260316296 renata lindner izgubljene iluzije

7/21/2019 260316296 Renata Lindner Izgubljene Iluzije

1/57

~1~


2/57

Renata Lindner

Izgubljene Iluzije

~2~


3/57

Robe, ta nije u redu?, upitala ga je apatom.

Debra, postoji neka druga, Rob je nekako s mukom podigao pogledprema njoj. Nikada te nisam lagao.

Robe, o emu govori? upitala ga je posle nekoliko trenutaka, neelei da poveruje u ono to je ula.

O eni koja je ula u moj ivot.

Da li je to neto ozbiljno?

Na trenutak joj je izgledalo da se to dogaa nekom drugom, a nenjoj.

Da, rekao je on posle krae pauze.

Ustala je iz kreveta i nekim tekim olovnim korakom dola doprozora.

Ko je ona? uspela je da izusti prislanjajui glavu na prozorskookno.

~3~

Debra Kening je laganim pokretom kruila po olji, potapajuikupicu od laga u toploj okoladi koja se jo puila. Ja sam samo jo jednaprevarena ena. Ni dobra ni loa. Samo prevarena, zakljui Debra po kozna koji put. U poslednjih mesec dana neprekidno se pitala kako to da nijeodmah primetila te male znake, prve pokazatelje preljube kod svogsupruga koji je odjednom imao previe posla u agenciji za nekretnine ijije bio vlasnik. Postao je utljiviji nego obino i esto je hvatala njegovodlutali i rasejani pogled dok bi sedeli za veerom. U postelju je odlaziopre nje, pravdajui se umorom. Samo bi je ovla dodirnuo usnama po kosii nestajao u spavaoj sobi. Mogla je da se kladi da je bio budan kada bineto kasnije ula za njim u sobu. Tada je verovala da je zaista bio umorani samo bi legla kraj njega, oslukujui disanje oveka koga je volela i sakim je bila u braku ve sedam godina. Rob je bio dobar ovek, nean mu i

ljubavnik i Debra je bila srena pored njega od prvog dana njihovogbraka. Oboje su voleli da se drue i esto su pozivali u goste svojeprijatelje koje je Rob uvek uspevao da oduevi nekim novim kulinarskimspecijalitetom. Zbog njegove vesele naravi i arma, Debra, ak i da jehtela, nije mogla da se naljuti na njega, jer je prema njoj uvek bio nean.Ponekad bi oseala da se gui od tolike sree, to ju je opet sa drugestrane umirivalo, jer se gnuala od same pomisli na mueve svojihprijateljica koji su imali ljubavnice i za ije postojanje su one znale. Tenoi bila je sasvim sigurna da Rob ne spava, jer je nekoliko puta tiho

uzdahnuo pre nego to se okrenuo prema njoj. Izgledao je umoran irasejan i ona je sada bila sigurna da su problemi koje je krio od nje, bihvei nego to je zamiljala. Intuitivno je osetila da eh neto vano da jojkae.


4/57

Kerolin

Kerolin Anderson?

Da. Kerolin Anderson

Kerolin je bila sestra njene prijateljice Virdinije Grejvs. DeriGrejvs, Virdinijin suprug, bio je Robov najbolji prijatelj.

Zna li jo neko za to? upita, ali joj se uini besmislenim takvopitanje kada je verovatno svi ve neto znaju o tome.

Ja sam sigurno poslednja koja saznaje, pomisli ona i osetineobuzdanu mrnju i bes prema svom suprugu. Umesto da vie ili lupastvari po sobi, ona nadlanicom obrisa nekoliko krupnih suza i okrete seprema njemu.

ta eli da uradim?Ne znam, Debra, sedeo je na ivici kreveta i pripaljivao novu

cigaretu.

eli li da odem?

Ne mora ti. Ja u da odem, Debra, odgovorio je nekim tunim,slomljenim glasom.

Otila je ona. Odmah ujutru. Pre toga je pozvala svoju prijateljicu sastudija dizajna, enon iz Oklanda. enon i Stela su joj bile najbolje

prijateljice na koledu. Obe nije dugo videla, jer se enon udala i odseli lau Okland, a Stela je ostala u San Francisku. Sa enon je bila u kontaktu, asa Stelom nije znala ta se dogodilo, jer joj se sve te godine ni jednomnijejavila.

~4~

Nije mogla da zamisli saaljive poglede svojih ovdanjihprijateljica koje su, sada jebila sigurna, znale o tome mnogo vie. Provelaje dve nedelje kod enon koja je ve bila razvedena i koja joj je bila jediniiskren prijatelj u njenoj nevolji. Uspela je da se donekle primiri i daprevazie onaj prvi ok. Vratila se u San Hoze i najpre potraila novi stan.

Bila je to mala kua u brdima Alum Roka, usamljena i okrenuta premaumi. To joj je odgovaralo,jer nije morala da se sree sa Robovim i njenimzajednikim prijateljima. Razmiljala je o Kerolin, Virdinijinoj mlaojsestri, koja se pre neto vie od pola godine bila doselila u San Hoze.Jednom im je zajedno sa Grejvsovima dola u posetu i Rob se ponudio dajoj preko svoje agencije pronae kuu u predgrau San Hozea. Sada sepitala ta je to bilo kod Kerolin to je privuklo Roba. Kerolin je imalakratku riu kosu i bila je ivahnog temperamenta. Bilo je nekog deakognestaluka u ponaanju te sitne lepukaste devojke koja joj je tada bilasimpatina. ta se dalje dogaalo, Debra nije mogla pouzdano da zna.Uljuljkana u idealnu sliku o svom braku, bez nesuglasica i tenzija, ozbiljnoje poela da razmilja o raanju deteta koje bi dalo neku novu dimenziju


5/57

Debra je prelistavala novine sa oglasima za posao kada zau zvonona ulaznim vratima. Ugledala je plavokosu devojku koja joj se osmehivalapred vratima.

- Dobar dan. Ja sam Odri i stanujem odmah do vas - devojka pokazana kuu koja se videla sa susednog imanja.

- Izvolite. ta mogu da uinim za vas?

- U stvari, htela bih da vas zamolim za jednu uslugu. Fiksni telefon

mi je u kvaru i ako bih mogla da se posluim vaim bila bih vam zahvalna.- Uite - Debra se osmehnu i propusti je unutra. - Ja sam Debra.

- Drago mi je - devojka isprui ruku.

- elite li kafu? - upita Debra kada se devojka, zavrivi razgovor,pojavila iz predsoblja.

- Ne bih da vam smetam - osmehnu se Odri i sede na sofu. - Videlasam kad ste se doselili. Sami ste ovde?

- Da. Ostavio me je mu.

- Oh! - devojka se tre i skoro saaljivo pogleda u Debru.

Debra se jo uvek navikavala na to da je bila ostavljena supruga.Htela je da tom svom oseanju da prostora, da ga udene u svoj noviivot i da naui da ivi sa tim. Tupo je zurila u olju sa kafom. Devojka jeto protumaila drugaije.

- Moda biste mogh da odete kod nekog terapeuta? Moja sestra bivas rado primila. Dau vam adresu - devojka dohvati olovku sa stola ina poleini novina napisa adesu i broj telefona.

Debra se nasmei ne elei da objanjava devojci kako joj psihiuopte nije bio potreban. Devojka je posle toga otila, ljubazno je

~5~

njihovom zajednikom ivotu. Srea ponekad moe da izazovemonotoniju kod suprunika koji su se toliko dobro meusobno poznavalikao ona i Rob. Strasti su se ve bile smirile, ali je i dalje verovala uromantinu predstavu o dvoje ljudi koji su se nali zaceo ivot. ta se todogodilo sa Robom? Uzbudljiva, nestana Kerolin bila je bolan odgovor nanjeno pitanje. Debra ugasi cigaretu i izae iz kafea. Nad gradom sesputao sumrak. Osetila je sveinu oktobarske veeri i sporim korakomkrenula je prema kui. Nije jo bila spremna za novi posao koji e uskoromorati da potrai.


6/57

- Debra, moete li da doete do mene? Imam neto za vas - reedevojka veselo.

- Naravno - Debra obue laneni blejzer i nae se ispred Odrine kue.

- Dobro je to ste doli. Tu je moja sestra o kojoj sam vam priala.

Seate se?

- Vi se sada oseate loe, jer vas je ovek koga ste voleli razoarao.Poneo se licemerno prema vama. ta ste vi u stvari oekivali?

Debra je zaueno pogleda.

- Oigledno da sam se prevarila u oekivanjima. Ovo sigurno nisamoekivala.

- U njemu ste videli princa na belom konju! Stavili ste ga napijedestal, zar ne? Dopalo vam se da se zavaravate sa takvom predstavomu ljubavi?

- Alimi jesmo imali ljubav - pobuni se Debra.- Ljudi su egoisti vie ih manje, pa i va bivi suprug ima tu osobinu.

elite li da se vie nikada ne razoarate? - Heder je znaajno pogleda.

- Mislim da je to nemogue. ovek se uvek razoara u one koje voli -ree Debra.

~6~

pozivajui u posetu i verovatno ubeena da je to jedino reenje za Debrinproblem. Debra se nasmeja u sebi. Nikako nije mogla da zamisli nekakvugrupnu terapiju, gde ostavljeni muevi i ene plau jedni drugima naramenu pred budnim okom nekog svemogueg terapeuta. Sve joj je toizgledalo nekako boleivo: ta prisna, zainteresovana skupina ostavljenihsuprunika, koja je bila spremna da je primi u svoje okrilje. Nastavila je dazaokruuje oglase koji su joj se uinili prihvatljivim. Odri je pozvalapredvee, poto joj je proradio telefon.

Debra je u prvom trenutku htela da se izvini i ode, ali je neto uOdrinim oima zadra da to ne uini. Odri je samo htela da joj pomogne.Debra ue u dnevni boravak i rakova se sa Heder Braun, Odrinomstarijom sestrom. Heder je bila Debrinih godina i delovala je vrlosamouvereno. Najpre je priala neto o egoizmu i posesivnosti da bikasnije prela na priu o gubitku iluzija i oslobaanju koje sledi iza toga.Debra je sluala vie iz utivosti nego to je stvarno bila zainteresovana,jer se takvih knjiga iz popularne psihologije ve bila poprilino naitala.

- Vi ste u zabludi, Debra. Niste me paljivo sluali. Odbacite svojeiluzije i tako vas vie niko i nikada nee povrediti. Svi smo skloni daidealizujemo druge ljude i vidimo u njima ono to elimo da vidimo.

ovek ne osea patnju kada izgubi onog koga voli, samo ukoliko mu je daoslobodu i nikada nije hteo da ga poseduje. Razmislite o tome koliko ste ustvari emotivno zavisni od svog mua? Ne moete da tvrdite da volite


7/57

- Debra, eleo bih da odemo do draguljarnice. Posle toga te vodim naruak u onaj novi talijanski restoran - Riard je uao u njenu kancelarijuveoma raspoloen.

Debra je znala da Riard eh da joj kupi vereniki prsten i na to sesamo osmehnula.

- Ili hoe na neko drago mesto?

- Kako ti eli, Riarde.

~7~

nekoga samo zato to oseate emotivnu ih psiholoku potrebu za njim ida vas to ini srenom - zavri Heder. Debra napusti Odrinu kuu nalazeiHederinoj prii stotinu zamerki. Opet nekakva instant reenja koja enas nauiti kako da budemo sreni. Niko, pa ni ova ena ne moe da tvrdikako je svim ljudima na planeti ispran mozak i kako su svi hipnotizovani.Kada se vole, ljudi su emotivno zavisni jedan od drugog. I patnja je deotoga, dovri Debra svoju poslednju misao na tu temu.

Nekoliko dana kasnije, Debra Kening se obrela u kompanijiTrendvud iji je vlasnik bio Riard Frejzer, smeokosietrdesetogodinjak u elegantnom sivom odelu. Kompanija se bavilaproizvodnjom drvenog i tapaciranog nametaja. TridesettrogodinjaDebra Kening, ve je radila kao dizajner u preduzeu jednog Robovogprijatelja. Riard Frejzer je bio ozbiljan poslovan ovek i ponaao se vrloprofesionalno prema saradnicima. Nikakva afera nije pratila njegovdosadanji ivot i delovao je ak previe ozbiljno. Ponekad bi mu pogledodlutao prema ramu u kome se nalazila fotografija njegove pokojnesupruge, za koju je Debra ula da je nastradala u jednom saobraajnom

udesu. Debra je radila skoro est meseci u kompaniji Riarda Frejzera imogla je da zakljui da je bio zadovoljan njenim radom. Prolo je jo desetmeseci kada je odluio da je pozove da izau na veera i tom prilikom jojponudio brak. Debra nije imala razloga da ga odbije. Bio joj je drag inimalo nije liio na Roba. Bio je racionalan ak i u ljubavnim izjavama.Moda je tako bolje, razmiljala je Debra. Ljubav prema Robu postepenoje bledela i sve je ree mislila na njega. Verovala je da e pored Riardauspeti da ga potpuno zaboravi.


8/57

Uzeo je za ruku i prineo je svojim usnama. - Kako ti se dopada idejada bude gospoda Frejzer?

- Polaskana sam - ree ona neno.

- Ima jo neto. Za koji dan bi trebalo da putujemo u Rim zbogjednog poslovnog projekta. ta kae na to? - delovao je veomazadovoljno.

- Radujem se tome, Riarde. Rim je tako lep u prolee.

- Hajdemo sada, Debra. Rezervisao sam sto u onom prijatnomrestoranu pored obale.

- Debra, ne moe ni da zamisli koliko je ovo dobra investicija! -rekao je jo sa vrata. - Ovo se moe nazvati izvanrednim poslovnimpoduhvatom.

- Drago mi je zbog toga. Jesi h potpisao ugovor sa gospodinom

Aredom?

~8~

Debra je izala iz prodavnice nakita sa veoma skupim prstenom kojije u sredini imao krupan, bletavi dijamant. Riard je bio velikoduan upoklonima svojoj buduoj eni i Debra je to prihvatala kao znak njegovepotrebe i elje da joj ugodi, ali i da ispotuje manire koji su vladali ukrugovima bogatakih monika.

Ve sledeeg dana leteh su avionom za Rim. Riard je eleo daproiri svoju proizvodnju i prodaju na Evropu. Ve je imao ugovorenesastanke u nekoliko italijanskih gradova. Prva destinacija je bio Rim.

Debra se radovala dolasku u Evropu iz sasvim drugaijih razloga.Divie se lepoti arhitekture starog kontinenta. Drevna prolostizmeana sa svakodnevnim ivotom u Rimu, dvadeset prvi vek i rimsko

carstvo sa svojim fascinantnim, kolosalnim graevinama. Sa takvimmislima Debra i Riard su se iskrcali iz aviona na aerodrom Leonardo daVini, posle vieasovnog leta.

Hotel u kome su odseh nalazio se u blizini vile Borgeze sa pogledomna prelepi park sa skulpturama, rascvetalim magnolijama i jezeromsvetlozelene boje, po ijoj su povrini plutali krupni beh lotosi. Riard sesamo presvukao i pourio da se nae sa vlasnikom firme Aredisimakako bi sagledao sve aspekte novog poslovnog poduhvata. Debra je ostalau hotelu i bilo je to olakanje za nju. Poslovni sastanci su mogh da traju

satima i ponekad su bih veoma zamorni. Najradijeih je, kad god bi joj seukazala prilika za to, izbegavala, znajui da e budui brak sa Riardompodrazumevati njeno aktivnije uee i pojavljivanje u javnosti. Verovalaje da e vremenom uspeti da se navikne na sve to. Riard se vratio u hotelnekoliko asova kasnije.


9/57

- U stvari, to je gospoa Antonela Aredi. Upoznae je veeras. Onaje jedna vrlo armantna dama spremna na akciju.

- Riarde, znam da se tebi dopadaju takve poslovne ene - naali se

Debra.- Jesi li to malo ljubomorna? - Riard je veselo pogleda.

- Treba h da budem?

- Naravno da ne. Veeras smo pozvani u njenu vilu na veeru -Riard razlabavi kravatu i sede u fotelju. - Bie to sastanak novogUpravnog odbora iji sam ja predsednik.

- Znai bie prisutni svi akcionari?

- Naravno. Tu e biti i njihovi suprunici.

- Jesi h umoran? - Debra mu dodade au sa vinom.- Malo. Oprosti, moram jo jednom da proanaliziram ugovor - izvini

se Riard.

- Naravno - klimnu Debra i sede u drugu fotelju naspram njega.

Posmatrala je Riardovu glavu sputenu nad papirima i gotovo se

- Gospoo, da li je ovo vae? - zapitao ju je mukarac koji je u rucidrao njen novanik.

-O, hvalavam mnogo! Mora da mi je malopre ispao.

- Ubaciete novi?

- Ne mogu da naem sitninu - ree ona, otvarajui nekoliko pregrada

u novaniku.- Pomislite elju. Ja u ga ubaciti za vas.

- Zato biste to uradili?

- Imam svoje razloge - odgovori mukarac obuen u farmerice itamnoplavu koulju.

- Hvala to ste mi vratili novanik, ali ne morate vie da se trudite -ree ona i okrete se da poe.

~9~

oseti suvinom u tom trenutku. Se znajui ta bi drugo , uze torbicu sastola i kratko prekinuvi Riarda, koliko da mu se javi, izae iz hotela.Toplo majsko popodne i ulina vreva uinie da oseti radost. Taksijem se

odvezla do Via Fratine, najpoznatije i najposeenije ulice u Rimu. Zastalaje kraj fontane di Trevi. Preturala je po torbici, traei novanik koji je,sada je bila sasvim sigurna u to, usput izgubila.

Debra pogleda u njegovo nasmejano lice. Kosa mu je bila crna iprekrivala mu je vrat. Bio je privlaan i lep mukarac. Istovremeno je unjegovom pogledu uoila iskru drske znatielje. Debra pomisli kako je tusvoju privlanost verovatno znao da iskoristi prilikom osvajanja ena.


10/57

- A, razumem. Vi mislite da sam nametljivac koji traga za enskimdrutvom. Ili ulini igolo koji jedva eka da sretne neku usamljenubogatu turistkinju? - to je propratio glasnim smehom.

- Ja nisam usamljena turistkinja. Do vienja, gospodine.- Neto u vaim oima mi govori da jeste.

- Znate ta? Stvarno nisam zainteresovana - ree ona i uputi se kanajbliem kafeu.

- Shvatio sam poruku. Drago mi je to smo se upoznali - doviknumukarac za njom.

- Oprostite?- Ne zanimaju vas razgovori o politici, modi i nakitu?

~10~

Antonela Aredi bila je Debrinih godina. Svoju gustu, crnu kosuoblikovala je u elegantnu punu koju su drala dva biserna eljia. Crnakoktel haljina sa lepim dekolteom i biserna ogrlica oko vrata, isticali sunjenu eleganciju i sofisticirani ukus. Svoje goste doekivala je u salonuvelike porodine kue Aredijevih. Starija gospoa, grofica Fjorenca Aredi,vitalna dama, bila je njena majka i sedela je u fotelji kraj prozora.Svakinjen gest ih pokret, odavali su energinu enu svesnu svoje moi i

plemikog porekla. Antonela je po dranju veoma podseala na svojumajku. Elegancija se ogledala u svakom delu nametaja, toaletamadomaica i odabiru jela i pia. Debra je zapazila da su zidovi bih ukraeniuljanim platnima iznad kojih su visile stilizovane svetiljke koje su naplatna bacale meku, ukastu svetlost, stvarajui pritom renesansniugoaj. Desetoro mukaraca i ena, koji su uglavnom bih brani parovi,ve su se bih posluili ampanjcem. Debra je sedela na sofi uspravnih leai kruila pogledom po prostoriji. Riard je stajao pored kamina i netoivo razgovarao sa Antonelom. Vrata terase bila su otvorena prema vrtu i

kroz njih je dopirao miris jorgovana i jasmina. Gosti su neobaveznoaskali pre nego to ih je njihova domaica pozvala za sto. Dame uveernjim toaletama i sa skupocenim nakitom, ponosno su nosile svojestatusne simbole iz kolekcija eruti, Armani, Kartije. Mukarci usmokinzima su bih prilino glasni. ovek koji se pojavio na vratima salonadelovao je nonalantno i takoe je bio obuen u smoking. Naklonio segrofici koja je uzdrano klimnula glavom i ispratila ga hladnim pogledom.Bio je to onaj isti mukarac koga je srela tog dana kraj fontane. Priao jestolu, uzeo pie i seo na sofu do Debre. - I vi se dosaujete?


11/57

- Zar bi trebalo?

- Imaju fina odela, sigurne poloaje, novac koji je dobro investiran imisle da svet postoji zbog njih. Zar vam sve to ne deluje snobovski

naduveno? - upita on, naginjui se prema njoj.- Zavidite im?

- To nisam rekao.

- A ta ste onda hteli da kaete?

- Vidi se da ne pripadate ovom svetu - on obuhvati pogledom sveprisutne.

- Da li ste samo drski ili pokuavate da me uvuete u ogovaranjeljudi koje ak i ne poznajem?

- Sad imate priliku da ih upoznate.- Ne nalazim nita loe u svemu.

- elite li onda da nazdravimo za na drugi susret?

- Niti mi se pije sa vama, niti mi se pria.

- Znai sve ovo vas fascinira? Onda uivajte. Ne elim da vam kvarimugoaj.

Debra ustade i prie Riardu koji je povede prema stolu. Sela jepored grofice, a naspram njih su bili Riard i Antonela.

- Zdravo. Opet mi! - ree ovek koji je sedeo sa njene druge strane.

Debra se trudila da ga ignorie. Nije joj se dopadala njegovanametljivost i prezir koji je pokazivao prema prisutnima.

- Da li se lepo oseate? - ree on naginjui se prema njoj.

- Kako god da se oseam, nisam cinina kao vi - ree ona tie.

Antonela je zamolila goste za malo panje i kratkim prigodnimgovorom pozdravila je svog budueg partnera u poslu, Riarda Frejzera.Riard se naklonio staroj grofici i nazdravio Antoneli i prisutnima.

Staroj grofici se Riard oigledno dopadao.

- Cenim vau ozbiljnost, mladi ovee. Sada sam sigurna da suakcije nae firme dole u prave ruke - ree grofica.

- Hvala, grofice Aredi. Budite ubeeni da e vam uee u naemzajednikom poslu doneti odlian profit - odgovori Riard.

- Ne podnosim neradnike iprotuve! - ree Fjorenca Aredi i usmeripogled u pravcu oveka koji je sedeo do Debre.

- Mama, neemo sad o tome - brzo je prekide Antonela. - Moda bigospodin Frejzer eleo da nam izloi svoje planove u vezi sa naomfirmom u Milanu, sada kada je postaoveinski vlasnik.

~11~


12/57

- Svakako - ree Riard. - Imam neke ideje o kojima bih popriao savama.

Debra je jo neko vreme sluala Riardovo izlaganje, a onda ustade i

proeta salonom. Zastala je ispred jedne slike.- Volite Matisa?

- Ko ste vi, u stvari? - okrete se Debra prema njemu.

- Crna ovca porodice ih protuva kako je maloas rekla grofica -ree mukarac sasvim mirno.

- Nisam mislila ta ste po zanimanju - Debra se okrete prema njemuzadovoljna to ga je upravo pecnula.

- Romeo Luketi - ree on kratko.

- Da li ste vi u srodstvu sa gospoama?- Da, a ko ste vi?

- Debra Kening.

- Gospodin Frejzer je va suprug?

- Ne jo - Debra se ponovo okrenu prema slici.

- Dopada vam se ova slika?

- Da. Moe da se oseti iskrena tuga iz pogleda ove starice.

- ta vas fascinira?- Taj nemi nain komuniciranja sa nekim ko je samo lik na platnu.

Skoro da moe da se... - Debra zastade, jer nije elela da se uputa u daljirazgovor sa njim.

- Dobro vam ide. Imate instinkt slikara.

- Stvarno? - ona ga ironino odmeri.

- Znate li ta mi govori moj instinkt?

- Verujem da me ne zanima - ree ona prolazei pored njega.

- Ne elite da ujete?

Debra je zastala ispred jedne Rembrantove reprodukcije. Delovala jekao originalno platno uvene slike.

- ta kaete na ovo?

- Ovo je mogao da uradi neko ko je veoma nadaren - ree onaiskreno zadivljena.

- Hvala. Preneu vae impresije autora.

- Bio je neshvaen u svoje vreme - ree Debra vie za sebe.

- Istorija se ponavlja.

~12~


13/57

- ta elite da kaete?

- Da ga nije bilo briga da li e se nekom bogatom snobu svideti onoto radi.

- Zato se nervirate, gospodine Luketi?- To vam se samo uinilo, gospoice.

- Nazvali ste me bogatim snobom, ako sam dobro razumela. Nevidim zato bih dalje priala sa vama.

- Najbolje je da se pridruite svom jatu - nasmeja se on dok jeodlazila.

Ona se pridrui Riardu koji je askao sa Antonelom Aredi.

- eli li da poemo, Debra? - upita Riard.

- Ukoliko se nai domaini nee uvrediti? - Debra ljubazno pogleda uAntonelu.

- Verovatno ste umorni od leta - ree Antonela ljubazno. - Niste sejo navikli na vremensku razliku. Posetite nas obavezno ponovo.

- Hvala. Imate lepu kuu - Debra uhvati Riarda ispod ruke i nakonto su se oprostili sa groficom, krenue prema hotelu.

- ta misli o mojim buduim partnerima? - upita je Riard zadorukom.

- Mlaoj ili starijoj gospoi? - Debra podie pogled.

- Generalno - nasmeja se Riard.

- Vrlo otmene dame. Samo nisam primetila mua Antonele Aredi -odgovori Debra.

- Sedeo je pored tebe - nasmeja se Riard.

- Zar? Niko ga nije predstavio.

- Stara gospoa ga ne voli, a Antonela i on nisu u najboljimodnosima.

- Ipak je bio tamo?

~13~

Debra je sanjivo otvorila oi i oslunula utanje vode koje jedolazilo iz kupatila. Riard je ve bio ustao i sada se tuirao i brijao. Onanavue lagani ogrta i pusti unutra hotelskog momka sa dorukom.


14/57

- Zbog posla. Trebalo je da se saglasi sa ugovorom o prenosu delaakcija.

- Ne razumem ba najbolje.

- Antonela i njen suprug sainili su predbrani ugovor prilikomvenanja.

- Da ne bi morali da dele sve na pola u sluaju razvoda. Zato bipitala mua za pristanak o prodaji neega to mu ne pripada?

- Njen suprug poseduje odreenu koliinu akcija. Dodue, on jemanjinski vlasnik kompanije.

- to se gospoama, pretpostavljam, ne svia? - nasmejase Debra.

- Tako nekako - ree Riard. - Danas bi trebalo da putujem u Milano.

eli li sa mnom?- Radije bih ostala ovde. elim toliko toga da vidim. Nadam se da ti

ne smeta?

- U redu, Debra. Bie to poslovni sastanci i moda e potrajatinekoliko dana. Kad se budem vratio, otii emo u Veneciju. Bie nam lepo,videe.

- Zar neemo svratiti u Pariz?

- Jo ne znam - uzdahnu on.

- Riarde, obeao si - podseti ga ona.- Razgovaraemo o tome kad se budem vratio - ree on. - Moda bi

mogla da ode i bez mene.

Debra samo klimnu glavom.

- Debra, moe li da mi spakuje kofer?

- Naravno - ree ona.

- Ako ti bude dosadno, moe da ode u posetu kod grofice - reeRiard i poljubi je u obraz. - Uostalom, u pitanju je samo nekoliko dana.

- Debra!

Glas joj se uinio poznatim. Naglo se okrenula i pogledala u enukoja joj je mahala sa trga.

- Stela Lavista! Ne mogu da verujem!

- Ovo je iznenaenje! - Stela oduevljeno zagrli Debra. - ekaj da tepogledam. Elegantna kao i uvek! ena sa stilom. ta radi u Rimu?

~14~

Riard je otiao i Debra odlui da napravi plan obilaska grada,ukljuujui i jednu kratku plovidbu Tibrom. urno se penjala stepenitemkoje se uzdizalo iznad reke i odakle je trebalo da se ukrca na turistikibrod.


15/57

- Trenutno ga obilazim. Stela, ti se ne menja. Savreno izgleda! -ree Debra razdragano.

- Hvala, Debra. Tako se i oseam. - Stela povede svoju najbolju

prijateljicu sa studija dizajna nazad prema trgu.- Bilo bi lepo da odemo negde na pie. Ima li vremena? - upita Stela.

- Imam, nemam bitnih obaveza - ree Debra i poe za Stelom.

- Ovo je moj omiljeni kafe - ree Stela i sedoe u kafe, odakle sumogle da posmatraju suncem obasjani trg.

- Koliko je godina prolo od naeg poslednjeg susreta, Debra?

- Nismo se videle od moje udaje za Roba. Znai, osam-devet godina -odgovori Debra.

- I gde je Rob?- Razveli smo se pre godinu i po dana.

- O, ao mi je. Znam koliko si ga volela.

- To je prolost. Stela. - Zar?

- Naravno. To je zavrena pria.

- Znai li to da postoji neko drugi?

- Verena sam sa Riardom koji trenutno nije u Rimu.

- Tako brzo? - zadirkivala je Stela.- udno, zar ne?

- Ne. Samo primeujem. Ima li decu sa Robom?

- Tada smo mislili da jo nije vreme. Zatim je on zavoleo neku drugui to je sve.

- Bilo ti je teko da prihvati. Razumem te.

- Prola sam kroz fazu depresije, a onda sam poela da radim uRiardovoj kompaniji. Njemu sam se dopala i eto, odluio je da se oeni sa

mnom - nasmeja se Debra.- Znai, prebolela si Roba?

- Mislim da jesam. Sa Riardom je sasvim drugaije.

- Srenice - nasmei se Stela. - Voli ga?

- Drag mi je i potujem ga. Priaj mi o sebi.

- Vidi Debra, ja sam se udala modnog kreatora, Italijana. On je bio

~15~

dosta stariji od mene, ali je bio divan i imali smo srecan brak. Kada sampre nekoliko godina postala udovica, ostala mi je njegova modna kua

koju sada vodim sama. Imam proizvodne radionice i prodavnice u


16/57

Kaliforniji i nekoliko ovde, u Italiji. Morae da doe da vidi kakoizgleda ovaj butik u Rimu.

- Vrlo rado. Ionako nemam nikakve odreene obaveze. Ali sam

srena to smo se srele.- Da smo se dogovarale ne bi ispalo ovako - nasmeja se Stela.

- Naalost, u pravu si.

- Doi na urku sutra uvee. Bie tu neki moji prijatelji. Nadam se dase tvoj verenik nee ljutiti zbog toga?

- Zato bi? - veselo je pogleda Debra. - Njemu je drago da se ja dobrooseam, a groficu Aredi u posetiti neki drugi dan.

- Poznaje Antonelu Aredi?

- Da, ali mislila sam na staru groficu. Moj verenik Riard je sad saAntonelom u Milanu zbog kupovine udela njihove kompanije.

- Antonela se ponekad oblai u mom butiku i voli unikatne, skupekrpice. Prilino je zahtevna - dodade Stela.

-I veoma elegantna. Gde se nalazi tvoj butik?

- U blizini. Ovo je adresa moje kue. Oekujem te sutra uvee.Dogovoreno?

- Svakako - obea Debra.

Stelini prijatelji bili su simpatini, veseh ljudi u ijem se drutvuDebra oseala prijatno. Kada joj je Stela predstavila Romea Luketija,Debra je bila iznenaena, ali to nije pokazivala.

- Ve se poznajemo - ree ona mirno.

- Onda vas ostavljam - ree Stela. - Pridruiu vam se malo kasnije,jer moram da se pobrinem oko pia i svega ostalog.

- Niste ba oduevljeni to me ponovo vidite - nasmeja se Romeo.

- Verovatno delimo oduevljenje.

- Odakle poznajete Stelu?

- Bile smo najbolje prijateljice za vreme studiranja, na koledu zadizajn - ree Debra. - Odakle je vi poznajete?

- Poznavao sam njenog mua. Vi i ja sada imamo neto zajedniko.

~16~


17/57

- Ne bih rekla, gospodine Luketi. Vaa poslednja opaska da samsnob, definitivno nas razdvaja.

- Da h ste uvek tako neprijatni?

- Kad mi to kae jedan...- Cinik? - nasmeja se on.

- Drago mi je to se slaemo oko toga - Debra pogleda na asovnik.

- urite nekuda?

- To se vas ne tie.

- Va verenik nije u Rimu i sigurno vam nee zameriti ako malozakasnite. Uostalom mogu da vas odvezem do hotela.

- Prestanite da se brinete o meni.

- Volite ga?

- Zato ga ne bih volela?

- Zato onda niste s njim?

- Vama ne polaem raune.

- Antonela je veoma ambiciozna ena. Uglavnom dobije sve topoeli.

- Kakve su to gluposti?

- Bio bih zabrinut da sam na vaem mestu.- Brinite vi o svojoj Antoneli. Ne moram uvek da pratim Riarda na

njegovim poslovnim putovanjima.

- Znai ne volite ga?

- ta sam imala od toga to sam jednom nekog volela? Mislite da neznam ta je ljubav? Vidite, dragi gospodine, znam i te kako, jer sam sveosetila na svojoj koi. I razoaranje i bol i...

-I mislite da je reenje udati se za oveka koga ne volite?

- Naravno da jeste.

- Zavaravate se. Ja to najbolje znam.

- Ne znate vi..

- Znam ta znai brak bez ljubavi. Ona podie pogled.

- Bio sam siromaan student kada sam upoznao moju enu.

- Prodali ste se?

- Recimo da je tako.

~17~

Antonela je bila opinjena mojim fizikim izgledom i htela je da me ima.Kao stvar. Kao hir. U jednom trenutku pomislio sam da je to modareenje za mene.


18/57

- Zbog lagodnog ivota koji sada kritikujete. Prilino licemerno,gospodine Luketi.

- Bio sam mlad.

- Alidovoljno proraunat. Prestanite, molim vas! Vaa ivotna priame uopte ne zanima.

- Bio sam samo iskren.

- Dosta sam se svaalasa vama. Nemam nameru da sebi upropastimvee.

- Ponuda za prevoz i dalje vai - isceri se on.

Prostrelila ga je ljutitim pogledom.

- Zbogom, gospodine Luketi.

Tog popodneva plovili su Tibrom na brodiu jednog od Stelinihprijatelja. Debra je naslonjena na ogradu posmatrala delove grada poredobala.

- Uiva? - obrati joj se Stela. Pruila joj je au sa ampanjcem.

- Moram da ti se zahvalim to si mislila na mene - Debra prihvatiasu.

- Da h ti se dopadaju moji prijatelji?

- Veoma. Skoro da sam zaboravila kako izgleda iveti oputeno.

- Mi smo kao mala umetnika kolonija - nasmeja se Stela. - Romeo i

- Nisi mi rekla da li postoji neko u tvom ivotu? - pogleda je Debra sainteresovanjem.

- Sandro Bultrini. On je lekar i sada je u bolnici. Inae bi nam sepridruio. Upoznae ga. Odakle poznaje Romea?

- Sa jedne poslovne veere u kui njegove ene.

- ta misli o njemu?

- Sluaj, ne bih...

- Slobodno reci - nasmeja se Stela.

- Recimo da se ne slaemo ba najbolje.

~18~

Ticijana su slikari, Anela je pevaica, Jakopo je takoe muziar. Marko iPaula su vereni i rade u trnom centru pored moje radnje.


19/57

- Romeo je buntovnik. Inae ima zlatno srce. Nije stereotipan tipmukarca i ponekad ume da bude neprijatan.

- ime se bavi?

- Slikanjem. Slika fantastine slike.Debra samo klimnu glavom.

- Da h ti nedostaje Riard?

- Navikla sam se. Ovde je zbog posla.

- Kad se vraa?

- Produie svoj boravak jo nedelju dana. Neumoran je kada seradi o poslu.

- Odlino! Bie ti lepo sa nama.

- Ve jeste - nasmeja se Debra -Tvoji prijatelji su vrlo zabavni.

- Uskoro putujem u Francusku. eli da mi se pridrui?

- To bi bilo lepo. Samo, moram da se upravljam prema Riardovimplanovima.

- Naravno - dodade Stela. - Glupo je to sam ga izostavila iz svegaovoga.

- Ne brini. On je poslovan ovek i teko da bi umeo da se opusti na

ovakav nain. Vodi veliku kompaniju i to mu je najvee uivanje.- Kad planirate svadbu? - nastavi Stela.

- Poetkom septembra ih moda u oktobru. Jo nismo utvrdilitaandatum, ali bie svakako pozvana. - osmehnu se Debra.

- Volela bih. Kalifornija je predivna u bilo kom godinjem dobu.Dugo nisam bila u San Francisku.

- Pa i nije ba - nasmeja se Debra.

- Deava se ponekad da bude vrelo kao u pustinji, ih da ima puno

magle i prohladno je. Jedino to nikada nema snega.- Alisu se Amerikanci i tu dosetih!- nasmeja se Stela.

- Da. Bukvalno moe da kupi vetaki sneg i tako ima smeanoseaj da si u zimskoj idili. Ovde je drugaije - ree Debra neto tie.

- Na ta misli?

- Na Rim od pre dve hiljade godina i na Rim danas. Sve je nekako tu.itava istorija jedne civilizacije. Proimaju se na svakom koraku.

- Sluaj kako Anela peva - Stela je povede prema grupi koja se

oigledno dobro zabavljala.

~19~


20/57

- Napolitanska etno muzika je tako romantina. Mora da je tvojaprijateljica iz okoline Napulja?

- Da. Zar nije sjajna?

- Svakako - Debra je bila oduevljena.Na trenutak je osetila neku neodreenu nostalgiju koja je bila

~20~

prisutna u njoj ve due vreme. Dok bi sedela u kancelariji koja se nalazilado Riardove, uglavnom je bila okupirana poslom i svakodnevnimobavezama. Ponekad bi sa Riardom otila na neku gala veeru poredokeana i uivala u kalifornijskom ili francuskom vinu. Uglavnom ga jepratila na poslovne veere sa njegovim poslovnim partnerima i to jepodrazumevalo ekskluzivnija mesta u gradu. Jednom meseno odlazili bina ruak kod Riardove majke, koja je ivela na jugu Kalifornije i odakle bi

se vraali iste veeri. Riard bi u dvoritu porodine kue potpalio rotilj ipo njemu reao pilea krilca i kobasice. Tada je jedino bivao oputen itoliko se razlikovao od onog poslovnog, disciplinovanog Riarda. GospodaFrejzer, njegova majka, posle ruka bi dremala u svom ligetulu poredbazena, a ona i Riard biodetali do velike plantae narandi. Zbog svegatoga, ivot joj je liio na dobro izreiranu predstavu u koju je sve moraloda se uklopi. Njene studije industrijskog dizajna u San Francisku nosile supeat hipijevske neobaveznosti, nekog toplog uzbuenja i bezbrinosti.Kao to je i kasniji ivot sa Robom imao tu notu. Rob je bio matovit i

nikada nije oseala da joj nedostaje topline i uzbuenja. Umeo je da jeobraduje malim stvarima i bio je nepresuni izvor iznenaenja. Debra jeznala da e se uvek seati tih lepih trenutaka koji su pripadali samo njima.Gde god da su bih, Rob joj je pokazivao svoju ljubav i prisnost. Odjednomje sve to nestalo. Rob vie nije bionjen niti je ona bila njegova. Debra seopet nerado setila razgovora sa doktorkom Heder Braun koja joj je prialao ideji kako postati srean. Iluzije o ljubavi je i bez toga ve bila izgubila.Pomisao da je vie niko ne moe povrediti, olakavala joj je ivot i uinilada se postepeno navikne na to. Bilo bi lepo da imam dete, pomisliona, alio tome jo nije razgovarala sa Riardom. Kao to ga nikada nije pitalazato nije imao dece sa svojom pokojnom suprugom. Bilo bi neprimerenoda razgovara sa njim o takvim stvarima. Nekako je znala da je deo Riardajo pripadao supruzi koje vie nema. ak i onda kada je zaprosio i kada jesklonio njenu fotografiju sa svog radnog stola. Bio je to vie gest nekakvogfer pleja, ali ne i prava slika Riardovih oseanja. Posle Rima, preselie seu njegovu prelepu kuu u Santa Klari. Verovala je da e Riard i ona bitizadovoljni svojim novim ivotom. Ugasila je lampu iznad kreveta iugledala veliki uti mesec koji se probijao kroz granje nekog rascvetalogdrveta, svog u krupnim modrim cvetovima. Kao na slikarskom platnu,pomisliDebra pre nego to je zaspala.


21/57

Debra pozvoni na kapiji vile Aredijevih. Iz dvorita je dopiraosenzualni miris jasmina zasaenih pored staze. Na vratima se pojavidevojka, verovatno neka siromana studentkinja, pomisliDebra i ljubaznojoj otvori vrata. Bilo je prolo pet popodne i grofica je sedela pod malomsaletlom, zaklonjenom od ulice visokim borovima i raskonimmagnolijama. Debra pogleda u mlau enu koja je sa dosadom na licuigrala tarot. Devojka je na trenutak pogledala u Debru i pruivi rukupreko stola, ree da se zove Loredana.

- Moja mlaa erka - dopuni grofica i pokaza Debri rukom na stolicu

do svoje.- Hvala - klimnu Debra i sede u stolicu sa veselim arenim

tapacirungom.

- Kako vam se ini? - nasmei se grofica, elei da istakne kvalitetnametaja koji se proizvodio u porodinoj kompaniji. - Mi smo veomaponosni na svoju kompaniju.

- Mama od svega pravi promociju - ree Loredana sa dosadom uglasu.

- Loredana uopte nije na mene - Fjorenca Aredi nemono rairiruke.

- Zato je tu Antonela, zar ne? - dodade Loredana.

- Antonela ima toliko obaveza, draga moja - grofica prekornopogleda u erku. - Ona ne moe sebi da priuti taj luksuz da joj budedosadno.

- Znam, mama. Moda je jedina razlika u tome to sam ja dosadna.Ali je sve oko mene takoe dosadno.

- O, Loredana! - grofica se jo vie uspravi u svojoj stolici- Odrasla sam u isto tako dosadnoj porodici u kojoj nikada nije bilo

iznenaenja i zabave - sad se Loredana obraala Debri.

- Ne sluajte je, molim vas - grofica odmahnu rukom kao da teraneku dosadnu muvu.

- Roditelji su mi bili vredni kao mravi. Antonela je bila, takoevredna kao mali mrav i moe da bude ponosna na nju, mama - Loredanaje delovala kao da joj je bila potrebna publika za priu.

- Loredana, to je smeno! Imala si iste mogunosti kao tvoja sestra! -grofiin stav je sada bio autoritativniji.

~21~


22/57

Loredana nastavi kao da nije ula svoju majku.

- Imali smo sve, guili smo se od luksuza i skupih studija, uiteljaklavira, uitelja stranih jezika, uitelja sporta... Samo nikada nismo nauile

da u svemu tome stvarno uivamo. Nauile smo da budemo hladne iodbojne kao da na svetu postoji samo novac. A emocije... to je u naemotmenom kosmosu bila drugorazredna stvar - Loredana pogleda ustranu i na trenutak zauta.

- Dosta je, Loredana! - grofiin glas je bio ljutit.

- Znate, gospoice Debra, ja sam mamina promaena investicija! -jetko se nasmeja Loredana. - Mada juje i Antonela izneverila na izvestannain. Kad malo bolje razmislim, on je jedini i bio normalan u ovojporodici - Loredana je, sudei prema grofiinoj reakciji, zadala svojoj

majci nenadani udarac.- Molim te da smesta ustane i ode u svoju sobu! - besno je pogleda

njena majka. - Ludo dete! - ree grofica vraajui samokontrolu. -Oprostite zbog ove male porodine svae.

Debra klimnu glavom i pogleda za Loredanom koja je ulazila u kuu.

- Kako vam se dopada ovde?

- Rim je tako fascinantan grad -Debra se poslui vinom.

- Va verenik je veoma sposoban ovek. To mi se dopada kod

mukaraca. Antonela je slina njemu. Vredna, predana, ambiciozna.Koliko ste dugo vereni?

- Od nedavno - odgovori Debra.

- Va verenik ima i politikih ambicija, koliko sam razumela?

Za Debru je to bilo neto novo. Riard joj nita nije rekao o tome isada je bila zateena.

- Delujete iznenaeno. Moda niste znali za to? - lukavo je pogledaFjorenca Aredi.

- To se moglo i oekivati, zar ne? Neko ko je uspean, kad-tad poelivei politiki uticaj - ree Debra prihvatajui grofiinu igru.

- ime se vi bavite?

- Do sad sam bila Riardov glavni asistent - ree Debra mirno.

- To se kod nas zove sekretarica. Oprostite, verujem da ste bili dobriu svom poslu. Kada je gospodin Frejzer odluio da se oeni sa vama?

- Radila sam i kao dizajner. Mislim da je to Riardu skrenulo panjuna mene - Debra nehajno spusti ruke u krilo.

- U naoj kompaniji takoe imamo tim dizajnera koji su izuzetnokreativni. Riard i Antonela danas imaju sastanak sa njima.

~22~


23/57

- Da. Rekao mi je Riard - Debra je uspevala da ostane mirna.

- Zar nije malo udno to vas nije poveo sa sobom? - grofica nijeodustajala.

- Moda vama jesteudno, ali to se dizajna tie, koliko znam, ostaeista linija kao i do sada. Kalifornijska linija je sasvim drugaija.

Modernija je i funkcionalnija. Va nametaj je lep zato to je stilski iima prefinjenu eleganciju. U svakom sluaju, dobro e se prodavati naamerikom tritu - zavri Debra i ustade.

- Posetite nas ponovo - grofica isprui ruku.

- Naravno.

Debra se ponaala onako kako se od nje i oekivalo. To to je branila

Riardove interese, bilo je jedno. Ali je bila zadovoljna sobom to je uspelada ostane hladnokrvna pred ovom nadobudnom enom koja nijepropustila priliku da joj se podsmehne.

- Isporuka cvea!

Na vratima se ulo kucanje i Debra ustade.- Za mene?

- Gospoa Debra Kening?

- Ja sam.

Debra iznenaeno pogleda u buket koji je doneo hotelski momak.Sela je na krevet i potraila poruku, pisamce, bilo ta to bi je uputilo napoiljaoca cvea. Nije bilo nikakvog pisamceta, a momak je ve bio otiao.Stavila je cvee u vazu i pomislila kako je verovatno Riard nazvao hotel i

poruio cvee za nju. Pola sata kasnije telefon je zazvonio i Debra podieslualicu.

- Gospoo Kening, nadam se da vas nisam probudio?

- ta mogu da uinim za vas, gospodine Luketi? - zvuala je poslovnoi elela je to pre da zavri razgovor sa njim.

- Moete mnogotoga - nasmeja se on.

- Uozbiljite se, ih u prekinuti vezu!

- Ne biste to uinili.

- ta me spreava?

- Razmiljao sam... da li biste prihvatili poziv za jutarnju kafu?

~23~


24/57

- Sa vama?

- Zato da ne?

- Da budem iskrena, gospodine Luketi, uopte mi niste simpatini.

Da li je to dovoljan razlog?- Svakako da jeste... za nekoga ko nije uporan - nasmeja se Romeo

Luketi u slualicu.

- Nastaviete da me pozivate iako vas odbijam?

- Moda ete u meuvremenu da se predomislite.

- Ne bih rekla - Debra spusti slualicu i nastavi sa oblaenjem.

Posle doruka planirala je da obie galeriju Borgeze i da posedi uparku. Ve je zavravala doruak kada se pojavio Romeo i seo za sto

naspram nje.- ta to pokuavate? - ree Debra i zapali cigaretu. - Moda planirate

da me pozovete na sastanak?

- Samo elim da popijemo kafu. Zasad... kasnije ete sami odluiti.

Debra nervoznim pokretom ugasi nedogorelu cigaretu.

- Kad je neko drzak, drzak je do kraja - ona dohvati torbicu i vraticigarete unutra.

- Bojite se?

- Vas? Ne budite smeni! Sad me izvinite - ona usta i proavi porednjega izae iz hotela.

Ula je u galeriju i zastala pored jedne Ticijanove slike.

- Izgleda kao da smo se sluajno sreh - ree Romeo gledajui u sliku.

- Ba sam se pitala kad ete da se pojavite.

- Znaida ste mislili na mene - ree on, nehajno prolazei pored nje.

Debra sede na uzanu klupicu odakle je mogla da posmatra slike.

- Da h biste pristali da vas odvedem na jedno drugaije mesto? -Romeo je stajao ve sasvim blizu.

- Pretpostavljam da znate odgovor. Moe li ovek da vas ikakozaobie?

- Svidelo vam se cvee?

- Znai, to ste bih vi.

- ta ste pomislih?

- Nije vano.

Dstala je i krenula prema izlazu.

~24~


25/57

- Debra! Imate tako lepe, izraajne oi. Podseate me na ovuTicijanovu lepoticu. Lepa brineta sa zelenim oima. Vaa kosa je neto tome inspirie sa svim tim sitnim kovrdama koje vam tako meko padaju naramena - Romeo naini pokret kao da je vizira.

- U emu je va problem? - ona se ljutito okrete prema njemu. - Toto vi mislite da ste latinski zavodnik, ja nazivam obinom nasrtljivou.

- Tano je da mi se dopadate, ali nisam samo zbog toga ovde. Da libiste pristali da zajedno pogledamo neto to e vas verovatno zanimati?

- ta bi to moglo da bude!? - podsmehnu se ona.

- Radi se o slikama kojesu radili neki moji prijatelji i studenti. Slikeprodajemo i novac od njih ide u odreene svrhe. Ima mnogo talentovanihmladih slikara koji jedva sastavljaju kraj sa krajem.

- Gde se nalazi to mesto?

- U mojoj kui.

- Danas nikako ne mogu.

- Ostaviu vam posetnicu.

On joj prui karticu koju je Debra stavila u torbu.

- Mislim da nisam pogreio u odnosu na vas.

- Gospodine Luketi, ovo nema nikakve veze sa vama. Mislim da vam

je to jasno.- teta.

- Do vienja, gospodine Luketi.

- Tako ste neuhvatljivi, Debra. Nas dvoje bismo mogli da promenimosvet.

Debra ga okrznu pogledom i potra prema taksiju. ula je njegovsmeh dok je ulazila u automobil.

Debra je ve bila spakovala jedan omanji kofer sa stvarima i sedela usobi, oekujui da je pozovu sa recepcije. Preko hotela je iznajmilaautomobil kojim je trebalo da otputuje u Milano. Riard je pozvao dadoe, poto je posle toga trebalo da ode u Torino zbog jo jednog posla sanekom nemakom fabrikom nametaja. Sa recepcije su je obavestili da

je automobil spreman, a ubrzo se pojavio i uniformisani hotelski momakkoji je poneo njen kofer do automobila. Debra mu dade napojnicu na ta

~25~


26/57

se on ljubazno zahvali. Raunala je da e do ruka stii u Milano. Bila jeprilino umorna od vonje kad se konano zaustavila ispred hotela ukome je bio odseo Riard. Pozvala ga je sa recepcije, a onda se popela usobu koju je bio rezervisao za nju. Debra raspakova kofer i uredno sloisvoju odeu u plakar iako je trebalo da ostane samo jednu no. Istuiralase i obukla elegantni bledozeleni laneni kostim koji je isticao njenu vitkufiguru. Obula je crne sandale sa visokom potpeticom marke Gui koje jekupila u Stelinom butiku. Zatim je zastala ispred ogledala i isprobalaeiri koji je bio u istoj boji kao i kostim, kad zau kucanje navratima.Znala je da je to bio Riard i pouri da mu otvori.

- Predivan komplet! Moram da ti priznam da si me prijatnoiznenadila.

Riard je poljubi u obraz i povede prema restoranu.- Da li je ovde sve u redu? - upita Debra. - Nadam se da si zadovoljan

poslom.

- I te kako, Debra! - Riard joj namesti stolicu. - Pozvao samAntonelu da nam se pridrui. Verujem da ti nee smetati s obzirom na toda je ona moj poslovni partner.

- Naravno - ree Debra. - Trebalo bi da znam poneto o tvojimposlovima. Kako izgleda fabrika?

- Imaju modernu tehnoloku opremu, razraeno trite iromEvrope i ovo e biti neto novo za ameriko trite.

- To sam u stvari rekla Antonelinoj majci.

- Ila si joj u posetu? To je lepo sa tvoje strane, Debra. Grofica jovue konce u kompaniji.

- O, Riarde. To je bila kurtoazna poseta.

- Ne budi smena! U biznisu se sve meri. Ono to kae, kako seoblai i kakav utisak ostavlja.

- Nisam sigurna da sam ostavila dobar utisak. Da budem iskrena, niona se meni nije dopala.

- Zato to kae, Debra?

- Bila je prilino indiskretna u nekim stvarima koje se nje ne tiu -Debra zapali cigaretu.

- Kojim stvarima?

- Bilo joj je udno kako to da sam verena za tebe i tome slino.Riarde, da lisi siguran da eli da se oeni sa mnom?

- Kakvo je to pitanje, Debra? Ja sam ozbiljan ovek.- Znam, Riarde.

~26~


27/57

- Moda bi trebalo da poruimo. Antonela ve prilino kasni.

- Riarde...

- Da, Debra?

- Jesi li razmiljao o deci? Mislim, bilo bi lepo da imamo dete.

- Ne mislim da je to dobra ideja. Bie previe zaposlena da bi moglada odgaja dete.

- Da li je mogue?

- ta to, Debra?

- Da to stvarno misli. Pa, imam trideset tri godine!

- Debra, ja imam etrdeset dve i oinstvo je neto to nisamplanirao.Suzen, moja pokojna supruga nije mogla da postane majka i to juje veoma bolelo.

- Da li je to onda zbog Suzen?

Riard je utao. Odjednom je postao dalek i hladan. Kao da je rekaoneto to nije eleo. Bol koji je na trenutak preleteo njegovim licem, bio jetako stvaran. Debra je osetila nelagodnost. Znala je da Riard ne eh dapria o svojoj supruzi niti da bilo ta objanjava o svom ivotu pre negoto je ona ula u njegov ivot. Shvatila je da je Riard na neki udan nainjo odan Suzen Frejzer i neraskidivim nitima vezan za nju. Debra se tiho

izvinila i otrala u sobu. Ponadala se da e Riard vremenom prestati darazmilja o Suzen na takav nain. Sada je bila sasvim sigurna da Riardnikada nee moi da preboli Suzen. Sve joj je odjednom postalo apsurdno.Riardovo ponaanje joj je nedvosmisleno govorilo gde joj je mesto.Debra je pokuala da razmilja trezveno. Unajmanju ruku, sebe je videlakao Riardovu pratnju pred njegovim poslovnim partnerima. Da je biodrugaijih nazora, verovatno se vie ne bi ni enio. Mogao je da menjaene ukoliko bi to eleo. Naravno, to ne bi ilo uz imid buduegpolitiara. Debra je mogla da prihvati situaciju kakva jeste ih da odustaneod braka sa njim. Pitala se ta njoj sada, posle godinu i po dana odrazvoda, znaiRob. Tu i tamo isplivalo bi seanje na lepe trenutke koje suproveli u sedmogodinjem braku. I to je bilo sve. On vie nije bio deonjenog sveta. Niti e ikada vie biti. Debra je te veeri, kada dugo nijemogla da zaspi i posle mlakog voenja ljubavi sa Riardom, pokuavala sashvati ta je u stvari oekivala od Riarda. Mogla je da razume Riardovuvezanost za suprugu, ali vie nije mogla da razume sebe. On je bar bioiskren i nije joj pruao nikakve iluzije o njihovom buduem ivotu.

~27~


28/57

Riard je zajedno sa Antonelom prvim letom otiao u Torino. Nitamu nije rekla. Saekae da se vrati u Rim. Prepodnevna etnja po Milanu

joj je donekle popravila raspoloenje. Ponovo je izbila na ulicu u kojoj senalazio hotel. Nameravala je da krene u Rim im se spakuje. Ulica je bilazakrena ljudima koji su nosili transparente i neto glasno uzvikavali. Izmanjih ulica su se ljudi kao reka slivali prema glavnoj. Uspela je da senekako probije do hotela, znajui da e morati da saeka neko vreme dokse demonstranti ne raziu. Ve je poinjao da pada mrak. Debra izvezeautomobil sa hotelskog parkinga i svrati u uliicu koja je bila netomirnija. Na trenutak se zaustavila da bi kupila cigarete na oblinjemkiosku. Nekoliko policajaca je etalo okolo. Videla ih je ubrzo posle togakako tre prema trgu sa koga se ulo nekakvo praskanje. Demonstracijesu bile mirne i to su verovatno bile petarde. Debra ue u automobil ipogleda u retrovizor. Ulica je ponovo bila mirna. Skrenula je premamagistralnom putu i zapalila cigaretu. Nadala se da e pre ponoi dastigne u Rim. Uinilo joj se da iza sebe uje nekakvo ukanje. Bacila je brzpogled u retrovizor i umalo ne ispusti volan iz ruke. Sa zadnjeg sedita jeposmatrala neka devojka sitnog ukastog lica. Niente sonorno,ponavljala je mlada Kineskinja. Debri je bilo jasno da devojka nemadozvolu za boravak. Ponudila joj je krekere koje je kupila na kiosku.Kineskinja je takoe bila uplaena. Neto je brzo govorila i sklapala ruke

kao da moli. Debra je nastavila da vozi razmiljajui ta bi trebalo dauradi. Nije imala nameru da devojku prijavi policiji, ali nije znala kuda daje odveze. Kineskinjanije govorila engleski i samo je neprestano sklapalaruke pokazujui na svoj stomak. Debra je ponovo ponudi krekerima, aliova samo odmahnu glavom. Debra pomisli da je moda trudna. Na rebeba, devojka klimnu glavom. U hotel ne mogu da je uvedem, pomisliDebra. Stela je bila u Parizu. Tog trenutka se setila Romea. Moda e onmoi da pomogne. Debra izvadi posetnicu iz torbe i bez razmiljanjaokrete njegov broj. Ukratko mu je ispriala ta joj se dogodilo.

- Gde se sada nalazite? - upita Romeo.- Na pola puta do Rima - odgovori ona.

- ekau vas u Trastevere. Moete h da se snaete?

- Nekako u se snai - odgovori Debra i pogleda u uplaenu devojku.

- Kako se na italijanskom kae kae ne brinite, neu vas prijavitipoliciji? - upita ga ona.

Romeo se nasmeja u slualicu. -Malo je due. Pokuajte sa amii.

- Toliko znam i ja - ree Debra. - I hvala, gospodine Luketi.- Amii - Debra pokaza devojci na telefon.

~28~


29/57

Debra je, pratei Romeova uputstva, birala manje prometne ulice.Ugledala ga je kako stoji ispred automobila. Debra se zaustavi tik porednjega.

- ta emo sada? - upita ga ona.- Pobrinuu se za devojku - ree Romeo i otvori zadnja vrata.

Kineskinja ga uplaeno pogleda. Debra je uhvati za ruku i pomoejoj da izae iz auta.

- Doi u do vas im vratim auto u hotel - ree mu ona. - Gde ete daje smestite?

- Noas e biti u mojoj kui, a sutra u zamoliti prijatelja da je smestina sigurnije mesto.

- Hvala vam, gospodine Luketi. Uplaena sam kao i ova devojka. Onaje jo i trudna i tako je nezatiena.

- Bie sve u redu. Ne brinite se - glas mu je bio umirujui.

- Vidimo se.

- Moda je bolje da noas ostanete u hotelu.

Romeov automobil se udaljavao niz ulicu i ona za manje od polaasa stie ispred svog hotela. Sve joj je delovalo pomalo neverovatno.Romeo je prihvatio na sebe obavezu da se pobrine o trudnoj devojci.

Znala je da to moe da bude veoma rizino. Dok je otkljuavala vrata, ulaje telefon. Ona dograbi slualicu. Bio je to Riard.

- Traio sam te ve nekoliko puta.

- Upravo sam stigla.

- Mislio sam da e ranije da se vrati. Neto te je zadralo?

- Da. Bile su nekakve demonstracije u gradu.

- Jesi li dobro?

- Jesam. Samo sam malo umorna.

- Debra, hteo sam da ti kaem da sutra putujem u Minhen.

- Sam?

- Antonela e takoe poi sa mnom. To je neka nemaka firma kojaje poslovala sa...

Debra ga vie nije sluala. Nije joj bilo vano ono to govori.Uostalom, jedino na tu temu je i mogla da razgovara sa njim.

ak trideset posto njihovih akcija - ula ga je kako uzbueno govori.

- Da, da - odgovorila je mehaniki.- Zamisli ta to znai za Trendvud? - nastavio je on u istom tonu.

~29~


30/57

- Naravno.

- Debra, prilino je kasno. Zvau te iz Minhena.

- Laku no, Riarde.

Dugo je sedela na krevetu. Trendvud, Trendvud i opetTrendvud. Uvek samo to. A ja se oseam kao retardirani TrendvudPinokio, zakljui Debra i nervoznim pokretom ukloni kofer sa taburea.Sve sem Trendvuda je tabu tema, Riarde Frejzere. Uspela je da se smiriposle jedne ae nekog sicilijanskog penuavog vina iz boce, koja jenahereno stajala u srebrnoj posudi za vino. Zatim se obukla i odvezla setaksijem do Romeovog stana.

Romeo je ponudio vinom. Nekoliko puta je pogledao kroz prozor.

- Neto vam je sumnjivo?

- Zato ne prestanemo da persiramo jedno drugom? Nema potrebeza tim.

- Brinem se ako neto krene kako ne valja - ona zabrinuto pogleda u

njega.- Debra, ugasi lampu! - on se odmae od prozora i sede na krevet

pored nje.

- ta je bilo, Romeo? - ona ga uplaeno pogleda.

- Policija!

- ekaj, imam ideju. Svuci se!

I sama se oslobodila haljine i obukla koulju koju je Romeo bioupravo skinuo.

- Ne, to ne mogu da dozvolim! Ne mora to da radi. Da li si uvektako tvrdoglava?

- Delovae ubedljivije ovako.

Oboje zaue zvono na vratima. Romeo poe da otvori, a ona osetikako joj kolena klecaju od straha. Uveo ih je u kuhinju u kojoj su sezadrali neko vreme. Zatim su temeljno pretresli kuu i sad su ve bih usobi u kojoj je Debra leala u krevetu.

- Da li e jo dugo da ostane, dragi? - upita ga toboe sanjivim

glasom.

~30~


31/57

Romeo je pogleda sa neodobravanjem, ali joj mirno odgovori da sevraaim policija ode. Policijski inspektor je pogledao u nju i zatraio jojisprave. Ona ih izvadi iz torbice. Inspektor je zapisao njene generalije unotes i posle nekoliko rutinskih pitanja, napustio je kuu. Debra odahnu ipouri da se obue.

- Moe h da se okrene? - upita ona dok je svlaila njegovu koulju.

- Stidljiva si? - nasmeja se on.

- Ne poznajem te. Izgleda kao da su nam poverovali. Valjda se vienee pojavljivati.

- im su ovde, znai da ve sumnjaju. Ovo trai?

Drao je njenu haljinu u ruci. Trebalo je da naini samo nekoliko

koraka premanjemu. Sedeo je sa druge strane kreveta i bio joj okrenut

leima. Polako je prila i skoro naga, stala ispred njega. Osetila je njegoveruke kako je dotiu po koi. Prila je blie i rukama obuhvatila njegovuglavu, prislanjajui je uz svoj trbuh. Osetilaje njegov topli dah na stomakui vlane usne koje su je dodirivale. Toplina koja se irila telom bila jeneto slatko i neobuzdano. Romeo je povue prema krevetu i nae se nadnju. Neno joj je dotakao usne i zagledao joj se u oi.

- Ne elim da se bojim ni ivota ni bilo ega drugog - aputala je.

- Nemoj niega da se boji - odgovorio je.

Debra je odgovarala na poljupce koji su postajali sve strasniji ivrtoglavo je tonula u lepotu sjedinjavanja dva tela, dve energije koje su setraile i konano nale.

- Ovo je bilo... ne bi smelo da se ponovi - rekla je ona i brzo seobukla.

- Naravno. Mi smo modemi, odrasli ljudi i emocije nam uopte nisupotrebne.

Osetila je mali prizvuk gorine u njegovim reima, ali nije imala

vremena da razmilja o tome. Samo se obukla i poelela da to pre odeodatle.

- Laku no, Romeo. Verujem da e biti sve u redu.

On se kratko nasmei i mahnu joj.

Debra je veoma loe spavala. Samo nekoliko asova. Pogledala je naasovnik. Bilo je est. Stala je ispod tua i pustila da joj voda dugo curi niztelo. Posle toga se oseala neto bolje. Nameravala je da prvo pozoveRomea. Kada je konano uspela da ga dobije, umesto njega javila se nekaena.

- Romeo nije kod kue - rekla je ena.

~31~


32/57

- Da li mi moete rei gde mogu da ga naem? - nastavila je Debra.

- ao mi je, gospoo. On e biti odsutan neko vreme.

- Moete li da mu prenesete da ga je traila Debra Kening?

- Naravno - ree ena kratko i spusti slualicu.

Verovala je da je Romeo uspeo da se pobrine za devojku i da jeverovatno zbog toga otiao iz grada. Ne znajui ta bi drugo, Debra seuputi prema katedrali Svetog Petra. Iza kupole ove velianstvene crkve,valjda najvelianstvenije u Rimu, nalazio se Vatikan. Sluala je nekovreme vodia koji je grupi engleskih turista objanjavao istoriju papskedrave, a onda je napustila grupu i krenula do Koloseuma. Nekada su se utoj areni gladijatori borili sa divljim zverima. Sluio je kao zabavacarevima i graanstvu i bio je izraz borbe protiv varvarskih plemena koja

su napadala Rim. Varvari su bih predstavljeni kao divlje zveri. koje bigladijatori trebalo da pobede i tako zavedu red u dravi. Bila jefascinirana trgovima, kupolama, palatama, fontanama, snanimobehscima. Zastala je ispred Trajanovog stuba sa preko dve stotineisklesanih figura, koje su predstavljale borbu Rimljana kroz vekove.Poelela je da se poput drugih turista fotografie pored stuba koji je biovisok neto preko trideset metara. Uinilo joj se da je ugledala LoredanuAredi.

- Loredana, dobar dan!

- To ste vi. Obilazite grad?

- Da. Ve sam pomalo umorna. elite li da svratimo negde na kafu?

- O, Debra ja sam tako dosadna osoba - nasmeja se Loredana. - uliste moju majku. Ona bi rado da me vidi u braku sa nekim ko je nalikvaem vereniku.

- ime se bavite, Loredana?

- Nikako da okonam svoje desetogodinje studije na ekonomiji.Razmiljam o tome da se zaposlim.

- Razumem vas. Verovatno vas privlai neto drugo?

- Dokoliarenje - nasmeja se Loredana. - Jesam li vam dosadna?

- Ne. Moda vam nedostaje malo akcije. Dosada moe da slui kaoizgovor.

- Stvarno verujete u to?

- Svi ponekad imamo uspone i padove. To sa poslom mi zvui veomadobro. elite da ivite svoj ivot i to je u redu.

- Nemam ak ni prijatelje. Svi se zabavljaju, putuju negde, a ja sedimkod kue, jer me niko ne zove i nemam kuda da idem. Zar to nije smeno?

~32~


33/57

- Zaljubite se u nekoga.

- Ja to stvarno elim, samo sam toliko spetljana i ne verujem da bihnekog mogla stvarno da privuem.

- Niste ni probali?- Naravno da nisam. Noge su mi bre od pameti. Izvinite, nisam

imala nameru da vas guim svojim raspoloenjima.

- Bar se ne stidite da priznate ono to oseate.

- Znai h to da vama nisam dosadna?

- Vi ste iskreni i imate duha.

- Moda sam vam smena?

- Ne, Loredana. Jedno je biti smean, a drugo biti duhovit.

- Zato se onda ovako oseam?

- Mislim da vam nedostaje malo vie akcije. Naravno da mi nistedosadni.

- Dosta mi je malih veverica oko sebe. Antonela i mama stalnoneto sakupljaju, sakupljaju... Romeo je bio drugaiji.

- Va zet?

- Da. Dok je iveo u kui sanama, bilo je drugaije. Antonela i mama

nisu uspele da ga promene.- Dugo su u braku?

- Trinaest godina. Samo ne ive zajedno ve sedam godina.

- Nisu razvedeni?

- Formalno nisu. U svakom drugom smislu jesu. Znam da bi Romeoto uradio, ali postoji klauzula koja ga spreava.

- Klauzula o vernosti?

- Ne. Klauzula o naputanju. Ko prvi povede brakorazvodnu parnicu,

gubi odreene udele u kompaniji.- Moram da priznam da je sve ovo pomalo udno.

- Da. Romeo nema nikakav prihod od toga. Sve ide u dobrotvornesvrhe.

- Vaa sestra i majka su pristale na to?

- Izgleda da su se preraunale.

- Zar Antoneli to ne smeta?

- On je bio Antonelin hir i to je moralo da se plati. Romeo jeveoma zgodan mukarac, a Antonela voli da poseduje ljude. Debra jepogleda sa nevericom.

~33~


34/57

- teta to je zavrio u zatvoru - ree Loredana.

- Kako to mislite!? - Debri se uini da nije dobro ula.

- ula sam od majke. Jutros ga je uhapsila policija. Moete da

zamislite njeno likovanje.- Alizato?

- Osumnjien je za prikrivanje neke ene koja nema dozvolu zaboravak. Mama ima roaka u policiji.

Debra skoi kao oparena.

- Nije vam dobro? - pogleda je Loredana.

- Ne, samo moram odmah da krenem. Oprostite!

- elite li da se vidimo nekom drugom prilikom? - upita Loredana.

- Svakako - brzo ree Debra i nestade u guvi.

Ja sam kriva, ponavljala je u sebi, i zato moram da kaem istinu. Onnije kriv i ne treba da bude u zatvoru. Debra je krenula u policijskustanicu na Trastevere. Policajac je samo odmahnuo rukom i odgovorio dainspektor trenutno nije tu. Debra izae na ulicu i odlui da ode doRomeovog stana. Tamo je zatekla stariju enu koja je bila Romeova daljaroaka i koja je delovala zabrinuto.

- Moete h mi rei u kom je zatvoru?

- Na Trastavere - uzdahnu ena. - On mije kao sin.

- ta je sa devojkom? ena je sumnjiavo pogleda.

- Oprostite. Ja sam Debra Kening i mojom grekom je gospodinLuketi u zatvoru.

- Ipak ne mogu da vam kaem gde je.

- Samo mi recite da h je uspela da se skloni?

- Jeste.

- O, Boe! Ne znam ta da uradim?ena samo slegnu ramenima.

- Ne znam kako da pomognem. Verovatno mu je potreban advokat. Inovac za kauciju.

- Ja imam neto novca, ali to nije dovoljno. Znajui njega, sigurnasam da ne bi prihvatio. Takav je on.

- Ali ne moe da ostane u zatvoru. Moram neto da uinim! - Debrauze torbicu i ustade.

Romeova tetka je isprati do vrata.

~34~


35/57

- Neto u da smislim. Najpre u da ga posetim u zatvoru - obeaDebra.

ekala je u manjoj sobi za posete. Morala je da ostane hladne glave ismisli nain kako da doe do novca. Romeo se pojavio i seo naspram nje.

- Romeo, moram da te izvuem odavde!

- To e biti malo tee, Debra.

- Znam, ali pokuau da ti naem advokata.

On se nasmeja. - Teko da u moi da ga platim.

- To prepusti meni. On odmahnu glavom.

- Kad je suenje?

- Ujutru.

- Verujem da postoji izlaz - Debra je napegnuto razmiljala.

- Zatvor. Od jedne do pet godina - ree on. - Alihvala ti to se trudi.

- To je moja greka, Romeo. Jutros sam ila u policijsku stanicu.

elela sam da objasnim da je to bila moja greka.- To ne sme da uradi! - ustao je i ozbiljno je pogledao. - Pusti neka

sve ide svojim tokom.

- Romeo, smisliu neto. Ve je bio krenuo.

- Zdravo, Debra. uvaj se! Gledala je kako se udaljava. Nakartici jeimala oko hiljadu dolara. To je bilo nedovoljno. Stigla je umorna u hotel.Pomislila je da pozove Stelu koja bi sigurno pomogla, jer je bila Romeovaprijateljica. U to nije sumnjala. etala je po sobi pokuavajui da smislijo

neto. Nervozno je lomila prste, a onda pogledala u svoj vereniki prstensa krupnim dijamantom. Skoro da je poskoila od radosti. Zaloie ga i toodmah. Istrala je na ulicu i ula u draguljarnicu sa skupim nakitom.Prsten jevredeo vie, ali uspela je da dobije za njega hiljadu evra. Pozvalaje Stelu i upitala je za dobrog advokata. Stela joj je odmah dala adresu.Rekla je da e se pobrinuti oko trokova. Debra je ubedila da nijepotrebno, jer je ve imala novac kod sebe. Advokat je prihvatio da braniRomea i Debra mu je ostavila novac koji je trebalo da poloi za kauciju.Sada je bilo potrebno saekati suenje. Sudija je odbio mogunostodbrane sa slobode i Debra je u pratnji advokata napustila sudnicu.

- ta sada, gospodine imino?

~35~


36/57

- Suenje je zakazano za mesec dana.

- A Romeo?

- Zasad vie nita ne moemo da uinimo. Smirite se i prepustite

meni da se pobrinem oko odbrane.- Da li e ga posle toga pustiti? Nemaju dokaze.

- Ovaj sudija je jedan od onih zadrtih - ree advokat.

- ta bi znailo moje svedoenje?

- Tuilac e vas sigurno pozvati da svedoite. Pametnije je da nepominjete bilo kakvu vezu sa sluajem. Vae priznanje bi vas oboje uvalilou jo veu nevolju. Ovako samo sumnjaju. Vi ste strana dravljanka ikoliko znam vereni ste za izvesnog gospodina Frejzera.

- Pa ve su nas videli u Romeovoj kui. Valjda e manje da sumnjajuu njegovu krivicu.

- Veruju da ste njegova ljubavnica i ako vama ne smeta, neka tako iostane. Nita ne govorite pre nego to se posavetujete sa mnom.

- Oni ne znaju koliko sam vremena provela kod njega.

- Problem je to znaju. Kao i neke druge pojedinosti. Neko im jedojavio, a i prilino su podozrivi prema vaem prijatelju.

- Morate da mu pomognete!

- Moda e potrajati, ali pokuaemo - neodreeno ree advokat ikratko klimnuvi glavom, ue u automobil.

- Znate li ta je sa devojkom?

- Ne. Romeo nije eleo da kae. Znam samo da je kua podprismotrom. Do vienja, gospoo Kening.

Debra je zamiljeno koraala ulicom. Sutra e ponovo da ga poseti uzatvoru. Stela se javila neto kasnije.

- Rekla sam mu da sam novac uzela od tebe. Nemoj da me izda -

zamolila je Debra.- Ne brini, neu. On to zasad ne treba da zna. Ovih dana se vraam i

uiniu sve to budem mogla.

- Lake mi je kad to znam - ree Debra.

- Da li e da kae Riardu?

- Hou.

- ak i ako posle toga bude eleo da raskineveridbu?

- Da.- Sigurna si?

~36~


37/57

- Jesam. Potrebna mi je jedna vea pozajmica. Moram da otkupimprsten koji sam zaloila.

- Prebaciu ga na tvoj raun jo danas.

- Hvala ti, Stela.- To smo mogle odmah da uradimo.

- Nije bilo vremena.

- Sad se smiri i pozdravi mi puno Romea.

- Svakako - obea Debra i umorna lee preko kreveta.

- Romeo, pozdravila te je Stela - ree ona kada mu je sledeeg jutraotila u posetu. - Kako ti je ovde?

- Da li te je neko pratio od hotela?

- Ne znam. Nisam obratila panju.

- Vrlo je verovatno da te prate. Ne bi bilo pametno da dolazi ovamo.

- Ko bi mogao da me prati.

- Moda grofica.

- Grofica?

- Debra, ona je opasna ena. Uinie sve da me vidi iza reetaka.

- Kakva ena!

- ta je sa tvojim prstenom?

- O, moj prsten?

- Nenosi ga.

- U stvari, ostavila sam ga u hotelski trezor.- ta e da kae tvoj verenik na sve ovo?

- Ne znam - Debra pogleda u stranu.

- ta e da mu kae?

- Istinu.

- Koliko od istine?

- Istina je istina.

- Da smo bih zajedno? - Da.On samo odmahnu glavom.

~37~


38/57

- Da li ti je potrebno neto? - upita ga.

- Ovo - on je kratko dodirnu prstima po ruci. - Bolje je da poe.

- Do vienja, Romeo.

Debra je izala napolje i osvrnula se oko sebe. Nije mogla da zna dali je neko pratio ak i da je to bila istina. Zaustavila se ispred hotela. Portirjoj otvori vrata i ona izae. Ponovo je pogledala u automobile koji suprolazili ulicom. Moda bi Loredana mogla neto vie da mi kae, pomisliDebra i pozva je iz sobe. Dogovorile su se da se nau u sumrak kod jezerau blizini vile Borgeze. Debra je toboe razgledala skulpture, a onda kreteprema mestu gde je trebalo da je eka Loredana.

- Loredana, oprostite to se sreemo ovde. Nisam htela nita da vampriam pre nego to se vidimo.

Stajale su ispod jednog visokog cvetnogbuna.

- Niste eleli da nas neko vidi zajedno? - upita Loredana.

- Mislim da me neko prati - dodade Debra.

- Zato bi vas pratili?

- Loredana, potrebna mi je vaa pomo. Romeo je osumnjien i sadaje u zatvoru.

- To sam vam ve rekla.

- Da, da. Ali on veruje da to ima neke veze sa vaom majkom.Razumete li?

- Na ta mislite?

- Te noi, pre nego to je priveden u policiju, bila sam u njegovojkui. Policija je ubrzo posle toga stigla.

- Mislite da im je neko javio?

- Sad sam sigurna u to.

- ta mogu ja da uinim?

- Moda da saznate grofiine motive? Ne znam...

- ekajte malo. Hoete da kaete da je moja majka htela da vasdovede u neku vezu sa Romeom.

- Da. Ali zato?

Loredana se nasmeja. - Moda je odgovor laki nego to mislite. Vaverenik je klju.

- Zato on?

- Vidim da ne razumete. Pruili ste joj ono to je elela.- Znai, pratila je mene?

~38~


39/57

- I nadala se da e imati argumente protiv vas.

- Ne mogu da verujem. Uostalom, sad ih ima - uzdahnu Debra.

- Vi ste se iskompromitovali i to e nesumnjivo da upotrebi protiv

vas.- Zbog Riarda? eh da me on ostavi?

- Tako nekako. -Ali...

- Moda vidi Antonelu na vaem mestu. Tako bi porodino bogatstvobilo u sigurnim rukama. Shvatate li?

- Da - odgovori Debra.

- ta emo sada?

- elim samo da Romeo bude osloboen.

- A vi?

- Videu. Izvinite, nisam elela da vas uvlaim u ovo, ali sampomislila da vam je Romeo drag.

- Jeste. Videu ta mogu da uinim - obea Loredana. - Javiu vam se.

- Hvala vam.

Debra se umea meu etae, zastajkujui pored neke od skulptura.Diskretno bi pogledala oko sebe ne bi li prepoznala osobu koja je pratila.

Stela je tog popodneva stigla iz Pariza.

- Hajdemo negde na veeru. Moramo da smislimo ta emo dalje -ree Stela.

- Ne znam ta bismo jo mogle da uinimo. Najednom se sve

iskomplikovalo.- Riard se javljao?

- Verovatno e danas zvati.

- Misli da e da pree preko ovoga?

- Neto ti nisam rekla. Bila sam sa Romeom.

- O!

- Bilo je tako...

- Dopada ti se?

~39~


40/57

- U poetku mi je bio uasno nesimpatian. Sve se dogodilo takoneoekivano.

- Mislim da je zainteresovan za tebe - Stela se nasmeja preko stola i

dodirnu je po ruci.- Ne, nije on to traio. Ja sam... O, Boe! ta god da uradim, sve

ispadne kako ne treba.

- Zar nisi pomislila da moda Riard i Antonela...? Mislim, sami su naputu.

- Pomislila sam. Samo nisam elela da razmiljam o tome. Onda bihneizostavno morala da razmiljam i o nekim drugim stvarima, a to me jeplailo.

-Zato. Debra?

- Svaki normalan ovek bi se zapitao zato ga takve stvari ne

uzbuuju.

- Nisi elela da prizna sebi da tu neto ne valja?

- Da. Prelazila sam preko toga da ne bih morala da se preispitujem.Ako bih se upustila u razmiljanje, pronala bih mnogo razloga da neostanem sa njim. Postala sam tako inertna i ponaala se kao da mi jemozak ispran.

- Moda si verovala da e se Riard promeniti?

- Moda dok nismo razgovarali u Milanu.

- ta se dogodilo u Milanu?

- Shvatila sam poneto o njemu. Neke stvari su me definitivnoporazile.

- ta na primer?

- To da ne eli decu. Mislim da nikada nee zaboraviti svoju pokojnuenu.

- Toliko je bio vezan?- Jo je vezan. Mislim da bi brak sa njim za mene bio neto

nepodnoljivo.

- Probudila si se?

- Nikada ga nisam volela.

- Bar si iskrena prema sebi.

- Mislim da vie ne elim da budem ni sa kim.

- Debra, ne treba tako da razmilja. Sigurno je da si bila povreena,

ali zar nisi poneto nauila iz toga?

~40~


41/57

- Nauila sam da se treba kloniti mukaraca. Kad niko ne postoji, nemoe ni da te povredi, zar ne?

- Odakle ti sad to?

- Ne znam. Valjda sam umorna od svega - odgovori Debra.- U ivotu se uvek moe poeti iznova. Bitno je samo da se uimo na

svojim grekama.

- Ja sam ekspert za pravljenje greaka. Imam trideset tri godine inisam nauila mnogo.

- Moda te tvoj princ ipak negde eka?

- A ja u opet da ispadnem romantina budala i da poverujem uvenu ljubav? Ne! Sa tim sam zavrila.

- Pusti da se slegnu stvari. Nisam rekla da postoji vena ljubav.Moda i postoji, ali ja ne verujem u to.

- U ta onda veruje, Stela?

- Samo u ljubav.

- A budunost? Znam da mi niko ne moe dati garanciju, ali moramda se zapitam ta e biti dalje?

- Zato neprestano razmilja o tome ta e biti dalje? To niko nezna. Ni ti, ni ja, niti bilo ko.

- Da h je to italijanski recept za ljubav? - nasmeja se Debra. - Zvuiveoma smelo.

- Ti si hrabra ena. Znam da za tebe ne treba da brinem.

- Oseam se kao kukavica koja je htela da potrai okrilje ispodRiardovog krila. Samo sam izgleda promaila gnezdo. Tu se sigurno nebih ugrejala.

- Razmisli jo - dodade Stela. - Hoe li da te odvezem do hotela?

- Ne. Blizu je. A i elim malo da se proetam.

- Vidimo se onda, sutra - ree Stela. - ao, Debra!

- ao. Stela!

Debra je udahnula topli proleni vazduh. Ispratila je pogledomStelin automobil i umeala se u ulinu vrevu grada. Misao o Romeu joj jedola iznenada. Prosto joj se uvukla u srce, u glavu i kao da je tamo elelada ostane. Setila se strasti sa kojom su te noi vodili ljubav. Ja sam htelada budem sa njim i on mi jeudovoljio. Verovatno bi tako postupio svakimukarac da je bio na njegovom mestu, pomisli Debra. Moda se ovaj

grad igra sa mojim ulima i ini me tako drugaijom. Debra pomisli kakoje u San Francisku imala isti takav oseaj. Nekoliko puta je izala samomkom koji je bio nekoliko godina mladi od nje. Njoj je bilo neto vie

~41~


42/57

od dvadeset, njemu devetnaest. Bio je mlad, adolescent. I tako uzbudljivzbog te istote, zanosa i doslednosti koju mukarci prefinjenih oseanja iiskrenih srca pokazuju u tim godinama Kasnije, veinu ivot promeni.Poelela je da je poljubi, da oseti taj skoro deaki poljubac na svojimusnama. Posle ju je to prolo. Poljubio je, ali u obraz kad je naputalakoled. Ostala joj je lepa uspomena na jedno iskreno prijateljstvo.

Debra je ula u jednu staru crkvu gde ju je ve ekala Loredana.Stala je iza nje, a ova joj je tutnula u ruku koverat koji je Debra stavila utorbu. Samo je klimnula Loredani i izala napolje. Bila je uzbuena i tekkad je stigla u hotel, otvorila je koverat. Pismo je bilo upueno groficiFjorenci Aredi. Debra nije mogla da poveruje svojim oima. Bio je toizvetaj, a ne pismo. Sve je bilo tu. Gde je izlazila, s kimse sastajala. ak injena poseta draguljaru. Znai da je sve znala.

Debra se nasmeja u sebi. Ono to je iznenadilo, bio je potpispolicijskog inspektora Moretija. Istog onog inspektora koji je doao uRomeovu kuu neposredno posle njenog dolaska. Inspektor je napisaogrofici da nema nikakve dokaza protiv Romea, ali da e ga drati upritvoru u skladu sa dogovorom. Debra je sada bila sigurna da joj groficane moe nita. Ostavila je pismo u hotelski trezor i mogla je mirno dasaeka Riarda. Stigao je narednog dana.

- Debra, sada mogu da predahnem! Lepo izgleda - primetio je prenego to je poao u kupatilo.

- Hvala - ree ona gledajui za njim.

Riard je izaao u bademantilu koji joj je oduvek bio smean. Maleobojene sliice, nekakvih ruiastih dinosaurusa na Riardovom

bademantilu, sada su joj izgledale jo smenije. On je povede premakrevetu.

- O, Riarde! Odakle najednom tolika strast? - Debra je uspela da seveto izvue iz njegovog zagrljaja

- ta eli da kae?

Nije joj promakao njegov nervozni pogled.

- I? Kako je bilo u Antonelinom drutvu?

- Ne razumem te insinuacije. ta eh da ti kaem?

- Nita. elim da razgovaram sa tobom.

~42~


43/57

- Sluaj, Debra. Ostavimo to za kasnije. Umoran sam od puta, aveeras smo pozvani na veeru kod Aredijevih.

- Fantastino!

Riard je zaueno pogleda, ali ne ree nita.Verovala je da e te veeri neto da se dogodi. Skoro je bila sigurna u

to. Riard joj je doneo iz Minhena prelepu haljinu od muslina u boji zreleljive. Debrina smea kosa sa rasutim kovrdama bila je u savrenomskladu sa bojom haljine. Riard je zamolio da mu pomogne oko leptirmane, to je ona i uinila. Usput joj je podeho nekoliko komplimenata nata se ona samo zadovoljno osmehnula. Bila je neobino ljubazna premanjemu i to ga je zbunjivalo. Osetila je tu njegovu nelagodnost kad god bi senasmejala ili malo due zadrala pogled na njemu. Nije je otvoreno pitao

emu takva promena, jer bi se time odao. Znai, nedostaje ti hrabrosti,gospodine Frejzere, da prizna svoju malu tajnu.

Antonela je bila daleko suptilnija. Na njenom licu nije mogla daotkrije nita odonoga to je Riard skrivao. Alizato je tu bio on, korpusdelikti njihove male prevare. Ako koza lae, rog ne lae, Debra senasmeja u sebi. Sad je mogla da se zabavlja do mile volje na njihov raun.Bez ljutnje i bez osude. Mogla je da posmatra njihovu malu predstavu i daak uestvuje u tome. Alije nije previe zanimalo. Prava predstava je tektrebalo da usledi i to sa groficom-majkom, koja je tako mono sedela na

svom tronu, u svojoj rezbarenoj naslonjai pored prozora. Debra je svojimnajlepim osmehom pozdravila groficu i ak se nekoliko trenutakazadrala sa njom u prijatnom razgovoru. Znala je da e je grofica pozvatikasnije na razgovor u etiri oka. Te veeri je bila izuzetno armantna ielokventna. Pravila se da je zanimaju prie ena iji su muevi sada bihRiardovi partneri u poslu. Jedna od tih ena je priala kako motociklomide na pijacu, jer je to sada in. Rekla je jo kako gaji paradajz na terasi, asvojoj deci ne pria bajke nego ih proita u mikrofon i kasnije im putasnimak. Druga je dodala kako sama mesi hleb po bakinom receptu i na

posao odlazi elektrinim automobilom. Verovale su da ih taj novi trend,koji su lansirale poznate linosti iz svetskog det-seta, ini jo veimgospoama. Debra uze novu au ampanjca i potrai Riarda. Stajao je saAntonelom i jo jednim akcionarom i nasmeio se kada im je prila.

- Vidim da se lepo zabavlja sa ovim damama - ree on.

- Da. Vrlo su simpatine i od njih sam nauila toliko korisnihrecepata - dodade Debra.

- Mislim da je vreme da se poslui veera - ree Antonela i izvinivise ode do kuhinje.

- Upravo sam uo da je Antonelin mu pritvoren. Nisam razumeozato - ree Riard.

~43~


44/57

- Trebalo je da je pita, Riarde. Verovatno zna zato. Zar on nijejedan od akcionara kompanije?

- Da. Sigurno zna zato je u zatvoru. U stvari, on poseduje samo pet

posto akcija i to nema nikakvog uticaja kod odluivanja.- Da, verovatno si u pravu. On je ovek koji ne uslovljava ivote

svojih blinjih. Mislim, nije moan ovek.

- Zato razgovaramo o njemu?

- Onako, neobavezno - odgovori Debra.

- Antonela nas poziva za sto. Hoemo li da sednemo?

- Naravno. Raduje me to u sedeti do grofice. Ko zna da li e mi seikad vie ukazati prilika za to.

- Ona je vrlo vitalna ena ako misli na njene godine. I vrlo bistrepameti - ree Riard.

- Svakako. Posebno me fascinira njena otmenost. Hoemo h dasednemo? - Debra se opet nasmei i poe sa Riardom.

- Da nisi malo vie popila? udno se ponaa.

Debra ga uhvati ispod ruke.

- Verovatno da jesam, ali brzo u se otrezniti - ree ona kroztajanstveni smeak.

Debra sede do grofice i ljubazno joj se osmehnu.

- Veeras ste dobro raspoloeni. Nadam se da e tako biti i narednihdana.

Debra je razumela grofiinu dvosmislenost i nagnuvi se prema njoj,tiho je rekla - Nema razloga da bude drugaije, zar ne?

- Nikad se ne zna ta sve moe oveku da pokvari raspoloenje -odgovori grofica.

- Ponekad se to oseti, gospoo Aredi. Mi ene imamo razvijeno esto

ulo. A ponekad se posluimo i suptilnijim metodama kada smatramo dapostoji potreba za tim. Slaete li se sa mnom?

Grofica je podozrivo pogleda, ali nastavi u istom tonu sigurna dadrugi nisu mogh da ih uju.

- Pretpostavljam da ne volite iznenaenja, gospodo Kening.

- Verujem da je tako i sa vama - odgovori Debra. - Mislili ste naprijatna ih...?

- Postoje iznenaenja koja oveku mogu da izmene ivot - grofica je

likovala.- Slaem se. Ili da ga neprijatno zakomplikuju.

~44~


45/57

- Moram da se sloim sa vama. To moe da bude veoma bolno, alibar ljude postavi na njihova mesta.

- Mislite na nekog odreenog?

- Mislim na vas!- Oh! Sad ste me ba iznenadili!

- Hoete li vi da kaete Riardu ih u to da uinim ja?

- Sumnjam da biste to zadovoljstvo prepustih meni.

- Tako je. Sve je protiv vas, gospoo Kening!

- Imate dokaze?

- Neoborive. Naalost, bili ste malo neoprezni i sada ete morati dase suoite sa tim.

- Samo pod uslovom da mi uinite jednu uslugu - ree Debra.

- Niste u poziciji da postavljate uslove. Moraete jo koliko sutra danestanete i da zaboravite na Riarda.

- Otii u kad ja to budem elela. Vi me neete oterati.

- Mislite?

- Sigurna sam u to!

- Dakle, terate me da upotrebim argumente koje imam.

- Vie ih nemate - ree Debra mirno. - Nalaze se kod mene.- ta priate?

- Pismo, zar ne? Cenim vae godine i neu vam rei ta mislim ovaem postupku. Moj jedini uslov je da Romeo izae iz zatvora.

- Nikada to neu uiniti!

- Onda e naalost va roak, inspektor, takoe da se nae izareetaka. Da li biste mu to uinili? Znateono sa prekoraenjem ovlaenjai tome slino...

- Blefirate?

- Proverite - ree Debra. - Vratiu pismo ukoliko Romeo budeputen.

Grofici je bilo jasno da Debra govori istinu.

- Kako ste doh do pisma?

- Preko prijatelja - Debra se nasmei i nazdravi Riardu i Antoneli.

- U redu. Predaete mi pismo odmah ujutru.

- Ne pre nego to vidim da je Romeo slobodan.Grofica je razmiljala par tenutaka, a onda pristade.

~45~


46/57

Debra je ujutru dok je Riard jo spavao, otila do trezora i uzelapismo sa kojim je ula u policijsku stanicu. Inspektor Moreti je prezrivopogledao, ali je napisao nalog da se Romeo Luketi otpusti iz zatvora.

- Znai nema optunice, gospodine Moreti?

- Jeste h zadovoljni?

- Jesam. Saekau gospodina Luketija napolju - ree ona pruajuimu koverat. - Ne brinite, ne postoji duplikat. Zbogom, gospodine Moreti.

Nadam se da ste nauili neto iz ovoga.- Odlazite! - besno je prostrelio pogledom.

Izala je napolje da saeka Romea. Sedela je u automobilu, jer nijeelela da je vidi. Ugledala ga je kako izlazi iz zatvorske zgrade, a onda jepokrenula automobil i vratila se u hotel. Riarda je zatekla u restoranu.

- Gde sibila?

- Ustala sam ranije i nisam elela da te budim. Jesi li dobro spavao?

- Jesam. Hoe da ti poruim doruak?

- Moe - odgovori ona. - Ponovo mi se vratio apetit,

- Prijala ti je etnja?

- Dan je tako lep. ta e ti da radi? Da h e biti slobodan kasnije?

- Biu u sobi. Moram da se ujem sa direktorom proizvodnje. Da li sineto htela?

- Htela sam da razgovaram sa tobom. Saekau da obavi razgovorsa Kalifornijom.

- Moda e potrajati.- Biu napolju.

Sela je ujedan kafe pored cveare. Mogla je dazamisli Riardovo licekad mu bude sve ispriala. Bez obzira na sve, bila mu je duna istinu. Veje videla njegovu reakciju.

- Romeo...

- Znao sam da u ovde da te naem.

- Drago mi je to si puten.

- Voleo bih da te izvedem na ruak.- Tu je Riard. eka me u sobi.

~46~


47/57

- Ah, da! Kako sam to mogao da zaboravim? Gospodin Frejzer je naprvom mestu.

- Romeo, nisam to elela da kaem. Izgleda tako, ali ne razme...

- Ne, ne razumem.- ao mi je.

- Kad se vraa u Kaliforniju?

- Sutra.

- Znai, nisi nameravala da se pozdravi sa mnom pre odlaska. Otilabi tek tako?

- Tako je bolje.

- U redu je, Debra. elim ti sreu! Nestao je meu prolaznicimana trgu. Dolo joj je da potri za njim, da ga zaustavi, da mu kae koliko jojje stalo do njega. Ipak to nije uinila. Oseala je kako joj izmie netovano, a ona nije imala hrabrosti da ita uini. Ula je u sobu i pogledala uRiarda.

- Riarde, ostavi te papire i pogledaj u mene - rekla je mirno i selanaspram njega.

On uzdahnu. - Sluaj Debra, to sa Antonelom...

- Nije mi vano - prekide ga ona. On je zaueno pogleda.

- Moram neto da ti kaem. Dok si bio odsutan desile su se nekestvari. Tvoji poslovi i sve to...

- Debra, svesna si koliko mi je vaan moj posao!

- Voleo si ga vie nego mene.

- Hoe da mi nabaci oseaj krivice. Da li to hoe da postigne?

- Dogodilo se neto drugo. elela sam da uje od mene, a ne odgrofice.

- ta se dogodilo?

- Bila sam sa nekim drugim.

- Htela si da me kazni?

- Naravno da ne. Mislila sam da mogu da se udam za tebe, ali je tosada nemogue.

- Zbog tog mukarca?

- Nije zbog njega. Shvatila sam da s tobom ne bih mogla da budemsrena iako sam u jednom trenutku pomislila da je to najbolje reenje za

mene.- Ko je on?

~47~


48/57

- Zar je to vano? Ionako neu ostati sa njim. Postoji jo neto. Upalasam u jednu delikatnu situaciju i umalo da zavrim u zatvoru.

- Kako si to mogla sebi da dozvoli!? Zar nisi razmiljala da bi to

moglo da nakodi mom ugledu?- U pravu si.

- To je podlo sa tvoje strane, Debra. Kako si to mogla da mi uradi!?

- Taj mukarac je bio pritvoren i preuzeo je svu krivicu na sebe.

- Mislim da vie ne elim da razgovaram o tome. Jasno ti je da nemoemo da nastavimo dalje.

Debra skide prsten i ostavi ga na noni stoi sa Riardove stranekreveta. Zatim je uzela kofer i poela da pakuje stvari.

Kao da se nita nije dogodilo, Riard je nastavio da ita gomilupapira razasutih po krevetu. Ponovo je bio u svom svetu i verovatno segnuao na sve, a utanje je bilo nain da joj to i pokae. - Zbogom, Riarde- ree ona i zatvori vrata za sobom.

Izaavi iz hotela, uputila se prema Stelinom butiku.

- Debra, nije valjda da putuje?

- Zapravo, putujem sutra. Noas u morati da prespavam kod tebe.Mogu li?

- Moe da ostane koliko god eli - Stela je povede prema svojojkancelariji.

- Iznenaena si to me vidi?

- Nisam. ta se dogodilo?

- Raskinula sam veridbu i nisam mogla da ostanem u hotelu.

- Uradila si ono to si mislila da treba. Romeo je izaao. Maloas sejavljao.

- Videla sam ga jutros na trgu - ree Debra.

- Valjdanemaju dokaza i zato su ga pustih.

Debra jo nita nije re

260316296 renata lindner izgubljene iluzije

Documents