22. gistav kurbe (12. decembar 2012. godine)

7/24/2019 22. Gistav Kurbe (12. Decembar 2012. Godine)

http://slidepdf.com/reader/full/22-gistav-kurbe-12-decembar-2012-godine 1/8

G I S T A V K U R B E(1819 – 1876/77)

različita polja Kr!"o#o$ %"lo#a&ja'

Kurbe je ličnost koja deluje kroz dosadašnje parametre i možemo ga pratiti kroz nekolikorazličitih paralelnih pogleda

bio veoma aktivan i pokušavao da pokrije sve vrste angažovanja sopstvenog creda, tj. uonim poljima kojim se bavi (izjave, eseje, pisane forme)

ne može da se bavi slikom anela, jer ga nije nikada video i ne može da se bavi prošloš!uili budu!noš!u, jer je sposoban da pokaže i da se bavi samo vremenom u kojem živi tj.sadašnjoš!u

u umetnosti, nadovezivao se na slavne prethodnike" francuska umetnost je, krajem #$.veka, bila politička životinja koja je pratila aktivne političke tokove tako da je ve!ina umetnikaovog perioda bila upletena u politiku

pored ovoga, možemo posmatrati i privatno polje njegova delovanja

R A I K U R B E

o&t"*t Kr!"o#i+ ra&i+ %"la'

njegove prve slike, a radi se o portretima pre svega (ali i mrtve prirode i pejzaži), možemorazumeti samo kada upoznamo i okruženje iz kojeg dolazi

rodio se u %rnanu, odakle !e oti!i u &rancusku, 'ariz, i tamo se baviti tipičnim aktivnostimau kojim je uživao (i danas se takoe živi u ostavštinama #$. veka)

njegova porodica je imala neko bogatstvo kao poljoprivrednici i bila je ultra republikanskinastrojena (nisu bili za apoleona i *urbonsku dinastiju, zalagali se protiv monarhizma iapsolutizma). dakle, Kurbe je imao snažno republikansko uporište u okviru porodične pozadine

u njegovom radu postoje mnoga stilska preplitanja što je posebno, jer, svakako, osimglavnih stilskih tokova, imamo i druge u različitim kulturama + istoricizam, neoklasicizam,industrijalizam, secesija, bidermajer i, svi se oni moraju dobro složiti, ne bi li se dobila šira slika



Gi*ta# Kr!", atoportr"t -čaj&i čo#" (18.018.)iz 'ariza se vra!a u %rnan, gde živi običnim životom i peca ribu

svoje lice tretira stavljaju!i ga u izbezumljeni izraz koji se javlja pre nego što širom otvorioči i stvarno progleda ka realnom svetu" dakle, mladih godina, otvorenih očiju, posmatra svetrealno

ovaj fizikus, u kasnijem njegovom radu, izgleda!e drugačije i, pred kraj karijere,predstavlja!e sebe na drugi način

Gi*ta# Kr!", Atoportr"t *a 2r&i3 p*o3

slika deluje romantičarski i nema jasnihgranica" u njegovom rodnom mestu %rnanu,upražnjavali su se takvi običaji i taj habitusslika i ose!anja

Kurbe se bavio istraživanjem sopstvenog

selfa + sfera privatnogdakle, kroz autoportrete posmatramo to

polje individualnosti.



ovo je jedna od stvari kojim se bavi realizam tj. priznati šta jeste, ali pri tom moramo dapostavimo sebi pitanje da li pravilno postavljamo realnost i šta je to što jeste, šta očekujemo odrealnosti, a šta je u vropi u tom momentu bila realnost (u likovnim formama bilo šta možeizgledati realno, pa čak i aneli, što se postizalo mnogim sredstvima, skra!enjem recimo)

prikazivali su ono što jeste, stvarnost se poštuje, i kao egzistencija bila je važna" pri tom,stvorene su nove socijalne stvarnosti

u slici možemo prona!i mnogo narativa (faktografija, politika, socijalno, psihološko,pojmovno, vajmburgovski)

Gi*ta# Kr!", Sa+ra&a -r&a& (18.90184)

predstavljena je sahrana Kurbeovog strica, koje je, po njemu, sahrana romantizmakre!e sa pejzažima i mrtvim prirodama, #-/0-. godine počinje izlagati na 1alonu,dobija

medalju, i do #-23. godine doživljava uspon kada može subverzivno delovati i isticati ono štosmatra realizmom i što, možda, ne bi prošlo

za svetsku izložbu bile su izabrane najmonumentalnije slike, a meu njima i ova (4ucačikamena nisu bili primljeni na smotru, iako iza slike stoji ozbiljan rad), koja ističe promene u

načinima sahranjivanja, žalovanju, što je čini važnim dokumentom kulturne istorije

slika poseduje brutalno realno, ružno!u, bez herojskog, nema dodira sa svetoš!u, nemamemento mori, nema srednjovekovnog makabrističkog, samo suptilnost" nije ni mnogo strašno,nema ni ideje spasenja" nebo iznad je ustalasano i čeka " samo delo je velikog formata, čak 5m6

istaknuti temelji hriš!anstva i nijedna misao, niti razvoj filozofije ne pomažu" kada filozofijauzima primat, dolazi do revalitizovanja elite, mentalnih dekonstrukcija (radikalni anarhizam),novih ogleda i dekonstrukcija države i režima

'rudon je njegov pokrovitelj, mentalna figura iza Kurbea, predstavnik radikalnog

anarhizmatreba razumeti sve transformacije da bi razumeli dešavanja modernog sveta (7itler,8usolini, 1taljin, 4ito, italijanska umetnost) koje su deo političkih relacija, a koje su započete uovom periodu

ovaj realizam jeste radikalno nov pogled na stvarnost, bez tradicionalnih hijerarhijažanrova i zakona, bez retorike historie + vizuelni manifest realizma

nova retorika je prihva!ena u konceptima umetničkih dešavanja i u istoriji umetnosti što sevidi kada se uporedi sa prošlim idealima9 smrt, hladni znoj, iskustava žrtava, strahovi, preminuli...



likovi nisu u verbalnim pozama, nije važna samo sama smrt, vidimo i kovčeg sa strane,narod, plač + dokaz toka života, gde smrt izaziva trenutni šok bližnjima posle čega nastavljajusvoj život (prajnem ruku posle obreda spiraju i smrt)" najstrašniji momenat je spuštanje kovčega imomenat kada se naslu!uje ta neumitna sila i daljanji tok, pri čemu ništa ne razumemo inemamo finalne odgovore" to je upravo i prikazano

svestvaraju!i paradoks nesaose!ajnosti se takoe javlja, što je tipično ljudsko, načinodbrane i namerno neangažovanje" u svakom slučaju, jedan ne formalan pristup interpretacije,ose!a se nedostatak pijteta (što je i zamereno Kurbeu), saose!amo kada smo pred platnom, alisetimo se odmah i koliko je to druga!ije u praksi

u okolini i pejzaž, posmatranje sveta oko sebe, doživljaj svetlosti, neba...

Gi*ta# Kr!", T2ači a3"&a (18.9)

Gi*ta# Kr!", atoportr"t 5o#" *allo3

živeti slobodno i na isti način iskončatigovorio je da, posle smrti, ne!e da

pripada nigde, nijednoj instituciji, osimtamo gde je polje slobode

prati francusku tekovinu9 režimliberalizma



situaciju je video na putu u svome zavičaju, posmatrao radnike koji rade u svom znoju, asliku !e završiti u ateljeu

slika je jednostavna i nema velike naracije, nema više heroja revolucije, nema prikazivanjatog hipermuskulaturnog čoveka, heroja koji je u socijal:realizmu snažan

u kontekstu istinitosti, podjednako je istinito kao i romantizam i jednako je važna istinitostsa radom, unutrašnjim svetom" samo je ovo otelotvorenje jednog drugog aspekta realnosti koja,do tada, nije postojala + dgnitas tucača kamena

subverzivno bi bilo ovo izložiti na 1alonu, obzirom da je Kurbe protiv apoleona ;, bio ječlan reda 1vetog 8ihajla, odbi!e orden časti od apoleona i učestvova!e u političkim akcijama

realizam je svakako mogao biti i ulepšan : malo je puritanaca koji imaju stalne i pravestavove realista

S R E j I K U R B E

Gi*ta# Kr!", or"lo *#"ta (1866)

Gi*ta# Kr!", -!"% -r&a& (18.9)

zvanična umetnička produkcija i 1aloni su jedno, ovo je realnost iz ugla malog čoveka,pojedinca

prikazan duh komune, razvijanje socijalistič

ideje i nove &rancuske (počeci levice)ipak još uvek u ovome ne vidimo mnogo to

novog" postojali su *rojgel i Karavao samo što totada nije bilo definisano

amblematski sadržaji nemaju veze sapoložajem ljudi, još ne postoje leve ideje, poredaknije ureen, ipak amblematika utiče na svestindividue



ultimativan realizam, žena prikazana na nov način, samo je jedan fokuspsihološki posmatrano, šta je ovde novo< prikazuje se polnost, suština ženskosti, ali na

onim primarnim stvarima" par e=elans, realna slika, eksplicitno prikazuje ono što treba biti vienoKurbe radi nešto ve!e, ne obazire se na malograanstvo (talas crnog filma, ovim prožeta i

literaturna produkcija, ludilo...)" misterija organizma" pupak sveta kao izraz realno ne ističe mestoraanja, ali ovde se to jasno ističe

slika je javno izložena tek #$--. godine u vropi, tek su onda bili u mogu!nosti videti je, anastala je 5:ih godina #$. veka (malograanski duh je zamaskirao polnost)" da nema internet,

još uvek bi ovo bilo samo za odabrane medijeuznapredovala antropološka kretanja, pa danas malo znamo o našim telima, a malo se o

tome i govori" koliko smo realno spremni na telo i telesno< (na primer, srednjovekovni izraz zamuški polni organ je tajni detočinitelj)

Gi*ta# Kr!", Spa#ači (1866)

istraživanje razlika u telima žene koja bi, kao >enera iz >espija, trebala biti u oblinama, dok

je muško telo mršavo, što odgovara telu lovca (danas se, usled mode, sve promenil)prikazane su dve kurtizane, može se razmatrati i odnos njih meusobno, ali i one sa

simbolima cve!a, bisera tj. celokupnim bidermajerskim ambijentom... ova slika je bila predmetpolicijske istrage

ovu erotičnost daleki istok gledao je drukčije i ništa nije bilo čudno u njihovim slikovnim,grafičkim produkcijama ili literaturi" u vropi civilizacija je drukčija, delom i zbog religijske čistote

različiti kulturni modeli na istu stvar gledaju različito japanska kultura pružila je novu vrstu ukusa, koja je slala i suptilnu poruku" japanska

umetnost (rišung) učila je dokle i koliko možemo koristiti modele se=ualnosti, o homoseksualnim i

hetero odnosima, u kojima se ističe važnost odnosa jing i janga koji su u stalnom kuženju, nemogu jedno bez drugoga i stalno se nadopunjuju" sve oko njih je kosmičko kruženje ili taona 4ajlandu takoe postoje drugi ključevi, nema izopštavanja i morala u ovom smislu

kod nas, moral je taj koji nas održava i u okvirima je porodične savesti" on rukovodi, a kada je suprotno, onda je on kazna izopštavanje iz porodice. svaka ograničenja tako se razvijaju ukršenje pravila i to se može činiti na svim nivoima

a%a j" 3oralizator*o *l!i &"č"$a, to &ia%a &ij" z!o$ i&%i#i%", #" z!o$3alo$ra:a&*i+ o%zi3a&ja *lo!o%"" mi smo žrtve našeg morala



dinamika celine, meutim, ugleda se upravo kroz ova izopštavanjaskriveni mehanizmi, patološki odnosi, antagonizam koji se vidi kroz onog koji čini katarzu

zajednice" individualizacija je čudan proces, nema ograničenja i sve je deo iskustva.

K A S I K U R B E

u ovom period, Kurbe je najviše radio sa patronima, bavio se ženamaono što vidi je nova ose!ajnost, ukus za realnost" oni koji su od njega naručivali prilikom

svoje odluke bili su svesni i njegove senzuanosti

%o$a:aji #"za&i za ari* o3& i #la*t apol"o&a'

Kurbe, kao otac realizma, svim akcijama u kojima je delovao, javno ističe čast ispred

svega, ne prodaje se i ne podreuje se. bio je dostojanstven i progresivan

u to doba revolucije imao je novu ulogu

protivili su se apoleonu ; koji nije bio apoleon *onaparta, ve! bio car graanin,nesposoban da vodi. 'ruska je ojačala i ?panija, takoe, i došlo je vreme smene apoleona ;

Kurbe se zalagao se za rušenje %beliska na trgu >andom, koji je bio napravljen od oružjakoje je apoleonu donelo pobedu i koji je vizuelna potpora njegovoj politici (reljefe sa njegatrebalo je postaviti u @omu invalida)

Gi*ta# Kr!", ;a*tl" o< Blo&a=šta se desilo sa Kurbeom u poslednjem

periodu<neutralni deo njegove produkcije

#. faza + mladalačka (autoportreti, mrtveprirode, pejzaži)A. faza + herojska (4ucači kamena, 1ahrana u%rnanu);. faza + privatni patroni, seksualnost, žene,meupolni odnosi (radi i muškarce koji servu)

u ovoj slici ose!amo romantizam idalje, ali možemo je shvatiti i kao ruinu u



u svojoj zamisli je uspeo, ali, nakon povratka starog režima, to ga smešta u zatvor i morao je da plati kaznu, koja je bila podizanje %beliska o njegovom trošku" to, naravno, nije mogaoisplatiti, pa beži u ?vajcarsku 4rebalo je da da ;; franaka u narednih ; godina (tj. do svoje$# godine)" nikada nije dao ni jednu ratu zato što je umro u 23. godini, dan pre prve rate

umro je od jetre" voleo je da pije i živeo je boemskim životom, nema u njegovoj biografijiherojske sudbine

22. gistav kurbe (12. decembar 2012. godine)

Documents