PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

BROJ 3 CENA 30 DIN.

www.cacanskiglas.rs

^A^AK, 25. JANUAR 2013. GODINEGODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

„^A^ANSKI GLAS” PITA NARODNE POSLANIKE I ODBORNIKE

KO RU[I VLADU I

„RASPISUJE” NOVE IZBORE?strane 4. i 5.

DRAGOSLAV

NE[OVANOVI]

SE]AWA

NEKADA[WEG

KINO-OPERATERAstrana 13.

Ratko i Radi{a

Teofilovi}

OVACIJE

U RODNOM

GRADUstrana 21.

strana 19.

Olga Mitrovi}

o su{ewu

{qive

IZVOZNA

[ANSA

SRBIJE

ZIMA

ODGOVARA

RAZBOJNICIMA

strana 8.

U ovo doba godine pove}an broj krivi~nih dela razbojni{tva

Na granici ili ispod minimuma

egzistencijalnih potreba

strana 7.

KAKO

PRE@IVQAVATE?

BEZBEDNOST SAOBRA]AJA strane 9. i 37.

POPRAVNI ZA

NESAVESNE

VOZA^EVO@WA U

EKSTREMNIM

USLOVIMA

2 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

ME\U REKORDNIH 76 PLIVA^A I JEDNA DEVOJKA

BOGOJAVQEWE

Jedina dama pored, do

sada rekordnog broja

od 76 takmi~ara pri-

javqenih za plivawe

za ^asni krst, ^a~anka Ma-

rija Petkovi} je u subotu,

nakon osve{tavawa reke i

pu{tawa belog goluba kao

simbola Svetog Duha, zah-

vaquju}i xentlmenstvu

hrabrih momaka, prva do-

plivala do zale|enog krsta

spu{tenog u Zapadnu Mora-

vu, dok su momci slo`no

pevali srpsku himnu “Bo`e

pravde”. Kroz osmeh i suze

devojka je rekla: ”Ja ne mogu

da govorim… Ja nisam do-

{la ovde da pobedim, ali

mi je drago za gest koji su

u~inili za mene! Hvala vam

svima!” Zajedno sa Marijom

~ast da poqube i podignu

zale|eni krst protkan cr-

venim ru`ama, imali su svi

mladi}i, koji su doplivali

do ciqa.

Ve} devetu godinu u ^a~-

ku se neguje obnovqena tra-

dicija osve{tavawa i pli-

vawa za ^asni krst u reci,

a tim povodom u crkvi Sve-

tog Vaznesewa odr`ana je u

jutarwim satima Sveta li-

turgija, kojoj su prisustvo-

vali svi pliva~i, a potom

su se predvo|eni sve{ten-

stvom, gradona~elnikom i

~elnicima Grada u litiji,

uputili ka Gradskoj pla`i,

gde je odr`ano takmi~ewe.

Krstono{a u litiji bio je

Nemawa Trnavac, petostru-

ki pobednik u plivawu za

zale|eni krst.

Pokroviteqi ove lepe tra-

dicionalne manifestacije

su Grad ^a~ak i Crkva Sve-

tog Vaznesewa, a organiza-

tori Sportski centar

“Mladost”, Narodni muzej

i Dom kulture. Takmi~ari-

ma je pre po~etka trke sre}u

po`eleo gradona~elnik Vo-

jislav Ili}, a pratili su

ih truba~i Dru{tva srp-

skih doma}ina iz Ko{tu-

ni}a, mali{ani Pred-

{kolske ustanove “Radost”

i ~a~anski sredwo{kolci.

Me|u pliva~ima je bio i

{ezdesetogodi{wi biv{i

fudbaler Mirko Filipo-

vi} Gento, koji je poru~io

da je tu kako bi pokazao da

nema ni{ta bez mladih.

HRISTOS SE JAVI!

Bogojavqewe je jedan od

petnaest najve}ih hri-

{}anskih praznika. Na

ovaj dan 33. godine nove

ere, Isus Hristos, koji je

do tada `iveo kao drvode-

qa, pozvao je Jovana Prete-

~u da ga krsti u reci Jor-

dan. Po kr{tewu, koje je

obavqeno trostrukim

porawawem u vodu, otvori-

lo se nebo, iz koga se za~uo

glas Boga Oca, koji je obja-

vio da je Isus wegov Sin, i

tada je na wega u vidu golu-

ba sleteo Sveti Duh. Prema

biblijskim izvorima, svo-

jim kr{tewem Isus je ozna-

~io po~etak svoje propove-

di i misije. Od tada se na

ovaj dan hri{}ani poz-

dravqaju re~ima: “Hristos

se javi!” - “Vaistinu se ja-

vi!” U na{em narodu

Bogojavqewe se svetkovalo

veoma `ivopisno, a naziva-

no je jo{ i Vodice ili Vo-

dokr{}e. Ve}ina obreda

podstaknuta je `eqom za

zdravqem. Rasprostraweno

je verovawe da se u pono}

uo~i Bogojavqewa otvaraju

nebesa i da se tad izre~ena

`eqa mo`e ispuniti.

Bogojavqewem se zavr{ava-

ju i Bo`i}ne svetkovine,

kao i takozvani nekr{teni

dani.

BOGOJAVQENSKA

AKADEMIJA

“Lepe su nam no}i moj

prao~e, iza kojih zoru do-

~ekamo...” odlomak je iz

prigodne besede kojom su

kroz program

Bogojavqenske akademije u

subotu uve~e u velikoj sali

Doma kulture publiku vo-

dili @ivka Dmitrovi} i

Aleksandar Pajovi}, pod-

setiv{i da se pre 70 godina

u na{em gradu Bogojavqewe

obele`avalo na Gradskom

trgu igrom i pesmom. U

prisustvu ~elnih qudi

gradske uprave, gradona-

~elnik Vojislav Ili} ~e-

stitao je svim pliva~ima

na hrabrosti i ~vrstoj veri

i tom prilikom darovao

drveni krst Mariji Petko-

vi} i titulu ovogodi{weg

“Nosioca Bogojavqenskog

krsta”, dok je diplome,

kwige i molitvenike, dobi-

lo svih 76 pliva~a, koji su

se zajedno pojavili na sce-

ni, ispra}eni burnim

aplauzima publike. Marija

Petkovi} nije krila suze,

sre}u i zahvalnost {to su

joj momci ove godine prepu-

stili ovu titulu. U umet-

ni~kom programu, koji je

osmislila Sne`ana A{a-

nin, izvo|ene su duhovne i

srpske narodne pesme, a na-

stupili su hor ~a~anske

Gimnazije predvo|en pro-

fesorkom Mirjanom Janev-

skom, solistkiwa Jadranka

Jagli~i}, profesor muzi~-

ke kulture u Muzi~koj {ko-

li u Kraqevu, KUD “Abra-

{evi}”, u~enici Muzi~ke

{kole Mina Cvetkovi},

Nastasija Meselxija i Da-

nica Marinkovi}, plesni

par Helena Petrovi} i Bo-

{ko Graovac iz Plesnog

kluba “^ukarica” iz Beo-

grada.

PODR[KA

Sve gradske slu`be po-

mogle su da plivawe na

Bogojavqewe u reci pro-

tekne u najboqem redu. Po-

dr{ku organizatorima su i

ove godine pru`ili: Zdrav-

stveni centar ^a~ak, MUP

^a~ak, Studentski centar,

Dom u~enika, Kompanija

“Sloboda”, Free-mix, dr

Vladan Vojinovi},

Kowi~ki klub “Ekvus”,

Kowi~ki klub “Griva”,

Pred{kolska ustanova

“Radost”, sredwo{kolci, a

me|u medijskim sponzorima

bio je i “^a~anski glas”.

Z. L. S.

Fotografije:

Nikola Kujunxi} i Z.L.S.

MARIJA PETKOVI] NOSILAC

BOGOJAVQENSKOG KRSTA

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 3GRAD

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 redakcija@cacanskiglas.rs

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.cacanskiglas.rs

Zbog neekonomskih cena

usluga, JKP „Vodovod” je za

proteklih skoro dve deceni-

je samo u 2002. godini poslo-

valo bez gubitaka, tako da je

ukupan „minus” na kraju

pro{le godine iznosio oko

546 miliona dinara, od ~ega

je na teret kapitala i reva-

lorizacionih rezervi po-

kriveno 126, odnosno nepo-

kriveni gubitak iznosi 420

miliona dinara. Ukoliko bi

bila nastavqena dosada{wa

politika utvr|ivawa cena,

imovina preduze}a }e biti

obezvre|ena, konstatovano je

je na posledwoj sednici

Gradskog ve}a kome je, kako

je re~eno, pripala nezahval-

na i nepopularna uloga da

daje saglasnost na kalkula-

tivne cene i samim tim na

zna~ajno poskupqewe usluga,

ili u protivnom da predla-

`e da buxet „pokriva” gu-

bitke javnih preduze}a.

Prezentuju}i ovogodi{wi program

poslovawa direktor Zoran Pan-

tovi} je potencirao novine u pla-

nu, odnosno procenu rizika poslovawa,

koji proisti~u iz smawene prodaje vode

privredi, slabije naplate potra`ivawa,

novih zakonskih propisa o na~inu i roko-

vima izmirewa obaveza, pogor{awa li-

kvidnosti korisnika vode i zastarelosti

voznog parka. Najve}i potro{a~ u katego-

riji privrede je kompanija “Sloboda” ko-

ja je povla~ila 40 odsto vode. U posledwem

kvartalu pro{le godine, me|utim, ona je

preuzimala za 34 odsto mawe vode od uobi-

~ajenih koli~ina, a nasuprot tome, nije

bilo privrednih subjekata koji bi nado-

mestili tu razliku, objasnio je Pantovi},

naglasiv{i da je predlo`eno pove}awe

cena za 5,5 odsto za privredu i 39,13 odsto

za doma}instava jedan od osnovnih predu-

slova da predlo`eni plan poslovawa bude

realizovan, da JP posluje bez gubitaka i

dotacija i da blagovremeno izvr{ava oba-

veze prema JP “Rzav”, koje su dostigle iz-

nos od 160 miliona dinara. Naglasio je

jo{ da preduze}e odr`ava 700 kilometara

vodovodne i 300 km kanalizacione mre`e,

da opslu`uje 34.000 potro{a~a, gazduje sa

40 rezervoara i 20 bunara i da ~itav posao

koji obuhvata 65 “zadu`ewa” obavqa 175

radnika, odnosno mawe od osam na hiqadu

vodomera, {to je ispod granice koju su do-

stigli ostali vodovodi u Srbiji.

Zbog pokrivawa dugogodi{wih gubita-

ka, vrednost imovine ovog JP je umawena

ve} za oko 43 odsto, {to predstavqa sig-

nal da bi trebalo preduzeti odgovaraju}e

mere, upozorio je Miladin Ristanovi}.

Me|u prvima je odobrewe ekonomske cene,

a sa druge strane dogovor sa JP “Rzav” da

ono ne mewa svoju cenu od 9,97 dinara po

kubiku, rekao je on i apelovao da se onima

koji ne mogu da pla}aju, odobre subvenci-

je, i da se a`urira naplata od du`nika.

Predlo`eno poskupqewe od skoro 40 od-

sto je nepopularno i predstavqa}e veliki

udar na ionako istawene ku}ne buxete,

ocenili su Nemawa Trnavac i Milijan

Mini}, koji je insistirao i na

iznala`ewu unutra{wih rezervi u JP,

smawewu gubitaka na mre`i i divqih

prikqu~aka. Preduze}e je u 2010. pove}alo

cene za 41 odsto i uprkos tome iskazalo

gubitak od pet miliona dinara, podsetio

je Zvonko Mitrovi} i izrazio sumwu da }e

ono pozitivno poslovati i posle najnovi-

je korekcije cena. Te{ko stawe u ”Vodovo-

du” koje se odslikava i u ovogodi{wem

programu poslovawa, potvrda je konstata-

cije da su lokalna JP suo~ena sa velikim

problemima, rekao je zamenik gradona~el-

nika Radenko Lukovi}. Konkretno, “Vodo-

vod” te{ko odr`ava likvidnost, JP

“Rzav” kao najve}i kreditor mo`e presta-

ti da mu reprogramira dugove, banke da

odobravaju kredite, {to }e ubrzo ugrozi-

ti wegov kredibilitet, upozorio je Luko-

vi} i insistirao na iznala`ewu efika-

snijih modela naplate potra`ivawa od

korisnika, koji duguju oko 280 miliona

dinara i ozbiqnoj analizi kalkulacije

cena koje dostavqa JP “Rzav”.

Tokom rasprave o programau poslo-

vawa, “provejavale” su i diskusije o zahte-

vu za poskupqewe vode i upotrebe kanali-

zacije za 5,5 odsto za privredu i 39,13 za

doma}instva, zbog ~ega je on, po{to ga je

“slikovito” i u brojkama prikazao direk-

tor Pantovi}, usvojen ve}inom glasova.

M. N.

GRADSKO VE]E DALO SAGLASNOST NA PROGRAM POSLOVAWA JKP „VODOVOD“ I NA

ODLUKU O CENAMA VODE I UPOTREBE KANALIZACIJE

Ukoliko i odbornici SG daju sa-

glasnost na odluku o novim cenama

vode i upotrebe kanalizacije, kori-

snici u oblasti privrede }e ove uslu-

ge, umesto 90,19, pla}ati 95,08 dinara

po kubiku. Po va`e}oj ceni, doma}in-

stva, za kubik vode, ra~unaju}i i

PDV, izdvajaju 42,25 dinara, a nakon

najavqene korekcije, za 1.000 litara

}e pla}ati 16,5 dinara vi{e, odnosno

58,78 dinara, izra~unao je direktor

Pantovi}.

Da bi jo{ slikovitije prikazao

koliko }e novo poskupqewe “otaw-

iti” porodi~ne buxete, podsetio je da

je prose~na potro{wa po ~lanu doma-

}instva u stambenim zgradama pet ku-

bika, koji }e sa 211 poskupeti na 294

dinara.

ZA 1.000 LITARA

16 I PO DINARA VI[E

RASTERE]EWE PRIVREDE,

A OPTERE]EWE GRA\ANA

Da bi stimulisao natalitet, Grad }e prvi put ove godine izdvojiti zna~ajna

sredstva iz buxeta za pomo} porodicama, koje }e za svako novoro|eno dete dobiti

po 10.000 dinara. Imaju}i u vidu podatak iz mati~nih kwiga ro|enih koje je

~lanovima GV predo~ila Nada Vuksanovi}, na~elnica GU za op{te i zajedni~ke

poslove, da je lane ro|eno 970 dece, u gradskoj kasi je za ove namene planirano 10

miliona dinara. Na insistirawe Bratislava Jugovi}a, zakqu~eno je da

Pravilnik o finansijskoj podr{ci porodicama za novoro|enu decu u 2013. godi-

ni bude dopuwen, odnosno wime predvi|ena ve}a pomo} za tre}e, ~etvrto i svako

naredno dete i ovaj akt donet na dana{woj sednici Gradskog ve}a.

SVAKOJ BEBI PO 10.000 DINARA

4 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINEPOLITIKA

Velimir Stanojevi}

(narodni poslanik NS)

Iako je zatekla te{ko stawe u dr-

`avi i dr`avnoj kasi, aktuelna repu-

bli~ka Vlada je dosta uradila za pro-

teklih nekoliko meseci, ocena je na-

rodnog poslanika Nove Srbije Veli-

mira Stanojevi}a:

- Akcenat je pre svega stavqen na

borbu protiv korupcije i kriminala,

i sude}i po onome {to je do sada u

ovoj oblasti ura|eno, nadam se da }e

Vlada istrajati u nastojawima da u

Srbiji bude iskorewena korupcija.

Osim toga, va`ne poteze je povukla i u

oblasti ekonomije i bez obzira na te-

{ku ekonomsku i socijalnu situaciju

u zemqi, smatram da i na tom poqu

pravi dobre korake, ali da joj treba

dati vremena.

Novi izbori bi samo {tetili gra-

|anima Srbije, a najave o wihovom

eventualnom raspisivawu su posledi-

ca `eqe pojedinih opozicionih stra-

naka koje takve pri~e lansiraju uz po-

dr{ku nekih medija, ka`e Stanojevi}:

“Vi{e mediji najavquju izbore, nego

pojedini akteri koji u~estvuju u radu

Vlade Srbije. Aktuelni politi~ari u

republi~koj Vladi uglavnom govore o

poslu i aktivnostima u svojim reso-

rima, a ne o izborima koji su, po mom

dubokom uverewu, u ovom trenutku

potpuno nepotrebni, tim pre {to u

dr`avi postoji politi~ka stabilnost

i sve wene institucije, a prvenstveno

parlament i Vlada, dobro funkcioni-

{u”.

Dr Aleksandar Radojevi}

(narodni poslanik SNS)

Iako su stranke koje participira-

ju u republi~koj vlasti uglavnom

zadovoqne svojim rejtingom, neke se

zala`u za nove izbore, a druge ne, jer

smatraju da ekipa koja je sastavqena

na republi~kom nivou, trenutno do-

bro sara|uje. Me|u partijama u ve}in-

skoj koaliciji je dobra saradwa i sa

pozicije Srpske napredne stranke, ka-

`e wen poslanik dr Aleksandar Rado-

jevi}, je ~ak dobro i to {to drugi od-

ra|uju neke “te{ke” stvari na poli-

ti~koj sceni Srbije.

Doktor Radojevi} ne spori

~iwenicu da u radu Vlade ima proble-

ma, ali i da oni nisu do te mere eska-

lirali, da bi mogli dovesti u pitawe

wen opstanak i raspisivawe novih

izbora:

- Ima problema najvi{e u progonu

lopova, jer u svakom lopovluku ima

qudi obojenih raznim bojama i to ~e-

sto crvenom. “@ute” elimini{emo

Na prvom skup{tin-

skom zasedawu, za-

kazanom za 30. janu-

ar, odbornici Pokreta

Dveri srpske pokrenu}e

inicijativu da lokalni

parlament usvoji deklara-

ciju na osnovu koje }e ^a-

~ak, kao prvi grad u Srbi-

ji, biti progla{en za Grad

netolerantan na GMO (ge-

netski modifikovani or-

ganizmi), najavio je u uto-

rak na KZN {ef odborni~-

ke grupe ove organizacije

Bo{ko Obradovi}. Ona }e

biti podneta i u skup{ti-

nama op{tina Ivawica,

Gorwi Milanovac i Lu~a-

ni, da bi Moravi~ki okrug

postao prvi region u Sr-

biji bez prisustva GMO, a

potom i u svih 10 op{tina

u kojima Dveri imaju svoje

odbornike. Nije re~ o po-

liti~koj, ve} inicijativi

~iji je ciq za{tita

zdravqa stanovni{tva, do-

ma}e poqoprivrede i `i-

votne sredine, rekao je on,

napomenuv{i da }e Dveri

zahtevati da i Republi~ka

Skup{tina po hitnom po-

stupku izglasa deklaraciju

o Srbiji kao netolerant-

noj dr`avi za GMO, {to su

ve} u~inili brojni regio-

ni i dr`ave u EU.

Vladaju}i re`im

razmi{qa o promeni aktu-

elnog zakona, donetog 2009.

godine, koji zabrawuje

uvoz, distribuciju i pro-

daju semena, biqaka i hra-

ne sa genetski modifikova-

nim organizmima, pod uce-

nama Svetske trgovinske

organizacije i brojnih

ameri~kih kompanija, do-

minantnih monopilista u

ovoj oblasti, upozorio je

Obradovi}: “Zbog toga

Dveri mesecima vode kam-

pawu da GMO u Srbiji ne-

}e pro}i i tra`e

poo{travawe postoje}eg

zakona, koji se ne po{tuje,

o ~emu svedo~e podaci da je

u Vojvodini i Ma~vi

hiqade hektara zasejano

sojom i kukuruzom sa GMO

i da niko ne odgovara zbog

nelegalne sadwe i trgovi-

ne. Ciq ove kampawe je da

Srbija postane zemqa bez

GMO, {to bi je na mapi

Evrope i sveta izdvojilo

kao atraktivno poqo-

privredno podru~je, oslo-

bo|eno genetski modifiko-

vanih organizama. To bi

mogao da bude motiv i za

nove investicije i na{e

proizvode bi sigurno u~i-

nilo konkurentnijim i

atraktivinijim na svet-

skom tr`i{tu hrane.”

Od trenutka kada su

Dveri po~ele da kritikuju

rezoluciju o Kosovu i Me-

tohiju i Platformu koju je

predlo`io predsednik To-

mislav Nikoli}, ovaj Po-

kret je suo~en sa najve}om

medijskom cenzurom u svo-

joj ~etrnaestogodi{woj

istoriji, rekao je Obrado-

vi}, oceniv{i da vladaju-

}i re`im ima interes da

mediji ne prenose kriti~ke

stavove, ne samo o politi-

ci prema KIM, ve} i dru-

gim temama koje su na mar-

gini medijske pa`we, me|u

kojima je i zahtev Dveri da

kompletna Vlada podnese

ostavku, zbog “novog dogo-

vora koji je premijer Da-

~i} postigao sa Ha{imom

Ta~ijem o uvo|ewu carina

i definitivnom priznawu

grani~nog prelaza sa

KIM”, podsetio je Obra-

dovi}, oceniv{i da je to

presudan razlog za raspi-

sivawe vanrednih parla-

mentarnih izbora. Dveri

su iznele i druge kritike

na ra~un rada Republi~ke

vlade, zbog najave prodaje

“Telekoma” i poqo-

privrednog zemqi{ta

strancima, da bi doma}i

tajkuni i strane kompanije

zavladale srpskom privre-

dom, ukidawe carina na

robu iz EU, uvo|ewe

bo{wa~kog - nepostoje}eg

jezika u {kole Ra{kog

okruga... Sve to govori da

nova Vlada nastavqa putem

kojim je i{ao Boris Tadi},

ocenio je Obradovi}, uve-

ren da je glas opozicije sve

ti{i i da we skoro i nema

u republi~kom parlamen-

tu. Na toj strani politi~-

ke scene ostali su samo

Dveri, DSS i SRS, koji bi

zajedni~ki i ujediweni u

patriotski blok mogli da

zaustave proces defini-

tivne predaje KIM, veruje

Obradovi}. M.N.

POKRET DVERI SRPSKE POKRE]E

JO[ JEDNU INICIJATIVU U SG

^A^AK

NETOLERANTAN

NA GMO

marketing 032/342-276

„^A^ANSKI GLAS”

KO RU[I VLADU

I „RASPISUJE”

NOVE IZBORE?

Kontradiktorne

izjave vode}ih

srpskih funk-

cionera o

stawu, goru}im

problemima u zemqi i najva-

`nijim dr`avnim pitawima,

izazivaju posledwih dana

konfuziju u javnosti, veliku

medijsku pa`wu i tuma~ewa

politi~kih analiti~ara i

ekonomskih stru~waka. Sa

druge strane to u~vr{}uje i

opoziciju u uverewu da su ak-

tuelnoj vladi, samo ne{to

vi{e od pola godine od kon-

stituisawa, dani izbrojani i

da pukotine i o~igledna nes-

lagawa me|u vode}im stran-

kama vladaju}e koalicije mo-

gu “popuniti” i re{iti jedi-

no vanredni parlamentarni

izbori.

Jedni se pozivaju na slogu

i jedinstvo, tvrde}i da se ko-

alicioni partneri “ne grle i

ne qube”, ali da korektno sa-

ra|uju, te da nema opasnosti

da }e pasti Vlada, ~iji kraj,

uz podr{ku brojnih medija,

priziva i opozicija. Nove

izbore jedino mogu “raspisa-

ti” nesupeh u borbi protiv

korupcije i kriminala, za-

stoj u sprovo|ewu reformi i

modernizacije Srbije, sma-

traju drugi koalicioni part-

neri, spremni da ponovo iza-

|u na crtu, uvereni da }e ih

narod nagraditi za sve {to

su do sada uradili. O ovim

temama i dilemama za “^a-

~anski glas” govore ~a~anski

narodni poslanici i odbor-

nici u lokalnoj Skup{tini.

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 5POLITIKA

marketing 032/342-276

bez sentimentalnosti, a

zbog koalicione saradwe,

prema ostalima moramo

imati i odre|enu dozu sen-

timentalnosti. Bez obzira

na to, ne}e biti po{te|e-

nih ni privilegovanih, ali

se mora ra{~i{}avati “jed-

no po jedno”, utvrditi re-

dosled poteza i oformiti

stabilne institucije za taj

posao. U sprovo|ewu refor-

mi i borbi protiv korup-

cije i kriminala idemo la-

gano i balansirano, jer ni-

je lako prisiliti neke koa-

licione partnere da mnoge

svoje qude pohapse.

Novi izbori mogu biti

raspisani za tri meseca, za

pola, ili tri godine. To je

potpuno nepredvidivo, ka-

`e Radojevi}, jer zavisi “od

trenutka” i procene da li

}e od wih biti koristi za

dr`avu, narod, stranke.

Miroslav Marki}evi}

(narodni poslanik NS)

Posao opozicije je da

razmi{qa o novim izbori-

ma, proziva Republi~ku

vladu zbog odre|nih poteza

i daje izjave da postoji na-

vodno nekakva nesloga u

vladi. Pojedine opozicio-

ne stranke na taj na~in,

ustvari, nastoje da prikri-

ju unutarpartijske sukobe i

probleme, {to, ipak, nije

dobro za sveukupan poli-

ti~ki `ivot zemqe. Ko pra-

ti zasedawa parlamenta, ja-

sno mo`e da vidi da u wemu

prakti~no nema opozicije,

wenog jasnog delovawa i

konzistentnog kritiko-

vawa Vlade. Svaka Vlada je

podlo`na kritici i treba

kritikovati neke wene po-

teze koji nisu dobri.

- Po mom uverewu, aktu-

elna Vlada je veoma ~vrsta,

ima konzistentan plan {ta

}e i kako da radi, a neki re-

zultati su ve} vidqivi po-

sle {est meseci - ka`e Mar-

ki}evi} i isti~e da kao

biv{i opozicioni, a

sada{wi odbornik ve}in-

ske koalicije u republi~-

kom parlamentu, najvi{e

insistira na borbi protiv

korupcije i stabilizovawu

dr`avnog buxeta.

Politi~ki `ivot u Sr-

biji je “nepredvidqiv” i

niko ne mo`e da garantuje i

predvidi {ta }e se desiti

za dan - dva, ili mesec dana,

ali “mislim da su u ovom

trenutku gra|anima Srbije

izbori apsolutno nepo-

trebni. Iskustvo nam govo-

ri da, kada se organizuju iz-

bori, prakti~no nekoliko

meseci, na`alost, prestaje

i ekonomski `ivot u zemqi.

I pregovori sa EU, hvala

bogu, dobro napreduju i da-

tum po~etka pregovora je na

vidiku, zbog ~ega bi, ukoli-

ko bi ove godine bili ras-

pisani vanredni parlamen-

tarni izbori, i stranke iz

vladaju}e koalicije i opo-

zicija pokazale samo veli-

ku politi~ku nezrelost.

Novi izbori ni{ta dobro

Srbiji ne bi doneli”,

zakqu~io je poslanik NS

Miroslav Marki}evi}.

Miroslav Petkovi}

(narodni poslanik DSS)

Bez obzira koliko se

predstavnici stranaka u

sastavu ve}inske koalicije

pozivaju na jedinstvo, slogu

i zajedni~ku politiku,

posledwe krajwe kontra-

diktorne izjave predsedni-

ka Republike i republi~kog

premijera, jasno potvr|uju

da Srbija nema dr`avni vrh

i da su se u vladaju}oj koa-

liciji pojavile takve puko-

tine koje niko i ni~im ne

mo`e “zatisnuti”, smatra

Miroslasv Petkovi}, po-

slanik DSS:

- Ako pogledamo samo iz-

jave koje su u prethodna dva

meseca davali predsednik,

potpredsednik Vlade i po-

jedini ministri, vidimo da

me|u wima postoje ozbiqna

razmimoila`ewa. Pojedini

ministri, na primer, ho}e

da kopaju kanal do Soluna,

{to Grci i Makedonci ne

dozvoqavaju, ministarka

Milanovi} ho}e da podigne

cenu gasa i struje, a direk-

tor “Srbija gasa” zastupa

drugu politiku. Postoji

mnogo protivure~nosti i,

da zlo bude ve}e, svakog da-

na ih je sve vi{e, tako da to

jedino mogu da re{e vanred-

ni izbori - smatra Petko-

vi}.

On je uveren da }e nakon

nedobijawa datuma za po~e-

tak pregovora, svakako bi-

ti raspisani novi izbori,

a najkasnije do jeseni. Oni

su neminovni i zbog “kosov-

ske politike”, koja, podse}a

potpredsednik i poslanik

DSS- a, najboqe pokazuje

kolika je razlika me|u poje-

dinim ~lanovima vladaju}e

koalicije, “od onih koje

KIM uop{te ne interesuje,

do drugih koji, poput Ivi-

ce Da~i}a i SPS, betoni-

raju granice na Jariwu i

Brwaku”.

Sne`ana Bo{kovi}

Bogosavqevi}

(narodni poslanik SPS)

Vlada Republike Srbije

je u dosada{wem radu poka-

zala visok stepen profesi-

onalnosti, odgovornosti i

jedinstva u o~uvawu nacio-

anlnih interesa, borbi

protiv korupcije i organi-

zovanog kriminala, smatra

poslanica Socijalisti~ke

partije Srbije Sne`ana Bo-

{kovi} Bogosavqevi}:

- Tu odlu~nost ispoqila

je i u iznala`ewu na~ina da

zemqa iza|e iz finansijske

krize i da budu stvoreni

uslovi za ekonomski opora-

vak i postepen rast `ivot-

nog standarada stanovni-

{ta. Verujem da }e Vlada sa

istom odlu~no{}u i odgo-

vorno{}u nastaviti da ra-

di i ubudu}e, na dobrobit

svih gra|ana Srbije. Ube|e-

na sam da }e na kraju svog

mandata mo}i da se pohvali

dobrim rezulatatima.

Bo{ko Obradovi}

({ef odborni~ke grupe

Dveri srpske)

Posle novog dogovora

Vlade Republike Srbije sa

Ha{imom Ta~ijem i Ketrin

E{ton u Brisleu o naplati

carina na administrativ-

nim prelazima na severu

Kosova, od kojih su, sasvim

je jasno, napravqene grani-

ce, Pokret Dveri srpske

tra`i da kompletna Vlada

podnese ostavku i svoju no-

vu “kosovsku politiku”

kandiduje na vanrednim

parlamentarnim izborima,

i objasni gra|anima za{to

je priznala takozvanu neza-

visnu dr`avu Kosovo, ka`e

Bo{ko Obradovi}, {ef od-

borni~ke grupe Dveri srp-

ske u SG:

- Rodoqubiva javnost

{irom Srbije, regiona i

rasejawa ogor~ena je zbog

najnovijih de{avawa u Re-

publi~koj skup{tini i ka-

tastrofalnih poteza Vlade,

kakvi su prodaja poqo-

privrednog zemqi{ta

strancima, ukidawe carina

na robu iz EU, najava pro-

daje “Telekoma”, astronom-

sko kreditno zadu`ivawe

zemqe... Zbog toga je pravo

vreme da Vlada Srbije i

vladaju}a koalicija prove-

re svoje poverewe kod gra-

|ana, koje su prevarili ra-

znim predizbornim

obe}awima, pokazav{i da u

svemu slede politiku Bori-

sa Tadi}a.

Dragan Biseni}

({ef odborni~ke grupe

LDP)

U vladaju}oj koaliciji

je na delu odmeravawe snaga

i zauzimawe {to boqeg

starta pred budu}e izbore,

ka`e Dragan Biseni}, {ef

odborni~ke grupe LDP. De-

finitivno je sigurno da ak-

tuelna Vlada ne}e do~ekati

kraj punog mandata, a da li

}e izbori biti na kraju ove,

po~etkom slede}e, ili na

isteku druge godine manda-

ta, niko ne mo`e re}i. Ali,

sasvim je izvesno da }e biti

raspisani pre zavr{etka

mandata aktuelne vlasti,

predvi|a Biseni}:

- Na taj na~in bi se na-

platili benefiti koje od-

re|ene politi~ke partije

smatraju da imaju, a u prvom

redu Srpska napredna

stranka. [to vreme vi{e

bude prolazilo i u slu~aju

da ne budu ispuwena wena

obe}awa, posebno u oblasti

borbe protiv korupcije,

SNS }e gubiti na svom rej-

tingu, {to weni ~elnici

znaju. Pretpostavqam da }e

glavni generator ideje o

raspisivawu novih izbora

u {to kra}em roku, upravo

biti Srpska napredna

stranka.

Biseni} ka`e da se i

SPS i URS protive toj

ideji, jer znaju da su u

nepovoqnijem polo`aju, i

da }e, u zavisnosti od toga

kako }e se on mewati u na-

rednom periodu, mewati i

wihov odnos prema eventu-

alno novim parlamentar-

nim izborima.

Dragan Andri}

({ef odborni~ke grupe DS)

Aktuelna Vlada radi

prili~no lo{e i jedino

{to je dobro su napori koje

prvi wen potpredsednik

Aleksandra Vu~i} ula`e u

borbi protiv korupcije,

ocena je Dragana Andri}a,

{efa odborni~ke grupe DS

u SG:

- Za pohvalu je delimi~-

no i borba koju za

poboq{awe `ivotnog stan-

darda gra|ana i re{avawe

brojnih socijalnih proble-

ma, posebno penzionera, vo-

di PUPS. Postoje realni

izgledi da ova Vlada padne

u 2013. godini i da budu

raspisani vanredni parla-

mentanri izbori, koji naj-

vi{e odgovaraju Srpskoj

naprednoj stranci, jer joj je

rejting porastao, upravo

zahvaquju}i Vu~i}evim po-

tezima u borbi protiv ko-

rupcije. Opozicija }e na-

stojati da se {to boqe pri-

premi za nove izbore, koji,

konkretno Demokratskoj

stranci ne bi odgovarali,

ukoliko bi ubrzo bili ras-

pisani, jer se ona jo{ nije u

poptunosti konsolidovala

posle pro{logodi{wih.

Verujemo da }emo u nared-

nom periodu u tome uspeti

i pripremiti se dobro za

vanredne parlamentarne iz-

bore, koji }e, smatramo, bi-

ti odr`ani u 2013. godini.

M. Ne{i}

PITA NARODNE POSLANIKE I ODBORNIKE

6 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINEGRAD

Sprovo|ewe tri, od pet mera

aktivne politike

zapo{qavawa (subvencije

za samozapo{qavawe, subvencije

poslodavcima za zapo{qavawe na

novootvorenim radnim mestima i

javni radovi), za koje je u grad-

skom buxetu predvi|eno 30 milio-

na dinara, trebalo bi da doprine-

se otvarawu novih radnih mesta i

zapo{qavawu nekoliko desetina,

od 10.589 nezaposlenih lica na

evidenciji Tr`i{ta rada. Ukoli-

ko Ministarstvo rada,

zapo{qavawa i socijalne poli-

tike prihvati lokalni Akcioni

plan zapo{qavawa u 2013. godi-

ni, koga je na dvadesetoj sednici

pro{log ~etvrtka utvrdilo Grad-

sko ve}e, i Republika bi za pod-

sticaj zapo{qavawa u ^a~ku tre-

balo da obezbedi 29 miliona di-

nara, rekao je na pro{lonede-

qnom zasedawu izvestilac, pred-

sednik Lokalnog saveta za

zapo{qavawe Sa{a Obradovi}.

Po{to je detaqno obrazlo`io

plan, naglasio je da su sredstva u

ukupnom iznosu od 10 miliona di-

nara za subvencionisawe samoza-

po{qavawa namewena gra|anima

koji nameravaju da registruju no-

vu delatnost, odnosno osnuju

radwu, zadrugu ili privredno

dru{tvo. Za ovaj vid pomo}i, za

koji }e ovda{wa filijala NSZ

raspisati javni poziv, iz buxeta

}e u jednokratnom iznosu biti is-

pla}eno 200 hiqada dinara po ko-

risniku. Istovetna suma predvi-

|ena je i za stimulisawe posloda-

vaca da otvore nova radna mesta i

zaposle do pet lica sa evidencije

Tr`i{ta rada i za svako dobiju

po 200 hiqada dinara, objasnio je

Obradovi}, naglasiv{i da su ovo-

godi{wim Akcionim planom

predvi|ene i dve novine: posloda-

vac koji zaposli invalidno lice

dobi}e subvencije od pola milio-

na dinara po osobi, odnosno po

300 hiqada dinara u slu~aju da

otvori novo radno mesto za samo-

hranog roditeqa. Kao i prethod-

nih, ove godine }e biti organizo-

vani javni radovi, koje }e, na

osnovu javnog konkursa NSZ, rea-

lizovati izabrani izvo|a~i. Ovi

radovi, koji mogu trajati najvi{e

{est meseci i to u oblastima so-

cijalnih, kulturnih, humanitar-

nih, zdravstvenih delantosti,

odr`avawu i obnavqawu infra-

strukture i za{titi `ivotne sre-

dine, tako|e }e biti finansirani

iz buxeta sa 10 miliona dinara.

^lanovi Gradske vlade su dali

saglasnost na ovogodi{we pro-

grame rada Umetni~ke galerije

“Nade`da Petrovi}”, Me|uop-

{tinskog istorijskog arhiva i

Gradske biblioteke “Vladislav

Petkovi} Dis”, koja }e, kako je is-

takla direktorka Danica Ota{e-

vi}, ovogodi{we programe i ma-

nifestacije “podrediti”

obele`avawu dva velika jubileja -

165 godina od osnivawa ustanove

i organizacija 50. “Disovog pro-

le}a”.

Sude}i po programu

kori{}ewa sredstava za

unapre|ewe bezbednosti saobra-

}aja, u ovoj godini se o~ekuje da od

nov~anih kazni za saobra}ajne

prekr{aje bude ubrano 18 milio-

na dinara, odnosno da se, ra~una-

ju}i i preneta sredstva iz 2012,

ubrana tako|e od kazni, za ove na-

mene utro{i ukupno 35 miliona

dinara. Od te sume, kako je refe-

risao Zoran Todosijevi}, na~el-

nik GU za finansije, 11 miliona

dinara bi}e izdvojeno za poprav-

ku saobra}ajne infrastrukture, a

24 za ostale pozicije, me|u kojima

su “najte`e” nabavka video nadzo-

ra (12.000.000 dinara) i izgradwa

saobra}ajnih poligona u pred-

{kolskim ustanovama (pet milio-

na dinara). Na osnovu re{ewa o

raspodeli sredstava za subvenci-

je javnim nefinansijskim predu-

ze}ima i organizacijama JKP

“^a~ak” }e sa istoimene buxetske

aproprijacije biti preneto 4,5

miliiona dinara, odlu~ilo je

Gradsko ve}e. Re~ je o parama ovog

JP, do kojih je ono, kao pravni na-

slednik Stambenog preduze}a, do-

{lo prodajom nepokretnosti u

Sin|eli}evoj ulici, ~iji je vla-

snik Republika, a korisnik ovo

JP. Ta sredstva }e, kako je rekao

direktor Petar Domanovi}, od-

mah biti upla}ena “Srbija gasu”

za isporu~eni energent.

M. N.

GRADSKO VE]E UTVRDILO PREDLOG AKCIONOG PLANA ZAPO[QAVAWA ZA 2013. GODINU

ZA NOVA RADNA MESTA 59 MILIONA DINARA

Od 23. do 25. janua-

ra Pred{kolska

ustanova „Radost“

organizuje manife-

staciju „^uvajmo

prirodu, di`imo

glas, pa }e i ona

~uvati nas“

Trodnevnom manife-

stacijom, sa razno-

vrsnim sadr`ajima,

~a~anski vrti}i {irem

gra|anstvu predstavqaju

rezultate svog rada iz

oblasti za{tite `ivotne

sredine.

U sredu, 23. januara, u

gorwem holu Doma kultu-

re, otvorena je izlo`ba

“^uvajmo prirodu”, na ko-

joj posetioci mogu da vide

radove koje su deca, uz po-

mo} vaspita~a i roditeqa

izradila od raznovrsnih

materijala koji bi, ina~e,

zavr{io na otpadu.

- Ovo nisu umetni~ka

dela, ovo su remek dela -

kazala je, otvaraju}i izlo-

`bu, Marica Ne{ovi}, di-

rektorka Pred{kolske

ustanove. - U wih su utkani

trud, qubav, vreme i veli-

ka energija, koja iz wih,

prosto, zra~i.

Obja{wavaju}i zbog ~e-

ga se godi{wica ustanove

obele`ava manifestaci-

jom “^uvajmo prirodu, di-

`imo glas, pa }e i ona ~u-

vati nas”, direktorka je

istakla da su zaposleni u

pred{kolskom obrazovawu

svesni koliko je zna~ajna

blagovremena edukacija o

potrebi ~uvawa prirode i

sopstvenog zdravqa.

- Ekologija je veoma va-

`an segment u na{em radu.

Uvereni smo da }e deca,

kroz igru, dosta nau~iti o

neophodnosti selekcije i

recikla`i otpada, ~uvawu

voda, parkova i samo jedne

na{e planete, da }e ono

{to nau~e u vrti}u zauvek

ostati u wihovom se}awu i

predstavqati dobar temeq

za saznawa koja }e sticati

tokom daqeg {kolovawa i

`ivota. Veoma je va`no

{to su u izradi izlo`enih

radova u~estvovali i

roditeqi, jer to potvr|uje

koliko je porodica va`na

za pravilan razvoj i

vaspitawe mali{ana - na-

glasila je direktorka

ustanove koja je nastala

pre 84 godine, a danas u

svom sastavu ima 19 vrti}a

na gradskom i seoskom pod-

ru~ju, u kojima je u celo-

dnevnom boravku sme{teno

3.330, a pred{kolski pro-

gram poha|a 360 dece.

Posetioci su iste ve~e-

ri prisustvovali central-

noj priredbi, a u velikoj

dvorani Doma kulture na-

stupili su polaznici vr-

ti}a “Mali kapetan”, “Ne-

ven”, “Bo{ko Buha”, “Ra-

dost 1” i “Majski cvet”,

dok su vaspita~i iz “Ma-

log kapetana” izveli

predstavu “@ivotiwe u

{umi”.

Za decu iz vrti}a u ~e-

tvrtak je prikazana pred-

stava “Ekolo{ki re~nik”,

koju je, prema tekstu “Do-

bro drvo” autorke Gordane

Brun, pripremila vaspi-

ta~ica Qiqana ]ur~i}, a

izvode je vaspita~i iz vr-

ti}a “Sunce”.

Zavr{ni dan manife-

stacije posve}en je

usavr{avawu zaposlenih u

pred{kolskom obrazo-

vawu. U saradwi sa Regio-

nalnim centrom za profe-

sionalni razvoj zaposle-

nih u obrazovawu, Pred-

{kolska ustanova organi-

zuje stru~ni skup vaspita-

~a i stru~nih saradnika

Moravi~kog okruga. Tema

konferencije je

“Unapre|ivawe vaspitno -

obrazovnog rada u oblasti

za{tite `ivotne sredine”.

O zadacima i ishodu eko-

lo{kog obrazovawa govo-

ri}e profesor dr Milenko

Kunda~ina, a najavqeno je

i u~e{}e mr Gordane Brun,

pedagoga Suzane Simeuno-

vi}, vaspita~a koji u vrti-

}ima sprovode ekolo{ke

programe i prosvetnih sa-

vetnika. Konferencija se

odr`ava u Domu kulture, a

po~iwe danas u 12 ~asova.

E. V.

PRED[KOLSKA USTANOVA OBELE@ILA 84. GODI[WICU

U ZNAKU EKOLOGIJE

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 7GRAD

Siroma{tvo podra-

zumeva da qudi ne

mogu da zadovoqe

neke od osnovnih `ivotnih

potreba. Posmatrano sta-

tisti~ki, po broju siroma-

{nih stanovnika vratili

smo se 10 godina unazad, na

period iz 2002. Siroma-

{tvo je posebno izra`eno u

posledwe tri godine, kada

se broj korisnika nov~ane

socijalne pomo}i (nekada

materijalno obezbe|ewe),

jako pove}ava iz godine u

godinu. Statistika ka`e

da je broj korisnika za pe-

riod od tri godine dupli-

ran. Prema izve{tajima za

na{u lokalnu sredinu, ra-

~unaju}i period od

2009/2010, broj korisnika

socijalne pomo}i }e do

kraja ove godine biti du-

plo ve}i, napomiwe Goran

Javorac, sociolog iz Cen-

tra za socijalni rad.

U Srbiji sve vi{e gra-

|ana `ivi od tu|e pomo}i,

jer nemaju nikakvih zva-

ni~nih prihoda. Prema po-

dacima nadle`nih insti-

tucija, bez plate `ivi oko

180.000 radnika, vi{e od

700.000 je nezaposlenih i

320.000 starih. Tranzicija

je najvi{e osiroma{ila

one koji bi jo{ mogli da

zara|uju, starije od 55 go-

dina. Srbija je pro{le go-

dine, 17. oktobar, Svetski

dan borbe protiv siroma-

{tva, do~ekala uz 86.000

korisnika nov~ane soci-

jalne pomo}i i oko 100.000

qudi koji `ive ispod gra-

nice siroma{tva. Samo u

oktobru je na nov~ane so-

cijalne pomo}i potro{eno

949,9 miliona dinara, a u

2013. je planirano 29,7 mi-

lijardi. Pored socijalne

pomo}i i de~jeg dodatka,

Ministartsvo rada obezbe-

|uje sredstva za 72 narodne

kuhiwe, koje imaju oko

32.000 korisnika. U ~a~an-

skoj Narodnoj kuhiwi pri

Crvenom krstu hrani se

633 korisnika.

U SELIMA TE@E

Podaci Ministarstva

rada, zapo{qavawa i soci-

jalne politike pokazuju da

je glavni uzrok siroma-

{tva nezaposlenost, i da je

broj siroma{nih ve}i u se-

lima nego u gradovima.

Najugro`eniju grupu me|u

siroma{nima u Srbiji ~i-

ne stara~ka, sama~ka ili

dvo~lana doma}instva koja

`ive na selu.

- Te{ko je re}i da li

ima nekih vidqivih razli-

ka izme|u siroma{tva koje

je karakteristi~no na ni-

vou grada ili ruralnih

sredina. Ali, bitno je na-

glasiti da pomo} po svim

parametrima te`e sti`e u

seosko podru~je, odnosno

do siroma{nih, bolesnih i

starih na selu, nego u gra-

du. Veliki broj seoskog

stanovni{tva ne zna svoja

prava, a ~esto ne mo`e ni

da ih ostvari. Na primer,

neka prava se mogu ostva-

riti uglavnom u gradskim

sredinama, kao {to su sub-

vencije komunalnih usluga.

Za seosko stanovni{tvo je

karakteristi~no i to {to

~esto nije na izvoru in-

formacija i obratno, grad-

sko stanovni{tvo se mo`e

uvek i li~no obratiti nad-

le`noj instituciji.

Ono {to stru~ni radni-

ci Centra za socijalni rad

redovno ~ine su takozvane

terenske posete po prijavi

mesnih zajednica, nevladi-

nih organizacija,

udru`ewa, novinara, kom-

{ija i gra|ana - ka`e Go-

ran Javorac.

POSKUPQEWA,

A BEZ PLATE...

Sociolog podse}a da

smo gotovo svakog meseca

svedoci poskupqewa, da su

plate zamrznute, da veliki

broj qudi ostaje bez posla

i da ne mogu da zadovoqe

ni osnovnu potro{a~ku

korpu. Upravo zbog toga

odre|eni broj gra|ana ne

pla}a dospele prinadle-

`nosti, dok drugi redovno

ispla}uju da`bine, ali se

zbog toga nalaze u katego-

riji siroma{tva i ne mogu

da zadovoqe osnovne `i-

votne potrebe, isti~e na{

sagovornik.

- Veliki broj siroma-

{nih qudi nazivamo “nev-

idqivim”. To su lica koja

su zvani~no u radnom odno-

su, a ne primaju li~ne do-

hotke. Oni se nalaze ispod

linije siroma{tva, jer

upravo zbog toga {to su

zvani~no zaposleni, ne mo-

gu ostvariti prava iz

oblasti socijalne za{tite.

Evidentno je i da je smawen

broj stanovnika, sve vi{e

je starog stanovni{tva, a

sve mawe radno sposobnog.

Sa porastom tro{kova `i-

vota, penzioneri sa najni-

`im primawima dolaze na

ivicu siroma{atva. Mno-

gi penzioneri imaju neza-

poslenu decu, pa oni izdr-

`avaju i mla|e ~lanove po-

rodice. Bi}emo svedoci

poskupqewa elektri~ne

energije, gasa, grejawa, hra-

ne, a penzije i plate ne}e

pratiti rast cena. Zato se

od dr`ave o~ekuje da pove-

}a transfer sredstava ka

lokalnim samoupravama,

da bi one mogle da iznesu

teret tih negativnih tren-

dova. Dr`ava poku{ava da

sistemskim merama, sa za-

{ti}enim energetskim

kupcem, sa za{ti}enim po-

tro{a~em komunalnih

usluga, spre~i pove}awe

broja siroma{nih i da gra-

|anima sa najni`im pri-

mawima putem subvencija

olak{a da prevazi|u krizu.

Tako|e, jako je bitno stvo-

riti privredni ambijent

koji }e omogu}iti nova

radna mesta i

zapo{qavawe, kako bi do-

prineli smawewu siroma-

{tva - zakqu~uje Goran Ja-

vorac. N. R.

NA GRANICI, ILI ISPOD MINIMUMA

EGZISTENCIJALNIH POTREBA

VRATILI SMO SE

10 GODINA UNAZADPoznato je da je u Srbiji siroma{tvo

kulminiralo u posledwe dve decenije,

rat, me|unarodne sankcije, izolacija,

tranzicija... Svedoci smo da je ono deo

svakodnevnog okru`ewa u kojem hiqade

siroma{nih porodica “vodi borbu za

goli `ivot”, poku{avaju}i da izbegne

glad. O siroma{tvu u ^a~ku i ovom pro-

blemu uop{te, razgovarali smo sa Gora-

nom Javorcem, sociologom iz Centra za

socijalni rad.

ANKETA

KAKO

PRE@IVQAVATE?

Anica Despotovi},

ekonomista:

- I suprug i ja smo zaposle-

ni, a jedva sastavqamo kraj

s krajem. Ra~uni samo sti-

`u, a }erki studentu nika-

da dovoqno para.

Marija Petrovi},

penzioner:

- Prvo platimo ra~une i

kupimo najneophodnije le-

kove, a za hranu {ta osta-

ne. Va`no je da imamo hleb

i jogurt.

Milo{ Timotijevi},

penzioner:

- Poma`emo i deci, rade

ali para nikad dosta. Od-

ri~emo se svega, ~esto i le-

kova.

Pe|a Stankovi},

penzioner:

- Kako pre`ivqavamo? Za-

du`i{, pa vrati{, kao i

cela Srbija.

Na{ sagovornik podse}a da je Ministarstvo

energetike objavilo izmeweni predlog uredbe, po

kojoj koli~ine besplatne struje i gasa za socijalno

ugro`ene gra|ane zavise od broja ~lanova doma}in-

stva. Prema predlogu uredbe, ra~uni za struju soci-

jalno ugro`enih doma}instava bi}e umaweni za

vrednost od 120 do 250 kilovat-sati svakog meseca, u

zavisnosti od broja ~lanova, obja{wava Goran Javo-

rac.

Uslov za sticawe statusa energetski za{ti}enog

kupca za doma}instva sa jednim ~lanom je ukupan me-

se~ni prihod od 12.900 dinara, sa dva i tri ~lana

prihod od 18.786 dinara, sa ~etiri i pet ~lanova

24.672 dinara, a za doma}instva sa {est i vi{e ~la-

nova prihod od 30.558 dinara. Novac za pomo} ugro-

`enima obezbe|uje se u dr`avnom buxetu i prenosi

snabdeva~ima strujom i gasom. Jo{ nije odre|eno

koji }e organ lokalne samouprave sprovoditi ured-

bu (izdavati re{ewe).

STRUJA I GAS ZA SIROMA[NE

- Mnogi na{i sugra|ani ostvaruju pravo na soci-

jalnu pomo}. Pro{le godine, zakqu~no sa 31. decem-

brom, 486 porodica je koristilo nov~anu socijalnu

pomo}. U 2010. godini, broj porodica korisnika ove

pomo}i bio je izme|u 280 i 300. Ako se ovakav trend

nastavi, do kraja godine }emo imati 550-600 porodi-

ca korisnika socijalne pomo}i na nivou grada.

Pro{le godine je bilo 1.133 korisnika jednokrat-

nih nov~anih pomo}i, a 469 siroma{nih je dobilo

ogrev posredstvom Centra za socijalni rad. Pred-

log odluke o pravima i uslugama u socijalnoj za{ti-

ti iz nadle`nosti Grada ^a~ka, koji je usvojilo

Gradsko ve}e, u skladu je sa novim Zakonom o soci-

jalnoj za{titi, koji te`i{te socijalnih davawa po-

mera na lokalne samouprave. Novo pravo u ovoj

oblasti je isplata nov~ane pomo}i nezaposlenim

porodiqama u visini od 20 odsto prose~ne repu-

bli~ke plate i to za period od 12 meseci - napomiwe

sociolog Goran Javorac.

NOV^ANU SOCIJALNU POMO]

KORISTILO 486 PORODICA

Na evidenciji NSZ Filijale ^a~ak, koja pokri-

va podru~je Moravi~kog okruga, 31. decembra 2012.

godine bilo je prijavqeno 20.806 lica (11.128 `ena).

Od toga je na podru~ju Grada ^a~ka bilo prijavqeno

10.747 lica (5.987 `ena). Na podru~ju ^a~ka najve}i

broj prijavqenih je starosti od 25 do 29 godina

(14%), zatim od 50 do 54 godine (13%), od 35 do 39 go-

dina (12,2%), potom od 30 do 34 godine (12%). Najve-

}i broj prijavqenih osoba ima ~etvrti stepen stru~-

ne spreme (31,5%), tre}i stepen (30%), prvi i drugi

stepen (23%), a zatim sedmi-jedan stepen stru~ne

spreme (8,5%).

Na evidenciji NSZ Filijale ^a~ak je sa 31. de-

cembra 2011. godine bilo prijavqeno 19.703 lica

(10.506 `ena). Od tog broja na podru~ju Grada ^a~ka

je bilo prijavqeno 9.945 osoba (5.614 `ena).

U ^A^KU NEZAPOSLENO 10.747 LICA

8 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINEDRU[TVO

Utoku zimskog perioda,

kada je mrak ve} oko 16

~asova, kada ve}ina

qudi na ulici nosi {alove, ka-

pe, razbojnicima je mnogo lak-

{e da “rade svoj posao”, komen-

tari{e Ja}imovi}. ^a~anska

kriminalisti~ka policija ra-

svetlila je 13 krivi~nih dela

razbojni{tva i saslu{ala osam

lica, me|u kojima su trojica

maloletnici. Oni su u prote-

klih mesec dana ulazili u pro-

davnice, i uz pretwu

pi{toqem ili no`em, od rad-

nika oduzimali novac od dnev-

nog pazara. Ovi razbojnici ni-

su koristili prave pi{toqe,

ve} plasti~ne, ali prodava~i-

cama koje su napadnute, to nije

moglo smawiti strah, jer se

razlika i ne vidi, komentari-

{e Ja}imovi}.

Privedena grupa od osam

qudi pqa~kala je iskqu~ivo

prodavnice i to tri na terito-

riji Po`ege, dve na podru~ju

Gorweg Milanovca i osam na

teritoriji ^a~ka, od toga jednu

u Prislonici, jednu u Gorwoj

Gorevnici i jednu u Prijevoru.

Oni nisu zadr`ani u pritvoru.

- Tri lica su maloletna, svi

ostali su mla|a punoletna li-

ca. Niko od wih nije povrat-

nik u izvr{ewu krivi~nih de-

la. U prisustvu svojih branio-

ca svi su u potpunosti prizna-

li dela, izjave im se u potpuno-

sti sla`u. Predali su predmete

sa kojima su izvr{ili krivi~-

na dela. Me|u wima su dva pla-

sti~na pi{toqa i no`, koje su

nosili u izvr{ewe. Predali su

vozilo, kao i ode}u sa kojima su

i{li u izvr{ewe krivi~nih

dela. Samim tim ne postoji ni-

jedan zakonski osnov da oni bu-

du zadr`ani. Slu~aj je jo{ uvek

kod nas u predkrivi~nom po-

stupku, ali }e uskoro biti pro-

sle|en vi{em javnom tu`icu u

^a~ku - rekao je Ja}imovi}.

NAPAD PRED KRAJ

RADNOG VREMENA

Ja}imovi} je naglasio da

kriminalisti~ka policija u

^a~ku nije zabele`ila razboj-

ni{tva u ku}ama i nada se da }e

tako biti i ubudu}e. Na meti

napada~a su, prema wegovim re-

~ima naj~e{}e prodavnice me-

{ovite robe, ponekad kladio-

nice i kockarnice. Pqa~ka{i

se obi~no odlu~uju za objekte

koji nemaju video nadzor ili

obezbe|ewe, kao i one u kojima

rade `ene. Ja}imovi} napomi-

we da se ovakva razbojni{tva

naj~e{}e de{avaju petnaestak

minuta pred kraj radnog vreme-

na, kada se u prodavnici nala-

zi najvi{e novca. Iako se ne

mogu predvideti potezi razboj-

nika, vlasnici radwi trebalo

bi da pove}aju wihov nivo bez-

bednosti.

- U kontaktu sa strankama,

najvi{e insistiramo da vla-

snici obezbede svoje objekte vi-

deo nadzorom. Ima dosta obje-

kata u kojima su kamere, a sa-

mim tim i snimci potpuno

neupotrebqivi. Vr{ioci se

maskiraju, snimak bude lo{ i

na taj na~in je nama posao izu-

zetno ote`an. Tako|e, bilo bi

po`eqno da vlasnici {to vi-

{e osvetle svoje radwe, kao i

prostor ispred wih - ka`e Ja-

}imovi}. Tako|e, on nagla{a-

va, da prodava~ice u kontaktu

sa razbojnicima ne treba da im

se suprotstavqaju, radi svoje

bezbednosti.

- Kao po pravilu, oni koje

napadnu razbojnici, prvo oba-

veste gazdu {ta se desilo, zatim

prijateqe ili rodbinu, a tek

onda policiju. Od samog raz-

bojni{tva do poziva pro|e i do

petnaest minuta. To nam mnogo

ote`eva hvatawe po~inilaca.

Neophodno je da, ~im razbojni-

ci iza|u, ako ste u mogu}nosti,

pogledate u kom su pravcu oti-

{li i istog momenta pozovete

policiju i kratko, bez previ{e

detaqa, ka`ete ta~nu adresu gde

se razbojni{tvo dogodilo - sa-

vetuje Ja}imovi}.

RAZBOJNIK MO@E

BITI BILO KO

[ef odseka za suzbijawe op-

{eteg kriminaliteta ka`e da

se ne mo`e odrediti profil

razbojnika, u smislu da li je si-

roma{an ili ne, da li je zavi-

snik ili nije, maloletno lice

ili ne. To mo`e biti bilo ko.

- Ne mo`e se re}i da je u eks-

panziji broj narkomana ili ma-

loletnih lica koja vr{e kri-

vi~na dela razbojni{tva. U

principu, to su punoletna li-

ca, obi~no mu{karci. Ranije su

razbojni{tvo ~inili vi{e za-

visnici od opojnih droga, dok

je sada mo`da izra`enije da su

to oni qudi koji su zavisni od

kocke - ka`e Ja}imovi}. S ob-

zirom na to da je broj razbojni-

{tva pove}an u ovom periodu,

pove}an je i broj patrola, kako

uniformisanih policajaca, ta-

ko i pripadnika kriminali-

sti~ke policije, u periodu od

18 do 23 sata. “Rade oni, ali ra-

dimo i mi” ka`e Ja}imovi}, pa

je tako ~a~anska kriminali-

sti~ka policija od 14 razboj-

ni{tva izvr{enih ve} na po-

~etku ove godine, rasvetlila

devet.

I. M.

Konkurs koji {esti put za

aktivne, kreativne i ta-

lentovane mlade qude

organizuje Erste Banka u okvi-

ru kluba “SUPERSTE”, i uz po-

dr{ku Ministarstva omladine

i sporta, otvoren je do 31. janu-

ara. Za jednu od nagrada iz fon-

da vrednog milion i po dinara

i specijalno priznawe

“Qubi{a Raji}” mogu konkuri-

sati mladi qudi, starosti od

16 do 27 godina, koji su ostva-

rili izuzetne rezulatte u obla-

sti prirodnih i tehni~kih nau-

ka, umetnosti i dru{tvenih i

humanisti~kih nauka. Ove go-

dine Klub “SUPERSTE” }e pr-

vi put dodeliti i specijalno

priznawe za dru{tveni aktivi-

zam “Qubi{a Raji}”,

ustanovqeno u ~ast ~oveka koji

je bio primer dru{tvenog akti-

vizma u Srbiji. Raji} je kao

profesor skandinavistike na

Filolo{kom fakultetu bio i

dugogodi{wi ~lan `irija i

prijateq ovog projekta Banke.

Na osnovu odluke `irija i gla-

sova javnosti Erste Banka }e

ove godine od 30 najboqih kan-

didata izabrati i nagraditi

17.

Mladi talenti koji pobede

na ovom konkursu dobijaju {an-

su za nove pobede, ka`e Ivana

Jawi}, pro{logodi{wa pobed-

nica u kategoriji dru{tvenih i

humanisti~kih nauka, koja je i

za{titno lice ovogodi{weg

takmi~ewa i poziva vr{wake

da se prijave na konkurs “i po-

ka`u da su super”.

Zainteresovani kandidati

imaju jo{ vremena da se prijave

na konkurs Kluba “SUPER-

STE”, ili za glavnu nagradu u

jednoj od akademskih oblasti,

ili za specijalno priznawe za

dru{tveni aktivizam, pop-

uwavawem formulara na inter-

net portalu www.superste.net.

@iri }e odabrati po jednog po-

bednika iz oblasti prirodnih

i dru{tvenih nauka, a najuspe-

{nijim u~esnicima iz katego-

rije umetnosti dodeliti dve na-

grade. Ovih ~etvoro pobednika

bi}e nagra|eno sa po 200.000

dinara, koji }e im biti upla}e-

ni na omladinskoj kartici Er-

ste Banke, dok }e osoba koja je

ostvarila najzapa`enije rezul-

tate u oblasti dru{tvenog ak-

tivizma dobiti nagradu od

100.000 dinara. O dobitnciima

preostalih 12 nagrada, kojima

sleduje po 50.000 dinara, odlu-

~i}e javnost, glasawem putem

sms i portala www.superste.net.

M. N.

U OVO DOBA GODINE POVE]AN BROJ KRIVI^NIH DELA RAZBOJNI[TVA

DO 31. JANUARA TRAJE PRIJAVQIVAWE NA KONKURS

KLUBA ERSTE BANKE „SUPERSTE“

NAGRADE ZA

17 MLADIH TALENATA

^a~anska kriminalisti~ka policija je

ovih dana rasvetlila 13 krivi~nih dela

razbojni{tva na podru~ju ^a~ka, Po`ege

i Gorweg Milanovca. U ovo doba godine

uvek je pove}an broj imovinskih krivi~-

nih dela, a o wihovom rasvetqavawu i

savetima za vlasnike radwi i prodavce,

koji su naj~e{}e “na udaru” razbojnika za

“^a~anski glas” je govorio {ef odseka za

suzbijawe op{teg kriminaliteta PU ^a-

~ak Aco Ja}imovi}

Ute{koj saobra}ajnoj nezgodi, koja se dogodila 20. januara na

{umskom putu u mestu Gorwa Dobriwa (Po`ega), poginuo je

D. B. (1975) iz ^a~ka. Do nezgode je do{lo kada je voza~ trak-

tora, S. J. (1966) iz Po`ege, iz za sada neutvr|enog razloga izgubio

kontrolu nad vozilom, kojim je poku{avao da izvu~e zaglavqeno

kombi vozilo. Do{lo je do iznenadnog pokretawa traktora unazad

na kome se nalazilo prikqu~no oru|e - vile, koje su probole u pre-

delu grudnog ko{a nastradalog D. B.

Povre|eno lice je kolima Hitne pomo}i preba~eno u Op{tu bol-

nicu u U`icu, pri ~emu je podlegao povredama na putu do bolnice.

SAOP[TEWE PU U@ICE

U SAOBRA]AJNOJ NESRE]I

POGINULA JEDNA OSOBA

ZIMA ODGOVARA RAZBOJNICIMA

Aco Ja}imovi}, {ef odseka za suzbijawe

op{teg kriminaliteta PU ^a~ak

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 9GRAD

POPRAVNI ZA NESAVESNE VOZA^E

- Voza~i kojima je

oduzet osnovni do-

kument za u~e{}e u

saobra}aju mogu po-

ha|ati seminare.

- ^a~anima najbli-

`i ~asovi u U`icu

Od 2009. godine, od

kada je po~ela pri-

mena novog Zakona

o bezbednosti u saobra}aju,

smawen je broj saobra}aj-

nih nezgoda i nesre}a, ali

pojedini voza~i i daqe su

skloni vo`wi u pijanom

stawu, prekora~ewu brzine

ili prolasku kroz crveno

svetlo na semaforu. Ovo su

i naj~e{}i razlozi zbog ko-

jih brzo sakupe 18 i vi{e

kaznenih poena i - zbogom

dozvolo. A kaznene poene

nije toliko te{ko brzo sa-

kupiti.

- Zavisno od izmerene

koli~ine alkohola u krvi i

prekr{aja uzrokovanih

vo`wom u alkoholisanom

stawu, voza~u sledi od {est

do 18 bodova, ukoliko je

izazvao nezgodu. Prolazak

kroz crveno svetlo na sema-

foru donosi i do 14 poena.

U ovom slu~aju bitno je vi-

{e elemenata, kakva je vr-

sta raskrsnice, postoje li

pe{a~ki prelazi, da li je

na wemu bilo pe{aka u tre-

nutku prekr{aja i da li je

izazvana nezgoda. Do 14 po-

ena voza~ mo`e prikupiti

i zbog prekora~ewa brzine.

I to zavisi od vi{e eleme-

nata, koliko je brzina pre-

kora~ena, da li se to desi-

lo u naseqenom mestu, da li

je izazvana saobra}ajna ne-

zgoda. Prekr{aji u~iweni

u prisustvu dece donose

znatno vi{e bodova i ve}e

su kazne - podse}aju nadle-

`ni u Agenciji za bezbed-

nost saobra}aja.

Za tri godine primene

novog Zakona o bezbednosti

u saobra}aju bez dozvole je

ostalo vi{e od dve hiqade

voza~a u Srbiji. Na prvi

pogled izgleda da to nije

mnogo, ali re~ je naravno,

samo o onima koji su uhva-

}eni na delu. Neverovatno

je i da je do sada samo mawi

broj voza~a koji su ostali

bez dozvole poha|alo semi-

nare Agencije za bezbed-

nost saobra}aja. Oni }e

uskoro ponovo biti orga-

nizovani u U`icu, Ni{u i

Subotici. Ukoliko ima za-

interesovanih ^a~ana, naj-

bli`e im je da se za poprav-

ni prijave u U`icu.

- U U`icu seminar

po~iwe 4. februara, ali se

^a~ani mogu javiti i na

drugim lokacijama, ukoli-

ko im one vi{e odgovaraju.

Trebalo bi da nam dostave

svu neophodnu dokumenta-

ciju, najkasnije sedam dana

pre po~etka seminara. Po-

tom, tim Agencije za bez-

bednost saobra}aja prove-

rava da li je prijavqeni

kandidat ispunio Zakonom

predvi|ene uslove da bi

mogao da poha|a seminar,

odnosno ponovo stekne pra-

vo na voza~ku dozvolu. Po-

sle provere, obave{tavamo

kandidate da li je wihova

prijava usvojena i tada se

dogovoramo koja lokacija

im najvi{e odgovara za

poha|awe seminara - navo-

de u Agenciji za bezbednost

saobra}aja.

Nije dobra vest za one

koji poha|aju seminare da

~asove ne mogu platiti u

ratama. Uz prijavu za semi-

nar potrebno je dostaviti

dokaz o uplati 25 hiqada

dinara, a polagawe ispita,

nakon odslu{anog semina-

ra, stari-novi voza~ pla}a

posebno. Ukoliko ga polo-

`i, dobija dozvolu natrag.

Zavr{ni ispit ko{ta 15

hiqada dinara.

Dosada{wa iskustva po-

kazuju i da su kandidati, a

malo ih je, koji su poha|ali

seminar za povratak dozvo-

le postajali savesniji u sa-

obra}aju. U svakom slu~aju,

mogli su da pro|u bez do-

datnih komplikacija i da

u{tede bespotrebne tro-

{kove.

U Agenciji za bezbed-

nost saobra}aja podse}aju i

da su drakonske kazne za

osobe koje budu uhva}ene u

saobra}aju, a oduzeta im je

dozvola. Za fizi~ka lica

one su ve}e od 100 hiqada

dinara, a zavisno od prekr-

{aja zatvorske kazne mogu

biti i do deset meseci.

MAWE NEZGODA

Kako tvrde nadle`ni u

Agenciji za bezbednost sao-

bra}aja, broj saobra}ajnih

nezgoda u 2012. mawi je za

pet hiqada, odnosno 12 od-

sto nego 2011. Mawe je i

smrtno nastradalih za 68,

odnosno 9,3 odsto.

- Mo`emo re}i da je bez-

bednost saobra}aja u pret-

hodnoj godini bila ve}a,

ali svakako ne i zadovo-

qavaju}a. Da bismo se po-

hvalili odgovornijim vo-

za~ima od primene novog

Zakona potrebno je da pro-

|e jo{ vremena i da taj pro-

ces bude neprekidan. Pod-

se}amo i da je prose~an

broj poginulih po godina-

ma u posledwoj deceniji

bio 933, a od primene novog

Zakona 683. Ovo su podaci

za Srbiju i na godi{wem

nivou. Kada je re~ o ^a~ku,

u 2012. je evidentirano 43

odsto mawe smrtno nastra-

dalih i 13, 5 odsto mawe sa-

obra}ajnih nezgoda sa

smrtnim ishodima. Dakle,

situacija je boqa - navode

u Agenciji za bezbednost u

saobra}aju.

STRO@IJA PRAVILA

O nekim novim jo{ stro-

`ijim pravilima je rano

govoriti, ali su u javnosti

izneti razni predlozi. No-

voformirana Radna grupa

Agencije za bezbednost sao-

bra}aja bavi se tim predlo-

zima, wihovim defini-

sawem i primeni.

- Zakon bi trebalo po-

{tovati ne samo zbog ka-

znenih mera, ve} i da bismo

sa~uvali svoje i `ivote

drugih u~esnika u saobra-

{aju - ponavqaju u Agenci-

ji za bezbednost u saobra-

}aju. Z. J.

Od oko 5.900 pri-

vrednih dru{tava,

registrovanih pro-

{le godine, samo tri odsto

~ine velika i sredwa pred-

uze}a, dok 97 odsto spada u

kategoriju malih, uglav-

nom privatnih firmi. U

strukturi preduze}a naj-

brojnija su ona u oblasti

trgovine (40,8 odsto), a po-

tom preduze}a iz prera|i-

va~ke industrije (34,58

procenata), ili za 25 odsto

vi{e nego dve godine rani-

je. Me|u prera|iva~kim ka-

pacitetima najmasovniji

su pogoni za izradu proiz-

voda od metala (5,24 odsto),

preradu drveta i proizvod-

wu papira (4,87 odsto).

Slede “mini” fabrike pre-

hrambenih proizvoda (4,5

odsto) i za proizvodwu ra-

~unarskih ma{ina, name-

{taja i za recikla`u (4,35

odsto). U doma}oj prera|i-

va~koj industriji najmawe

su zastupqeni proizvodwa

opeke, hemijskih i proiz-

voda od plastike, ma{ina

i elektro aparata.

U ovda{wim privred-

nim dru{tvima zaposleno

je oko 13.420 radnika, dok u

dru{tvenim delatnostima,

odnosno zdravstvu, {kol-

stvu, gradskim upravama,

dr`avnim organima radi

ne{to vi{e od 5.000 gra|a-

na. Wihova prose~na neto

plata u oktobru pro{le go-

dine iznosila je 36.307 di-

nara. Sude}i po analizi

koju je sa~inio Lokalni sa-

vet za zapo{qavawe, polo-

vina radno anga`ovanog

stanovni{tva radi u pre-

ra|iva~kom kompleksu, dok

45 odsto zaposlenih ima

obezbe|eno radno mesto u

nekim od malih preduze}a,

iako ona uglavnom

zapo{qavaju mawe od 10

radnika.

U pore|ewu sa indu-

strijskom prizvodwom

ostvarenom u 2011, lane je

zabele`en pad za 3,1 odsto

i to najve}i (40 %) u obla-

sti trajnih i netrajniuh

proizvoda {iroke

potro{we. Najvi{e su

pro{le godine prihodova-

le trgovinske firme, meta-

loprerada i preduze}a koja

su pru`ala usluge prevoza

robe i putnika, a najve}u

dobit ostvarila su pri-

vredna dru{tva u oblasti

prerade, koja zapo{qavaju

najve}i broj radnika. Bez

obzira na to, ~a~anski

privrednici su u zavr-

{nom ra~unu iskazali

“zbirni” gubitak u poslo-

vawu od 3,5 miliona evra,

uvezli su robe i usluga u

vrednosti od 122,5, a od iz-

voza zaradili skoro duplo

mawe - 64,9 miliona dola-

ra. Stopa pokrivenosti

uvoza izvozom iznosila je

53 odsto i ostvaren defi-

cit od 57,5 miliona dola-

ra.

^a~anska preduze}a su

najvi{e izvozila u biv{e

jugoslovenske republike

(45%), i to poqoprivredne

i prehrambene, tekstilne,

proizvode od gvo`|a i ~e-

lika, municiju i piroteh-

ni~ka sredstva, alate, ma-

{ine, proizvode od pla-

stike, a uvozila robu ma-

hom iz zemaqa EU (vozila,

ma{ine, aparate, pamuk,

tkanine, tekstil, legure od

aluminijuma, bakra, pla-

sti~ne mase...)

M.N.

U ^A^KU POSLUJE OKO 1.580 PRIVREDNIH DRU[TAVA I 4.337 PREDUZETNI^KIH RADWI

MOGU LI MALA PREDUZE]A

DA „DR@E” PRIVREDU

KAKO OSTAJU BEZ DOZVOLA

10 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINEDRU[TVO

UVa{em cewenom listu “^a~anski

glas”, 28. decembra 2012. godine,

objavqeno je “Riba u Me|uvr{ju

zdrava” (ovaj naslov ne odgovara zakon-

skoj regulativi - Pravilniku o higijen-

ski ispravnih `ivotnih namirnica - ne-

ma zdravih i bolesnih riba, ve} higijen-

ski ispravnih).

Zapadna Morava postaje spajawem: re-

ke Moravice, koja izvire na masivu Go-

lije; Skrape`a “priti~e” ispod Podina;

\etine sa Zlatibora; a pre ulaska u Ov-

~arsko-kablarsku klisuru, Zapadna Mo-

rava prima reku Bjelicu.

U okviru sliva Zapadne Morave povr-

{ine ve}e od 3.000 kvadratnih kilometa-

ra sme{tena su velika naseqa i to: U`i-

ce, Ivawica, Po`ega, Gu~a, Kosjeri},

Ariqe i Lu~ani, povezani putevima ve-

likih frekvencija.

Ovoliki broj naseqa ima za posledi-

cu veliko zaga|ivawe voda i to zbog to-

ga {to ni jedan grad, a ni industrijski

objekat nema ure|aj za pre~i{}avawe ot-

padnih voda. Tako se tehnolo{ke i grad-

ske otpadne vode ispu{taju direktno,

bilo u glavni vodotok (Zapadnu Moravu)

ili wegove pritoke, pa Zapadna Morava

postaje recipijent zaga|ivawa svih vr-

sta, kako gradskih otpadnih voda, indu-

strijskih, tako i voda sa poqo-

privrednog zemqi{ta, kao i velikog

broja deponija u priobaqu potoka i re-

ka.

Danas je poznato oko 23 miliona jedi-

wewa, od kojih ~ovek koristi oko devet

miliona. Poznato je da otpadne vode, po-

red bakterija i virusa sadr`e: azotna,

fosfatna i sumporna jediwewa, te{ke

metale, metalne i nemetalne jone, naftne

derivate, fenole, polihlorovane bife-

nile i trifenile, polihlorovane

ugqovodonike, trihalometane, polici-

kli~ne aromati~ne ugqovodonike, pe-

sticide, radionuklide i dr.

Institut za nuklearne nauke Vin~a,

za analizu moravske vode i nanosa

(muqa), uzvodno od akumulacije “Parme-

nac”, koristio je najmodernije metode -

neutronsku aktivacionu analizu i h-

fluorescentnu analizu i konstatovao je

prisustvo ve}eg broja hemijskih parame-

tara koji imaju embriogeno, mutageno,

teratogeno i kancerogeno dejstvo na

qudski organizam. Ovom analizom je do-

kazano prisustvo slede}ih elemenata:

gvo`|a, mangana, nikla, bakra, cinka,

olova, hroma, `ive, kadmijuma, antimo-

na, kobalta, stroncijuma, titana, cirko-

nijuma, rubidijuma, itrijuma, germani-

juma, niobijuma i prisustvo jo{ niza

elemenata.

Zavod za za{titu prirode Srbije pu-

blikovao je Studiju za{tite Ov~arsko-

kablarska klisura 1998. godine. Ovom

Studijom potvr|eno je prisustvo navede-

nih elemenata u moravskoj vodi i nanosu

(muqu).

Danas se smatra da toksi~ne materije

deluju inhibitorno na enzime i enzim-

ske sisteme, koji su `ivotnog zna~aja za

normalnu funkciju }elija i da sa genet-

skog aspekta nema dopu{tenih doza

zra~ewa, niti koncentracija hemijskih

mutagena.

Na{i standardi o higijenskoj is-

pravnosti vode za pi}e znatno su ispod

svetskih. Razna uveravawa da maksimal-

no dozvoqene koncentracije nisu preko-

ra~ene, da smo “ispod crte”, “da nema da

brinemo”, uz odoma}eno “sve je pod kon-

trolom” - jeste nedopustiva lakomisle-

nost. Priroda je odredila `ivot bez

otrova, ne priznaje sustanarstvo sa

wima, nikakve maksimalno dozvoqene

ni nedozvoqene koncentracije. Me|u-

tim, ukoliko bi se higijenska isprav-

nost vode vr{ila kako se to radi u sve-

tu, sigurno bi otkrila i prisustvo onih

toksi~nih hemijskih supstanci, kao i

virusa, ~ije prisustvo ne bi smelo da bu-

de u vodi za pi}e.

Na osnovu navedenog, potrebno je

obezbediti od Instituta za nuklearne

nauke Vin~a, kao i od Zavoda za za{titu

prirode Srbije (rezultate analize mo-

ravske vode i nanosa - muqa, kao i krup-

nijih uzoraka ribe - skobaq

kori{}ewem napred navedenih metoda

ispitivawa).

Jezerski muq ne koristiti za

|ubrewe: pa{waka, {uma, `itarica, po-

vr}a i vo}a.

Prof. dr Miodrag Panteli},

spec. sanitarne hemije,

Fakultet tehni~kih nauka ^a~ak

Pre izvesnog vremena otvorena je

pekara “Mandi}”, na po~etku

Ulice Stefana Prvoven~anog,

ta~nije u centralnoj Aveniji. Ni{ta

neobi~no, pekara kao i svaka druga. Ali,

po{tovani sugra|ani, ova pekara pe~e

hleb iskqu~ivo od bra{na. Po{tovani

potro{a~i, ukoliko mislite da je ovo sa-

mo trik da biste vi bili kupci u ovoj pe-

kari, molim vas da samo jednom kupite po

jedan hleb i bi}e vam jasno da li sam u

pravu.

Kada probate ovaj hleb oseti}ete i mi-

ris i ukus, {to je najva`nije. I jo{ ne-

{to, vekna polubelog hleba 0,500 kg ko-

{ta 35 dinara, beloga iste te`ine 40 di-

nara, dok crni ko{ta 45 dinara. Tako|e,

peku hleb i od kilograma, samo je duplo

skupqi. Napomiwem i da imaju sve vrste

peciva.

Mandi}, vlasnik pekare, bio je

vi{egodi{wi trgovac u prehrambenim

prodavnicama, poznat kao najuslu`niji i

najfiniji trgovac u na{em gradu. Fino-

}u, qubaznost i kulturu opho|ewa prema

potro{a~u, Mandi} je preneo u svoju pe-

karu. Kada u|ete u pekaru do~eka vas

qubazno “Dobar dan”, a kada odlazite

“Hvala lepo, do|ite nam opet”. Takva je

pekara “Mandi}”.

Radenko Be{evi},

^a~ak

PISMA ^ITALACA

PREZENTACIJA REZULTATA

MONITORINGA

JEZERA ME\UVR[JE

NOVA PEKARA U NA[EM GRADU

Sporazum o saradwi

izme|u Dru{tva

srpsko - ruskog

prijateqstva Regionalni

centar Zapadna Srbija -

^a~ak, Ambasade Ruske

Federacije u Beogradu i

Ambasade Republike Belo-

rusije u Beogradu, koji je

potpisan 15. januara,

predvi|a sveobuhvatnu

saradwu iz oblasti kultu-

re, privrede, ekonomije,

istorije, vere i tradicio-

nalnih odnosa izme|u tri

bratska naroda. Potpi-

snici Sporazuma, odnosno

Dru{tvo }e izmeniti i

dopuniti Statut, pa }e se

ubudu}e zvati „Srpsko -

rusko - belorusko prijate-

qstvo Srbije“, koje }e po-

~eti da radi odmah po

dobijawu re{ewa o regi-

straciji nadle`nog orga-

na Republike Srbije.

U sklopu svojih aktiv-

nosti na privrednom pla-

nu, posredstvom Dru{tva,

~a~anski privrednik Mi-

leta Mihailovi}, vlasnik

i direktor preduze}a

„Spektar“, potpisao je

ugovor o plasmanu proiz-

voda iz svog asortimana

na rusko tr`i{te, sa kom-

panijom „Minimed“, ~iji

je vlasnik Vasilij Azbu-

kin. Potpisnici ugovora

iz dve prijateqske dr`ave

o~ekuju da }e saradwa bi-

ti u kontinuitetu i na

obostrano zadovoqstvo.

Tako|e, potpisnici ugo-

vora napomiwu da je ovo

samo po~etak dugoro~ne

poslovne saradwe koja }e u

narednom periodu biti

izuzetno plodotvorna.

Jo{ jedan ~a~anski

privrednik, tako|e po-

sredstvom Dru{tva,

ostvario je i pro{irio

privrednu saradwu sa Re-

publikum Belorusijom.

Re~ je o Ivanu Bo`ovi}u

iz ^a~ka, vlasniku firme

„Bearing point“, koja se ba-

vi proizvodwom sedi{ta

za autobuse, tramvaje i

trolejbuse za firmu

„MAZ“ iz Belorusije.

Vlasnik firme je, u prisu-

tvu ambasadora Republike

Belorusije Vladimira ^u-

{eva i predsednika Dru-

{tva srpsko - ruskog pri-

jateqstva Regionalni cen-

tar Zapadna Srbija - ^a-

~ak Dragana Logvinova,

dogovorio budu}u saradwu

i plasman na{ih proizvo-

da na tr`i{te Belorusije.

N. R.

Diskriminacija osoba sa o{te}e-

nim sluhom u ^a~ku je i daqe pri-

sutna u velikoj meri, {to potvr|u-

je podatak da ~ak 56 odsto ^a~ana sa o{te-

}enim sluhom smatra da je osetilo diskri-

minaciju na svojoj ko`i zbog toga {to ne

~uje dobro – pokazuju rezultati

istra`ivawa koje je sprovela kompanija

“Audivox” na uzorku od 916 osoba sa o{te-

}enim sluhom u Srbiji tokom decembra

2012, od kojih je uzorak u ^a~ku ~inilo

oko 100 ispitanika.

Istra`ivawe daqe pokazuje da svaki

tre}i ispitanik iz ^a~ka veruje da je

imao problem pri zapo{qavawu zbog

o{te}ewa sluha. Istovremeno, ~ak 45 od-

sto wih ose}alo se neprijatno zato {to

nosi slu{ni aparat. Otuda ne iznena|uje

podatak da je od momenta uo~avawa

o{te}ewa sluha do po~etka no{ewa slu-

{nog aparata kod 44 odsto ispitanih pro-

{lo vi{e od dve godine, pri ~emu je kod 17

odsto pro{lo ~ak preko pet godina.

- Odlagawe upotrebe slu{nog aparata

vodi ka jo{ ve}em o{te}ewu sluha i zato

je neophodna adekvatna rehabilitacija -

ka`e Jela Mrmak, direktorka kompanije

“Audiovox”. Ona daqe dodaje da je sli~an

otpor pre nekoliko decenija postojao pre-

ma no{ewu nao~ara i da su qudi morali

da pretrpe niz neprijatnosti, da bi danas

no{ewe nao~ara postala sasvim normalna

stvar.

Dobra vest je da je ~ak 84 odsto ispita-

nih ^a~ana dobilo podr{ku najbli`ih,

pri ~emu su im ukazivali na o{te}ewe

sluha i podsticali da idu na proveru slu-

ha.

^a~ani koji sumwaju na ozbiqnije

o{te}ewe sluha mo}i }e da urade besplat-

nu proveru sluha do 31. januara, a prijave

je mogu}e izvr{iti telefonom na 347-885

ili li~no na adresu Kraqa Petra 30.

N. R.

REZULTATI ISTRA@IVAWA KOMPANIJE "AUDIVOX"

^A^ANI I DAQE DISKRIMINI[U

OSOBE O[TE]ENOG SLUHA

POTPISAN SPORAZUM O SARADWI

„SRPSKO - RUSKO - BELORUSKO

PRIJATEQSTVO SRBIJE“

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 11MARKETING

marketing 032/342-276

12 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINEDRU[TVO

Na stranicama “Do-

musa”, italijan-

skog ~asopisa za

arhitekturu i dizajn, po-

~etkom ove godine na{lo

se i ime mlade arhitektice

Nevene Zelenike.

Predstavqaju}i 100 najbo-

qih {kola za arhitekturu

i dizajn u svetu, poznati

~asopis je pa`wu posvetio

i Arhitektonskom fakul-

tetu u Beogradu, a me|u

najboqe studenate nekoli-

ko prethodnih generacija

uvrstio i devojku koja je

ro|ena u ^a~ku i u wemu

`ivela sve do odlaska na

fakultet.

Master studije je zavr-

{ila sa prose~nom ocenom

9,83, sada je zaposlena u ar-

hitektonskom studiju

“Ateqe AL” u Beogradu, a u

wenom bogatom cv-ju sadr-

`ane su brojne nagrade koje

je prethodnih godina osva-

jala na doma}im i me|una-

rodnim konkursima

namewenih studentima ar-

hitekture i dizajna. Najpo-

nosnija je, ipak, na priz-

nawe koje joj je pro{le go-

dine dodelila slovena~ka

kompanija “Trimo” i u~e-

{}e u timu GARD koji je

izvanredno pro{ao na kon-

kursu za stambeno - poslov-

nog kompleks u Ov~i.

Na online virtuelnoj ce-

remoniji Nevenin diplom-

ski rad je od strane Slove-

naca nagra|en u kategoriji

“Future Dreams Award” (Na-

grada za budu}e snove - za

dizajn i odr`ivost), koja

“isti~e va`nost novih

konceptualnih arhitek-

tonskih re{ewa u oblasti

gradwe ~eli~nim kon-

strukcijama”. Za nas je, sva-

kako, najzanimqivije da je

projekat “Da fatamorgana

postane stvarnost”, koji je

pobedio u konkurenciji 86

radova iz 15 zemaqa, vezan

za autorkin rodni grad.

- Mladi odlaze iz ^a~-

ka, jer smatraju da je on mr-

tav grad, da ne nudi sadr-

`aje koji bi im `ivot u

wemu u~inili zanimqivi-

jim. Moj projekat aktiva-

cionog, odnosno kulturno -

poslovnog inkubatora u

^a~ku proistekao je upra-

vo iz potrebe da se grad ak-

tivira, da se obogati dru-

{tveni i kulturni `ivot u

wemu. Ideja je da se kasni-

jim razvojem na periferiji

grada formira biznis in-

kubator, a na obali Mora-

ve fluidni prostor, koji je

na granici individualnog

i kolektivnog, otvorenog i

zatvorenog, i u stalnoj in-

terakciji sa korisnicima -

obja{wava Nevena Zeleni-

ka.

Zami{qeni objekat, do-

daje ona, ima fiksnu, ~e-

li~nu konstrukciju, dok su

ostali delovi monta`ni i

mogu se, prema potrebi,

kombinovati na razne na-

~ine. Objekat “Da fata-

morgana postane stvar-

nost” se nadogra|uje,

promenqiv je i fleksibi-

lan, otvoren za nove stva-

rala~ke igre i ideje.

Na konkursu za urbani-

sti~ko - arhitektonsko

re{ewe kompleksa socijal-

nog stanovawa na levoj

obali Dunava, koji su ras-

pisale Gradska uprava

Beograda i Agencija za in-

vesticije i stanovawe, Ne-

vena je u~estvovala u okvi-

ru tima GARD koji osim we

~ine Stefan \or|evi} i

Ana Cogoqevi}, tako|e

^a~ani, Jelena Pucarevi}

i Milica Pihler. Od osam

najboqih timova, me|u ko-

jima je i GARD, formiran

je tim “8”, a wihovi u~e-

snici, trideset troje arhi-

tekata, zajedni~ki su ura-

dili idejni projekat.

E. V.

Otvaraju}i izlo`bu fotografija, pro-

{log petka u holu Doma kulture, pred-

sednik Planinarskog dru{tva “Ka-

blar” Rado{ Jugovi} je podsetio da su ~a~an-

ski planinari pro{le godine realizovali 57

akcija i osvojili 67 vrhova. U~esnici su svo-

je do`ivqaje bele`ili i fotoaparatom, a ne-

ke od fotografija na{le su se i na dva panoa

u gradu, putem kojih Planinarsko dru{tvo

obave{tava gra|ane o svojim aktivnostima.

- Zapa`eno je da na{i panoi privla~e

pa`wu gra|ana, da neko uvek stoji pred wima

i posmatra fotografije. U `eqi da sugra|a-

nima do~aramo ono {to smo do`iveli pohode-

}i planine u zemqi i inostranstvu i da ih

podstaknemo da se i oni bave planinarewem

odlu~ili smo da priredimo izlo`bu. @iri je

imao te`ak posao, jer su na{i ~lanovi pro-

{le godine napravili 15.000 snimaka, od ko-

jih dobar deo zaslu`uje da se na|e me|u ekspo-

natima - rekao je Jugovi}.

Planinarsko dru{tvo je qubiteqima fo-

tografije predstavilo 15 autora, a najve}i

deo posla u pripremawu izlo`be obavila je

Katarina Radojevi}.

E. V.

Na po~etku ovogodi{we akcije

prikupqawa pomo}i za eko-

nomski i socijalno ugro`ene

gra|ane omladina Gradskog odbora

“Zelenih Srbije” pozvala je svoje su-

gra|ane da joj se prikqu~e, a odziv je

bio ve}i nego prethodne godine.

- To je i razlog {to smo uspeli da

prikupimo oko 700 kilograma hrane i

sredstava za higijenu, ode}e i obu}e,

koja se preko Kola srpskih sestara

svakodnevno deli qudima kojima je po-

trebna - ka`e Nikola Stani}, pred-

stavnik omladine ove stranke.

Ovo je druga humanitarna akcija ko-

ju “Zeleni” organizuju u saradwi sa

Kolom, pa Stani} izra`ava o~ekivawe

da }e wihove zajedni~ke aktivnosti

prerasti u tradiciju.

E. V.

NEVENA ZELENIKA, DIPLOMIRANI IN@EWER ARHITEKTURE O SVOJIM DOSADA[WIM USPESIMA

Svojim diplomskim

radom, kome je

slovena~ka kom-

panija „Trimo“

dodelila „Nagradu

za budu}e snove“,

osmislila je izgled

i namenu aktiva-

cionog inkubatora

u ^a~ku

DA FATAMORGANA POSTANE STVARNOST

HUMANITARNA AKCIJA OMLADINE „ZELENIH SRBIJE“PLANINARI PRIREDILI IZLO@BU FOTOGRAFIJA

HRANA I ODE]A ZA

SIROMA[NE GRA\ANE

DO^ARALI ONO

[TO SU DO@IVELI

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 13REPORTA@A

Po~eo je da radi sa sa-

mo 18 godina, kada je

narod u bioskop i{ao

kao u najboqi provod u

gradu

Osamdesetosam mu je le-

ta, `ivi sa suprugom

Nadom u porodi~noj

ku}i u blizini Medicinske

{kole, a svakodnevna penzio-

nerska mar{ruta obavezno ga

nanese pored “Praga”.

- Stanem i gledam, obuzmu me

tuga i nostalgija. Ne znam {ta

se danas u toj zgradi nalazi, sa-

mo znam da bioskopa vi{e nema.

Otkako su do{li novi vlasnici

ne ulazim ni u “Sutjesku” - pri-

~a Dragoslav Ne{ovanovi}, pr-

vi kinooperater “^a~ak filma”

i u~iteq mla|ih kolega u neka-

da{wem preduze}u.

On sam je zanat izu~io kod

@ika Buhiwca, koji je u na{

grad stigao iz rodnog Banata,

jo{ pre Drugog svetskog rata, a

glavno mesto u wegovom

prtqagu zauzimala je u to vreme

retka i neobi~na ma{ina - pro-

jektor “Erneman 1”, nema~ke

proizvodwe. Buhiwac je imao

sredstvo za rad, a ovda{wi tr-

govac \or|e Pavlovi} salu, pa

se wih dvojica udru`i{e i tako

nastade bioskop “Prag”, u kome

je Dragoslav, sa samo 18 godina,

zapo~eo svoj radni vek. Wegov

otac je, se}a se, poznavao Pavlo-

vi}a, wemu i ortaku je bio po-

treban radnik, a kome se mladi-

}u toga vremena ne bi svidela

mogu}nost da postane “~ovek ko-

ji pu{ta i pokre}e film” i pro-

nikne u svet s one strane film-

skog platna.

Bioskop je tada bio mesto

broj jedan u gradu.

- Qudi su sedeli na drvenim

klupama, obi~nim i ba{ten-

skim stolicama. Za vreme rata

su dolazili i Nemci i na{ na-

rod.

Posle oslobo|ewa bioskop

postaje dru{tvena svojina.

- Direktor “^a~ak filma”

postaje \elo{evi}, partijski

kadar. Sti`e i nova, “Iskrina”

ma{ina. Ja prelazim u novi bi-

oskop, “Sutjesku”, u “Pragu” ra-

de Ferenc, po narodnosti Ma-

|ar, i Boro Poznanovi}, moji

u~enici. Posla do gu{e, po dve

predstave za jedno ve~e, u 17 i

20, nekada i u 15 ~asova. Uvek

puno i prepuno. Nije bilo tele-

vizora, u bioskop su i{le cele

porodice, a ustalile su se i |a~-

ke predstave. Naj~e{}e smo pri-

kazivali ratne filmove i ve-

sterne, ali je bilo i kriminal-

nih i qubavnih.

Najgledaniji su bili filmo-

vi sa Gregori Pekom, Xonom

Vejnom, Elizabetom, Sofijom,

\inom, Bri`itkom .... @enama

je zastajao dah, mu{karci se pre-

pu{tali fantaziji. Neko je do-

lazio na vreme, neko propu{tao

“`urnal” i remetio one koji su

ve} zauzeli poziciju. De{avalo

se i da se neko od gledalaca do

te mere poistoveti sa junacima

da po~ne da dobacuje i navija.

Pokretni bioskop je posebna

pri~a.

- Po selima smo krenuli od-

mah posle rata. Za prevoz ma{i-

ne i qudstva u prvo vreme smo

koristili volujska kola, a ka-

snije je nabavqen kombi sa deset

sedi{ta. Filmove smo prikazi-

vali u seoskim domovima kultu-

re, a poseta je uvek bila izuzet-

na. Za narod je na{ dolazak bio

praznik, `ene su donosile pr-

{utu i sal~i}e da nas po~aste.

Kao kino - operater Drago-

slav Ne{ovanovi} je radio 40

godina i osam meseci, vi{e nego

{to mu je bilo potrebno za pun

sta`. Kolektiv “^a~ak filma”

bio mu je, ka`e i uzdi{e, druga

porodica. Rado se se}a direkto-

ra Bo`idara Zlati}a, koji ga je

kao najiskusnijeg radnika u dva

navrata slao na Pulski festi-

val, ]ojba{i}a, koji je najpre

bio kino operater pa direktor,

svojih kolega i u~enika Andrije

i Slave, blagajnica Lepe i \i-

ne, Radenka koji je cepao karte.

Nezaboravni su i susreti sa po-

znatim doma}im glumcima koji

su znali da do|u u ^a~ak, prili-

kom premijernih prikazivawa

filmova u kojima su igrali

glavne uloge.

Kada je sedamdesetih godina

pro{log veka otvoren Dom kul-

ture i nabavqene ma{ine za

film od 70 mm Dragoslav je iz

“Sutjeske” pre{ao u novu zgra-

du. Nekako u isto vreme u Dom je

stigao i ~uveni fikus.

- Bio je drvce kada smo se pr-

vi put sreli. A danas, pravi

xin. Kad god pro|em pored Do-

ma, svratim da vidim kako se

razvija i dokle je stigao - ka`e

nekada{wi kino - operater, sa

setom u glasu.

Nikako da pre`ali {to je

^a~ak ostao bez bioskopa. U

istoriju su oti{li i tapkaro-

{i, i oni koji su umeli da se do-

viju i u|u bez karte, i prodavci

semenki, bez kojih se nije i{lo u

kino. Filmove nekada{wi kino

- operater jo{ uvek rado gleda,

ali na televiziji i u sopstvenoj

sobi. Za srce su mu naro~ito

prirasli oni o Xems Bondu, a

B92 ih, na wegovo veliko

zadovoqstvo svakodnevno emi-

tuje.

E. V.

SE]AWA DRAGOSLAVA NE[OVANOVI]A, NEKADA[WEG KINO - OPERATERA

ISPRED „PRAGA“ ZASTANE

SA NOSTALGIJOM

POKRETNI BIOSKOP POSLE OSLOBO\EWA

NEKADA[WI RADNICI „^A^AK FILMA“

14 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 15

Sveti Sava (Rastko)

ro|en je u Rasu, naj-

verovatnije, oko

1175. u aristokratskoj,

plemi}koj porodici od ve-

oma obrazovanih rodite-

qa. Otac Stefan Nemawa,

poti~e iz vladaju}e `upan-

ske porodice u kojoj su ne-

govane napredne tendenci-

je toga vremena. Od u~enih

qudi, Nemawa je stekao so-

lidno obrazovawe. U poku-

{aju osamostaqewa od Vi-

zantije imao je za savezni-

ke Arbanase. U toj borbi

nije uspeo. Prema predawu,

sa jo{ dvojicom arbana-

{kih stare{ina bio je

zarobqen i odveden u Ca-

rigrad. Prema carskom za-

konu, pora`eni su morali

da cara, koji je sedeo na

carskom tronu, prenesu

kroz Trijumfalnu kapiju.

Pozadi su i{li, malog ra-

sta Arbanasi, a napred vi-

soki, stasiti Nemawa, ~ija

je lepota bila nenadma-

{na, pa su carigradske da-

me razbijale prozore da vi-

de lepog Srbina. Nemawa

je odu{evio cara, pa ga

vladar posle kra}eg vreme-

na oslobodi ropstva, ali je

on zamolio cara da ostane

u Carigradu, jer voli da

u~i. Car je omogu}io

Nemawi da `ivi na dvoru.

Tu je mladi Nemawa ostao

dve, tri godine, gde je in-

tenzivno u~io kako se vodi

i organizuje dr`ava sa

svim polugama vlasti (voj-

skom, upravom, polici-

jom), kao i organizaciju

{kolstva, zdravstva, sud-

stva i raznih institucija

dr`avnog sistema. Po po-

vratku u Srbiju, Nemawa je

organizovao sna`nu, mo-

dernu dr`avu.

Majka Svetog Save Ana,

supruga velikog `upana

Stefana Nemawe - Prepo-

dobna Anastasija, poti~e,

svakako, iz plemi}ke, vi-

zantijske porodice. Za ono

vreme, bila je jedna od naj-

{kolovanijih `ena. Veli-

ki deo svoga obrazovawa i

qubavi prema nauci,

kwi`evnosti, umetnosti,

kulturi, prenela je na svo-

ju decu i ostalo okru`ewe.

Wen najmla|i sin, izuzet-

no bistri Rastko, bio je

posebno naukoqubiv i

kwigoqubiv.

Dvor Stefana Nemawe

bio je veliko steci{te naj-

obrazovanijih i najumni-

jih qudi toga doba. Tu su

dolazili, radili i dvorja-

nima prenosili svoja

znawa mnogi kwi`evnici,

filozofi, duhovnici, sli-

kari, neimari, muzi~ari i

drugi. Tako je Rastko ra-

stao u intelektualnoj i ve-

oma obrazovanoj sredini,

koja je wemu pru`ila sna-

`an obrazovni osnov i ve-

liku qubav za daqe obra-

zovno i svekoliko napre-

dovawe.

SVETLOSTI

SVETOSAVSKIH

PUTEVA

Sveti Sava, arhiepi-

skop srpski (1219-1236), je-

dan od tvoraca srpske

sredwovekovne dr`ave i

srpske dr`avne ideje, osni-

va~ Srpske crkve, za~etnik

stare srpske kwi`evnosti,

prosvetiteq, najmla|i je

sin Stefana Nemawe i

Ane, dobio je svetovno ime

Rastko. Kao sedamnaesto-

godi{wak oti{ao je sa

dvora (bez znawa rodite-

qa), napustio je svoju udeo-

nu kne`evinu, Humsku

zemqu i oti{ao sa ruskim

monahom na Svetu Goru

Atosku, (u manastir Sv.

Pantelejmona) znamenitu

mona{ku dr`avu na Halki-

di~kom poluostrvu. Rastko

je do{ao u ruski manastir

1192. godine, gde se zamona-

{io i dobio ime Sava.

Zbog u~ewa gr~kog jezika

pre{ao je u gr~ki mana-

stir Vatoped, gde je iz ma-

nastira Studenice kasnije

do{ao wegov otac Stefana

Nemawa (monah Simeon).

Oni su od vizantijskog ca-

ra Aleksija III An|ela do-

bili dozvolu da mogu po-

di}i za srpske monahe ma-

nastir na Svetoj Gori, pa

su na temequ jednog razru-

{enog manastira podigli

Hilandar. Hram je zavr-

{en 1199. godine. Na taj

na~in su Srbi, posle Grka,

Bugara, Gruzijanaca i Ru-

sa, dobili svoj manastir

na Svetoj Gori. Hilandar

se tokom sredwovekovne

srpske dr`ave razvijao,

dogra|ivao i pro{irivao

sve do godina nove istori-

je, postav{i temeq kulture

i pismenosti srpskog na-

roda.

Na Svetoj Gori, Sava je

razvio veoma veliku i izu-

zetno zna~ajnu saradwu sa

ruskim svetogorskim mo-

nasima. Ovaj veliki srp-

ski prosvetiteq “udario”

je sna`ne temeqe budu}oj

velikoj sardwi izme|u ru-

ske i srpske pravoslavne

crkve, utemeqio je budu}e

srpsko-rusko brastvo.

U troparu “Tuti vavo-

de{tago va `izan”, koji je

spevao daroviti Teodosije,

Sveti Sava se naziva

Prosvetiteqem i U~ite-

qem, jer je, do{av{i, pro-

svetio otaxbinu i narod

svoj.

TVORAC

SRPSKE CRKVENE

AUTOKEFALNOSTI

Posle o~eve smrti 1199.

Sveti Sava je pomagao bra-

tu Stefanu da se vrati na

presto. Izmirio je zava|e-

nu bra}u Stefana i Vukana

(1207/8). Latini su zavla-

dali Carigradom i Svetom

Gorom 1204. (Krsta{ki ra-

tovi). Sveti Sava je sa o~e-

vim mo{tima do{ao u Sr-

biju 1207. u manastir Stu-

denicu. Na polo`aju stude-

ni~kog arhimandrita, iz-

gradio je veliki ugled i

uticaj u dr`avi, pa je zajed-

no sa Stefanom vodio dr-

`avnu politiku i diplo-

matske misije. U Srbiji je

ostao do 1217. Iako je `u-

pan Stefan 1217. od pape

Honorija III dobio

kraqevsku krunu, Sveti

Sava je 1219. oti{ao u Ni-

keju s molbom vizantijskom

caru Teodoru I Laskarisu

i patrijarhu Manojlu Sa-

rantenu Haritopulu da

wegovoj zemqi daju crkve-

nu samostalnost.

Zahvaquju}i velikoj Savi-

noj diplomatskoj mudro-

sti, molba je prihva}ena i

Sveti Sava je posve}en za

prvog autokefalnog arhie-

piskopa (poglavara) Crkve

u Srbiji. U povratku se za-

dr`ao u Solunu zbog sas-

tavqawa „Zakonopravila“.

Tokom 1220. sproveo je or-

ganizaciju crkve. Mana-

stir @i~a je postala sedi-

{te arhiepiskopije. Veruje

se da je 1221. u @i~i kru-

nisao brata Stefana Pr-

voven~anog za kraqa (po

pravoslavnom obredu).

Sveti Sava je osamostalio

Srpsku crkvu u odnosu na

Ohridsku arhiepiskopiju,

kojoj je do 1219. bila

pot~iwena. Kao arhiepi-

skop dva puta je pohodio

Svetu Zemqu. Ostavku na

polo`aj arhiepiskopa pod-

neo je 1234.

DOPRINOS

SVETOG SAVE

RAZVOJU NAUKE,

KWI@EVNOSTI,

UMETNOSTI,

KULTURE

Genijalni mislilac

Sveti Sava je posedovao

svestrano obrazovawe i

~vrsto uverewe da se sve-

stran i ubrzan razvoj mla-

de srpske dr`ave mora

temeqiti na znawu i mu-

drostima, pa je ulagao ve-

like napore na op{tem

prosve}ewu svoga naroda.

Slao je u Carigrad na

{kolovawe talentovane

mladi}e, `eqne znawa.

Mnogi manastiri i srpske

lavre bili su u~ili{ta, a

Studenica je, takore}i, bi-

la sveu~ili{te, za koje se,

mo`e re}i, da je prvi srp-

ski univerzitet. Tu su sti-

cana znawa iz raznih nau-

ka, graditeqstva, arhitek-

ture, kwi`evnosti, medi-

cine, freskopisa, ikono-

pisa, drvoreza, bakroreza,

skulpture, slikarstva itd.

U Studenici su (1208)

Sveti Sava i wegov otac

Nemawa osnovali prvu

bolnicu na teritoriji Sr-

bije i Balkana. Manastir

je 1195. imao vodovod i ka-

nalizaciju. Za Srbiju je ve-

oma bitno {to je svetosav-

ski prosvetiteqski duh

imao dalekose`ne uticaje

na daqi i ukupni razvoj.

Kasnije }e (1308) kraq Mi-

lutin u Prodromov mana-

stir u Carigradu otvori-

ti bolnicu i Medicinsku

{kolu. U ovoj bolnici se

nalazio poznati Diosku-

ridov ilustrovani ruko-

pis iz 512. (deo enciklope-

dije farmakologije De ma-

teria medica), danas ponos

Nacionalne biblioteke u

Be~u.

Sveti Sava je je imao

ogroman prosvetiteqski

u~inak i uticaj na ja~awe

~ovekoqubqa, patriotiza-

ma, humanosti, slobadrsta-

va, zadu`binarstva, suzbi-

jawa sujeverja, vraxbina,

gatki, crne magije, podsti-

cao je razvoj medicine na

nau~nim osnovama. To je

uticalo da mnogi Srbi po-

stanu istaknuti nau~nici

i umetnici svoga vremena.

Me|u wima je i Jovan iz

Pomoravqa, imao je po~a-

sno ime Argiropul, rektor

Carigradskog univerzite-

ta, prof. Medicinskog fa-

kulteta u Rimu i Firenci,

prof. srpske Medicinske

{kole u Carigradu u kojoj

su se pored Srba, {kolova-

li i polaznici iz mnogih

dr`ava.

Na temeqima velikih

znawa iz graditeqstva, ar-

hitekture, prirodnih i

dru{tvenih nauka, a naro-

~ito likovne umetnosti

nastala je fascinantna Ra-

{ka graditeqska {kola,

koja je simbioza najve}ih

dostignu}a Istoka i Zapa-

da. Plod nedosti`nih

znawa su kulturni spome-

nici Studenica i druge

srpske lavre pod za{titom

Uneska. Veli~anstveno de-

lo srpske umetnosti su

mnogi ikonopisi i fre-

skopisi, a posebno freske

manastira Sopo}ani,

najboqi zidni likovni de-

kor u Evropi toga vremena.

One imaju epohalnu i uni-

verzalnu poruku. O vredno-

stima i tehnologiji tog

slikarstva svedo~i i to

{to su sopo}anske freske

270 godina bile izlo`ene

mrazu, ki{i, vetru, snegu i

pre`ivele su sve te surovo-

sti.

Studeni~ko sveu~ili-

{te, koje je Sveti Sava

utemqio, iznedrilo je

mnoge poznate i neistra-

`ene zasluge. Me|u wima je

fascinantna Studeni~ka

{kola mramornika, koja je

od velelepnog belo-plav-

kastog rado~elskog merme-

ra podizala gra|evinske

objekte, izra|ivala bogu-

slu`bene, skulpturne i

druge predmete.

Nemerqivo je veliki

ukupan doprins Svetog Sa-

ve u razvoju prosvete, nau-

ke, religije, dr`avnosti,

kulture, kwi`evnosti, za-

konodavstva, medicine,

umetnosti itd. On je veko-

vima omiqena li~nost Sr-

ba i drugih naroda. O

wemu postoje mnoge legen-

de, koje su deo srpske

kwi`evne.

UTEMEQITEQ

SRPSKE

KWI@EVNOSTI

Sveti Sava je graditeq

temeqa srpske kwi`evnos-

ti. On je prvi srpski pi-

sac. Ovaj kwi`evnik i

univerzalni stvaralac, u

seriji srpskih biografija,

dok pi{e o svom ocu Ste-

fanu Nemawi, slika pa-

trijahalni odnos izme|u

vladara i podanika. U ori-

ginalnom kwi`evnom stva-

rala{tvu, on se bavi opi-

sivawem `ivota i podviga

slavnih qudi, koji su uzor

moralnog `ivqewa. On je

tvorac srpske biografike,

koja je posebnost i va`na

odlika srpske sred-

wovekovne kwi`evnosti. U

wegovo kwi`evno delo

utkana su razna obele`ja

retori~ke prirode: besede,

pohvale, molitve, citati...

Tako je naraciju ukrasio

retorikom, povezuju}i `i-

tije i pohvalu, {to je po-

sebnost srpske biografske

kwi`evnosti. Stvarala-

{tvo ovog prosvetiteqa je

neponovqivo kazivawe

najuglednijeg srpskog in-

telektualca sredweg veka.

Wegovo delo, wegov `ivot

i zasluge u{li su u narod-

no predawe i tradiciju.

Upokojio se 14. januara

1236. godine u bugarskom

gradu Trnovu. U manastir

Mile{eva prenet je 1237.

Tu su bile wegove mo{ti

do 1594. kada su ih Turci

odneli na Vra~ar i, kako

se smatra, spalili. Knez

Milo{ je naredbom 1827.

proglasio dan wegove smr-

ti za neradni, a od 1840.

Sveti Sava je progla{en za

{kolskog patrona.

U SUSRET SAVINDANU

Pi{e:

Vu~ko Grujovi},

kwi`evnik

SVETI SAVA – SRPSKI GENIJE

16 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINEZDRAVSTVO

Na pitawe koliko

dugo beba treba da

sisa, stru~waci

ka`u da je mo`ete dojiti

koliko `elite i da gorwe

granice nema. Va{e mleko

je, uz dodatak vitamina D,

bebi dovoqno kao jedina

hrana do navr{enih {est

meseci `ivota. Bilo bi

idealno da je iskqu~ivo

dojite od ~etiri do {est

meseci, a po`eqno je da i

nakon tog uzrasta, nastavi-

te sa dojewem sve do prvog

ro|endana, uz postepeno

uvo|ewe nemle~ne hrane

prema savetu lekara.

Bebi koja je samo dojila,

nemle~nu hranu treba uvo-

diti nakon navr{enih

{est meseci, a bebi koja je

hrawena mle~nom formu-

lom od navr{ena ~etiri

meseca. Ukoliko vam pone-

staje mleka, boqe je da po~-

nete da dajete bebi nemle~-

nu hranu. Jer, uvo|ewe

mle~ne formule pre {estog

meseca nosi ve}i rizik od

pojave alergije nego ne-

mle~na hrana. Pri uvo|ewu

nove vrste hrane treba se

pridr`avati slede}ih pra-

vila:

- Hrana se uvodi ovim

redosledom: `itarice, po-

vr}e, vo}e, meso, `umance.

- Zapo~iwe se sa malom

koli~inom. Na primer,

jedna, dve ka{ike, dok osta-

tak obroka ~ini mleko.

- Pri uvo|ewu nove hra-

ne, dnevno se bebi daje samo

jedna nova namirnica i to

tri dana, kako bi se, u slu-

~aju pojave reakcije, znalo

{ta ju je izazvalo.

- Povr}e se ishrani do-

daje tri nedeqe nakon `i-

tarica, a vo}e dve nedeqe

nakon povr}a.

- U petom bebinom me-

secu, jedan obrok mo`e

biti mle~na ka{a sa

`itaricama bez glute-

na, a krajem petog mese-

ca se, eventualno, umesto

drugog mle~nog obroka

mo`e uvesti pasirano po-

vr}e, kao {to je {argare-

pa, krompir ili zelen.

- Da bi beba pra-

vilno formirala

ukus, ne preporu~uje

se me{awe vi{e vr-

sta povr}a odjed-

nom.

- Nemle~na hra-

na u po~etku treba

da bude sasvim pasi-

rana, a kasnije, sa

pojavom prvih zuba,

pasirawe treba smawi-

vati i ostavqati

~vrste komadi}e u

ka{i, kako bi

odoj~e dobilo

priliku da `va-

}e.

- Ukoliko u porodici

postoji sklonost ka aler-

gijskim bolestima, kao

{to su bronhijalna astma,

polenska kijavica, ekcemi

ili koprivwa~a, trebalo

bi odlo`iti uvo|ewe ne-

mle~ne hrane dok beba ne

navr{i {est meseci.

@ITARICE

Od ~etvrtog meseca, be-

ba sme da uzima `itarice

bez glutena. To su kukuruz,

pirina~, proso i heqda.

Ve}ina stru~waka `itari-

ce sa glutenom uvodi tek

kad beba navr{i {est mese-

ci. Mo`ete da skuvate ka-

~amak ili poparu ili da

industrijske `itarice do-

date mle~noj ili vo}noj ka-

{i. Odoj~etu od deset mese-

ci, koje ima nekoliko zuba,

treba staviti u ruku par~e

hleba ili keks da `va}e.

Postoje dve vrste goto-

vih ka{a sa `itaricama.

Nemle~ne, koje se pripre-

maju sa mlekom i mle~ne,

koje se pripremaju sa vo-

dom. Druge u sebi sadr`e

mleko u prahu i ne treba ih

davati deci koja imaju

alergiju na belan~evine

kravqeg mleka. Wima se

daju nemle~ne `itarice ko-

je se rastvaraju u humanom

ili dijetalnom mleku koje

beba koristi.

POVR]E ZA KA[U

Najboqe je po~eti sa

krompirom, zatim dajete

{argarepu, a kasnije kar-

fiol, tikvice, blitvu i

spana}. Od osmog bebinog

meseca,

m o -

`ete joj davati mladi gra-

{ak, brokoli, kupus,

prokeq, boraniju, spana}...

Svo povr}e treba da bude

bareno, a neko vaqa i umu-

titi u pire sa mlekom koje

dete pije. Od jedanaestog

meseca odoj~etu mo`ete po-

nuditi so~ivo i, ako poro-

dica nema sklonosti aler-

gijama, pire ili sok od sve-

`eg, oqu{tenog paradajza.

Iako }e vam biti br`e i

lak{e da bebu nahranite

fla{icom sa cuclom koja

ima {iri otvor, boqe je

ka{e od vo}a i povr}a da-

vati bo~icom, jer }e to u

narednom periodu olak{a-

ti odoj~etu prve poku{aje

samostalnog hrawewa.

VO]E

Najboqe je po~eti od ja-

buke, kru{ke ili {qive, u

zavisnosti od sezone. Za

po~etak vo}e kuvajte i

pasirajte, a kasnije ga bebi

mo`ete davati i sve`e, sit-

no iseckano, a zatim

zgwe~eno. Nakon ovog vo-

}a, ponudite va{oj bebi

bananu, a ako je sezona

i sve`u breskvu ili

kajsiju. Vo}e najpre

dobro operite i

oqu{tite, pa za-

tim od wega pri-

premajte obrok.

Gro`|e je nezgod-

no, ali se ono nalazi

u bezbednom obliku u

i n d u s t r i j -

skim ka-

{ i c a -

ma, na

kojima

je uvek

nazna~en

i najraniji

uzrast tokom koga se mo`e

koristiti. U prvoj godini

se ne preporu~uje bobi~a-

sto, jagodasto i ju`no vo}e.

Bebi se, tako|e, mo`e ponu-

diti vo}e u obliku soka,

naravno u razumnoj koli-

~ini i ne pred spavawe.

Ako su ka{ica ili kompot

previ{e kiseli, boqe je da

koristite `uti ili sme|i

{e}er, jer beli treba izbe-

gavati u ishrani odoj~eta.

MESO

Na kraju {estog meseca

treba uvesti posno meso:

}ure}e, pile}e, jagwe}e, te-

le}e... Od osmog meseca mo-

`ete ponuditi i posnu ri-

bu, ali samo ukoliko u po-

rodici nema sklonosti ka

alergijskim bolestima. U

suprotnom, riba se ne daje

pre prvog ro|endana, kao

ni sviwetina. Umesto me-

sa, mo`e da poslu`i i trv-

do kuvano, pa ispasirano

`umance. Meso se u po~et-

ku daje pasirano, zatim

gwe~eno i na kraju, sitno

seckano i pome{ano sa po-

vr}em.

JAJE

@umance je mawe aler-

gogeno, pa ga mo`ete dava-

ti od po~etka sedmog mese-

ca i to kao tvrdo kuvano i

ispasirano, kao dodatak

mle~noj ka{i ili slanom

obroku. Uvodi se postepe-

no. Po~iwe se sa osminom,

pa se koli~ina iz dana u

dan polako pove}ava, to-

kom 10, 15 dana, a zatim se

daje celo. Ne preporu~uje

se da se istog dana daje me-

so i `umance, ve} naizme-

ni~no. Belance se ne daje

pre navr{enih 12 meseci,

jer sadr`i vi{e belan~e-

vina koje mogu da uzrokuju

alergiju.

MLE^NI

PROIZVODI

Bebi od osam meseci mo-

`e da se ponudi jogurt ili

kiselo mleko, a od jedanae-

stog meseca i mlad kravqi

sir, ako u porodici nema

sklonosti ka alergijama.

Kravqe mleko se odoj~adi

koja vi{e ne sisaju jo{

uvek ne preporu~uje. U ne-

dostatku maj~inog mleka,

preporu~uje se mle~na for-

mula sa oznakom 2, sve do

uzrasta od godinu dana.

VODA

Beba koja koristi me{o-

vitu ishranu treba da pije

vodu. Od sedmog meseca vo-

da ne mora da bude proku-

vana, mada je u toku letwih

meseci ipak boqe da bude.

Bebi na me{ovitoj ishrani

ne treba ograni~avati ko-

li~inu vode.

REDOSLED OBROKA

Ujutru i uve~e beba tre-

ba da dobije mleko. Ukoli-

ko se i daqe budi no}u da

bi sisala, najboqe bi bilo

da mle~nu ka{u sa `itari-

cama bebi ponudite kasno

popodne ili uve~e, kako

biste poja~ali obrok pred

spavawe sa ciqem da {to

du`e spava. Slani obrok

treba dati oko podne, a

vo}ni posle podne. Ostali

obroci treba da budu podo-

ji ili mle~na formula, a

wihov broj zavisi od uzra-

sta.

KUPOVNE ILI

DOMA]E KA[ICE

Danas postoji realna

opasnost da je vo}e i povr-

}e koje kupujemo na pijaci

zaga|enije raznim hemij-

skim sredstvima nego ono

od koga su napravqene ka-

{ice renomiranih proiz-

vo|a~a, koji garantuju

wegovo poreklo sa takozva-

nih biofarmi, gde se gaji

na potpuno prirodan na-

~in.

Ipak, ve}ina gotovih

ka{ica sadr`i aditive ko-

ji im obezbe|uju rok tra-

jawa od nekoliko meseci.

Idealno bi bilo hraniti

bebu sve`e pripremqenim

ka{icama od namirnica

poznatog proizvo|a~a, koje

garantovano nisu zaga|ene,

a pre pripreme su dobro

oprane pod mlazom vode.

Osim toga, gotove ka{ice

su potpuno pasirane, pa

odoj~etu kome rastu zubi ne

zadovoqavaju potrebu za

`vakawem. Ipak, one su

mnogo sigurnije za puto-

vawa, a i prakti~nije za

sve situacije kada niste

kod svoje ku}e.

I. M.

SAVETI ZA MLADE MAME

PRAVILNA ISHRANA BEBA

Na Svetog Jo-

vana bilo je

izme|u 10 i

15 stepeni

C e l z i j u s a ,

{to se ne mo`e smatrati

normalnom spoqnom tem-

peraturom za ovo doba go-

dine. Mnogi su se ose}ali

pospano, malaksalo i

najboqe re{ewe bilo je da

se {to pre domognemo kre-

veta. Ovakvo vreme defini-

tivno je uticalo na orga-

nizam, {to potvr|uje i na-

~elnica Hitne pomo}i dr

Slavica ^akajac Krupe`:

- Svi smo malo uspore-

ni, pospani, smawenih psi-

hofizi~kih sposobnosti,

ali to je, izgleda, zaista

samo zbog povi{ene spo-

qne temperature kada joj

nije vreme.

Nakon “visokih” tempe-

ratura, ovih dana nas mete-

orolozi upozorovaju na

hladan talas koji bi usko-

ro trebalo da stigne. Pro-

mene vremena, ~esto napra-

ve haos i u najzdravijem or-

ganizmu, a hroni~nim bo-

lesnicima nikako ne odgo-

varaju. Nije naodmet podse-

titi kako, oni koju boluju

od hroni~nih bolesti, tre-

ba da se pona{aju u ovom

periodu.

- Kada nai|e hladan ta-

las, vaqalo bi da hroni~-

ni bolesnici ne izlaze

mnogo van. Naro~ito u

jutarwim i ve~erwim ~aso-

vima. Svaki izlazak na

hladno smeta sr~anim bo-

lesnicima, onima sa angi-

nom pektoris. Ako moraju,

najboqe je da izlaze tokom

podneva. Potrebno je da re-

dovno koriste propisanu

terapiju, kako im se stawe

ne bi pogor{alo. Neophod-

no je i slojevito se obu}i -

savetuje dr ^akajac Kru-

pe`.

Januar je mesec sa puno

praznika, slava, pa samim

tim je i previ{e gozbi to-

kom januara. Proslave No-

ve godine, zatim Bo`i}a i

krsnih slava mogu da uzru-

kuju i zdravstvene proble-

me, a oni kojima se oni de-

se, obi~no prvo nazivaju

slu`bu Hitne pomo}i.

Doktorka ^akajac Krupe`

ka`e da je ova slu`ba ima-

la dosta posla, ali da to

nije neuobi~ajeno za ovo

doba godine:

- Radili smo uobi~aje-

no, nije bitno koji je da-

tum, da li je praznik ili

ne. Pregleda smo imali

najvi{e u ve~erwim sati-

ma, ali je bilo mnogo vi{e

ku}nih poseta. Ne bismo to

vezivali samo za praznike

i slave. Jednostavno, bio je

hladan period, pa je mnogi-

ma i bilo lak{e da pozovu

na{u slu`bu da ih pregle-

da. Bilo je opravdanih po-

ziva, javqalo se dosta hro-

ni~nih bolesnika... Bilo je

i malo vi{e pijanstava.

Doktorka ^akajac Krupe`

navodi da je bilo dosta po-

ziva hroni~nih bolesnika,

ali na`alost i naprasnih

smrti mladih qudi:

- Standardno smo ima-

li problema sa hroni~nim

bolesnicima, hipertenzi-

jama, glavoboqama i {lo-

govima, ali na`alost bilo

je i naprasnih smrti mla-

dih qudi. U pitawu su bile

aneurizme aorti i hitni

transporti za Beograd. To

se de{ava i zimi i leti, pa

se ne mo`e povezati sa pra-

znicima.

Iako nam je objasnila

klini~ku sliku prejedawa,

koju karakteri{e bol u

stomaku, mu~nina,

povra}awe, eventualno po-

ve}an broj stolica, a neka-

da i kolapsno stawe u ku-

patilu, dr ^akajac Krupe`

ka`e da nije bilo klasi~-

nih prejedawa, ali se veli-

ki broj gra|ana jeste

javqao zbog problema sa

stomakom:

- Posle posta, za vreme

Bo`i}a bilo je vi{e sto-

ma~nih tegoba, ali to se i

podudarilo sa nekom epi-

demijom digestivnog viru-

sa, tako da ne bismo mogli

da ka`emo ~ega je bilo vi-

{e. Doktorka obja{wava

da nakon posta, qudi po~-

nu da jedu masnu i jaku hra-

nu, zbog ~ega dolazi do bo-

lova u stomaku.

- Na sve druge hroni~ne

boqke, do|e i taj problem,

pa se zbog bola u `elucu uz-

nemire, upla{e, mo`e da

poraste i pritisak i tada

nas zovu za pomo}. Ali, to

nije klasi~no prejedawe,

ve} posledica promene na-

~ina ishrane - ka`e dr ^a-

kajac Krupe`. I. M.

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

ZBOG POVI[ENIH SPOQNIH TEMPERATURA I PRAZNOVAWA

SLU@BA HITNE POMO]I IMALA JE VI[E POSLA

17ZDRAVSTVO

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih `i~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Apoteka “Celsius+”

otvorena je u sredu

u samom centru

^a~ka, u Ulici `upana

Stracimira 29. Apoteka se

prostire na vi{e od 50

kvadratnih metara prodaj-

nog prostora i nudi {irok

izbor doma}ih i stranih

lekova, dijetetskih prepa-

rata i najpoznatijih ko-

zmeti~kih brendova i me-

dicinske opreme po pri-

stupa~nim cenama. “Celsi-

us+” apoteka bi}e otvorena

svakog radnog dana i subo-

tom od 8 do 21 ~as, a nede-

qom od 8 do 15 ~asova. No-

vu apoteku u ^a~ku od osta-

lih razlikuje veliki asor-

timan medicinske kozme-

tike, pa }e tako gra|ani na

jednom mestu mo}i da pro-

na|u i medikamente koji su

im potrebni, ali i razne

vrste kozmeti~kih prepa-

rata najpoznatijih brendo-

va.

U “Celsius+” apoteci or-

ganizova}e se vikend akci-

je, a svakog 10, 11, 25. i 26. u

mesecu, penzioneri }e ima-

ti pet odsto popusta na ku-

povinu. Zaposleni u apote-

ci nagla{avaju da }e usko-

ro biti organizovane i

druge akcije, a kupqene

proizvode je mogu}e pla}a-

ti gotovinom, karticama i

~ekovima.

U sredu, na dan

otvarawa, potro{a~ima su

bila omogu}ena atraktiv-

na sni`ewa odabranih ko-

zmeti~kih preparata od 20

odsto, sni`ewe celokupnog

asortimana lekova od pet

odsto, kao i zanimqivi po-

klon paketi.

I. M.

Preporu~qivo je poje-

sti bar jednu porciju

naranxastog povr}a dnev-

no, kao {to su {argarepa

ili bundeva. Retinoinska

kiselina je oblik vitami-

na A , najzastupqenija u

{argarepi. U

istra`ivawu Fox Chase

centra za rak u Filadel-

fiji, otkriveno je da reti-

noinska kiselina deluje

protiv raka dojke u dve naj-

ranije faze ove bolesti.

Beta-karotin poma`e u

regulisawu imuniteta i

odr`avawu dobrog vida.

Re~ je o sastojku

rastvorqivom u mastima, a

istra`ivawa pokazuju da

se pove}ava kada se termi~-

ki obradi – kratkim

pr`ewem na malo uqa ili

pe~ewem u rerni, koli~ina

beta-karotina koju organi-

zam mo`e da iskoristi, po-

ve}ava se 63 odsto u {arga-

repi i 55 odsto u bundevi.

Bundeva i {argarepa su bo-

gate luteinom i zeaksanti-

nom. Re~ je o dva biqna

pigmenta koji poma`u u

prevenciji katarakte.

Dodajte sirovu {arga-

repu u salatu i u`ivajte u

koristi od alfa i beta ka-

rotina koje ovo povr}e sa-

dr`i u velikim koli~ina-

ma. Ovi antiokdisanti po-

ma`u u borbi protiv slo-

bodnih radikala u organi-

zmu. Istra`ivawa pokazu-

ju da visoki nivoi ovih sa-

stojaka mogu da smawe ri-

zik od smrtnog ishoda

usled kardiovaskularnih

bolesti. I bundeva je odli-

~an izvor ovih sastojaka.

ZA[TO JESTI

NARANXASTO

POVR]E

„CELSIUS+” NOVA APOTEKA

U CENTRU ^A^KA

POSLE I]A I PI]A U HITNU POMO]

18 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINESELO

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 40 - 50 dinara

pasuq 220 - 500

paprika 300

paradajz 220

krastavac 300

praziluk 60 - 80

rotkva 40 - 50

tikvice 250

brokoli 450

kupus 20 - 30

karfiol 100

per{un 30

{argarepa 60 - 70

cvekla 40 - 50

prokeq 200 - 300

zelena salata 25 - 30

spana} 130 - 150

crni luk 40 - 60

beli luk 400 - 600

VO]E

suve {qive 250 - 350

jabuke 50 - 70

kru{ke 80 - 100

ju`no vo}e 90 - 220

orasi 800 - 1.000

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80 - 90

pili}i 370

jaja 9 - 13

kajmak 500 - 700

sir 300 - 400

pr{uta 1.300 - 1.700

slanina 400 - 900

suxuk 800 - 900

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici 200

prasi}i 200 - 230

ovce 110 - 120

jagwad 250 - 280

p{enica 35

je~am 35

kukuruz 35

Mi n i s t a r s t v o

poqoprivrede,

{umarstva i vo-

doprivrede Republike Sr-

bije, pod sloganom „Fruit-

ful Investment“, tradicio-

nalno nastupa na Me|una-

rodnom sajmu „Zelena ned-

eqa“ u Berlinu, koji se

odr`ava od 18. do 27. janu-

ara.

Tema ovogodi{weg

kongresnog dela sajma su

investicije, pa se Srbija

sa sloganom „Fruitful In-

vestment“ i paletom pro-

izvoda organske hrane

uspe{no predstavqa stra-

nim investitorima i

otvara vrata brojnim iz-

voznim mogu}nostima.

Svi potencijali Srbije

predstavqaju se u okviru

izlo`enog reklamnog ma-

terijala na nacionalnom

{tandu.

Delegacija Republike

Srbije u~estvuje na razli-

~itim agro-politi~kim

doga|ajima i prilikom

brojnih bilateralnih su-

sreta, predstavqa strate-

{ke ciqeve Ministar-

stva poqoprivrede. Odr-

`ani su mnogi sastanci sa

predstavnicima zemaqa

iz regiona, iz Makedoni-

je, Hrvatske i Slovenije,

ali i sa predstavnicima

Nema~ke, Austrije i Ho-

landije, {to }e doprineti

ja~awu pozicije srpskog

agrara.

U okviru izlo`benog

dela sajma, Ministarstvo

poqoprivrede, {umarstva

i vodoprivrede pred-

stavqa se na nacionalnom

{tandu od 77 kvadratnih

metara, na atraktivnoj lo-

kaciji pored ovogodi{we

zemqe partnera sajma -

Holandije.

Ove godine, sve zemqe

predstavqaju svoju tradi-

ciju u proizvodwi hrane,

pa su na {tandu Srbije iz-

lo`eni proizvodi organ-

skog porekla kao {to su

doma}i ajvar, pin|ur,

slatko od {umskih jagoda,

slatko od vi{awa,

xemovi, cvekla, paprika,

paradajz, sokovi i drugi

proizvodi, a mogu se pro-

bati i kupiti tradicio-

nalna srpska vina.

Jedan od najzna~ajnijih

doga|aja ovog Sajma bio je

potpisivawe Deklaracije

„Dunav soja“, 19. januara.

Ciq potpisivawa je

uspostavqawe nove poli-

tike u oblasti gajewa soje

koja }e omogu}iti boqe

kori{}ewe doma}ih re-

sursa i umawiti preko-

mernu zavisnost od uvoza

soje koja se koristi za

proizvodwu hrane. “Za

srpsku poqoprivredu i

Srbiju kao zemqu dunav-

skog sliva, potpisivawe

Dunav deklaracije je od

velikog zna~aja, jer se na

taj na~in ja~a regionalna

saradwa, pove}ava vred-

nost doma}ih proizvoda i

uti~e na {irewe tr`i{ta

GMO free hrane”, navodi

se, izme|u ostalog, u

saop{tewu Ministarstva

poqoprivrede.

„Zelena nedeqa“ je naj-

zna~ajnija manifestacija

u oblasti agrarne politi-

ke, poqoprivredno-pre-

hrambene industrije i

marketinga, kojom se po-

~etkom svake godine

najavquju glavni pravci i

strate{ki ciqevi poqo-

privrede u svetu.

Nastupom Srbije sa na-

cionalnim {tandom na

sajmu „Zelena nedeqa“, po-

tvr|uje se te`wa na{e

zemqe da ide u korak sa

trendovima razvoja poqo-

privredno-prehrambene

proizvodwe Evropske

unije, zakqu~uje se u

saop{tewu.

N. R.

Ministar poqo-

privrede, {u-

marstva i vodo-

privrede Goran Kne`evi},

na zasedawu Narodne skup-

{tine u utorak, predsta-

vio je narodnim poslani-

cima Predlog zakona o

podsticajima u poqo-

privredi i ruralnom raz-

voju.

- Osnovna namera Mi-

nistarstva poqoprivrede,

kada je usvajawe ovog zako-

na u pitawu, jeste

stvarawe predvidqivog

ambijenta za poqo-

privrednu proizvodwu.

Osim predvidqivosti

uslova za rad poqo-

privrednim proizvo|a~i-

ma, ovaj zakon donosi i

lak{e planirawe sred-

woro~nih i dugoro~nih

investicija, unapre|ewe

konkurentnosti, uvo|ewe

jedinstvene evidencije o

podsticajima, boqe

planirawe buxetskih

sredstava i usagla{enost

sa propisima EU - rekao je

ministar Kne`evi}.

Ovim zakonom predvi-

|eni su podsticaji i fi-

zi~kim i pravnim licima,

za poqoprivrednike, za-

druge, preduze}a, verske

zajednice i druge vrste or-

ganizacija, ukoliko se ba-

ve poqoprivrednom

proizvodwom i ukoliko su

upisani u Registar mini-

starstva. Podsticaji su

predvi|eni i za vlasnike

i zakupce zemqe.

Zakonom su garantova-

ni minimalni iznosi pod-

sticaja na nivou ovogo-

di{wih pla}awa, a Vlada

}e svake godine, na osnovu

Zakona o buxetu usvajati

maksimalne iznose pod-

sticaja. Iznosi koje zakon

predvi|a, 6.000 dinara po

hektaru ratarske

proizvodwe, ili premija

za mleko od sedam dinara

po litru, zakonom su zaga-

rantovani minimumi, koje

ni Vlada ne mo`e da

umawi, ali mo`e da ih

uve}a, ukoliko ima sred-

stava u buxetu.

“Agrarna politika i

politika ruralnog razvo-

ja zahvaquju}i ovom zako-

nu, postaje jedinstvena za

~itavu teritoriju Repu-

blike Srbije, a omogu}uje

se autonomnim pokrajina-

ma i lokalnoj samoupravi

da utvr|uju i sopstvene me-

re podr{ke za sprovo|ewe

te politike na svom pod-

ru~ju i to kroz lokalne

strategije razvoja i

pla}awa premije osigu-

rawa, regresa za

skladi{tewe u javnim

skladi{tima i regresa za

reproduktivni materi-

jal”, navodi se, izme|u

ostalog, u saop{tewu Mi-

nistarstva poqoprivrede.

Korisnik podsticaja

na osnovu direktnih

pla}awa mo`e ostvariti

ukupan iznos od 10 milio-

na dinara. Zakonom su

predvi|eni i podsticaji

za organsku proizvodwu,

uve}ani za 40 osto u odno-

su na podsticaje za kon-

vencionalnu proizvodwu,

kako u periodu konverzije,

tako i za one koji ve} ima-

ju sertifikovanu biqnu

ili sto~arsku organsku

proizvodwu. N. R.

UPrijepoqu je formiran Savez udru`ewa mali-

nara zapadne Srbije, kome su pristupile aso-

cijacije iz Ariqa, Bajine Ba{te, U`ica, Ko-

sjeri}a, ^a~ka, Nove Varo{i i Prijepoqa. Kako je re-

kao Mirsad Obu}ina, portparol Saveza, pregovara se

sa jo{ ~etiri udru`ewa o wihovom pristupawu novo-

formiranom Savezu udru`ewa malinara zapadne Sr-

bije.

- Na{i ciqevi su jedinstvena otkupna cena na ce-

loj teritoriji Srbije, izgradwa hladwa~a u op{tina-

ma u kojima sada ne postoje, direktni kontakti Saveza

sa kupcima iz inostranstva i dobijawe subvencija od

dr`ave – rekao je Obu}ina.

Savez udru`ewa malinara iz ovih op{tina okupqa

oko 7.000 proizvo|a~a maline, koji ubiraju oko 80 od-

sto ukupne godi{we proizvodwe maline u Srbiji.

Za predsednika Saveza udru`ewa malinara izabran

je Rade [uwevari} iz U`ica.

FORMIRAN SAVEZ

UDRU@EWA

MALINARA SRBIJE

PREDLOG ZAKONA O PODSTICAJIMA

U SKUP[TINSKOJ PROCEDURI

STVARAWE PREDVIDQIVOG

AMBIJENTA ZA

POQOPRIVREDNU PROIZVODWU

SRPSKA POQOPRIVREDA NA SAJMU „ZELENA NEDEQA“ U BERLINU

NAJZNA^AJNIJA MANIFESTACIJA

U OBLASTI AGRARNE POLITIKE

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 19SELO

Na{a zemqa je dugo bila

prepoznatqiva po

proizvodwi su{ene

{qive. Ovaj ceweni

poqoprivredni artikal

bio je jedan od najva`ni-

jih izvoznih proizvoda

krajem 19. veka, sa pro-

se~nih 26.000 tona

godi{we. Sada godi{we

izvozimo tek tri do ~eti-

ri hiqade tona suve

{qive, a mogli bismo

daleko vi{e, ukoliko se

uzme u obzir da je

proizvodwa {qive veo-

ma rasprostrawena na

na{im prostorima. Su-

{ena {qiva koja se ra-

nije izvozila danas ne

ispuwava ni osnovne

elemente standarda

zdravstvene bezbednosti

prehrambenih proizvo-

da. Kvalitetna su{ena

{qiva je samo ona koja

je ujedna~ene krupno}e,

mesnata, dobro osu{ena,

zdrava, slatka, lepog

spoqa{weg izgleda, sa

o~uvanim prirodnim

ukusom i mirisom. Uzi-

maju}i u obzir savreme-

ne zahteve tr`i{ta, kao

i svojstva razli~itih so-

rata na{eg najvi{e gaje-

nog nacionalnog vo}a,

ovom problematikom na

veoma opse`an na~in ba-

vila se Olga Mitrovi},

diplomirani in`ewer

prehrambene tehnologije

iz Instituta za vo}ar-

stvo. Doktorska diserta-

cija nosi naslov “Kine-

tika su{ewa i kvalitet

su{enih plodova najzna-

~ajnjih sorata {qive u

Srbiji”.

Olga Mitrovi} je odbra-

nila svoju doktorsku

disertaciju 18. decem-

bra pro{le godine. Kako isti-

~e, u Srbiji imamo velike, ali

nedovoqno iskori{}ene poten-

cijale u oblasti proizvodwe

{qive, posebno kada je re~ o

wenom su{ewu, pa otuda i iz-

bor teme nije bio slu~ajan.

- Su{ena {qiva bi trebalo

da postne na{ brend, po kome

bismo bili prepoznatqivi u

svetu. Na{ privredni ciq je da

ovim proizvodom nanovo osvo-

jimo svet, vra}aju}i primat u

ovoj oblasti kakav smo nekada

davno imali. Uzimaju}i u obzir

~iwenicu da danas imamo dru-

ga~ije i daleko rigoroznije zah-

teve stranog tr`i{ta, u svom

radu sam nastojala da pru`im

precizne, na nau~nim saznaw-

ima utemeqene odgovore na sva

relevantna pitawa iz oblasti

su{ewa {qive. Nadam se da }e

vrlo brzo rezultati mog nau~-

no-istra`iva~kog rada biti

primeweni u praksi i za mene

bi to bila najve}a satisfakcija

- ka`e za “^a~anski glas” dr

Olga Mitrovi}.

Olga Mitrovi} smatra da je

privredni ciq da se {qiva u

Srbiji ponovo industrijski su-

{i, da se dobije kvalitet koji

bi zadovoqio prohteve pro-

birqivog svetskog tr`i{ta. Da

bi se to postiglo potreban je

nov pristup sagledavawu kom-

pletne problematike proizvod-

we su{ene {qive, od polazne

sirovine, preko primene odgo-

varaju}e tehnologije su{ewa,

do skladi{tewa i pakovawa go-

tovog proizvoda. Nau~ni ciq

wenog doktorata bio je da se

utvrde tipi~ne tehnolo{ke ka-

rakteristike plodova najzna-

~ajnijih sorata {qive u Srbiji

za konzervisawe su{ewem, za-

tim kinetike su{ewa, kao i

primena odgovaraju}eg pred-

tretmana za dobijawe kvalitet-

nog proizvoda, koji mo`e da

zadovoqi standarde kvaliteta.

U disertaciji je prikazan uti-

caj procesnih promenqivih na

kinetiku su{ewa {qive, pri

~emu se posebno isti~e ispiti-

vawe delovawa temperature va-

zduha. Rezultati istra`ivawa

}e imati prakti~an zna~aj za

industriju su{ene {qive u

smislu utvr|ivawa tehnologije

su{ewa za svaku sortu {qive

ponaosob.

U svojoj doktorskoj diserta-

ciji Olga Mitrovi} ukazuje na

zna~aj {qive kao vrste vo}a,

koja se nalazi na prvom mestu u

vo}arstvu Srbije po broju sta-

bala i godi{woj proizvodwi,

zbog ~ega se i smatra nacional-

nom vo}nom vrstom. Mada se

najve}i deo roda {qive prera-

|uje u rakiju, dr Olga Mitrovi}

isti~e da je sa aspekta nutri-

tivne vrednosti najzna~ajniji

proizvod su{ena {qiva. Ona

predstavqa zna~ajan izvor

energije za organizam, ali se

sve ~e{}e ubraja i u visoko-

vredne namirnice, sa posebnim

dijetetskim i fiziolo{kim

zna~ajem, pre svega zbog za{tit-

nog i terapeutskog delovawa na

digestivni trakt ~oveka.

Izbor metode su{ewa zavisi

od razli~itih faktora, kao

{to su vrsta proizvoda, raspo-

lo`ivost su{ara i cena

su{ewa. Ona isti~e da su

potro{wa energije i kvalitet

su{enog proizvoda tako|e zna-

~ajni parametri za odre|ivawe

tipa su{ewa. Konvektivno

su{ewe je najrasprostraweniji

na~in su{ewa vo}a, a posebno

{qive, i u svetu kao i u Srbiji,

i danas se najvi{e primewuje.

To je ustvari su{ewe u struji

zagrejanog vazduha. Ovaj metod

je najpopularniji zato {to je

jeftin i jednostavan za prime-

nu. Su{eno vo}e dobija tradi-

cionalno sme`uran izgled, na

koji su potro{a~i navikli ka-

da se govori o {qivi, gro`|u

ili urmi.

Dr Olga Mitrovi} nagla{a-

va da je jedan od najva`nijih pa-

rametara kvaliteta standardi-

zacija, jer proizvod mora da

ima ujedna~en kvalitet u pro-

storu i vremenu, bez obzira na

mesto i vreme gde se kupuje. To

iziskuje standardno dobar kva-

litet sirovine i uvek optimal-

ne uslove konzervisawa. Bez ob-

zira na sve probleme vezane za

plasman, ne bi trebalo zabora-

viti da je osnovni ciq postup-

ka konzervisawa o~uvawe nu-

tritivne vrednosti i organo-

lepti~ke prihvatqivosti, u

ovom slu~aju su{enih plodova

{qive kao prera|ene namirni-

ce, odnosno hrane. Upravo zbog

toga se danas posebna pa`wa

posve}uje kvalitetu svih pre-

hrambenih proizvoda, a time i

su{enog vo}a. I pored potpuno

nerazja{wenog uticaja koje po-

lifenoli imaju na qudsko

zdravqe, mno{tvo nau~nih ra-

dova nedvosmisleno dokazuje

wegovo antioksidativno, anti-

kancerogeno, antimikrobno,

antialergijsko, antimutageno i

antizapaqensko dejstvo. Na taj

na~in prave jaku vezu izme|u po-

lifenolnih jediwewa i na{eg

zdravqa. Bioaktivna jediwewa

prisutna u su{enom vo}u poka-

zala su visok stepen antioksi-

dativne aktivnosti i to naro-

~ito u osu{enim plodovima,

{to mo`e znatno da smawi ri-

zik od dobijawa pojedinih obo-

qewa, a rezultati istra`ivawa

pokazuju da je su{ena {qiva bo-

gat izvor takvih jediwewa.

SU[ENA [QIVA - TEMA DOKTORSKE DISERTACIJE OLGE MITROVI],

ISTRA@IVA^A U INSTITUTU ZA VO]ARSTVO

- Olga Mitrovi} se potvrdila kao istinski ekspert u oblasti su{ewa {qive i to je kruna wenog

dugogodi{weg istra`iva~kog rada. Ako posmatramo kvalifikacionu strukturu zaposlenih, Insti-

tut za vo}arstvo trenutno ima devet doktora i deset magistara. Imamo jo{ dva istra`iva~a na dok-

torskim studijama. Za na{u nau~no-istra`iva~ku ustanovu veoma je zna~ajno da ima kvalitetne ka-

drove, jer se svake ~etiri godine obnavqa akreditacija Instituta za obavqawe wegove osnovne delat-

nosti, a to je nau~no-istra`iva~ki rad u oblasti vo}arstva. Da bi se neko bavio ovakvom vrstom ra-

da, zakonom je precizirano da mora da zapo{qava minimalno sedam doktora. Nova doktorska diser-

tacija za nas je istinska potvrda na{ih stremqewa da neprekidno ja~amo stru~ni kapacitet ustano-

ve, ali istovremeno ona je i dobar primer transfera znawa iz nauke u praksu. Olga je u svom dugogo-

di{wem radu uspostavila veoma dobru komunikaciju sa poqoprivrednim proizvo|a~ima i prer|iva-

~ima, pru`aju}i im adekvatne savete. Izuzetno cenim wen rad i smatram da je vrlo perspektivan is-

tra`iva~ u ovoj oblasti. Saznawa do kojih je do{la u istra`ivawu ima}e poseban zna~aj u

unapre|ewu izvoza suve {qive - rekla je Svetlana Paunovi}, direktor ~a~anskog Instituta za vo}ar-

stvo, dodaju}i da u Srbiji prosto postoji tradicija da se {qiva su{i gotovo uvek na isti na~in, ali

nau~ni rezultati pokazuju da tehnologija su{ewa mora da bude prilago|ena sorti.

DOBAR SARADNIK POQOPRIVREDNIKA I PRERA\IVA^A

VELIKA IZVOZNA [ANSA SRBIJE!

20 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINEKULTURA

Trend modernizovawa rada i

unapre|ewa usluga ~itaocima,

intenzivno zapo~et 2010. godine u

Gradskoj biblioteci “Vladislav Petko-

vi} Dis”, nastavqen je sa prvim danima

2013. uvo|ewem novih ~lanskih karti za

korisnike, potpuno novog dizajna i for-

mata, sa bar kodom i logom ustanove, a u

skladu sa obimnijim promenama na poqu

elektronske obrade kwi`nog fonda u

novom programu automatizacije pozaj-

mice kwiga u dva najve}a bibliote~ka

odeqewa, Pozajmnom i De~jem.

Zahvaquju}i ~iwenici da je Gradska bi-

blioteka od 2010. godine punopravni

~lan Virtuelene biblioteke Srbije i

COBISS.SR sistema, {to joj je omogu}i-

lo umre`avawe sa vi{e od

150 biblioteka Srbije i

izgradwu Elektronskog kata-

loga, u proteklih dve i po go-

dine u ovaj katalog je uneto

54.167 zapisa o kwigama iz

fondova Pozajmnog, De~jeg i

Zavi~ajnog odeqewa, unos

fonda Nau~nog odeqewa je u

toku, a predstoji i unos fondova Depoa,

ogranaka i Odeqewa periodike. Pored

pretra`ivawa ovog kataloga, korisni-

cima }e u toku ove godine biti omogu}en

elektronski uvid u zadu`ewa i elek-

tronsko rezervisawe potrebne gra|e.

Projekat automatizacije bibliote~ke

gra|e u ovoj ustanovi u protekloj godini

pomoglo je Ministarstvo kulture i

informisawa RS.

Za vi{e od 5.000 korisnika Pozajm-

nog i De~jeg odeqewa u toku je izdavawe

novih ~lanskih karti, sa va`e}im ~la-

narinama ukoliko nisu istekle ili

obnovqenim po disada{woj ceni.

Z. L. S.

UGaleriji Narodnog muzeja na Kr-

stovdan je otvorena izlo`ba

Miqane Dra{kovi}, sa statusom

slobodnog umetnika iz U`ica. Naziv ci-

klusa “Objavqewa”, inspirisan je materi-

jalnim i duhovnim nasle|em srpskog na-

roda i wegovom slavnom istorijom, a mo-

tivi su hramovi, oltari i nadgrobni spo-

menici [umadije iz doba Prvog i Drugog

srpskog ustanka. Izlo`ene slike nastale

su u periodu od 2004. do 2010. godine.

Miqana Dra{kovi} izlagala je na 29 sa-

mostalnih i vi{e od 200 kolektivnih iz-

lo`bi u zemqi i inostranstvu.

- Miqaninim “Objavqewem” od zabo-

rava su sa~uvani nadgrobnici koji kazuju,

opomiwu i podse}aju potomke i putnike,

na qude razli~itog kova, znane i neznane

ratnike i hajduke. Spomenici su kamena

mesta pam}ewa, a pam}ewe je svesna pro-

{lost - rekla je pored ostalog Delfina

Raji}, direktorka ~a~anskog Narodnog

muzeja, predstavqaju}i autorku i Rado{a

Ga~i}a, istori~ara umetnosti iz Gorweg

Milanovca koji je izlo`bu otvorio,

osvrnuv{i se na podru~je umetni~ke in-

spiracije.

Vi{e od 70 nadgrobnika nalazi se kod

istorijske crkve brvnare u Takovu, a naj-

stariji je iz 1717. godine. Tako je urezano

pre, bezmalo tri stole}a na rumenoj steni

ve} prili~no na~etoj vremenom, vekovi-

ma... Bili su prepu{teni zaboravu i

propadawu, a sli~nu sudbinu su delili i

spomenici iz vremena Obrenovi}a u Bru-

snici, kod prve Milo{eve zadu`bine na

Savincu, kod manastira Vujan, u Topoli i

Ora{cu i diqem Srbije. Oni iz novijeg

vremena, s po~etka 19. veka naovamo, pre-

puni originalnih umetni~kih ukrasa u

formi rezbarije, rukopisa, znakova, li-

kova, krstova, ornamenata i prelepih

}irli~nih slova, dosta dobro o~uvani,

sa~uvali su auteniti~nost vremena u kome

su nastajali i svu lepotu kamenorezbar-

skog zanata. Ovo okru`ewe podstaklo je

Miqanu Dra{kovi} da ostvari impozan-

tan ciklus od vi{e od 100 umetni~kih ra-

dova, prete`no uqa na platnu, sa impre-

sivnim, ekspresivnim i krajwe moderni-

sti~ki oslikanim bele{kama o svakom

nadgrobniku ponaosob, primetio je Ga-

~i}.

- Sve to i svu starostavnu estetiku u~e-

nih i priu~enih majstora, je u krajwe

umetni~kom smislu prepoznala Miqana

Dra{kovi}, kao i li~nu duhovnu poveza-

nost sa precima i wihovim porivima i

potpuno modernim slikarskim jezikom

do~arala arhai~nost vremana u kome su

spomenici nastajali, preto~iv{i ih u

“Objavqewe”, kako je nazvala jedan od naj-

ve}ih ciklusa u svom dosada{wem slikar-

skom opusu - rekao je pored ostalog Rado{

Ga~i}.

Izlo`ba je otvorena do 28. jaunara.

Z. L. S.

Uorganizaciji Save-

za guslara Srbije i

Dru{tva guslara

“Tanasko Raji}” iz ^a~ka

11. i 12. maja 2013. godine u

na{em gradu bi}e organi-

zovan 21. Festival Saveza

guslara Srbije. Ova tradi-

cionalna manifestacija

}e prote}i u znaku 200.

godi{wice ro|ewa Petra

Petrovi}a Wego{a i sto-

godi{wice Balkanskih ra-

tova, odnosno Kumanovske

bitke. Na festivalu, koji

ima takmi~arski karakter,

u~estvova}e oko 120 gusla-

ra, od kojih }e u polufina-

lu nastupiti 40, a u finalu

wih 20, ali, o~ekuje se i do-

lazak vi{e od 300 gostiju

iz Republike Srpske, Crne

Gore i dijaspore.

Pokroviteqi ovog festi-

vala su Ministarstvo kul-

ture RS i Savez guslara

Srbije, a s obzirom na zna-

~aj manifestacije o~ekuje

se i podr{ka Gradske

uprave ^a~ka, kod koje je

Dru{tvo guslara “Tanasko

Raji}” konkurisalo pro-

jektom, kao i privrednika

koji su i do sada podr`ava-

li ovo Dru{tvo.

- S obzirom da manife-

stacija, zbog povoda koje

obele`ava, ima jubilarni

karakter, nacionalni Sa-

vez guslara je odlu~io da

doma}in i organizator

Festivala bude Dru{tvo

guslara “Tanasko Raji}”

^a~ak iz dva razloga: prvo

zato {to je svojim dosa-

da{wim radom ovo Dru-

{tvo dokazalo da mo`e

uspe{no da realizuje ovako

veliku manifestaciju i

drugo, {to uprava Grada

^a~ka i sve srodne insti-

tucije u ovom gradu imaju

vreliko razumevawe i

`equ da pomognu da Festi-

val bude organizovan na

najvi{em nivou i {to je

najva`nije, {to je ~a~an-

ska publika poznata po

svom pijetetu prema gusla-

ma i epskoj poeziji - rekao

je u na{oj redakciji Ilija

^abarkapa, predsednik Sa-

veza guslara Srbije.

Imaju}i u vidu da je

Dru{tvo guslara “Tanasko

Raji}” iz ^a~ka bilo do-

bar organizator 9. Festi-

vala i vi{e od 50 koncera-

ta u na{em gradu, na koji-

ma su nastupali najboqi

srpski guslari sa svih

prostora gde `ive Srbi i

iz dijaspore, wegov dugogo-

di{wi predsednik Andri-

ja Miliki} ka`e da je ~ast

i zadovoqstvo biti doma-

}in jednog ovakovog skupa,

tim pre {to je ciq 21. Fe-

stivala afirmacija nacio-

nalne tradicije i Grada

^a~ka, koji ve} odavno ni-

je samo grad frule i trube,

ve} i gusala. ^a~ak ima i

prepoznatqivu publiku,

koja redovno i u velikom

broju pose}uje koncerte

ovog guslarskog Dru{tva,

koje postoji od 1980. godi-

ne i broji vi{e od 120 ~la-

nova svih generacija. Me|u

wima su i oni koji po kva-

litetu zaslu`uju da na 21.

Festivalu ponesu jedan od

pobedni~kih pehara, a

Dru{tvo “Tanasko Raji}”

se i ekipno visoko rangi-

ra, smatra Miliki}.

Z. L. S.

SLIKE MIQANE DRA[KOVI] IZ U@ICA U NARODNOM MUZEJU

„OBJAVQEWA“ KAO PAM]ENICI

^A^AK U MAJU DOMA]IN

21. FESTIVALA SAVEZA GUSLARA SRBIJE

U DUHU JUBILEJA

I EPSKE TRADICIJE

Andrija Miliki} i Ilija ^abarkapa

Miqana Dra{kovi}, Rado{ Ga~i} i Delfina Raji}

MODERNIZACIJA

POSLOVAWA

NOVE ^LANSKE KARTE I AUTOMATIZACIJA

POZAJMICE U GRADSKOJ BIBLIOTECI

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 21INTERVJU

Eto, vremena i qudi se mewaju, smenom

generacija dolaze mla|i i mawe sujetni

qudi koji znaju da prepoznaju vrhunske

kulturne vrednosti i zato je neizbe`no

pitawe kakvi su Va{i utisci nakon ova-

kvog koncerta?

- Pa sjajno, fantasti~na publika. ^a-

~ak je grad koji ima sjajne qude, samo ih

treba videti i prepoznati u ovom gradu.

A ovakve stvari, ovakvi koncerti, dovode

prave qude i mislim da je to ta duhovna

elita ovog grada, negde je nema, ali ona

postoji. Mi se nikad nismo odrekli na-

{eg rodnog ^a~ka i mi sve, a to qudi u

Beogradu znaju, sve {to nam se de{ava po-

vezujemo sa ovim gradom. Sve je po~elo od

Predraga Peruni~i}a, i ovo su sve neka

se}awa na ono {to je on radio i ovo je ne-

ki impuls, koji nas stalno u na{oj kari-

jeri vodi.

Jeste li o~ekivali kada ste po~iwali

da pevate kod profesora Peruni~i}a da

}ete svojim glasom osvojiti planetu, od

Japana do Los An|elesa?

- Danas smo ba{ o tome razmi{qali,

kad smo polazili u ^a~ak. Kao kad smo

prona{li Miroslava, ali smo

zakqu~ili da je on prona{ao nas. Miro-

slav Tadi} je, ipak, jedno svetsko ime,

wemu je bio izazov da sa nama ne{to ura-

di, i mislim da smo nas trojica napravi-

li taj vrhunski za~in, da muzika bude is-

pred nas, da ne budemo samo mi kao peva-

~i, izvo|a~i, i on kao gitarista. Osnov-

na je ideja bila da muzika bude ispred

svih nas i ono {to je ve~eras publika ose-

tila i pokazala, to je da ume da oseti i

preopozna vrhunske, svetske muzi~are.

Mislim da u ^a~ak nikada nije dolazio

muzi~ar ovakvog kalibra. I Ratku i meni

je bilo jako stalo da Miroslav pored Be-

ograda i Novog Sada do|e u ^a~ak, po{to

se za nekoliko dana vra}a u Ameriku, a

ima}e i neke koncerte po Evropi. Tako

nam je ispuwena i ta `eqa, ne zbog nekog

na{eg ciqa, jer ima ovde puno qudi koji

nas vole, koji nas `ele, dugo smo `iveli u

^a~ku, tako da jednostavno imamo potre-

bu zbog wih da se pojavimo i ovde, a oni

su poveli i druge... Mislim da je ovo ceo

na{ svet, qudi koji su ve~eras bili u sa-

li u ^a~ku.

Od kada sara|ujete sa gitaristom Mi-

roslavom Tadi}em i kakva je wegova ulo-

ga u Va{em duetu?

- Miroslav nije na{a pratwa, to je kao

neki tre}i glas. Ovaj album smo snimili

u martu pro{le godine u Americi kod

Miroslava u jednom jako zanimqivom

studiju u Los An|elesu, kod ~uvenog ton-

ca Skota Frejzera. O zajedni~koj sarad-

wi razmi{qali smo ima ve} pet, {est go-

dina kada je Miroslav dolazio na “Gitar

art” festival u Beograd i onda se rodila

ta ideja, koja se malo kr~kala i eto, is-

plivala i na kraju, evo ~uli ste {ta je ona

donela. Mislim da je taj disk sjajno ura-

|en, ali da je koncert, taj kontakt sa pu-

blikom najja~a mogu}a stvar, koja se ve~e-

ras dogodila. Sala je eksplodirala u od-

nosu i na Beograd, i na Novi Sad, jer ovo

ve~eras je bilo neverovatno.

Utisak je nezavisno od instrumentala,

da ste Vas dvojica dovoqni sami sebi, da

u tom unisonom pevawu, u svojim glasovi-

ma nosite ~itav orkestar? Kako Vi defi-

ni{ete svoj `anr?

- Mi ga ne bismo nigde stavqali u ne-

ku fioku, jednostavno, to je muzika. @ele-

li smo da s jednim vrhunskim instrumen-

talistom poka`emo da je on sposoban da

sa nama napravi ne{to neobi~no, da svi

radimo svoj deo posla, a da se ne ose}a to

neko me{awe izme|u nas, a da opet nastu-

pamo u troje. Mi smo spojili prakti~no

nespojivo. Te{ko je bilo i nama i Miro-

slavu, jer je bilo potrebno napraviti

ovaj harmonski sklop, koji je ustavri na-

{a dogma, na{a doktrina, ali, on je tako

dobro to spakovao. Mi se ne odri~emo na-

{eg stila, koji }e se nadaqe naravno {i-

riti.

Kako nazivate, kako Vi vidite svoj

stil?

- Nazivam ga kao duboki slojevi kroz

pro{lost, arhetip, i o`ivqen i `ivi u

ovom vremenu, na ovaj na~in i sa ovim

zvukom.

Naslov CD-a je „Vidarica“, pesma ili

`ena koja le~i, vida, kao melem za du{u?

- Vidarica je `ena koja le~i biqem,

lekovitim travama, isceliteqka, ili Vi-

darice su izvori lekovite vode koji vam,

umivawem pre sunca donose zdravqe, od-

nosno tu ravnote`u koja je potrebna sva-

kom ~oveku. A ovde je tra`ena neka Vida-

rica, odnosno, neki zvuk, koji }e pomo}i

qudima, ili u toj igri glasa i instrumen-

ta omogu}iti svakom ~oveku da na|e neku

svoju Vidaricu. Mi smo izabrali da to

bude igra izme|u glasa i instrumenta, da

to bude taj izvor, koji }e mo`da nekome

omogu}iti ono wegovo unutra{we, duhov-

no bu|ewe.

Kako ste birali pesme?

- Nismo se regionalno vezivali, nego

smo zajedno, po nekom na{em zajedni~kom

zvuku i intuitivnom ose}aju {ta se to na-

ma trojici svi|a, birali pesme. Tako je

nastao album od 14 pesama iz Srbije, sa

Kosmeta, iz Makedonije, Bosne, Dalmaci-

je, jedna je ~ak iz Crne Gore, i plod je za-

jedni~ke saradwe.

Gde }ete jo{ nastupati, ekskluzivno?

- U regionu }emo letos imati turneju,

a ve} u februaru slede}e godine je zakazan

koncert u “Mocat holu” u Be~u, sa jo{ ne-

koliko koncerata u Austriji.

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

RADI[A I RATKO TEOFILOVI], OVACIJE U RODNOM GRADU

- Te{ko je bilo i nama i Miroslavu, jer je bilo potrebno napraviti ovaj harmonski sklop, koji je ustvari na{a dogma, na{a

doktrina, ali, on je tako dobro to spakovao. Mi se ne odri~emo na{eg stila, koji }e se nadaqe, naravno {iriti. Sala je eksplo-

dirala, ovo je bilo neverovatno - rekao je Radi{a Teofilovi} nakon promocije novog albuma “Vidarica”, snimqenog u sarad-

wi sa virtuoznim gitaristom Mroslavom Tadi}em u Los An|elesu

NESPOJIVO SPOJILI

U FANTASTI^AN DO@IVQAJ

Posle tri godine, kada su pevali na Vidovdan, ponovo u rodnom gradu, jedinstveni po

mnogo ~emu, bra}a Radi{a i Ratko Teofilovi}, do`iveli su ovacije na koncertu, odr-

`anom na velikoj sceni Doma kulture ovog utorka, pred gotovo punom salom, ve}inom,

mla|ih qudi. Svoju deonicu sa slavnim ^a~anima, imao je i gitarista svetske reputa-

cije Miroslav Tadi}, profesor klasi~ne gitare u Los An|elesu, virtuoz, u ~ijem studi-

ju je i snimqen album „Vidarica“, koji su Teofilovi}i promovisali ove ve~eri. Me|u

14 obrada narodnih pesama iz {ireg regiona, nalaze se i prepoznatqive: “Gusta mi ma-

gla padnala”, “Oj ov~are”, “Gugutka”, “Ne karaj me mila mati”, “Jarebica”, dalmatin-

ska “Zaspalo siro~e”, doma}a “Sagradi}u {ajku”, koja je ~esto izvo|ena, ali niko nije

podsetio na wenog autora Mitu Popovi}a, pravnika iz Baje u Ma|arskoj, koji je sa 24

godine nau~io srpski jezik i op~iwen na{im romanti~arima napisao mnogo pesama, a

me|u wima i popularnu “{ajku”, rekao je Ratko Teofilovi}. Posle freneti~nog aplau-

za i dva bisa, koja su pevali na zahtev publike, “Jano mori” i “Travo zelena”, Teofilo-

vi}i su zahvalili i onima koji su do{li iz Beograda, Kraqeva, Kragujevca i sa @abqa-

ka. Obojicu su nakon koncerta izqubili brojni prijateqi iz {kolskih dana, mnogi su

ih podse}ali na zajedni~ke trenutke i dogodov{tine, a publika je stajala u redovima ~e-

kaju}i da im slavni blizanci potpi{u svoj novi CD, kao i gitarista Tadi}, (razgovor s

wim donosimo u narednom broju “Glasa”). Zbog neobi~no srda~nog do~eka u rodnom gra-

du, sasvim je umesno bilo setiti se wihovih po~etaka, kada nisu bili prezadovoqni od-

nosom kultrnih poslenika ^a~ka prema wihovoj karijeri. Tada nisu bili ~esto, ili go-

tovo uop{te pozivani, niti su nastupali u rodnom gradu, ali... Razgovaramo naizmeni~-

no sa Ratkom, pa sa Radi{om.

22 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se od 11 do 11,30 ~asova

u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen

posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni nared-

na dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulka-

n u Roda centru.

Nekada davno,

na romanti~-

nim ulicama

Be~a, Itan je upoznao

Anu, qubav svog `ivo-

ta. Ven~ali su se i na-

dali se da }e do~ekati

starost zajedno. Bili

su mladi i puni idea-

la, a `ivot je bio lep.

Verovali su jedno dru-

gom, a dokaz tog

poverewa i privr`e-

nosti bila su qubavna

pisamca koje je Ana

ostavqala me|u `ica-

ma Itanove gitare. I

pored svih obe}awa

datih na dan ven~awa,

Itan je shvatio da u

stvarnosti nije sve tako jednostavno. Umesto da se bavi

muzikom, {to je bio wegov `ivotni san, on po ~itav dan

radi kako bi zaradio za svoju porodicu. Njegov nekada

poletan umetni~ki duh, wegova strast sa kojom je u mla-

dosti pisao svaku notu, sada su posrnuli pod pritiskom

sumorne svakodnevice. A onda, u jednom trenu, `ivot }e

mu se prekorenuti naglava~ke. Suo~en sa te{kim

isku{ewem, po~e}e da se preispituje. Mo`e li da ostavi

pro{lost za sobom i otvori svoje srce? Da li je prekasno

da zavr{i pesmu koju je po~eo da pi{e Ani na dan kada su

se ven~ali? Ho}e li uspeti da se podseti na to za{to se

zaqubio u wu? Nezaboravna pri~a o qubavi i pra{tawu,

o porazima i slomqenom srcu poput qubavne pesme, ova

kwiga je inspiracija za sve one koji veruju u prava

ose}awa.

Iza veli~anstve-

nih zidina pa-

late u Meknesu

`ivi Nus-Nus,

zarobqeni sin poglavi-

ce jednog afri~kog ple-

mena, a sada tek bedni

pisar. Kao `rtva opake

zavere, Nus-Nus }e se

na}i razapet izme|u tri

najmo}nije figure na

dvoru: hirovitog sulta-

na Mule Ismaila, jed-

nog od najsurovijih vla-

dara u istoriji; wegove

okrutne `ene Zidane,

~uvene po tome {to ko-

risti otrove i crnu ma-

giju; i nemilosrdnog ve-

likog vezira, sultanove

desne ruke. U me|uvremenu, mlada Engleskiwa Alis Svon

zarobqena je i dovedena na dvor. Pred wom je jednostavan

izbor: da se odrekne svoje vere i prikqu~i se sultanovom

haremu - ili da umre. Dok se bore da pre`ive, Alis i Nus-

Nus sklopi}e neobi~an savez - savez koji }e postati dubo-

ka i dirqiva veza iz koje }e crpeti snagu i hrabrost ka-

ko bi se izborili sa najopasnijim situacijama. Od rasko-

{ne palate u Meknesu do prqavih sokaka Londona i de-

kadentnog dvora ^arlsa II, ova kwiga o`ivqava neke od

najupe~atqivijih li~nosti istorije kroz napetu pri~u o

spletkama, odanosti i `udwi.

Xejn Xonson

LAVIRINT UZDAHA

Kevin Alan Miln

OPRA[TAM TI

Pri~e iz „autobusa“

Iako nas svake godine posle

novogodi{wih praznika,

do~ekaju razna poskupqewa i

skok evra, ove godine neki su to tek

primetili kao udar na ku}ni buxet i

standard porodice. Progledali odjed-

nom, pa se solidari{u sa narodom.

Te{ko je zaboraviti talas poskupqewa

koji se dogodio 2010. a potom i 2011.

godine, kada su neki prehrambeni

artikli duplirali svoju cenu, me|u

wima naro~ito hleb i mleko, dok su

poskupqewa struje i drugih komunal-

nih usluga bila redovna i podrazumeva-

ju}a. Talas nezadovoqstva i protesta

zbog uru{ene privrede ~esto nije ni

stizao do srpske prestonice zbog

fizi~kih prepreka, a svaki udar na

standard stanovni{tva pravdan je

uskla|ivawem sa Evropskom unijom.

^esto se qudi glasno zapitaju kako

nikome ne pade na pamet, ni u toj

Evropi, ni ovde kod nas, da uskladi i

zarade sa istim, pa bismo se ve} nekako

izborili sa svim nametima. Ako se nas-

tavi sa ovakvim poskupqewima ener-

genata, a najavqeno je i poskupqene gasa, ve}ina entuz-

ijasta mora}e da zavrne slavine i napravi civi-

lizacijski korak unazad, odricawem od dostignutog

standarda. Nije mali broj onih koji su se ve} vratili

na ~vrsta goriva.

Narod slobodouman, ali ponekad i priprost, komen-

tari{e to javno i bez dlake na jeziku. „Obi~no me

struja drmne kada su neispravne neke instalacije",

ka`e jedna penzionerka, "a sada }emo taj strujni udar

imati i kada sve poiskqu~ujemo, u mraku"... Jer, kad

odvrnemo sve sijalice, iskqu~imo ku}ne aparate, pe}i

i bojlere, i vratimo se na ugaq, naftu, piqevinu ili

neko drugo gorivo umesto gasa, napravimo ekolo{ki

jo{ zaga|eniju i prqaviju zemqu, po~nemo da se

kre}emo neispeglani i neokupani, da bi se u{tedeo

svaki kilovat, tek tada i takvi ne}emo biti "podob-

ni" za ulazak u tu veliku zajednicu koja bi da svima

"kroji kapu", a istresa mrvice sa svog "stola".

Z. L. S.

PONOVO „STRUJNI“ UDAR

Uutorak, 29. januara u 20 ~asova u sportskoj hali u

Atenici bi}e odr`an humanitarni koncert “Za

Tamaru”, {estogodi{wu devoj~icu iz Kraqeva,

ro|enu 26. januara 2007. godine. Tamari Mili}evi} su

sredstva potrebna za operaciju tumora na mozgu koja bi

se obavila u Rusiji, za{ta joj je sa odlaskom i boravkom

neophodno 40.000 evra. Do sada je prikupqeno 20.000

evra, ka`u organizatori ovog koncerta Jovica Radi} iz

Kragujevca i Andrijana Obradovi} iz ^a~ka. Na kon-

certu }e nastupiti: “Amadeus bend”, Aleksa Jeli},

“Akapulko” bend, “Mega” bend, “Arena” bend i mnogi

drugi.

Cena ulaznice je 300 dinara, a mogu se kupiti na bi-

letarnici sportske hale u Atenici, kafeima “Akrobat”

i “Ba{ ba{ta” u ^a~ku, Domu omladine u Kragujevcu,

Pekari “Fensi” u Kragujevcu i “Krofna Baru” u

Kraqevu.

Z. L. S.

U UTORAK U 20 ^ASOVA U SPORTSKOJ HALI U ATENICI

HUMANITARNI KONCERT ZA TAMARU

Kulturno umetni~ko dru{tvo

“Srpski jelek” na ~elu sa

Mladenom Gojkovi}, organi-

zova}e 9. februara u 19 ~asova, u ve-

likoj sali Doma kulture, jedanaesti

po redu humanitarni koncert

namewen licima sa posebnim potre-

bama, pod nazivom “Srcem za grad

^a~ak”. To je u ponedeqak na konfe-

renciji za novinare saop{tila

Mladena Gojkovi}, predsednik

KUD-a rekav{i da je pozvala sva

udru`ewa lica sa posebnim potreba-

ma sa podru~ja Moravi~kog okruga i

da, samo iz na{eg grada o~ekuje do

100 gostiju. Svi oni, kojima je ovaj

humanitarni koncert namewen bi}e

darivani skromnim paketima, kao i

u~esnici programa u kome }e nastu-

piti brojna kulturno-umetni~ka

dru{tva, izvorne peva~ke grupe, tru-

ba~i, frula{i, pesnici… Tom pri-

likom bi}e upu}ena zahvalnost i

darodavcima. Ulaz na koncert je

besplatan, a humanitarni prilog

koji bude prikupqen te ve~eri od

posetilaca u posebnoj kutiji, bi}e

podeqen ravnopravno nazna~enim

udru`ewima. U programu }e pored

dru{tva doma}ina nastupiti truba-

~i Mila Stani}a, frula{ Milan

Kova~evi}, brat i sestra Bojana i

Nikola Pekovi} iz Kraqeva

izvo|ewem na guslama i harmonici,

kulturno umetni~ka dru{tva “Bam-

bi”, “Sinovi Javora” i ”Moravica”

iz Ivawice, “Du~alovci” iz Du~a-

lovi}a, “Milisav Petrovi}” iz

Parmenca, “Br|ani” iz Br|ana,

“Pomeqari” iz Mr~ajevaca i orke-

stri.

Z. L. S.

JEDANAESTI HUMANITARNI KONCERT MLADENE GOJKOVI] ZA

LICA SA POSEBNIM POTREBAMA

SRCEM ZA GRAD ^A^AK

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 23

marketing 032/342-276

VODI^

Dom kulture

PR

IP

RE

MI

LA

: I

rena M

ilo{

evi}

Kafe klub "VELVET"

- Subota, 26. januar -

Gostuje VUKA[IN

BRAJI], 23 ~asa

Restoran

„ROMANSA"

- Qubiteqi staro-

gradske muzike dobro-

do{li su svake ve~eri

od 17 ~asova

Restoran

"STARI GRAD"

- Svakog vikenda

starogradska svirka

Kafana

„PALILULAC“

- Svakog vikenda nas-

tupa orkestar "[e{ir

moj"

„SRPSKI PAB”

- Petak, 25. januar

- Svirka benda "MAMURNI QUDI", 22 ~asa

- Subota, 26. januar

- SALSA VE^E, 22 ~asa

Narodni muzej

- Izlo`ba Miqane Dra{kovi}

„Objavqewe”

- Stalna postavka u konaku Jovana

Obrenovi}a

Muzej je otvoren radnim danima od

9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13

~asova

Gradska biblioteka

„V. P. DIS“

Radno vreme 7,30 - 19 ~asova

Telefoni: 032/22 36 08

34 09 60

Istorijski arhiv

- Izlo`ba "Jugoslovensko -

francuski odnosi 1918-1941"

GRADSKA BA[TA

Svakog petka i subote

GIPSYALEKSI]I,

broj za rezervacije

063-620-333

5D BIOSKOP - u zgradi Doma kulture (pored

ulaza u Biblioteku) - filmovi u trajawu do 10

minuta, 250 dinara za jednu projekciju i

popusti za porodicu i grupe. Radno vreme od

10 do 23 ~asa.

PIVNICA „CITY PUB”

Gospodar Jovanova 22,

telefon 032/228 - 310

^etvrtak, 31. januar

- Pozori{na predstava

„SMRT TRGOVA^KOG

PUTNIKA”

u produkciji Beogradskog dramskog

pozori{ta, velika sala u 20 ~asova

Kilogram krompira

150 g {vapskog sira

Dva praziluka

1 jaje

60 g maslaca

30 g bra{na

1/2 l mleka

Majoran

Kim

Biber

So

24 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINERECEPTI

SASTOJCI

KROMPIR

NA BE^KI

NA^IN

Umutiti dva puta po 5

belanaca, 280 g {e}era i

sok od pola limuna. Odvo-

jeno ispe}i dve kore.

Nadev: 5 `umanaca ku-

vati na pari sa 4 ka{ike

{e}era, jednom ka{ikom

bra{na i 4 decilitra mle-

ka. Kuvati dok se ne zgusne.

Dodati 300 g samlevenih

oraha. Posebno umutiti

preostalih 5 `umanaca sa

250 g butera i 250 g {e}era

u prahu, pa pome{ati sa

prohla|enim kremom.

Umutiti {lag iz 4 ke-

sice, pa nadevati tortu na

slede}i na~in: prvu koru

premazati kremom, preko

krema staviti {lag; stavi-

ti drugu koru, premazati

kremom i odozgo {lagom,

pa {lagom ukrasiti tortu.

Cveklu, {argarepu

i jabuku oprati,

oqu{titi i izrenda-

ti. Malo posoliti i

izme{ati.

SALATA SA

JABUKOM

PRIPREMA

PRIPREMA1 cvekla

1 {argarepa

1 mala kisela jabuka

malo soli

SASTOJCI

SASTOJCI

10 jaja

560 grama {e}era

1 limun

4 ka{ike {e}era

1 ka{ika bra{na

4 dl mleka

300 g oraha

250 g butera

250 g {e}era u prahu

4 kesice {laga

sat i po

sredwe zahtevno

Vreme pripreme:15 minuta

laganica

Vreme pripreme:

Te`ina: Te`ina:PUSLICA

TORTA

Kockice leda s vo}em

Kockice leda za aperitiv bi}e lep{e

i ukusnije ako u vodu, u posudu za led,

stavite tanko izrezane kore limuna ili

pomoranxe, vi{we ili bobice gro`|a.

Sve`e banane

Da banane u vo}noj salati ne bi pocr-

nele, poprskajte ih limunovim sokom i

pospite prah {e}erom.

So protiv gor~ine

Kad kuvate testeninu so stavite u

vru}u vodu, da pasta ne bi bila gorkog

ukusa.

[e}er - prirodni konzervans

Jagode, maline, kajsije, breskve i osta-

lo vo}e koje ostavqate u zamrziva~, uvek

pakujte u posude i svaki red vo}a dobro

pospite {e}erom. [e}er ne dozvoqava

mrazu da prodre u wega i oduzme mu

prirodan ukus.

Presoqeno jelo

Ako ste presolili jelo dodajte jedan

ili vi{e krompira i oni }e „pokupiti“

sav vi{ak soli.

^uvawe maslaca van fri`idera

Maslac dr`ite u plasti~noj posudi sa

hermeti~kim poklopcem u kojoj je pitka,

a mo`e i morska voda, tako da maslac

pliva. Ovako ga mo`ete ~uvati potpuno

bez odlagawa u fri`ider, a bi}e i mekan,

pa }e se lako razmazivati.

Sir}e za ~i{}ewe kuhiwe

Nanesite na krpu sir}e i malo soli i

ovom me{avinom izribajte plo~ice u

kuhiwi, kao i sve zama{}ene povr{ine.

I ako vam se zapu{e slivnici koristite

sir}e: sipajte dva decilitra, sa~ekajte

desetak minuta, a zatim pustite jak mlaz

vrele vode.

SAVETI U KUHIWI

Kuvan i oqu{ten krompir ise~e

se na tanke kolutove i posoli se, doda

kim, majoran, biber i sitno iseckan

praziluk. Ostatak praziluka treba

propr`iti na maslacu, dodati malo

bra{na i preliti mlekom. U ukuvani

sos stavimo propasirani {vapski sir

i jaje. Krompir ve`emo sosom, eventu-

alno za~inimo, sve stavimo u ~iniju

od vatrostalnog stakla i pe~emo u pe}-

nici dok ne porumeni.

jedan sat

tako, tako

Vreme pripreme:

Te`ina:

PRIPREMA

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 25BA[TE I BALKONI

Sreda, 30. januarUtorak, 29. januarPonedeqak, 28. januarPetak, 25. januar Nedeqa, 27. januarSubota, 26. januar

10

C

-50

C

-10

C 00

C 50

C 30

C 40

C

-20

C

60

C

-10

C

VREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZAVREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZA

^etvrtak, 31. januar

Delimi~no obla~noObla~noSneg Obla~no

-40

C -30

C-40

C-40

C

Obla~noSneg Delimi~no obla~no

Neobi~nih obli-

ka, {ara i boja,

ova stara, svi-

ma dobro poznata

biqka, uvek iznena|uje

svojom lepotom. Mo-

derne sorte fascinira-

ju svojom igrom boja, od

zelene do bele kao

{lag, preko boje vani-

le i `ute, pa sve do ni-

jansi boje bakra i me-

singa, od pink do

qubi~aste, od purpur-

ne do crvenobraon, bo-

je ~okolade i plemeni-

tog drveta.

Koprive su oduvek mo-

gle da se na|u u razli-

~itim bojama na pro-

zorskim daskama, jer

mogu jednostavno da se

r a z m n o ` a v a j u

zabadawem pelcera.

Uzgajiva~i biqaka

preobrazili su sta-

romodnu zeqastu

biqku u mnogostra-

nu modernu. Sada je

neobi~na i nekom-

pliovana kopriva

poznata po brojnim

sortama i imenima,

fantasti~nim ob-

licima listova,

fasciniraju}im

{arama i

neponovqivim bo-

jama.

Sa listovima kao

plamenim jezi~ci-

ma, ova sorta nije

na{la svoje mesto

samo u sobi, ve} se

kao biqka sa veoma de-

korativnim listovima

nalazi i na balkonu i

terasi. Ona mo`e da bu-

de ukras i samostalno,

bez pratilaca. A ako se

odlu~ite za “dru{tvo”,

onda je najboqe zasadi-

ti `ute cvetnice.

Postoji kopriva u kom-

binaciji zelene i kao

limun `ute boje, deluje

osve`avaju}e i najlep{a

je kao solista. Omiqeno

mesto je ispred prozora,

ali tako da sunce ne mo-

`e da napravi opekoti-

ne na listovima.

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

An|elija Milojkovi},

pejza`ni arhitekta

Da va{e biqke ne bi bile isfru-

strirane neadekvatnim zali-

vawem, odredite optimalnu ko-

li~inu vode koju }e primiti.

Zaista je te{ko ispuniti posebne

`eqe nekih biqaka kada je re~ o

wihovom zalivawu. Dok papirus voli

da je zemqa u kojoj se nalazi uvek vla-

`na, dotle kaktusi, palme i orhideje

vole veoma malo vode.

Seramis sistem daje re{ewe za sve

biqke. Gomoqi se stavqaju u granulat

koji {tedi vodu i po potrebi je otpu-

{ta. U seramis saksijama se i kupola-

ste biqke, kao {to su drvo masline,

ili timijan kao miri{qavi prati-

lac, ose}aju dobro. Ukoliko stani{te

na otvorenom nije natkriveno, pa tako

i neza{ti}eno od ki{a, saksiji je po-

treban otvor za odvod vode i odgova-

raju}i podmeta~.

Seramis je ina~e pro-

gram formiran u Ne-

ma~koj 1991. godine, a u

Velikoj Britaniji se

pojavio ~etiri godine

kasnije. Sastoji se iz

glinene saksije ispe~e-

ne na 900 stepeni.

Biqka se sa korenom

izvadi iz saksije, a za-

tim se odabere saksija

koja je tri puta ve}a od

busena. Saksija nema

otvore za drena`u. Ma-

lo seramis granulata

stavqeno je na dno sak-

sije, kao da je to obi~an

kompost. Biqka se za-

tim zaliva vodom ~ija

je zapremina jedna ~e-

tvrtina saksije i doda-

je se |ubrivo. Zatim se

stavqa indikator. Ka-

da je indikator crvene

boje biqku treba zali-

ti.

KOPRIVA, OD STAROMODNE

ZEQASTE, DO MODERNE BIQKE

ZALIVAWE

Neobi~nog izgleda i na~ina rasta,

orhideje su na glasu kao vrlo

osetqiive i te{ke za negu. Qudi

ih ~esto kupuju u punom cvatu, a nakon

{to izgube cvetove, vrlo ~esto orhideje

z a v r { a v a j u

uni{tene. Uz

pravilnu negu, te

orhideje mogu za

nekoliko meseci

ponovo procve-

tati. Pravilna

nega u pojedinim

fazama `ivotnog

ciklusa biqke

bitna je kao i

odabir odgovara-

ju}eg komposta

ili prozora u

ku}i. Neke vrste

je te{ko gajati

bez ve}ih inves-

ticija, dok neke,

uz malo znawa i

nege, mo`ete odr`avati bez pote{ko}a.

Kupovina: Prilikom kupovine

orhideja morate paziti na nekoliko ele-

menata: mesto odre|uje biqku koju kupu-

jete (nemojte kupovati orhideju i tada

tra`iti mesto gde }ete je postaviti;

proverite listove orhideja (listovi ne

smiju biti o{te}eni, `uti na vrhovima,

isu{eni); proverite korewe orhideja

(idealno je ukoliko korewe ne izviruje iz

cvetne posude i ukoliko je sve`e i zeleno,

a ne trulo); kupite biqku koja ima vi{e

cvetnih stabqika ukoliko mo`ete birati

(du`e }ete u`ivati u cvetawu); dobro

proverite celu biqku; ukoliko ste u

mogu}nosti, dr`ite biqku neko vreme

odvojenu od ostalih orhideja, u slu~aju da

ste zajedno s

biqkom doneli i

viruse ~ije }ete

p r i s u s t v o

primetiti vrlo

brzo na novoj

biqci.

M i r o v a w e

o r h i d e j a :

Nezaobilazni deo

`ivotnog ciklusa

orhideje je raz-

dobqe mirovawa.

Tokom mirovawa

koje, zavisno od

vrste, traje od

nekoliko sedmi-

ca, pa i do neko-

liko meseci, orhidejama treba vrlo malo

vode da bi pre`ivele. Op{te pravilo je

da se one vrste koje tokom mirovawa

izgube li{}e ne zalivaju do pojave novog.

U po~etku se zaliva {tedqivo. Vrste koje

ne gube li{}e, tako|e zalivajte oskudno.

Orhideje koje nemaju lukovice (nadzemne i

podzemne) po pravilu nemaju vreme

mirovawa. Tokom hladnog i tamnog peri-

oda godine imaju neku vrstu mirovawa

kada ih treba mawe zalivati, kako ne bi

koren po~eo truliti.

ODR@AVAWE ORHIDEJA

Pripremila: N. R.

26 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINEDE^IJA STRANA

^etvorogodi{wake u

vrti}u "Bo{ko

Buha" zati~emo

kako veoma zainteresovano

sa svojom vaspita~icom

Micom igraju kolo.

Skaku}u, smeju se, neki i

pevaju... Nakon zabave uz

muziku, svi sedaju za

stolove, uzimaju bojanke

ili igra~kice koje pred-

stavqaju razne `ivotiwe

i samo uz blagi `amor

zapo~iwu svoje aktivnos-

ti. Lepo vaspitana i

mirna deca, prime}ujemo,

a to potvr|uje i

vaspita~ica Mica

Vrcalovi}.

- Oni su zaista dobri -

ka`e Mica, a na pitawe

ko je nemirniji, de~aci

ili devoj~ice, nije mogla

da nam odgovori, jer su

weni mali{ani u grupi

mirni i sve se dogovaraju

sa svojom vaspita~icom.

Druga vaspita~ica Sne`a

Novakovi}, nije radila

nekoliko dana, pa kada je

do{la me|u mali{ane,

oni su joj smeju}i se

potr~ali u zagrqaj, a ona

ih je, naravno sve prih-

vatila.

- Bitno je da poznajemo

svako na{e dete. Da znamo

{ta ih interesuje i da ih

stalno oslu{kujemo -

otkriva nam Sne`a "kqu~

uspeha".

Ove mali{ane najvi{e

interesuju `ivotiwe. Vole

da slu{aju o svim, ali

naro~ito o {umskim

`ivotiwama, pa im

wihove vaspita~ice

ispuwavaju `equ,

pri~aju}i im pri~e o

`ivotiwama, i popuwava-

ju}i sa wima bojanke.

Vaspita~ice nagla{avaju

da je saradwa sa rodite-

qima ovih mali{ana

izuzetna i da uz wihovu

pomo} realizuju razne zan-

imqive aktivnosti za

decu.

Vrti} „Bo{ko Buha”,

~etvorogodi{waci

NA[A DECA NA[A DECA

Savo Dimitrijevi}

- Izme|u Ov~ara i

Kablara se nalazi

neka reka {to

proti~e. To je

klisura.

Lazar Vukovi}

- Klisura je izme|u

planina.

Na|a Petrovi}

- To je igra~ka s

kojom se igraju deca.

Julija Zirojevi}

- To je balon.

Aco Dizdar

- To su neke pla-

nine.

Miwa ]ojba{i}

- To je mesto u

prirodi.

[TA JE KLISURA?

Vi{e fotograija na sajtu www.cacanskiglas.rs

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 27REPORTA@A

- Spomenik je po-

dignut na incija-

tivu na{eg sugra-

|anina Petra No-

vitovi}a, ro|enog

u Ariqu, koji je

uspeo da ovekove-

~i jednu istorijsku

tragediju i okupi

slo`ne Srbe na

istom zadatku

- ^udesan pogled na sve stra-

ne, u punom krugu otvara se sa

vrletne stene Gradine. Na 670

metara visokom vrhu, steni ^o-

ta, poput Meteora u Gr~koj, na-

lazi se crkva Svetog Ilije. Na

takvom mestu ~oveka obuzme ~u-

dan ose}aj divqewa i

ushi}ewa, dole ponor, gore ne-

bo. Ceo krajolik pru`a neku

bajkovitu sliku... O crkvici na

Gradini Feliks Kanic je zabe-

le`io da je verovatno podignu-

ta na ru{evinama rimske stra-

`arske kule, ali kwige i mate-

rijalni dokazi uveravaju da su

to bili ostaci sredwovekovnog

utvr|enog grada, pa otuda i po-

ti~e naziv ove stene Gradina. A

grad je, ka`e predawe, podigao

srpski car Rapan, tako je kraqa

Stefana Uro{a Prvog (1243-

1276) narod zvao zbog promu-

klog govora - pri~a na{ sugra-

|anin Petar Novitovi}, pore-

klom iz Ariqa, ~lan Udru`ewa

kwi`evnika Srbije, pesnik pa-

triotskog glasa.

CRKVICA SVETOG

ILIJE NA GRADINI

U BLIZINI

POPRI[TA

Crkvica na Gradini bila je

svedok burnih istorijskih do-

ga|aja, a oko we su se stvarale

legende, koje je Novitovi} slu-

{ao i pamtio od svojih starih,

odrastaju}i pored Moravice,

pod Gradinom. Jedno narodno

predawe ka`e da je “preletela”

iz Radaqevog poqa, jer su Tur-

ci hteli da je obesvete, a Srbi

bili slo`ni pa je obno}, uz Bo-

`iju pomo}, preneli na vrh

Gradine. Po drugom, prenele su

je vile, a neki je zovu i hajdu~-

kom crkvom, jer su se u woj u

ono vreme krili hajduci. Kako

bilo, na Cveti 27. marta 1806.

godine, upravo tu, pokraj cr-

kve, odigrala se velika i suro-

va bitka. U `eqi da prepre~e

put Skopqak pa{i, koji je na-

dirao sa brojnom turskom voj-

skom iz pravca Sanxaka prema

Ariqu, nekolicina srpskih ju-

naka u{an~ila se na Gradini.

U neravnopravnoj borbi, pogi-

nulo je 70 srpskih vojnika.

Upam}en po svojoj svireposti,

Skopqak pa{a im je svima od-

sekao glave i natakao ih na

koqe oko Ariqske crkve, koju

je poku{ao da zapali, ali mu to

nije uspelo, pri~a Novitovi},

koji je istra`ivao istorijske

izvore i literaturu, ponesen

tragi~nom istorijom naroda iz

svog kraja. Cela pri~a urezala

mu se duboko u pam}ewe, i tako

zadojen istorijskom tragedi-

jom, pored koje je odrastao i ko-

ja je jo{ `iva u wegovom zavi-

~aju, Petar Novitovi} je po-

krenuo inicijativu da se mesto

bitke obele`i podizawem spo-

menika ovim srpskim junacima.

Dugo je, ka`e, u sebi nosio ovu

zamisao, u kojoj su ga podr`ali

i wegovi prijateqi i saradni-

ci Radovan Marinkovi}, Nika

Stoji}, Branko Kova~evi}, Jo-

vi{a Slavkovi}, prota Haxi

Jovan Luki} i drugi.

SLO@NO,

DOBROVOQNO

I PONOSNO

Mnogi su bili skepti~ni,

pri~a Pero, vrteli glavom, ko

jo{ podi`e spomenik nekome

posle vi{e od 200 godina i to

za izgubqenu bitku. Vaqda je

zato i istorija o woj malo be-

le`ila, ka`e na{ sagovornik.

U ariqskoj op{tini se slo`i-

{e sa predlogom, ali mu reko-

{e da nije vreme. Slikar

Qubivoje Jovanovi} se odu{e-

vio idejom i pomogao mu da se

kamena gromada od {est tona iz

Radobu|e sa imawa Milije Sa-

vi}a dopremi na zaravan ispod

crkvice na Gradini. Vlasnici

zemqi{ta Petrovi}i odu{evi-

{e se Novitovi}evom pesmom

“Prodanova buna” koju je napi-

sao povodom proslave 190.

godi{wice Haxi Prodanove

bune u Trnavi, i otkri im da }e

kameni spomenik biti na

Prodnavoj zemqi, jer su ba{

ovi Petrovi}i wegovi direkt-

ni potomci, ~emu se porodica

iznenadi i obradova. “Evo

zemqe na poklon precima i

pokoqewu”, reko{e tada Pe-

trovi}i, govore}i da im je ~ast

da se spomenik nalazi na

wihovom imawu. Oformi{e

Ariqci Odbor za gradwu spo-

menika na ~elu sa Petrom No-

vitovi}em, po~e{e qudi da

prilaze i prila`u. “Ja }u ozi-

dati spomenik o svom tro{ku”,

re~e ~uveni neimar Jankovi},

Petrovi}i }e pomo}i i mate-

rijalom, a deo gra|evinskog

materijala pokloni i predu-

zetnik, potomak Mitra buqu-

ba{e Virovca.

I, NI^E SPOMENIK

Na Ilindan 2011, slavu cr-

kvice na Gradini, dan otkri-

vawa spomenika, narod progla-

si popri{te svetim mestom, a

stradale oglasi za 70 mu~eni-

ka. Mesni paroh, po blagoslo-

vu sada po~iv{eg vladike

@i~kog Hrizostoma, odr`a

parastos mu~enicima posle

205 godina. Narod zagleda spo-

menik, muzika se ~ula do

Ariqa i Ivawice. Spomenik

je otkrio omladinac Nikola

Novitovi}, a Petar Novito-

vi} im stihovima do~arao bit-

ku i wen ishod. Zahvali se svim

dobrotvorima i slikar Jovano-

vi}, a predstavnik op{tine je

Novitovi}u ~estitao na entu-

zijazmu i upornosti da se ono

{to je zaboravqeno ne prepusti

zaboravu. Sve ih je na Gradini

i ovog puta, kao i pre 205 godi-

na okupila jedna sveta ideja -

sloboda! I zahvalnosti preci-

ma, i amanet potomcima.

Na kamenoj gromadi na Gra-

dini je uklesano: “Na ovom me-

stu 1806. godine, na Cveti, u

vreme Prvog srpskog ustanka,

hrabro je vojevalo 500 srpskih

junaka protiv 5.000 Turaka.

Brane}i svoja ogwi{ta u ne-

ravnopravnoj borbi izginuli

su knez Po`e{ke nahije Risti-

voje Kne`evi}, oberknez Miha-

ilo Radulovi}, buquba{a Dmi-

tar Virovac i jo{ 70 junaka.

Ve~na im slava! Zahvalni po-

tomci.”

Z. L. S.

NA GRADINI IZNAD ARIQA PODIGNUT SPOMENIK SRPSKIM JUNACIMA POSLE 205 GODINA

DOLE PONOR, GORE NEBO, A NA

ZEMQI - ZAHVALNI POTOMCI

28 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINELU^ANI

Na posledwoj sed-

nici Op{tinskog

ve}a, odr`anoj

pro{log utorka u Lu~ani-

ma, razmatrano je 13 ta~a-

ka dnevnog reda. Nakon

usvajawa zapisnika sa

prethodne tri sednice,

op{tinski ve}nici su

razmatrali i utvrdili

predlog odluke o izmena-

ma i dopunama odluke o

podeli JP “Direkcija za

izgradwu i komunalnu de-

latnost” i osnivawu dva

javna preduze}a “Direkci-

je za izgradwu” i JKP

“Komunalac”. Nova predu-

ze}a su formirana odlu-

kom Skup{tine op{tine

19. novembra, a novi Zakon

o osnivawu javnih predu-

ze}a donet je 25. decembra

pro{le godine, pa je pre-

ma wegovim odredbama bi-

lo neophodno obaviti od-

re|ena uskla|ivawa. Kako

je re~eno na zasedawu, hit-

no bi trebalo pripremiti

nacrt plana podele ovih

preduze}a, koji ustvari

“nije deobni bilans, ve}

predlog na koji na~in da

se deoba obavi”. Kada Op-

{tinsko ve}e utvrdi taj

akt, o wemu bi trebalo da

se izjasne i odbornici

Skup{tine. O statutima

novih javnih preduze}a

nije se raspravqalo na

ovoj sednici, iako je to

planirano. O ovim akti-

ma, kako je re~eno, trebalo

bi da se izjasne prvo ~la-

novi budu}ih nadzornih

odbora.

Na posledwoj sednici

Op{tinskog ve}a najdu`a

diskusija se razvila povo-

dom izve{taja o

sprovo|ewu referenduma

za zavo|ewe samodoprino-

sa i izborima za savete

mesnih zajednica, koji

zbog svojih nedostataka

nije usvojen. Op{tinski

ve}nici su najvi{e pri-

medbi izrekli na ra~un

rada komisije koja je bila

zadu`ena za sprovo|ewe

referenduma, jer su u

wenom radu, kako je re~e-

no, prisutni mnogi pro-

pusti, tako da i rezultati

nisu onakvi kakvi bi tre-

balo da budu. Miroslav

Radoji~i} je zahtevao da se

sa~ini izve{taj o svim

propustima koji su se pot-

krali u postupku pripre-

me za izbore. Bilo je i

drugih sli~nih predloga,

pa je na kraju diskusije o

ovoj ta~ki dnevnog reda

donet zakqu~ak da se for-

mira posebna komisija sa

zadatkom da proveri sve

ono {to je predo~eno kao

nepravilnost i da se na

osnovu ustanovqenih pro-

pusta sankcioni{u oni

koji su ih po~inili.

^lanovi Op{tinskog

ve}a su razmatrali izve-

{taj o finansijskom

poslovawu 52. Sabora tru-

ba~a u Gu~i na osnovu iz-

ve{taja buxeta Op{tine,

prema kome je ukupni pri-

hod ove poznate manife-

stacije iznosio oko 58 mi-

liona i 120 hiqada dina-

ra. Rashodi su se kretali

oko 48 miliona i 329

hiqada, dok je ostvareni

suficit iznosio devet mi-

liona i 792 hiqade dina-

ra. Primedba koja je upu-

}ena na ra~un ovog izve-

{taja odnosila se na na-

~in wegove izrade. Tra`i-

lo se vi{e analitike i

detaqa, uz sugestiju da se

razdvoje tro{kovi od in-

vesticija i da se pojedine

stavke razvrstaju na vi{e

segmenata. Sve to bi tre-

balo da prate posebna

obja{wewa. Usvojen je

predlog da se do

odr`avawa sednice Sa-

borskog odbora pripremi

novi, detaqniji izve{taj.

Ve}nici su razmatrali

i usvojili programe rada

kulturnih ustanova za ovu

godinu. Program aktivno-

sti Centra za kulturu i

sport op{tine Lu~ani je

ocewen kao veoma dobar,

jer obuhvata daleko {iri

sperktar kulturno-umet-

ni~kih sadr`aja. Osim

Sabora, on predvi|a i

organizovawe drugih kul-

turnih manifestacija i

doga|aja. Ura|en je veoma

pregledno, sa preciznim

planom aktivnosti za sva-

ki mesec posebno. I na

poqu sporta, plan aktiv-

nosti predvi|a jednu veo-

ma sadr`ajnu godinu. No-

vina u programu rada je da

}e svake sedmice gra|ani

u`ivati u jednoj filmskoj

projekciji, a svake druge

nedeqe i u odabranoj po-

zori{noj predstavi pro-

fesionalnih ili amater-

skih trupa u domovima

kulture u Gu~i i Lu~ani-

ma. [to se ti~e sportskih

aktivnosti, deca }e se tak-

mi~iti u svim popular-

nim sportskim discipli-

nama: fudbal, ko{arka,

odbojka, atletika, stre-

qa{tvo, jer se pokazalo u

proteklih nekoliko godi-

na da {kolska omladina

posti`e fantasti~ne re-

zultate na op{tinskim,

okru`nim, regionalnim i

dr`avnim turnirima. U

tom smislu, i ove godine

za wih je osmi{qen veoma

bogat i dobar program.

Krajem januara bi}e pro-

gla{eni najboqi sporti-

sti i sportske ekipe za

2012. godinu.

U finansijskom planu

Centra za kulturu i sport

predvi|en je ukupni pri-

hod od 72 miliona i 775

hiqada dinara. Planira-

ni su sopstveni prihodi

od 29 miliona i 100 hiqa-

da. Udeo Republike je de-

vet miliona, dok buxetska

sredstva Op{tine iznose

oko 34 i po miliona dina-

ra.

Jednoglasno je prihva-

}en i plan rada Bibliote-

ke op{tine Lu~ani za

2013. godinu. U ciqu pop-

ularisawa kulturno-

obrazovnih i vaspitnih

vrednosti, Biblioteka u

Gu~i }e organizovati pro-

grame koji su usredsre|eni

na kwi`evno stvarala-

{tvo, ve{tine pisawa,

kao i na edukativne pro-

grame iz oblasti komuni-

kacionih ve{tina. Pred-

vi|ene su promocije

kwiga, predavawa,

kwi`evni susreti, izlo-

`be, savetovawa i radio-

nice.

- U ovoj godini bi}e

nabavqen ve}i broj kwiga,

jer nameravamo da otvori-

mo odeqewe biblioteke u

Lu~anima. Pored uve}awa

kwi`nog fonda, planira-

li smo da nabavimo ra~u-

nare, police, stolove, vi-

trine i drugu neophodnu

opremu za novi prostor.

Nadamo se da }emo uve}ati

i broj ~italaca, jer su sva

na{a nastojawa upravo i

usmerena ka ostvarivawu

tog ciqa. Organizova}e-

mo akcije besplatnog

u~lawavawa u biblioteku

pred{kolaca i u~enika

ni`ih razreda osnovnih

{kola. Nastoja}emo da

privu~emo i starije kori-

snike ponudom novih i

kvalitetnijih kwiga,

uslugama interneta,

organzovawem radionica

i kwi`evnih ve~eri - izja-

vio je direktor Bibliote-

ke Slavko Radosav~evi},

dodaju}i da }e ova kultur-

na ustanova ove godine

obele`iti osam decenija

postojawa. Povodom ovog

zna~ajnog jubileja bi}e

organizovane kwi`evne

ve~eri, izlo`be kwiga i

literarni konkurs.

Prostor u kome se nala-

zi ova biblioteka je veoma

sku~en i nefunkcionalan,

tako da u wemu nema dovo-

qno mesta za kwige i pu-

blikacije. U tom smislu,

neophodno je da se prona|e

na~in da se ovi nedostaci

otklone, navodi se u ovo-

godi{wem programu rada

ove kulturno-obrazovne

ustanove.

Na ovoj sednici je data

saglasnost na odluku JP

“Direkcija za izgradwu”

da podigne cene grejawa za

grejnu sezonu 2012/2013.

Prema novom cenovniku,

grejawe stambenog prosto-

ra }e se obra~unavati po

ceni od 80,60 dinara, a za

poslovni prostor 241,80

dinara po metru kvadrat-

nom. Zbog uskla|ivawa ce-

na sa rastom na malo, ko-

rigovane su i cene komu-

nalnih usluga. Ukoliko

ovaj predlog dobije zeleno

svetlo odbornika Skup-

{tine op{tine, doma}in-

stva }e vodu ubudu}e pla-

}ati 26,72 dinara po me-

tru kubnom, vaspitno-

obrazovne i zdravstvene

ustanove 49,63, a privreda

i drugi korisnici 107,15

dinara. Nove cene su pred-

lo`ene i za druge komu-

nalne usluge.

ODR@ANA 20. SEDNICA OP[TINSKOG VE]A U LU^ANIMA

Op{tinski ve}nici su nakon konstruktivne rasprave jednoglasno usvojili

predlog odluke o pristupawu op{tine Lu~ani Regionalnoj agenciji za prostorni

i ekonomski razvoj Ra{kog i Moravi~kog okruga. Osniva~ki ulog je 500 evra.

Prema wihovoj proceni, u budu}em periodu ovaj ulog im se mo`e itekako isplati-

ti, jer su primeri iz prakse pokazali da su mnogi projekti uspe{no realizovani

upravo zahvaquju}i saradwi sa ovom agencijom. Agencija se obavezuje da }e

op{tini Lu~ani pru`iti logisti~ku podr{ku u pripremi i inplementaciji pro-

jekata koji se finansiraju sredstvima EU i me|unarodnih organizacija.

ZA REALIZACIJU NOVIH PROJEKATA

USVOJENI PROGRAMI RADA

KULTURNIH USTANOVA

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 29LU^ANI

Deca lu~anskog vrti}a “Na{a ra-

dost” provela su na Zlatiboru

sedam nezaboravnih dana. U

De~jem odmarali{tu “Sun~ani breg”, od

15. do 22. januara, odmaralo se ukupno 78

mali{ana.

“Godi{wim planom ustanove predvi-

|en je rekreativni program za decu, u

okviru koga je i raelizovano i ovo

zimovawe. Savet roditeqa je odabrao de-

stinaciju, koja je, ako se saberu utisci de-

~aka i devoj~ica, bila odli~an pogodak.

Zadovoqni smo {to je ove godine zabele-

`en odli~an odziv mali{ana. Pokazalo se

da smo imali veoma kvalitetan program i

sve se odvijalo onako kako smo i zamisli-

li. Sve je pro{lo u najboqem mogu}em re-

du. [to je za decu najva`nije, bilo je puno

snega, pa su svi maksimalno u`ivali u

igri i sankawu. De~je odmarali{te je

imalo dobro osmi{qen program i sop-

stvene rekreatore, koji su svesrdo pomo-

gli na{im vaspita~ima u realizaciji

svih planiranih aktivnosti. Sme{taj i

hrana su bili odli~ni, tako da je odmor

protekao besprekorno”, ka`e Qiqana

Dmitri}, direktor ove pred{kolske usta-

nove.

Zabele`ili smo i de~je utiske, jer su

oni i najupe~atqiviji. “Na zimovawu je

bilo lepo. Grudvali smo se i sankali na

gumama”, ka`e ~etvorogodi{wa Ma{a. I

wena drugarica Marta nam je potvrdila

da je na Zlatiboru imala dobar provod,

posebno izdvajaju}i modnu reviju, na kojoj

se pojavila kao klovni}. [estogodi{wi

Luka ka`e da mu se od svega najvi{e dopao

akvarijum u holu, tamo pored sale gde su

obedovali, a svidelo mu se i iglo koje je

neko napravio.

“Udisali smo ~ist vazduh i zagrlio sam

drvo. Neki dan smo pravili cvet od {i-

{arki i kliskali smo se”, sa rado{}u ka-

`e Vuka{in, koji tako|e ima {est godina.

I Tina iz iste grupe isti~e da se odli~no

provela, a posebno joj se, kako ka`e, dopa-

lo Gojkovo brdo, gde ima puno snega.

LI^NA KARTA

DE^JEG VRTI]A

U De~jem vrti}u “Na-

{a radost” u Lu~anima, u

~ijem sastavu radi i

“Bambi” u Gu~i, svako-

dnevno boravi 362 mali-

{ana. O wima se brinu 22

vaspita~a i devet medi-

cinskih sestara. Vaspit-

no-obrazovni rad se rea-

lizuje sa decom do pet go-

dina. U oba obdani{ta

postoje po dve jaslene gru-

pe - mla|a i starija. Osim

standardnog rada, ova

ustanova organizuje i

pripremni pred{kolski

program u osnovnim {ko-

lama u Gu~i, Kaoni, Vi~i

i Gora~i}ima. Postoje

~etiri terenske grupe

vaspita~a, koji realizuju

predvi|ene programske aktivnosti. Kako

isti~e Qiqana Dmitri}, direktor ove

ustanove, objekti za sme{taj dece su veoma

stari, ali finansijskim planom za ovu go-

dinu je predvi|ena izrada projektne doku-

mentacije energetske efikasnosti. Tim

projektom bi}e obuhva}ena kompletna re-

konstrukcija i sanacija oba objekta, a na-

kon toga }e poku{ati da apliciraju za

neophodna sredstva, kako bi se realizova-

lo zami{qeno.

Tokom godine u vrti}ima konstantno

traje upis dece. Grupe su uvek pune, pone-

kad i malo brojnije, ali opet sve u dozvo-

qenim granicama, tvrdi Qiqana

Dmitri}.

PREDSEDNIK OP[TINE

POSETIO DECU

Predstavnici op{tinske uprave su

pokazali veliku zainteresovanost za sve

programe koje realizuje ova ustanova.

Interesovalo ih je i kako se odvija

zimovawe dece na Zlatiboru. Kako nam

je potvr|eno, i predsednik op{tine Lu-

~ani Mladomir Sretenovi} je posetio

odmarali{te i uverio se da deca imaju

sjajan provod i da maksimalno u`ivaju u

zimskim ~arima na{e planinske lepo-

tice. Zaposleni u ovom kolektivu o~eku-

ju izuzetno dobru saradwu i veliku po-

dr{ku lokalne samouprave i u narednom

periodu.

Na osnovu ~lana 38. stav 5. Zakona o udru`ewima („Sl. glanik RS“ br. 51/2009),

~lana 5. Uredbe o sredstima za podsticawe programa ili nedostaju}eg dela sredsta-

va za finansirawe programa od javnog interesa koja realizuju udru`ewa („Sl. glas-

nik RS“ br. 8/2012) i ~lana 13. Zakona o Crvenom krstu Srbije („Sl. glasnik RS“ br.

107/2005),

Op{tina Lu~ani raspisuje

K O N K U R S

ZA DODELU SREDSTAVA UDRU@EWIMA I HUMANITARNIM

ORGANIZACIJAMA U 2013. GODINI

1. Sredstva iz buxeta op{tine Lu~ani za 2013. godinu dodequju se za podsticawe

programa ili nedostaju}eg dela sredstava za finansirawe programa koja realizuju

udru`ewa i humanitarne organizacije, a koja su od javnog interesa.

2. Pod programom od javnog interesa iz ta~ke 1. ovog oglasa naro~ito se smatraju

programi u oblasti: socijalne za{tite, bora~ko - invalidske za{tite, za{tite lica

sa invaliditetom, dru{tvene brige o deci, za{tite interno raseqenih lica sa

Kosova i Metohije i izbeglica, podsticawe nataliteta, pomo}i starima,

zdravstvene za{tite, za{tite i promovisawa qudskih i mawinskih prava, obrazo-

vawa, nauke, kulture, informisawa, za{tite `ivotne sredine, odr`ivog razvoja,

za{tite `ivotiwa, za{tite potro{a~a, borba protiv korupcije kao i humanitarni

programi i drugi programi.

3. U~esnik konkursa mo`e biti pravno lice – udru`ewe, odnosno humanitarna

oranizacija koja je upisana u registar nadle`nog organa i udru`ewe odnosno human-

itarna organizacija ~ijim statutom je utvr|eno da se ciqevi udru`ewa ostvaruju u

oblasti u kojoj se program ostvaruje.

4. U~esnik konkursa mo`e biti pravno lice - udru`ewe, odnosno humanitarna

oranizacija ~ije je sedi{te na teritoriji op{tine Lu~ani ili pravno lice ~ije je

sedi{te van teritorije op{tine Lu~ani, ali ~iji ~lanovi udru`ewa ili dru{tva su

sa teritorije op{tine Lu~ani a svoja prava ostvaruju u okviru tog udru`ewa.

5. Zainteresovana pravna lica – udru`ewa, odnosno humanitarne organizacije,

prijavu na konkurs i predlog programa za 2013. godinu dostavqaju op{tini Lu~ani

najkasnije do 10. februara 2013. godine sa naznakom „Prijava na konkurs za dodelu

sredstava udru`ewima i humanitarnim organizacijama“.

6. Prijava obavezno treba da sadr`i: uverewe da je udru`ewe ili humanitarna

organizacija upisana u registar nadle`nog organa i overenu fotokopiju izvoda iz

statuta udru`ewa ili humanitarne organizacije u kome je utvr|eno da se ciqevi

udru`ewa ostvaruju u oblasti u kojoj se program realizuje.

7. Odlukom o buxetu op{tine Lu~ani za 2013. godinu ukupno bilansirana sredst-

va za udru`ewa i humanitarne organizacije su 5.700.000,oo dinara.

8. Izbor programa koji }e se finansirati iz buxeta op{tine Lu~ani vr{i se pri-

menom slede}ih kriterijuma: oblast u kojoj se realizuje program, du`ina trajawa

programa, broj lica koji se ukqu~uju u program, mogu}nost razvijawa programa i

wegova odr`ivost, stepen unapre|ewa stawa u oblasti u kojoj se program sprovodi,

sufinansirawe programa iz drugih izvora, zakonitost i efikasnost kori{}ewa

ranije odobrenih sredstava.

PREDSEDNIK OP[TINE

Mladomir Sretenovi}

NAJMLA\I DRAGA^EVCI SEDAM DANA U@IVALI NA ZLATIBORU

PUNA SRCA ZIMSKIH ^AROLIJA

30 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

ZIMSKE ^AROLIJE DO MARTA

IVAWICA

Stranu pripremila: I. M.

Savez udru`ewa bo-

raca Ivawica, kao

i oko 500 wihovih

kolega iz Vaqeva, Kru{ev-

ca, Leskovca, Ni{a, Vla-

sotinca i Nove Varo{i

organizovali su skup, na

kome su ponovo uputili

zahtev dr`avi da im se is-

plate ratne vojne dnevnice

za u~e{}e u ratu 1999. go-

dine, ali i da se kona~no,

dono{ewem Zakona o bo-

ra~ko - invalidskoj za{ti-

ti re{i wihovo pitawe.

- Od zahteva za isplatu

ratnih dnevnica ne odusta-

jemo, ali ne `elimo dr`a-

vu da dovedemo do kolapsa.

Stoga, mo`emo da pregova-

ramo o dinamici isplate,

ali ne i o iznosu, a to je

240.000 dinara, plus zate-

zna kamata od 2008. godine

- poru~io je generalni se-

kretar Saveza Qubomir

Bradi}. On je obavestio

kolege da je u Me|unarodni

sud u Strazburu stiglo

preko 3.000 prigovora re-

zervista, a da bi kona~na

odluka nakon `albe Srbije

trebalo da bude doneta do

kraja marta. Ne sumwaju}i

u ishod presude, Bradi} je

poru~io da su spremni da

odustanu od zahteva pod

uslovom da svi oni kojima

su ispla}ene dnevnice (To-

pli~ki i Jablani~ki

okrug) vrate novac, a da se

odgovorni pohapse!

Ukazuju}i na izuzetno

te`ak materijalni polo`aj

boraca, Du{an Nikoli},

predsednik Saveza

udru`ewa boraca je poru-

~io da im je od novca „koji

bude, i potro{i se“ bitni-

ji zakon kojim }e se omogu-

}iti ista prava i izbe}i

dosada{wa diskriminaci-

ja.

- Ne mogu borci u Beo-

gradu da imaju besplatnu

vo`wu, le~ewe i popust na

komunalne usluge, a

wihove kolege u drugim de-

lovima Srbije ne. Pred iz-

bore obe}avaju nam brda i

doline, a posle zaborave na

nas. Mi smo pro{li i

daqe prolazimo pakao.

Mnogi od nas su ostali bez

posla, `ive na ivici egzi-

stencije, i preturaju po

kontejnerima - rekao je

predsednik saveza koji

okupqa oko 200.000 ~lano-

va.

Nakon sudskog spora koji je trajao

~itavih 11 godina sa beogradskim

Rekreatursom, odmarali{te „Golija“, po-

pularnije kao Dom invalida, krajem okto-

bra pro{le godine vra}eno je u vlasni-

{tvo Udru`ewa ratnih vojnih invalida.

- U udru`ewu imaju nameru da ga pre-

vashodno koriste za potrebe odmora i re-

kreacije porodica i dece wihovih ~lano-

va, ali i da ga maksimalno osposobe za

druge svrhe - poru~uje predsednik op{tin-

skog odbora Sini{a Dra{kovi}.

U tom smislu ve} su po~eli sa renovi-

rawem objekata. Kako su u pitawu velika

ulagawa, budu}i da su najve}im delom rui-

nirani, pomo} su im obe}ali resorno

ministarstvo, grad Beograd i Lazarevac.

U me|uvremenu su zaposlili desetoro rad-

nika, a nameravaju da uposle jo{. Dom

invalida raspola`e sa 1,20 hektara, dva

paviqona, tri depadansa, velikim i ma-

lim restoranom i letwom ba{tom.

IZUZETNO TE@AK MATERIJALNI

POLO@AJ BORACA

DOM INVALIDA

VRA]EN VLASNICIMA

IGRA^I USKORO ODLAZE NA PRIPREME U TIVAT

Eliomar Silva je potpi-

sao ugovor sa Partiza-

nom i pridru`io se crno be-

loj ekipi na Tari. Na

wegovu poziciju vratio se

Igor Stojakovi}. Pouzdani

vezista je stadion kraj Mo-

ravice napustio u leto 2011.

godine i pre{ao u Vardar.

Sa Skopqancima je raski-

nuo ugovor {est meseci pre

dogovorenog roka, zbog

smawewa plate, pa }e ponovo

zaigrati za klub iz

Ivawice. On }e sa Javorom

potpisati {estomese~ni

ugovor.

Fudbaleri Javora po~eli

su pripreme bez Nikole Ja-

kimovskog i @arka Lazeti-

}a koji su u prelaznom roku

napustili ivawi~kog prvo-

liga{a. Novajlije u dresu Ja-

vora su Filip Kosti}, koji

je stigao iz Ma|arske, mladi

reprezentativac Bosne i He-

cegovine Ogwen Petrovi},

reprezentativac Litvanije

Marius Papsus, Marko

Milosavqevi} iz Mlade-

novca, a na probi je i Owour

Berry iz Kenije.

Trener stru~nog {taba

Mladen Dodi} rekao je novi-

narima da }e prvi deo pri-

prema sprovesti u Ivawici

kombinuju}i teretanu, teren

i salu, shodno vremenskim

prilikama, a 28. januara na

dve nedeqe sele se u Tivat.

- Planirano je 12 kon-

trolnih utakmica, prvu }e-

mo odigrati, ako nam vreme

dozvoli, 26. januara u

Ivawici, sedam u Tivtu i

~etiri po povratku ku}i.

Ciq je da svi igra~i u pri-

premnom periodu imaju pod-

jednaku minuta`u. Kao {to

sam u vi{e navrata isticao,

najva`nije je da ekipu zadr-

`imo na okupu i uz ova

poja~awa kompletiramo tim

za predstoje}e izazove. Pre-

ko nam je potreban ve}i fond

igra~a, jer mi se sada takmi-

~imo na dva fronta - rekao je

Dodi}.

Sportski direktor klu-

ba, Nikola Li{anin, rekao

je da ne}e biti gomilawa

igra~kog kadra u prelaznom

roku i da }e poja~awa biti

pa`qivo odabrana prema

potrebama kluba.

[ef struke ivawi~kog

prvoliga{a istakao je da je

prioritet kluba opstanak u

ligi i da ne}e praviti

pore|ewa {ta je pre~e, Kup

ili {ampionat.

[KOLSKI

KONKURS ZA

PRI^U

Povodom 140 godina

postojawa, Osnovna

{kola „Sreten Lazare-

vi}“ iz Prilika raspi-

sala je nagradni kon-

kurs za najboqu pri~u o

{koli. Konkurs je otvo-

ren do 27. januara 2013.

godine.

Pravo u~e{}a na

konkursu imaju svi za-

interesovani.

JAVOR PROMENIO KREATORA IGRE

TRA@E ISPLATU

RATNIH DNEVNICA

OTVORENO KLIZALI[TE

Iako je manifestacija „Zimske ~a-

rolije“ zvani~no zavr{ena, prave

~arolije, kako je naglasila pred-

sednica SO Nevenka Milo{evi} po~ele

su kada je sve~ano otvoreno prvo

ivawi~ko klizali{te. Wen pozdravni go-

vor nije ni zavr{en, a mali{ani su ve}

po~eli da klizaju. Predsednica SO Ne-

venka Milo{evi} je istakla da op{tina

oslu{kuje potrebe mladih i da je klizali-

{te tek prvi korak. “Rekli ste da vam tre-

ba bazen, diskoteka, nismo to zaboravi-

li”, poru~ila je ona. Zahvalila se na po-

dr{ci timu, kako je rekla, stru~nih, odgo-

vornih i kreativnih qudi koji su pomo-

gli da Ivawica dobije prvo klizali{te.

Priliku da u`ivaju u klizawu

Ivawi~ani }e imati do marta. Povr{ina

klizali{ta je oko 350 kvadrata, dok je

wegova vrednost 1,2 miliona dinara.

Napravqeno je od silikonskog leda, ot-

pornog na promenu temperature, {to mu

omogu}ava funkcionisawe i po veoma to-

plom vremenu. Cena karte je 100 dinara po

satu, iznajmqivawe klizaqki je besplat-

no. Radno vreme klizali{ta je od 10 do 22

~asa, a za sve zainteresovane obezbe|ena je

i besplatna obuka, subotom i nedeqom od

10 do 12 ~asova. Kupovinom karte svi kli-

za~i su osigurani.

Du{an Nikoli}

Owour Berry

//////////////////////////////////////////

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 31GORWI MILANOVAC

Ministar prosvete @ar-

ko Obradovi} posetio

gorwomilanova~ku op-

{tinu i tom prilikom

predao na upotrebu novu

sportsku halu u okviru

rudni~ke Osnovne {kole

Op{tinu Gorwi Milanovac i

Osnovnu {kolu „Arsenije Loma“

na Rudniku posetio je ministar

prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja u

Vladi Republike Srbije @arko Obrado-

vi}, sa svojim pomo}nikom Zoranom Ko-

sti}em. Tom prilikom ministar je na

upotrebu {koli i u~enicima ove rudni~-

ke obrazovne ustanove predao novoizgra-

|enu sportsku salu, izgra|enu u sklopu

{kole.

- Hala je povr{ine 700 metara i wena

izgradwa je ko{tala oko 35 miliona di-

nara, od ~ega je lokalna samouprava obez-

bedila 20, dok smo oko 10 miliona dobi-

li iz Nacionalnog investicionog plana.

Na{a {kola postoji ve} 148 godina i

trenutno ima 220 u~enika, {to za jednu

brdsko planinsku {kolu i nije mali broj

- rekla je tom prilikom direktorka {ko-

le Dragana Mileti}.

U kabinetu predsednika op{tine u

Gorwem Milanovcu odr`an je radni sa-

stanak sa ministrom i predstavnicima

ministarstva kojem je prisustvovao i na-

~elnik [kolske uprave Danilo Beo-

dranski.

- Op{tina Gorwi Milanovac je ve}

godinama unazad prepoznatqiva po svo-

jim velikim ulagawima u {kolstvo i

poboq{awe uslova {kolovawa u svojoj

sredini. Preporuka i stav Ministarstva

je da dobrog i kvalitetnog {kolovawa

nema bez adekvatnih uslova za obavqawe

nastave, bilo da se radi o profesorima,

ili u~enicima. U saradwi sa raznim in-

stitucijama posledwih godina u Rudni~-

ko takovskom kraju je izgra|eno nekoliko

objekata koji }e zna~ajno poboq{ati

uslove {kolovawa u~enika u ovoj op{ti-

ni, a prema informacijama koje mi ima-

mo, na tome se ne}e ni stati- istakao je

ministar prosvete @arko Obradovi}.

Predsednik op{tine Gorwi Milano-

vac je istakao zadovoqstvo zbog dolaska

delegacije Ministarstva prosvete i pod-

setio da je ovo samo jedna u nizu poseta.

- Dobra saradwa lokalne samouprave i

nadle`nog ministarstva se ogleda u no-

voizgra|enim objektima u sklopu {kola

na podru~ju na{e op{tine, a planovi su

nam da i daqe nastavimo sa tom praksom.

Posebnu pa`wu }emo u narednom periodu

obratiti na seoske {kole, kojima nedo-

staje infrastruktura, ali i ve}i broj |a-

ka, pa im moramo pomo}i u svakom smi-

slu, kako seoske {kole ne bi bile masov-

no zatvarane, jer, ukoliko u nekom selu

ugasite {kolu, ugasili ste i selo- deo je

kazivawa predsednika

gorwomilanova~ke op{tine, koji je za-

tra`io pomo} nadle`nih slu`bi pri

otvarawu stru~nih odeqewa u gorwomi-

lanova~kim sredwim {kolama.

G. T.

Prva i najva`nija ta~ka ovonede-

qnog zasedawa bila je rasprava o

izborima za savete mesnih zajed-

nica, koji }e se, prema predlogu Op{tin-

skog ve}a, koji moraju da verifikuju op-

{tinski odbornici, odr`ati od 1. do 31.

marta teku}e godine.

- Pro{li izbori su odr`ani 2009. go-

dine, a prema zakonu mandat traje ~etiri

godine, {to zna~i da se izbori za nove sa-

vete i predsednike moraju odr`ati u toku

2013. godine. Planirano je da se izborne

aktivnosti u svim mesnim zajednicama

sprovedu tokom marta, bez obzira na to da

li je savetu istekao pun mandat, ili je

skra}en za par meseci. Op{tinska uprava

je u proteklom periodu imala korektnu

saradwu sa svim savetima, pa se, bez obzi-

ra na ishod izbora, nadamo da }e se taj

trend nastaviti i u naredne ~etiri godi-

ne. Stabilnost rukovo|ewa Op{tinom i

mesnim zajednicama su i najva`niji pred-

uslovi za dobar rad i saradwu lokalnih

samouprava- rekao je predsednik Op{tine

Milisav Mirkovi}.

Op{tinski ve}nici su usvojili i Pro-

gram razvoja turizma u

gorwomilanova~koj op{tini u narednih

10 godina, koji je predvi|en i u zajedni~-

kom projektu sa gradovima ^a~ak i

Kraqevo i op{tinama Vrwa~ka Bawa i

Ra{ka, a pod patronatom ameri~ke orga-

nizacije USAID. Usvojen je i Lokalni ak-

cioni plan zapo{qavawa, i odluka da ce-

na kubika vode od 1. maja bude pove}ana za

20 odsto, tako da }e umesto dosada{wih

9, 97, ko{tati 12 dinara. Na sednici je

predlo`eno i da bude osnovan Savet za

razvoj poqoprivrede na teritoriji op-

{tine Gorwi Milanovac, za ~ijeg pred-

sednika je kandidovan zamenik predsedni-

ka op{tine Miroslav Milovanovi}.

Formiran je i Odbor za obele`avawe 100

godina od ro|ewa narodnog heroja i na-

rodnog poslanika Radovana Grkovi}a, na

~ijem ~elu }e biti predsednik Op{tine

Milisav Mirkovi}.

G. T.

Slu~ajno ili ne, tek, tokom posled-

wih januarskih dana, u Gorwem

Milanovcu }e biti organizovane i

pozori{ne, muzi~ke i likovne svetkovine.

- Gorwomilanova~ki polaznici Mu-

zi~ke {kole „Vojislav Vu~kovi}“ iz ^a~-

ka }e odr`ati svoj tradicionalni

godi{wi koncert u modernoj galeriji

Kulturnog centra. Qubiteqi likovne

umetnosti }e biti u prilici da vide dela

milanova~kog umetnika Gari Garin~ija,

koji }e se publici predstaviti izlo`bom

portreta koji su tematski koncipirani,

dok }e u galeriji Doma kulture mo}i da

pogledaju izlo`bu slika Jelene Jovi~i}.

Pozori{na umetnost }e biti zastupqena

sa komedijom „Kako se uzme“, po delu Ala-

na Ejkbona, u izvo|ewu omladinske scene

Kulturnog centra i u re`iji Mihaila Ko-

stadinova. U predstavi glume Mihailo

Damqanovi}, Tina Kandi}, \or|e Isai-

lovi} i Kristina Powavi}. Scenografi-

ju postavqa Ilija Dra{ovi}, muziku je

napisao Viktor Kostadinov, dok je kosti-

me uradila Marija ]irkovi}- pred-

stavqaju ovonedeqnu ponudu nadle`ni iz

gorwomilanova~kog Kulturnog centra.

G. T.

ODR@ANA JEDANAESTA SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

U MARTU IZBORI U

MESNIM ZAJEDNICAMA

BOGATA KULTURNA NEDEQA

SLIKARSTVO,

MUZIKA, POZORI[TE

Gorwomilanova~ko

amatersko pozori-

{te i Kulturni

centar iz Gorweg Mila-

novca i ove godine orga-

nizuju smotru pozori-

{nih umetnosti za u~eni-

ke osnovnih i sredwih

{kola sa podru~ja op{ti-

ne Gorwi Milanovac.

- Konkurs za u~e{}e na

festivalu je otvoren do

kraja marta, a svaka {ko-

la ima pravo da u~estvuje

sa maksimalno ~etiri

predstave. Finalni deo

festivala }e biti odr`an

u gorwomilanova~kom

Domu kulture od 13. do 31.

maja ove godine. @iri }e,

kao i svake godine imati

te`ak zadatak, a ocewi-

va}e u~esnike u ~etiri ka-

tegorije. Prva kategorija

su mla|i, druga stariji

osnovci, tre}a

sredwo{kolci, a ~etvrta

nagrada }e biti dodeqena

za najboqu lutkarsku

predstavu. Predvi|ene su

i nagrade za najboqu mu-

{ku i `ensku ulogu- pred-

stavqaju organizatori

plan ovogodi{weg festi-

vala.

U okviru „[kolske

scene“ za {est godina

prikazano je 59 predstava,

u kojima je 119 mladih

glumaca ostvarilo oko

900 uloga. Oni su nagra|e-

ni sa 29 priznawa i 18

Gran prija, a wihove na-

stupe ispratila je brojna

publika od skoro 20

hiqada posetilaca.

G. T.

U MAJU SEDMI FESTIVAL „[KOLSKA SCENA”

NOVI SKUP NAJMLA\IH

MILANOVA^KIH GLUMACA

[KOLA NA RUDNIKU DOBILA SPORTSKU SALU

PREPOZNATQIVA PO

ULAGAWIMA U [KOLSTVO

32 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

[TA NOVO DONOSI PRAVILNIK O KRITERIJUMIMA I POSTUPKU DODELE SREDSTAVA

ZA FINANSIRAWE POTREBA U OBLASTI SPORTA

SPORT

Novi Pravil-

nik o krite-

rijumima i

postupku do-

dele sredsta-

va za finansirawe potreba

u oblasti sporta, koga je na

posledwoj sednici usvoji-

lo Gradsko ve}e, donet je na

osnovu pro{logodi{weg

akta i “oboga}en” nekim,

prema uverewu Komisije za

sport i wenog predsednika

Vladana Mili}a, zna~aj-

nim novinama:

- One se ti~u prvenstve-

no mladih i talentovanih

sportista, tako da je, kon-

kretno u ~lanu 11 ovog pra-

vilnika, definisano da su

mladi talenti u~enici i

studenti koji osvoje jedno

od prva tri mesta na naci-

onalnim prvenstvima, koje

organizuje Nacionalni

sportski savez, putem kojih

se ostvaruje op{ti interes

u oblasti sporta u Repu-

blici, odnosno koji osvoje

jedno od prva tri mesta na

nacionalnom nivou

takmi~ewa u oblasti

{kolskog sporta. Istaknu-

ti sportisti, pak, su lica

koja kao reprezentativci

Republike Srbije u~estvuju

na olimpijskim, paraolim-

pijskim igrama, [ahov-

skoj olimpijadi, svetskim

i evropskim prvenstvima,

ili na “Dejvis” i “Fet” ku-

pu Me|unarodne teniske

federacije. U ovu katego-

riju svrstani su i sporti-

sti koji u teku}oj godini

ostvare plasman u prvih

1.000 tenisera na ATP i

VT rang listi.

Mili} nagla{ava da }e

ove i narednih godina

Grad iz buxeta nagra|iva-

ti sve talentovane sporti-

ste, bez obzira da li su ^a-

~ani koji se takmi~e za lo-

kalne, ili klubove drugih

gradova, ili su “sa strane”,

ali imaju stalni boravak u

^a~ku i nastupaju za neki

od ovda{wih klubova. Ni-

ko ne}e biti izostavqen,

ka`e Mili}, ni mlade te-

niserke, kajaka{i, vesla~i,

fudbaleri i svi ostali ko-

ji budu ostvarili zapa`en

uspeh.

Predsednik Komisije za

sport naveo je jo{ neke no-

vine u ovogodi{wem pra-

vilniku: “Predlo`ene su

promene u kategorizaciji

sportova, tako da su sada

predvi|ene tri grupe: u pr-

voj su fudbal i ko{arka, u

drgoj atletika, bicikli-

zam, karate, kowi~ki

sport, odbojka, rukomet,

stoni tenis i tenis, a u

tre}oj ostali sportovi.”

Mili} napomiwe da je u

gradskoj kasi ove godine za

finansirawe sporta

nameweno 39 miliona di-

nara, {to je mawa suma ne-

go lane. Me|utim, komisija

i gradsko rukovodstvo na-

meravaju da taj “minus” na-

doknade tako {to }e na no-

vi na~in biti regulisano

kori{}ewe sportskih i

fiskulturnih sala u {ko-

lama i mesnim zajednica-

ma. Planirano je, naime, da

Grad finansira tro{kove

iznajmqivawa i

kori{}ewa tog prostora,

tako da }e klubovi, organi-

zacije i sportska

udru`ewa u wima, prema

utvr|enom rasporedu, mo}i

da treniraju besplatno. U

ovom slu~aju }e biti

primewen model koji se po-

kazao kao najprihvatqivi-

ji u 2012. godini,

obja{wava Mili}, koji

predvi|a da sportski klu-

bovi i direktori {kola

komisiji blagovremeno do-

stave termine u kojima `e-

le i mogu da koriste sale,

na osnovu kojih }e komisi-

ja, vode}i ra~una da niko

ne bude o{te}en, utvrditi

kona~an raspored. M.N.

Fudbaleri „Borca“

zavr{ili su zim-

ski odmor i po~e-

li pripreme za prole}nu

sezonu. Predsednik kluba

Ilija Petrovi} naglasio

je da je pred ~a~anskim klu-

bom veoma bitna sezona, u

kojoj `eli da se vrati tamo

gde mu je i mesto, a to je

takmi~ewe u superligi.

- Generalni sponzor i

daqe ostaje uz nas, verujem

da smo i na dobrom putu da

se kona~no dogovorimo sa

Crvenom zvezdom oko dina-

mike izmirivawa duga, a

moram re}i da smo imali i

dva veoma kvalitetna sa-

stanka sa rukovodstvom

Grada. Sve to nam daje za

pravo da se nadamo da }e i

sportski deo kluba ispuni-

ti o~ekivawa i sa velikim

optimizmom o~ekujemo

prole}nu polusezonu -

prokomentarisao je Petro-

vi} i finansijsku situaci-

ju „Borca“.

Alve{ i @ivanovi} vi-

{e nisu ~lanovi „Borca“,

jer su im istekli ugovori,

a o kadrovskim promenama

je govorio sportski direk-

tor Slobodan Ili}:

- Sporazumno smo ras-

kinuli ugovore i sa Milo-

jevi}em, Stani}em, Ata-

nackovi}em i Nikodijevi-

}em. Svima `elim puno

uspeha, ali se posebno zah-

vaqujem na{em biv{em

golmanu Milojevi}u, koji

je ostavio veliki trag u

klubu. Ukoliko na|u

zadovoqavaju}e ponude za

klub, Masla}, Zo}evi} i

Spirovski bi}e slobodni

u izboru nove sredine. Od

novajlija tu su prido{li-

ce iz Banata Stefan Milo-

jevi} i \or|e Tadi}. U

klub se vratio na{ neka-

da{wi ~lan Stefan Rado-

vanovi}, koji je u posled-

wih {est meseci nastupao

za Mornar iz Bara, dok smo

iz Poleta doveli Miro-

slava Jovanovi}a. Tako|e,

iz Qubi}a su se vratili sa

pozajmice Obradovi},

Neo{vi} i Mladenovi}.

Bi}e jo{ promena, a `eqa

nam je da dovedemo ~etiri

prava poja~awa, koja }e bi-

ti kadra da sa starosedeo-

cima iznesu teret prole}ne

sezone.

Trener „Borca“ Zoran

Wegu{ prokomentarisao je

da se uzda u naporan rad i

da }e fudbaleri trenirati

u ^a~ku do 10. februara, a

nakon tog datuma oti}i u

toplije krajeve. Prva utak-

mica zakazana je sa „Javo-

rom“ za 26. januar.

Nakon konferencije za

novinare, ~a~anski fudba-

leri odradili su svoj prvi

trening u ovoj sezoni. „Bo-

rac“ je jesewi deo prven-

stva zavr{io na ~etvrtom

mestu, sa 29 osvojenih bo-

dova. Po~etak prole}ne se-

zone zakazan je za 9. mart.

Odbojka{ki klub ^a~ak

posle prazni~ne pau-

ze, ponovo je po~eo trenin-

ge i me|u devoj~icama i me-

|u de~acima. Kroz {kole

odbojke nastavqen je daqi

rad na omasovqavawu dece

koja vole da treniraju od-

bojku, rad na wihovoj obu-

ci u ovoj sportskoj disci-

plini i priprema za pro-

le}ni deo nadmetawa sa

drugim klubovima. Pio-

nirske ekipe de~aka i de-

voj~ica imaju za glavni

ciq pripremu za

takmi~ewe na turnirima u

Obrenovcu i Kragujevcu, a

mla|e ekipe nastup na Tur-

niru u Lazarevcu i na za-

vr{nom turniru kluba.

Tokom prole}a nastavi}e

se utakmice i drugog dela

klupske lige.

Seniorske ekipe moma-

ka i devojaka odigra}e dru-

gi deo sezone u svojim liga-

ma. Mu{karci }e nastavi-

ti nadigravawa u Regio-

nalnoj Srpskoj ligi grupa

Zapad, a devojke }e se tak-

mi~iti u Regionalnoj Srp-

skoj ligi Zlatiborsko-Mo-

ravi~kog okruga.

Devojkama seniorska

liga po~iwe u prvoj nede-

qi marta, dok momcima

prole}ni deo liga{kog

takmi~ewa po~iwe sredi-

nom marta.

PO^ETAK ODBOJKA[KE

SEZONE

PO^ELE

PRIPREME

FK „BORAC”

ZA PROLE]NU

SEZONU

PO^ELE

PRIPREME

FK „BORAC”

ZA PROLE]NU

SEZONU

VE]A PA@WA MLADIM

I TALENTOVANIM SPORTISTIMA

Sportisti 2012. - Nemawa Koji} i Bojana Kali~anin

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

BORAC MOCART SPORT - VR[AC

81:61

33SPORT

Ko { a r k a { i

Borac Mo-

cart Sporta u

prvoj zvani~-

noj utakmici

su ugostili ekipu Vr{ca.

^a~ani su se revan{irali

za poraz najvi{e zahvaqu-

ju}i odli~nom Milivoju

Bo`ovi}u koji je odigrao

prvu utakmicu. U pobed-

ni~kom sastavu dvocifre-

ni u~inak ostvarila su ~e-

tvorica igra~a, a kod go-

stiju trojica. Doma}i ko-

{arka{i su poveli od sa-

mog po~etka utakmice i u

petom minutu me~a imali

su prednost od osam poena

(14:6). Ta~no na sredini

prve ~etvrtine u dresu Bo-

rac Mocart Sporta debi-

tovao je iskusni Milivoje

Bo`ovi}, koga su ^a~ani

pozdravili aplauzom. Go-

sti su u zavr{nici prve de-

onice uhvatili

prikqu~ak, ali je na prvi

mini odmor doma}in oti-

{ao sa vi{kom od ~etiri

poena (24:20). Drugu ~e-

tvrtinu Mla|an

[qivan~anin je otvorio

trojkom, potom i dvojkom

za prednost od devet poena

(31:22). Me|utim, drugi

kvartal dobili su gosti i

na odmor oti{li sa dva po-

ena vi{ka (37:39). Najefi-

kasniji u prvih 20 minuta

bili su [qivan~anin i

Milo{evi}, sa po devet

poena. Bo`ovi} je odli~no

zapo~eo drugo poluvreme i

doma}em sastavu vratio

prednost (43:39). U tre}em

kvartalu gosti su dali sa-

mo sedam poena. Po~etkom

~etvrte ~etvrtine izabra-

nici Ra{ka Boji}a stigli

su do najve}e razlike 70:48.

Potom je Vuksanovi} zara-

dio iskqu~ewe {to su do-

ma}i iskoristili i prak-

ti~no osigurali pobedu. U

~a~anskom timu najefika-

sniji je bio Milan Trti}

sa 20 poena, a kod gostiju

boqi od ostalih bio je Du-

{an Cvetkovi} sa petnaest

poena.

- Ambiciozno smo u{li

u me~, nadali smo se pobe-

di, ali ne sa ovako

ubedqivom razlikom.

Ukwi`ili smo zna~ajne

bodove koji nam verovatno

obezbe|uju opstanak u ligi,

ali i daju mogu}nost da am-

bicioznije razmi{qamo o

nastavku sezone.

Posledwom pobedom pra-

vimo iskorak ka vrhu tabe-

le - rekao je nakon utakmi-

ce trener Borac Mocart

Sporta Ra{ko Boji}.

U narednom kolu, u su-

botu 26. janura, u 19,30 ~a-

sova Borac Mocart Sport

gostuje u Vaqevu.

U12. kolu Juniorske

Heba lige Srbije

ko{arka{i Borac

Mocart Sporta izgubili

su od ko{arka{a u`i~ke

Slobode, posle produ`etka

sa 78:77. Iako su u dosa-

da{wem toku prvenstva

^a~ani dva puta pobedili

U`i~ane, ovoga puta Slo-

boda je bila boqa.

U ekipi Borac Mocart

Sporta Mitrovi} je posti-

gao 30 poena, ali je bilo

jo{ {uterski razigranih

igra~a. Sa druge strane,

najefikasniji igra~ u Slo-

bodi bio je Du{an Kutle-

{i} sa 28 ko{eva. “Do sada

smo izgubili dva puta i

bilo bi previ{e da smo iz-

gubili i tre}i put. Bila je

prisutna ve}a `eqa kod

mojih igra~a i pogodio se

{uterski dan” izjavio je

nakon utakmice trener

Slobode Sa{o Temelskov-

ski.

Trener Borca Aleksan-

dar Bjeli} ka`e da su raz-

lozi poraza u slaboj kon-

troli skoka, ali i malom

broju razigranih igra~a.

- I u pripremi utakmi-

ce znali smo da nas ~eka ne-

zgodan protivnik, jer to je

ekipa koju dobro poznaje-

mo. Mislim da smo ne{to

lo{ije otvorili utakmicu,

dozvolili Kutle{i}u da

do|e do samopouzdawa, sla-

bo kontrolisali skok. Bi-

li smo nesigurni u tranzi-

ciji, nikako nismo uspeli

da do|emo do lakih poena i

onda u tre}oj ~etvrtini

usledilo je par lo{ih

re{ewa na zonsku odbranu.

Kada smo se i tu adaptira-

li uspeli smo da do|emo do

nekih osam poena u zavr-

{nici me|utim padom kon-

c e n t r a c i j e ,

nezagra|ivawem, dozvoli-

li smo protivniku da do|e

do produ`etka i u toj psi-

holo{koj prednosti oni su

uspeli da utakmicu pri-

vredu kraju, pre svega zah-

vaquju}i sjajnom Du{anu

Kutle{i}u. Imali smo ma-

li broj razigranih igra~a,

nismo uspeli da spustimo

loptu dole, da premestimo

te`i{te igre u sam reket.

Na{i visoki igra~i su se

slabo borili za poziciju i

slabo re{avali tako da je

falilo od pleja i igra~a

drugih spoqnih pozicija

da preuzmu odgovornost i u

velikoj meri rasterete

Stefana Mitrovi}a, koga

opet nismo u zavr{nici

iskoristili kako treba,

rekao je Bjeli}.

I u slede}om me~u na{a

ekipa igra kom{ijski der-

bi, ovoga puta sa kraqe-

va~kom Slogom, koja je ne-

davno dobila novog trene-

ra, pa Aleksandar Bjeli}

o~ekuje krajwe neizvestan

me~.

Up r o s t o r i j a m a

FSRZS u Kragujev-

cu `rebom je odre-

|en doma}in finala Kupa

FSRZS u malom fudbalu.

Vi{e sre}e imala je Fon-

tana, tako da }e u ponede-

qak 28. januara 2013. godi-

ne u 20:30 u sportskoj hali

Mladost u Atenici Fonta-

na biti doma}ini kraguje-

va~kom Ma{incu.

U taboru ^a~ana vlada

optimizam pred finalnu

utakmicu Kupa.

- Ovo je odli~na prili-

ka da posle dve {ampion-

ske titule Fontana osvoji

novi trofej. O~ekujemo da

hala u Atenici bude pop-

uwena do posledweg mesta,

a uprava kluba odlu~ila je

da i za ovu utakmicu ulaz

bude slobodan za sve

qubiteqe malog fudbala.

Nakon osvajawa jesewe ti-

tule Druge futsal lige Za-

pad poja~ali smo dodatno

tim, a zadr`ali smo oko-

snicu ekipe. Pored staro-

sedelaca Ristanovi}a,

Markovi}a, Spasojevi}a,

Karovi}a, ]etenovi}a, Te-

ofilovi}a i Melentijevi-

}a klub su zimus poja~ali

Vladan Stojkovi} (Kr~ago-

vo), Vladimiri Milinko-

vi} (Spartak), Darko Bje-

li} i Aleksandar Bo`ovi}

(Prijevor). Ciq nam je bio

da ekipu ~ine iskqu~ivo

igra~i iz ^a~ka. Imali

smo samo sedam dana odmo-

ra za novogodi{we i bo-

`i}ne praznike, a ve} na

prvim treninzima videlo

se da su se poja~awa brzo

uklopila. Favoriti smo u

finalnoj utakmici, ali to

treba opravdati i na tere-

nu. Po{tujemo Ma{inac

koji ima mladu ekipu, ali

o~ekujemo da pehar Kupa

ostane u ^a~ku - rekao je

Milo{ Stevani}, sport-

ski direktor kluba.

Optimizam ne krije ni

kapiten Ristanovi}, koji

je ove zime odbio brojne

ponude.

- O~ekujem da ekipa

pru`i svoj maksimum u fi-

nalu, jer se igra jedna utak-

mica i nema popravnog.

Dobro smo trenirali, tako

da spremno do~ekujemo me~

i nadam se da smo sad u po-

ja~anom sastavu bli`i pe-

haru od protivnika - ista-

kao je Ristanovi}.

Prvog dana prelaznog

roka Fontanu je poja~ao

Vladan Stojkovi}.

- Ciq mi je da pomog-

nem Fontani da osvoji Kup

i da ve} od naredne sezone

igramo Prvu futsal ligu.

Svi u klubu o~ekuju od me-

ne da opravdam o~ekivawa

rukovodsta. U finalu Kupa

o~ekujem tvrdu i neizvesnu

utakmicu, ali naravno ve-

rujem u tim i pobedu. Iza

nas su dve nedeqe jakih tre-

ninga i napornih pripre-

ma koji su zaista bili od-

li~ni i mislim da spremni

do~ekujemo nastavak prven-

stva i da }emo biti jedna

od najspremnijih ekipa u

ligi - rekao je Vladan

Stojkovi}, nova “desetka”

Fontane.

FONTANA DOMA]IN FINALA KUPA

Kao i za svaku

utakmicu Fontane na

doma}em terenu ulaz

}e biti slobodan. Pu-

bliku o~ekuje i niz

iznena|ewa, a na po-

luvremenu gosti klu-

ba bi}e mlade snage

{kole fudbala Gau-

~osi.

ULAZ BESPLATAN

JUNIORSKA HEBA LIGA

JUNIORI BORAC

MOCART SPORTA

IZGUBILI

OD SLOBODE

Borac Mocart Sport: Bo-

`ovi} 18, Kosanovi},

Markovi}, Mitrovi},

Prolovi} 4, ^utovi},

Radisavqevi} 9, Radovi}

5, [qivan~anin 10, Todo-

rovi} 15, Trti} 20, Vasi-

lijevi}, Zo}evi}.

Vr{ac: Cvetanovi}, Vuk-

sanovi} 10, Nikoli} 5,

Jefti} 6, Selakovi}, Mi-

trovi} 2, Novak 1, Rado-

vi} 7, Cvetkovi} 15, Mi-

lo{evi}, Maravi} 2, Ni-

koli}, Milo{evi} 13.

Sudije: Jeftovi}, Arsenijevi}, Vlahovi}

UBEDQIVA POBEDA

NAD EKIPOM VR[CA

Vladan Stojkovi} novo poja~awe

34 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

PETAK 25. 1. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG

STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV

10:15 KORAK 21

12:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

13:00 NIKO KAO JA-R.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 ARHIVA EPERHIJE

@I^KE

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SUBOTA 26. 1. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 PLANETA SEZAM

10:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV

10:15 TREND SETTER

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV

12:15 ARHIVA EPARHIJE

@I^KE -R.

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 VI PITATE, MI

TRA@IMO ODGOVOR

21:00 SUPER 70

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

NEDEQA 27. 1. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00 VREMEPLOV,

SVETA^NIK

10:15 CRTANI FILM

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK,

VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 FILM

15:30 VEZE

16:15 PROSLAVA 20 GODINA

TELEVIZIJE-DIREKTAN

PRENOS

18:30 DRAGA^EVSKI HORIZON-

TI

19:00 AUTOBILBORD

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 KONCERT

23:00 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

PONEDEQAK 28. 1. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG

STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV,

SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-R.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 BIOGRAFIJE

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 DRAGA^EVSKI

HORIZONTI-R.

16:45 SERIJA - IZLOG

STRASTI-R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 DOKUMENTARNI FIL-

MOVI - ZASTAVA FILM

20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD

21:00 MILANOVA^KA

SEDMICA

21:45 TREND SETTER

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU

UTORAK 29. 1. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRAST -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV,

SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT-R.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG

STRASTI

16:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD -R.

18:15 MILANOVA^KA SEDMI-

CA-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA

20:05 TV MEDIKUS

21:00 SRBIJA I SVET

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SREDA 30. 1. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG

STRASTI

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV,

SVETA^NIK

10:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV

12:15 SUPER 70

13:30 OGLASI

14:10 PLANETA SEZAM -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG

STRASTI -

16:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT

20:45 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

^ETVRTAK 31. 1. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG

STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREME-

PLOV

12:15 FILM -R.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-R.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG

STRASTI

16:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 NA[E SELO-R.

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NIKO KAO JA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

- TV GALAKSIJA -

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 35SPORT

Na{ grad je u utorak bio doma-

}in rukovodstvu Pliva~kog

saveza centralne Srbije, a

uskoro }e i trener Vaterpolo kluba

Borac Stefan Kova~evi} postati

~lan Upravnog odbora ovog tela. Sa-

stanak ogranka Pliva~kog saveza u

^a~ku nije napredak samo u pogledu

izgradwi zatvorenih bazena kod nas

i u okolnim gradovima, ve} i za raz-

voj pliva~kog sporta.

- Na sastanku smo razgovarali i o

aktivnostima dva kluba u ovom kraju,

^a~ku i Lu~anima. Bazen u Lu~anima

je jedan od prvih u centralnoj Srbiji

i tu su nekada organizovana prven-

stva. @elimo da on bude rekonstrui-

san, ali su tu na{e mogu}nosti pre-

vashodno savetodavne - izjavio je

Branislav Kova~evi}, predsednik

Pliva~kog saveza regiona centralne

Srbije.

Na olimpijskom bazenu u Lu~ani-

ma u avgustu bi trebalo da bude odr-

`an kamp za 700 dece iz cele Srbije.

Predsednik Pliva~kog saveza Draga-

~eva Milika Radowi} najavio je da

}e u ovoj godini biti postavqen ba-

lon na lu~anskom olimpijskog bazena

koji }e tako biti dostupan pliva~i-

ma cele godine.

- Pliva~ki savez }e logisti~ki i

posredstvom menaxera nastojati da

zatvori finansijsku konstrukciju,

kada je re~ o adaptaciji bazena u Lu-

~anima, izgradwi zatvorenog bazena

u ^a~ku i u ostalim okolnim grado-

vima. U Draga~evu ne bi bio klasi-

~an zatvoren bazen, ve} bismo kupili

balon, koga je mogu}e brzo montirati

i demontirati. Lu~ani su dobili

olimpijski bazen jo{ sedamdesetih

godina pro{log veka - podsetio je

Radowi}.

Budu}i ~lan Upravnog odbora

Pliva~kog saveza centralne Srbije

Stefan Kova~evi} najavio je skoro

osnivawe PK Borac i u~e{}e ^a~ana

na prvenstvu Srbije u Kru{evcu. Re~

je o takmi~arskoj sezoni koja startu-

je sredinom februara.

- Vi{e od stotinu dece je pro{lo

obuku plivawa i vaterpola u ^a~ku.

Tako smo dali jednu dobru uvertiru

za izgradwu zatvorenog bazena. Po-

trudi}emo se da u februaru nastupi-

mo na Prvenstvu centralne Srbije i

tako podstaknemo ~a~ansko plivawe.

Nadam se da }e Grad na}i adekvatno

re{ewe za izgradwu zatvorenog baze-

na, imamo i podr{ku saveza. Kao ve-

}i Grad, ^a~ak ne zaslu`uje ni{ta

mawe od olimpijskog bazena, da bi-

smo mogli da se takmi~imo onako ka-

ko bi trebalo. Samo rezultate u veli-

kim bazenima dr`ava podr`ava. Ako

bismo dobili zatvoren bazen, to bi

nam zna~ilo na vi{e poqa. Bili bi

unapre|eni i {kolski sport i nasta-

va fizi~kog vaspitawa - ka`e Ste-

fan Kova~evi}. On }e se pridru`iti

rukovodstvu Pliva~kog saveza ~im

bude registrovan Pliva~ki klub Bo-

rac.

Osim kampa, na leto bi u Lu~ani-

ma trebalo da bude odr`ano i prven-

stvo u plivawu. Z. J.

Kao i svake godine, pioniri FK ^a~ak 94 nedavno

su bili na pripremama u Paraliji. Tamo su odi-

grali tri me|unarodne kontrolne utakmice od ko-

jih su izgubili samo jednu. Prvu utakmicu sa Piariko-

som ^a~ani su dobili sa 3:0, ekipu Olimpijane su

ubedqivo savladali, 4:1, a pali su jedino u duelu sa mla-

dim Soluwanima (FK Paok) koji su na{e savladali sa

3:1.

- Grci su u jeku prvenstva, a mi smo sezonu zavr{ili

pre dva meseca. Zadovoqan sam, jer na{ tim nije toliko

uigran. Nastavi}emo pripreme u sali Tehni~ke {kole

vikendom, a radnim danima napoqu - ka`e Slobodan Je~-

meni}, trener pionirske ekipe ^a~ak 94.

U toku je i upis novih fudbalera. Svi zainteresovani

mogu se prijaviti vikendom u 9 ~asova u sali Tehni~ke

{kole.

U ^A^KU ODR@ANA SEDNICA UO

PLIVA^KOG SAVEZA CENTRALNE SRBIJE

IMA]EMO SVOG

PREDSTAVNIKA

PRIPREME U PARALIJI POKAZALE

SNAGU PIONIRA FK ^A^AK 94

BOQI OD GRKA

36 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINEHOROSKOP

Osobe ro|ene od 20. januara do

18. februara. Parola “Znam!”.

Energi~ne i pametne, imaju svoje

“Ja!”. Uspe{ni su u svom poslu.

Ponekad porodica trpi zbog

mawka vremena. @eli da bude

samostalna i da sama odre|uje

svoje obaveze. Planeta znaka je

Uran. Lo{a strana - de{ava se

da bude vrlo nerazumna i da po-

gre{no sagledava situaciju i

okolinu.

Vodolija je osoba spremna na sve

osim da tr~i „za stadom“, pravi

je individualista, istovremeno

borben i srame`qiv, ro|eni

buntovnik nezavisnog duha koji

uvek ispituje i prijateqe i

neprijateqe, i doga|aje i stvari.

Neobi~na je kombinacija hladno-

}e i obazrivosti duha i }udqive

nestabilnosti.

Vodolije su pune iznena|ewa,

wihove su reakcije neo~ekivane,

a pona{awe nepredvidqivo.

Spremne su da podr`e potpuno

izgubqen slu~aj ili da se bore za

propalu stvar i za~udo, vreme

obi~no poka`e da ~esto imaju

pravo.

Astrolozi ~esto imaju obi~aj da

ka`u: „Ono {to Vodolija misli

danas, svet }e misliti tek kroz

pedeset godina“. To je mo`da ta~-

no, ali svakako ne umawuje jaz

izme|u vodolija i ostalog sveta

dana{wice. Ovaj znak je poznat

kao znak genijalnih qudi, ali

isto tako znatan broj vodolija

zavr{ava u mentalnim instituci-

jama ili na seansama kod psihoa-

naliti~ara.

QUBAV

Osobu koju voli, vodolija vidi prvo

kao svog najboqeg prijateqa. Mora biti

prvo mentalno privu~ena i ne pada na

zavodqive poglede, ako taj uslov nije

ispuwen. Nije qubomorna, ni posesivna u

qubavi. Najboqi prijateq vodolije mora

biti inteligentan i samostalan, jer ne

voli da se na wu oslawaju. Ono {to joj je

potrebno je sloboda i to ona vrsta koja

dozvoqava da su u vezi zajedno zato {to

to zaista i `ele, a ne zbog navike.

Vodolija je kao prehlada. U va{ `ivot

dolazi iznenada, kada se najmawe nadate.

^esto je ne razumete i smatrate ~udakom.

Ose}awa su joj intenzivna, ali ne traju

dugo. Wihov eros je romanti~an, varaju

radi promene. To su kolekcionari

qubavi i strasti.

POSAO

Vodoliji je potreban posao koji }e

ohrabrivati weno nezavisno

razmi{qawe i u kojem }e se ceniti wena

genijalna inventivnost. [ta god radila,

treba joj puno slobode. Iako nikad ne be-

`i od li~nih odgovornosti, najboqe joj

odgovara grupni rad. Novac nije najva-

`nija stvar u izboru karijere – ponekad je

zapravo malo odsutna kada je u pitawu

svakodnevni posao. Zanimawa koja odgo-

varaju vodoliji su fotograf, in`ewer,

re`iser, glumac, balerina, pronalaza~,

istra`iva~ fizi~ar, antikvar, novi-

nar…

GODI[WI HOROSKOP

ZA VODOLIJE 2013.

Ova godina }e biti veoma povoqna,

zahvaquju}i interakciji planeta. Spre-

mite se za mirnu godinu, u kojoj }ete ubi-

rati plodove svog prethodnog truda. Ovo

je godina za promene. ^esto vodolije iz-

begavaju romanti~ne ili intimne odnose

na duge staze u korist svoje nezavisnosti.

Zahvaquju}i kretawu Neptuna, osetqiva

priroda vodolije }e ~eznuti za `ivotnom

lekcijom koju pravo vezivawe mo`e done-

ti. To zna~i da }ete vezi u kojoj ste se na-

{li dati {ansu da postane dubqa i smi-

saona. Venera }e vas podsta}i da u`ivate

u zadovoqstvima i u dubqoj prisnosti sa

partnerom. Do jeseni, mogu}nost da otvo-

rite svoje srce zauvek je velika. Va{a

mirna priroda }e vam i ovog puta pomo-

}i da postignete zajedni{tvo.

Mo`da ne}ete do`iveti spektakula-

ran finansijski uspeh, ali }ete svakako

napredovati. Ako neki projekti ne nai|u

na podr{ku, to }e vas samo podsta}i da

istupite sa novim i sve`im idejama i bu-

dete boqi nego pre. Najboqe je da zapo~-

nete nove projekte krajem prole}a ili da

daqe razvijate one koji su po~eli da ra-

stu.

Zdravom telu je potreban smiren um.

Kad va{ unutra{wi svet po~ne da se smi-

ruje, tek tada }ete osetiti efekte povrat-

ka energije. Oseti}ete direktnu korela-

ciju izme|u vitalnosti i mentalnog na-

pretka. Nastavite da radite na

unutra{wem miru i spokojstvu i trudite

se da izbacujete stres na dnevnom nivou

kroz relaksaciju.

Pripremila: I. M.

HOROSKOPSKI ZNAK VODOLIJA

VODOLIJE, PRAVI PRIJATEQI

Ukoliko steknete pravog prijateqa u vodoliji, budite sigurni da }e vam biti

zauvek verni za{titnici. Ne mewaju mi{qewe tako lako. Jesu u stawu da ima-

ju revolucionarne ideje i da mewaju svet, ali kada jednom steknu predstavu o ne~e-

mu, mora}ete mukotrpno da radite na tome da ih poquqate. Setite se da vodolije

sve analiziraju. U stawu su da i dugu ra{~lane na sitna crevca, da je logi~ki raz-

lo`e i da ostanu pri tome da se }up sa zlatom krije na wihovom kraju. Isto tako,

saslu{a}e {ta se o vama govorka, iz ~iste radoznalosti, a zatim }e glasine odba-

citi uz gnu{awe. Mo`da je zato Eva Braun ostala verna Hitleru do kraja `ivota.

KREATIVCI

Filozofija Vodolija je popri-

li~no jednostavna: svet je sklop

pojedinaca od kojih je svako odgovo-

ran za sebe samog, nadahnu}e je svuda

u vazduhu, `ivot je previ{e zan-

imqiv da bi se zadr`avali predugo

na jednoj ta~ki, a povrh svega, niko

nikada ne}e biti dovoqno intere-

santan da nadma{i kreativnost vo-

dolija. Skromnost im nije najja~a

strana. Ne rade oni to namerno,

Uran, wihov za{titnik, kriv je za

sve. Uprkos ovome, vi }ete im se uvek

vra}ati. Vodolije tako|e obo`avaju

da vam postavqaju pitawa, ponekad

vrlo neposredna i neo~ekivana. Zato

i ne ~udi {to je pisac Anton ^ehov,

istaknuti predstavnik ovog znaka,

izjavio da je na umetniku da

postavqa pitawa, ne da odgovara.

SLOBODNOG DUHA

Eduar Mane je bio prvi

koji se usudio da nasli-

ka obi~nu, golu `enu koja

besramno i izaziva~ki po-

smatra publiku. Ovim, po

shvatawima mnogih

onda{wih `iteqa Pariza,

“beskrupuloznim i skanda-

loznim” ~inom, Mane je

prokr~io put impresioni-

stima. Iako su ga proglasi-

li bogom i molili da u~e-

stvuje na wihovim izlo`ba-

ma, Eduar ih je svaki put od-

bio. Vodolije su slobodne i

ne vezuju se ni za {ta, to mo-

rate prihvatiti na samom

po~etku.

Vozite polako, bu-

dite skoncentrisa-

ni, ali ako je stawe

na kolovozu kata-

strofalno, najboqe

je da ne sedate za

volan

Uvek je prvo i osnovno

pravilo da, ako ba{ ne mo-

rate, uop{te ne idete na

put kada je kolovoz mokar,

prekriven snegom, ledom

ili kada je vetar prejak.

Ipak, svi vrlo dobro zna-

mo da se danas bez automo-

bila ne mo`e i da su mnogi

od nas osu|eni da wime pu-

tuju na posao. Upravo zato

moramo biti spremni na

najgore uslove. Evo nekoli-

ko saveta kako se treba po-

na{ati kad su prilike na

kolovozu ekstremne.

Vo`wa po snegu i ledu

predstavqa verovatno naj-

gori mogu}i scenario na

kolovozu, koji tada postaje

nepredvidqiv. Ipak, neko-

liko saveta vam mo`e po-

mo}i da sigurno stignete

do odredi{ta, ako ve} mo-

rate da vozite.

- Uvek imajte sa sobom

pokriva~ ili }ebe, reflek-

tiraju}i prsluk i ~okola-

du u slu~aju da zaglavite na

putu. Tako|e, napunite ba-

teriju mobilnog telefona

pre polaska.

- Pre polaska DOBRO

o~istite stakla na automo-

bilu.

- Ako je ikako mogu}e,

ne kre}ite na put ~im pad-

ne prvi sneg, jer je velika

verovatno}a da putevi ni-

su ra{~i{}eni.

- Vozite polako, jer se

led mo`e na}i na bilo ko-

jem delu kolovoza, skriven

ispod tankog snega. Poseb-

no budite oprezni na ras-

krsnicama i kru`nim to-

kovima.

- Zaustavite se na si-

gurnom mestu dok ne pro|e

nevreme.

Mokar kolovoz i popla-

va su drugi najgori scena-

rio. Poplave dolaze nena-

dano, uni{tavaju sve pred

sobom, ali i obi~na ki{a

mo`e vam zagor~ati

vo`wu. Nagla ko~ewa ne

dolaze u obzir pa zato:

- Uvek dr`ite dvostru-

ki razmak od onoga koji bi-

ste dr`ali po suvom vreme-

nu. [to daqe to boqe.

- ^uvajte se bara. Pri

velikim brzinama kada na-

letite na baru, to~kovi

mogu izgubiti kontakt sa

povr{inom, a vi kontrolu

nad automobilom. U slu~a-

ju da do toga do|e, ne pani-

~ite ve} ~vrsto dr`ite vo-

lan i nipo{to ne stiskajte

ko~nicu prejako.

- Prilikom skretawa

po mokroj povr{ini auto-

mobil se mo`e pona{ati

kao na ledu, zato ~inite to

polako.

- Dr`ite se podaqe od

ivi~waka, jer je koncentra-

cija vode tu najve}a. Pazi-

te na automobile iz su-

protnog smera i na pe{ake

koji se kre}u plo~nikom.

- Nikada ne vozite pre-

ko brzaka koji su poplavi-

li kolovoz - nije pametno

izazivati sre}u.

- Testirajte ko~nice

jednom kad iza|ete iz

dubqe vode automobilom.

- Ne vozite preblizu

voza~a ispred vas, jer vam

prskawe sa wihovih to~ko-

va smawuje vidqivost.

- Izbegavajte prolaske

kroz dubqu vodu na kolo-

vozu, jer mo`e do}i do

ozbiqnih o{te}ewa i kva-

rova na vozilu.

Vetar isto tako nije

prijateq voza~a. Naro~ito

ako vozite vi{a vozila po-

put kombija.

- Oprezno u dolinama i

na otvorenim terenima za

koje su karakteristi~ni

sna`ni vetrovi.

- Uvek dr`ite obe ruke

na volanu u slu~aju da vas

udari vetar kako biste mo-

gli vaqano reagovati.

- Usporite - automobil

je stabilniji kada ga vozi-

te polako.

IZBEGAVAJTE SVA\E

U AUTOMOBILU

Psiholozi tvrde da

bra~ni parovi po~iwu da

se sva|aju ve} nakon 20 ki-

lometara putovawa auto-

mobilom. Uglavnom je to

zbog trivijalnih razloga.

Mu{karcima, na primer,

smetaju `enini prigovori

ili {to sa strahom preti-

~e druge automobile, ali

takve male sva|e mogu uzro-

kovati i saobra}ajnu ne-

sre}u.

- @ene se u zatvorenom

prostoru automobila svete

za stare nepravde i `ele to

da nadoknade u autu, iz ko-

ga mu` ne mo`e pobe}i od

prigovora - obja{wava ~e-

{ki psiholog Karel Ha-

vlik u publikaciji ’Psi-

hologija za voza~e”.

Takvo pona{awe ih

ugro`ava jer im raste adre-

nalin i ubrzava im se puls.

Havlik ka`e da `ene mogu

da se sva|aju dok voze, ali

ne razumeju da je to mu-

{karcima u saobra}aju te-

`e. Psiholog Havlik ipak

savetuje da na putovawu du-

`em od 400 kilometara, uz

sebe imamo suvoza~a. Ako

odaberete supru`nika, u

autu se ne isplati kri-

tikovawe, jer lako do|e do

sva|e. Boqe je razgovarati

o neutralnim temama, {a-

liti se i smejati. Ako do

sva|e do|e, najboqe je stati

na prvom odmori{tu, po-

piti kafu i re{iti pro-

blem.

pripremila I. M.

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 37SAOBRA]AJ

VO@WA U EKSTREMNIM USLOVIMA

KAKO SE PONA[ATI

PET UOBI^AJENIH GRE[AKA

PRI VO@WI PO SNEGU

1. La`an ose}aj sigurnosti

Dok vozila sa pogonom na ~etiri to~ka

obi~no imaju boqe performanse za sne-

`ne uslove, tehnologija mo`e voza~ima dati la`an

ose}aj sigurnosti. Premda su dana{wi automobili si-

gurniji, sa boqom opremom i performansama, nisu

svemogu}i po ote`anim vremenskim prilikama. Zato

nije na odmet zadr`ati pa`wu i koncentraciju.

2. Nedovoqna priprema

Najopasniji dan na kolovozu je onaj kada sneg prvi

put padne. Mnogi voza~i nisu pripremili svoja vozi-

la za zimske uslove, i verovatno su jo{ uvek pod navi-

kom vo`we po normalnom vremenu.

3. Premala udaqenost

Ve}ina voza~a ima lo{u naviku da dr`e premali

razmak od vozila ispred sebe. To naravno smawuje vre-

me reakcije u slu~aju da se dogodi ne{to nepredvi|eno.

Preporuka je da se udvostru~i udaqenost.

4. Naglo ko~ewe

Veliki broj voza~a nagazi na ko~nicu kada osete da

to~kovi po~iwu da proklizavaju. Ono {to bi trebalo

da uradite je da otpustite papu~icu gasa i na taj na~in

usporite vozilo.

5. Prebrza vo`wa

Ovo je jedna od najve}ih gre{aka u vo`wi po snegu.

Voza~i imaju lo{u naviku da kada iza|u na autoput

misle kako mogu voziti uobi~ajenom brzinom. Prebr-

za vo`wa smawuje vreme koje vam je potrebno da reagu-

jete u slu~aju opasnosti. Tako|e, potrebno je ~etiri do

deset puta vi{e vremena da se zako~i na snegu ili le-

du.

VOZA^I PA@WA

38 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 39OGLASI

P-18 m2, 2. sprat, CG,

Obili}eva / novo /. Cena

16.000 eura

P-22.5 m2, PR, CG,

S.Save. Cena 18.500 eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA,

Kej. Cena 18.500 eura

P-33 m2, 5.sprat, CG,

B.Jankovi}, nov. Cena

21.000 eura

P-34 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 25.000

eura

P-35 m2, PR, TA,

H.Morava. Cena 23.000

eura

P-36 m2, 2. sprat, CG,

Obili}eva, novo. Cena

23.000 eura

P- 36 m2, PR, CG,

Qubi}ska. Cena 29.000

eura

P-36 m2, 4.sprat, CG,

Qubi}ska. Cena 22.500

eura

P-37 m2, PR, CG, Kej.

Cena 24.000 eura

P-42 m2, PR, CG,

Solunska. Cena 34.000

eura

P-43+6 m2, 6.sprat, CG,

{iri centar. Cena 31.000

eura

P-51 m2, 2. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena 31.000

eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA,

Kej. Cena 30.000 eura

P-46 m2, PR, TA,

B.Jankovi}a. Cena 30.000

eura

P-46 m2, 1. sprat, CG,

M.Nik{i}a. Cena 36.000

eura

P-46 m2, PR, CG, Avenija

1. Cena 31.000 eura

P-47 m2, 1. sprat, TA,

Kej, Pri{tinska. Cena

31.000 eura

P-47.5 m2, 5.sprat, CG,

Nemawina. Cena 28.000

eura

P-48 m2, 12.sprat, CG,

Vinara. Cena 26.000 eura

P-50.5 m2, 3. sprat, CG,

H.Morava. Cena 38.000

eura

P-53 m2, 3. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena 33.000

eura

P-53m2, 3.sprat, CG, Kej.

Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA,

Nemawina. Cena 36.000

eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska, nov. Cena

53.500 eura

P-56 m2, PR, CG, Avenija

2. Cena 36.000 eura

P-56 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 35.000

eura

P- 56m2, 4.sprat, CG,

Centar. Cena 32.000 eura

P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej

Cena 36.000 eura

P-57 m2, 1.sprat, CG, Kej.

Cena 41.000 eura

P-58 m2, 6. sprat, CG,

K.Milo{a. Cena 37.000

eura

P-58 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava. Cena 42.000

eura

P-58 m2, 9. sprat, CG,

Kej. Cena 38.000 eura

P-60 m2, 3. sprat,TA,

S.Save. Cena 42.000 eura

P-64 m2, 1. sprat, CG,

S.Save. Cena 42.000 eura

P- 64 m2, 2. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 41.000

eura

P-66.5 m2, 7.sprat,CG,

Nemawina. Cena 41.000

eura

P-67 m2, 3.sprat, CG,

Balkanska. Cena 38.000

eura

P-68 m2, PR, TA,

Balkanska. Cena 29.000

eura

P-70 m2, 2. sprat, CG,

Kej. Cena 45.000 eura

P- 71 m2, 5. sprat, CG,

Vinara. Cena 51.000 eura

P-73 m2,1.sprat, CG,

Alvaxinica.Cena 58.000

eura

P-74 m2, 5.sprat, CG,

Kalu}erice. Cena 44.000

eura

P-76 m2, 2.sprat,

CG,Centar. Cena 51.000

eura

P-76.5 m2, PR, CG, Cara

Lazara, nov. Cena 62.000

eura

P-78 m2, 6.sprat,

K.V.Popovi}a. Cena

53.000 eura

P-80 m2, 1.sprat, CG, Kej.

Cena 53.000 eura

P-81 m2, 9. sprat, CG,

S.Save. Cena 56.000 eura

P-86 m2, 3. sprat, CG,

Vinara. Cena 66.000 eura

P-96 m2, 5. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 66.000

eura

P-100 m2, 1. sprat,

Nemawina/ dupleks. Cena

87.000 eura

SSTTAANNOOVVII

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

P-40 m2, sa 17.ari

placa, G.Atenica. Cena

10.500 eura

P-35+13 m2, 1. ar

zemqe, V.Stepe. Cena

30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara

placa, Atenica. Cena

34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara

placa, S.Park. Cena

35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa,

V.Stepe. Cena 36.000

eura

P-120 m2 sa 5.5 ari

placa, {iri centar. Cena

40.000 eura

P-65+50 m2 sa 2.7 ari

placa, Cara Lazara. Cena

43.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari,

\.Milovanovi}. Cena

65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari

placa, Obili}eva. Cena

67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara

placa, Ko{utwak. Cena

67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara

placa, centar. Cena

72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari

placa, {iri centar. Cena

72.000 eura

P-300 m2 sa 9.5 ari

placa / poslovno-stambeni

prostor /. Cena 78.000

eura

P-166 m2 sa 2.5 ara

placa, [iri centar. Cena

82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari

placa, centar. Cena

83.000 eura

P-120+65+100 sa 3.8.

ari placa, Zelengorska.

Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

placa, centar. Cena

125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari

placa, centar. Cena

140.000 eura

P-106 m2 sa 5.8. ari

placa, Nu{i}eva. Cena

73.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari

placa, Atenica. Cena

37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7

ari placa, Suvi Breg.

Cena 33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara

placa, Gorwa Trep~a. Cena

40.000 eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30

m2 sa 6.ari placa,

Trbu{ani. Cena 37.000

eura

KKUU]]EE

PRODAJEM stan P-65 m2

+ podrum + 2 terase,

ulica Ku`eqeva.Tel.

032/344-630, 064/158-

93-63

PRODAJEM stan P-64 m2

sa CG u blizini {kole

Dragi{a Mi{ovi}. Tel.

063/691-761

PRODAJEM trosoban stan

P-68 m2 u Nemawinoj

ulici, 3.sprat, CG. Cena

42.000 eura.

Tel.064/1589363

PRODAJEM jednosoban

stan P-37 m2 na Qubi}

keju u zgradama od fasadne

cigle. Cena 23.700 eura.

Tel. 063/691-761

PRODAJEM dvosoban stan

P-53 m2 sa CG na

Alvaxinici. Cena 27.000

eura. Tel. 032/344-630

PRODAJEM nov stan P-

39.5 m2 u ulici Svetozara

Markovi}a, 2.sprat. Tel.

063/691-761

PRODAJEM dvoiposoban

stan P-50.26 m2, 3. sprat,

kod Hotel Morave. Tel.

032/222-552, 064/158-

93-63

PRODAJEM renoviran

dvosoban stan P-55 m2 na

Qubi} keju. Cena 34.000

eura. Tel.032/344-630

PRODAJEM stan P-43 m2

u blizini {kole Milice

Pavlovi}, povoqno. Tel.

066/9000-228

NOV, odmah useqiv stan

P-50 m2, Qubi}ska ulica.

Cena 770 eura/m2. Tel.

064/158-93-63

PRODAJEM stan P- 59 m2

Industrijski prolaz. Cena

22.000 eura sa stvarima.

Tel. 063/691-761

PRODAJEM stan na

Gradskom {etali{tu, P-40

m2. Cena 41.000 eura.

Tel. 064/158-93-63

PRODAJEM dvosoban stan

P-61 m2, Alvaxinica.

Cena 31.000 eura. Tel.

032/344-630

PRODAJEM ku}u P-57 m2

i 1.56 ari placa,

Savkovi}a kosa. Tel.

063/691-761

PRODAJEM seosko

doma}instvo sa 60 ari

zemqe u Trnavi. Tel.

063/691-761

PRODAJEM nov stan P-60

m2, ugao Balkanske i

Solunske. Povoqno. Tel.

032/222-552, 064/158-

93-63

PRODAJEM kompletno

name{tenu garsoweru na

Qubi} keju. Cena 18.500

eura. Tel. 032/344-630

PRODAJEM dvosoban stan

P-58 m2 u centru grada,

CG. Cena 33.000 eura.

Tel. 032/222-552,

064/158-93-63

PRODAJEM ku}u na 6 ari

placa u Aveniji 1. Cena

29.500 eura. Tel.

063/691-761

PRODAJEM ku}u P-50 m2

i 5 ari placa u Trnavi.

Cena 15.000 eura.

Tel.032/344-630

PRODAJEM dvoiposoban

stan P-55 m2 na Qubi}

keju, u zgradama od

fasadne cigle. Tel.

064/673-29-69

KUPUJEM ku}u u {irem

centru grada sa nezavis-

nim placem. Tel. 063/691-

761

PRODAJEM nove, odmah

useqive stanove u

Obili}evoj ulici, dogovor.

Tel. 064/158-93-63

PRODAJEM dvoiposoban

stan P-69 m2, CG, Avenija

1. Tel. 032/222-552,

064/673-29-69

PRODAJEM odli~an stan

P-74.35 m2 na 1. spratu u

Aveniji 2. Cena 650 eura

/ m2. Tel. 064/158-93-63

KUPUJEM dvosoban stan u

{irem centru grada. Tel.

066/9000-228

DVE ku}e na 4 ara placa u

Atenici, jedna renovirana

i useqiva sa grejawem na

gas P-70 m2 i druga samo

ozidana i pokrivena P+1.

Prodajem ili mewam za

dvosoban stan. Tel.

064/158-93-63

032/222-552

064/158-93-63

063/691-761

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

PRODAJEM mesing u

{ipkama fi 12, 7. kg.

Cena 60 E. Mo`e zamena

za cerova drva. Tel. 353-

016, 063/7494846

PRODAJEM be`i~ni

telefon Panasonik. Cena

15 E. Mo`e zamena za

cerova drva.Tel. 353-

016, 063/7494846.

PRODAJEM magnetnu

traku za fitnes sa 8 brz-

ina. Cena 120 E. Mo`e

zamena za cerova drva.

Tel.353-016,

063/7494846

PRODAJEM zvu~ne kutije

Jamma 200 v, 1.par. Cena

100 E. Mo`e zamena za

cerova drva.Tel.353-016,

063/7494846

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan, poseban

ulaz, ku}a, grejawe TA.

Tel. 032/332-761

PRODAJEM razne bicik-

le. Mo`e zamena za cero-

va drva.Tel.353-016,

063/7494846

PRODAJEM muzi~ku lin-

iju Philips 60 E. Mo`e

zamena za cerova drva.

Tel.353-016,

063/7494846

PRODAJEM motornu

testeru Stil 041. Tel.

353-016, 063/7494846

PRODAJEM biciklu sa

21 brzinom Skot. Cena

150 E. Mo`e zamena za

cerova drva. Tel. 353-

016, 063/7494846

PRODAJEM zup~astu

pumpu za pretakawe uqa i

emulzije, trofazna Sever

Subotica. Cena 60 e.

Mo`e zamena za cerova

drva. Tel. 353-016,063/

7494846

PRODAJEM razne delove

za Opel Kadet Kocku.

Mo`e zamena za cerova

drva. Tel.353-016,

063/7494846

PRODAJEM neonke za

kvarcovawe lica i tela

80-100 W, cena 9 e

komad. Mo`e zamena za

cerova drva. Tel.353-

016, 063/7494846

PRODAJEM 500 zna~ki

iz stare Jugoslavije. Cena

90 e. Mo`e zamena za

cerova drva. Tel. 353-

016, 063/7494846

PRODAJEM ku}u u

varo{ici u Kotra`i, sa 2

objekta, prodavnicom i 2

gara`e, na 40 ari

zemqe.Tel.

0033354540398

IZDAJEM ku}u u Qubi}u

kod zelene pijace. Tel.

064/8423736

PRODAJEM crevo za

vodu 50 m, od pola cola

na kalemu.Tel.

064/9950345

PRODAJEM muzi~ku lin-

iju Philips sa gramofonom

i zvu~nicima, vrlo povo-

qno. Tel. 064/ 9950345

POTREBNA kuvarica i

fizi~ki radnik u etno

centru u podno`ju

Div~ibara. Tel. 060/

3004264

POTREBNI radnici za

rad u autoperionici sa

iskustvom. Tel. 064/

2620064

IZDAJEM stan i lokale

u Qubi}skoj 50. Tel.

032/343-667, 065/

6107999

PRODAJEM `i~ano

staklo 9 E/m. Tel.353-

016, 063/7494846

IZDAJEM ku}u P-35 m2

kod zelene pijace u

Qubi}u.Tel. 064/

8423736

KUPUJEM stan do 40 m2,

u`i centar, bez cen-

tralnog grejawa, do

tre}eg sprata. Tel. 060/

328-38-92, 061/ 289-25-

16

PRODAJEM ku}u,

Kulinova~ko poqe 78 i

10 ari placa, i 20 ari

wivu. Tel. 371-496

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan u

Beogradu, blizu Hotela

Srbija. Tel.

062/9770228

PRODAJEM OLT dvored-

nu sejalicu za kukuruz.

Tel. 065/4238232,

064/1637612

PRODAJEM parcelu u

Trnavi, 48 ari, 6 km. od

centra, ulaz na plac sa

asfalta. Tel. 344-026

PRODAJEM KENVUD DEK

i CD plejer komplet

Sloboda, videti subotom,

po 3.000 dinara. Tel.

063/ 8193839

MALI OGLASI

40 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINEOGLASI

061/617-82-60

064/137-41-37

064/146-87-31

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P-18m2, 2.sprat, cg-

Obili}eva/novo. Cena 16

000 E

P-26 m2, 3. sprat, ta,Kej,

Cena 18 500E

P-33m2, 5. sprat, cg,

B.Jankovi}a /nov/. Cena

21 000 E

P-35m2 ,PR, ta,

H.Morava. Cena 23 000 E

P-36m2, 2. sprat, cg,

Obili}eva /novo/. Cena

23 000 E

P-36m2, PR, cg,

Qubi}ska. Cena 29 000 E

P-36m2, 4. sprat, cg,

Qubi}ska. Cena 22 500 E

P-37m2, PR, cg,Kej. Cena

24 000 E

P-42m2, PR, cg,

Solunska. Cena 34 000 E

P-51m2, 2. sprat, ta, B.

Jankovi}. Cena 31.000E

P-44m2, 2. sprat, ta, Kej.

Cena 30 000 E

P-46m2, PR, cg,Avenija 1.

Cena 31 000 E

P-47m2, 1. sprat, ta, Kej,

Pri{tinska. Cena 31 000

E

P-47.5m2, 5. sprat, cg,

Nemawina. Cena 28 000 E

P-48m2, 12. sprat, cg,

Vinara. Cena 26 000 E

P-50.5 m2, 3. sprat, cg,

hotel Morava. Cena 38

000 E

P-53m2, 3. sprat, ta ,

B.Jankovi}a. Cena 33

000 E

P-53m2, 2.sprat, cg, Kej,

cena 35 000 E.

P-54m2, 2. sprat, ta,

Nemawina. Cena 36 000 E

P-54m2, 1. sprat, cg,

Qubi}ska , nov. Cena

53.500 E

P-57m2, 4. sprat, cg,

Avenija 2. Cena 36 000 E

P-56m2, 5. sprat, cg,

Nemawina. Cena 35 000 E

P-56m2, 4. sprat,cg,

Centar. Cena 32 000 E

P-57m2, 4. sprat, cg, Kej.

Cena 36000 E

P-57m2, 1. sprat, cg, Kej.

Cena 41 000 E

P-58 m2, 6. sprat, cg,

K.Milo{a. Cena 37 000 E

P-58m2, 2. sprat, cg,

H.Morava. Cena 42 000 E

P-58m2, 9. sprat, cg, Kej.

Cena 38 000 E

P-60m2, 3. sprat, ta,

Sv.Save. Cena 42 000 E

P-64m2, 1. sprat, cg,

Sv.Save. Cena 42 000 E

P-64m2, 2. sprat, cg,

Alvaxinica. Cena 40500

E

P-66.5m2, 7. sprat, cg,

Nemawina. Cena 38 000 E

P-67m2, 3. sprat,cg,

Balkanska. Cena 38 000

E

P-70m2, 2. sprat,cg, Kej.

Cena 45 000 E

P-73m2, 1. sprat, cg,

Alvaxinica. Cena 58 000

E

P-74m2, 5. sprat, cg,

Kalu|erice. Cena 45 000

E

P-76m2, 2. sprat, cg-

Centar. Cena 51 000 E

P-76.5m2, PR, cg, Cara

Lazara, nov. Cena 62

000 E

P-83m2, 1. sprat, cg,

K.V.Popovi}a. Cena 51

000 E

P-80m2, 1. sprat, cg, Kej.

Cena 53 000 E

P-96m2, 5. sprat, cg,

Alvaxinica . Cena 66 000

E

P 17m2, prizemqe,

Balkanska. Cena 9 000 E

P-40m2, 17 ari-G.Atenica, 10 500 E

P-35+13m2, 1 ar-V.Stepe, 30 000 E

P-70m2, 6.3 ara-Atenica , 34 000 E

P-67m2, 3 ara-V.Stepe, 36 000 E

P-120m2, 5.5 ari- {iri centar, 40 000 E

P-137m2, 1.5 ari-Obili}eva, 67 000 E

P-120+40m2, 3 ara-Ko{utwak, 67 000 E

P-100m2, 2 ara-Centar,72 000 E

P 60m2, 1 ari Suvi breg, 27 000E

P-180m2, 2.5 ara-{iri centar, 72 000 E

P-67m2, 4.75 ari-Centar, 83 000 E

P-120+65+100m2, 3.8 ari,

Zelengorska, 90 000 E

P-164m2 , 4.6 ari-Centar, 140 000 E

P-106m2, 5.8 ari, Nu{i}eva, 73 000 E

P-63m2, 4.7 ari-Atenica , 37 000 E

P-64 m2+35m2, 7 ari- Suvi Breg, 33

000 E

P-54m2+32m2+30m2, 6 ari-Trbu{ani,

37 000 E

P 200m2 3 ari nova ,Trubu{ani, 40

000

STANOVI

KU]E

STANOVI

P- 28 m2, nov, 2. sprat,

gas, {iri centar. Cena

15.000 E

P- 26 m2, nov, 3. sprat,

CG, centar. Cena 23.000 E

/PDV/

P- 30 m2, noviji, 4.

sprat, CG, H.Morava. Cena

22.000 E

P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej.

Cena 23.000 E

P- 38 m2, 3. sprat, CG,

lift, Avenija 1. Cena

26.000 E

P- 34 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 25.000

E

P- 34 m2, 4. sprat, CG,

lift, centar. Cena 22.000

E

P- 36 m2, 6. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

25.000 E

P- 45 m2, 2. sprat, CG,

Nemawina. Cena 33.000 E

P- 43 m2, 4. sprat, TA,

Centar. Cena 29.000 E

P- 46 m2, VP, CG, Avenija

1. Cena 29.000 E

P-45 m2, 5. sprat, CG,

Medicinska {kola.Cena

23.000 E

P- 50 m2, 1.sprat, TA,

Balkanska. Cena 27.000 E

P- 52 m2, 3. sprat, gas,

centar. Cena 34.000 E

P- 52 m2, 6. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

31.000 E

P- 52 m2, 6.sprat, CG,

lift, Kalu|erice. Cena

34.000 E

P- 55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Q.Kej. Cena 36.000

E

P- 57 m2, 3. sprat,

CG,centar. Cena 40.000 E

P- 58 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 33.000

E

P- 63 m2, 1. sprat, TA,

Hotel Morava. Cena

40.000 E

P- 60 m2, nov, 3. sprat,

CG, Balkanska. Cena

46.000 E

P- 60 m2, 4. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

42.000 E

P- 66 m2, 1. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

45.000 E

P- 69 m2, 4. sprat, CG,

Avenija 1. Cena 45.000 E

P- 68 m2, 1. sprat, gas +

gara`a, centar. Cena

47.000 E

P- 70 m2, 2. sprat, CG,

lift, Q. Kej. Cena 47.000

E

P- 77 m2, 4. sprat, CG,

lift, Centar. Cena

50.000 E

P- 76 m2, 5. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

42.000 E

P- 75 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 47.000 E

P- 80 m2, 4. sprat, CG,

Q.Kej. Cena 47.000 E

P- 92 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 70.000

E

P- 80 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 70.000 E

/ PDV /

P- 83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 60.000

E

P- 77 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 65.000 E

/ PDV /

P- 103 m2, 1. sprat,

dupleks, cg, Nemawina.

Cena 80.000 E

P- 120 m2, 3. sprat,

dupleks, CG, Hotel Morava.

Cena 75.000 E

KU]E

P- 92 m2, plac 5 a,

{kola R.Mitrovi}. Cena

50.000 E

P- 120 m2 / P+PK/ ,

plac 2 ara, Obili}eva.

Cena 50.000 E

P- 70 m2, plac 4.13 ari,

Dr. Mi{ovi}. Cena

45.000 E

P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha

/ vo}wak, {uma /, Teo~in.

Cena 15.000 E

P- 100 m2 /P + 1 /, plac

12 a, Prijevor. Cena

18.000 E

P- 30 m2, plac 25 a.

Trnava. Cena 11.000 E

P-250 m2 + 120 m2, plac

28 ari, Qubi}. Cena

80.000 E

LOKALI

P- 20 m2, nov, centar,

CG. Cena 30.000 E

P- 25 m2, Car Lazar, CG.

Cena 22.000E

P- 71 m2 /P+1/, centar,

plac 1 a. Cena 80.000 E

P- 134 m2, dva nivoa, cg,

Nemawina. Dogovor.

P- 105 m2 /SU+PRIZ/,

CG, H.Morava. Cena

60.000 E

P- 49 m2, Alvaxinica,

CG. Cena 38.000 E

P- 61 m2, Hotel Morav,

CG. Cena 45.000 E / PDV/

P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena

20.000 E

PLACEVI

P- 80 a, Kowevi}i, ulaz

sa glavnog puta. Cena

70.000 E

P- 40 a, kod Bolnice.

Dogovor

P- 1 ha, 10 a, Preqina /

kru`ni tok/. Dogovor.

P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz

sa glavnog puta. Cena 400

e/ ar

TROSOBAN name{ten

stan kod R. Mitrovi}

{kole, parno grejawe,

kablovska, telefon, 80 E.

Tel. 069/ 1291528

PRODAJEM traktor

Renault 57ks, 85.god.

duplak, odli~no stawe,

uvoz. Tel. 065/4238232,

064/1637612

BALIRKA Daic- Fahr

HD360 i grabuqe baler-

ine Daic - Fahr, {irine

2.5m. Tel. 065/4238232,

064/1637612

JEDNOREDNI bera~

Sip tornado 40 2006.god.

sa ventilatorom. Tel.

065/4238232,

064/1637612

SAMOISTOVARNA

prikolica za |ubre, 3 t.

Tel. 065/4238232,

064/1637612

TRA@IM posao u butiku

ili nekoj drugoj trgovin-

skoj radwi. Tel.

064/9950345

PRODAJA tehnike

MARANC DEK TEHNIKS

DEK JVCCD PLEJER, po

20 eura komad. Nenad,

tel. 063/ 1665062

IZDAJEM name{tenu

garsoweru sa parnim gre-

jawem, ulica Sin|eli}eva

83/1. Tel. 700-957,

063/7000-425

PRODAJEM beli ormar

sa policama 200 x 200 x

30 i kasu sa fiokom. Tel.

063/1853212

FITNES, aerobik, sve

vrste ve`bi, anticelulit

vibro masa`eri,

1.000,oo dinara mese~no.

Tel. 063/ 656973

CRTAM portrete prema

fotografiji, u olovci na

papiru 1.000,oo dinara i

uqe na platnu. Tel. 063/

603513

PRODAJEM mercedes E

200 CDI 2003. godi{te,

automatik, avangard, ful

oprema, crna metalik.

Tel. 063/ 600544

PRODAJEM satelitski

tawir sa motorom i pozi-

cionerom. Cena 90 E.

Tel. 353-016,

063/7494846

PRU@AM usluge ~uvawa

starijih osoba i pomo} u

ku}i. Tel. 032/375-585

IZRADA ma{inskih

cementnih ko{uqica i

izvo|ewe svih gipsanih

radova, postavqawe

zvu~ne, termo i hidro izo-

lacije. Izvo|ewe svih

vrsta betonskih radova.

Tel. 064/ 6152763

NA PRODAJU lova~ki

karabin Vin~ester magnum

sa optikom M-70, kalibar

300, neupotrebqivan.

Tel. 064/ 4134306

PRODAJEM lepu vikend

ku}u , posebno. Odli~na

lokacija. Tel. 060/

5589296

DOMENSKA internet

obuka, uz jedan kvalitetan

komercijalni domen. Tel.

060/ 5589296

PRODAJEM kotlove na

~vrsto gorivo, ekonomik,

kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada. Tel. 065/

5900651, 032/391-964

PRODAJEM stan 33 m2,

ukwi`en, Avenija 2. povo-

qno. Tel. 060/ 3100878

ISKUSNA medicinska

sestra pomogla bi Vam

oko Va{e bebe ili stari-

je osobe. Tel. 062/

211827

ARONIJA mati~ni sok.

Tel. 062/ 8056900, 032/

344-840

PRODAJEM traktor RUS

DT 20, dosta dobar, mala

potro{wa, povoqno.

Telefon: 064/5107879

PRODAJEM dosta povo-

qno {lajfericu, A.

Spasi} - ]uprija, sa

diskom 600mm, samousis-

ni ventilator i gumeni

cilindar. Vredi videti.

Telefon: 064/5107879

IZDAJEM nename{ten

dvosoban stan (ku}u), sve

odvojeno, ura|ena izo-

lacija. Telefon:

032/332-761

N A J P O V O Q N I J E

kwigovodstvene usluge,

jedan mesec gratis, osni-

vawe - gratis, dogovor.

Mob: 064/1964705.

PRODAJEM dva tovqeni-

ka, oko 130 kilograma i

dva sena. Telefon: 032/5

485 236.

IZDAJEM lokal u ulici

dr Dragi{e Mi{ovi}a, 18

m/2, povoqno. Mobilni:

060/ 622 52 40.

IZDAJEM POSLOVNI

PROSTOR (ve}i broj

kancelarija) od 10 do 100

m/2, sa kompletnom

infrastrukturom ( gas,

klima, telefon, internet,

parking). Prostor se

nalazi u u`em centru

grada. Povoqno. Telefon:

063/654 653.

PRODAJEM ku}u u

Pigovoj 11/2 kod parka,

odmah useqiva. Tel:

032/345-543

PRODAJEM u

Miokovcima plac 15 ari,

objekat 10m2, struja, voda,

mo`e zamena za auto. Tel:

063/84-30-214

ORDINACIJA

op{te stomatologije

Dr. Sa{a Spasojevi},

Jeli~ka 10, ^a~ak.

Tel. 032/ 343-314,

064/2454-094

^A^ANSKI GLAS MRKETING 032/342- 276

OGLASI / ^ITUQE

Dana 22. 1. 2013. preminula je

na{a draga

Sahrana je obavqena u sredu 23.

1. 2013. na ^a~anskom grobqu.

Po~ivaj u miru!

S velikom qubavqu,

po{tovawem i tu`nim se}awem

~uvamo te u na{im srcima.

O@ALO[]ENI: suprug BOGOSAV,

k}erka ZORICA, zet DEJAN, unuka KRISTINA,

unuk BOJAN i ostala rodbina.

MIQOJKA

BOJOVI]

1934 - 2013

iz ^a~ka

POSLEDWI POZDRAV

dragom drugu

od BUCA i MARINE

15696

DEJANU

POSLEDWI POZDRAV

dragom drugu

od DRA[KA i JELENE

15695

DEJANU

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 41

PRODAJEM 9 stogova sena i

500 presovanih bala slame.

Telefon: 032/824 098 i

064/423 8146.

IZDAJEM prazan jednosoban

stan (45 m/2) u Nemawinoj

ulici, preko puta {kole

"Milica Pavlovi}". Parno

grejawe, cena povoqna.

Mobilni: 064/9934038 i

032/345 738.

IZDAJEM lokal od 35 m/2 u

centru, pogodan za pekaru,

}evabxinicu i sl. Telefon:

064/10 22 759 i 226 417.

U BEOGRADU izdajem jed-

nosoban komforan stan sa

trpezarijom, 40 m/2, cg, kom-

pletno name{ten sa tele-

fonom i tv, studentkiwama od

1. februara 2013. g.

Telefon: 011/2662252.

IZDAJEM name{tenu kance-

lariju u blizini suda pogodnu

za advokata i sl. Telefon:

064/10 22 759 i 226 417.

TRA@IM ortaka za

otvarawe restorana -

diskoteke u strogom centru.

Telefon: 064/10 22 759 i

226 417.

PRODAJEM imawe sa 2 ku}e

u Pakovra}u, asfaltni pri-

laz. Vredi videti. Mob:

064/196 4705.

PRODAJEM razne motore,

reduktore, ventilatore, kom-

presor, CO/2 aparat, {asiju

8 metara. Telefon: 032/367

657.

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

PROLE]NI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

MALI OGLASI

IZDAJEM

POSLOVNI PROS-

TOR, POVR[INE 250

m/2, U STROGOM CEN-

TRU GRADA. MOBIL-

NI: 063/609 784.DE@URNI

STOMATOLOG

Dr. MLADEN BEHARA

Ko~e An|elkovi}a 1

322-656

De`urni tel:

062/86-17-988

IZDAJEM

POSLOVNI PROS-

TOR U ULICI KNEZA

MILO[A 130, DO

SADA JE BILA

APOTEKA "KATA" -

NEVEN FARM.

MOBILNI:

064/0317072.

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

^a~ak, Ko~e

An|elkovi} 1

radnim danom

9 -12 i 15 -19 ~

subotom

9 - 12 ~

322-656

de`urni telefon

062/8617 988

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom,

~ekovima, platnim kar-

ticama, gotovinski.

PRODAJEM komplet

ugradnu rernu sa ven-

tilatorom i ugradnu

plo~u marke Gorewe.

Aparati su vrlo malo

kori{}eni i u

odli~nom stawu.

Tel: 032/375-683

060/388-22-99

POVOQNO

- ^ASOVI

NEMA^KOG JEZIKA ZA

OSNOVCE

- ^ASOVI GR^KOG I

ENGLESKOG JEZIKA

ZA SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115

Marija

Dana 1. februara 2013. navr{ava se

GODINU DANA

od smrti na{eg dragog

TOMISLAVA

\OR\EVI]A - TOM^ETA

Tvoje veliko i plemenito srce presta-

lo je da kuca pre ~etrdeset dana. Nas

si ostavio sa tugom i nevericom.

Tetke OLGA i MILKA sa porodicom.

15675

BRANKO TOPALOVI]

iz Trbu{ana

POSLEDWI POZDRAV

na{em voqenom ujaku

DRAGOVANU

TANASIJEVI]U

od sestri}a MIROSLAVA

i sestri~ine SLAVICE

15667

ODGAJIVA^NICA

PRODAJE MANGULICE

ZA PRIPLOD I

KLAWE I

PROIZVODE OD

MANGULICA ( MAST,

SLANINU I KOBA-

SICU). MOBILNI:

064/134 82 36.

S ponosom i qubavqu nosimo te u na{im srcima.

WEGOVI NAJMILIJI

15674

OGLASI I ^ITUQE

PRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATI

BI]E OBJAVQENI U

PETAK

Dana 26. januara 2013. u 12 ~asova na grobqu u

Preqini, obavi}emo GODI[WI POMEN na{em

dragom i voqenom

DRAGOQUBU

VUJOVI]U

VUJCU

Godinu dana je pro{lo kao

ve~nost, svakog trena si sa nama.

Najlep{e uspomene i qubav koja

ne poznaje rastanak nosimo u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: supruga SLOBODANKA - BOBA,

sinovi ALEKSANDAR i VLADIMIR,

snaha DRAGANA i ostala rodbina.

15697

^ITUQE

POSLEDWI POZDRAV

bratancu i bratu

DEJANU

BOJOVI]U

od tetke QIQANE, sestre SOWE,

zeta MI[KA, sestri}a BOJANA

i LAZARA

POSLEDWI POZDRAV

na{em drugu i prijatequ

DEJANU

BOJOVI]U

dru{tvo iz Pe~eware TIM

Trbu{ani: DRAGANA, ANDRIJA,

IVANA, GLI[O, MIKO, BELI,

PUFIN i GUTO

POSLEDWI POZDRAV

na{em dragom i najvoqenijem

DEJANU BOJOVI]Uod supruge DU[ICE sa svojim an|elima SOFIJOM,

ANASTASIJOM i TEODOROM

i roditeqa BRANKA i BIQANE.

Tugo na{a velika ...

Treba ne{to da ka`emo a nemamo re~i

jer se u na{oj ku}i ~uju samo jecaji.

Svaki pogledi se zavr{avaju ka tvojoj slici.

Mnogo nam nedostaje{.

Brat GORAN, snaha ZORICA,

sinovica JOVANA, sinovci LUKA i MATIJA.

DEJA

\OR\E i OLIVERA sa decom, tast MIJO i ta{ta BRANKA

42 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

Sa velikom tugom se opra{tamo

od na{eg jedinog i najdra`eg zeta

^ITUQE

SE]AWE

na na{e drage roditeqe

STANIJAMILIVOJE

MILIVOJEVI]

Dana 29. januara 2013. godine navr{avaju se TRI

GODINE od smrti na{e drage supruge, majke i bake

MILEVE

KAPLAREVI]

iz Kuki}a

26. 1. 2013. navr{ava se

godina dana od smrti

na{e drage majke

STEVANOVI]A

Uspomenu na wih ~uvaju deca:

MIKA i COLE sa porodicama.

15682

2. februara 2013.

dajemo GODI[WICU

SLAVOQUBU

LUKOVI]U ^UPU

LEPA [U[WAR

1937 - 2012

Dragoj baki

VERI

Hvala ti za sve u `ivotu {to si za

nas uradila.

POSLEDWI POZDRAV

od unuka MARKA i SRE]KA

15683

DESET GODINA

nije sa nama

BRANKO JOVANOVI]

BREKOVAC

28. 1. 2003 - 28. 1. 2013.

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 43

Prolaze godine, ali ne i na{a

neizmerna qubav i po{tovawe koje

ose}amo prema tebi.

TVOJI: supruga QIQANA, sin DEJAN

i }erka DRAGANA sa porodicama.

S qubavqu i dubokim po{tovawem

~uva}emo uspomenu na Vas.

GOCA sa porodicom.

15681

pa Vas pozivamo da toga dana u 11 ~asova

na ^a~anskom grobqu posetimo wegov

grob i obavimo pomen.

O@ALO[]ENI wegovi najmiliji:

supruga QUBICA, }erka SVETLANA,

unuka ZORICA, zetovi NIKOLA i GORAN, praunuci

KOSTA i LAZAR

Dana 25. januara 2013. navr{ilo se 15 godina od smrti na{eg

dragog oca, a na{a draga majka umrla je 9. avgusta, pre 14

godina.

HVALA im za sve {to su u~inili za nas.

Sa qubavqu zahvalni sinovi MILO[ i PREDRAG sa

porodicama.

15673

GORGINE

2012 - 2013

VELIMIRA

VEQA

1996 - 2013

Te{ko je prihvatiti da te vi{e

nema, da ne}emo ~uti tvoj dragi

glas. Hvala ti za svu qubav,

ne`nost i dobrotu koju si nam

nesebi~no pru`ala.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: suprug MIROSLAV,

}erka DU[ICA, sin ZORAN, unuk MILAN,

unuke ANA, IVANA i MILICA

upl.

DEJANOV DAN BEZ RE^I

[ta re}i kom{inici

kojoj sam vodila k}er da pri~uva

dok nemo}na ~ekah red za bolnicu

[ta re}i majci

~iji su sinovi bili primer sloge

{ta kada te jedva odnesu noge

[ta kada zna{

da ne}e videti wihove zelene o~i

a tri devoj~ice nemaju oca

[ta re}i majci

koju sam gledala

kako ga ne`no povija

Ona je mene pitala

- [ta re}i -

Uz wen jecaj ostah bez re~i

Nada \or|evi}

POSLEDWI POZDRAV

KOM[IJI

SARI] MIRKU

iz Kulinovaca

POSLEDWI POZDRAV

dragom bratu

Neka ti du{a po~iva u miru i spokoju

koji si svojom dobrotom zaslu`io.

Sestra STAMENKA i zet VLADAN

15668

DRAGOVANU

TANASIJEVI]U

Dani prolaze a tuga i praznina u

na{im srcima je sve ve}a i ve}a.

Tvoji najmiliji: supruga BRANKA, sin NEBOJ[A,

k}i DEJANA, unuka DANICA i zet DRAGAN

Hvala ti na iskrenom kom{ijskom

drugarstvu, dru`ewu i saradwi.

Neka ti je ve~na slava.

Kom{ija Milisav [ibinac sa decom.

15672

U nedequ 27. 1. 2013. godine

navr{ava se ~etrdeset dana od smrti

na{eg dragog

MIRKA SARI]A

1951 - 2012

iz Kulinovaca

i oca

Otkako te nema, samo mi znamo

{ta i koliko smo izgubili.

Se}awe na tvoju qubav i dobrotu

je ve~na. Nema vi{e razgovora,

bezgrani~ne qubavi, ~vrstog

oslonca. Sa tobom smo sve mogli

i umeli. Bio si pa`qiv suprug, bri`an otac, dobar tast

i najvoqeniji dedica.

Uspomene na tebe ~uvaju: supruga NADA, }erke VESNA

i RU[KA, unuke JOVANA, JANA, SARA i NINA i

zetovi VOJKAN i NE[O

15666

28. januara 2013. navr{ava se PET GODINA od smrti

na{eg supruga, oca, dede i tasta

STEVANA STEVA

DRAGUTINOVI]A

SLAVOQUB LUKOVI]

^UPO

Tata, ponosna sam {to sam te imala,

nesre}na {to sam te izgubila.

Dok `ivim u mom srcu `ive}e{ i ti.

Tvoja }erka SVETLANA

15677

Majko hvala ti za sve

{to si u~inila za nas.

POSLEDWI POZDRAV

od sina ZORANA, snaje BIQANE,

unuke JELENE, praunuke MARTE i zeta DRAGANA

15684

Dana 18. januara 2013. preminula je

na{a draga majka

VERA

PET GODINA ^EKAMO DA VRATI[ RADOST

U NA[E @IVOTE

S' QUBAVQU TE POMIWU I PAMTE

supruga: MILICA,

k}erke: ZORICA, SNE@ANA i SVETLANA,

unuci: KATARINA, KRISTINA i VOJIN

i zetovi: NENAD i MLADEN

JELENKO R.

LE[OVI]

25.01.2008 - 21.01.2013.

SE]AWE

25. januar 2009 - 25. januar 2013.

Mnogo je vremena pro{lo od kako si nas napustio, ali

ti si i daqe sa nama i bi}e{ uvek u na{im mislima.

TVOJI: MIMICA, TAWA, SA[A,

MARIJA, NATA[A, BOJAN i STEFAN

upl.

JURIJ JURKO

BOKAREV

dipl. in`ewer metalurgije

u penziji

^ITUQE

POSLEDWI POZDRAV

dragom dedi

DRAGOVANU

TANASIJEVI]U - ]AJU

Dragi deda, mnogo smo te voleli i po{tovali. Uvek

si nas razumeo i podr`avao.

Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

Unuk NEMAWA sa porodicom.

15657

Dana 27. 1. 2013. godine, navr{ava se 40 dana

od kada nije sa nama na{a draga

STANIJA POWAVI]

iz Sokoli}a

1939 - 2012

Dana 20. 01. 2013. godine, prestalo je da kuca srce

na{e drage supruge, majke, svekrve i bake

DANICE MITROVI]

iz ^a~ka

POSLEDWI POZDRAV

od

WENIH NAJMILIJIH

15664

U subotu, 26. januara 2013. u 13 ~asova na ^a~anskom

grobqu obavi}emo polugodi{wi pomen na{em

dragom

MILISAVU

VELI^KOVI]U

NEDEQKO

PAVLOVI]

NE\O - DUKA

29. 1. 2005 - 29. 1. 2013.

DU[ICA

SKELI]

21. januara 2013. preminuo je na{ dragi i voqeni

suprug i otac

DRAGOVAN

TANASIJEVI]

]AJO

Na Blag dan 21. 1. 2013. g. na krilima svetog Jovana

predstavio se Svevi{wem Gospodu MOJ BRAT

DRAGOVAN

TANASIJEVI]

44 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

SKELI]

DU[ICA

26.9.1968 - 25.7.2012.

Dok si bila `iva

volela si nas.

Dok znamo za sebe

vole}emo TEBE.

Tvoji najmiliji

majka Dragica, sestra

Vesna, otac Milovan

GORAN

15.5.1965 - 7.12.2003.

Kroz suze i bol `ivota

svoga

uvek }u se se}ati

TEBE i imena TVOGA.

otac Milovan

sa porodicom.

SE]AWE

23. januara 2013. god. navr{ilo se [EST GODINA

od smrti na{e drage nane

Po~ivaj u miru. S qubavqu, po{tovawem i tu`nim

se}awem, ~uvamo te u na{im srcima.

Unuke GOCA i JELENA sa porodicom.

MIKAINE

ANDRI]

iz Miokovaca

Osam godina nije sa nama

na{ voqeni brat

Oti{ao je iznenada i prerano. ^uvamo ga od zaborava

sa qubavqu i zahvalno{}u {to nas je voleo i {titio.

Sestre KOSA, KAJA i ZORICA sa porodicama.

15656

BRANKO

STANI[I]

BA[INAC

Neumoran radnik, doma}in i

~astan ~ovek. @iveo je sa tragom;

sna`an i hrabar, o{trouman,

uzdignute glave, ponosan i

prkosan, tvrd kao kremen!

Kad' je hodio i kad' je kolo vodio,

zemqu nije dodirivao. Noge ga izdado{e! Srce klonu!

Bez pozdrava i bratskog zagrqaja, nenadano, oti{ao!

Tugujem.

RADOVAN sa }erkama TATJANOM i NATA[OM

Sahrana je obavqena 23. januara na

Mandi}a grobqu u Gorwoj

Gorevnici.

Ovom prilikom `elimo da se zah-

valimo prijateqima, kom{ijama, wegovim kolegama i

rodbini na izrazima sau~e{}a i pru`enoj pomo}i pri-

likom sahrane.

Bolna je istina da te vi{e nama sa nama. Ve~no smo zah-

valne za sve {to si u~inio za nas. Uvek }emo te nositi u

srcu.

Tvoje: supruga STANISLAVA i k}erka SNE@ANA

Dragi sine, pro|o{e bolnih

osam godina, majka jo{ `iva.

Sine, bio si nama osmeh, lepota i ponos, bio si snaga,

nada, hrabrost, bio si plemenitost, po{tewe i qubav,

samo uz tebe bili smo sre}ni za sve, hvala ti za sre}ne

trenutke i re~i koje si nama podario.

Zahvalna tvoja porodica,

supruga i tvoja majka VIDOSAVA.

Neka vas ~uvaju an|eli, tebe i tvoga tatu, `eqa je moja.

15670

Sa ponosom i tugom se}amo se

tvoje dobrote, bri`nosti i

po`rtvovanosti prema svima

nama.

Uvek si u na{im mislima i

`ive}e{ ve~no u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI: supruga JABLIJANA, deca:

JASNA i @EQKO sa porodicama i VESNA, sestra

ZORICA, bra}a MILOVAN, DU[KO i DRAGI.

15668

Mislima na tebe dan po~iwe i zavr{ava se. Bila si, i

daqe si na{a qubav i na{ ponos. Oti{la si ali si i

daqe sa nama.

^uvamo te u na{im srcima, u na{oj du{i. Neka ti gos-

pod podari ve~ni `ivot u carstvu nebeskom.

Tetka DANA sa porodicom

15701

@ivela je tiho i dostojanstveno, a isto tako nas je i

napustila. Uvek }e biti prisutna u na{im mislima i

srcima.

Zahvaqujemo se svima koji su nam uputili brojne

izraze sau~e{}a.

WENI NAJMILIJI:

porodice POWAVI] i VUJOVI]

15700

Dana 21. januara 2013. godine, preminuo je na{ dragi

i voqeni otac, deda i tast

DRAGOVAN

TANASIJEVI]

Praznina koju si nam ostavio ne

mo`e nam ni{ta nadoknaditi.

Tvoja plemenitost i dobrota

osta}e nam u najlep{oj uspomeni. Sa ponosom }emo te

pomiwati kao ne`nog oca, dedu i tasta.

Tvoji: porodica GUDURI]: k}erka QIQANA,

zet VASO, unuk ALEKSA i unuka ALEKSANDRA

15665

^ITUQE

BOGOQUB

KARAPAVLOVI]

Tuguju za wim otac

MILOMIR, RADA,

sestra VESNA i sestri}

VLADIMIR

15687

Dana 15. 1. 2013. godine,

preminuo je na{ dragi

BOGOQUB

KARAPAVLOVI]

Dragoj tetki

ANICI DRAGI]EVI]

iz Mr~ajevaca

26. 1. 2012 - 26. 1. 2013.

DU[ICA SKELI]

Posledwi i tu`ni pozdrav na{oj dragoj

VESNIiz ^a~ka

Dana 26. 01. 2013. navr{ava se 40 dana od smrti

na{eg

Sahrana je obavqena 17. januara na

grobqu u selu ^epovu u Ivawici.

Uspomenu na wega ve~no }e ~uvati zahvalna }erka

VERA sa porodicom.

15689

SE]AWE

ANICA DRAGI]EVI]

iz Mr~ajevaca

26. 1. 2012 - 26. 1. 2013.

SVIMA NAM MNOGO NEDOSTAJE.

ZAHVALNI suprug DRAGI] i deca sa porodicama.

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 45

Sa ponosom }u ~uvati tvoj dragi

lik u srcu za uvek.

Tetka TINA

15685

Vreme prolazi a tuga i bol i daqe traju.

Tvoje bratanice:

VITA, ANGELINAi PETRA sa porodicama.

15686

Oti{la si tiho i ne~ujno kao {to si i `ivela.

Ostali smo uskra}eni za jednu ~istu i veliku qubav.

Hvala ti na svemu dobrice na{a. Oti{la si

An|elima, jer i ti si An|eo.

Uvek u na{im mislima.

Ujak JOVAN i ujna DRAGICA, sestre VERONIKA

i NATA[A sa porodicama.

Nismo uspeli da zajedno sa tvojom borbom i hrabrim

srcem pobedimo bolest. Uteha nam je da si oti{ao

tamo gde nema bola. Tvoj ~astan i po{ten `ivot bi}e

na{ ponos, koji nas obavezuje da tugu nosimo dosto-

janstveno, onako kako si `iveo.

TVOJI NAJMILIJI: majka MILICA, supruga

NATALIJA, sin \OKO, }erka MIRJANA sa

porodicama.

15676

BRANISLAVA

TOPALOVI]A - PICOLE

27. januar 2003 - 27. januar 2013

Se}awe na na{eg oca - tasta

Dragi na{ o~e, taste, 10 godina je pro{lo kako nisi sa nama,

ali na{a qubav, po{tovawe i se}awe na tebe ne bladi ve} sve

vi{e ja~a i sve }e{ nam vi{e nedostajati. Tvoj lik, dobrota,

plemenitost, po{tovawe, sve vi{e `ivi u nama. Puno ti

hvala za sve {to si za nas u~inio. Mi smo ponosni {to smo

te imali i nikad te ne}emo zaboraviti. Uvek }e{ `iveti u

na{im srcima. Pamti}emo te i nikad te ne}emo osramotiti.

Ve~no zahvalni. Neka ti je ve~na slava i hvala.

Tvoja }erka VERA i zet STANIMIR SIMI]

15694

RATKA NE[OVI]A

RA[Aiz Je`evice

Uvek }e{ biti u

na{im srcima.

Supruga sa decom.

15688

Dana 15. 1. 2013. godine,

preminuo je na{ dragi

Dana 15. 1. 2013. godine

iznenada je preminuo

MILAN KARAKLAJI]

iz Trnave

Dana 27. januara navr{ava se

DESET GODINA od smrti

RATKA RA[A

NE[OVI]A

iz Je`evice

Vreme prolazi a uspomenu na wega

sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji:

snaha ZORA NE[OVI] sa porodicom.

od JAWE i OSTOJE MIRI]

15680

DEJANU

POSLEDWI POZDRAV

drugu

^ITUQE

28. januara 2013. navr{avaju se dve godine

od smrti na{e drage i voqene majke

a na{em dragom i voqenom ocu

navr{ava se 17,5 godina

Uvek }e te pamtiti i spomiwati: ANDRIJA, DRAGANA, PUFIN,

MILENKO, MI]ULA, DEJAN BOJOVI], BRANKO, \ERO, BELI

15665

Dana 21. januara 2013.

preminuo je na{ otac

Dana 26. januara navr{ava se [EST MESECI

od smrti na{eg dragog

Dana 29. januara 2013. navr{ava se GODINA DANA

od smrti na{eg dragog

Nedostaje nam tvoj korak, ne

~ujemo tvoj glas... Nema te, a u

na{oj si pri~i, u suzama, u

i{~ekivawu. Uvek si bio uz nas

i sa nama si dok `ivimo!

Tvoji najdra`i: supruga MILENA, }erka DANIELA,

unuka JOVANA, unuk LAZAR i zet DRAGAN

15658

DRAGANA

@IVKOVI]A

iz ^a~ka

SE]AWE

na drage roditeqe, babu i dedu

Dana 1. februara 2013. navr{ava se

GODINA DANA od smrti na{e drage

Godi{wi pomen bi}e obavqen u

subotu 26. januara 2013. godine u 14 ~asova.

U srcu te nosimo i sa qubavqu pomiwemo.

TVOJI NAJMILIJI: sin MIROSLAV,

}erke RANKA i SVETLANA sa porodicama.

15651

NOVKE

BOJOVI]

iz Dowe Trep~e

Na{oj voqenoj majci

da}emo

^ETRDESETODNEVNI

POMEN

u ~etvrtak, 31. 01. 2013. u11,30

sati na ^a~anskom grobqu.

Mama, vole}emo te zauvek i ~uvati

u na{im mislima i srcu.

Tvoje VECA i SNE@A

15652

RADI

JOVANOVI]

24. januara 2013. je ^ETIRI GODINE

od prerane smrti na{e drage

Te{ko je `iveti bez tebe, tvojih

saveta i neizmerne qubavi koju si

nam poklawala. Oti{la si u

trenutku puna snage i naost-

varenih `eqa. @ivi{ i `ive}e{

ve~no u na{im srcima, mislima i na{im snovima.

Vole te tvoji sestra SVETLANA, otac VOJKO,

majka JELENKA, k}erka KATARINA i suprug

RATKO

15648

Dr JASMINE

JACE

OSTOJI]

OGLASI

I

^ITUQE

PRIMQENI

DO SREDE

DO 12 SATI

BI]E

OBJAVQENI

U PETAK

OGLASI

I

^ITUQE

032/342 - 276

46 PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE

MANDI]

Godine prolaze a uspomenu na na{e drage sa ponosom i

qubavqu ~uvaju wihovi najmiliji:

k}erka VESNA, sin SLOBODAN, snaja SIDA,

unuci: MARKO, MILAN i MILO[

15659

JELENA

24. 1. 1995 - 24. 1. 2013.

MILAN

28. 4. 1973 - 28. 4. 2013.

MILUTIN

MATOVI]

iz Loznice

ro|en 1926. godine

Sahrana je obavqena 23.

januara na ^a~anskom

grobqu.

Zahvalnost dugujemo pri-

jateqima, kom{ijama i rod-

bini na izrazima sau~e{}a.

O@ALO[]ENE k}erke

RADA i LEPA sa porodica-

ma i ostala rodbina.

VLADIMIRA VLADA

\UROVI]A

iz Loznice

Toga dana poseti}emo wegov grob, okititi cve}em i

zaliti suzama.

Voqeni sine, uzalud be{e moja i tvoja nada za neko

boqe sutra. Oti{ao si tako brzo i iznenada za jedan

tren. Vreme ne}e izbrisati tugu, bol i patwu u

na{im srcima, tvoj nesmejani lik ve~no }e ostati u

nama. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

TVOJI: majka ZAGA, }erka KRISTINA,

brat BRACO i tetka LEPA

15657

Kako koji dan i mesec prolazi nama je sve te`e i te`e bez vas.

Uvek }emo vas voleti, nikada vas ne}emo zaboraviti i sa ponosom se}ati.

Va{a deca: sin DRAGAN i k}erka JASNA

ARSENIJE - MORNAR

12.8.1995 - 12.8.2013.

DOBRINKE - BINE

28.1.2011 - 28.1.2013.

BRANKO TOPALOVI]

PICOLA

Pro{lo je 40 tu`nih dana otkada nije sa nama na{ kum, prijateq, drug

MILI]EVI]

SE]AWE

NA NA[EG LOCA

27. 01. 2001 - 27. 01. 2013.

SLOBODAN M.

LAZOVI]

Pro{lo je 25 godina od smrti mojih roditeqa

Bez tebe ali uvek sa tobom tvoji kojima }e{ uvek

nedostajati

SUN^ICA, BIQANA, JASNA, SARA, DUWA,

MILICA, VI[WA, BRANISLAV i @ARKO

15690

SMIQKE i PETRA

Iza vas je ostala praznina, bol i tuga koju vreme nije

umawilo.

Vreme provedeno u roditeqskoj ku}i je pro{lost koja

sve vi{e boli.

Uvek }e vas se se}ati }erka VERA

PRELI]

^ITUQE

U utorak, 29. januara 2013. godine ^ETRDESET JE

DANA otkako nam je umesto {ale i smeha ostavila

nevericu i tugu na{a kuma, drugarica i koleginica

LEPOSAVA LEPA

@IVKOVI]21.12.2012 - 29.01.2013.

S qubavqu, po{tovawem

i zahvalno{}u uspomenu ~uvaju:

supruga MILICA,

k}erka DESANKA, zet VOJIMIR,

unuci IVAN, TAWA i DARKO

15649

VESO PRELI]

Dana 13. 1. 2013. godine preminula je na{a draga

mama i supruga

LIDIJA

TANASIJEVI]

Zahvaqujemo svima koji do|o{e da je isprate, izraze

sau~e{}e i podele tugu sa nama.

Suprug ACO, sinovi KOSTA i ILIJA

15654

Dana 22. januara 2013. navr{ilo se

40 dana od smrti na{e drage

Vreme koje je pro{lo nije umawilo

na{u bol i qubav prema woj.

Porodica KAROVI]

Ovom prilikom `elimo da se zahvalimo medicinskom

osobqu Ku}ne nege i dr Svetlani Nixovi}.

15650

ZORKE KAROVI]

Dana 13. 1. 2013. godine preminula je

na{a draga

SE]AWE

Dana 26. 1. 2013. god. navr{ava se

DESET GODINA kako nije sa nama moja

majka

Uz veliku zahvalnost i po{tovawe

uvek }emo je se se}ati.

Tvoja }erka MILENA JOKSI] sa porodicom.

15653

JELISAVETA JELA

BOGAVAC

iz Je`evice

Dana 31. 01. 2013. navr{ava se

POLA GODINE

od odlaska na{eg najvoqenijeg

RADOVANA GOJKOVI]A

Ro|eni na{,

Za tebe samo tren u svetlosti, a nama ~itava ve~nost u ovom pro-

laznom svetu koji nas razdvaja.

Nedostaje{ nam iako si sveprisutan u svakom novom danu, u na{im

se}awima i snovima.

An|ele na{, ti zna{ da je qubav na{a za tebe beskrajna.

Vole te do neba i jo{ vi{e,

Tvoje @ICA, SUZA i JECA

15614

@IVI[ I DAQE U NAMA KAO NAJSVETLIJA

USPOMENA.

SA PO[TOVAWEM I QUBAVQU

TVOJI NAJMILIJI

15640

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE 47

Svojim iznenadnim odlaskom prvi put si nas iznever-

ila i ostavila da `alimo za na{ih pola veka dru`ewa

i kumovawa. Zauvek }emo se se}ati kako smo u na{oj

zajedni~koj ku}i, ambulanti „Cer”-a, gradili toplo i

neraskidivo prijateqstvo.

Po~ivaj u miru, draga na{a Lepa.

TVOJE: VERA QUBI^I], MIRA PETROVI],

ZLATA STAVRI], DU[ANKA VUKOVI]

15647

TU@NO SE]AWE

2. februar 2005 - 2. februar 2013.

Lilo, pitamo se za{to je tako moralo da bude. Umesto

ti da tatu i mamu isprati{. Neka te an|eli ~uvaju.

Misli}emo uvek na tvoje nasmejano lice.

Tvoji: otac VEQO, majka ANDRA,

brat MI[KO, snaja VIOLETA,

bratanica ISIDORA i bratanac FILIP

15655

LIDIJA

TANASIJEVI]

MIHAILO MI]A

ALEKSI]

30. 1. 2002 - 30. 1. 2013.

PETAK 25. JANUAR 2013. GODINE