DONJI STROJ PUTAZEMLJANI TRUPGORNJI STROJ: KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA DONJI STROJ: ZEMLJANI TRUP - Nasip - Usek - Zasek (tipian i ist) - Galerija OBJEKTI

MATERIJAL ZEMLJANOG TRUPA Mora biti mineralnog porekla (sastava). Delimo ga u tri osnovne grupe: Koherentni materijali Rastresiti ili zrnasti materijali Kamen - stene

DONJI STROJ PUTAZEMLJANI TRUPNEVEZANI MATERIJALI (PRIRODNI): - Praina 0,002 0,02 mm - Pesak 0,02 2 mm - ljunak 2 60 mm - Oblutci 60 200 mm - Blokovi 200 2000 mm Pesak moe biti prainast, sitan, srednji, krupan. ljunak moe biti sitan, srednji, krupan.

UGAO UNUTRANJEG TRENJA

VEZANA (KOHERENTNA) TLA: Preovla uje materijal mineralnog porekla, veoma sitnih zrna: - Koloidi 0,00002 0,0002 mm - Glina 0,0002 0,002 mm Nastali su hemijskim raspadanjem primarnih materijala od kojih su obrazovane stene. - Izme u zrna vlada malo trenje ali velika kohezija (lepljivost) - Jako upijaju vodu i bubre. - Opasni su na dejstvo mraza zbog kapilarnog penjanja vode - Raspoznavanje zrnastih i koherentnih materijala je jednostavno.

KAPILARNO PENJANJE VODE MENISK

DONJI STROJ PUTAZEMLJANI TRUPSvi materijali podeljeni su u tri osnovne grupe:

Peskovita tla Ilovaa Glina

Materijali do 0,06 mm se prosejavaju, a ispod toga se vri areometrisanje (merenje gustine suspenzije u odre enim vremenskim intervalima).

STENE VRSTE, MASIVNE, JEDRE I POSTOJANE STENE Moraju se koristiti jaki eksplozivi, radovi su skupi STENE MANJE VRSTOE I POSTOJANOSTI Koriste se slabiji eksplozivi i barut. Efekat moe biti slab (pikhameri). Kosine mogu biti nestabilne.

DONJI STROJ PUTAZEMLJANI TRUPDEJSTVO MRAZA NA PUTEVE - Dubina dejstva mraza zavisi od intenziteta, duine trajanja mraza i prirode samog tla. - Dejstvo mraza se deli na fazu zale ivanja i fazu odmrzavanja. - Dejstvo je razliito za zrnaste i koherentne materijale.

PRETHODNI RADOVI - Raiavanje terena (drvee, iblje, postojei objekti). - Uklanjanje humusnog sloja. - Uklanjanje i zamena nepogodnog materijala. - Eventualno prosuivanje (dreniranje). - Eventualno dodatno zbijanje podtla.

DONJI STROJ PUTAZEMLJANI TRUPNASIPTo je zemljani objekat koji se gradi nasipanjem zemlje i nabijanjem iste odgovarajuim mehanikim oru ima. Nasip se uvek izvrava u slojevima ija debljina zavisi od uslova sabijanja, vrste materijala i primenjene mehanizacije. Slojevi koji se nanose su horizontalni, uz neophodan nagib za odvodnjavanje. Materijal ne sme da sadri organske materije. Pre poetka izrade nasipa treba izvesti propuste i zatitne rigole ili jarkove. Zbijenost nasipa kontrolie se po zavrenoj izradi svakog sloja, uglavnom dvema metodama: 1. Proktorov opit se zasniva na utvrdjivanju zapreminske teine osuenog uzorka uzetog iz ugradjenog sloja nasipa. Uporedjujui ovu teinu sa zapreminskom teinom istog materijala ugradjenog u laboratoriji po standardnom postupku dobija se predstava o zapremini upljina odnosno zbijenosti ugradjenog sloja. 2. Opit krunom ploom je druga metoda, kojom se vri ispitivanje deformacija ugradjenog sloja kru plo na taj nain to se u jednakim vremenskim intervalima utvrdjuje prodiranje u ugradjeni sloj ploe odredjenog prenika, pri odredjenim specifinim pritiscima, koji se poveavaju u odredjenim vremenskim intervalima. Na ovaj nain dobija se tzv. modul stiljivosti ugradjenog sloja. sti

NASIP OD KOHERENTNOG MATERIJALAZbijenost koherentnih materijala najbolje se postie gnjeenjem, pod uslovom da imaju tzv. optimalnu posti gnje vlanost. Ugradjivanje se vri bradaviastim valjkom jeom. vla vr bradavi je Materijali sa veim procentom krupnijih zrna mogu se dobro sabijati i pneumatskim valjcima. Zavrna faza zbijanja je ravnanje glatkim statikim valjcima. Umesto tekih statikih valjaka u zadnje vreme se primenjuju laki vibrovaljci.

DONJI STROJ PUTAZEMLJANI TRUP

VALJCI

DONJI STROJ PUTAZEMLJANI TRUP

Na manjim povrinama i u skuenom prostoru koriste se povr sku eksplozivni nabijai abe, kod kojih usled eksplozije motora nabija abe sa unutranjim sagorevanjem dolazi do skoka maine.

Optimalne debljine slojeva su oko 20 cm u ugradjenom stanju. Kontrola zbijenosti se vri odredjivanjem teine uzoraka (Proktorov opit), a za zavrni sloj se utvrdjuje i modul stiljivosti (Opit krunom ploom).

Izmedju nasipa i oporaca nekog objekta ugradjuje se peani klin da bi se obezbedila postepenost prelaza sa nasipa na objekat.

DONJI STROJ PUTAZEMLJANI TRUPNASIP OD NEVEZANOG MATERIJALAZa sabijanje nasipa od ovog materijala primenjuju se vibraciona sredsvta: vibrosol, vibromaks, vibracioni valjak, vibracione ploe i grede, itd. plo Za sabijanje prainastih tla optimalno sredstvo je pneumatiki pra pneumati valjak uz dodatnu primenu glatkog valjka i vibracionih maina. ma Optimalna debljina slojeva je od 20 do 50 cm kod ljunkovito peskovitog, odnosno oko 20 cm kod prainastog tla. pra Zbijenost se ispituje opitom krunom ploom, poto nije mogue uzeti neporemeeni uzorak iz nasipa. Veoma je vana zatita kosina nasipa ne samo od vode ve i od vetra.

NASIP OD VRSTOG I POSTOJANOG KAMENANAGIBI KOSINA NASIPA - Od koherentnih i nevezanih materijala 1:1,5 - Kamenom oblogom stabilizovane kosine 1:1,25 - Za kamene nasipe 1:1,0 MAKSIMALNE VISINE NASIPA Kreu se od 10 14 m u zavisnosti od mnogih inilaca. Kre

Nasip od nepostojanog kamena

DONJI STROJ PUTAZEMLJANI TRUPUSEKUsek je zemljani objekat izvren u zemlji iskopom prema odredjenom profilu. Svi materijali podeljeni izvr su u sedam kategorija. Materijali od I do IV kategorije otkopavaju se bez upotrebe eksploziva, dok materijali od V do VII kategorije zahtevaju primenu baruta ili eksploziva za ruenje miniranjem. ru Runi iskop kod savremenog gra enja puteva ne dolazi u obzir. Mehanizovani iskop zemlje I IV kategorije izvodi se mainama koje moemo da podelimo u dve grupe: Maine koje vre iskop u prolazu (buldozer, skrejper). Maine koje rade stojei u mestu (razne vrste bagera). Mainsko ruenje stena vri se izradom minskih rupa pneumatskim ili elektrinim builicama napajanim iz agregata. Utovar se vri utovarnim lopatama (utovarivaima) a transport damperima ili re e kip-kamionima. transport kip-

BULDOZERI

DONJI STROJ PUTAZEMLJANI TRUP

SKREJPER

DONJI STROJ PUTAZEMLJANI TRUP

SKREJPERI

DONJI STROJ PUTAZEMLJANI TRUPBAGERI

DONJI STROJ PUTAZEMLJANI TRUP

UTOVARIVAI

DAMPERI

DONJI STROJ PUTAZEMLJANI TRUPMETODE IZRADE USEKA U materijalu I-IV kategorije, primenom buldozera ili skrejpera, jedina mogua metoda jeste metoda Imetoda podunih slojeva.

Pri upotrebi bagera kaikara najpovoljnija metoda je izrada useka sa ela: useka

DONJI STROJ PUTAZEMLJANI TRUPKada se za iskop koristi bager hvata ili dreglajn pogodna metoda je iskopom sa strane. metoda Izvrenje iskopa u zaseku tako e se vri sa strane. Kod velikih useka pogodno je primeniti metodu sa podunim prosekom:

STABILNOST I NOSIVOST TRUPA PUTA U USEKU Useci se esto izvravaju u loem i nekvalitetnom tlu. Prosene maksimalne vrednosti nagiba kosina: za koherentne i nevezane materijale 1:1 za meke i isprelamane stene 3:1 za vrste i jedre stene 5:1 - :1 U useku se tako e ispituje nosivost zemljanog trupa u zavisnosti od materijala u kome je izvren. Po potrebi se vri dodatno zbijanje prirodnog materijala dok se ne postigne eljena zbijenost. MAKSIMALNE DUBINE USEKA Pri dubini od 12 do 14 m usek postaje neekonomian zbog velike koliine radova i zamenjuje se tunelom. koliine

DONJI STROJ PUTAZEMLJANI TRUP

ZASEK

POZAJMITA I DEPONIJE

DONJI STROJ PUTAOBRAUN ZEMLJANIH MASAKoliine i trokovi zemljanih radova direktno utiu na poloaj trase i osnovni su cilj mnogih optimizacija.

Izraunavanje koliine zemljanih radova poinje sa izraunavanjem povrina u poprenom profilu. izraunavanjem

DONJI STROJ PUTAOBRAUN ZEMLJANIH MASAZAPREMINA POZAJMITA Moe se izraunati ako se ono predstavi kao niz prizmi.

DONJI STROJ PUTAOBRAUN ZEMLJANIH MASA

PLANIMETRISANJE POPRENIH PROFILA

DONJI STROJ PUTAOBRAUN ZEMLJANIH MASA

DONJI STROJ PUTAOBJEKTI1. 2. 3. 4. OBJEKTI ZA PROPUTANJE VODE KROZ ZEMLJANI TRUP PUTA OBJEKTI ZA UKRTANJE SA DRUGIM SAOBRAAJNICAMA OBJEKTI ZA IZVRENJE DONJEG STROJA PUTA OBJEKTI ZA OBEZBE ENJE STABILNOSTI DONJEG STROJA PUTAPROPUSTI (CEVASTI, PLOASTI, ZASVEDENI) MOSTOVI

OBJEKTI ZA PROPUTANJE VODE KROZ ZEMLJANI TRUP PUTA

DONJI STROJ PUTACEVAST PROPUST Presek moe biti: Krug, elipsa, kvadrat, parabola, ili neka druga kombinacija krivih.

OBJEKTI

DONJI STROJ PUTAPLOAST PROPUST

OBJEKTI

DONJI STROJ PUTAOBJEKTIZASVEDENI PROPUST

-

MOSTOVI S obzirom na osnovne nosee elemente i nain izvo enja rasponske konstrukcije mogu biti: gredni, luni, reetkasti, visei. Prema materijalu od koga su izra eni mogu se podeliti na kamene i betonske (teke, masivne), eline (lake) i drvene.

DONJI STROJ PUTAOBJEKTI OBJEKTI ZA UKRTANJE SA DRUGIM SAOBRAAJNICAMANADVONJACI I PODVONJACI

OBJEKTI ZA IZVRENJE DONJEG STROJAVIJADUKTI I MOSTOVSKE KONSTRUKCIJE

DONJI STROJ PUTAOBJEKTITUNELI

DONJI STROJ PUTAOBJEKTIPOTPORNI ZIDOVI ZA IZVRENJE DONJEG STROJA

OBJEKTI ZA OBEZBE ENJE STABILNOSTI TRUPA PUTAPOTPORNI ZIDOVI I OBLONI ZIDOVI

DONJI STROJ PUTAOBJEKTIDRENAE

VETAKE GALERIJE