Predmet proučavanja naučne discipline

Surdopsihologije

Prof. dr Vesna RadomanFASPER

Polazna tačka-matična nauka

Da bismo odredili predmet izučavanja ove naučne discipline moramo se osvrnuti na predmet izučavanja matične nauke kojoj ona pripada -psihologije

Psihologija

• Psiha – (grč.) duša• Logos – (grč.) nauka,reč,smisao,um,Bog• Psihologija je nauka o duši (filozof.)• Filozofi su se bavili dušom kao nematerijalnim

fenomenom , nečim što nadilazi čovekovu telesnost a često su je povezivali sa onostranim, Logosom, božanskim

Idealistički/materijalistički pogled na svet

• Idealistički:materija je samo proizvod duha. Duh je prapočetak, primaran i prvobitan

• “Ideje” su osnovni koncepti, ideali stvari, generalije, suštine koje su primarne, prvonastale , a tek iz njih se razvija materijalni svet, svet stvari

• Nasuprot je materijalistički pogled na svet po kome je materija prvobitna i primarna, a iz nje se razvija duhovni svet

Platon (IV-V v. pre n.e.)- osnivač i učitelj idealizma

• Ideje koje su nematerijalnog karaktera imaju primat nad materijom

• Duša je nematerijalna i povezana sa onostranim- svetom ideja. Ovakav pristup naziva se dualističkim

Platonovo učenje o duši• Delo: “Fedon - o duši”• Smatra da je duša nezavisna od tela i besmrtna.

Duša egzistira u telu “kao okovana u tamnici” koje se oslobađa u trenutku smrti.Nakon čovekove smrti napušta istrošeno telo odlazeći (vraćajući se) u svet ideja, odakle i potiče. Ona boravi u carstvu ideja gde posmatra večite istine , a zatim se novim rođenjem vraća u novo telo.

• Saznavanje se sastoji u prisećanju naše duše na ono što je iskusila u svetu ideja

• Vrhovna ideja: ideja dobra-teleološ.uzrok svega

Platon : svet je podvojen (dualizam)

• Svet čulnih utisaka preko njih možemo steći samo približno i nepouzdano nesavršeno znanje o svetu. U svetu čula važi princip:”sve teče i sve se menja” ništa nije trajno ni večito.Telo je ono koje se vlada po principu “sve teče” i snabdeveno je čulima, a čula su nepouzdana.

• Svet ideja se ne može spoznati čulima već razumom. Ideje su večne i nepromenjive i njihovim sagledavanjem stičemo pouzdana saznanja.

• Duša je besmrtna i večita , u njoj je smešten razum kojim se može steći pouzdano znanje, ona može da postoji i izvan tela. Duša je nematerijalna i ima sposobnost da sagledava ideje, suštine stvari koje su večite

Naučna psihologija

• Izbacuje iz oblasti psihičkog ( duše) metafizički aspekt i povezivanje sa onostranim, prepuštajući ga teologiji

Glavni tokovi naučne psihologije kroz istoriju

• Nastoje da zaobiđu ili eliminišu fundamentalno pitanje odnosa duha i tela, bave se psihom “po sebi”, a ako se već opredeljuju češće se opredeljuju za materijalističko shvatanje dakle polaze od telesnog i organskog koje je temelj mentalnog.

• Mentalno uglavnom gubi metafizički aspekt.

Savremeni tokovi razvoja psihologije

• Idealistički pristup proučavanja psihe, dosad zanemaren, postepeno se ponovo razvija i sa margina, ponovo počinje da se vraća u glavne tokove savremene psihologije

Psihoanalitička teorija

...

• Prva savremena teorija koja donosi idealistički pristup odnosu duha i tela

• Duh tj.psihičko može biti primaran tj.pokreteč organskih promena

Sigmund Frojd

Psihoanalitički pristup

Do Frojda se uglavnom smatralo da je organsko temelj psihičkog funkcionisanja, organsko utiče na psihu , a ne obrnuto

Razvoj psihoanalize obrće smer ovog uticaja- od psihe ka telu, psiha može da utiče na organsko funkcionisanje.

Po Frojdovom učenju neki telesni poremećaji kao što su određeni oblici paralize, gluvoće, slepoće su posledica nesvesnog psihičkog konflikta. Unutrašnji konflikt se konvertuje u fizički, telesni simptom. Na Frojdovo učenje se nadovezuje psihosomatska medicina

Psihosomatski pristup

• Flanders Danbar 1930-ih i Franz Alexander 1940-ih govore o specifičnim psihološkim uzročnicima organskih promena i psihološkoj etiologiji organskih bolesti

• Alexsander je došao do profila ličnosti sklone ulkusu dovodeći ovo oboljenje u vezu sa potiskivanjem emocija , frustracijom potrebe za ljubavlju i zavisnošću koje izazivaju pojačano lučenje stomačne kiseline i mogu dovesti do ulceracije sluzokože

Pod uticajem ovih nalaza početno je izdvojeno sedam psihosomatskih bolesti (“Svetih 7”)

“Svetih sedam” :

• Ulkus• Hipertireoza• Reumatoidni artritis• Esencijalna hipertenzija• Neurodermatitis • Kolitis • Bronhijalna astma

...

• Kasnije se znatno uvećao broj otkrivenih psihosomatskih oboljenja

• U savremenoj zdravstvenoj psihologiji smatra se da gotovo nema organske bolesti koja ne može biti psihogenog karaktera

U surdopsihologiji i psihijatriji

• Poznat je fenomen psihogene gluvoće kod koga se upravo realizuje smer: od psihičkog ka organskom

• Dakle psihički konflikt ili drugi oblik psihičkog problema konvertuje se u organski simptom- nemogućnost auditivne percepcije

Shvatanje o odnosu duha i tela u 20-om 21-om veku

• Sa razvojem holističkog pristupa čovek se posmatra kao jedinstvena celina u kojoj su objedinjeni i isprepletani duh i telo koji su u međusobnoj interakciji; duh utiče na telo i telo utiče na duh

Neki doprinosi razvoju psihologije kao duhovne nauke

• Jungovo učenje• Psihologija Vilijema Džejmsa• Parapsihologija• Psihologija religije• Proučavanje NDE fenomena• “Duhovna inteligencija” (Zohar i Maršal )• Iskustva pacijenata u regresoterapiji i hipnozi

(npr.Majkl Njutn)• NLP (neurolingvističko planiranje) –svest• Kvantna fizika i kvantna teorija svesti

Karl Gustav Jung• Na Jungovoj mentalnoj mapi psiha je oblast koja

zauzima položaj između čiste materije (organskog, telesnog)i čistog duha ili transcedentalnog uma (intermedijarno). Ona obuhvata sveukupnost svesnih i nesvesnih procesa. Njoj je podarena mogućnost odnosa sa duhom, božanskim.

• “Duša može biti oko kome je dato da gleda svetlo” (Jung)

Jungovo Jastvo (sopstvo)• Poslednja etapa

samorazvoja pojedinca( individua-cija) je dostizanje celovitosti ličnosti u Jastvu, najdubljem mističnom središtu ličnosti koje predstavlja neograničeni, besmrtni, božanski um.

Savremena istraživanja

• Kvantna teorija svesti

Stjuart Hamerof i Rodžer Penrous (2013)

Dva su autora nove kvantne teorije svesti, prema kojoj duša tj.mentalno ima kvantni karakter. Nalazi se u specifičnim strukturama nazvanim mikrotubule (mikrocevčice), smeštene u ćelijama mozga. Odatle nakon smrti mogu da izađu i nastave da egzistiraju samostalno izvan tela. Kvantne informacije mogu da napuste telo i nastave da postoje u univerzumu.

Klinička smrt je ključ

• . - Ukoliko nakon kliničke smrti lekari uspeju da ožive pacijenta, sve kvantne informacije vraćaju se u mikrocevčice, a osoba koja je bila na samoj ivici života tvrdi da ima osećaj kao da je zamalo umrla. Tako je moguće da, kada osoba zaista umre, kvantne informacije potpuno napuštaju telo u vidu duše i nastavljaju da postoje u vantelesnom obliku negde u univerzumu - objasnio je doktor Hamerof. 

HRONOLOGIJA RAZVOJA PREDMETA PROUČAVANJA PSIHOLOGIJE KAO NAUKE

...

Hronologija

• Vuntova eksperimentalna laboratorija 1879g. u Lajpcigu-napušta filozofski pojm duše i definiše psihologiju kao

nauku o svesti. Pod svešću podrazumeva neposredno

znanje o sebi.Bavi se unutrašnjim doživljajima: oseti, osećanja, misli, htenja.

Naučni metod: introspekcija

Izvođenje predmeta proučavanja surdopsihologije iz pristupa koji formuliše psihologiju kao nauku o

svesti• Rukovodeći se ovakvim pristupom predmet

surdopsihologije mogao bi se odrediti kroz proučavanje strukturalnih elemenata svesti kod osoba oštećenog sluha a to su:

-specifičnosti njihovog opažanja (percepcije)-predstavljanja (imaginacija) i pamćenja-mišljenja,-osećanja itd.• Metod introspekcije nepogodan za ispitivanje OSOS ali

su eksperimenti u psihološkim laboratorijama pogodni

Bihejviorizam

• Džon Votson :Bihejvioristički manifest 1913g. Psihologija se određuje kao nauka o ponašanju. Izbacuju se introspekcija i svi “mentalistički pojmovi”. Proučava se ono što je moguće objektivno i naučno proceniti, a to je ponašanje : P= f (S-R)

• Ponašanja nastaju kao posledica učenja• Naučni metod: objektivno posmatranje

spoljašnjeg ponašanja i onog što ga izaziva, eksperiment

Izvođenje predmeta proučavanja surdopsihologije iz pristupa koji formuliše psihologiju kao nauku o ponašanju

• Surdopishologija, po ovom shvatanju, treba da usmeri pažnju na posmatranje i proučavanje ponašanja OSOS

• Živković:”Predmet proučavanja psihologije gluvih je način na koji se formira posrednička varijabla između draži i odgovora u uslovima nemogućnosti komuniciranja sa okolinom posredstvom čula sluha i uticaj gluvoće na unutrašnje i spoljašnje ponašanje”

Psihoanaliza

• Sigmund Frojd: otkriće zakonitosti dubinskog nesvesnog,

• Značaj libida i agresivnog nagona koji su pokretači psihičkog života

• Ova otkrića dovela su u sumnju shvatanje o svesti kao osnovnom predmetu psihologije kao nauke

PsihoPsihoanalitičanalitička teorija ka teorija Sigmunda Sigmunda FrojdFrojdaa

S.FROJD (1856-1939) TEORIJA LIČNOSTI

• DUBINSKA – NAJVEĆI I NAJUTICAJNIJI DEO LIČNOSTI JESTE NESVESNO KOJE PRESUDNO ODREĐUJE PONAŠANJE

• DINAMIČKA- PSIHIČKE POJAVE SU POSLEDICA SUKOBA (NAJČEŠĆE) ILI USAGLA-

ŠENOG DEJSTVA POKRETAČKIH SILA (LIBIDO I AGRESIVNI NAGON koji deluju iz nesvesnog

Proširivanje predmeta izučavanja psihologije na nesvesno

• Psihoanaliza dovodi do proširenja predmeta proučavanja psihologije ne samo kao nauke o svesti nego i nauke o nesvesnom.

Naučni metod: metod slobodnih asocijacija, analiza snova, psihopatoloških simptoma,mitova

Izvođenje predmeta proučavanja surdopsihologije iz pristupa po kome je psihologija i nauka o

nesvesnom

• Proučavanje i nesvesnih težnji i dubinskih sfera ličnosti OSOS je takođe značajna oblast koja nam omogućava bolje i kompleksnije sagledavanje ličnosti osobe sa gluvoćom ili nagluvošću

• Metod slobodnih asocijacija koji je verbalnog karaktera nije pogodan za ispitivanje nesvesnog OSOS ali je razvoj neverbalnih projektivnih testova omogućio adekvatan pristup

Koji su sadržaji predmeta surdopsihologije koji iz predhodnih

shvatanja proizilaze

• Upoznavanje svesnog i nesvesnog funkcionisanja (doživljavanje) kao i spolja vidljivog ponašanja osoba oštećenog sluha

Humanističke teorije ličnosti Pojavile su se u drugoj polovini 20 veka odbacile psihoanalizu i biheviorističko gledanje na čovekovu prirodu, nastojeći da uvedukao predmet proučavanja složene psihičke fenomene kao što su , zrelost ličnosti, hrabrost, odgovornost,self koncept, osećanje svrhe i smisla života

Glavni predstavnici: Abraham Maslow, Carl Rogers, Victor Frankl, Rollo May

Pod uticajem su egzistencijalistička filozofija(Soren Kirkegaard, Karl Jaspers, Martin Heidegger, Jean-Paul Sartre)

OSNOVU LIČNOSTI ČINI TEŽNJA ZA SAMOAKTUALIZACIJOMCILJ SVAKE OSOBE JE USAVRŠAVANJE SOPSTVENIH SPOSOBNOSTI,

A NE ZADOVOLJAVANJE INSTINKATA I NAGONA.

Humanističko-egzistencijalističke teorije

• Akcentovale : -proučavanje celine ličnosti i težnje za samo

razvojem-samorealizacija -subjektivna realnost važnija od objektivne-zrelost ličnosti-self koncept-važnost svrhe i smisla životaNaučni metod : fenomenoloki metod –opisivanje

sopstvenog doživljaja kao celine

Teorija ličnosti Abrahama Maslova

• Ličnost ima genetski određenu težnju za rastom i razvojem

• Potpuno zdravlje i poželjan razvoj sastoje se u ostvarivanju ove težnje za samorazvojem, a ne učenjem. • Hijerarhijski model motivacije

Hijerarhija potreba - Maslow

SAMOISPUNJENJE

P. ZA POŠTOVANJEM

POTREBE ZA PRIPADANJEM

POTREBE ZA SIGURNOŠĆU

FIZIOLOŠKE POTREBE

Viktor Frankl

• Čovek je spiritualno biće gonjeno potrebom traganja za smislom

• Logoterapija- psihoterapijski postupak koji on primenjuje da bi njegov klijent pronašao smisao svoje egzistencije

Izvođenje daljih elemenata predmeta proučavanja surdopsihologije iz humanističkog teorijskog pristupa

• Predmet proučavanja surdopsihologije treba da budu uslovi za rast i razvoj harmonične i zrele ličnosti (deteta) sa oštećenim sluhom kao i mogućnosti njegove samorealizacije ,

• Problematika ljubavi, nade, hrabrosti, vere kod OSOS

• Uzimanje u obzir unutrašnje subjektivne tačke gledišta OSOS (subjektivna realnost)

• Metod: teškoće fenomenološkog opisa (verbal.)

,

Ovo su neki osnovni pravci i škole u psihologiji koje su menjale i dopunjavale njen predmet izuč.

• Jedna eklektička, sintezom nastala definicija koja se može izvesti na osnovu prethodnih razmatranja jeste:

• Psihologija kao nauka bavi se izučavanjem doživljavanja (svest, nesvesno) i ponašanja , tretirajući ličnost kao celovit sistem koji se razvija u kontekstu bioloških i socijalnih determinanti (Radoman )

Predmet izučavanja surdopsihologije po Radoman

• Predmet izučavanja surdopsihologije jeste studiranje psihičkog funkcionisanja u uslovima oštećenog sluha i govora (narušene komunikacije), pri čemu se obuhvata svest, nesvesno i ponašanje OOS, uz nastojanje da se ličnost sagleda kao celovit sistem uzimajući u obzir biološku i socijalnu determinaciju njihovog psihičkog života te mogućnosti njegovog unapređivanja i menjanja kao i menjanja sredine koja na njega utiče(Radoman 2008.)

Nešto proširen predmet izučavanja surdopsihologije

• svest, nesvesno i ponašanje osobe koja ima oštećen sluh, tretirajući njenu ličnost kao celovit sistem koji funkcioniše u kontekstu bioloških,socijalnih i metafizičkih determinanti . Dakle možemo govoriti o biološkoj socijalnoj i transcedentnoj (metafizičkoj) ukorenjenosti takve ličnosti ( Radoman 2008)

Praktični zadatak surdopsihologije

• Primena psiholoških teorijskih znanja i psihoterapijskih principa u konstruisanju tehnika menjanja ličnosti OOS na nivou doživljavanja i ponašanja, kao i menjanja okruženja koje na nju utiče, doprinoseći adekvatnom psihičkom razvoju i ukupnoj psihičkoj dobrobiti OOS (Radoman 2009.)

Tangentne nauke i naučne discipline

• Psihologija osoba sa ometenošću (psihologija ometenosti)

• Psihologija jezika i komunikacije• Defektologija (specijalna edukacija i

rehabilitacija) , surdologija,logopedija• Psihologija (psiholingvistika, razvojna

psihologija,neuropsihologija, klinička psihologija, socijalna psihologija)

Predmet i ciljevi izučavanja psihologije ometenosti

• Rozmari Šekspir: 1. proučiti kakve su posledice različitih oštećenja na ličnost i njegovu sredinu 2. što preciznije i objektivnije prikupiti ove podatke 3. na osnovu prikupljenih podataka odrediti pravac delovanja kako bi se život ometenih učinio srećnijim

Grane psihologije ometenosti

• Surdopsihologija• Tiflopsihologija• Oligopsihologija• Psihologija telesno invalidnih• Psihologija jezičkih poremećaja (osoba sa)• Psihologija poremećaja u ponašanju