustaše razoružale a kasnije i ubile u Jasenovcu. Četnici su, kao Crnogorska vojska, krenu-li prema Sloveniji, povlačeći se pred nadolazećim partizanskim jedini-cama. U Sloveniji su pobili većinu Drljevićevih saradnika, kao i Drlje-vića, u Judenburgu, u Austriji. Sekula Drljević se bavio i publicistikom. Svoje govore iz jugoslovenske skupštine objavio je u knjizi Centralizam ili federalizam (1926). Tokom rata napisao je i objavio knjigu Balkanski sukobi 1905–1941 (1944).


30


1913. go di ne) i mi ni stra. (Od 1909. bio mi ni star prav de i za stup-nik mi ni star stva pro svje te i cr kve nih dje la u cr no gor skoj vla di, a 1912–1913. mi ni star fi nan si ja i gra đe vi na). Uz to, vi so ka ti tu la dok to ra prav nih na u ka ga je či ni la di je lom po li tič ke eli te i naj o-bra zo va ni jim cr no gor skim po li ti ča rem, te su otu da na po ri uje-di ni te lja da ga pri do bi ju za svo je ide je i pri ka žu kao sljed be ni ka nji ho ve ide o lo gi je (ra di ka la) tra ja li sve do pr vih par la men tar nih iz bo ra u KSHS, no vem bra 1920. go di ne, ka da je po sta lo ja sno da je Dr lje vić ipak da le ko od po li tič kog, ide o lo škog kon cep ta uje di-ni te lja. Čak ga je po po vrat ku iz za ro blje nič kog lo go ra Karlš tajn, gdje je bio in ter ni ran 1917–1918, ju go slo ven ska vla da po sta vi la za na čel ni ka mi ni star stva prav de, jer se na vod no de kla ri sao kao ra-di kal i po bor nik uje di nje nja5. Pro ti ve ći se cen tra li zmu, ubr zo je na pu stio slu žbu (apri la 1919) i otvo rio advo kat sku kan ce la ri ju u Ze mu nu. Advo kat ska slu žba je u ovo vri je me omo gu ća va la ko li-ko-to li ko ne za vi snu po zi ci ju od dr ža ve i ne sme ta no ba vlje nje po-li ti kom, a oda bir Ze mu na za advo kat sku kan ce la ri ju je bio uslo-vljen za bra nom da to ura di ne gdje u Cr noj Go ri, ali mu je da vao pri li ku da bu de bli zu cen tra po li tič kog ži vo ta (Be o grad), ali ne i u nje mu.

U sva kom slu ča ju, već 1919. go di ne u po li tič kom ži vo tu Cr ne Go re se le gi ti mi sa la po li tič ka gru pa ci ja ko ja se for mal no stra-nač ki kon sti tu i sa la 1925. go di ne ka da je do ni jet Pro gram i Sta-tut. Ra di se o Cr no gor skoj stran ci ili Stran ci cr no gor skih fe de-ra li sta, ka ko su je ne zva nič no zva li. To je bi la je di na autoh to na po li tič ka or ga ni za ci ja u Cr noj Go ri, či ji po li tič ki cen tar ni je bio u Be o gra du. Te melj ni prin cip stra nač kog pr o gra ma je bi lo na če-lo rav no prav no sti ko je je bi lo sa že to u for mu la ci ji: pre ma dru-gim dr ža va ma svi jed no i za jed no, a u me đu sob nim od no si ma svi jed na ki i rav no prav ni. Pri to me se po la zi lo od rav no prav no sti Cr ne Go re, a osno va nje ne ne rav no prav no sti je po či va la u ne le-gal nim i ne le gi tim nim od lu ka ma Pod go rič ke skup šti ne i po gre-

5 Vidi: Dimo Vujović, Začeci crnogorskog federalističkog pokreta 1919–1922, Glasnik odeljenja društvenih nauka CANU 2/1977.

31

šnog za ključ ka da je na osno vu is po lje ne vo lje za uje di nje njem, Cr na Go ra sprem na za „pot či nje nost ma ko joj od ju go slo ven skih ze ma lja”.

Za htjev za fe de ral nim pre u re đe njem ze mlje je pred sta vljao otvo re no pro ti vlje nje cen tra li zmu i uni ta ri zmu. Pr va po li tič ka oku plja nja pri sta li ca stran ke ot po če la su 1919. go di ne. Po što im je pri jet nja ma i ucje na ma one mo gu ćen na stup na iz bo ri ma 1920. go di ne, na ko ji ma se ni je smje la po ja vi ti stran ka ko ja bi do vo di la u pi ta nje od lu ke Pod go rič ke skup šti ne i po lo žaj Cr ne Go re, cr-no gor ski fe de ra li sti su se pr vi put po ja vi li na iz bo ri ma tek 1923. go di ne. Dvi je go di ne ka sni je (4. ok to bra 1925) odr žan je kon gres iz va nič no ob ja vljen pro gram. Eli tu stran ke či ni li su po li tič ki afi r-mi sa ne lič no sti još iz vre me na sa mo stal ne cr no gor ske dr ža ve. Fe-de ra li sti su do ka zi va li da se Cr na Go ra eks plo a ti še i na vo di li da joj ni ka da ni je su do di je lje na sred stva do bi je na po osno vu rat ne šte te, da je pri li kom za mje ne nov ca per per bio pot ci je njen čak is pod ni voa austro u gar ske kru ne, da je od nos ubra nih pri ho da i ras ho da u Cr noj Go ri bio na nje nu šte tu i sl. U to me su bi li usa-mlje ni u Cr noj Go ri, u ko joj ni je su mo gli na ći sa ve zni ka me đu stran ka ma cen tra li stič ke ori jen ta ci je.

U pr voj fa zi dje lo va nja Cr no gor ska stran ka je bi la vi še „bri ga” dr žav nih or ga na (po li ci je) ne go po li tič kih pro tiv ni ka. Po seb no je to bi lo uoč lji vo u pe ri o du do 1923. go di ne, a na ro či to to kom kam-pa nje za iz bo re za Usta vo tvor nu skup šti nu 1920. go di ne. Iz bo ri 1920. go di ne su bi li na ro či to va žni za Cr nu Go ru i nje nu sud bi nu. Na i me, po zna to je da ni ti jed na ve li ka si la ni je pri zna la od lu ke ne le gi tim ne Pod go rič ke skup šti ne i da su sa cr no gor skom vla dom u eg zi lu di plo mat ske od no se odr ža va le sve ve li ke si le. Ju go slo ven-skom re ži mu i uje di ni te lji ma je po seb no bi lo sta lo da ove iz bo re is ko ri ste ka ko bi le gi ti mi sa li od lu ke Pod go rič ke skup šti ne i u tom smi slu ni je su bi ra na sred stva pro tiv onih ko ji su ove od lu ke do-vo di li u pi ta nje. Broj ni po li cij ski iz vo ri tog pe ri o da uka zu ju da je or ga ni zo va no pra će nje, de nun ci ra nje i sa bo ti ra nje po li tič kih ak tiv no sti po to njih pr va ka Cr no gor ske stran ke: dr Se ku le Dr lje-


32


vi ća, Mi ha i la Iva no vi ća6 i Mir ka Mi ju ško vi ća7. Cje lo kup nu ak ci ju

6 Mihailo Ivanović (Medun, 1874 – Herceg Novi, 1949) – sudija i političar. Završio gimnaziju u Beogradu. Poslije protjerivanja iz Beo-grada povodom ivandanjskog atentata 1899. studije prava nastavio i za-vršio u Zagrebu. Po povratku u Crnu Goru postavljen na mjesto sud-skog sekretara u Nikšiću, a potom postao član Velikog suda. Na pr-vim izborima u Crnoj Gori izabran za poslanika Donjokučke kapeta-nije. Ministar untrašnjih djela u kabinetima Marka Radulovića i An-drije Radovića. Bio potpisnik programa Narodne stranke, a u Bombaš-koj aferi osuđen na desetogodišnju robiju. Početkom 1912. godine po-bjegao prvo na tursku teritoriju, a potom u Beograd. Nakon amnesti-je vratio se u Crnu Goru, odbivši prethodno saradnju sa grupom Da-ković-Božović. Poslije Balkanskih ratova bio je narodni poslanik i su-dija Velikog suda. Penzionisan poslije ujedinjenja 1918. godine. Bio po-slanik u Privremenom narodnom predstavništvu. Istaknuti član Cr-nogorske stranke i član njenog Glavnog odbora. Nosilac poslaničke li-ste na izborima 1923, 1925 i 1927. i na svim tim izborima biran za na-rodnog poslanika. Kao agilni i dosljedni opozicionar bio zapažen po svojim govorima u jugoslovenskoj Skupštini u kojima je iznosio stavo-ve stranke o političkim i ekonomskim prilikama u Crnoj Gori. Tokom Drugog svjetskog rata aktivno učestvovao u pokušaju restauracije Cr-ne Gore pod italijanskom fašističkom okupacijom. Bio predsjednik Pe-trovdanskog sabora 12. jula 1941. godine. Nakon Drugog svjetskog ra-ta osuđivan zbog saradnje sa okupatorom.

7 Mijušković Mirko (Povija, Pješivci 29. 8. 1875 – Beograd 28. 1. 1948), prosvjetni, kulturni i naučni radnik, političar, predśednik Cr-nogorske (federalističke) stranke. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Nikšiću i Kragujevcu. Završio istorijsko-geografske nauke na Filozof-skom fakultetu u Beogradu. Poslije ivandanjskog atentata 1899. protje-ran iz Beograda u Bugarsku. Po dolasku u Crnu Goru 26. 8. 1899. po-stavljen za nastavnika Cetinjske gimnazije, gdje je radio do 1. 10. 1905. kada je postavljen za glavnog sekretara Državnog savjeta. Od 1907. po-novo radi u Cetinjskoj gimnaziji kao direktor, do aprila 1913. kada je postao ministar prosvjete i crkvenih poslova. U aprilu 1914. podnio ostavku, obavljao dužnost oblasnog upravitelja u Nikšiću, kasnije pre-mješten u Bar, a u martu 1915. imenovan za člana Državnog savjeta s obavezom da i dalje vrši dužnost oblasnog upravitelja u Baru. Od av-

33

je di rekt no ko or di ni rao ta da šnji ju go slo ven ski mi ni star unu tra-šnjih po slo va u do go vo ru sa pre dś ed ni kom vla de. One mo gu ća-va li su im i ras tu ra li zbo ro ve, or ga ni zo va li sud ske pro ce se i iz la-ga li ra znim ob li ci ma ši ka ni ra nja8. U kom pro mi ta ci ji pr va ka ove stran ke išlo se do tle da su u stra noj štam pi bi li ob ja vlji va ni tek-sto vi o na vod nom ubi stvu dr Se ku le Dr lje vi ća, ka ko bi se po tom po ka za lo da te in for ma ci je ni je su tač ne i ka ko na vod no gla si ne o te ro ru ši re pr va ci Cr no gor ske stran ke9.

gusta 1915. ministar fi nansija i građevina u vladi Janka Vukotića. Po-slije kapitualacije Crne Gore interniran u Boldogasonj, kasnije premje-šten u Karlštajn, a odatle u Petrinju, u Hrvatskoj. Pri kraju rata konfi ni-ran u Ulcinj, gdje je dočekao oslobođenje. Bio je penzionisan 1922. go-dine, a reaktiviran 1925. i postavljen prvo za direktora gimnazije u Vrš-cu, a potom za direktora Cetinjske gimnazije (od avgusta 1925. do jula 1926), da bi ubrzo bio po drugi put penzionisan. U međuratnom perio-du pripadao Crnogorskoj stranci.

Bio je upravnik Cetinjskog pozorišta, član redakcije Književnog li-sta. Od 1903. do 1913. bio je član Prosvjetnog savjeta. Obavljao je duž-nost upravnika Knjaževske Crnogorske Državne biblioteke i Muzeja na Cetinju (1903–1907). Radio je na pripremi Ustava knjaževine Crne Go-re 1905. i niza drugih zakonskih akata. Posebno su značajni njegovi ra-dovi iz ekonomske istorije, objavljeni u Bankarstvu, u kojima je dokazi-vao da Crna Gora nije ekonomski pasivna oblast.

8 Navodimo samo neke od brojnih izvora: AJ, 69–182–293/1, Šef kabineta ministra unutrašnjih poslova-ministru vera, 3. XI 1920, AJ, 14–7–23, Šifra iz Nikšića, Načelnik okruga Janković – ministru unu-trašnjih dela 10. XI 1920, Isto, Šifra iz Cetinja, Načelnik okruga Vukče-vić – ministru unutrašnjih dela 10. XI. 1920, Isto, Odeljenje javne bez-bednosti zemaljske vlade u Sarajevu – ministru unutrašnjih dela 23. X. 1920, Arhiv istorijskog instituta Podgorica, AIIP, B–22 (20), BR. 5865, Načelnik Vukčević – načelniku sreza Čevo (str. pov.), AJ, 14–7–23, Na-čelnik okruga Bošković – ministru unutrašnjih dela, šifra iz Podgorice, pov. br. 926 (nedat.). Isto, Šifra iz Cetinja, Načelnik okruga Vukčević-min. un. dela 3. XII 1920… Isto, V. Životić – Krstiću, šefu kabineta mi-nistra unutrašnjih dela 20. XII. 1920.

9 AJ, 14–7–23, V. Životić-Krstiću, šefu kabineta ministra unutraš-njih dela dostavlja tekst objavljen u Dejli telegrafu o navodnom ubi-


34


Već smo na ve li da su par la men tar ni iz bo ri 1920. go di ne za Cr nu Go ru bi li od po seb nog zna ča ja. Spro vo đe ni su u uslo vi ma ne sre đe nog po li tič ko gi prav nog sta nja, uzro ko va nog ja zom stvo-re nim oru ža nim su ko bom pri sta li ca i pro tiv ni ka bez u slov nog uje di nje nja u uslo vi ma eko nom skog si ro ma štva, ne do stat ka du že par la men tar ne tra di ci je i po li tič ke to le ran ci je. Pret hod no odr ža-ni op štin ski iz bo ri u mar tu, av gu stu i sep tem bru 1920. go di ne, po ka za li su ne do zvo lje nu im pro vi za ci ju po ko joj po li ci ja „do zi ra” na rod nu vo lju po po li tič kom uku su eli ta na vla sti10.

Na par la men tar nim iz bo ri ma 1920. go di ne u Cr noj Go ri je bi lo is tak nu to se dam po li tič kih li sta11. Osma na ja vlji va na po-li tič ka li sta zbog po li tič kog te ro ra ni je uspje la da is tak ne svo ju kan di da tu ru. Ovu li stu su po li cij ski kru go vi na ja vlji va li kao li-stu re pu bli ka na ca-fe de ra li sta na če lu sa Ga vrom Vu ko vi ćem i dr Se ku lom Dr lje vi ćem. Po što je po li ci ja pro ci je ni la da bi is ti ca nje jed ne „se pa ra ti stič ke li ste „bi lo kraj nje ne po volj no po dr ža vu, od lu či la je da ta ko ne što one mo gu ći u star tu. Pra će no je kre ta-nje dr Se ku le Dr lje vi ća, pa je čak o to me oba vje šta van ta da šnji mi ni star po li ci je Mi lo rad Dra ško vić. Ta ko mu je kra jem ok to bra 1920. ši fro va nim te le gra mom iz Sa ra je va ja vlje no da je tu da, na pu tu za Cr nu Go ru, pro pu to vao dr Se ku la Dr lje vić „da ta mo u dru štvu biv ših cr no gor skih mi ni sta ra g. Mi ha i la Iva no vi ća, Sa va Vu le ti ća i Mir ka Mi ju ško vi ća osnu je jed nu po li tič ku par ti ju pro tiv de mo kra tai ra di ka la, ko ja bi za stu pa la pre ko svo jih pred stav ni ka u Kon sti tu an ti, gle di šta da Cr na Go ra uđe u na šu kra lje vi nu, ne kao in kor po ri ra na Sr bi ja, već kao za seb na oblast, npr. Hr vat ska” Ta kvo za la ga nje po mi šlje nju po li ci je bi mo glo „za hva ti ti ma se u

stvu dr Sekule Drljevića 20. XII 1920, Isto, Šef kabineta ministra unu-trašnjih poslova-kabinetu predsjednika vlade, 3. XII 1920. Isto, Šifra iz Podgorice, Načelnik okruga Bošković-min. unu. dela 2. XII. 1920

10 O tome vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar, 2000, 433–442

11 Vidi više: Ibid, 442–467.

35

Cr noj Go ri”, ta ko da je Dra ško vić na re dio okru žnim na čel ni ci ma da „pra te po li tič ki rad”.

Dr lje vi ća, Iva no vi ća, Vu le ti ća i Mi ju ško vi ća i da ga po seb no oba vje šta va ju o to me „da li im pri la ze vi đe ni ji i uti caj ni ji lju di”, te uko li ko po me nu ta gru pa štam pa ne ki pro glas da mu ga od mah do sta ve12. Po li ci ja je oba vi je sti la mi ni stra Dra ško vi ća o do la sku Dr lje vi ća, Iva no vi ća i Mi ju ško vi ća na Ce ti nje i nji ho vom od la sku za Pod go ri cu 25. ok to bra 1920. go di ne, te o to me da u Ko la ši-nu „Dr lje vić i nje go vi agen ti ži vo ra de”, po seb no pu kov nik Mi loš Me de ni ca i ar hi man drit Mi ron Me de ni ca13 a na šta je mi ni star Dra ško vić re a go vao ta ko što je od mi ni stra vje ra tra žio da se ar-hi man drit Mi ron od mah uklo ni iz Cr ne Go re. I za i sta, Mi ron je hit no po zvan u Be o grad i na sa slu ša nju u ka bi ne tu mi ni stra je ne gi rao na vo de da je po ma gao Dr lje vi ća14. Slič no je po stu pi lo i mi ni star stvo voj ske i mor na ri ce, iz da ju ći na red bu ko man dan tu Zet ske di vi zij ske obla sti da uko li ko ima do ka za op tu ži pu kov ni-ka Me de ni cu. Po li ci ja je pra ti la sva ki ko rak dr Se ku le Dr lje vi ća i nje go vih isto mi šlje ni ka, sla la im pro vo ka to re a oso be ko je bi sa njim stu pi le u kon takt po zi va la na sa slu ša nje15. Od stra ne po li ci je

12 AJ, 14–7–23, Šifra iz Sarajeva, ministru Draškoviću, Isto, Šifra pov. br. 268. Ministar-Načelnicima okruga Cetinje, Podgorica, Nikšić, Bar, Kolašin, Andrijevica 25. X. 1920. U izvještaju se takođe navodi i sljedeće: Nalazim da je neophodno potrebno, da što pre odu u Crnu Go-ru radi agitacije protiv ovog pokreta neki od gospode ministara. Slobo-dan sam napomenuti, da bi od demokrata najviše uspjeha imao mini-star g. Pribićević, jer u Crnoj Gori vlada uvjerenje da je on najviše branio prava naroda preko svog lista za vreme bivšeg kralja Nikole.

13 O tome vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar, 2000, 465–466.

14 AJ, 69–182–293/1, Šef kabineta min. un. dela-ministru vera 3. XI 1920, Isto, Načelnik min. vera –kabinetu min. unutr. dela 5. XI. 1920, AJ, 14–7–23, Zapisnik izjave arhimandrita Mirona Medenice od 15. XI. 1920.

15 AJ, 14–7–23, Šifra sa Cetinja, načelnik okruga Bošković – min. unutr. dela 2. X. 1920.


36


pret hod no odo bren po li tič ki skup dr Se ku le Dr lje vi ća na ko la šin-skoj pi ja ci ras tu ri li su pro vo ka to ri, od stra ne po li ci je kva li fi ko va-ni kao ne is to mi šlje ni ci16. Mi ni stru unu tra šnjih dje la je ja vlja no sa te re na da su Se ku la Dr lje vić i Mir ko Mi ju ško vić, „pri vid no pri šli ra di ka li ma” ali da ih ovi „ne tr pe”, po tom o sa stan ci ma Dr lje vi ća sa Iva no vi ćem, Mi ju ško vi ćem i Vu le ti ćem kao i od lu ci da no si-lac li ste bu de Ga vro Vu ko vić. Štam pa ri ja u Ko to ru je „od bi la” da štam pa pro glas cr no gor skim fe de ra li sti ma, te je po li ci ja ras po la-ga la in for ma ci jom da su oni to ipak ura di li „u Du brov ni ku ili u ne kom dru gom mje stu iz van Cr ne Go re”. Po li ci ja je bi la sprem na da iz da na re đe nje da se za pli je ni sva ki pro glas cr no gor skih fe de-ra li sta. Na kra ju je, ne u spjev ši da sa sta vi li stu i iz dr ži tor tu ru, Dr-lje vić na pu stio Cr nu Go ru i ta ko se de si lo da Cr no gor ska stran ka ni je uspje la is ta ći li stu na ovim iz bo ri ma17.

O raz lo zi ma ne u spje ha is ti ca nja li ste cr no gor skih fe de ra-li sta okru žni na čel ni ci su na osno vu zbir nih iz vje šta ja sa sta vi li in for ma ci ju za ka bi net mi ni stra unu tra šnjih de la. U in for ma ci ji je na gla še no da „sam po kret g. Se ku le Dr lje vi ća ni je sim pa tič no pri mljen u na ro du, sem kod ne ko li ko lič nih pri ja te lja i oda nih lju-di biv šeg kra lja Ni ko le”a kao ilu stra ci ja to ga naj će šće je na vo đen do ga đaj o ras tu ra nju zbo ra u Ko la ši nu, Dr lje vi će vom rod nom kra ju18. Či nje ni ca da je ova kva in for ma ci ja bi la na sto lu mi ni stra unu tra šnjih po slo va i pre dś ed ni ka vla de mo ti vi sa na je in te re so-va njem ino stra nih kru go va za re zul ta te ovih iz bo ra. Tu su, pri je sve ga, bi li Bri tan ci, ko ji ni je su bi li volj ni da pri zna ju od lu ke Pod-

16 Isto, načelnik okruga Bošković – min. unutr. dela, šifra iz Kolaši-na 9. XI. 1920, Zbor je bio zakazan 8. novembra 1920. Kada je Drljević počeo da govori, masa je „vikala i drmala” i nije mu dozvolila da govo-ri, dobacujući mu „izdajniče, lopove, nesrbine”. Načelnik je naredio da se zbor raspusti kada je procijenio da može doći do „rđavih posljedica” usled navodne opasnosti od sukoba između dvije grupe.

17 Vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar, 2000, 466–467

18 AJ, 14–7–23, Šef kabineta min. un. dela-Kabinetu predsjednika vlade, 3. XII 1920.

37

go rič ke skup šti ne, dok im se ne pri ba vi ka kav-ta kav le gi ti mi tet. Iz ovih raz lo ga bri tan ska vla da je po sla la po sma tra če na ove iz bo-re, Ro lan da Brysa i ma jo ra L. E. Ot tley. Po što je nji hov iz vje štaj gla sio „da su iz bo ri po šte no iz vr še ni”, bri tan ska vla da je od mah po vu kla pri zna nje cr no gor skog kon zu la. To su ubr zo ura di le i osta le ve li ke si le, iz u zev Ita li je, po vla če njem svo jih di plo mat skih pred stav ni ka sa dvo ra cr no gor ske vla de u eg zi lu. Uza lud su bi li pro te sti vla de u eg zi lu i pro tiv ni ka bez u slov nog uje di nje nja, re-zul ta ti iz bo ra iz no vem bra 1920. go di ne su po slu ži li ve li kim si la-ma da se iz vu ku iz za mr še nog „cr no gor skog pi ta nja”, bez ob zi ra što se na ovim iz bo ri ma pi ta nje uje di nje nja Cr ne Go re i Sr bi je ni je uop šte po sta vlja lo a je di noj po li tič koj gru pa ci ji ko ja je mo gla da ak tu e li zu je ovo pi ta nje je bi lo one mo gu će no is ti ca nje li ste. A i re zul ta ti ta kvih iz bo ra bi li su vi še ne go pro ble ma tič ni. U iz bor-nom okru gu Cr na Go ra bi lo je upi sa no 43.370 bi ra ča a gla sa lo je 28.612 ili 65,97%. Cr na Go ra je po sli je Slo ve ni je (26%) ima la naj-ma nji broj bi ra ča na 100 sta nov ni ka (26,96%). Naj vi še gla so va na ovim iz bo ri ma je do bi la19:

Ko mu ni stič ka li sta 10.869 (37,99%) ili 4 po sla nič ka man da taRe pu bli kan ska 4.613 (6,12%) ili 2 De mo krat ska li sta I 2.405 (8,41%) ili 1 De mo krat ska li sta II 4.062(14,2%) ili 1 De mo krat ska li sta III (A. Ra do vić) 1.488 (5,2%) ili 1 po sla nikRa di kal na li sta 3.837 (13,41%) ili 1 po sla nikNeo pre di je lje na li sta 1.338 (4,68%) bez po sla ni ka. Re zul ta ti iz bo ra u iz bor nom okru gu Cr na Go ra su bi li iz-

ne na đu ju ći za sve. Uspjeh ko mu ni sta ob ja šnja van je či nje ni com da su za njih gla sa li pri sta li ce cr no gor skih fe de ra li sta, dok su-u je di ni te lji (ra di ka li i de mo kra te)do ži vje li ve li ki ne u spjeh. Ako se to me do da či nje ni ca da su an ti mo nar hi sti (ko mu ni sti i re pu-bli kan ci) od 10 po sla nič kih man da ta u iz bor nom okru gu Cr na Go ra osvo ji li šest, vlast je ite ka ko ima la raz lo ga za za bri nu tost.

19 Vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar 2000, 471.


38


Okru žni na čel nik Bo ško vić je iz Pod go ri ce u iz vje šta ju mi ni stru unu tra šnjih dje la na veo i slje de će: „Sreć na okol nost bi la je u to me što se ni je po ja vi la Dr lje vi će va li sta, ova mo po zna tog kao pri sta li ca biv šeg kra lja, ko ja bi si gur no do bi la bar pet po sla ni ka”20. Ono što se za pa ža već na po čet ku je či nje ni ca da su po li ci ja i vlast dr Se-ku lu Dr lje vi ća po li tič ki in sti tu ci o na li zo va li, ja sno na gla ša va ju ći nje gov po li tič ki per so na li tet, iz di žu ći ga iz nad stra nač kog. Ta kav imidž će Se ku lu Dr lje vi ća pra ti ti to kom či ta vog po li tič kog ži vo ta Kra lje vi ne Ju go sla vi je.

Ne u spjeh is ti ca nja li ste na par la men tar nim iz bo ri ma no vem-bra 1920. go di ne ni je obes hra brio Se ku lu Dr lje vi ća i nje go ve isto-mi šlje ni ke. No va šan sa se po ja vi la re la tiv no br zo. Kri ze ko a li ci ja i vla da su uslo vlja va le re la tiv no če sto odr ža va nje par la men tar nih iz bo ra u Kra lje vi ni Ju go sla vi ji. Ta ko se kra jem 1922. go di ne na pi ta nji ma Vi dov dan skog usta va i od no sa pre ma hr vat skom blo ku ras pa la ta da šnja vla da ju ća ko a li ci ja (de mo kra ti, ra di ka li, JMO), te je uka zom kra lja Alek san dra od 21. de cem bra 1922. go di ne for-mi ra na ho mo ge na ra di kal ska vla da sa za dat kom da spro ve de no-ve iz bo re. Iz bo ri su za ka za ni za 18. mart 1923. go di ne21. Iz bo ri su pro ve de ni po no vom iz bor nom za ko nu ko ji je fa vo ri zo vao ve li ke stran ke i po ko jem je u iz bor nom okru gu Cr na Go ra umje sto 10 po sla ni ka, ko li ko je bi ra no za Usta vo tvor nu skup šti nu, sa da bi ra-no 7, od no sno umje sto ra ni jih 419 sa da se na ni vou ze mlje bi ra lo 312 po sla ni ka22. Na ovim iz bo ri ma u iz bor nom okru gu Cr na Go-ra pri ja vlje no je osam kan di dat skih li sta. Za se dam po sla nič kih man da ta bo ri la su se 94 kan di da ta23. Cr no gor ski fe de ra li sti su pr-vi put is ta kli svo ju li stu. To je bio na čin po li tič ke le ga li za ci je, dok je za re žim to bio test po što va nja gra đan skih i po li tič kih slo bo da.

20 AJ, 14–7–23, Bošković – min. un. dela, Šifra iz Podgorice 8. XII. 1920, str. pov. br. 930.

21 Vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar 2000, 487.

22 Ibid, 490.23 Ibid, 491.

39

Pre ma po li cij skim iz vo ri ma fe de ra li sti su po če li ak tiv ni ju po li tič-ku ak ci ju već po čet kom 1923. go di ne. Ta ko je na čel nik okru ga iz Pod go ri ce oba vje šta vao mi ni stra unu tra šnjih de la Mi lo ra da Vu-ji či ća „da se biv ši mi ni stri po koj nog kra lja Ni ko le: dr Se ku la Dr lje-vić, Mir ko Mi ju ško vić, Ri sto Po po vić, Mi ha i lo Iva no vić i Ra do mir Ve šo vić na mje ra va ju kan di do va ti sa pa ro lom da Cr na Go ra mo ra do bi ti u da na šnjoj dr ža vi bar onaj po lo žaj ko ji ima Ir ska u En gle-skoj”. Pred la žu ći iz bor ni spo ra zum „dr ža vo tvor nih stra na ka”ra-di spre ča va nja ove ak tiv no sti, okru žni na čel nik je ta ko đe ja vljao da su „ova mo šni ji od met ni ci „do bi li na log od Jo va na Pla men ca iz Ri ma da gla sa ju za „se pa ra ti stič ku li stu”, te da ako ne bi uspje liu to me „od met ni ci na mje ra va ju pri li kom iz bo ra da ot poč nu sa ja-kom te ro ri stič kom ak ci jom ka ko bi ome li pra vil nost i mo guć nost iz bo ra.”24 Do vo đe nje u ve zu od met ni ka sa iz bo ri ma bi la je sa mo pro jek ci ja po li caj ca u slu žbi re ži ma, jer dru gi i zvo ri ne po tvr đu ju ta kvu kon sta ta ci ju25.

Pr vi je sa iz bor nom agi ta ci jom kre nuo Ra do mir Ve šo vić ko ji je obi la zio Me to hi ju i Be ran ski srez. Na zbo ru odr ža nom u Pe ći oba vi je stio je pri sut ne o for mi ra nju po li trič kog po kre ta u Cr noj Go ri na či jem su če lu „naj i stak nu ti ji po li ti ča ri Cr ne Go re”. Ak-tiv no sti Ra do mi ra Ve šo vi ća je pra ti la po li ci ja ko ja je vr ši la pri ti-sak na bi ra če da od ba ce „na ja ču po li tič ku li stu”, ka ko su ovu li stu ozna ča va li sa mi okru žni na čel ni ci. Ra do mir Ve šo vić i dr Se ku la Dr lje vić su se ža li li mi ni stru unu tra šnjih de la da su 19. ja nu a ra 1923. go di ne u ku ću u ko joj su bi li na ve če ri upa li žan dar mi, po-sli je če ga su mo ra li na pu sti ti ku ću i pre se li ti se u ho tel u Pod go ri-ci, gdje im je okru žni na čel nik pri je tio da se ne smi ju kan di do va-ti26. Tim po vo dom Dr lje vić i Ve šo vić su na pi sa li mi ni stru: „Ova-

24 AJ, 14–9–29, Šifra iz Podgorice, Načelnik okruga Bošković-min. unutr. dela, Pov. br. 31, 12. I. 1923.

25 Vidi: Šerbo Rastoder, Skrivana strana istorije, Crnogorska buna i odmetnički pokret I-IV, Podgorica 2005.

26 AJ, 14–9–29, Šifra iz Podgorice, dr Drljević i Radomir Vešović – ministru unutrašnjih dela (nečitak datum).


40


kve po ja ve či ne u oči ma na ro da smi je šnim sva va ša uvje ra va nja o slo bo di iz bo ra, ako ni je su sa va šim zna njem mo lim da ih ubu du će one mo gu ći te ka žnja va njem”27. Dr lje vi ću i Ve šo vi ću se u agi ta ci-ji od sre di ne ja nu a ra 1923. go di ne pri klju čio i Mi ha i lo Iva no vić, što je is pro vo ci ra lo mi ni stra unu tra šnjih de la da tra ži od ve li kog žu pa na (naj vi ša vlast u obla sti) da ga is crp no oba vje šta va o dje lo-va nju po me nu tih po li ti ča ra, za ko je mu ni ži po li cij ski slu žbe ni ci tvr de da oni ra de na „odva ja nju Cr ne Go re od na še kra lje vi ne”. Te na vo de je u svom iz vje šta ju po tvr dio i ve li ki žu pan Dža ko vić ko ji je tvr dio da cr no gor ski fe de ra li sti tra že „sa mo stal nu Cr nu Go ru „i da je nji ho vo na vod no za la ga nje za „ši ru auto no mi ju”bio sa mo na vod ni po li tič ki štit ka tom ci lju i mo guć nost da po ve du agi ta ci ju za iz bo re ka ko bi po tom svo jim iz bo rom kom pro mi to-va li od lu ke Ve li ke Na rod ne Skup šti ne u Pod go ri ci i da bi, po što do bi ju po vje re nje, po mo ću Ita li je otvo ri li „cr no gor sko pi ta nje”. Ove in for ma ci je Dža ko vić je na vod no do bio od čo vje ka ko ji je pra tio i pri slu ški vao Dr lje vi ća. U ci lju spre ča va nja ove agi ta ci je, ve li ki žu pan je na ja vlji vao kon fe ren ci ju sa okru žnim na čel ni ci-ma, sa čim se sa gla sio mi ni star unu tra šnjih de la Mi lo rad Vu ji čić ko ji je ujed no obe ćao po moć vla de u sa ni ra nju te škog so ci jal no-eko nom skog sta nja u Cr noj Go ri. Ras po lo ži vi iz vo ri, po prin ci pu pro ve ni jen ci je, vi še go vo re o to me, što je vlast mi sli la o cr no gor-skim fe de ra li sti ma ne go o to me šta su oni stvar no mi sli li i ko je su na mje re ima li. U od sut stvu mo guć no sti kom pa ra ci je raz li či tih iz vo ra po prin ci pu pro vi njen ci je i sma nje nja mo guć no sti jed no-stra nog pri ka za ak tiv no sti cr no gor skih fe de ra li sta, dra go cje nim se či ni jed no pi smo Ra do mi ra Ve šo vi ća obje lo da nje no u for mi pro gla sa 6. fe bru a ra 1923. go di ne. U tom pi smu Ve šo vić iz no si na mje ru da sa svo jim po li tič kim isto mi šlje ni ci ma i pri ja te lji ma dr S. Dr lje vi ćem, M. Iva no vi ćem, Ste va nom Dža ko vi ćem, Ri stom Po po vi ćem, Sa vom Vu le ti ćem, M. Mi ju ško vi ćem i Pe trom Voj vo-di ćem se kan di du je na pred sto je ćim iz bo ri ma. Kao glav na tač ka pro gra ma na zna če na je „rav no prav nost Cr ne Go re sa Sr bi jom i

27 Ibid.

41

rav no prav nost Cr no go ra ca i Sr bi ja na ca”28. U „Pro gla su cr no gor-skih fe de ra li sta „se ve li ča isto ri ja Cr ne Go re, nje ne za slu ge u ra-to vi ma i do pri nos uje di nje nju Ju žnih Slo ve na, te iz vo di za klju čak da ta kva pro šlost tre ba da obez bi je di pr ven stvo Cr no gor ci ma u no voj dr ža vi. Cr no gor ci ne že le da svo je isto rij ske za slu ge na taj na čin is ko ri ste, ali i ne že le „svo ju slav nu isto ri ju za vr ši ti ku kav-nom sud bi nom da na šnje pot či nje no sti”. Za ta kvo sta nje op tu žen je Be o grad, „ko ji je od 1918. go di ne svo je in te re se na met nuo dru gi-ma”. U Cr noj Go ri vla da glad, sa o bra ćaj je za pu šten, re kvi zi ci ja i rat na šte ta ni je su is pla će ni, cr no gor ski per per je pot ci je njen, vla-da op šta pri vred na za pu šte nost, po re zi su pre ve li ki, ne za ko ni to i uvre dlji vo se po stu pa pre ma cr no gor skim ofi ci ri ma, ne po sto ji lič na i imo vin ska si gur nost, vr še ne su pljač ke, mu če nja, kle ve ta-nje voj nič ke i dr žav ne ča sti, vri je đa ne su na rod ne sve ti nje. To su bi li glav ni ak cen ti iz pro gla sa cr no gor skih fe de ra li sta i na kra ju su Cr no gor ci po zva ni da gla sa njem za nji ho vu li stu, na če lu sa Mi ha i lom Iva no vi ćem, po pra ve svo je ne sno šlji vo sta nje29.

Li stu cr no gor ske stran ke pred vo dio je Mi ha i lo Iva no vić. Ovo je bio tak tič ki po tez sto ga što je Iva no vić kao klu baš bio osu đi-van u vri je me re ži ma kra lja Ni ko le i za pam ćen kao bje gu nac iz za tvo ra. Kao ta kav naj ma nje je iza zi vao po zor nost re ži ma te se ras ču na lo da će li sta ko joj je on na če lu bi ti po tvr đe na. Od re đe ni su bi li sre ski kan di da ti i nji ho vi za mje ni ci30:

Ce tinj ski srez Ri sto Po po vić, advo kat, Mi lo Dra go je vić, tr go-vac iz Dru ši ća.

Pod go rič ki srez Sa vo Vu le tić, advo kat, Du šan Vu či nić, advo katBar ski srez Lu ka Goj nić, pen zi o ner, Ni ko De be lja, pen zi o nerKo la šin ski srez Dr Se ku la Dr lje vić, advo kat, Vi dak Vu ko vić,

prav nik

28 AJ, 14–9–29, Proglas (pismo) Radomira Vešovića, „Dragi prijate-lju” od 6. II 1923, Andrijevica.

29 Vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar 2000, 509–511.

30 Ibid, 511


42


An dri je vač ki srez, Ra do mir Ve šo vić, bri ga dir u pen zi ji, dr Va si li je Po po vić, lje kar

Nik šić ki srez Dr Se ku la Dr lje vić, advo kat, Vi dak Vu ko vić, prav nik

Sed mi srez Mir ko Mi ju ško vić, pen zi o ner, Ri sto Ra do vić eko-no mi sta.

Po ja va li ste cr no gor skih fe de ra li sta zna či la je i ula zak u „no-vo do ba” „sta rih po li ti ča ra”. Njih će pra ti ti hi po te ka „biv ših” sa-gla sno prak si po ko joj isto ri ja na ovim pro sto ri ma uvi jek po či nje do la skom no vih po li tič kih ge ne ra ci ja.

Na ovim iz bo ri ma u iz bor nom okru gu Cr na Go ra bi lo je upi-sa no 49.319 bi ra ča a gla sa lo je 32.544 ili 65,99%. Na ovim iz bo-ri ma, po red re dov no naj ve će ap sti nen ci je bi ra ča u KSHS, Cr na Go ra je ima la i naj ma nji po sto tak bi ra ča, na 100 mu ških sta nov-ni ka 54,00%. To je u ko nač nom zna či lo da je ma nje od 1/6 sta-nov ni štva uče stvo va lo u bi ra nju svo jih po li tič kih pred stav ni ka.

Po sma tra no po stra nač kim li sta ma na ovim iz bo ri ma31 ra di-ka li su osvo ji li 3 po sla nič ka man da ta, de mo kra ti 1, dok su cr-no gor ski fe de ra li sti osvo ji li dva man da ta. To je za cr no gor ske fe de ra li ste bio re la ti van uspjeh, s ob zi rom na to da su pr vi put uspje li da is tak nu li stu, uspje li da pre bro de sve pre pre ke ko je im je po sta vljao uprav ni apa rat re ži ma. Pro tiv njih su bi le sve dru ge stran ke u Cr noj Go ri, sma tra ju ći ih „nu žnim zlom”. Osvo ji li su 7.919 gla so va ili 24,3% i po to me su bi li sa svim bli zu ra di ka li ma i de mo kra ti ma. Pr vi put su u Skup šti nu po sla li dva svo ja pred stav-ni ka (Mi ha i lo Iva no vić i Ri sto Po po vić).

Pro cen tu al no naj vi še gla so va su ima li u Ce tinj skom (41,1%), Pod go rič kom (33,0%), Bar skom (31,7%) i Ko la šin skom (24,2%) sre zu. Kao po sla nič ki kan di dat u ko la šin skom sre zu dr Se ku la Dr lje vić je osvo jio 535 gla so va ili 24,2%, što je bi lo ma nje od ra-di kal ne li ste či ji je no si lac bio Nik šić kom sre zu li sta na če lu sa dr Se ku lom Dr lja vi ćem je do bi la 232 gla sa ili 4,9%, što je bi lo ma nje

31 O izbornim rezultatima vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stran-ke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar, 2000, 521–534

43

od ra di kal ne li ste 455 ili 9,5% i de mo krat ske 299 ili 6,2%, re pu-bli kan ske li ste 282 ili 5,9%. U ovom sre zu naj vi še gla so va su tra-di ci o nal no ima li Sa vez ze mljo rad ni ka 2.746 ili 57,3% i ko mu ni sti 446 ili 9,3%.

Ne pu nih dvi je go di ne od po sled njih iz bo ra po sta lo je ja sno da ni ovaj skup štin ski sa ziv ne će is pu ni ti za ko nom pred vi đen man-dat. Po sli je pa da vla de Lju bo mi ra Da vi do vi ća u ok to bru 1924. go di ne, kralj Alek san dar je po vje rio man dat Ni ko li Pa ši ću ko ji je for mi rao vla du na ci o nal nog blo ka (ra di ka li i sa mo stal ni de-mo kra ti)ko ja ni je ima la ve ći nu u Skup šti ni. To je bio raz log da se ras pu sti Skup šti na i no vi iz bo ri za ka žu za 8. fe bru ar 1925. go di ne.

Na ovim iz bo ri ma u iz bor nom okru gu Cr na Go ra kan di do-va lo se de vet iz bor nih li sta, jed na vi še ne go na pret hod nim. Cr-no gor ska stran ka se po dru gi put po ja vi la sa svo jom li stom na par la men tar nim iz bo ri ma. Do bi ja njem dva man da ta na pret-hod nim iz bo ri ma i ak tiv nim uče šćem nje nih po sla ni ka u ra du Skup šti ne, cr no gor ski fe de ra li sti su uspje li da pro mo vi šu svo je po li tič ke sta vo ve i da na se be skre nu pa žnju po li tič ke jav no sti. Pret hod ni re zul ta ti iz bo ra su nji ho ve opo nen te re lak si ra li stra ha od do mi nat nog uti ca ja fe de ra li sta, što je sve uzro ko va lo da po-zor nost po li ci je pre ma nji ma bu de ma nja a ti me i pro stor za po-li tič ku agi ta ci ju ve ći. Kra jem 1924. go di ne po kre nu to je iz la že nje stra nač kog li sta „Cr no go rac”, či me je pro ši re na mo guć nost agi ta-ci je. Po sla nič ki kan di da ti su bi li od re đe ni na par tij skoj kon fe ren-ci ji, ko ja je odr ža na u Pod go ri ci 14. de cem bra 1924. go di ne. Za no si o ca li ste je po no vo, kao i na pret hod nim iz bo ri ma, od re đen Mi ha i lo Iva no vić, dok su za sre ske kan di da te od re đe ni32:

An dri je vač ki srez Ra do mir Ve šo vić, bri ga dir u pen zi jiBar ski srez Sa vo P. Vu le tić, advo kat iz Pod go ri cePod go rič ki srez Jo van N. Pla me nac, ob la sni uprav. u pen zi ji

iz Bo lje vi ćaKo la šin ski srez dr Se ku la Dr lje vić, advo kat iz Be o gra da Ce tinj ski srez, Mi loš Dra go je vić, biv. nar. posl, iz Dru ši ća

32 Crnogorac od 13. I 1925, Naša kandidatska lista


44


Sed mi srez Mar ko Đu ka no vić, pre dś ed nik Dr žav nog sa vje ta u penz.

Nik šić ki srez Jo van Ne do vić, biv ši na rod ni po sla nik iz Du ži.U od no su na pret hod ne iz bo re li sta se raz li ko va la u to me što

je u Nik šić kom sre zu umje sto Mir ka Mi ju ško vi ća sa da kan di do-van Mar ko Đu ka no vić, na li sti ni je bi lo bri ga di ra Lu ke Goj ni ća ni ti Ri sta Po po vi ća, ko ji je u me đu vre me nu umro.

Pred sta vlja ju ći se kao je di ni i pra vi za štit ni ci Cr ne Go re, cr-no gor ski fe de ra li sti su stal no is ti ca li da Cr na Go ra od uje di nje nja ni je do bi la ni šta, uz opa ske da su za to vri je me „be o grad ska in-du strij ska pred u ze ća, do ra ta za njih ne su đe nom br zi nom, po di-za la na ra čun rat ne ošte te, da se u Sr bi ji na pra vi lo 400 km no vih že lje znič kih pru ga a u Cr noj Go ri ni šta, kao što ni šta ni je do bi la ni od rat ne ošte te iako joj po tvrd nja ma fe de ra li sta pri pa da pre-ko 3 hilj de mi li o na di na ra”33. Cr na Go ra, ne sa mo da ni je do bi la ni šta, već joj je od u ze to i ono što joj pri pa da, tvr di li su u agi ta-ci ja ma dr Se ku la Dr lje vić, na zbo ro vi ma u Ko la ši nu i Da ni lov-gra du (18. I. 1925), Sa vo P. Vu le tić u Tu zi ma i oko li ni Pod go ri ce, Iva no vić i Dr lje vić na sku po vi ma u Bar skom sre zu34. Rav no prav-nost Cr ne Go re se ne mo že iz bo ri ti da va njem gla so va sr bi jan skim stran ka ma, bi li su ka te go rič ni cr no gor ski fe de ra li sti, ko ji su ra-di ka le op tu ži va li za ne mo ral nost pre ma Cr noj Go ri a Pa ši ća da ni je ra zu mio cr no gor sko od ri ca nje od svo je dr žav ne sa mo stal-no sti i da je svo jom bez ob zir no šću pre ma „sve mu što je cr no gor-sko” na met nuo ne že lje nu i neo če ki va nu bor bu. U tom smi slu je apo stro fi ra no da „do kle god Cr no gor ska stran ka ne do bi je ve ći nu po sla nič kih man da ta Cr na Go ra ne mo že bi ti rav no prav na, ni ti ima ti gra đan sku slo bo du”. Za to su po zi va li bi ra če da ne po na vlja-ju „gre ške” sa pro šlih iz bo ra, ka da su dio gla so va da li ra di ka li ma i ta ko omo gu ći li „Ni ko li Pa ši ću i ra di ka li ma, da do ka zu ju pred

33 Crnogorac od 13. I 1925, Crnogorci od vas sve zavisi, Vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar, 2000, 556–559.

34 Crnogorac od 31. I 1925, Izborno kretanje.

45

Ju žnim Slo ve ni ma i osta lim svi je tom, da Cr no gor ci ni je su za rav-no prav nost Cr ne Go re”.35 Cr no gor ska stran ka je ovim po vo dom štam pa la dva pred iz bor na pro gla sa, od ko jih su je dan štam pa li be o grad ski stu den ti, sim pa ti ze ri ove stran ke.36 Pre ci zna ana li za ru ko pi sa i po ru ka ovih pro gla sa ne dvo smi sle no do vo di dr Se ku-lu Dr lje vi ća u ve zu sa nji ma, što ni je čud no s ob zi rom na to da je to bi la po li tič ki naj pi sme ni ja lič nost u cr no gor skoj stran ci. Za to je on i da lje bio pod ne pre sta nom pri smo trom po li ci je, čak je u jed nom pe ri o du bio i uhap šen i one mo gu ća va no mu je or ga ni-zo va nje zbo ro va. Jed na de le ga ci ja cr no gor skih ra di ka la (Zu ber, Spa sić) je u Be o gra du tra ži la da se po hap se vo đe cr no gor skih fe-de ra li sta. Me đu tim, za klju če no je, ako bi se po hap si le vo đe fe de-ra li sta da bi u tom slu ča ju oja ča li de mo kra te i re pu bli kan ci. Ipak, da bi se odo bro vo lji li lo kal ni ra di ka li uhap šen je sa mo Dr lje vić, a tom hap še nju je ku mo vao pop Pe tar Haj du ko vić, se kre tar ce-tinj ske kon zi sto ri je i Mi tar Dre cun, ko ji su bi li po zna ti ce tinj ski ra di ka li.37 No, ipak, i uoči ovih iz bo ra fi zič ki su na pa da ni i dru gi is tak nu ti čla no vi stran ke, hap še ni su ču va ri nji ho vih ku ti ja, nji-ho vi gla sa či su sla ti za vri je me iz bo ra da ču va ju pu te ve, ka ko ne bi mo gli iza ći na iz bo re, dok je pen zi o ne ri ma sim pa ti ze ri ma stran ke ob u sta vlja na is pla ta pen zi ja. Uz sve to, nji hov stra nač ki list „Cr-no go rac” je za bra nji van. Po li ci ja je re dov no iz ja ve čel ni ka stran ke kva li fi ko va la kao „ne pri ja telj ske”, te je za ni mlji vo da su i Bri tan ci po sum nja li u pa tri o ti zam čel ni ka ove stran ke, po seb no Dr lje vi-ća, što je vi dlji vo i iz nji ho vih iz vo ra38. Olak ša va ju ća okol nost za Cr no gor sku stran ku je bi la to što su uoči ovih iz bo ra de mo kra ti

35 Crnogorac, 3. I. 1925, Za Crnu Goru, Crnogorac 6. II. 1925, br. 7, Uoči izbora, Crnogorac od 31. I. 1925, Da Crnogorci ne zaborave, Vi-di više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar 2000, 558–559.

36 Crnogorac od 31. I. 1925, br. 6, Crnogorci.37 Vidi: Narodna riječ od 8. II. 1925, br. 9, Kad nasilje caruje.38 Vidi više: Avramovski Živko, Britanci o Kraljevini Jugoslaviji

1921–1938, I-II, Beograd-Zagreb 1986, knj. I, str. 320; Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori 1918–1929, Bar 2000, 559.


46


pre ma njoj ima li in di fe ren tan, ze mljo rad ni ci umje re ni ji a ko mu-ni sti bla go na klo nje ni ji stav, te se broj nji ho vih opo ne na ta sveo na ra di ka le, ko ji su ujed no i per so ni fi ko va li re žim39. U su ko bu opo-zi ci ja – re žim de si lo se ne što ra ni je te ško za mi sli vo, da de mo kra ti i ze mljo rad ni ci pro te stu ju pro tiv na si lja ko je se spro vo di lo pre ma Cr no gor skoj stran ci i osu de hap še nje dr Se ku le Dr lje vi ća40

Na ovim iz bo ri ma u iz bor nom okru gu Cr na Go ra bi lo je upi-sa no 51.589 bi ra ča a gla sa lo je 34.455 ili 66,78%. To je bi la naj-ve ća ap sti nen ci ja bi ra ča u ju go slo ven skoj dr ža vi. Iovo ga pu ta se po ka za lo da su tri naj u ti caj ni je stran ke (ra di kal na, de mo krat ska i cr no gor ska) do bi le naj ve ći broj gla so va i da je re žim po no vo na ovom pro sto ru pre tr pio ubje dljiv po raz, ovo ga pu ta u od no su 1: 4. Ra di ka li su, sa dvi je svo je li ste, do bi li 7.574 gla sa ili 21,9%, Cr-no gor ska stran ka 8.873 ili 25,7%, dok su de mo kra te do bi li 7.698 ili 22,3%.

Cr no gor ska stran ka je po bro ju osvo je nih gla so va, a po seb-no po bro ju osvo je nih man da ta (Mi ha i lo Iva no vić, Sa vo Vu le tić dr Se ku la Dr lje vić), po sta la stran ka sa naj ve ćim uti ca jem u iz-bor nom okru gu Cr na Go ra.41 Uspjeh Cr no gor ske stran ke bio je tim ve ći što su kon ku ren ti na ovim iz bo ri ma u iz bor nom okru gu Cr na Go ra kan di do va li za no si o ce li sta svo je naj ja če „adu te”, ra-di ka li (Mi la na Sto ja di no vi ća) i de mo kra te (Lju bu Da vi do vi ća).42

Naj vi še gla so va fe de ra li sti su osvo ji li u Ce tinj skom sre zu 2.679 ili 50,2% (sre ski kan di dat – Mi loš Dra go je vić), Pod go rič-kom 2.367 ili 38% (sre ski kan di dat – Jo van N. Pla me nac), Ko la-šin skom 767 ili 37,3% (sre ski kan di dat dr Se ku la Dr lje vić), Bar-skom 1.025 ili 21,2% itd.

39 Ibid.40 Vidi: Narodna riječ od 8. II. 1925, br. 9, Kad nasilje caruje.41 O rezultatima izbora vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u

Crnoj Gori 1918–1929, Bar 2000, 564–577.42 O tome vidi više: Rastoder Šerbo, Političke stranke u Crnoj Gori

1918–1929, Bar 2000, 535–579.

47

Nik šić ka „Slo bod na mi sao” je uspjeh Cr no gor ske stran ke na-zva la „isto rij skom sra mo tom”, jer je nji me do ve den u pi ta nje na-čin uje di nje nja 1918. go di ne. No, bez ob zi ra na po li tič ke (dis)kva-li fi ka ci je re zul ta ta iz bo ra, uspjeh cr no gor ske stran ke je ozbilj no skre nuo pa žnju re ži mu da se mo ra mi je nja ti od nos pre ma Cr noj Go ri. Za to je, ne slu čaj no, od mah po sli je ovih iz bo ra usli je di la po sje ta kra lja Alek san dra Cr noj Go ri i ne što ozbilj ni je za u zi ma-nje re ži ma za br že rje ša va nje od re đe nih, pri je sve ga so ci jal no-eko nom skih pi ta nja Cr ne Go re43.

Re la ti van iz bor ni uspjeh Cr no gor ska stran ka ni je zna la da po-li tič ki ka pi tu li zu je. Na i me, is cr pjev ši se u opi su ne sno snog sta nja u Cr noj Go ri, fe de ra li sti su se na šli u klop ci cen tra li stič ki ure đe ne dr ža ve. Na i me, i da su osvo ji li svih se dam man da ta u iz bo r nom okru gu Cr na Go ra, cr no gor ski fe de ra li sti bi u Skup šti ni od 312 po sla ni ka i da lje či ni li po li tič ku ma nji nu ko ja ne bi mo gla pro mi-je ni ti ni šta. Za to su nje ni po li tič ki pr va ci, a pri je sve ga dr Se ku la Dr lje vić, po če li raz mi šlja ti o ve zi va nju za ne ku ve ću stran ku na ju go slo ven skom ni vou, pre ko ko je bi rje ša va li po li tič ka i dru ga pi ta nja u Cr noj Go ri. Iz bor je pao na HSS. Iako je, po li tič ki gle-da no, iz bor bio lo gi čan s ob zi rom na za la ga nje ove na ja če hr vat-ske stran ke za fe de ra li stič ko ure đe nje ze mlje, on je isto vre me no, u kon tek stu srp sko-hr vat skog po li tič kog tr ve nja, bio i naj ra nji vi ji. S jed ne stra ne, po li tič ki sa vez sa Hr va ti ma je no sio ri zik „uta pa nja” u ve ću stran ku i gu bi tak po li tič kog iden ti te ta, dok je sa dru ge, otva rao ši rok pro stor za osna ži va nje op tu žbi o „iz da ji srp stva”, što ni je bi lo bez zna ča ja u Cr noj Go ri ko ja je još uvi jek po či va la na pa tri jar hal no-ep skoj ma tri ci.

Po li tič ka kon fu zi ja unu tar Cr no gor ske stran ke se ve o ma br zo od ra zi la na re zul ta te iz bo ra za Ob la snu skup šti nu (bio je ob u-hva ćen pro stor Cr ne Go re u gra ni ca ma pri je bal kan skih ra to va) ko ji su odr ža ni 23. ja nu a ra 1927. go di ne. Na ovim iz bo ri ma od ukup no 33 man da ta ra di ka li su osvo ji li 17, de mo kra

archive.org · 2019. 7. 11. · 7 dukljanska akademija nauka i umjetnosti academia dioclitana...

Documents