P A V L E NM I L J U K O V , A R LS E N J O B O S ,L U JE Z E N M AI S T O R I J A R U S I J EP O N OV L J E N O I Z DA N J EZAG REB 2 00 9. I S T O R I J A R U S I J E N A PAV Z I . E TA I S T O R I J A R U S I J E , N A R O D N A K U L T U R A , B E O G R A D 1 9 3 9 . Saradnici pri originalnom izdanju: Kamena Dalmeda, profesor univerziteta u Bordou; General G. Danilov, ran iji naelnik taba ruske vojske; P. Gronski, raniji profesor politehnikog instituta u Petrogradu; A. Kizeveter, raniji profesor Moskovskog univerziteta, profesor uni verziteta u Pragu; V. Mjakotin, profesor univerziteta u Sofiji; B. Mirkin-Gecevi, raniji profesor univerziteta u Petrogradu; L. Niderle, honorarni profesor unive rziteta u Pragu. Prvo izdanje je bilo prepuno tamparskih greaka i nedoslednosti u prevodu, zbog urbe izdavaa pri objavljivanju knjige. Tako se dogaalo da su iste linosti prevedene na razliiti nain - esto na susednim stranicama. Veina tamparskih greaka je ispravljena u ponovljenom izdanju, prevodi su ujednaeni, a jedina intervencija u tekstu je tran skripcija Potemkin mesto Paomkin, koje je potpuno neubiajena u srpskom jeziku i u ono vreme (pre Drugog svetskog rata). R E DA K T O R P O N OV L J E N O G I Z DA N J A O G N J E N E K U L J I C A S A D R A J P L T S I E E E S A L I : M I L J U K OV, R A N I J I P RO F E S O R M O S KOV S KO G U N I V E R TA , N J O B O S , P RO F. PA R I S KO G U N I V E R Z I T E TA , L . E Z E N M A N , P RO F. PA R I S KO G U N I V E R Z I TPredgovor 12 KNJIGA PRVA Od poetaka do smrti Petra Velikog Izvodi za istoriju Rusije i ruska istoriografija 12 I. Geografska slika Evropske Rusije 25 II. Kratak pregled preistorijske arheologije ruske zemlje 39 1. Preslovensko doba 39 2. Slovensko doba 46 3. Starine okolnih neslavenskih naroda 48 III. Ruske zemlje od poetka do kraja tatarske najezde 501. 2. 3. 4.Slovenska plemena i stvaranje kijevske kneevine 50 Kijevska kneevina i ruske zemlje u XI i XII veku 54 Pokrajinski ivot ruskih zemalja u XII i XIII veku 65 Tatarske najezde i njihove posledice 70IV. Moskva, Rusija i ujedinjenje ruske zemlje 74 1. Severoistone kneevine u XII i XIII veku i stvaranje moskovske kneevine 74 2. Moskovski kneevi 76 3. Ivan Trei Vasiljevi 80 4. Vasilij Trei 86 5. Ivan etvrti Grozni 87 V. 1. 2. 3. Doba nemira i dolazak Romanova na vlast 95 Politiki nemiri i plemiska reakcija 95 Socijalni nemiri narodne rulje 98 Tuinsko meanje i narodno buenje 100VI. Prvi Romanovi: od Mihajla do Petra Velikog 104 1. Mihail Fjodorovi 105 2. Aleksej Mihailovi 109 3. Sjedinjenje Malorusije sa moskovskom dravom 116 4. Unutranje ureenje u XVII veku 126 5. Preobraaj ivota i obiaj pod tuinskom vlau u XVII veku 131 6. Crkvena reforma i crkveni rascep 1372 7. Duhovni ivot u XVII veku 139 8. Knjievni i umetniki ivot u XVII veku 144 9. Neposredni prethodnici Petra Velikog 148 VII. Petar Veliki 154 1. ivot i rad Petra Velikog do rata na severu 155 2. Ruenje staroga poretka 166 3. Prva sistematska reforma 183 4. Posle Poltave 192 5. Rezultati reforme: haos 201 VIII. Petar Veliki (nastavak) 205 1. Od Baltikog Mora do Kaspijskog jezera 205 2. Obnova 208 3. Socijalne posledice Petrove reforme 223 4. Narodna prosveta i reforme crkve 228 5. Nezadovoljstvo zemlje i carevia 237 KNJIGA DRUGA Poslednici Petra Velikog, od autokratije sa podrkom plemstva do birokratske autokratije IX. Od Katarine Prve do Katarine Druge 247 1. Katarina Prva i Petar Drugi 247 2. Ana Ivanovna 252 3. Ivan esti 263 4. Jelisaveta Petrovna 268 X. Od Katarine Prve do Katarine Druge (nastavak) 2791. Petar Trei 279 2. Unutranje stanje u Rusiji u prvoj polovini XVIII veka 283 XI. Katarina Druga 301 1. Revolucija 301 2. Prve upravne mere 305 3. Komisija 314 XII. Katarina Druga (nastavak) 325 1. Spoljni rat i Pugaevljeva buna 325 2. Zakonski rad 332 3. Spoljni rat 340 4. Kraj vladavine 3463 XIII. Pavle Prvi i unutranje stanje 351 1. Pavle Prvi 351 2. Ekonomsko i socijalno stanje krajem XVIII veka 359 3. Duhovni ivot u Rusiji u drugoj polovini XVIII veka 367 XIV. Aleksandar Prvi 375 1. Liberalna reforma 375 2. Reakcija 387 3. Materijalni i duhovni napredak za Aleksandra Prvog 394 4. Spoljna politika 397 XV. Nikola Prvi 412 1. Stupanje na presto 412 2. Poetak vladavine 419 3. Konzervativna politika i rad dravne uprave (18311855) 433 XVI. Nikola Prvi (nastavak) 447 1. Vlada i duhovni ivot Nikole Prvog 447 2. Spoljna politika 458 KNJIGA TREA XVII. Aleksandar Drugi 472 1. Kraj rata na istoku 472 2. Doba velikih reforma 474 XVIII. Aleksandar Drugi (nastavak) 505 1. Ocevi i deca 505 2. Poeci revolucionarnog pokreta 510 3. Reakcija i teroristiki pokreti 518 4. Evropska politika i ekspanzija u Aziji 536 XIX. Aleksandar Trei 557 1. Pobeda reakcije 557 2. kolska i duhovna reakcija 572 3. Ekonomska politika 578 4. Spoljna politika 581 XX. Nikola Drugi 587 1. Odravanje reakcije 587 2. Ekonomski i finansiski rad 5913. Porast opozicije i priprema revolucije 5974 4. Spoljna politika 604 XXI. Nikola Drugi (nastavak) 618 1. Prva revolucija 618 2. Od manifesta do sastanka Dume 631 3. Prva Duma ili Duma narodnog preziranja 643 4. Od prve do druge Dume 650 5. Druga Duma 653 6. Trea Duma ili Duma plemia 657 XXII. Nikola Drugi (nastavak) 665 1. Spoljna politika (1905-1914) 665 2. Spoljna politika (1914-1917) 678 3. Uloga Rusije u Svetskom ratu 685 XXIII. Nikola Drugi (nastavak) 701 1. etvrta Duma 701 2. Revolucija iz februara 1917 712 XXIV. Rusija pod sovjetskim reimom 733 1. Ratni komunizam i Lenjin 733 2. Nep i borba o vlast posle Lenjina 747 3. Petogodinji plan i Staljinizam 760 4. Kulturna revolucija 771 Napomena o ovom izdanju 7835 P R E D G O V O R I Ova Istorija Rusije ponikla je iz saradnje nekolicine ruskih istoriara koje je ve lika katastrofa izgnala iz njihove otadbine. Ona je zajedniko delo ljudi vinih isto riografskom poslu, koji su hteli omoguiti Francuskoj da se koristi njihovim znanj em steenim u Rusiji. Onaj koji je, zajedno sa g. L. Ezenmanom i sa mnom, zamislio ovo delo i rukovodio njegovim stvaranjem, g. Miljukov, ije su radove o ruskome d rutvu istoriari ve ranije visoko cenili, nosi ime koje je danas postalo slavno irom celoga sveta zbog njegove dravnike uloge. On lino napisao je veliki broj odeljaka o voga dela, esto najoriginalnijih i najvanijih, a posebice glave o revolucionarnoj krizi u XX veku kojoj je prisustvovao kao svedok i u kojoj je uestvovao kao sudel ova. Pisci ovoga dela hteli su da prue francuskim itaocima rezultat prouavanja vrenih u Rusiji po arhivskim dokumentima, privatnim dnevnicima, memoarima i prepiskama , prouavanja koja su veinom skoranjega datuma, malo poznata u Francuskoj, i iz koji h je ruska istorija izila obnovljena. Nije potrebno naglaavati korisnost ovakvoga dela. Francuz, eljan da upozna prolost ovoga velikog naroda, ija uloga u oveanstvu raste iz dana u dan, ne moe jo i danas da nae delo koje bi potpuno zadovoljilo njegovu opravdanu radoznalost. Jer na franc uskom jeziku postoji veoma mali broj knjiga o istoriji Rusije. Najpounija Istorij a Rusije od Ramboa, opravdano cenjena u svoje vreme, pretstavlja danas samo istoriska znanja sa kraja XIX veka; ona ak ponekad prua izopaenu sliku ruske istorije usled uticaja francusko-ruskog saveza i tenje za preteranim divljenjem caristikom reimu. Mala Istorija Rusije od Platonova, prevedena na francuski, moe imati za cilj samo da prui ukupan pregle d, i ona se zaustavlja na pragu savremenoga doba. Niz monografija Vasiljevskoga o najglavnijim ruskim vladarima i njihovoj okolini sainjavaju sjajnu zbirku, zani mljivu i prijatnu za itanje, dramskih i skandaloznih anegdota; ali ona ne moe da p retstavlja istoriju ruskoga naroda. Mnogo temeljnija dela nemakih pisaca, Hermana , Briknera, imana, Heea i telina, nisu prevedena na francuski; ona, uostalom, i ne sainjavaju povezanu celinu. Da bi popunili tu prazninu, pisci i izdavai ovoga dela odluili su da objave na f rancuskom jeziku jednu celokupnu istoriju ruskoga naroda od njenoga poetk a. Oni su eleli da prue istorisku sliku svih vidova ruskoga ivota, unutranj ega politikog reima i spoljne politike, kretanja stanovnitva i organizovanja drutva, zemljoradnje, industrije i trgovine, knjievnosti i umetnosti, nauke i prosvete. Pokuau da objasnim zato mi se ini da su oni u tome poslu uspeli, i eleo bih isto tako da rasvetlim razliku u gleditima izmeu ruskih istoriara i onih koje u Rusiji naziv aju zapadnjacima.6 II Opti plan ovoga dela dri se koliko god je moguno hronolokoga reda, to je prirodno za svaku istoriju. Kaem koliko god je moguno, jer ma da je celina podeljena na hronol oke periode, ipak je bilo potrebno da se u svakom od ovih perioda opiu odvojeno i uzastopno grupe raznorodnih pojava: politikih, socijalnih, ekonomskih i duh ovnih. Granice izmeu perioda uzete su iz unutranje politike; ona prua ok vir najmanje proizvoljan, jer se jedino dejstvo dravnih vlasti prua kroz sve oblas ti narodnoga ivota, a utoliko pre u jednoj zemlji gde je vlada, imajui pred oima sa mo jedan jedini cilj, uvek zavisila od volje jedne jedine linosti, i gde su presudni dogaaji bili promene na prestolu. Pravilna srazmera odrana je izmeu uzastopnih perioda kao god i meu raznorodnom graom . Niko se nee iznenaditi to izlaganje dogaaja postaje sve obimnije ukoliko se pribl iuje naem dobu. Opravdano je to se brzo prelazi preko svih poetnih vekova zakljuno sa krajem XV veka; jer oni ne samo da su malo proueni zbog nedostatka dokumenata, n ego su skoro bez dogaaja zbog nedostatka ljudi. Ta zemlja, gde naseljavanje tek b ee otpoelo, imala je tada veoma razreeno stanovnitvo u kome se nije jo mogao da ispol ji skoro nikakav javni ivot. Isti sluaj bio je i u svima evropskim kolonijama u pr vim vremenima kolonizacije. Isto je tako opravdano dati mnogo vie mesta XIX veku, dobu kada je ruski narod, postavi najmnogobrojniji narod itave Evrope i mnogo vei od svih ostalih, poeo da ivi snanim ivotom koji je do sitnica poznat iz ogromne gomi le najverodostojnijih dokumenata. italac se nee poaliti, nadam se, to vidi kako se u veava obim izlaganja kada se doe do poslednje revolucije iz koje je neposredno pot ekao sadanji reim u Rusiji, utoliko pre to je pisac te povesti, kao svedok i znaaja n sudelova, tada bio na najboljem poloaju odakle je mogao da posmatra tu krizu i d a upozna njene najtajnije opruge. Ne treba se isto tako uditi to e se naii na vie pojedinosti iz unutranje nego iz spolj ne politike, a naroito kad bude potrebno da se objasni jedna od najoriginalnijih pojava u istoriji Rusije: one neobine inicijative samodrca, one nepredviene samovol je koje odluuju o budunosti jednoga velikog naroda. Krvava oprinina Ivana Grozno g, revolucionarni ukazi Petra Velikog, zakonodavni prohtevi Katarine, mistina matanja Aleksandra I, liberalni pokuaji Aleksandra II, sva ta dela ruskih samodraca mogu se objasniti jednome zapadnjakom itaocu samo pomou podrobnog prouavanja ivotnih prilika za vreme svakog poj dinog vladara, dok odnosi sa drugim dravama, koji pretstavljaju grau spoljne polit ike, ulaze u zajedniku oblast istorije Evrope koja je naem itaocu ve poznata. U tom podruju bilo je dovoljno izneti tano posebna stremljenja i postupke ruske vlade; i u tom pogledu obim izlaganja je veoma proiren, naroito od godine 1876. Najnoviji deo za itaoca je, razume se, istorija drutvenog, ekonomskog i duhovnog i vota. O kretanju stanovnitva, tako vanom u toj zemlji veoma7 skoranjeg i veoma brzog naseljavanja, o stvaranju velikih industr iskih preduzea, o uveanju proizvodnje i trgovine italac e nai veliko izobilje obaveten ja, cifara i karata. Tu e se videti koliko Rusi u statistiku imaju po verenja (koje je na Zapadu veoma poljuljano) i koliko im je u vo lji izraunavanje procenata, u emu sada boljevici idu do besmislenosti, jer u desetn im razlomcima izraunavaju procenat svoje industriske proizvodnje koja je jo u povo ju. Jedno veoma zanimljivo otkrie za Francuze, koji su tako malo obaveteni o unutranjem razvitku ruskoga naroda, bie objanjenje dveju najoriginalnijih crta ruskoga drut va, a to je prelaz u plemstvo vladarevih slubenika, i preobraaj seljaka u robove; jer se u tome najjasnije vidi obratni tok drutvenoga razvitka u Francusk oj i u Rusiji. Dok su u Francuskoj, zemlji koja je veoma davno poela da se obrauje , ratnici kao posednici velikih oblasti sami sebe proglasili za plemie za vreme m eusobnih ratova, i dok su se seljaci, veoma davno vezani za zemlju kao sebri, postepeno uzdizali iz ropstva do slobodnog posedovanja zemlje preobraajem njihovih odnosa sa velikim posednicima, pri emu je kraljeva mo mogla da ig ra samo sporednu ulogu, - u Rusiji je, naprotiv, vladar silom svoje svemoi, a iz potrebe za zajednikom odbranom od susednih naroda, stvorio jednu klasu ratn ika koji su za vreme svoje slube nagraivani ustupanjem zemlje u veom a siromanom i jo neobraenom kraju, gde je zemlja, kao jedini izvor bogatstva, d obijala vrednost samo radom seljaka. Da bi izdravala ratnike, a tako isto d a bi prikupila potreban novac najpre za danak tatarskome hanu a poznije za dravne izdatke, dravna uprava je postepeno vezivala za zemlju zemljoradnike bez kojih o na ne bi davala ni dug ratniku ni porez caru. Ratnici, postavi najpre nasledni po sednici svoje zemlje, a potom u XVIII veku osloboeni svake obaveze i ovlaeni da pos tupaju po svojoj volji sa seljacima vezanim za njihov posed, stekli su veoma visok poloaj koji ih je najzad izjednaio sa plemstvom ostalih evropskih zem alja. Seljaci, privezani za odreeno zemljite i ostavljeni na milost plemia, s pali su sa poloaja slobodnih zemljoradnika na stupanj sebarstva, koje se jedva ma lo razlikovalo od ropstva antikoga doba. Duhovni ivot obraen je u ovoj knjizi onim hronolokim redom to ga je nametnuo politiki ivot, sa naroitim isticanjem razliitih vidova koje je taj ivot dobijao u raznim per iodima, i to vie sa gledita istorije nego sa gledita umetnosti. Vanost jednoga dela ili jednoga pisca odmerena je prema mestu u razvitku ruskoga duhovnog ivota vie ne go prema njegovoj estetskoj vrednosti. Poetna natucanja ruskoga knjievnog ivota, ti pokuaji nezgrapni za nae zapadnjake oi, obraeni su sa isto toliko obzira, a ponekad i sa vie ljubavi kego remek dela XIX veka, iji su zraci obasjali itavo oveanstvo. Nauni ivot, zapoet u Rusiji najpre u obliku vebanja u tehnikim zanatima, dugo vremena bio je samo popularisanje radova evropske nauke; on je morao da saeka drugu polo vinu XIX veka da bi se uzdigao do visine originalnih istraivanja. On je mogao da zauzme samo skromno mesto u slici ruskoga ivota.8 A naprotiv, dato je - i to opravdano - najire mesto istoriji nastave, koja je prirodna dopuna istorije nauka. III Nije samo istoriska sadrina ovoga dela pouna za itaoca, ve isto tako i gledite sa kog a ruski istoriari posmatraju istoriju svoje otadbine. Oni dovoljno poznaju Rusiju i Evropu, te zapaaju tesne veze koje ih spajaju; oni dakle nisu dolazili u iskuenj e da osobine svojstvene ruskom narodu pripiu azijatskom poreklu ili temperamentu. Oni su se u dovoljnoj meri oslobodili iluzija sveslovenskog romantizma, te vie n e veruju da je ruski narod pozvan da preporodi evropske narode u ime jednoga nov og shvatanja ljudskoga ivota. Oni znaju da je njihov narod po poreklu evropski na rod, stvoren kao i drugi okolni slovenski narodi ujedinjavanjem nekolikih st alno nastanjenih plemena pod vlau jednoga ratnikog voe. Poto je u istoriski period ula mnogo docnije nego zapadna Evropa, Rusija je u XII veku dostigla otprilike i sti stupanj razvia evropskih naroda koji je Francuska dostigla u VIII a Nemaka u X veku. Bilo je to doba pre feudalnog reima, kada je zemlja bila podeljena izmeu kn eeva od kojih je svaki imao oko sebe krug ratnika. Dva dogaaja usled geografskog p oloaja Rusije na granicama Azije prelaz u pravoslavlje krajem X veka i najezda i gospodarenje Tatara od XIII veka, najpre su je odvratili a potom sasvim odvojili od evropske zajednice i bacili u usamljenost koja je zaustavila njen razvitak. Ona je ponovo dola u dodir s Evropom tek posle ponovnog zakanjenja, te je zaostala za pet ili est vekova, i nije imala ni viteki stale, ni gradsku buroazi ju, ni Renesans, ni Reformaciju, ve je bila potinjena svevlasti jednoga jedinog vl adara, samodrca ruskih zemalja, ija je vlast bila tiranska, jer je bila liena konica a ristokratije i oblasnih zlasti koje su u Srednjem veku ponikle u Evropi i ogrania vale ak i vlast apsolutnih monarhija. Dovde su ruski istoriari saglasni s nama, se m to umanjuju vanost tatarskoga gospodarstva. Ali posle narodnoga otpora u poetku XVII veka protivu pokuaja Poljske i vedske, i im je Rusija ponovo dola u stalan dodir sa evropskim narodima, koji su bili odmakli u prosveenosti, itav njen unutranji ivot ukazuje se nama zapadnjacima samo kao kopi ja reima, obiaja i shvatanja Zapada. Petar Veliki stvara vojsku i flotu po uzoru n a Evropu, Senat, vea i finansiski sistem po uzoru na vedsku, a Sinod po ugledu na protestantske crkve; kneevi i kneginje nemakoga porekla u XVIII veku obrazuju plem stvo, plemiske sabore, zanatska udruenja i buroaziju po nemakom uzoru. Aleksandar I ugleda se na Napoleona, a Nikola I upravlja svojom vojskom po pruskom nainu; Alek sandar II zavodi u Rusiji francuske sudove i porote, univerzitete i gimnazije ka o u Nemakoj, a mesne i pokrajinske sabore kao u Evropi; pa i Duma Nikole II stvorena je po nemakim uzorima. Za ta dva veka nazivi ustanova, inova i poloaja su skoro uvek zapadnjaki; tu su odbori stvoreni po zapadnjakoj modi9 da pripreme sve reforme, i ideal ruske dravne uprave ostao je uvek prosveeni despot izam iz evropskog XVIII veka. Isti je sluaj i sa opozicijom. U svima svojim uzastopnim oblicima ona je uvek trai la svoj ideal u politikom i socijalnom reimu pozajmljenom od zapadnjakih praksa i t eorija. Dekabristi iz 1825 godine traili su ustavnu monarhiju po ugledu na francu sku, a liberali iz 1860 godine parlamentarnu monarhiju po ugledu na englesku; re volucionari posle 1875 godine radili su za evropski socijalizam, a komunisti za nemaki marksizam, i najvii stupanj originalnosti to ga je Rusija postigla sastoji s e danas u tome da ostvaruje jednu teoriju koja je u Evropi ostala u stanju utopi je. Nije samo u politici Evropa sluila kao uzor. U svim oblastima ivota, u zemljoradnj i, industriji, trgovini, knjievnosti, umetnosti, nauci, nastavci, u nainu o devanja, drutvenim obiajima i zabavama, Rusija je dobivala potstrek od Zapada, usv ojila njegove prakse i sledovala njegovim modama. Njena knjievnost je otpoela prev oenjem i preraivanjem zapadnjakih spisa, a njena nauka popularisanjem evropske nauk e. Takav utisak ini istorija Rusije na duh jednoga zapadnjaka. Ali, kada se taj dugak i niz podraavanja posmatra sa ruskoga gledita, on dobija sasvim drugi izgled. Panju ruskog istoriara ne privlai vie strani uzor, nego rad izvren u Rusiji da bi se taj uzor prilagodio prilikama ruskoga ivota. I upravo taj rad na prilagoavanju postaje za njega glavni predmet prouavanja; reklo bi se da evropski uzor postoji tek od trenutka kada je nekoji saradnik ruske vlade saznao za njega. Zbog toga ruski is toriar veoma briljivo prouava pripremne radove za reforme, careve line utiske ili mat anja, uticaje koji su vreni na njegovu volju, suparnitva u njegovoj okolini, raspr ave u njegovom kabinetu ili u odborima kojima je stavljeno u dunost da ispitaju t a pitanja, prouavanja to su ih vrili njegovi saradnici, izmene unete u prvobitni na crt, oblik konanih odluka i mere preduzete za njegovu primenu. Ruski istoriar se i nteresuje ak i za neusvojene nacrte, jer oni bacaju svetlost na shvatanja male gr upe upravljaa i upoznaju nas sa oseanjima, predrasudama i otporom onoga to se u Rusiji smatra za javno miljenje. Francuski italac moe uostalom samo da se raduje ovakvoj sklonosti ruskoga duha, je r upravo ta neprekidna tenja da se podraavanja Zapadu pretstave kao ruski pronalas ci pruaju itaocu izobilje obavetenja o delima i linostima dosada skoro nepoznatim u Francuskoj. Tako e se upoznati sa onima koji su stvarali projekte za Petra Veliko g, Katarinu i oba Aleksandra. Podroban pregled radova uvene Katarinine zakonodavn e komisije pokazae mu jasno ve otro izraen pokret protivu sebarstva i pomaman otpor povlaenih protivu svake reforme u tome pogledu, ime se objanjava neuspeh toga pokuaja . Prouavanje diskusija i spletaka u komisiji i oko komisije kojoj je Aleksandar I I stavio u dunost da pripremi osloboenje sebara objasnie itaocu kako se vlada mogla odluiti na tako znaajnu reformu i zato je unela u nju tako vana ogranienja.10 Sa toga ruskog gledita moe se lako uoiti kako se jedna tuinska ustanova p resaena u Rusiju preobrazila toliko da je postala kao neka domaa tvorevina. Zemstv o, stvoreno po ugledu na pokrajinske zajednice Zapada, postalo je u Rusiji organ politikog ivota mnogo snaniji nego njegov slabaki zapadnjaki uzor; ono je mnogo dubl je prodrlo u narodnu masu. Svojim ustanovama za lekarsku pomo, za osnovn u nastavu, za zemljoradnju i statistiku, zemstvo je intelektualce, lekare , uitelje, statistiare i agronome dovelo u linu vezu sa seljacima; njegova delatnos t probudila je unutranjost zemlje koju je birokratija bila dovela do obamrlosti; ono je naviklo ljude razliitog drutvenog nivoa da sarauju kao m eusobno ravni, i ono je uinilo da ak i u sela prodre oseanje jednakosti pred zakonom . Slinim preobraajem su se ruske politike stranke, iaka ponikle iz zapadnjakih stranak a od kojih su ak i nazive pozajmile, izmenile usled isto ruskih prilika koje su na njih uticale. Ni ustavna stranka, ni liberali, ni socijalisti, ni radnika strank a nisu postupali kao njihovi evropski imenjaci. Rascep - ije su posledice bile su dbonosne za zemlju -izmeu parlamentarnih liberala i grupa sa socijalistikim tenjama potekao je iz suprotnosti izmeu dveju uzastopnih generacija, i njega su ovde pot puno rasvetlili ubedljivi navodi uglednih pisaca iz oba tabora. Posle 1875 godin e rusku omladinu odvratilo je od parlamentarne opozicije oseanje nesavladljivog n epoverenja prema njenim starijim drugovima liberalima, osumnjienim da gaje potajn e aristokratske tenje. Tako se objanjava oduevljeno stremljenje ka ekstremnim reenji ma, koje je u ovoj knjizi oznaeno kao revolucionaran pokret i koje je, sluei se i d alje zapadnjakim obrascima, naposletku nametnulo Rusiji jedan reim sasvim razliit o d reima ostalih evropskih drava. Razlika u gleditima ne oslovljava uostalom i razliitost u nainu naunog obraivanja. Pi sci ovoga dela, dobro upoznati sa primenom istoriske metode koja se upotrebljava u itavoj Evropi, izvebali su se u prouavanju izvora i oni znaju za predostronosti k oje kritika zahteva. Oni su umeli da oiste teren od lanih povesti i anegdota koje su nagomilala dva veka eretanja na dvoru i po ambasadama, a takoe i od pogrenih zap aanja i tumaenja tuinskih putnika. Tako su oni uspeli da rasture opsenu romantinih i luzija o staroj Rusiji (naroito o miru i Saboru). Praktina potreba da se ogranie razmere ove istorije i vrsta italaca kojim a je ona namenjena nisu doputale da se ovo delo otromi mnogim objanjenjima u oblik u napomena. Ipak e jedan podroban odeljak o kritinim delima omoguiti itaocu da s tvori tanu sliku izvora za istoriju Rusije i upoznae ga sa vanim monografija ma i iscrpnim delima u kojima su izneti rezultati steeni prouavanjem dokumenata. elim da zavrim izraavanjem svoje zahvalnosti za ast koja mi je ukazana da francuskim itaocima pretstavim delo od tako velike vrednosti. . Senjobos11 I Z V O R I Z A I S T O R I J U R U S I J E I R U S K A I S T O R I O G R A F I J A Najstariji izvori za istoriju Rusije jesu letopisi (ili hronike) i dela. Letopis i izlau dogaaje hronolokim redom, prema spisima pisanim u manastirima i crkvama, a ponekad i na dvorovima. Ostali su nam od njih mnogi prepisi pisani od XIV do XVI I veka. Najvanije od njih objavila je Petrogradska arheografska komisija u zbirci Polnoe Sobranjije Ljetopisej (Potpuna zbirka ruskih letopisa), u 22 sveske info lio. Od sredine XIX veka ne smatra se vie da je prvi letopisac bio monah Nestor iz Peerskog manastira u Kijevu. Najstariji deo letopisa (od 850 do 1110 1116) pripisuje se Silvestru, igumanu Vidubickog manastira u Kijevu, ko ji izgleda da je preradio zbirku nekih ranijih letopisa; u jednoj analizi moda preterano opreznoj A. ahmatov raspoznaje u dosada poznatim tekstovima Povesti min ulih vremena (Povjes vremennih ljet) itavih pet uzastopnih slojeva, od kojih prvi potie iz sredine XI veka. to se tie obavetenja koja se odnose na prve poetke, letopi si ih crpu iz narodnih legendi i vizantiskih hronika, kojima su dodali najstari je sauvane dokumente: ugovor sa Grcima iz 911 i 945 godine, i Rusku istinu (Ruska ja Pravda). Kasnije, u XII i XIII veku, rad letopisaca gubi svoje obeleje celok upnosti: piu se razliite hronike u Kijevu, Novgorodu, Perejaslavlju (junom), u Galiu, u Voliniji, Vladimiru, Rostovu itd. Od XIII veka, letopisi sever nih i junih pokrajina konano se odvajaju i piu se nezavisno. Od kraja XV pa sve do XVII veka, istodobno sa stvaranjem politikog jedinstva Rusije, rezult ati tih razliitih radova ponovo se skupljaju u pregledne celine. Poslednje ovakv o celokupno delo, najopirnije ali i najmanje kritiko, napisano je po nareenju patrijarha Nikona, ije ime i nosi. Ipak, u ovo doba letopisi gube konano svoje anonim no i strogo pripovedno obeleje; oni postaju izbor dogaaja namenjenih da dad u tendenciozno objanjenje prolosti, saobrazno novim politikim i verskim shvatanjima Moskve; ili se pak preobrauju u memoare savremenika koji opisuju dogaaje svoga do ba. Politike tendencije preovlauju isto tako i u prvom udbeniku ruske istorije sast avljenom po ugledu na istorisku knjievnost Poljske, Sinopsisu, koji je objavljen u Kijevu godine 1674, a napisao ga na osnovu hronika Teodosije Safonovi. Broj mem oara (ili kazivanja) uveava se, naroito poev od Doba Nemira (1613); od kraja XVII v eka oni se reaju bez prekida i sainjavaju glavni izvor za prouavanje ruskoga iv ota. Njima treba dodati i prianja tuinaca o Rusiji, od kojih je najstarije napisao Sigismond fon Herbertajn, Rerum Moscoviticarum Commentarii, 1549 godine. Prouavanju dela pristupili su ruski istoriari znatno kasnije nego prouavanju letopisa; ali su postepeno ti dokumenti o unutranjem ivotu, dravnoj uprav i, pravu, ekonomiji, finansijama itd. zauzeli glavno mesto u istoriografiji. Izv esno, za najstarija razdoblja oni su mnogo oskudniji nego oni kojima raspolae zap adna Evropa: od XII do XV veka oni su veoma malobrojni: dokumenti koji se tiu ist orije Moskovske drave pojavljuju se u znatnoj koliini12 tek od druge polovine XVI veka. Najstariji takvi dokumenti uvani su prvenstveno u manastirima; odatle su ih uzimala privatna lica, muzeji, bibl ioteke, Arheografska komisija sastavljena naroito u tome cilju (18271834), i napos letku dravni arhivi. Zbirke dokumenata nekadanjih javnih ustanova bile su velikim delom unitene poarima, naroito za Doba Nemira, a isto tako u godini 1626 i 1812. I pak, znatan broj tih dokumenata, onih koji su poticali iz centralnih ustanova a naroito iz oblasnih uprava, sauvani su, i to uglavnom posle Doba Nemira; ima ih iz obilno poev od vladavine Katarine II. To su najpre dokumenti o diplomatskim od nosima, o vojnoj administraciji i finansijama; potom policiska akta (o javn oj bezbednosti i moralu); i naposletku akta pravosua, koje se stapalo sa administ racijom. Diplomatska akta od kraja XV veka bila su prouavana i objavljena na jpre u Zbirci dravnih akata i ugovora (Sovranjije gosudarstvenih aktov i do govorov), u 4 sveske, od 1813 do 1822 godine, a potom u Zborniku Drutva za rusku istoriju, gde su objavljeni i izvetaji stranih diplomatskih pretstavnika u Rusiji (od kraja XVII veka). Kasnije se prelo na prouavanje vojnih i finansiskih aka ta, kao i rodoslovnih knjiga (Razrjadnija knjigi, zvanino ustanovljena 1556 i 1686 godine) koje su odreivale mesta na koja su imali prava izvesni lanovi iz na jviih plemiskih porodica. Meu dokumentima o zemljinim posedima plemstva obavezn og da vri vojnu ili javnu slubu (lena i domeni) i fiskalnih dokumenata, da nav edemo knjige za upisivanje (piskovija) i knjige za oporezivanje (perepisanjija), koje su s vremena na vreme ustanovljavane da bi se odredio porez: u prve, starije po posta nku, upisivana je zemlja koja treba da plaa porez; u druge, koje potiu iz tree dec enije XVII veka, upisivana su isto tako ognjita (dvor) poreskih obveznik a. Od svih sudskih dokumenata najbolje su proueni zakonici: Ruskaja Pravda, Sudeb njih, Zakonik (Uloenije) cara Alekseja Mihailovia. Potpuni zbornik zakona kasniji h od Zakonika, I serija, od 1649 do 1825 godine, u 46 svezaka, objav ljen je 1830 godine. U arhivima se uvaju takoe mnogobrojni dokumenti koji se odnos e na pravne nauke. Akta iz privatnog prava manje su sauvana; meu najinteresantniji m spomenuemo ona koja su odreivala razne stupnjeve line potinjenosti (od sebarstva p a sve do obaveza dunika prema poveriocima), ugovore o prodaji i kupovini, brane ug ovore, testamente. Nauno prouavanje ruske istorije zapoeo je u XVIII veku najpre Rus Tatiev (16861750) i Nemac orijentalist Vajer (16941738), potom Rus Lomonosov (17111 765) i Nemac Miler (17051772), i naposletku Rus erbatov 17331790), kao i njegov takmac Boltin (17351792), prvi koji je razmiljao o unutranjoj istoriji Ru sije, Nemac lecer. Bajer i lecer bavili su se samo najstarijim periodom ruske isto rije; Bajerovi radovi sauvali su i danas svoju vrednost; naprotiv, lecer, slavni osniva istoriske kritike, poao je od pogrene pretpostavke da su letopisi, zvani Nest orovi, delo jednoga istog pisca, da su sve njihove varijante samo prosta preinaen ja prepisivaa, i da se moe uspostaviti prvobitni tekst kao to se uspostavlja tekst klasinih pisaca 13 izbacivanjem tih preinaenja. Tatiev i erbatov nameravali su, iako se nisu za to dovol jno bili pripremili, da na osnovu letopisa sastave povezanu istorisku povest. Ta tiev je samo grupisao sasvim mehaniki, prepriavajui ih jezikom svoga doba, sva obavete nja koja je naao u raznim rukopisima letopisa; ako je njegovo delo sauvalo do dana s izvesnu vrednost, to je stoga to se on posluio nekojim dragocenim rukopisima koji su se kasnije izgubili. erbatov je, naprotiv, umanjio vrednost svoje dokumentacije jednim pokuajem pragmatikog izlaganja prema knjievnom ukusu svoga doba; pa ipak, on nad Tatievim ima to veliko preimustvo to je osim Letopisa iskoris tio i diplomatske note, iju je istorisku vanost ve bio naglasio Miler, vredni uprav nik arhive Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi od godine 1765. Miler, koji je pomogao erbatovu da napie svoju Istoriju, imao je takoe nameru da objavi diplomatsk e dokumente. Njegovu nameru ostvario je tek posle njegove smrti kancelar N. P. R umjancev (Zbirka dravnih akata i ugovora, u 4 sveske; poetak V sveske sauvan je u n epovezanim listovima), koji je naredio da se sistematski istrauju najstariji ruko pisi sauvani po manastirima; ta istraivanja omoguila su sem toga Kalajdoviu i Stroev u da sastave dragocene spiskove starih rukopisa. uvena Istorija Ruske drave od N. M. Karamazina obino zanemaruje rad istoriografa XV III veka. Karamzin, koji je kao i Lomonosov smatrao istoriju za knjievno delo, po pularisao je rusku istoriju i pridenuo svojim junacima sentimentalne ideje svoga doba. Glavna je mana njegove Istorije to je sauvao tendenciozni karakter istoriskih radova XVIII veka slavei monarhiju i svodei itavu rusku evoluciju na ove tri faze: ujedinjenje, raspadanje i ponovno uspostavljanj e dravne oblasti (Kijev, apanae, Moskva pod samodrnim vladarima); zbog toga su mu n ajmlai njegovi savremenici uskoro zamerali to mu nedostaju kritiki smisao i filosof ske ideje. Jedan uenik lecerov, profesor Kaenovski, zasnova skeptiku kolu i pokua da meni na istoriju Rusije shvatanja zapadnjakog romantizma. Pod izgovorom da je prv obitna istorija svih naroda zasnovana na prostonarodnim legendama, te je uvek ba snoslovna, on je izjavio da je itav poetak ruske istorije, kako ga opisuju letopis i, pun bajki. Njegovi uenici ili su ak dotle da su tvrdili, no bez dovoljno dokaza, k ako je ruska istoriografija verodostojna tek od XIII veka, doba kada izgleda da je sastavljena istorija prethodnih stolea. Pri tom oni preteruju, poput lecera, u isticanju prvobitnog divljatva ruskih plemena. Njihovi protivnici, Butkov i Pogod in, nisu imali nimalo muke da pobiju njihova tvrenja, te je skeptika kola uskoro iz gubila svaki uticaj. Prouavanje elingove i Hegelove filosofije nagnalo je tadanju mladu generaciju da s e zapita kakva je bila uloga Rusije u svetskoj istoriji. P. J. aadaev, koji je pr vi postavio sebi to pitanje, tvrdio je kako ruski narod nije nimalo sklon da igr a istorisku i svetsku ulogu, kako je njegova prolost prazna i kako on nema budunos ti, sem ako bi usvojio jedinu ideju koja ima istorisku i svetsku vrednost: ideju hrianstva u njegovom zapadnjakom obliku katolicizma. Meutim organsko shvatanje isto rije, koje su mladi ruski naunici pozajmili od nemake14 filosofije, propovedalo je naprotiv da budunost proistie iz prolosti, kao plod iz s etve, te prema tome ako je ruski narod sposoban da igra kakvu ulogu u istoriji ov eanstva, to dolazi otuda to je klica njegove istoriske misije ve postojala u njegov oj prolosti. Pogodin, postavljen godine 1836 za profesora istorije na Moskovskom univerzitetu i zvanino pozvan da brani istorisko pravoslavlje od kleveta skeptika, poduhvatio se prvi da istrauje dokaze za tu misiju. Iako je mnogo zasluan za rusku i storiografiju, naroito zbog svog podrobnog prouavanja letopisa, on je veoma neveto i jednostrano ispunio filosofski deo svoga zadatka. U tenji da otkrije postojanj e zakona uzronosti u istoriskom razvitku, on se okomio da dokae kako svi dogaaji, ak i oni najsitniji, imaju izvesnoga smisla, i da u njima vidi dokaze natprirodne i udesne misije Rusije. U toj osobitoj milosti provienja on je video glavni dokaz u zviene uloge dodeljene Rusiji u budunosti. Nestruni istoriar N. Polevoj nastavio je n jegov pokuaj sa vie vetine. On je prvi raskinuo, iako bojaljivo, sa patriotskim i mo narhistikim shvatanjem koje je bilo glavno obeleje ruske istoriografije do Tatieva i Karamzina. Po njemu, zadatak istoriara nije da u ivopisnom obliku iznosi dramske dogaaje i junane linosti, nego da obelei unutranji razvoj istorije i istinsku vezu meu dogaajima; da istakne uzastopne periode narodne istorije i njene odnose sa sveopt im razvitkom. Zato on odbija da prizna kako je ideja monarhije bila ostvarena jo od poetka istorije. On dokazuje da podela Rusije na apanae nije nastupila kao vraan je unazad posle tobonje sjajne epohe pod samodrnom vlau, ve da je to naprotiv bio pot reban prelaz u istoriskom razvitku Rusije koji je donosio postupno jaanje njene p olitike moi, i da je tatarska vladavina bila isto tako neophodna. Ali i kod njega ta neophodnost postaje malo po malo smisaona, te se na kraju krajeva istorija Rusije i dalje svodi na istoriju vrhovne vlasti. Meutim, prema novom uenju, treba u samom narodu traiti osnovu itavoga istoriskog razvitka, i ta osnova treba da bude pre je dna ideja nego kakav stvarni dogaaj. Slavenofili su na svoj nain reili tako postavljeni problem; u istonjakom pravoslavlj u i zemljoradnikim zajednicama ili miru oni su videli dvostruki vid, verski i soc ijalni, jedne specifino ruske ideje; i uopte uzev, oni su zapadnjakoj dui, racionaln oj i loginoj, gde je sve jasno koliko i ogranieno, suprotstavili istonjaku duu, suta stveno emocionalnu, kojoj se koreni gube u carstvu mistike i vanzemaljsko g ivota. Konstantin Aksakov primenio je ova shvatanja na istoriju. Po njemu, rusk a istorija otpoinje jednim idealnim dobom ivota u zajednici, opteia, koje je prekinuto stvaranjem drave, i on je narod i zemlju, te elemente unutarnje istine, suprotstavi o dravi, knezu i njegovim ratnicima, tim tuinskim elementima unesenim iz Skandinav ije (Varezi), Vizantije i od Tatara. Poto je jedan mlad istoriar, S. M. So lovjev, usvojio i razvio teorije dvojice profesora univerziteta u Dorpatu, E versa i Rajca, pravnih istoriara koji su tvrdili da je ruska drava ponikla ne iz o ptinske zajednice, nego iz plemena, od kojega su jedan primer videli u razgranato j lozi ruskih kneeva, razvila se15 iva prepirka izmeu zapadnjakih istoriara, pristalica teorije plemena, koja se mogla primeniti na Zapad kaogod i na Rusiju, i slavenofila, branilaca teorije optinske organizacije, koja je bitno ruska. Iako su zemljoradnika zajednica i mir u Rusiji relativno pozni oblici zajednikog z emljoposednitva, slavenofili su uporno dokazivali da su to njegovi najstariji obl ici, te su toga radi poeli prouavati socijalnu istoriju Rusije, dotada potpuno nei spitanu. Istovremeno objavljen je u Aktima arheografske ekspedicije rezultat ist raivanja vrenih od 1829 do 1834 godine po arhivama dravnih manastira, to je pruilo prvu osnovicu za prouavanje te istorije, kojoj se posvetio I. D. Bjelaje v. Oi je upravio svoju panju na istoriju plemstva, svetenstva, seljaka, graana, zem ljoradnje i zemljoposednitva, finansiskog i monetarnog sistema, vojske, pravnih a kata i ustanova, a objavio je takoe i dela o istoriskoj geografiji, etnografiji i statistici. Kao sekretar Drutva za rusku istoriju i starine u Moskvi od 1848 do 1867 godine, on je ispunio svojim radovima 27 svezaka asopisa toga drutva, i oni s u dugo bili dragocen izvor za prouavanje ruskoga ivota, iako nisu uspeli da potvrd e teorije slavenofila. Zapadnjaci su uneli isto toliko oduevljenja u svoja istraivanja, koja su sa isto is toriskoga gledita imala mnogo vei obim. Rukovoen radovima Eversa, Rajca, Polevoja i Pogodina, Solovjev (18201879) je pokuao da postavi zakon istoriskoga razvitka Rus ije, polazei od razvoja plemenskog reima na kome su se zasnovali odnosi izmeu kneeva vladajue dinastije. Po njegovom tvrenju je taj sistem socijalnog ureenja postojaou Rusiji sve do Petra Velikog, i tek za njegove vladavine ustupio je mesto dravno m ureenju. Ipak, u meuvremenu su socijalni uslovi koji su proisticali iz plemensko ga ureenja i preovlaivali na jugu, u Kijevu, imali vremena da se izmene na moskovs kom severoistoku, gde se bio usredsredio ruski ivot potisnut nomadskim najezdama. Knez, koji se na jugu oseao pre svega lanom plemena, neprestano zauzet brigom da razdeli razne gradove lanovima svoje porodice, poeo je na severoistoku da smatra s ebe za naslednoga gospodara i poeo je da zasniva svoje odnose na linoj svojini. Ova teorija nije uspela da zadovolji istoriare ruskoga prava. K. D. Kavelin posta vio je sebi cilj da je izmeni polazei od naela unutarnjega jedinstva i traei u njemu zapadnjake elemente. Za pravnika postoji istinski pravna organizacija tek od tre nutka kada porodica prevagne nad plemenom. A pobeda porodice i porodine svojine nad plemenom i nad odgovarajuim sblicima svojine prestavlja stalan potstrek. I ba u tome potstreku, koji je sveopta osobina oveanstva, treba traiti uzr ok neotklonjivog i prastarog raspadanja plemena, kao i izvor privatne svojine. I sto se tako u toku toga raspadanja plemenskog ureenja ostvarivala postepeno pobed a i osloboavanje pojedinca. Do toga zapadnjakog naela o evoluciji pojedinca dolazi Kavelin; ali, po njegovom miljenju to naelo ne samo da nije pozajmljeno od zapadne Evrope, ve je ono rezultat potpuno logian iako veoma zakasneo sopstvenoga razvoja Rusije. Drugi jedan pravni istoriar, pisac vanih studija o istoriji ruskih ustanova i priv renik Hegelove filosofije, ierin, odbio je da prizna tu ulogu pojedinca.16 Po Hegelu, pojedinac je izvor samovolje i sebinosti; ne pojedinac, ve je, u istoriji, drava izraz najvee duhovne slobode; zbog toga, nasuprot Kavelinu, ierin stavlja vladavinu pojedinca na poetak istoriskog razvoja Rusije, koji se po njeg ovom tvrenju zavrio stvaranjem naela o dravi. Plemenski reim, potom doba porodine i pr ivatne svojine, kao i reim zemljoradnike zajednice za njega su samo pojave iz obla sti privatnoga prava; prema tome Rusija, kao i svaka zajednica u kojoj prvenstvu je privatno pravo, prema Hegelovom tvrenju nije bila drava, ve graanska zajednica. Prepirka slavenofila i zapadnjaka bila je vrlo iva u godinama 1850 i 1860; ali su naunici ubrzo napustili te dve filosofije o ruskoj istoriji da bi se vie posvetil i stvarnim injenicama. Izmeu stare i nove istoriografije, nauni rad Bestuev-Rjumina (1829 1897), poslednjeg pristalice Karamzina, posluio je kao prelaz. U iskuenju da se sl oi sa shvatanjima slavenofila, ovaj istoriar pokaza se upoetku raspoloen da uzme za lozinku nacionalnost; ali je kasnije tvrdio sve upornije da je neophodn o potrebno temeljno i kritino prouavanje izvora. Njegova Ruskaja Istorija, izdat a u Petrogradu u 2 sveske 1872 i 1885 godine, jeste zbornik dogaaja, sa pozivanjem na neposredne izvore. Preterivanje u primeni njegove metod e dovelo je najzad petrogradsku istorisku kolu do besplodnosti. Sasvim razliit bio je u ovom prelaznom dobu rad moskovske kole. I. Zabjeljin posv euje se istoriji spoljnih oblika ruskoga ivota i daje sliku, na osnovu d okumenata iz dvorskih prikaza (centralnih arhiva), ivota i obiaja u Moskvi u XVII veku, u Domanjij bit ruskih carej (Domai ivot ruskih careva) 1862, i Domanjij bit ruskih caric (Domai ivot ruskih carica) 1869 godine; F. Buslaev izuava prv enstveno rusku umetnost i njene odnose sa knjievnou; Afanasijev objavljuje svoje Narodnija legendi i skazki (Narodne legende i pripovetke), tu dragocenu zbirku ruskoga folklora, kojoj je donekle umanjio vrednost poputa jui tenji koja je tada bila omiljena da objasni narodne pripovetke oboavanjem sunc a. Zabjeljin je hteo takoe, ali bez velike sree, da napie istoriju naroda a ne drave ruske; njemu je nedostajala nauna priprema koja bi mu omoguila da govor i o najstarijim vremenima; zato je on nagomilao sasvim nekritike pretpostavke o s lovenskom poreklu preistoriskih stanovnika ruske teritorije. Mnogo sreniji bili s u radovi koje je M. Kostomarov (18171885) dao posle istraivanja po arhivama i koje je naroito posvetio istoriji Male Rusije ili Ukrajine; u njegovim Monografijamai Istraivanjima (Monografii i izsledovanija), Petrograd, 20 svezaka, 18681889, odue vljenje za ideju posebne ukrajinske narodnosti praeno je istinski monim izraavanjem . Njegovo je delo i Ruskaja Istorija v biografijah (Istorija Rusije u ivotopisima ), 1872 popularno delo koje opisuje ivot i rad najznamenitijih linosti ruske istor ije, i koje je dugo vremena ostalo glavna istoriska itanka i narodni udbenik. Naunici koje smo spomenuli pojavili su se krajem pedesetih i poetkom ezdesetih godi na prologa veka, a to e rei u vremenu kada su intelektualni17 ruski krugovi, posle teke reakcije za vlade Nikole I, oekivali liberalne reforme Aleksandra II. O nacionalnoj ideji, koja im je bila zajednika, oni su ve bili dali suprotno vladinim oekivanjima liberalno tumaenje. Ali su njihove politike ideje usk oro bile nadmaene. Istoriografija ezdesetih i sedamdesetih godina prologa veka bila je ispunjena borbom konzervativaca sa liberalima, kao to su prethodne decenije b ile ispunjene rasprama slavenofila i zapadnjaka. Konzervativci se nisu regrutova li samo iz redova nekadanjih slavenofila, niti pak liberali samo iz redova zapad njaka; oba tabora su se podelila i stvorila etiri posebne stranke: konzervativnih slavenofila, konzervativnih zapadnjaka, liberalnih slavenofila i liberalnih zap adnjaka. Prva od ovih stranaka pokuala je, kao i prirodnjak N. Danilevski, da stvori oslan jajui se na prirodne nauke pojam osobene slovenske due. Danilevski (18221885), koji je bio antidarvinist, pozajmio je od nemakog istoriara Rikerta doktrinu o neprome nljivosti i neizmenljivosti istoriskih tipova civilizacije, slinih nepromenljivim v rstama iz biljnoga i ivotinjskog carstva. Ruski poraz na Krimu koji je delimino bi o povod teoriji Danilevskoga i poljski ustanak 1863 godine vratili su mnoge umer ene liberale nacionalizmu. To se dogodilo sa Bestuev-Rjuminom i njegovom petrogra dskom kolom, sa Kostomarovom i naroito sa njegovim prijateljem Kuliem. Jedan mlai na unik, Kojalovi, istoriar zapadne Rusije i pisac jedne Istorije ruske nacionaln e svesti (Istorija Ruskago samosoznanjija), usvojio je odmah krajnja shvatanja nacionalizma o narodnoj svesti i potrebi da se iz ruske due uklone sve kasnije poza jmljene osobine, unesene spolja, koje su izmenile istotu te nacionalne svesti, osob ito u viim i obrazovanijim drutvenim redovima. Da bi se suzbijao taj obrazovani st ale (inteligencija), suprotstavljene su mu uroene osobine prostoga naroda. To shva tanje delili su u isti mah i branioci prava naroda nastanjenih na granicama Rusi je, i ljudi koje su u Evropi netano nazivali panslavistima, a to he rei pristalica ma jedne sveslovenske federacije sa prevlau Rusije i Carigradom kao prestonicom, to je bio i san Danilevskoga. Konzervativno slavenofilstvo ilo je ak dotle da je tvr dilo, zajedno sa Konstantinom Leontijevom, da liberalni i ravnopravni napredak n aposletku dovodi do propasti svaki narod, i da se Rusija moe spasti Jedin o ako se najreakcionarnijim merama primora da se dri vizantiskih naela. Pod uticaj em tih nacionalistikih tenji preduzeta su izvesna isto istoriska istraivanja, izmeu o stalog i ona to su ih vrili samouci Zabjeljin, Ilovajski i Samokvasov, koji su pok uali da dokau pomou popularne etimologije osobnih imena da su Istoni Sloveni bili p tari stanovnici ruske zemlje, i uporno su poricali normansko poreklo prvih ruski h knezova. Konzervativno zapadnjatvo naroito je pretstavljao reiti publicist Katko v i pravni istoriar B. ierin. Ovaj je, kako smo ve kazali, primenio na istoriju Rusi je hegelovsku teoriju o prvenstvenosti drave; svoja istraivanja upravio je on na s tvaralaku ulogu drave, kojoj je pripisivao osobenosti drutvenog ivota stare Rusije. Poznije je napustio istoriska prouavanja radi18 teoriskih radova iz oblasti politike, sociologije i filosofije, kojima je bio cilj da suzbijaju radikalne doktrine toga doba. Liberalno slavenofilstvo, koje je propovedalo teoriju populizma (narodnjiestvo), nalo je svoga prvog pretstavnika u originalnoj linosti A. P. apova (18301883), koji j e hteo da na prouavanje istorije primeni metod prirodnih nauka, kojima je bil a oduevljena generacija ezdesetih godina prologa stolea. Poto je proao kroz idej e slavenofila i zemljoposedniki liberalizam, apov je godine 1864 poeo da razmilja o o dnosima izmeu sila i zakona spoljnoga sveta i snage ljudske prirode, o zakonima k oji upravljaju njihovim uzajamnim delovanjem i o ispoljavanju tih zakona u istor iji. Tada mi je postalo jasno pie on da je i najsavrenija apstraktna socijalna i pr avna teorija nepostojana i proizvoljna ako ne poiva na naunim osnovama, fizikim i a ntropolokim, jedinim koje su postojane. Iako nije mogao, usled svojih ivotnih tekoa, da nauno razvije svoje ideje onoliko koliko su one zasluivale, ipak je on ostavio i tav niz veoma interesantnih radova koji objanjavaju osobenosti ruske istorije p rimitivnim ekonomskim ureenjem zemlje, za ije su naseljavanje i iskoriavanje bila po trebna mnoga stolea. Pod uticajem Bukleove knjige on je pokuao kasnije da objasni istoriju Rusije istorijom prepreka koje je fiziki i etnoloki razvitak ruskoga naroda suprotstavio njegovom umnom usavravanju koje bi se vrilo na naunim i racionalnim osno ama, i on je smatrao da su te prepreke pomogle ruskom narodu da sauva samoniklos t svoga prirodnog uma. Ovo je, kako vidimo, znailo odrei se konano ponovno g uzdizanja i slavljenja drevnih osnova ruskoga ivota. Tek od vremena Petra Velik og, apov utvruje da se razvija jedan nov evropski umni tip, i to poglavito pod uticaje m prirodnih nauka. Populistika teorija poklanjala je panju samo prouavanju aktivnih manifestacija volj e, misli i oseanja narodne mase, i ona je tvrdila da se ta volja i ta misao, koje sputavaju drava i obrazovani slojevi, ispoljavaju uvek i svuda gde narod sam stu pi na poprite i dela nagonski, kao u istoriji raskola (crkvenog rascepa) i sekti u oblasti vere, i kao u istoriji kozaka i seljakih pobuna za vreme ropstva u soc ijalnoj oblasti. U tome pravcu otpoee dakle populisti svoja istraivanja. Jedan prij atelj Kostomarova, Mordovcev, specialisao se u prouavanju antidravnih elemenata u prolosti, i Aristov je poao za njegovim primerom. Ve krajem pedesetih godina prologa veka Kelsijev poe da prouava verske sekte u Rusiji, kao to su kasnije koris no inili Melnikov i Prugavin. V. J. Semevski bavio se posebno sebarstvom, o emu je ostavio dokumentarne radove prvoredne vanosti. V. A. Mjakotin, koji je bio bliza k prijatelj Semevskoga, pripada u izvesnom smislu toj koli; u odeljku ove Istorij e gde on govori o Kijevskoj epohi, naii e italac na obavetenja o tome koliko je naro d uestvovao pri osnivanju drave u junoj Rusiji. Liberalno zapadnjatvo okupilo je izvestan broj naunika koji su manje obraali panju n a istoriski razvitak, no koji su nauno ispitivali mnogobrojne19 dokumente o postupnom evropeiziranju zemlje. Tu treba na prvom mestu spomenuti S . M. Solovjeva, ija uvena i ve spomenuta Istorija ide do godine 1774 i oslanja se na arhivske dokumente koje je on prvi upotrebio i koje je on es to navodio doslovno. Nema tesne veze izmeu glavnih ideja i prianja Solovjeva, koji se pre svega brine da ispuni svoju pripovedaku dunost; ali, meu optim pogledima na koje se nailazi u njegovoj knjizi ima ideja o postupnoj evropeizacij i Rusije. I on usvaja pretpostavku da postoji organska veza izmeu te evropeizacij e i raznih faza u unutranjem razvitku Rusije; ali je njemu nedostajalo vremena da izbliza proui taj razvitak, te zbog toga i nije dublje prouio niti dovoljno dokaz ao svoju glavnu misao. Brikner, profesor u Dorpatu, zasluuje istu zamerku; on se iskljuivo ograniava na to da poredi spoljne uticaje koji objanjavaju evr opeizaciju Rusije, ne vezujui ih za unutranju istoriju zemlje. A. N. Pipin ( 1904), koji je odluno nameravao da pobije slavenofilske teorije o pr olosti Rusije, napisao je o slovenskoj knjievnosti, o etnografiji raznih ogranaka ruskoga naroda i socijalnom pokretu nove Rusije niz opirnih studija, koja donose mnogo novih injenica to ih je pisac nagomilao da bi potkrepio svoju tezu o liberal nom zapadnjatvu i koje ostaju dragocena pomona dela. Istoriari ruskoga prava, a naroito A. D. Gradovski ( 1889), pokazali su se otroumniji. Gradovski polazi od gledita koje izgleda da treba da ga uvrsti meu liberalne sl avenofile, ali on dolazi do rezultata koji ga stavljaju u red liberalnih zapadnj aka. Jer, iako on polazi od slavenofilskoga shvatanja da je narodni organizam ak tivan inilac i sposoban za napredak, ipak prouavanje ruskih ustanova, a naroito pro uavanje ruske provincije, nije mu pruilo nijednoga primera u prolosti da je narod i grao ulogu aktivnog inioca, kaogod to mu nije otkrilo da su postojali najneophodni ji uslovi za normalan drutveni ivot. Ipak, njega to ne navodi da poput ierina oajava zbog naroda niti da svu svoju nadu poloi u dravu. Iznenaen postupnim osloboavanjem ru h drutvenih stalea poev od druge polovine XVIII veka, on se nada da e taj razvoj dov esti u budunosti do oblasne autonomije. U svakom sluaju, daleko od toga da narod s matra za tromu i trpeljivu masu, on u njemu vidi jednu ivu snagu, jednu moralnu lin ost; i ba to naelo aktivnosti sainjava za njega binost nacionalnog pitanja; tako on oduzima od konzervativaca dajui mu demokratski opseg pojam nacionalizma koji su oni bili monopolisali. V. I. Sergejevi, drugi jedan istoriar ruskoga prava, veruje vie u aktivnu ulogu nar oda u prolosti. Po njemu, samo je za vreme moskovskog perioda ruske istorije, i t o privremeno, narod ostao miran posmatra, umesto da upravlja dogaajima; klice poli tikih sloboda postojale su u Rusiji, kaogod i u ostalim evropskim zemljama, ali s u one tu bile uguene tatarskom vladavinom i vizantiskim svatanjima. I on je posvetio sav svoj znalaki trud da pronae tragove tih klica. On vidi njihov p otpuni razvoj u odnosima izmeu vjea (narodnoga skupa) i kneza u staroj Rusiji; on ih otkriva i kasnije, u XVI i XVII veku, u Zemskim Soborima, skuptinama koje su l iile na savremene pretstavnike20 ustanove na Zapadu. On se ak trudi da ih otkrije i u pokuajima koje je vlada inila u XVIII veku da okupi zakonodavne odbore koji su imali da izrade graanski zakonik . Jedan uenik Sergejevia, Latkin, posvetio je naroite studije Zemskim Soborima i za konodavnim odborima XVIII veka. Tvrdei da su slinosti to ih pokazuju te ustanove sa zapadnjakim ustanovama tako mnogo brojne, da ih nikako ne treba pripisivati sluaju i da se mogu objasniti samo dejs tvom istih uzroka, Sergejevi je zaao u uporednu istoriju, ali je M. M. Kovalevski, uenik Engleza Enria Samner Mena, uistini prvi zaveo u Rusiji uporedno prouavanje i storije, iako se on nije naroito odao ruskoj istoriji. Ova uporedna metoda duboko izmenjuje shvatanja istoriara. Pre svega, ona ponitava tvrenja slavenofila, koji s u iz originalnosti ruske istorije izvlaili ubeenje da se ona ne moe porediti ni sa jednom tuom istorijom. Ona konano unitava i predrasudu da je svaka slinost iz meu ruske istorije i istorije zapadnih zemalja posledica neposrednog po zajmljivanja, i ona objanjava slinosti ne pozajmljivanjem, nego uporednou bitnih razvoja istoriskoga ivota. I tako je pitanje evropeiziranja Rusije potisnuto u drugi red. Sada je bilo glav no ustanoviti stepene slinosti ili razlike izmeu Rusije i Zapada u toku istoriskog a razvitka, zanemarujui pri tom tehnike i spoljne pozajmice koje je Rusija uzela o d zapadne Evrope. Da bi se to postiglo, trebalo je pribei sociolokim metodama. Rus ki istoriari od 1880 do 1900 godine prihvatili su u veoj ili manjoj meri ovo novo shvatanje. Sve do 1905 godine ova generacija naunika radila je mirno i pod normal nim uslovima naunog ivota, posveujui se u isti mah i univerzitetskoj nastavi. Zbog t oga je korisno pozabaviti se univerzitetima koji su unapreivali nauno istraivanje i stvorili razliite kole. Najglavnija od njih bila je neosporno moskovska kola, koja je posluila kao uzor dr ugim kolama. Solovjev, sav zauzet pisanjem svoje Istorije, ne bee stvorio svoju kol u. Zasluga za popularisanje novih shvatanja i metoda pripada pre profesorima opte istorije nego profesorima ruske istorije. U Moskvi su naroito Maksim Kovalevski i Pavle Vinogradov bili prvi propovednici tih shvatanja. Kada ih je autokratska vlada primorala da napuste svoje katedre i da se nastane u tuini, gde je Vinograd ov uskoro stekao veliki ugled svojim predavanjima u Oksfordu i svojim radovima oistoriji engleskoga prava u srednjem veku, oni su ostavili dosta svojih uenika u Moskvi, gde je 1897 godine odlini naunik Kljuevski zamenio ostarelog Slovjeva. Svo jom vetinom da ocrta istoriske linosti, kao i svojom otroumnom analizom izvora, svo jim darom istoriskog oivljavanja i svojom jasnovidnou, Kljuevski, iji Pregled ruske istorije objavljen pri kraju njegova ivota ili posle njegove smrti ni izbl iza ne odrazuje ar njegove ive rei, izvrio je veliki uticaj na javnost i na svoje uenike. Pod uticajem Vinogradova i njega, moskovski istoriari posvetie s e vie prouavanju ruskih ustanova i socijalnim pitanjima, a to e rei unutran joj istoriji. Ovoj koli pripadaju i P. N. Miljukov i A. A. Kizeveter, koji su nap isali nekoliko odeljaka ove knjige.21 Na Petrogradskom univerzitetu uticaj Bestuev-Rjumina jo dugo je gospodario. On je smatrao da itava savremena generacija treba da se posveti iskljuivo prethodnoj kri tici izvora, naroito onih iz najstarijeg istoriskog doba, a da se uzdri od pisanja ruske istorije ili pojedinanih spisa na osnovu arhivskih dokumenata. Jedan od njegovih uenika Zamislovski, otiao je do krajnjih granica toga odricanja od svakog izvoenja zakljuaka i svakog istoriskog konstruisanja; ali najmlai od ovih i storiara, naroito S. F. Platonov, potrudie se da dovedu u sklad tu tradiciju svoje k ole sa ivljim metodama Kljuevskoga i moskovskih istoriara; iako se jo nailazi na uti caj Bestueva i Zamislovskoga u radovima E. murloa, nasuprot tome Lapo-Danilevski, Druinjin, akonov, Prjesnjakov i Pavlov-Silvanski usvojili su potpuno pravac moskov ske kole. Ipak, nacionalni pravac, koji takoe potie od Bestueva, jo p ostoji i njega pretstavljaju Filevi i euljin. Petrogradska istoriska kola izvrila je svoj uticaj i na radove Ikonjikova, profeso ra Kijevskog univerziteta, pisca jedne vane studije, iako donekle bezobline i glom azne, o istoriografiji i bibliografiji ruske istorije. Uticaj pravnih istoriara i stoga univerziteta, Gradovskoga i Sergejevia, bio je veoma jak, na primer na Droek -Drozdovskoga, Lohvickoga, Petrovskoga i Filipova u Moskvi; na Vladimirski-Budan ova i Romanovi-Slavatinskoga u Kijevu; na Zagoskina u Kazanju, i Ditjaina u Harkovu, od kojih imamo, osim nekoliko optih pregleda, itav niz dragocenih r asprava o istoriji prava i raznih ustanova, posebice sredinih ustanova. Na Kijevskom univerzitetu, ije istoriske tradicije potiu od Kostomarova, prouavala se naroito oblasna istorija ukrajinskoga juga. Prouavanje oblasne istorije zapoeo j e u Moskvi svojim radovima Bjelajev, za kojima su doli radovi Korsakova, Peretjat kovia. Ilovajskoga, Borzakovskoga i M. Ljubavskoga, koji se naroito bavio istorijo m zapadne Rusije i Litvanije. Ali u Kijevu ta prouavanja dobie veoma jasno politiko obeleje, jer postavie sebi za cilj, prema uenju Kostomarova, da dokau pravo oblasno g stanovnitva i teritorija na kojima ono stanuje ka samoupravu ili ak i na nezavis nost. Tvorac te kijevske kole je V. Antonovi, istoriar velike kneevine Litvanije. Nj egovi uenici, na koje je on izvrio jak uticaj, odali su se prvenstveno prouavanju i storije junih ruskih kneevina u doba prevlasti Kijeva; Hruevski, Bahaljev, Molanov ski, Andrijaev, Golubovski, Dovnar-Zapoljski, P. Ivanov, V. Ljaskoron ski i Evarnicki, pored ostalih, objavili su korisne rasprave. M. Hruevski, kada je 1894 godine postao profesor univerziteta u Lavovu, uze na sebe ulogu branioc a novih ukrajinskih tenji. Bahaljev je igrao, u manjoj meri, slinu ulogu na Harkov skom univerzitetu. Doba marksistikog upliva obeleava, poev od 1890 godine, pretposlednju fazu r uske istoriografije. Iako je, teoriski, marksizam pripomogao da se unite izvesne istoriske predrasude koje su se bile rairile oko 1870 godine u doba populistikog u ticaja, on ipak nije uneo mnogo novina u istorisko prouavanje dogaaja. Pod njegovi m uticajem napisana je najpre knjiga Tugan-22Baranovskoga o ruskoj fabrici, a potom znaajno delo N. Rokova o seoskoj ekonomiji u XVI veku, i prilino interesantna Ruskaja Istorija u 4 sveske, izdavana vie puta , od M. X. Pokrovskoga. Veina mlaih istoriara, uenici Kljuevskoga, nisu poli za tim novim pravcem, ve su se i dalje posveivali prouavanju unutranje istorije, n aroito ekonomskoj i socijalnoj istoriji, kao Bologovski, Gautier, Jakovljev, Bahr uin, Zaozerski, Vernadski i drugi. Nedavno je jednu novu istorisku doktrinu stvorila jedna grupa ruskih izbeglica i z mlae generacije, i oni su se nazvali evrazisti. Najglavniji meu njima su knez N. S. Strubeckoj, P. N. Savicki, L. P. Karsavin i P. P. Suvinski. Pod uplivom proti vtuinskog posleratnog pokreta, kao i Danilevski posle poraza na Krimu, oni su naj pre pokuali da se vrate slavenofilskom pokretu, trudei se da dokau kako je ruski du h originalan, kako njegova originalnost dolazi od pravoslavlja, a da je nalazila politikog izraza u monarhiji. Potom, kako im se slovenstvo uopte uinilo odve proeto evropskom kulturom, radije su ga zamenili azijatst om. Ruska carevina, kako je oni shvataju, bila je nekadanja carevina Dingis-Hana, koja se geografski nalazila izmeu granica Evrazije, a to je kontinent istone Evrope i zapadne Azije, ogromna teritorija koja nije ni Evropa ni Azija, ali koja obrazuje jednu ekonomsku i geografsku celinu i dovoljna je sama sebi. Nekoliko evrazista, Suvinski, Karsavin, Svjatopolk- Mirski, kasnije su se odv ojili od ostalih i obrazovali leviarsku grupu. Oni su se pomirili sa idejom jedne sovjetske Rusije, koja im se ukazuje kao poetak azijatskoga carstva o kome oni s anjaju, sposobnog da zapone eru preobraaja materije i oduhovljavanja ivota, a pod upravom jedne ideokratske vlade koja bi pret stavljala jednu demotinu upravljaku klasu. G. Vernadski, u Obrisu ruske istor ije (Naertanije ruskoj istorii), pokuao je bez velikog uspeha da napie jednu evrazi sku istoriju Rusije; njegov novi udbenik, A history of Russia, to ga je objavio univerzitet u Yale-y 1929 godine, ima skromnije tenje. Strani istoriari, nemaki, francuski i engleski, dali su korisnih priloga za rusku istoriju, bilo saimajui istraivanja ruskih istoriara u skupne preglede ili pojedinane rasprave, bilo uzimajui iz arhiva ministarstva spoljnih poslova raznih zemalja grau za originalna dela o meunarodnim odnosima Rusije. Takva su dela: Gesc hichte des russischen Staates, Kamburg i Gota, 7 svezaka, 1832 1866, od trala i Hermana; sjajan pregled od Teodora fon Barhardija, Gesshishte Rus slands u. der Europ. Politik (18141831), Lajpcig, 3 sveske, 18631877; studija Teod ora imana u Onkenovoj zbirci, Russland, Polen und Livland bis im XVII Jahrhunder t, Berlin, 1886, i njegova Geschichte Russlands unter Kaiser Nikolaus I, Berlin, 4 sveske, 1904 1913; i najzad ve spomenuti radovi A. Briknera. Najskoranjiju studi ju u kojoj su iskoriena nova ruska istraivanja napisao je Karl telin, koji je zameni o imena na katedri istorije istone Evrope na Berlinskom univerzitetu; ta studija, pod naslovom Geschichte Russlands seit den Anfngen bis zur Gegenwart, treba da iz ie u tri sveske, od kojih je prva izila 1928, a druga 1931 godine.23 U Francuskoj se nije mnogo pisalo o celokupnoj istoriji Rusije, Odlina knjiga Ana tola Lerua-Boljea, L' Empire des Tsars (3 sveske), ipak daje veoma taan i dubok o pti pregled. L' Histoire de la Russie od Alfreda Ramboa, koju je objavio E. Oman (7. izdanje), jo uvek je korisna i sadri bibliografiju dosta potpunu za svoje doba . K. Valievski posvetio je niz knjiga, nejednake vrednosti, razdoblju koje poinje od Ivana Groznog pa do Aleksandra I; njegovu panju privlai skoro iskljuivo anegdotin a istorija i intimni ivot pojedinih linosti; ipak, njegova lina istraivanja po savre menim memoarima i arhivskim dokumentima omoguila su mu da pokatkad stvori interes antne istoriske slike. Na engleskom, osim celokupnog dela Ser D. Makenzija Valasa, Russia, 1912, mogu se navesti: dobar udbenik Morfila, Russia, u zbirci Story o f the Nations, Njujork, 1891, i njegova History of Russia, Njujork, 1902; niz monograf ija, slinih monografijama Valievskog, od Nisbeta Beina; potom u The Cambridge Mode rn History (sv. XIXII), Reastion and Revolution in Russia (18611909) od Cep. B. Pejrsa. A History of Russia, od ovoga pisca, pretstavlja izvod iz njegovih predava nja na Londonskom univerzitetu i daje bibliografiju. Za XIX vek, Skrajnova knjiic a The expansion of Russia, 1915 (Kembrid, istoriska serija), koja sadri bibliograf ski spisak, zasluuje takoe da se spomene.24 I . G E O G R A F S K A S L I K A E V R O P S K E R U S I J E Istona polovina Evrope, koja obuhvata celokupnu Evropsku Rusiju, u poreenju sa zap adnom polovinom pokazuje viestruke suprotnosti: suprotnosti u spoljnim konturam a, klimi, vodenim slivovima, ne spominjui jo mnoge druge. Oblici su joj mas ivni, a obale slabo razgranate; pa i te obale su obale mora meusobno veoma udalje nih; Moskva je na 650 km. od najbliega mora, a Perm na vie od 1.000 km. Ova mora s u ili potpuno zatvorena, kao Kaspisko More, ili su suena pri izlasku, kao Baltiko i Crno More; jedino otvoreno more nalazi se s one strane polarnoga kruga, i to j e Severno Ledeno More. Ovim ve odavno poznatim razlikama, iji su odrazi na istoriski razvitak Rusije oigl edni i mnogobrojni, pridruuju se i razlike koje nam je otkrilo geoloko i topografsko prouavanje te zemlje. Dok ostali deo Evrope pokazuje tektonske neravnine, mnogobrojne i iz veoma razliitih vremena, i kao posledicu toga esto veoma is presecan reljef ije uobliavanje kao da jo nije zavreno, u Evropskoj Rusiji takvi pot resi dogodili su se samo na njenom obimu; oni su se rano zavrili, te izraz ruska z aravan koji se esto upotrebljava, dosta dobro izraava taj ne mnogo nemiran ivot i je dnolikost reljefa koji otuda proistiu. Zemljite i reljef. Ako se uzme u obzir relativna starost terena koji su uzeli uea u sainjavanju ruskoga zemljita, onda se na najstarije formacije nailazi na periferij i. Finska i Karelija otkrivaju posmatrau moda najstarije stene na zemljinoj kugli. Druge arhajske stene, one preko kojih Dnjepar prelazi tako teko na svojim dobro poznatim brzacima ili porogima, sainjavaju na jugozapadu drugu otpornu masu. Najz ad, trea vrsta stena sainjava istonu padinu Urala. U ovako ogranienu prostoriju, po dnu razliite dubine, razastrla su uzastopna geoloka mora svoje naslage, mora ko ja su se as irila u pravcu uporednika ili se pruala smerom podnevaka, i iji je o pstanak bio pokatkad prekidan dugim periodima izdizanja dna. Samo su u tri ma ha dejstvovale bregotvorne snage: prviput u Finskoj, malo poznije na jugozapadu, i najzad na Uralu, ije je stvaranje zavreno pri kraju primarnog doba. Izloeni posle toga stalnom skresavanju usled atmosferskih sila, ti reljefi imaju da nas samo skromne visine i najee ublaene oblike sasvim istroenih planinskih lanaca. Je dva da su kasnije nekoliki onii nabori pogdegde poremetili horizontalnost slojeva i primorali reke da se suze izmeu njih, ili su prelomi ogranienog obima snizili i uzdigli po koji deli zemljita, kao na zavijutku iguli gde vijuga srednja Volga, il i pak izneli na videlo lokalizovane eruptivne mase, kao na junoj obali Krima. Kon ano izdignuta iz mora krajem sekundarnoga doba skoro itavom povrinom, Rusija kasnij e nije imala morskih poplava osim na krajnjem jugu. One su se javljale naizmenino sa periodima izdizanja zemlje iznad vodene povrine, sve dok se Crno More, kada j e jednom izgubilo vezu sa Kaspiskim Morem nije spojilo sa Sredozemnim Morem kroz Bosforski Moreuz.25 Bilo bi pogreno ako bi se, zbog ovako malo burne istorije, poverovalo u nedostata k raznolikosti zemljita u Rusiji. Ako bi se prokrstarilo prostorijama ponekad veo ma velikim, i ako bi se otkrile nepomine stene pod nanosom koji ih esto pokrivaju, zapazilo bi se da najrazliitije formacije, pogodne za svakovrsnu upotrebu, sainja vaju osnovu te ogromne teritorije: raznovrsni graniti, kriljci ponekad uljeviti. gipsevi puni peina, vrsti krenjaci pogodni za zidanje, litice od krede, trone krene g line, slojevi kristalne soli i uglja, rude gvoa i dragocenih i retkih metala. Ma k oliko da su te stene istroene u toku vremena, one su ipak dovoljne da dobro objasne posebnosti reljefa, ije i najmanje neravnine izazivaju u klimi i pr orau posledice koje su znane seljaku. Ipak, odluni dogaaj u stvaranju ruskoga zemljita bila je, u poetku najnovijega geolok og doba, najezda jedne dinovske ledene kore koja je dolazila sa severozapada. Na ogromnoj prostoriji koju je ona pokrila, vidljivo tle sastoji se skoro potpuno o d nagomilanih raspadnutih materija, krene gline i ilovae u komau. Ovde onde, naroito na severozapadu, blokovi granita divlje kamenje kako ih zovu seljaci obeleavaju ge ologu put kojim ih je led na sebi doneo iz Finske i Karelije. Dugaki i uzani zali vi koji tako udno reckaju severnu obalu jezera Onjega jo i danas pokazuju pravac k ojim se kretao led. Sve do malo nizvodno od Kijeva na Dnjepru, od Pavlovska na D onu, i do Ninjeg-Novgoroda na Volgi, nailazi se pod biljnim pokrivaem na te iste n aslage raspadnutih materija, gde je materijal, dovuen izdaleka, pomean sa ostacima iskrunjene podloge, i tu naslage kriljca, peska, komae stena i ljunak obrazuju sko ro sami korisno zemljite, umovito ili pogodno za obraivanje, na kome se pojavilo prorae posle povlaenja leda i na kome ovek ivi i radi. Skandinavski gleeri su darovali tu rusku zemlju koju e ujediniti moskovski kneevi. Taj dar je, uostalom, veoma nejednake vrednosti. Ne samo da crnica na jugu, koja je istina neposredna tvorevina gleera, nadmauje u prirodnom i stvorenom bogatstvu zemljite isto gleersko u Srednjoj i Severnoj Rusiji, nego i u tome zemljitu, kolikorazliitih izgleda uprkos zajednikog porekla! Ima predela gde komae stena izobiluje , kao u Severnoj Voliniji, gde se klee ugaono kamenje za kue, dok nedaleko odatle jedva moe da se nae dovoljno ljunka da se odagna pas. Korito gornje Volge je posej ano stenjem to ga je gleer ostavio, onim samcima koje laari tako dobro znaju, dok na drugome mestu eleznika pruga, u nedostatku ljunka, lei na kriljcu koji se troi, te nema dovoljnu vrstinu koju zahtevaju velike brzine vozova. Tome gleeru iz prolosti imaju Srednja i Severozapadna Rusija da zahvale z a onu ivopisnost koja moe da postoji u zemlji malih. uzvienja. Duguljasti breuljci, bilo usamljeni, bilo u grupama, razdvajaju udoline ili kotline. U ovima dremaju jezera, od kojih su jedna bistra i puna ribe, a druga postepeno pretvor ena u ritove usled proraa koje se sve vie iri. U reim sluajevima povrh niskih kosa, za koje bi se pomislilo da su vetaki nasipi, prua se put. Na drugome mestu breuljci il i dugaki slojevi peska raspoznaju se26 po zagasitom zelenilu borova, koje odudara od jasnog zelenila livada. Sve to stv ara prizore kojima ne nedostaje ni lepota ni raznolikost. Povlaenje gleera ilo je postupno. Tim stupnjevima povlaenja odgovaraju nizovi gleersk ih povijaraca, koji se ponekad pruaju veoma daleko i koji svojom relativnom topog rafskom vanou nisu bili bez uticaja na ivot i istoriju Rusije. Meu najskoranjijima, a to e rei najbolje ouvanim, tri takva povijarca ograniavaju kao neke kotline u kojima se nalazi po jedno veliko i mnogo malih jezera: dvostruko Pskovsko i Pejpusko j ezero, jezero Ilmelj, Bjeloe Ozero (Belo Jezero). Meutim, na obalama ili n a izlasku svakoga od njih nailazimo na najstarija sredita naseljavanja Rusije : Pskov, Veliki Novgorod, nekadanje prestonice drava koje su izbegle tatarskoj na jezdi i dugo bile nezavisne i od same Moskve. Jo starija pa usled toga i najoteenij a jeste jedna iroka gleerska kosa, du ijeg se ela nerazdvojno pruaju put i eleznika p a od Moskve do Bea na Bugu, preko Smolenska i Minska, i koja je bila mea izmeu Tversk e i Moskovske kneevine, a malo dalje izmeu Litvanije i Bele Rusije. U itavoj toj talasastoj zemlji koju je gleer svojim iezavanjem otkrivao, dok su se veliki politiki centri sklanjali u udoline, seosko stanovnitvo, naseljenitvo, trailo je os rednje uzviice, bolje odvodnjene, sa njihovim bujnim umama punim divljai, njihovim pogodnostima za saobraaj i zemljitem zgodnim za obraivanje. Tako je napredovalo, po lazei od jugozapada, naseljavanje koje su vrili Krivii, zemljoradniko slovensko plem e koje je polako pretopilo u sebe skoro itavo finsko stanovnitvo toga kraja. Jo i d anas se vidi velika suprotnost u pogledu naseljenosti izmeu gleerskih uzviica sa mn ogim selima i skoro pustih vlanih udolina gde blatni ritovi i barutine esto otimaju zemlju od krljavih uma. Ukoliko se elo gleera koji je iezavao povlailo ka severozapadu, utoliko je otkrivena naslaga blata, kriljca i stenja bila izloena vodi od otopljeno g leda, koja je troila, prebirala i prenosila te delove na razne daljine prema nj ihovoj veliini. Tako je razasut, poevi od ela gleera, najpre krupan ljunak, potom sitn iji, pa naposletku pesak. Svakom stupnju povlaenja gleera odgovara obino pojas pesk a; takav je pesak u Poljesju, danas u Poljskoj; takav je i pesak u Rjazanjskoj g uberniji. Taj pesak, manje vlaan nego kriljac, no koji kada se slepi moe da zadri vo du na svojoj povrini u obliku jezera ili bare, sainjava nekorisno i pusto zemljite gde jo ima mnogo uma. Re bor, koja se esto javlja u ruskim nazivima mesta, oznaava u isti mah i taj pesak i borove ume koje na njemu rastu. Jo i danas, u krugu tvrave K remlj u Moskvi, crkva zvana Spas na boru (Spasitelj na boru) potsea na davno doba kada je borova uma bila na vrhu toga breuljka. A jo optije uzev, ima mnogo naziva r eka i sela rasturenih po toj oblasti kuda su tekle gleerske reke, kao to su Peski, Pesonjaja, Pesanka. Kada napustimo lepe i hladovite ume po kojima su rastureni letnjikovci kijevskih graana, pa se uputimo ka jugu, ubrzo emo zapaziti kako se drvee27 proreuje, a zemljite postaje ujednaenije, ravnije, izuzev vododerina zvanih ovrag i balka to ih stvaraju plahovite kie. Pesak je ustupio mesto crnici (ernozjom), zeml ji koja postaje lepljiva i porozna kada je natopi snenica ili kia, a prainasta za v reme sue, te je tada vetar nosi nadaleko. I ta zemlja je jamano u obliku praine nag omilana kada su usled jakih barometarskih pritisaka to su vladali na povrini sve m anjega gleera istoni i severoistoni vetrovi, suvi i jaki, raznosili nadaleko najsit nije delie gleerskog taloga, koji je ve bio istroen tekuim vodama, te tako ta zemlja, koja je nekada imala izgled stepe a danas postala itorodna, pretstavlja kao i neplodni pesak bora posredni dar gleera u toku iezavanja. Na golemoj prostoriji po kojoj su rasturene ove formacije, razlike u reljefu mog u se uoiti tek posle marljivoga prouavanja. Tek u dananje vreme je utvreno da postoj e dve velike i iroke visoravni: visija u Srednjoj Rusiji i visija u oblasti Volge . Visija Srednje Rusije pretstavlja jednostavnu i neprekidnu visoravan, koja se prostire u duinu 1.400 km. od Valdajske Visoravni na severu do povijaraca prema D onecu na jugu. Visina tu dosee 322 m na severu kod Kamenika, a 375 na povijarcima kod Doneca. Visija u oblasti Volge, koja izbliza nadviuje desnu obalu reke od Nin jeg-Novgoroda do Caricina i prua se ka zapadu do Tambova, uzdie se do 405 m. na ju gu, a do 345 m. kod igulija, pa se tako prostire od severa ka jugu skoro 1.200 km . Izmeu tih dveju prostranih visoravni nalazi se jedna ugnuta ravnica po kojoj tee Oka od Rjazanja do svoga sastavka sa Volgom, i ta ravnica nia je za 40 m. od uven ih barutina kod Pinska, gde Pripjat leno vue vodu koju donosi Dnjepru. Da bi se na ilo na vee visine, treba otii na periferiju, gde se jedna sijenitska visija na polu ostrvu Koli uzdie oko 1,200 m.; gde se dugaak venac Urala, tako lak za prelaz na m nogim mestima, die do najvee visine od 1.710 m. na Jaman-tau i esto prelazi 1.500 m .; gde na krajnjem jugu krenjake visoravni Krima, poto su se spustile ili uzdigle d u linije preloma, dostiu visinu od 1.544 m. na Roman Kohu. Nigde u Evropskoj Rusij i nema visija na kojima bi poivao veiti sneg. Ravnica je, dakle, glavni oblik ruske topografije, i tome zemljitu sa retkim nera vninama prilagodio se ivot ruskoga seljaka, na umskim proplancima isto kao u obraen oj stepi. Njegov ideal je ravnica ravna kao javorov list, koju je Bog stvorio na korist ljudi, dok su sve grube neravnine zemljita delo neastivoga, koji e zbog toga morati da odgovara pred Bogom. Uzviice su samo sklonita: kalueri su na njima podigli svoje manastire a varoi svoje tvrave (kremlje), iji zidovi uvaju u seb i svetilita i prihvataju stanovnike u sluaju opasnosti. Zar uostalom nije svakome poznato da je na vrhu makar i najmanje visije hladnoa otrija a vetar silovitiji, i da se prorae koje uspeva u njenom podnoju ne bi moglo na njoj zakoreniti? Klima. Ako se zanemare ove isto mesne posebnosti, ako se izuzme krajnji sever gde drvee prestaje da raste, potom juni deo Krima gde se nailazi na donekle sredozemn o podneblje, i krajnji jugoistok gde ve poinje aziska pustinja, moe se ustanoviti d a klima Rusije, naroito u najsuprotnijim godinjim28 dobima, nije nita manje jednolika od njenoga visinskog oblika, i da su ega kao i h ladnoa otprilike podjednako rasporeene i usred leta kao i usred zime. Leti seljak radi u koulji na obalama Neve isto kao i na Krimu, a dinja sazreva u gradinama Pe rma kao i u stepama na jugu. Zimi se moe u saonicama prei itava Rusija od severa do juga, od Arhangelska do Astrahanja. Najudaljeniji krajevi zemlje, u pogledu god injih doba, razlikuju se manje njihovim krajnjim temperaturama nego njihovim traj anjem: leto traje due a zima je kraa na jugu nego na severu. Nigde u Evropi uticaj geografske irine na klimu nije tako mali: Krim ima u januaru temperaturu Stokhol ma, a u julu temperaturu Madere. Porazni pohod iz 1812 godine osvetao je uvenu otrinu ruske zime, i to se vie ide ka U ralu, sve vie opada srednja temperatura u januaru, kreui se od8 4 u Smolensku do 13'*8 u Kazanu i 16 u Permu; od 6 u Kijevu do 108 u Saratovu. U Srednjoj Rusiji svake godine temperatura pada i na 30; ak i u Novo j Rusiji, na jugu, temperature od 20 nisu retke, a na junoj obali Krima, toj maloj povlaenoj oblasti, termometar se sputa na 8. Za vreme naroito otrih zima bilo je slua a da se iva smrzne, sa temperaturom od 412 u Kursku, na geografskoj irini Londona; od 408 u Lugansku, na irini Pariza; od 45u Permu. Takav sluaj dogodio se dvaput u Moskvi u toku XIX veka. Uostalom, iako zim a due traje u Petrogradu nego u Moskvi, ona je tamo, i pored vee geografske irine, blaa; to je posledica blizine Finskog Zaliva, otkuda esto duvaju zapadni vetrovi, oni isti vetrovi koji u jesen spreavaju oticanje Neve i izazivaju tada, kao 1924 godine, poplavu u niim delovima prestonice. Razume se da se svake zime zamrznu reke u celoj Rusiji. Izuzev murmansku obalu n a Severnom Ledenom Moru, gde postoji oblast slobodnih voda, morske obale su opko ljene ledom u Belom Moru, finskom Zalivu i na Baltikom Primorju; isto se dogaa u A zovskom Moru, a ponekad i u Odesi. Ali zima, iako je neprijatna oveku zbog svoje uasne studi i snenih meava, ipak olakava saobraaj; sneg pokriva zemlju za vreme od dv a do est meseci, prema oblasti, te omoguava upotrebu saonica svuda gde se u drugim godinjim dobima prevoz kolima ima da bori sa blatom i prainom; reke se prelaze preko leda. Nekoliko najposeenijih vaara u Rusiji odravani su u zimu; kao z a trgovinu i prevoz, tako je zima uklanjala prepreke i za vojne snage meusobno za raenih kneevina. Najzad sneg, u toj umereno vlanoj zemlji, pretstavlja za reke kada se one oslobode leda dragocen izvor za snabdevanje vodom, i njegovo postepeno o tapanje usporava opadanje reka u leto. Dodajmo da sneni pokriva spreava rashlaivanje zemlje, i da bi skoro cela Rusija, kad ne bi bilo snega, bila u nemogunosti da g aji ozima ita; oskudne ili gladne godine su esto puta one kojima je prethodila zim a kada nije bilo izobilno snega ili se on nije dugo zadravao na njivama. Poto topljenje snega oduzima mnogo toplote, prolee u Rusiji je hladno i sumorno; n akvaeno zemljite pretvara se u blatite. To je peto godinje doba u29 seljakom kalendaru, raspuica, a to e rei doba kada nema prohodnih puteva. I sami gradovi oseaju nezgode i runou toga doba. Ranije ili kasnije, prema oblastima, relativno prerano na istoku i jugu, a kasni je na zapadu i severu, leto se zbog dugog zadravanja sunca iznad horizonta, to je posledica velikih geografskih irina, javlja sa egama kakve se na Zapadu javljaju s amo na znatno manjim geografskim irinama. U julu je srednja temperatura Petrograd a ista kao u Brislu; u Kazanju kao u Tuluzi; u Moskvi kao u Nantu; u Orenbu rgu kao u Tangeru. Ponekad se termometar penjao do 43 u Astrahanju, do 391 u Samari, do 375 u Moskvi, do 361 u Petrogradu; prelazio je 25, a ponekad ak i 30 s on e strane polarnoga kruga. Toplota je istina samo za vrlo kratko vreme strahovita po livadama u dolinama krajnjega severa, gde seljak koji radi teke poslove dok ga ujedaju komarci, naziva istom reju i patnju i kosidbu. Zahvaljujui toj velikoj toploti u leto, loza uspeva i groe sazreva ne samo na osmanlucima june obale Krima, nego i du donjega toka Dona i donje Volge; gajenje lubenica, dinja, krastavaca i suncokreta dopire do velike geografske irine u oblastima izmeu Volge i Urala. Na srednjem toku Volge, uzvodno od Ninjeg Novgoroda, jabuka se gaji kao loza du Rajne. u vene su trenje iz okoline Vladimira i Muroma, tih istoriskih gradova Srednje Rusi je; na 57 severne irine Rostov se specialisao u gajenju povra. Mnogo raznovrsnih von ih pia pravi seljak leti, i carica Jelisaveta Petrovna dobijala je za svoj dvor r azne proizvode iz vrtova June i Jugoistone Rusije, koje joj je vona pota donosila iz A strahanja i sa Dona preko Voronjea i Moskve. Ali leto ne donosi samo blagodeti. Pregrejana atmosfera esto stvara oluje s pljus kovima. Godinje se mogu nabrojati po dvadesetak oluja s pljuskovima u oblasti c rnice i preduralskoj oblasti. Strahoviti pljuskovi obaraju se na nepostojano zemljite i odravaju promenljivu i razgranatu mreu jaruga sa ivicama ko je se rone; na drugom mestu se eleznika pruga ugiba pod kratkotrajnom poplavom. Sdruge strane, na rekama, iji se nivo sniava usled isparavanja, plovidba postaje sv e tea: to je doba kada brodovi zakanjuju i nasukuju se na sprudove, sve dok ih prve sante ne oteraju u zimovnike zaklonjene od opasnosti prolene bujice . Posle jeseni koja obino kratko traje, i kada studen izvri svoje prve jurie, zima, koja ve vlada na severu i istoku, naposletku se gnezdi svuda, sa zadocnjenjem sa mo na Krimu, gde se produuje letovanje. Prorae i nastanjenost. Isto koliko razlike u zemljitu, i nejednako trajanje godinjih doba daje raznolik izgled biljnom svetu Rusije. Na krajnjem severu, gde je sred nja godinja temperatura nia od 0, zemlja se odmrnjava samo do izvesne male dubine. I spod nje vlada merzlota, a to e rei sloj veito zamrznut, kroz koji voda ne prodire i koji je odve blizu povrine da bi drvee moglo da razvije svoje korenove. Iznad tog a sloja merzlote nalazi se zemljite bez drvea koje Laponci nazivaju tundrom. Tundr a je polarna stepa koja se od obala Severnoga Ledenog Mora prua u nejednakoj irini s ve do ivice uma.30 Samo u dolinama, gde se nivo merzlote sputa, uma puta nekoliko izdanaka u pustome p redelu. Izmeu njih iri se, prema prirodi i vlanoi zemljita, prljavouti zastor liaja il irvasova mahovina, drhtavo tresetno zemljite, zakrljale vrbe i breze koje ne p remauju visinu kolena. Razumljivo je da u tundri mogu da stanuju samo nomadi , jer irvas, karakteristina ivotinja tih oblasti, brzo popase liaj na velikom prost oru, te ga moraju neprestano seliti s mesta na mesto. Godinja doba utiu takoe na se ljenje -ovih opora, koji se leti pribliuju moru da bi izbegli ubode komaraca. Stal an ivot moguan je samo u dolinama, i kroz njih se Rus uvukao meu uroenike nomade, kao i drvee u tundru. On tamo kosi seno za svoju kravu, toga neophodnog pomonika u nj egovoj ekonomiji; on tamo zasejava njivu ili povre; tamo see drva, koja su mu neop hodno potrebna za graenje zgrada, za alat i ogrev. Granicu do koje raste drvee Rus je dosegao dosta davno, o emu svedoi naseljavanje Novgoroana na poluostrvu Koli ve u XIII veku, ali je on tu granicu retko kad prelazio, i to mnogo kasnije i veoma malo. umarci sa sitnim drveem i poumljeni breuljci nagovetavaju veliku umsku oblast Rusije, ja je povrina skoro etiri puta vea od povrine Francuske. uma je ostavila traga da zem ljite, jer je pretvorila kriljac gleerskog nanosa u sivu i tronu zemlju, podzol, koj a njoj jedino i godi. Na tome pogodnom zemljitu raznovrsnost drvea je u suprotnost i sa jednolikou njihove podloge; ima vrsta koje se sve vie rasprostiru, kao to su om orika i sibirski bor, koji se ire na raun svojih evropskih jednovrsnika; obratno, hrast, koga je bilo u izobilju juno od jezera Ladoge i u oblasti Novgoroda u prei storisko vreme, postao je tamo prava retkost. U odnosu na svetlost, preovlaivanje bilo drvee koje voli senku, kao to je jela, bilo ono koje je eljno svetlosti, kao t o su breza, bor, jasika. Sastav ume menja se neprestano, ne usled lagane promene u klimi, nego zbog suparnitva koje iskoriuje najrazliitije okolnosti. Neka poar uniti neki umski kraj ili neka ovek zanemari raskreno zemljite, obino e nekadanju zameniti uma sasvim razliita od nje; pa ak i kada ovek nije svedok tih promena, one mu se posrednim putem otkrivaju: tako, na primer, pokrov od vresa potsetie nas na iezlu borovu umu, a leskovi ibljaci nadivljuju hrastove, u ijem su se drut u zakorenili. Ruska uma retko kad da je sauvala obeleja nekadanje guste praume, tajge pune divljai, sa veoma visokim i starim stablima, po kojima su, kao danas u Sibiru, lovci pro vodili zimu traei ivotinje sa krznom. Skoro nedirnute ume postoje jo samo u veoma mal o naseljenim oblastima Severne i Severoistone Rusije, od Karelije do Kame i Peore. Na drugim mestima je stalna eksploatacija proredila poumljenu povrinu, koja s e sada sastoji samo od mladih drveta. Ponekad je uma ustupila mesto ljadi, g de retka drveta nadviuju iblje. Naroito u predelima nedovoljno isuenim, uma je krljava, jer vodi nejednaku borbu sa tresetn im movarama; ta nemona uma, to je mara, gde mahovina nagriza31 oronula stabla, gde se noga zaglibljuje u biljne materije u raspadanju, i kuda ov ek retko zalazi. uma prestaje onde gde poinje duboko zemljite, porozna oranica, crnica, a to e rei ste pa. Ali ta granica nije strogo odreena. Ima umskih ostrvaca u stepi, kao to postoje ostrovca stepe, sa svojim posebnim biljkama, okruena umom poput prirodnih proplan aka, koje Rusi nazivaju polje. Osim toga, izgleda da su se u prolosti drveta, a n aroito hrast i bor, pruali na jug dalje nego danas. Dva zastoja u prorau, jedan u zimu a drugi u leto, karakteriu stepu. Naroito od apri la do juna zapaa se onaj bujni ivot i raznolikost boja koje je slavio Gogolj u jed nom odeljku svoga romana Taras Buljba. Beskrajna je raznolikost trava, jednogodin jih ili dugovenih, biljaka ije veoma dugako korenje ponire u dubinu da tamo trai vla gu, i pokretnih biljaka koje vetar nosi kada se sasue; usnatice, krstaice, kormonika , slez, leptiraste i krinaste biljke stvaraju biljni zastira koji prestaje tek u blizini Kaspiskog Mora, da ustupi mesto pustinjskom prorau to raste u usamljenim gr upama. Kao oblast sitnih glodara i velikih travojeda, stepa je imala sve do kraja XVIII veka jednu podvrsgu divljega konja. Tek tada, kada je otpoelo naseljavanje i kada ju je zemljoradnja preobrazila, stepa je izgubila svoju div lju lepotu da bi pretrpela, razume se u drugim srazmerama, iste spoljne promene kao i prerija Severne Amerike. Ali drvo se tamo javlja samo izuzetno: tek poinje da se ukorenjuje na stranama jaruga koje se uvruju prelazei iz stanja ovraga u stanje balke; uz velike trokove gradovi u Junoj Rusiji odravaju drvee u svojim parkovima; po selima policija zatiuje belu vrbu, koja svojim debelim l iem za vreme jakih ega stvara dragocenu hladovinu oko domova. Da bi se ponovo nailo na umu, treba otii do planina na Krimu, gde se iznad hrasta i graba ponovo javlja bukva, koja se ne via vie poev od Podolije. Posle toga, kada s e sie na junu obalu, ovek se za nekoliko trenutaka obrete u sasvim novom predelu, g de se vidi veno zeleno drvee, lavor, klanika i zlatica. To je ulaz u sredozemnu ob last, i ve usred te povlaene prirode, prostrane ume ustupaju mesto razreenim bunovima, kupinovom bunju, tvrdolisnim travama pribijenim uz zemlju i bodljikavim biljkama , sasvim kao u frigani Grke ili Anadolije. Tolika uporedna razlika izmeu stepe i ume nije mogla ostati bez uticaja na ivot i s udbinu stanovnika Rusije. uma je oblast stalnoga boravka; i sam lovac na krzna, s a svojim krpljama, tamo se manje selio nego stepski pastir. I tako je iz suprotn osti tih dveju oblasti, ume i stepe, zbog njihovog posebnog ivljenja, poniklo veko vno suparnitvo izmeu Severa i Juga, izmeu Rusa i Tatarina, a poznije izmeu Moskovske drave i slobodnih Kozaka. I zaista, Rus je takorei ponikao iz ume. On je roeni drvo delja, drvosea koji prispodobljava drvo svakovrsnoj upotrebi. Drvo mu daje grau za graevine, za ogrev, slui mu za pravljenje kola i sanki, daje mu koru za tavljenje koa, a od njega on pravi sirotinjsku obuu lapti; drvo slui takoe kao graa za sijaset predmeta koje sa nasleenom vetinom izrauje kustar za vreme prinudne zimske dokolice , kao32 nametaj, alatke i neverovatno raznolike igrake. U XIII veku cveta u Novgorodu i u Pskovu religiozno rusko neimarstvo, graenje drvenih crkava, veoma originalnih. ak i ruski drvosea je bez takmaca kad treba sloiti maksimum drva na gomilu odreene vel iine. Ali skoro iskljuiva upotreba drveta za graevine izlae ih opasnosti od poara, i ta je opasnost utoliko vea to se usled klime moraju loiti pei za vreme mnogo meseci. I sa me varoi zajedno sa svojim ogradnim zidovima za odbranu bile su sagraene od drveta ; zgrade od kamena mogle su se na prste izbrojati, i stari putopisi esto navode njihov broj. Razumljivo je da su poari u njima esto pustoili i da nema varoi u Srednj oj Rusiji koja nije imala da zabelei u svojim analima strahovite katastrofe. Samo u toku XVIII veka Ninji Novgorod bio je opustoen vatrom 1711, 1715, 1722 i 1784 g odine; vaarski kvart goreo je 1816, 1857 i 1859 godine, to dovoljno opravdava zabranu da se u njemu pui. U Orelu je poar unitio 1.237 kua 1918 godine, a preko 600 u 1858. Godine 1622 Kaluga je skoro sasvim izgorela; 1742, 1754, 1760, 1761 i 1785 godine dogodili s u se veoma opasni poari, od kojih je onaj iz 1754 stao ivota 177 osoba. Lako je za misliti da je namerni poar Moskve bilo lako izazvati. Da bi se spreile te nevolje, zabranjeno je u XVI veku da se u varoima loi vatra u kuama od maja do septembra. M oralo se kuvati napolju; ali kako su u zabranjenim mesecima mogli da nastupe pon ekad i hladni dani, naposletku je doputeno nekoliko izuzetaka za vreme maglovitih dana i izvesnih praznika. Ali kaogod ni zemljotresi ili vulkanske erupcije, tako i poari nisu dovoljni da o dagnaju stanovnitvo sa prebivalita koja se njima ine zgodna. Takva prebivalita bile su istine u umskoj oblasti. Nije redak sluaj da se tamo uvukla kao jezik crnica, koja se tu javlja sa svojim stepskim proraem i koja zemljoradnji prua naj lepe izglede na uspeh; oblinja uma daje drvo, divlje plodove, peurke; pele kupe med p o cvetnom proplanku, te su Rusi jo izrana poeli da se bave pelarstvom i da meaju med u praznina pia. Samo ako se kakvo jezero ili reka sa ribom nalazila na takvoj isti ni, ve je u umskoj usamljenosti bilo mogunosti za stvaranje naseljenikog sredita. Zat o je nekoliko istoriskih varoi u Rusiji poniklo na umkim proplancima. Tako su na j ednom polju, na obali jezera Nera u Finskoj, osnovali Novgoroani jo u davno doba m esto Rostov, koje je ostalo mitropolitsko sedite sve do vladavine Katarine II. Na drugom jednom polju osnovan je godine 1152 Perejaslavlj, nazvan Zaljeskij, to zn ai iza ume. Na treem se razvie Vladimir i Suzdalj, koji su pre Moskve bili politiki ce tri Velike Rusije. Njihov suparnik, Tver na Volgi, bio je isto tako grad podignu t na polju. Isto se moe rei i za Moskvu, u ijoj se