UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Nataša S. Gavrilović

Master rad

Niš, 2015

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Prisustvo parazita u digestivnom traktu jedinki šumske kornjače

(Testudo hermanni) iz okoline Niša

Master rad

Kandidat Mentor

Nataša Gavrilović 95 Prof. dr Jelka Crnobrnja-Isailović

Niš,

Mart, 2015

Zahvalnica

Najsrdačnije se zahvaljujem svom mentoru prof. dr Jelki Crnobrnji Isailović na

nesebičnoj pomoći i vođstvu tokom izrade master rada.

Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima i bratu, na bezgraničnoj

podršci, ljubavi i ovaj rad posvećujem njima. Hvala što ste mi omogućili

studiranje i podržali me u svojoj nameri da istrajem do kraja.

Hvala prijateljima na podršci i razumevanju.

Vaša Nataša.

Ovaj rad je rađen u okviru doktorske disertacije Dragane Stojadinović, asistentkinje na

Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerzitteta u Nišu,

na projektu osnovnih istraživanja 173025 “Evolucija u heterogenim sredinama: mehanizmi

adaptacija, biomonitoring i konzervacija biodiverziteta” finansiranog od strane Ministarstva

prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije tokom perioda 2011-2014.

Biografija kandidata

Nataša Gavrilović je rođena 18. marta 1988. godine u Zaječaru. Osnovnu školu „Timočki

Partizani” završava 2003. godine u Knjaževcu. Srednju Medicinsku školu završava 2008.

godine sa zvanjem ,,Medicinska sestra-tehničar” u Zaječaru. Iste godine upisuje Osnovne

akademske studije na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu, Departman za

Biologiju i ekologiju. Osnovne akademske studije završava 2012. godine, kada upisuje

Master akademske studije, smer Ekologija, koje završava 2015. godine.

Sadržaj

1. Uvod ................................................................................................................................. 1

1.1. Parazitizam ................................................................................................................. 1

1.2. Paraziti gmizavaca ..................................................................................................... 2

1.2.1. Paraziti kornjača ................................................................................................................... 2

1.2.2. Paraziti šumske kornjače (Testudo hermanni) ...................................................................... 4

1.3. Cilj istraživanja ........................................................................................................... 5

2. Materijal i metode ........................................................................................................... 6

2.1. Objekat istraživanja .................................................................................................... 6

2.1.1.Šumska kornjača (Testudo hermanni) .................................................................................... 6

2.1.1.1. Morfološke karakteristike .............................................................................................. 6

2.1.1.2. Rasprostranjenje ............................................................................................................. 7

2.1.1.3. Stanište i aktivnost ......................................................................................................... 7

2.1.1.4. Razmnožavanje .............................................................................................................. 8

2.1.1.5. Ishrana ............................................................................................................................ 9

2.1.1.6. Predatori ......................................................................................................................... 9

2.2. Fizičko-geografske odlike Kunovice ........................................................................... 9

2.2.1. Geografski položaj i reljef ..................................................................................................... 9

2.2.2. Geografske i pedološke karakteristike ................................................................................ 10

2.2.3. Klimatske karakteristike ..................................................................................................... 11

2.2.4. Biološke odlike ................................................................................................................... 12

2.3. Metode ..................................................................................................................... 12

2.3.1. Terenske metode ................................................................................................................. 12

2.3.2. Statističke metode ............................................................................................................... 13

3. Rezultati ......................................................................................................................... 14

4. Diskusija............................................................................................................................. 17

5. Zaključak........................................................................................................................... 19

6. Literatura........................................................................................................................... 20

7. Summary............................................................................................................................ 22

1

1. Uvod

1.1. Parazitizam

Parazitizam se najčešće definiše kao bliska asocijacija između dva organizma, gde

jedan od njih (parazit) zavisi od drugog (domaćin), koristeći ga najčešće kao hranu i zaštitu,

pri tom dovodeći do smrtnog ishoda domaćina (Žikić, 2008).

Postoji nekoliko asocijacija koje nalikuju parazitizmu, ili se ne mogu jasno

razgraničiti.

Komensalizam- to su organizmi koji koriste hranu unutar, ili van domaćina bez

uspostavljanja bliske veze sa domaćinom. Mutalizam- ovo je asocijacija gde oba organizma

imaju koristi, ali njihova asocijacija nije obavezna. Simbioza- simbionti žive u obaveznoj

zajednici pri čemu oba organizma imaju korist od nje (Žikić, 2008).

Tipovi parazitizma

Postoji više tipova parazitizma u zavisnosti od mesta infekcije, tipa domaćina,

stadijuma razvića itd:

a) Ektoparaziti- žive na spoljašnjoj površini domaćina, na primer buve, vaši, metilji

(Monogena) i kopepodni račići mnogih riba;

b) Endoparaziti- žive u tkivima i organima svojih domaćina kao što su pantljičare,

metilji, protozoe kičmenjaka;

c) Obligantni paraziti- ne mogu da prežive bez domaćina, kao što je na primer

malarični plazmodijum;

d) Fakultativni paraziti- mogu da prežive i bez domaćina (na primer crvi, koji su

saprofagi, ali mogu da inficiraju i žive domaćine);

e) Permanentni paraziti- su u asocijaciji sa domaćinom vrlo dugo;

f) Temporalni paraziti- se mogu naći na domaćinu samo kratko.

Postoje organizmi koji parazitiraju samo u larvenom, ili juvenilnom stadijumu, ali

većina parazita uspostavlja ovu interakciju sa drugim organizmom kada dostigne adultni

stadijum. Kategorija periodičnih parazita obuhvata organizme, koji posećuju domaćina

2

samo u nekim vremenskim intervalima, kao što su pijavice, komarci itd. Poznati su još i

intraspecijski paraziti- organizmi koji parazitiraju jedinke iste vrste, kao i parazitoidi.

Parazitoidi obuhvataju ogroman broj Hymenoptera (Parazitica) i muva guseničarki (familija

Tachinidae). Ova grupa organizama predstavlja kombinaciju parazitizma i predatorstva.

Larve parazitoida se razvijaju u, ili na telu domaćina, hraneći se njime, pri čemu je domaćin

živ do eklozije samih parazita, nakon čega dolazi do smrti domaćina. Takođe, postoji i

hiperparazitizam tj. pojava kada paraziti parazitiraju parazite, kao i superparazitizam, kada

domaćina inficiraju jedinke iste vrste koje su potomci različitih roditelja. Multiparazitizam

označava interakciju u kojoj više vrsta parazitira istog domaćina. Kleptoparazitizam

bukvalno znači parazitiranje krađom, a jedinke koje koriste hranu (ili druge materijale, na

primer za pravljenje gnezda) jedinki drugih vrsta otimanjem, ili sličnim akcijama zovu se

kleptoparaziti. Kleptoparazitizam može biti intraspecijski, ili interspecijski (Žikić, 2008).

1.2. Paraziti gmizavaca

Gmizavci su domaćini mnogih vrsta crevnih parazita. Među njihovim parazitima

mogu se naći Nematode, koje su vidljive golim okom, kao i jednoćelijski mikroorganizmi

(Entamoeba sp., Coccidia, Flagellata, Cryptosporidium sp.), koji su vidljivi samo pod

mikroskopom (http://www.petmd.com/reptile/conditions/digestive/c_rp_worms). Zdravi

gmizavci se inficiraju konzumiranjem fecesa u kome se nalaze paraziti. U nekim slučajevima

larve mogu dospeti u organizam domaćina preko kože. Kod ispitivanih guštera, zmija i

kornjača pronađene su sledeće grupe endoparazita: Nematodae, Trematodes, Acanthocephala,

Pentastomida, Cestodes i Protozoa (Rataj isar., 2011).

1.2.1. Paraziti kornjača

Endoparaziti i egzoparaziti (krpelji, larve insekata, protozoe i crvi) su česti kod kornjača. Dok kornjače u divljini opstaju uprkos prisustvu mnogobrojnih parazita, one u

zatočeništvu mogu biti sklone superinfekcijama u uslovima smanjene otpornosti,

prenamnoženosti i loših higijenskih uslova (Innis, 2008).

3

Tako krpelji mogu izazvati lokalna zapaljenja i mogu biti vektori bolesti (Innis, 2008).

Larve muva se obično mogu naći unutar subkutanog tkiva severnoameričke kutijaste kornjače

(Terrapene sp.). Larve se uočavaju pregledom mekih tkiva vrata i prefemoralne regije (Innis,

2008). Pijavice se obično mogu naći kod slatkovodnih kornjača i mogu biti vektori krvnih

parazita (Innis, 2008). Intraeritrocitni paraziti, kao što je Hemogregarina, kao i

ekstracelularni krvni paraziti, kao što je Plazmodium mogu se otkriti pregledom krvnih

razmaza (Innis, 2008). Sistemski intranuklearni paraziti (Coccidia) izučavaju se kod kornjača

više od 15 godina. Ovi paraziti inficiraju sledeće vrste: Geochelone radiata, Manuoria

impressa, Geochelone pardialis, Chersinia angulata i Indotestudo forsteni. Najčešće se mogu

naći u interstinumu, pankreasu, jetri, bubrezima, a ređe u eustahijevoj tubi, makrofagima

slezine, srednjem uhu, plućima i želucu kornjača (Innis, 2008).

Entamoeba invadens može biti uzrok mnogih patoloških procesa kod kornjača,

naročito u uslovima smanjene otpornosti. Karakteristične višejedarne ciste Entamoeba se

izbacuju preko fecesa i direktno su infektivne za druge domaćine. Nakon ingestije ciste,

dolazi do ekscistacije, a pokretni trofozoiti probijaju zid gastrointerstinalnog trakta. Iako se

neke infekcije dešavaju unutar gastrointestinalnog trakta, Entamoeba se može proširiti na

bubrege i jetru, gde dovodi do stvaranja abscesa. Simptomi infekcije su vodena, krvava ili

sluzava dijareja, anoreksija, dehidratacija i letargija (Innis, 2008).

Dokazano je da vrste roda Cryptosporidium izazivaju teške infekcije tankog creva

(Innis, 2008). Neke flagelatne protozoe mogu biti patogene za kornjače. Mali broj bičara

nađenih prilikom pregleda fecesa ne mora biti problematičan, posebno za herbivorne

kornjače. Ipak, utvrđeno je da su bičaste protozoe, kao što su Hexamita i Myxidium uzročnici

značajnih bubrežnih infekcija kod nekih kornjača (Innis, 2008).

Nematode, kao što je Angusticaecum mogu izazvati bolesti kornjača (Innis, 2008).

Paraziti roda Acanthocephalus se najčešće nalaze kod severnoameričkih vodenih kornjača

(Innis, 2008). Trepljasta protozoa, Nictotherus se često može uočiti ispitivanjem fecesa

herbivornih kornjača. Nije utvrđeno da izaziva bolesti (Innis, 2008).

4

1.2.2. Paraziti šumske kornjače (Testudo hermanni)

Kod ove vrste su utvrđeni paraziti iz grupe nematoda Oxyuroidae (Pharyngodonidea,

Tachygonetria sp.). Ovi paraziti su češći kod herbivornih gmizavaca (Slika 1.). Ove

nematode su razvile komensalne interakcije sa svojim domaćinima. Od Strongilidaea-

najčešće se sreće vrsta Camallanus sp. Askaridne nematode- Angusticaecum sp.- migriraju

kroz različite sisteme organa i mogu dovesti do pojave zapaljenskih lezija u plućima i drugim

organima (Rataj i sar., 2011).

Trepljasta protozoa - Balantidium sp. je važan komensalni organizam šumske

kornjače, ali u slučaju bolesti gastrointerstinalnog trakta, njihov broj je povećan (Rataj i sar.,

2011).

Slika 1. Tachygonetria sp. kod Testudo hermanni (iz: Martinez-Silvestre, 2011)

5

1.3. Cilj istraživanja

Cilj mog istraživanja je bio da utvrdim prisustvo parazita u digestivnom traktu šumske

kornjače (Testudo hermanni) i moguće razlike u učestalosti inficiranosti između polova,

zatim u odnosu na veličinu i kondicioni indeks mase tela, kao i u odnosu na sposobnost

okretanja.

6

2. Materijal i metode

2.1. Objekat istraživanja

Kornjače se svojim oklopom jasno razlikuju od drugih životinja. Kopnene vrste

kornjača imaju oklop pokriven rožnim pločama, dok neke akvatične kornjače imaju kotlast

oklop. Istraživanje građe udova i oklopa kornjača ukazuje da sve savremene kornjače vode

poreklo od vodenih predaka. Postojanje čvrstog donjeg dela oklopa (plastrona) kod svih

kornjača, može biti dokaz da su se prvi put pojavile u vodi, jer su tako imale zaštićen trbuh

(iz: Stanković, 2011).

2.1.1. Šumska kornjača (Testudo hermanni)

2.1.1.1. Morfološke karakteristike

Šumsku kornjaču (Testudo hermanni) prvi put je opisao J.F. Gmelin 1789. godine.

Šumska kornjača (Testudo hermanni) pripada rodu Testudo, familiji Testudinidae, redu

Testudines, klasi Reptilia (iz: Janković, 2013).

Šumske kornjače imaju zdepasto telo i osim udova, glave i repa zaštićeno koštanim

oklopom (Crnobrnja-Isailović i sar., 2012). Koštani oklop je sastavljen iz određenog broja

koštanih ploča, koje su raspoređene po utvrđenom redu. Maksimalna dužina oklopa je oko

30cm i uglavnom je žute boje sa crnim mrljama na rožnim pločama. Gornji, ili leđni deo

oklopa označava se karapaks- lat. carapax (Slika 2), a donji, ili ventralni deo plastron- lat.

plastron (Slika 2.) (Radovanović, 1951).

7

Slika 2. Testudo hermanni (carapax iplastron) (foto: Lj. Stojiljković)

2.1.1.2. Rasprostranjenje

Šumska kornjaća naseljava mediteranski deo Evrope (južni i zapadni deo Italije,

Balkansko polustrvo sa Jonskim ostrvima, Siciliju, Korziku, Sardiniju, Balearska ostrva,

jugoistični deo Francuske i evropski deo Turske (Crnobrnja-Isailović i sar., 2012).

2.1.1.3. Stanište i aktivnost

Kornjače roda Testudo uglavnom žive na suvim i kamenitim mestima, po ravnicama i

brežuljkastim predelima, a mogu se sresti po voćnjacima i vinogradima. Uglavnom se nalaze

na područjima do 500m nadmorske visine, a na Balkanu se mogu naći i na nadmorskim

visinama iznad 1300m (Bertolero i sar., 2011).

Kao i drugi gmizavci umerenih područja, šumska kornjača je aktivna tokom toplog

dela godine, a u jesen ulazi u period mirovanja, koji traje od početka novembra do kraja

8

marta. Ubrzo nakon izlaska iz zimskih skloništa, kornjače počinju da traže partnere za

parenje (Golubović i Đorđević, 2013).

2.1.1.4. Razmnožavanje

Šumske kornjače se razmnožavaju oviparno. Kod vrsta koje žive u području umerene

klime, vreme parenja je u proleće, ili u jesen. Kod vrsta koje žive u tropskim i subtropskim

područjima, vreme parenja zavisi od vlažnosti vazduha (Kalezić, 2005).

Parenje počinje u proleće, nakon udvaranja. Nakon kopulacije koja traje 1-2 sata,

ženka snese 3-12 jaja. Embrionalno razviće traje 2-3 meseca, a mladunci su na rođenju

veličine 3.5cm (Slika 3.). Pol mladunaca zavisi od temperature sredine tokom embrionalnog

razvića: na temperaturama višim od 31.5° C razvijaju se ženke, a na nižim mužjaci. Pol

mladih jedinki je nemoguće odrediti na osnovu spoljašnjih obeležja do uzrasta od desetak

godina. Mladunci po izleganju imaju relativno mekan oklop, pa uglavnom miruju na

skrovitim mestima. Oklop je mekan do četvrte godine, pa male kornjače predstavljaju plen i

predatorskih vrsta male veličine tela (Golubović i Đorđević, 2013).

Slika 3. Izleganje mladunaca (http://blog.dnevnik.hr/piskaralotixi/2011/10/1629542946/testudo-

hermanni.html)

9

2.1.1.5. Ishrana

Šumska kornjača je pretežno herbivor (Slika 4.). Hrani se travom, voćem, lišćem,

biljkama u fazi truljenja, ali i puževima (Crnobrnja-Isailović i sar., 2012). Izbor hrane

kornjača određuje vizuelno, a naročito je privlače crvena, narandžasta i žuta boja (Šašić,

2012).

Slika 4. Ishrana šumske kornjače (Testudo hermanni) (iz: Crnobrnja-Isailović i sar., 2012)

2.1.1.6. Predatori

Šumske kornjače mogu biti plen pretežno ptica grbljivica, jazavaca, kuna belica, riđih

lasica (Crnobrnja-Isailović i sar., 2012), ali i drugih vrsta.

2.2. Fizičko-geografske odlike Kunovice

2.2.1. Geografski položaj i reljef

Teren na kome su vršena ispitivanja i prikupljanje podataka nalazi se u jugoistočnoj

Srbiji, tačnije u Nišavskom okrugu u selu Kunovica na 17 km udaljenosti od Niša. Kunovica

10

je tipično brdsko-planinsko selo zbijenog tipa, sa nadmorskom visinom od 621 m. Površina

ovog područja je 13.41 km, a površina obradivog područja je 4.44 km (Slika 3.). Oko 58%

teritorije čine šume, 19% obradivo zemljište i bašte, pašnjaci zauzimaju 6%, a tu se nalaze i

napušteni i nenapušteni vinogradi, polja i voćnjaci (Turnšek, 2006).

Slika 5. Mapa sela Kunovica i dijagram različitih površina (Turnšek, 2006)

2.2.2. Geografske i pedološke karakteristike

Na osnovu pedološke karte, koju je izradio institut za zemljište Beograd, može se

zaključiti da je matični supstrat na ovom lokalitetu permski peščar, a razvijeno je crveno-

kiselo zemljište (Slika 6.).

11

Slika 6. Pedološka karta SFRJ- Niš

2.2.3. Klimatske karakteristike

Za područje Niša je karakteristična umereno- kontinentalna klima, sa srednjom

godišnjom temperaturom od 11.4° C. Najtopliji mesec je jul, sa prosečnom temperaturom od

21.3° C, a najhladniji mesec je januar sa prosečnom temperaturom od -0.2° C. U proseku

godišnje padne 589.6 mm kiše i snega po kvadratnom metru. Prosečan broj kišnih dana je

123, a snežnih 43 (http://hr.wikipedia.org/wiki/Ni%C5%A1).

12

2.2.4. Biološke odlike

Kunovica ima mnogo blagih padina, na kojima se osim nekoliko aktivnih plantaža

vinograda, nalazi i mnogo napuštenih, pa se može zaključiti da je prisutan antropogeni faktor

slabijeg intenziteta. Pored vinove loze (Vitis sp.), ovde se nalaze i voćnjaci, ali i grmlje divlje

ruže (Rosa canina), divlje kupine (Rubus fructicosus), kao i zeljaste biljke - divlja nana

(Mentha longifolia), majčina dušica (Thymus serpyllum), divlja jagoda (Fragaria vesca) i

brojne vrste iz familije Cyperaceae i Poaceae (iz: Janković, 2013).

2.3. Metode

2.3.1. Terenske metode

Podatke za analizu populacije Testudo hermanni prikupljali smo 2013. i 2014. godine

u periodu trajanja od po sedam uzastopnih dana u maju i julu. Jedinke smo hvatali, merili,

markirali i vraćali ih na mesto ulova. Metoda markiranja zasnivala se na zasecanju

marginalanih pločica pomoću testerice (Stubbs i sar., 1984). Metodom markiranja svaka

jedinka dobila bi svoju oznaku (iz: Vidojević, 2014). Pol kornjača smo određivali na osnovu

konkavnosti plastrona, zakrivljenosti nadrepne ploče i na osnovu veličine i oblika njihovog

repa (Šašić, 2012).

Prisustvo parazita u digestivnom traktu šumske kornjače (Testudo hermanni),

utvrđivali smo prilikom hvatanja kornjača i dodatno tokom izvođenja testa okretanja. Tokom

hvatanja i transporta kornjača, one usled stresa vrše učestalu defekaciju, a takođe i tokom

testa okretanja, kada se naprežu prilikom pokušaja da se vrate u prvobitni položaj. Ako je

jedinka inficirana parazitima gastrointestinalnog trakta, koji su vidljivi golim okom, oni se

lako mogu uočiti u fecesu.

13

Kornjače su testu prevrtanja (eng. righting test-RT) podvrgavane pre merenja, da bi se

izbegao dodatni stres. RT je rađen in situ na čistoj, ravnoj površini u hladovini, u toku prvog

sata nakon sakupljanja. Svaki primerak bi bio postavljen na leđa, sa glavom orijentisanom

uvek u istom pravcu. Ako se jedinke ne bi okrenule u prvobitni položaj tokom 15 minuta,

testiranje bi bilo prekinuto i data jedinka bi bila zabeležena kao ona koja se nije okrenula

(Stojadinović i sar., 2013).

Ovim podacima dodati su podaci iz ranije studije o istoj vrsti, rađene na lokalitetu

“Pašina Česma” u okolini Leskovca tokom sedam uzastopnih dana u maju i julu 2009.

godine.

2.3.2. Statističke metode

Testiranja razlika u učestalostima grupa adultnih jedinki sa i bez parazita u okviru

istog lokaliteta i između dva lokaliteta rađena su primenom testa različitosti. Testiranja o

odnosu prisustva/odsustva parazita i veličine (SCL –ravna dužina karapaksa) i kondicionog

indeksa mase (BMCI) jedinki testirana su primenom dvofaktorske ANOVA-e gde su pol i

stanje parazitiranosti tretirani kao faktori. Zbog razlika u veličini uzoraka, testiranje je

urađeno samo na uzorku adultnih jedinki iz Kunovice. Kao vrednosti kondicionog indeksa

mase tela, korišćeni su reziduali iz linearne regresije mase tela jedinke na SCL, pri čemu su

oba parametra prethodno logaritmovana. BMCI je računat posebno za mužjake i ženke zbog

izraženog seksualnog dimorfizma u veličini tela (Stojadinović i sar. 2013). Sva izračunavanja

urađena su primenom softverskog paketa Statistica 8.0 (StatSoft Inc.2007).

14

3. Rezultati

Broj adultnih mužjaka i ženki kod kojih su utvrđeni paraziti u fecesu, bio je značajno

manji od broja nezaraženih jedinki na oba lokaliteta (Tabela 1).

Tokom jednogodišnjeg ispitivanja na lokalitetu u blizini Leskovca, od ukupno 103

pregledane jedinke, paraziti su uočeni kod 4 adultne jedinke, prilikom prvog i jedinog ulova.

Tokom dvogodisnjeg ispitivanja na lokalitetu Kunovica kod Niša, od ukupno 452 jedinke

parazite je imalo 9 adultnih jedinki (kod 5 jedinki paraziti su pronađeni tokom prvog ulova,

kod 2 jedinke tokom trećeg ulova, kod 1 jedinke tokom šestog, a kod 1 tokom sedmog ulova).

Ukupan udeo zaraženih jedinki u uzorku na lokalitetu kod Leskovca bio je statistički

značajno veći od udela zaraženih jedinki u uzorku na lokalitetu kod Niša. Međutim, kada se

poredi zastupljenost zaraženih jedinki među adultima i posebno među adultnim mužjacima i

ženkama, ne uočavaju se značajne razlike između ova dva lokaliteta.

Rezultati u tabeli 2. pokazuju da su na oba lokaliteta jedinke bez parazita značajno

češće uspevale da se vrate u prvobitan položaj kada su okretane na leđa, nego što nisu. Sve

jedinke zaražene parazitima na lokalitetu u okolini Leskovca uspešno su se okretale. Na

lokalitetu Kunovica, zaražene jedinke su se pretežno uspešno okretale. Međutim, adultne

zaražene jedinke i adultne zaražene ženke su se podjednako uspešno i neuspešno okretale,

dok se ni jedan od zaraženih mužjaka nije uspeo da okrene u zadatom vremenskom roku.

U populaciji iz Kunovice, uočene su značajne razlike u dužini tela između adultnih

jedinki različitih polova (F=4.02, df=1, p=0.045), ali nije bilo značajnih razlika u dužini tela

između jedinki sa i bez parazita (F=0.24, df=1, p=0.626), kao ni između jedinki različitih

polova i statusa zaraženosti (interakcija pol x zaraženost: F=0.06, df=1, p=0.807). Takođe,

nisu primećene značajne razlike u kondicionom indeksu mase (relativnoj masi) između

adultnih kornjača različitog pola (F=1.52, df=1, p=0.22), različitog statusa zaraženosti

(F=0.22, df=1, p=0.64), kao ni između interakcija ova dva faktora (pol x status zaraženosti:

F=1.59, df=1, p=0.21).

15

Tabela 1. Procenat jedinki kod kojih su utvrđeni paraziti u fecesu. N=broj jedinki u uzorku.

p – statistička značajnost razlika

UZORAK UKUPN

O

SA PARAZITIM

A

BEZ

PARAZITA

P

Leskovac

N 103 5 (5%) 98 (95%) 0.0000 Nadulti 101 4 (4%) 97 (96%) 0.0000 N ad.ženke 47 1 (2%) 44 (98%) 0.0000 Nad. mužjaci 54 3 (5%) 51 (95%) 0.0000

Niš

N 452 9 (2%) 343 (98%) 0.0000 N adulti 397 9 (2%) 388 (98%) 0.0000 N ad.ženke 255 6 (2%) 249 (98%) 0.0000 Nad. mužjaci 142 3 (2%) 139 (98%)

Značajnost razlika između Leskovca i Niša u % zaraženih jedinki

N 0.041 N adulti 0.121 N ad.ženke 0.500 Nad. mužjaci 0.130

16

Tabela 2. Procenat adultnih jedinki koje se nisu okrenule (RT-) tokom prvih 15 min testiranja okretanja. RT + jedinke koje su se okrenule pri testiranju; RT- jedinke koje se nisu okrenule pri testiranju; Nad – broj adultnih jedinki u uzorku; Nf – broj adultnih ženki u uzorku; Nm – broj adultnih mužjaka u uzorku

UZORAK OKRETANJA BEZ PARAZITA SA PARAZITIMA RT + RT- RT + RT-

Leskovac (Pašina Česma) Nad

101 96

(99%) 1

(1%) 4

(100%) 0

(0%) p 0.000 0.000

Nf 47

46 (98%)

1 (2%)

0 (0%)

0 (0%)

p 0.000 n.s. Nm

54 50

(100%) 0

(0%) 4

(100%) 0

(0%) p 0.000 0.000

Niš (Kunovica) Nad

1146 742

(65%) 395

(35%) 3

(0.33%) 6

(0.67%) p 0.000 n.s.

Nf 680

409 (61%)

265 (39%)

3 (50%)

3 (50%)

p 0.000 n.s. Nm

466 333

(72%) 130

(28%) 0

(0%) 3

(100%) p 0.000 0.000

17

4. Diskusija

Inis (2008) je u svojim istraživanjima zapazio često prisustvo endo i egzoparazita

(krpelji, larve insekata, protozoe i crvi) kod kornjača. Prisustvo parazita kod šumske kornjače

(Testudo hermanni) u zatočeništvu, praćeno je u Sloveniji 2011. godine, gde su u uzorku od

279 jedinki ustanovljene sledeće grupe parazita: Oxyuroidae (Tachygonetria sp.) kod 258

jedinki, Strongylidae (Camallanus sp.) kod 128, Balantidium sp. kod 109, Ascaridae

(Angusticaceum sp.) kod 32, Ambylomma sp. kod 1, Calliphoridae (Lucilia sp.) kod 1

jedinke (Rataj i sar., 2011).

Analiza prisustva parazita gastrointestinalnog traka kod adultnih jedinki šumske

kornjače na dva lokaliteta u južnom delu Srbije, pokazala je da je inficiranost ovim

parazitima relativno niska. Na lokalitetu Pašina Česma kod Leskovca, paraziti su nađeni kod

pet od 103 pregledane jedinke, a na lokalitetu Kunovica kod Niša, paraziti su nađeni kod

devet od 452 pregledane jedinke. Međutim, treba napomenuti da je naša analiza obuhvatila

samo vizuelnu inspekciju fecesa, tako da eventualno zaražene jedinke u početnim

stadijumima zaraženosti nisu mogle biti prepoznate. Takođe, zbog ograničene tehničke

podrške, naša istraživanja u ovoj oblasti nisu obuhvatala preciznu determinaciju uočenih

parazita, već smo se usmerili isključivo na beleženje jedinki koje su zaražene parazitima, da

bismo mogli da testiramo eventualno postojanje razlika u učestalosti inficiranosti između

lokaliteta, polova, zatim u odnosu na veličinu i kondicioni indeks mase tela, kao i u odnosu

na sposobnost okretanja.

Na osnovu vizuelne inspekcije utvrdili smo da paraziti pripadaju crvima, i to

najverovatnije rodu Tachygonetria iz familije Oxyuroidae. Endoparaziti, kao što je

Tachygonetria sp. (Oxyuroidae), u lumenu creva oduzimaju domaćinu bitne nutrijente. Kod

mladih jedinki šumske kornjače, mogu se videti poremećaji u rastu, a stopa fertiliteta opada.

Nematode mogu uzrokovati više digestivnih aglomerulacija, koje utiču na digestivnu funkciju

i izazivaju hroničan gubitak težine, pa čak i smrt (Martinez-Silvestre, 2011).

Rezultati našeg dvogodišnjeg istraživanja prisustva parazita u populaciji šumske

kornjače Testudo hermanni na lokalitetu Kunovica u okolini Niša, u poređenju sa istom

populacijom u okolini Leskovca (Pašina Česma), nisu potvrdili postojanje značajnih razlika u

učestalosti inficiranih adultnih jedinki između lokaliteta. Takođe nije bilo značajne razlike u

18

statusu zaraženosti između polova, niti u dužini tela između jedinki sa i bez parazita. Ukoliko

se prati variranje vrednosti kondicionog indeksa mase, možemo uočiti da ne postoje značajne

razlike između adultnih kornjača različitog pola, različitog statusa zaraženosti, kao ni između

interakcija ova dva faktora.

Rezultati testa okretanja pokazuju da su se na lokalitetu Leskovac, jedinke sa

parazitima nakon prisilnog okretanja na leđa, pretežno uspešno vraćale u prvobitan položaj,

kao i jedinke bez parazita. Zanimljivo je da su na lokalitetu Kunovica inficirane adultne

jedinke, koje nisu mogle da se vrate u prvobitan položaj, činile veći deo ukupnog uzorka

jedinki sa parazitima, nego na lokalitetu Pašina Česma. Ako bi dobijeni rezultati oslikavali

stvarno zdravstveno stanje u populaciji, onda bismo mogli pretpostaviti da jedinke iz

populacije sa Pašine Česme lakše podnose inficiranost pomenutim parazitima od adultnih

jedinki iz Kunovice, a naročito je ta razlika uočljiva kod mužjaka. Međutim, činjenica da su

sve jedinke iz Kunovice, koje su zabeležene kao inficirane, taj status imale samo prilikom

jednog od nekoliko ponovljenih izlovljavanja, ukazuje na to da je inficiranost detektovanim

parazitima verovatno povremena, ili da mozda faze inficiranosti, kada vizuelno paraziti u

fecesu ne mogu da se uoče, ne predstavljaju značajno opterećenje po kondicioni status

jedinki. Martinez – Silvestre (2011) nabraja ozbiljne posledice inficiranosti pripadnicima

familije Oxyuroidae, koje mi tokom ponovljenih ulova jedinki, koje su prethodno prepoznate

kao inficirane, nismo uočili. Na osnovu naših rezltata možemo ustanoviti da su obe

populacije dobrog zdravstvenog stanja, ali možemo predpostaviti da bi ono moglo biti

značajno narušeno, ako bi realna mogućnost infekcije pomenutim parazitima bila združena sa

drugim sredinskim stresovima.

19

5. Zaključak

Parazitizam se najčešće definiše kao bliska asocijacija između dva organizma, gde

jedan od njih (parazit) zavisi od drugog (domaćin), koristeći ga najčešće kao hranu i zaštitu,

pri tom dovodeći do smrtnog ishoda domaćina.

Šumska kornjača (Testudo hermanni), kao predmet ovog istraživanja praćena je na

brdsko-planinskom lokalitetu Kunovica, na 17 km udaljenosti od Niša.

Cilj ovog istraživanja je bio da utvrdim prisustvo parazita u digestivnom traktu

šumske kornjače (Testudo hermanni) i moguće razlike u učestalosti inficiranosti između

polova, zatim u odnosu na veličinu i kondicioni indeks mase tela, kao i na brzinu okretanja, a

takođe da dobijene rezultate uporedim sa drugim rezultatima istraživanja.

Od ukupno 452 jedinke, odnosno od 255 ženki i 142 mužjaka, u toku 2013. i 2014.

godine, paraziti su pronađeni kod 9 adultnih jedinki, od toga kod 6 ženki i 3 mužjaka.

Utvrđeno je da postoje razlike u dužini tela između adultnih jedinki različitih polova, ali nije

bilo značajnih razlika u dužini tela između jedinki sa i bez parazita, kao ni između jedinki

različitih polova i statusa zaraženosti. Nisu primećene značajne razlike u kondicionom

indeksu mase (relativnoj masi) između adultnih kornjača različitog pola, različitog statusa

zaraženosti, kao ni između interakcija ova dva faktora. Jedinke sa parazitima su se u

podjednakoj meri okretale, ili nisu mogle da se okrenu u prvobitan položaj, osim mužjaka sa

parazitima, koji ni jednom nisu uspeli da se okrenu u određenom vremenskom roku.

20

6. Literatura

• Bertolero, A., Cheylan, M., Hailey, A., Livoreil, B., Willemsen, E. R. (2011).

Testudohermanni (Gmelin 1789) – Hermann’s tortoise. Conservation Biology of

Freshwater Turtles and Tortoises: A Compilation Project of the IUCN/SSC Tortoise and

Freshwater Turtle Specialist Group A.G.J. Rhodin, P.C.H. Pitchard, P.P. van Dijk, R.A.

Saumure, K.A. Buhlmann, J.B. Iversion and R.A. Mittermeier, Eds. – Chelonian

Research Monographs. 20 pp.(ISSN 1088 – 7105) No. 5, doi 10.3854/crm. 5.059.

Hermanni. vl. 2011.

• Crnobrnja-Isailović, J., Jelić, I., Stanisavljević, B., Ćosić, N. (2012). Vodozemci i

gmizavci Beograda. Očuvanje biodiverziteta zaštitom ugroženih vrsta. Endemit, Beograd.

• Innis, C. (2008). Clinical parasitology of Chelonia. Exotic-Reptiles, NAVC Conference,

1783-1785.

• Cvetković, M., (2012). Variranje sezonske aktivnosti adultnih jedinki jedne lokalne

populacije šumske kornjače (Teatudo hermanni) iz okoline Niša. Diplomski rad.

Univerzitet u Nišu.

• Golubović, A., Đorđević S. (2013). Geophagy in the Hermann’s tortoise, Testudo

hermanni. Photo note Hyla Herpetological Bulletin 1, 46-47.

• Janković, M. (2013). Neki aspekti termalne biologije u jednoj poulaciji šumske kornjače

Testudo hermanni. Diplomski rad. PMF Univerzitet u Nišu.

• Kalezić, M. (2005). Osnovi morfologije kičmenjaka. Treće izdanje. Zavod za udžbenike i

nastavna sredstva, Beograd.

• Martinez-Silvstre, A. (2011). Massive Tachgonetria (Oxyuridae) infection in a

Hermann’s tortoise (Testudo hermanni). Consult Jurnal, Special, 409-412.

• Milošević, J. (2012). Korelacija dužine i težine tela kod mužjaka i ženki Testudo

hermanni iz okoline Niša. Diplomski rad. PMF Univerzitet u Nišu.

• Radovanović, M. (1951). Vodozemci i gmizavci naše zemlje. Naučna knjiga, Beograd

• Rataj, AV., Lindtner-Knific, R., Vlahovic, K., Mavri, U., Dovc, A. (2011). Parasites in

pet reptiles. Acta Veterinaria Scandinavica, 53:33

• Stanković, S. M. (2011). Dostizanje polne zrelosti u lokalnoj poulaciji Testudo hermanni

Gmelin 1789 iz okoline Niša. Diplomski rad. Univerzitet u Nišu

21

• Stojadinović, D., Milošević, Đ., Crnobrnja-Isailović, J. (2013).Righting time versus shell

size and hape dimorphism in adult Hermann’s tortoises: Field observations meet

theoretical predictions.Animal Biology 63, 381–396

• Stubbs, D., Hailey, A., Pulford, E., Tyler, W. (1984). Population ecology of European

tortoises: review of field techniques. Amphibia-Reptilia 5, 57-68

• Šašić, I. (2012). Korelacija nekih seksualno dimorfnih karakteristika oklopa sa starošću

mužjaka šumske kornjače (Testudo hermanni) Gmelin 1789. Diplomski rad. PMF

Univerzitet u Nišu.

• Turnšek, B. A. J. (2006). The vilage in Kunovica in the Sustainable Development

Context. Arhitecture and civil Engineering 4, 25-39.

• Vidojević, D. (2014). Variranje fekunditeta u jednoj populaciji šumske kornjače

(Testudohermanni). Diplomski rad.PMF Univerzitet u Nišu.

• Žikić, V. (2008). Morfološka studija parazitskih osa kompleksa Ephedrus persicae

Forgatt 1904 (Hymenoptera: Braconidae: Aphinidae). Doktorska disertacija, Biološki

fakultet, Univerzitet u Beogradu.

• http://www.petmd.com/reptile/conditions/digestive/c_rp_worms

• http://hr.wikipedia.org/wiki/Ni%C5%A1

• http://blog.dnevnik.hr/piskaralotixi/2011/10/1629542946/testudo-hermanni.html

22

7. Summary

Parasitism is often defined as a close association between two organisms where one of

them (the parasite) depends on another (the host) using it mostly as food and protection,

thereby leading to the death of the host.

Hermann’s tortoise as the object of this study was monitored in the hilly site of

Kunovica, 17 km away from Nis. The aim of this study was to determine the presence of

parasites in the digestive tract of Hermann’s tortoise and possible differences in the incidence

of infection between the sexes, then in therms of size, strength and body mass condition

index, as well as in relation to the ability of rotation, and also to compare our results with

other studies on the same topic.

From a total of 452 individuals, or of 255 females and 142 males, during years 2013.

and 2014., the parasites were found in 9 adult individuals, e.g. in 6 females and 3 males. It

was found that there were differences in the body length between the adult individuals of

different sexes, but there was no significant difference in the body length between individuals

with and those without parasites, as well as between individuals of different sexes and

different infection status. Significant differences in the body mass condition index (relative

weight) were not observed, either between different genders, different infection status or the

interaction of these two factors. The equal number of individuals with parasites have and did

not have turned to original position, except males with parasites, whose did not succeed to

turn into original position within defined perod of time.

23

ПРИРОДНO-MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: монографска

Тип записа, ТЗ: текстуални / графички

Врста рада, ВР: мастер рад

Аутор, АУ: Наташа Гавриловић

Ментор, МН: Др Јелка Црнобрња-Исаиловић

Наслов рада, НР: Присуство паразитау гастроинтестиналном трактујединки шумске корњаче (Testudo hermanni) из околине Ниша

Језик публикације, ЈП: српски

Језик извода, ЈИ: енглески

Земља публиковања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Р. Србија

Година, ГО: 2015. Издавач, ИЗ: ауторски репринт

Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО: 21 стр.

Научна област, НО: Биологија

Научна дисциплина, НД: Еволуциона биологија

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: Паразити, дигестивни тракт, шумска корњача

УДК (595. 1 + 611.3) : 598.132 (497.11 Ниш)

Чува се, ЧУ: библиотека

Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ: Гастроинтестинални паразити очени су код 4% адултних јединки из узорка шумских корњача

сакупљаних током 2013 и 2014 у околини села Куновца код Ниша. Нису утврђене знaчајне разлике у

величини тела и кондиционом индексу масе тела између инфицираних и неинфицираних јединки.

Инфициране женке су се претежно успешно окретале у првобитни положај док нијeдан од

инфицираних мужјака није успео да се окрене у првобитни положај у оквиру дефинисаног времена.

Датум прихватања теме, ДП:

Датум одбране, ДО: 30. 03. 2015.

Чланови комисије, КО: Председник: Проф др Татјана Михаилов-Крстев

Члан: Проф др Владимир Жикић

Члан, ментор: Профдр Јелка Црнобрња-Исаиловић

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИФАКУЛТЕТ

НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: monograph

Type of record, TR: textual / graphic

Contents code, CC: master thesis

Author, AU: Nataša Gavrilović

Mentor, MN: Dr Jelka Crnobrnja-Isailović

Title, TI: Occurence of parasites in gastrointestinal tract of Hermann’s tortoises (Testudo hermanni) from vicinity of Niš

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia

Publication year, PY: 2015.

Publisher, PB: author’s reprint

Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD:

Scientific field, SF: Biology

Scientific discipline, SD: Evolution biology

Subject/Key words, S/KW: Parasites, digestive tract, Hermann’s tortoise

UC ( 595. 1 + 611.3) : 598. 132 (497.11 Niš)

Holding data, HD: library

Note, N:

Abstract, AB: .Gastrointestinal parasites were detected in 4% of adult Hermann’s tortoises collected

during years 2013. and 2014. in the vicinity of Kunovica willage near city of Niš.

There were no significant differences in body size or body mass condition index

between infected and healthy adult individuals. Infected adult females were mostly

succesfull in righting test, while no one of infected adult males succeed to overturn

into previous position within defined timeframe.

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Defended on, DE: 30. 03. 2015.

Defended Board, DB: President: Prof Dr Tatjana Mihailov-Krstev

Member: Prof Dr Vladimir Žikić

Member, Mentor: Prof Dr Jelka Crnobrnja-Isailović