2592308-ekonomske-doktrine-istorijska-skola-i-marginalizam---
TRANSCRIPT
![Page 1: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/1.jpg)
Историјска школа
Опште идеје и представници
![Page 2: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/2.jpg)
Историјска школа појављује се 40-их година 19. вијека у Њемачкој, која је имала оригиналне друштвене и привредне услове.
Њемачка је, за разлику од Енглеске, која је била колонојална сила, била заостало аграрно подручје, разједињена на 30 кнежевина.
Кашњење у капиталистичком развоју, и државно и политичко уједињење тек под Бизмарком, утицало и на њен развој економске мисли у Њемачкој.
![Page 3: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/3.jpg)
Историјска школа се разликује од британске класичне економије у сљедећем:
Јединица анализе није свијет у цјелини, већ поједине земље;
Свака земља налази се на различитом степену развоја;
Државе треба да проводе интервенционистичку политику умјесто либералистичке.
![Page 4: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/4.jpg)
Разлике између школа:КЛАСИЧАРИ ИСТОРИЈСКА ШКОЛА
Космополитизам Нужност националног аспекта за привредне проблеме
Теоријски, апстрактни приступ
Историјско посматрање привредне историје
Натурализам и рационализам
Романтизам
Метод апстракције и дедукције
Метод индукције и статистика
Економски либерализам Протекционизам и интервенционизам
![Page 5: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/5.jpg)
Карактеристрике писаца историјске школе су схватање да не постоје општеважеће универзалне законитости привредног и друштвеног развоја.
Историјском методом настоје да утврде кључна обиљежја земље и њеног поретка, те да на основу тога препоруче мјере економске политике.
![Page 6: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/6.jpg)
Историјски метод често онемогућава испитивање унутрашње повезаности и међузавиосности битних друштвених процеса.
Привредни напредак историјска школа везује за неекономске факторе - интервенцију државе.
Ови ставови одговарали су интересима нарастајуће индустријске буржоазије- отуда толики успјех историјске школе.
![Page 7: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/7.jpg)
У оквиру историјске школе имамо неколико струја:
Претходници историјске школе (Лист, Милер);
Старија историјска школа (Рошер, Книс);
Млађа историјска школа (Кнап, Шмолер);
Културно-историјски правац (Зомбарт, Вебер).
![Page 8: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/8.jpg)
Фридрих Лист
Утемељивач историјске школе, теоретичар царинског протекционизма:
дјело: Национални систем политичке економије.
Залаже се за заштиту од стране конкуренције, одбацује космополитизам Смита и Рикардову спољну трговину на упоредним предностима.
![Page 9: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/9.jpg)
Напредак сваког појединца зависи од напретка његове земље.
Свака земља налази се на одређеној етапи историјске љествице развоја:
ловачка етапа → пастирска → пољопривредна → пољопривредно-мануфактурна → пољопривредно-мануфактурно-трговачка.
Њемачка је на прелазу између пољопривредне у пољопривредно-мануфактурну етапу.
![Page 10: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/10.jpg)
За земљу је пресудна производна снага, валоризација домаћих производа и производних потенцијала, те равнотежа између грана на самодовољном националном тржишту.
Васпитни протекционизам ствара предуслове за развој на националној територији, а предмет заштите је индустрија.
![Page 11: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/11.jpg)
Царинска заштита потребна је док земља не ојача и не постане конкурентана;
Лист одриче постојање универзалне политичке економије и говори о националној економији примјереној интересима сваке земље.
Теорија о производним снагама (наука, занати, унутрашња подјела рада, умјетност) динамични је фактор развоја земље.
![Page 12: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/12.jpg)
Вилхелм Рошер
Историјски метод супротставља класичарском методу,залаже се за државни интервенционизам;
Дјела: Систем националне економије, Основа предавања о државним наукама према историјској методи.
Бавио се питањима пољопривреде, трговине, индустрије и саобраћаја;
![Page 13: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/13.jpg)
Емпиријски метод је најприхватљивији метод економских наука, у економију уноси методологију правних и историјских наука;
Економија по Рошеру, полази од појединачног скупљајући историјске чињенице, а револуције су штетне и противзаконите (“вријеме мијења све”).
![Page 14: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/14.jpg)
У друштвеним наукама не важе никакви закони, већ само аналогије.
Вриједност изражава степен употребљивости добара;
Разликује материјалну вриједност (примарна производња), вриједност форме (индустрија) и вриједност мјеста (трговина).
![Page 15: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/15.jpg)
Фридрих КнапИстражује друштвено поријекло пољопривредних радника и историју новца.
Унутар феудализма разликује спахијско газдовање од обичног феудалног система.
Густав ШмолерКонзервативац и присталица пруске монархије и њемачке националне економије.
![Page 16: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/16.jpg)
MAРГИНАЛИЗАМ
Општа обиљежја
![Page 17: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/17.jpg)
Начела маргинализма
Алокација ресурса и напуштање интереса за привредни развој;
Утилитаризам (начело опадајуће маргиналне корисности);
Принцип супституције;
Привредни субјекти – појединци вођени интересом максимизације користи;
Индивидуалистички редукционизам (економски закони су апсолутни и објективни);
Субјективна теорија вриједности.
![Page 18: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/18.jpg)
Мада је маргинализам означио раскид са класичном економијом, везани су у прихватању идеје laissez-faire.
Претече маргинализма су Тирго Бентам, Дипуи и Госен, који су разрађивали начело опадајуће корисности.
Тројица економиста заслужни су за развој маргинализма и учења о субјективној вриједности: Џевонс, Менгер и Валрас.
![Page 19: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/19.jpg)
Допринос маргиналиста је у њиховом маргиналистичком методу, који је инфинитезимални рачун (диференцијални рачун).
Маргинална анализа - анализа односа укупних, просјечних и граничних величина свих економских феномена.
Укупна, просјечна и гранична величина једнаке су за прву јединицу, а укупна величина збир је граничних величина.
![Page 20: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/20.jpg)
Два су фактора брзог успјеха маргинализма:
Интерни фактори – неспособност класичне теорије да одговори теоријске проблеме, посебно у домену вриједности;
Екстерни фактори – осека социјалистичког покрета и концепција о вишку као основи капиталистичке експолатације.
![Page 21: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/21.jpg)
Аустријска школа
Аустријска (бечка) школа је оспорила:
Теоријску садржину класичне теорије (субјективизам, умјесто објективизма) – теоријска дискусија;
Метод анализе историјске школе (историцизам) – методолошка дискусија.
Најзначајнији представник је Менгер.
![Page 22: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/22.jpg)
Аустријска школа истиче сљедеће:
економија мора бити чиста наука и вриједносно-слободна;
Економија се може бавити једино понашањем појединца (потрошача или произвођача);
Менгер истиче важност информација и временску структуру производње.
Аустријску школу називају и психолошком школом.
![Page 23: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/23.jpg)
По Менгеру, тражњу детерминише корисност, а понуду трошкови.
То је у основи теорија:
Импутације - корисност се може импутирати сваком фактору производње на основу његовог маргиналног доприноса производњи.
Опортунитетног трошка – жртвовање корисности једног да би се добила корисност другог добра (ординална корисност и супституција).
![Page 24: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/24.jpg)
Доприноси аустријске школе:
Методолошки индивидуализам;
Субјективизам;
Опортунитетни трошак;
Вријеме – временска преференца.
Монетарна (аустријска) теорија привредних циклуса односи се на објашњење инвестиционих циклуса узрокованих прекомјерном експанзијом кредита по ниским стопама (Мизес и Хајек).
![Page 25: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/25.jpg)
Карл Менгер
Менгер је утемељио субјективистичку теорију на психолошком осјећањима
Дјело: Начела народне економије.
Створио је јединствену теорију цијена, која темељи на субјективним оцјенама потрошача, као:
Директна корисност од потрошних добара;
Индиректна корисност од производних фактора.
![Page 26: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/26.jpg)
Корисност и ријеткост су детерминанте вриједности добара, која се дијеле на слободна и економска;
Вриједност добара одређује се према начелу граничне корисности.
Менгерова таблица корисности рангира потребе по важности и добра по корисности.
Предмет економске науке је однос индивидуе према добрима за задовољење потреба.
![Page 27: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/27.jpg)
Еуген фон Бем-БаверкУ дјелу Капитал и камата дао је оригиналну теорију капитала и камата и критиковао је Маркса.
Капитал улази у производњу као дужина времена од увођења производних фактора до финалног производа.
На овој идеји времена Бем-Баверк заснива и објашњење камате као награде за одрицање од потрошње.
![Page 28: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/28.jpg)
Бем-Баверк је конкретизовао Менгерову теорију вриједности.
Свака производња подразумијева:
Одвијање догађајау временским секвенцама;
Комплементарност, а не само супституцију фактора производње;
Производна структура зависи од ранијих инвестиција, али и од временске секвенце у којој се улаже.
![Page 29: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/29.jpg)
Фридрих Визер
Развио је теорију одређивања вриједности фактора производње.
Трошкови производње су корисност која је изгубљена у могућностима алтернативне уоптребе фактора производње.
Истицао је улогу цијена као информација, као и важност приватног предузетника.
![Page 30: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/30.jpg)
Лозанска школа
Школа се назива и математичком, јер је користила математику као метод истраживања економских појава или школом привредне равнотеже,јер је привредна равнотежа била основни предмет изучавања ове школе (Курно, Валрас, Парето).
![Page 31: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/31.jpg)
Леон ВалрасВалрасова теорија је теорија опште равнотеже (равнотежа производње и потрошње на тржишту добара и услуга) и објашњава три кључна елемента тржишта: понуду, тражњу и цијене.Основа цијена су ријеткост и корисност, а тражња је функција цијене.Продајне цијене су једнаке њиховим цијенама коштања.Конкурентски модел формирања цијена је аукционарски, а потпуна конкуренција постоји када једна роба има једну цијену (једнакост понуде и тражње).
![Page 32: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/32.jpg)
Валрас разликује:
Чисту економију – истражује економске чињенице и односе (за њу се залаже и Валрас);
Социјалну економију – проблем најправичније расподјеле друштвеног богатства.
Не постоје друштвене класе, већ привреду чини плуралитет појединаца: потрошача, понуђача фактора производње и предузетника.
![Page 33: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/33.jpg)
У добровољној размјени субјеката се усклађују вишкови тражње и понуде и успоставља се стање опште равнотеже:
На сваком тржишту понуда је једнака тражњи;
Сваки субјекат купује и продаје колико је наумио;
Све фирме и потрошачи размјењују оне количине производа које максимизирају њихове профите и корисност.
![Page 34: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/34.jpg)
Вилфредо Парето
Његова теорија је субјективна теорија вриједности, а корисност је ординалног типа - мјери се посредно кроз однос релативних цијена.
Доприноси Парета су ординалистички приступ вриједности и критеријум ефикасности (Парето критеријум).
![Page 35: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/35.jpg)
Корисност се не везује за интринсично својство робе и није кардиналног карактера (прецизно мјерљива);
Корисност зависи од индивидуалних преференција и избора (ординални карактер).
Парето је увео појам офелимитета: својство ствари да задовољи потребу или жељу, без обзира је ли она легитимна или не.
![Page 36: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/36.jpg)
Крива индиференције потрошача занчи да су преференце потрошача уређене, његово понашање је конзистентн, а избори су упоредиви по основама транзитивности.
Парето ефикасност: максимална ефикасност алокације ресурса када је немогуће повећати једну економску величинуа а да се нека друга не смањи.
![Page 37: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/37.jpg)
Парето оптимум је оптимално стање друштвеног система: није могуће повећати благостање било ког појединца у друштву, а да се не смањи благостање другог појединца.
Оптимална производња је стање када постоји једнакост граничних продуктивности фактора производње.
Ако није у оптимуму, потрошач може повећати своју корист мијењањем структуре потрошње.
![Page 38: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/38.jpg)
Кембриџка школаОва школа (друга половина 19. вијека) назива се и маршалијанском, чиме се изједначује са неокласицизмом свог оснивача, Маршала.Ова економија залаже се за слободну конкуренцију, али и одређено мијешање државе у привредни живот.Маршалова визија обиљежена је снагом британске државе, која је тада била на врхунцу моћи.
![Page 39: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/39.jpg)
Алфред Маршал
У дјелу Принципи политичке економије дао је посљедњи велики економски систем.Маршал је помирио маргиналну корисност са трошковима производње;Иза тражње стоји маргинална корисност (цијене тражње), а иза понуде маргинални напор (цијене понуде). Маршал је разрадио појам еластичности тражње.
![Page 40: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/40.jpg)
Теорију цијена Маршал је развио из узајамног дјеловања понуде и тражње, а теорија тражње је централни дио неокласичног система.
Теорија расподјеле се наставља на теорију цијена: тржишна цијена фактора производње се формира у тачки изједначавања понуде и тражње за фактором (земља, рад, капитал, предузетништво).
![Page 41: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/41.jpg)
Жеље потрошача се мјере потрошачким вишком.
Дохоци се дијеле на дохотке фактора који одређују цијену и дохотке фактора који су одређени цијеном.
На кратак рок дохоци имају обиљежје ренте, а на дуги рок се изједначавају са маргиналним трошковима.
![Page 42: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/42.jpg)
Равноправно је узео у обзир објективистичке и субјективистичке факторе у одређивању цијена, односно вриједности робе и рјешавању законитости размјене и расподјеле.
Промијенио је име економске науке у назив економика, настојећи да истакне њен предмет (економске проблеме).
Предмет економике је проучавање начина живота људи и побуда за економско дјеловање.
![Page 43: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/43.jpg)
Маршалов систем синтетише Рикардов аналитички апарат теорије вриједности,у интерпретацији Џ. С. Мила и теорију бечке школе и Џевонса.
Настојао је да ријеши проблем сиромаштва, најактуелнији у његово вријеме.
Истиче предност слободне конкуренције, а приватна инцијатива и предузетништво су предуслови економског успјеха.
![Page 44: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/44.jpg)
Шведска школа
Старија шведска школа: К. Виксел (Викселов ефекат) и Касел (квантитативна теорија новца и анализа привредних циклуса);
Млађа шведска школа: Б Олин, Ерик Линдал и Г. Мирдал.
Ови економисти су показали посебан интерес за динамичке методе и њихову примјену у макроекономији.
![Page 45: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/45.jpg)
Идеје шведске школе сличне су онима које је развио Кејнс у Општој теорији..., мада они нису разрадили начело ефективне тражње (једнакост штедње и инвестиција).
Најпознатији представник школе је Кнут Виксел (О вриједности капиталу и ренти, Предавања из политичке економије, Камата и цијене).
![Page 46: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/46.jpg)
Викселов ефекатБавио се проблемима цијена, доходака, новца цикличних кретања и становништва.Прихватао је квантитативну теорију новца и наглашавао значај маргиналне продуктивности.Повезао је Менгерову анализу вриједности, Бем-Баверкову анализу капитала и Валрасов систем опште равнотеже.
![Page 47: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/47.jpg)
Производња се увећава уколико је дужи период између увођења инпута и добијања аутпута.
Капитал своди на временску структуру инпута коришћених у различитим периодима.
Викселов ефекат показује да до промјене вриједности капитала долази са промјеном камате.
Постоји цјеновни и реални Викселов ефекат.
![Page 48: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/48.jpg)
Цјеновни Викселов ефекат је промјена вриједности капитала услијед промјене цијене;
Реални Викселов ефекат је промјена вриједности капитала услијед промјене физичких величина различитих капиталних добара.
Оба ефекта могу се представити као промјена вриједности капиталног добра услијед промјене камате (изазване промјеном цијена и физичких количина).
![Page 49: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/49.jpg)
Виксел је развио идеју о природној камати која указује да промјене цијена не морају бити везане само за промјене новца М у квантитативној једначини:
1. Флуктуације цијена изазване су одступањем банчине од реалних (природних) камата, па се количина новца прилагођава цијенама (супротно квантитативној теорији);
![Page 50: 2592308-Ekonomske-doktrine-Istorijska-skola-i-marginalizam---](https://reader034.vdocuments.pub/reader034/viewer/2022051819/54fd95044a7959fc798b483d/html5/thumbnails/50.jpg)
2. Повезао је банчин кредит и предузетноичке активности и интерполирао камату;
3. Одступање банчине камате од природне утиче само на апсолутне,а не и на релативне цијене;
4. Монетарна равнотежа има три услова:
Једнакост природне и банчине камате;
Једнакост понуде/штедње и тражње/инвестиција;
Стабилност цијена.