22 – tako mnogo izbora (istinska crkva, 2. deo) · istorija istočne crkve, s. 184, sadrži...

22 – Tako Mnogo Izbora (Istinska Crkva, 2. deo)

1

1

Kako pronaći pravu crkvu?

2

Da li si se ikad pitao zašto ima tako mnogo različitih crkava? Prosečnu osobu to zbunjuje. Kako su sve te crkve nastale? Kako da pronađemo pravu, istinitu crkvu?

3

Ovog puta ćemo da proučimo temu: „Zašto postoji tako mnogo različitih crkava?” U vezi sa tim nam Božija Reč pruža pouzdana objašnjenja.

4

(Tekst: Amos 3:7) Biblija kaže: „Jer Gospod Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama svojim prorocima.” Amos 3:7.

5

Stoga, upotrebimo Božiju Reč da za to pronađemo odgovore. Nije važno šta ja o tome mislim, već šta Biblija kaže. I u nju treba da verujemo!

6

Otkrivenje 6 govori o četiri konjanika.

7

Oni pretstavljaju različite periode vremena u istoriji Hrišćanske crkve. Proučavanjem tih perioda saznajemo kako su postale mnoge današnje crkve.


2

8

(Tekst: Otkrivenje 6:1) „I vidjeh kad otvori Jagnje jedan od sedam pečata,

9

i čuh jednu od četiri životinje gdje govori kao glas gromovni: dođi i vidi.” Otkrivenje 6:1. U toj 6. glavi je prikazana istorija Hrišćanstva.

10

(Tekst: Otkrivenje 6:2) „I vidjeh, i gle, konj bijel, i onaj što sjeđaše na njemu imadijaše strijelu; i njemu se dade vijenac,

11

i iziđe pobjeđujući, i da pobijedi.” Otkrivenje 6:2.

12

Dakle, prva crkva je crkva sa pobeđujućom verom. Ona je pretstavljena belim konjem. Bela boja pretstavlja čistu veru.

13

Bilo je uzbudljivo živeti u tom prvom veku neposredno posle Hristovog uznesenja. Isusovi učenici su bili ispunjeni hrabrošću i verom, jer su lično poznavali Isusa i Njegova učenja.

14

Oni su Ga videli pošto je vaskrsao, i kad se uzneo na nebo. Znali su i to da će On ponovo da dođe. Učenici su sa celim srcem verovali u Isusova obećanja. Sa hrabrošću i oduševljenjem su celome svetu propovedali dobru vest Jevanđelja.


3

15

(Tekst: Kološanima 1:23) Preciznije, dobra vest o spasenju je bila propovedana u svim delovima tada poznatog sveta. Pavle se sa molitvom ovako obratio vernicima u Kolosu: „...Samo ostanite u vjeri utemeljeni i tvrdi, i ne odvraćajući se od nade u Jevanđelje, koje čuste,

16

koje je propovijedano svoj tvari pod nebom, kojemu ja Pavle postadoh sluga.” Kološanima 1:23. Apostolska crkva je rasla i napredovala!

17

(Tekst: Djela 5:14) „A sve više pristajahu oni koji vjerovahu Gospoda, mnoštvo ljudi i žena.” Djela 5:14. U knjizi Djela Apostolska čitamo da su hiljade osoba dnevno bile krštavane i priključivane crkvi.

18

(Tekst: Djela 2:47) „...A Gospod svaki dan umnožavaše društvo onijeh koji se spasavahu.” Djela 2:47.

19

Narod je bio krštavan u Isusa Hristu, to jest, u Njegovo telo, koje je Njegova crkva. Za rane Hrišćane je bilo veoma važno da ostanu verni Isusu. Jednom su učenici bili opomenuti da više ne propovedaju u Hristovo ime, o čemu Biblija daje sledeći izveštaj:

20

(Tekst: Djela 5:29) „Petar i apostoli odgovarajući rekoše: većma se treba Bogu pokoravati negoli ljudima.” Djela 5:29. Oni su izabrali da slede Božije reči radije nego ljudske tradicije.


4

21

Oni su jedno vreme proveli sa Isusom, pa su stoga posedovali čistu veru. Verovali su ono što je i sam Isus verovao. Učili su isto ono što je Isus učio. Danas i mi koji željno očekujemo Hristov skori povratak treba da posedujemo takvu jednostavnu i čistu veru.

22

Treba da posedujemo veru koja radosno širi vest spasenja prijateljima, susedima, i svim ostalima – veru koja ispunjava Isusov veliki jevanđeoski nalog. To je čista vera koju su imali vernici prve Hrišćanske crkve.

23

Dakle, prva Hrišćanska crkva pobedničke vere je bila pretstavljenja belim konjem. Ona pokriva period od 31. do 100. godine posle Hrista.

24

Zatim je u Otkrivenju bio otvoren drugi pečat. Šta je tada Jovan video?

25

(Tekst: Otkrivenje 6:4) „I iziđe drugi konj riđ, i onome što sjeđaše na njemu dade se da uzme mir sa zemlje,

26

i da ubijaju jedan drugoga, i dade mu se mač veliki.” Otkrivenje 6:4. Ovde je pretstavljena vera poprskana krvlju.

27

Poznato je da su Hrišćani u Rimskoj Imperiji bili proganjani od 100. godine posle Hrista. Po celoj imperiji su neki bili ubijeni, a neki živi bačeni gladnim lavovima u velikim koloseumima.


5

28

To je bilo strašno vreme za Hrišćansku crkvu! Međutim, ona je i dalje rasla. Jedan crkveni istoričar je uporedio krv Hrišćana sa semenom. Dok su ljudi i žene umirali gubeći svoje živote za Hrista, drugi su dolazili i zauzimali njihova mesta.

29

Dobra vest o spasenju se širila po Rimskoj Imperiji i po celome tada poznatom svetu. Dakle, riđ, ili crveni konj, pretstavlja crkvu sa verom poprskanom krvlju. Ona pokriva period od 100. do 325. godine posle Hrista.

30

(Tekst: Otkrivenje 6:5) Zatim je u Otkrivenju Isus otvorio treći pečat koji se odnosi na treći period Hrišćanske crkve. „I kad otvori treći pečat, čuh treću životinju gdje govori; dođi i vidi.

31

I vidjeh, i gle, konj vran, i onaj što sjeđaše na njemu imaše mjerila u ruci svojoj.” Otkrivenje 6:5.

32

Taj vran, ili crni konj, pretstavlja crkvu sa kompromitovanom verom.

33

(Tekst: Djela 20:29, 30) Apostol Pavle je zapisao: „Jer ja ovo znam da će po odlasku mome ući među vas teški vuci koji neće štedjeti stada;

34

i između vas samijeh postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za sobom.” Djela 20:29, 30. To je isto bilo veoma žalosno vreme za Hrišćansku crkvu.


6

35

To je bilo vreme kompromitovane vere, kad se paganstvo ujedinilo sa Hrišćanstvom. To je davno Danilo bio predvideo.

36

(Tekst: Danilo 8:12) „I vojska bi dana u otpad od žrtve svagdašnje,

37

i obori istinu na zemlju, i što činjaše, napredovaše mu.” Danilo 8:12.

38

Prva velika istina izgubljena u to vremene je bila spasenje jedino kroz veru u Isusa Hrista. Ono je bilo zamenjeno zahtevima crkve.

39

Ranije smo proučili da je, prema Bibliji, spasenje besplatni dar. To je dar, jer smo svi mi zgrešili, i stoga ga ne zaslužujemo. Mi zaslužujemo platu za greh, a to je smrt. Međutim, dar Božiji je život večni.

40

Da bi smo primili taj besplatni dar spasenja, mi treba samo da pozovemo Isusa Hrista u naša srca. Onda će On da nam oprosti sve naše grehe i daće nam silu da pobedimo naše grešne navike, kao i da hodimo Njegovim stopama.

41

Međutim, ta jednostavna Hristova istina, ili Jevanđelje o spasenju, je u toku perioda kompromitovane Hrišćanske crkve bila zamenjena zahtevima crkve.


7

42

Isus besplatno nudi oproštaj greha; međutim, tadašnjim Hrišćanima je bilo rečeno da moraju za to crkvi da plate.

43

(Tekst: 1. Jovanova 1:9) Biblija kaže: „Ako priznajemo grijehe svoje, vjeran je i pravedan da nam oprosti grijehe naše, i očisti nas od svake nepravde.” 1. Jovanova 1:9.

44

Još je Hrišćanima bilo rečeno da idu kod sveštenika crkve da im on oprosti grehe. Oni više nisu mogli smelo da pristupaju Božijem prestolu, već su bili upućeni na čoveka. U to vreme ljudi i žene nisu imali na raspolaganju Božiju Reč, pa su počeli da prihvataju ljudske tradicije kao istinu.

45

Zakonski su bile zabranjene Biblije na jezicima naroda. Štampa još nije postojala, pa je bilo teško pronaći čak i najmanji pisani odeljak Svetoga Pisma. Mnogi su prihvatali ono što im je crkva nalagala, i tako se Hrišćanska vera iskvarila.

46

Druga kompromitovana biblijska istina se odnosila na obožavanje rukom načinjenih idola, a ne Tvorca. U Deset Zapovesti je Bog rekao:

47

(Tekst: 2. Mojsijeva 20:4, 5) „Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu,

48

ili dolje na zemlji, ili u vodi ispod zemlje.


8

49

Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj,

50

koji pohodim grijehe otačke na sinovima do trećega i četvrtoga koljena, onijeh koji mrze na mene….” 2. Mojsijeva 20:4, 5.

51

U to vreme su se ikone uvukle u crkvu. Međutim, Deset Božije Zapovesti jasno tvrde da je pogrešno klanjati se ikom ili ičem drugom, osim Bogu samom.

52

Treća kompromitovana biblijska istina u to vreme je bila u vezi sa četvrtom zapovešću, odnosno danom svetkovanja. Kada je taj slučaj bio pokazan proroku Danilu u viziji, on je ovako opisao svoju reakciju na to:

53

(Tekst: Danilo 7:15) „Meni Danilu prenemože duh moj u tijelu mom, i utvare glave moje uznemiriše me.” Danilo 7:15.

54

Zbog kompromitovanja vere je ljubav mnogih prema Hristu bila ohladnela, pa su oni počeli da slede tradicije radije nego Boga. Prenošenje svetkovanja sa Subote na Nedelju se dogodilo u 321. godini posle Hrista, prema zakonu imperatora Konstantina. Zatim je crkva prihvatila tu promenu.

55

21. Maja, 1995. godine je Stražar Katoličke Crkve Sveta Katarina objavio sledeće: „Možda se najsmelija stvar, odnosno najrevolucionarnija promena ikad uvedena, dogodila u prvome stoleću nove ere.


9

56

Svetost je sa Subote bila preneta na Nedelju, ne zbog ikakvog uputstva iz Svetoga Pisma, već zato što je Crkva smatrala da je imala silu da uvede tu promenu.

57

Oni koji smatraju da Sveto Pismo zadržava vrhunski autoritet, je logično da treba da postanu Adventisti Sedmoga Dana i da svetkuju Subotu.”

58

Biblija nigde ne odobrava svetkovanje Nedelje, to jest, prvoga dana sedmice. Učeni ljudi po svetu to priznaju!

59

Dakle, prijatelju moj, ako sledimo Bibliju, onda treba da budemo Adventisti Sedmoga Dana! U toku vremena kompromisa je Sveta Biblijska Subota bila zamenjena paganskim danom obožavanja sunca.

60

Istorija Istočne Crkve, s. 184, sadrži sledeće: „Konstantinov metalni novac je sa jedne strane sadržavao slova Hristovog imena, a sa druge strane figuru boga sunca....

61

Izgleda da se Konstantin nije usudio da napusti pokroviteljstvo tog svetlećeg objekta.” Zar to nije interesantno? Milioni svetkuju Nedelju zato što ne znaju bolje. Međutim, mi danas možemo da izaberemo ili da držimo Božije zapovesti, ili da se povodimo za tradicijom.

62

(Tekst: 2. Mojsijeva 20:11) „Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima;


10

63

a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.” 2. Mojsijeva 20:11. Kad Bog izdvoji jedan dan, blagoslovi ga i posveti, onda čovek nema pravo to da menja!

64

Ako neko to promeni, onda se ta osoba suočava sa izborom poslušnosti i obožavanja ili čovečijih tradicija, ili Boga i Njegovih zapovesti.

65

Dakle, to je bio period crkve sa kompromitovanom verom. On je trajao od 323. do 536. godine posle Hrista.

66

Četvrti period Hrišćanske crkve je bio pretstavljen sa bledim konjem.

67

(Tekst: Otkrivenje 6:7, 8) „I kad otvori četvrti pečat, čuh glas četvrte životinje gdje govori: dođi i vidi.

68

I vidjeh, i gle, konj blijed, i onome što sjeđaše na njemu bješe ime smrt, i pakao iđaše za njim;

69

i njemu se dade oblast na četvrtom dijelu zemlje da ubije mačem


11

70

i glađu i smrću i zvijerinjem zemaljskim.” Otkrivenje 6:7, 8.

71

Četvrtim pečatom je bila pretstavljena Hrišćanska crkva sa mrtvom verom. To je bilo doba unije između crkve i države. Sveta Rimska Imperija je tada bila na vrhuncu svoje moći u verskom i političkom smislu.

72

Evo jednog interesantnog zapisa: „Hrišćanstvo je sada postalo glavna religija u Rimskoj Imperiji, i preuzelo je mesto paganizma.

73

Ono je, u suštini, postalo „kršteni” paganizam.” – Crkvena Istorija, 2. vek, glava 2, sekcija 7.

74

Seti se da u to vreme Božija Reč nije bila dostupna narodu. Bilo je nezakonito posedovanje Biblije od strane obične osobe. I štampa još nije postojala.

75

Bez posedovanja Božije Reči su ljudi sledili tradicije. Paganske ceremonije i obredi su se uvukli u crkvu.

76

To je bilo vreme kompromisa, i vreme strašnog progonstva za Božiji narod.


12

77

Zbog toga se taj vremenski period naziva „Mračni Srednji Vek”. U njemu je oko 50 miliona osoba izgubilo živote zbog svoje vere. Kada su tradicije zamenile Božiju reč, nastala je duhovna tama. Prodaja oproštajnica za grehe je zamenila ponudu besplatnog spasenja kroz milost Isusa Hrista.

78

Paganske teorije o zagrobnom životu, uključujući tu i ideju o čistilištu, su ljudi prihvatili kao stvarnost. Te teorije su postale deo crkvene nauke, mada se tako nešto uopšte ne spominje u Bibliji. Božija Reč je bila pogažena. Međutim, da li je to tako trebalo zauvek da ostane? Ne! Svetlost istine je trebala ponovo da zasja u tami!

79

Valdenzi su održavali žižak istine.

80

U to vreme su oni živeli u zabačenim planinama Alpa, na severu Italije. Od ranih dana su posedovali Božiju Reč na njihovom maternjem jeziku. Valdenzi su rukom kopirali delove Biblije i onda ih ušivali u odela svoje dece,

81

pa su ih tako slali u velike gradove Evrope. Ti mladi ljudi su onda biblijske stihove delili sa prijateljima koje su pronalazili na tržnicama, ili na univerzitetima.

82

Ako bi oni u tim aktivnostima bili uhvaćeni od strane vlasti, morali bi da plate visoku cenu – spaljivanje na lomači. Mnogi Valdenzi su na taj način izgubili svoje živote. Međutim, oni su smatrali privilegijom da i druge upoznaju sa Božijom Reči.


13

83

Seme Svetoga Pisma koje su oni sejali je proizvelo veliku žetvu u vreme Reformacije. Reformacija je masama u Evropi ponovo otkrila čista biblijska učenja Isusa Hrista.

84

Uskoro zatim se pojavio jedan Reformator u Pragu, Jan Hus, koji je bio dobar poznavalac Biblije. On i njegov prijatelj, Jeronim, su iz Biblije saznali da se većma treba pokoravati Bogu nego ljudima, odnosno crkvi.

85

Oni su odbili da slede tradicije crkve, i zbog toga su bili spaljeni na lomačama. Njihovi posmtni ostaci, to jest, pepeo je bio bačen u reku koja se ulivala u Mediteransko more. I taj pepeo je služio kao seme istine. Reformacija je nastavila da se širi po Evropi i svetu.

86

Zatim je jedan nemački kaluđer, po imenu Martin Luter, otkrio biblijsku istinu o spasenju kroz veru, to jest, spasenje jedino kroz Hristovu milost.

87

Možda se neki pitaju: „Kako to da Hus, Jeronim i Luter nisu otkrili sve istine koje su bile izgubljenje u Mračnom Srednjem Veku?” Seti se da ni Hristovi učenici nisu bili sposobni da nauče sve u kratkom vremenskom periodu. Isus im je rekao:

88

(Tekst: Jovan 16:12) „Još vam mnogo imam kazati; ali sad ne možete nositi.” Jovan 16:12.

89

Ponovno razumevanje izgubljenih biblijskih istina je bio proces. Uzelo je stotine godina da se vera u Isusa postepeno izgubi u toku Mračnog Srednjeg Veka. Stoga je logično da je ona u toku više stotina godina trebala ponovo da se povrati u crkve.


14

90

Kada je Martin Luter završio svoj život, njegovi sledbenici su na osnovu njegovog učenja formirali Luteransku Crkvu. Dakle, Luterovom smrću se za njih završila i Reformacija.

91

Dalje idemo u Švajcarsku, u Ženevu, u kojoj nalazimo Džona Kalvina. On je proučavanjem Božije Reči otkrio da nije dovoljno samo hrabro prići Božijem tronu milosti i zadobiti oproštenje greha. Još treba Hrišćani da nastave da rastu i napreduju u Isusu Hristu.

92

To Kalvinovo učenje neki nazivaju posvećenjem. Prema njemu, kad mi prihvatimo Isusa, On nam daje snagu da pobedimo greh.

93

Kada je Kalvin završio svoj život, na osnovu njegovog učenja je jedna grupa njegovih sledbenika formirala Prezbiterijansku crkvu, dok je druga grupa formirala Kalvinističku crkvu. Dakle, očevidno je da su se sada polako otkrivale biblijske istine izgubljene u toku Mračnog Srednjeg Veka.

94

U to vreme su posredstvom proučavanja Biblije Hrišćani severnih delova Evrope zaključili da krštenje njihovih beba prskanjem vode preko njih nije biblijski ispravno,

95

već da krštenje treba da bude kao i ono kojim se Isus krstio. Dakle, samo odrasla osoba treba da se krsti, i to zaronjenjem u vodu. Takvi Hrišćani su se nazivali Anabaptisti.

96

Krštenje zagnjurenjem je, takođe, bila vrlo važna istina izgubljena u Mračnom Srednjem Veku. Takvo krštenje zagnjurenjem u vodu simbolizira smrt grehu, dok je ustajanje iz nje simbol započinjanja novoga života u Hristu.


15

97

(Tekst: Rimljanima 6:3, 4) „Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt njegovu krstismo se?

98

Tako se s njim pogrebosmo krštenjem u smrt

99

da kao što usta Hristos iz mrtvijeh slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo.” Rimljanima 6:3, 4. Krštenje je samo spoljni znak. On simbolizira našu unutrašnju vezu srca i misli sa Hristom.

100

(Tekst: Matej 28:18, 19) „I pristupivši Isus reče im govoreći: dade mi se svaka vlast na Nebu i na zemlji.

101

Idite, dakle, i naučite sve narode

102

krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.” Matej 28:18, 19.

103

Isus je Svojoj crkvi dao nalog da ide da poučava ljude i žene, a zatim da ih krštava, i da im pomogne da postanu Hristovi sledbenici. Anabaptisti su sledili i ispunjavali taj nalog, kao što i mi to danas činimo!


16

104

Mnogi od tih Anabaptista su bili lišeni života zato što su odbili da krštavaju svoje bebe, i što su odrasle osobe ponovo krštavali sledeći biblijsko učenje. Od tih skromnih Anabapstista su kasnije bile formirane Baptističke crkve.

105

Dakle, ti Reformatori su obnavljali biblijske istine napuštene i izgubljene u Mračnom Srednjem Veku. Crkve koje su oni formirali su se kasnije udružile u glavne Protestantske denominacije, kao što su to Luteranci, Prezbiterijanci i Baptisti.

106

I u Engleskoj je jedan čovek, po imenu Džon Veslej, počeo vredno da proučava Božiju istinu. I on je doprineo obnavljanju istine učenjem o besplatnom spasenju kroz milost Isusa Hrista, kao i učenjem o pobožnom životu koji treba potom da sledi.

107

Džon Veslej je isto bio jedan istaknuti Reformator, a kada je on završio svoj život njegovi sledbenici su formirali Metodističku crkvu.

108

Zatim su mnogi u Evropi i Americi počeli da proučavaju biblijsku temu o drugom Hristovom dolasku, što je dovelo do formiranja novog pokreta.

109

U Sjedinjenim Američkim Državama je jedan čovek, po imenu Viljem Miler, počeo da proučava o Isusovom obećanju o Njegovom skorom povratku. On je posebnu pažnju usmerio na proročanstva Danila i Otkrivenja.

110

Prema tome, • na ono što su Valdenzi pronašli o Bibliji, i • na ono što je Hus pronašao o poslušnosti prema Bogu, i • na ono što je Luter pronašao o milosti za spasenje, i


17

111

• na ono što je Kalvin pronašao o duhovnom napredovanju, i • na ono što su Anabaptisti pronašli o krštenju, i • na ono što je Veslej pronašao o posvećenju, • Miler je dodao učenje o skorom Hristovom dolasku.

112

I kada je Viljem Miler završio svoj život, Adventni Pokret koji je on otpočeo je nastavio da otkriva nove istine u Božijoj Reči. Pripadnici tog pokreta su, potom, otkrili biblijsku istinu da, kad ljudi umru, oni odlaze na počinak, dok ih Isus ponovo ne vaskrsne. Oni koji svoje živote završe u veri Isosovoj će ponovo oživeti na dan vaskrsenja pravenika, i ujediniće se sa svojim telesnim milima i dragima u veri!

113

Rani Adventisti su otkrili sledeće biblijske istine: 1. Smrt se može uporediti sa snom. 2. Isus će uskoro doći. 3. On će da vaskrsne mrtve.

114

(Tekst: 1. Solunjanima 4:16) „Jer će sam Gospod sa zapoviješću, s glasom Arhanđelovijem, i s trubom Božijom sići s Neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najprije.” 1. Solunjanima 4:16.

115

Posle Milera su oni koji su verovali u drugi Hristov dolazak otkrili da je sedmični dan svetkovan od strane većine Hrišćana bio baziran na tradiciji, a ne na Božijoj Reči. Ti vernici su ljubili Isusa, i odlučili su da drže sve Njegove zapovesti.

116

(Tekst: Matej 15:9) Isus je rekao: „No zaludu me poštuju učeći naukama i zapovijestima ljudskima.” Matej 15:9. Nije teško slediti tradicije i zaboraviti Božija uputstva!


18

117

U verskim stvarima je važno šta Bog kaže, a ne čovek. Po pitanju obožavanja, mi treba da se poklonimo Bogu u dan koji je On odredio za tu svrhu. Dan koji je Bog odredio za obožavanje je veoma specijalan dan.

118

Posle otkrića tih važnih istina, narod koji ih je proučavao i slagao se sa njima je formirao Crkvu Adventista Sedmoga Dana. Oni drže sve zapovesti Božije, uključujući tu i četvrtu zapovest o svetkovanju Subote.

119

Subota je sveti Božiji dan. Kad mi u taj dan Bogu posvetimo naše vreme i pažnju, onda nam On udeljuje posebne blagoslove i obnavlja našu sreću i zadovoljstvo. Time nas Bog duhovo „uzdiže na visine zemaljske” (Isaija 58:14).

120

Međutim za svaku istinu, prikazanu u Božijoj Reči, Sotona je izumeo neistinu, odnosno falsifikat.

• Bog od nas zahteva da svetkujemo Subotu, dok Sotona zahteva svetkovanje Nedelje.

121

• Bog kaže da, kad čovek umre, on odlazi u grob da spava, dok Sotona kaže da on odlazi u nebo, ili u pakao, ili u čistilište.

122

• Bog zahteva krštenje odraslih osoba zagnjurenjem, dok Sotona zahteva krštenje dece prskanjem.

• Bog u Bibliji iznosi zdravstvene principe, dok Sotona kaže da oni više nisu važni.

Dakle, za svaku Božiju istinu Sotona ima falsifikat. I to stvara pometnju.


19

123

(Tekst: Otkrivenje 18:2) Biblija kaže: „I povika jakijem glasom govoreći: pade, pade Vavilon veliki,

124

i posta stan đavolima, i tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica sviju ptica nečistijeh i mrskijeh.” Otkrivenje 18:2. Ime „Vavilon” potseća na pometnju u jezicima prilikom gradnje Vavilonske Kule. U biblijskom proročanstvu se ime Vavilon odnosi na „religijsku pometnju”. Dalje se u Otkrivenju kaže:

125

(Tekst: Otkrivenje 18:4) „I čuh glas drugi s Neba koji govori; iziđite iz nje, narode moj,

126

da se ne pomiješate u grijehe njezine, i da vam ne naude zla njezina.” Otkrivenje 18:4.

127

Bog poziva Svoj narod da izađe iz pometnje Vavilona, da mu ne bi naudila zla koja će snaći Vavilon. Prijatelju, Isus sada i tebe poziva. Vreme je da se već prestrojiš na Njegovu stranu! Posredstvom ovog predavanja smo opet naučili da je u Svome životu i učenju Isus otkrio važne istine koje On namerava da Njegovi sledbenici poznaju i slede. Znamo i to da je Sotona u stalnoj borbi sa Hristovom istinom i crkvom, i da se suprotstavlja proganjanjem i izvrtanjem Hristove čiste nauke. Isus hoće da se Hrišćani vrate na originalne istine sadržane u Njegovoj Reči. On poziva Svoj narod iz verske pometnje u Svoju čistu biblijsku istinu.


20

On se sada obraća i tvom srcu! Odazovi se Njegovom pozivu!

128

A sada te molim, ako je moguće, da ustaneš za molitvu. „Dragi naš nebeski Oče, hvala Ti što nam otkrivaš Tvoje istine u ovim poslednjim danima. Hvala Ti za ljude i žene prošlosti voljne da brane nepopularnu istinu. Hvala Ti za jasnije videlo i slobodu koju danas uživamo zbog njihove hrabrosti i vernosti. Gospode, i mi Tebe ljubimo. Stoga i nama podari volju da stojimo na strani Tvoje istine čak i kada drugi to odbiju da čine. Pomogni nam da čujemo Tvoj glas kad nam se obrati, i da ga slušamo i sledimo. Hvala Ti za sve ove sastanke, i za vreme koje provodimo zajedno proučavajući Tvoju svetu Reč. Molimo Te da nas stalno držiš u Tvojoj prisutnosti, i da nam omogućiš da se ponovo sastanemo da proučavamo Tvoju biblijsku istinu. Sve Te ovo molimo u ime Isusa Hrista, Amin.”

22 – tako mnogo izbora (istinska crkva, 2. deo) · istorija istočne crkve, s. 184, sadrži...

Documents