D A V I D I M A R T I R I R E V O L U C I J E

25. vandemer (16. oktobar), godine druge (an du)

ovaj datum predstavlja merenje vremena po Republikanskom kalendaru, koji vreme meri od osnivanja Republike, 1793.godine, i taj isti datum se uzima i za početak modernog doba; upravo on se nalazi na slici u vidu natpisa i to je godina kada je slika završena (pored njega se vidi i zabeležena godina u klasičnom, anno domini sistemu)

moćna mentalna konstrukcija republikanskog kalendara i koristiće se duboko u Napoleonovo vreme, sve do 1805.godine, kada će se poštovati lunarni sistem i podela meseci na dekade..

naziv vandemer potiče od rimskog doba i označava vreme berbe grožđa koja je u septembru i oktobru (Italijanima je i ostao naziv vandemija); mart je žerminal; najslavniji u kolektivnoj memoriji je termidor = strašni, vreli avgust, u kome je giljotiran Robespjer - kasnije su koristili to ime da opišu ljude koji sprovode revoluciju, dozvole da ih revolucija promeni i, na kraju, postanu žrtve te iste revolucije (Trocki je tako zvao Staljina); poznata izreka je ”revolucija jede svoju decu”

u slovenskim jezicima postoje, kao i kod Vuka Karadžića, sačuvani stari izrazi za označavanje meseca u godini. i Hrvati su sačuvali taj stari kalendar i jun nazivaju lipanj, vreme kada lipe cvetaju, ili travanj, vreme kada raste trava..

Žak Luj David, Smrt Mara, 1793.

izuzetna važnost je ovog dela, ne samo za epohu neoklasicizma, već uopšte (puni naziv Mara prilikom svog poslednjeg udaha; u literaturi poznatija kao Ubijeni Mara ili Smrt Mara)

u našoj nauci, postoji velika dilema – šta je moderno?da li dolazimo do modernosti kada samo promenimo

formu (kao kada su impresionisti, na primer, rastočili formu) ili govorimo o modernosti kada se potpuno promeni konfiguracija slike i sistem ekspresije onoga što je naslikano i odnosa prema onima što će gledati?

najveći kandidat za ovaj epitet modernog jeste Žak Luj David i njegovo delo Smrt Mara. 1793. godina jeste početak istorije modernog i početak istorije dela Smrt Mara

to je lepa strana tog kalendara, ali je negativna strana republikanskog kalendara što poriče prethodnu istoriju pošto računa vreme od 1793. godine, pa je vreme nastanka slike Smrt Mara tek druga godina po republikanskom kalendaru

Žak Luj David, Sahrana Patrokla

za Davida, vrlo je zanimljiva i sama tema mrtvog telapre no što je naslikao Smrt Mara, interesovao se za problem umrlog tela, sahrane,

odavanja počasti umrlom (Brutovi sinovi, na primer) i naslikao je jedno veliko delo, homerovske teme iz Ilijade = Sahrana Patrokla (Patrokla je ubio Hektor greškom, misleći da je Ahil)

na osnovu dokumentacije znamo da je David čitao Homera i čitao izvore koji govore o oplakivanju heroja

Žak Luj David, Andromaha oplakuje Hektora

prikaz Andromahe koja oplakuje Hektora, najvećeg trojanskog heroja

još jedno rešenje mrtvog tela u određenoj pozi, dok ga žena i sin oplakuju

Lepeletje, grafika nastala po Davidovoj slici (1973)

David slika prvu sliku martira i heroja revolucije, prvog koji je stradao od sprovođenja revolucije, iste godine kada nastaje delo Smrt Mara, 1973.

Le Peletje Sen Fargo, potomak stare, ugledne, plemićke, jako bogate porodice, glasao je, zajedno sa Davidom, za pogubljenje kralja i, jedan od članova kraljevske garde, proboo ga je nožem i ubio pri samom glasanju

to jeste opšte mesto = pristup uglednog člana društva revoluciji

slika nije sačuvana, ali je sačuvana grafika nastala po Davidovoj slici

delo nastaje po već utvrđenoj vlastitoj ikonografiji gde je utkana antička i hrišćanska ikonografija (rana na torzou je asocijacija na Svetog Sebastijana i druge hrišćanske martire)

dakle, poznata ikonografija, ali transponovana ogromnim Davidovim darom (to je invencio koji ima svaki veliki umetnik)

crtež segmenta efemernog spektakla apoteoze Voltera

David je i majstor masovne koreografije i, kao takav, režirao je čitavu javnu svečanost prenosa Volterovih moštiju u Pariz

antički sarkofag, muško telo na odru..

francuska revolucija se, vrlo često, u kolektivnoj svesti, doživljava kao pad Bastilje

ali, u stvarnosti, to je bio tek početak

odmah nakon ubistva, dolazi do Davidove režije sahrane i grafike koja predstavlja događaj

funerarna ceremonija izlaganja Lepeletjeovog tela

prikazano okupljeno građanstvo, članovi Konventa, sa predstavom krunisanja martirao značaju predstave Lepeletjea možemo govoriti posredno, preko značaja slike Smrt Mara

(dakle, isti koncepti važe i za jedno i za drugo delo)po nekim gravirama, znamo da je, u okviru predstave, bio naslikan i mač koji je probadao

parče pergamenta na kome je pisala optužba da je Lepeletjea ubio tiranin i izdajnik (misli se na kralja)

politički i društveni kontekst slike?

retkost je u istoriji umetnosti da se tako puno zna o nastanku i izlaganju jedne slikevrlo je važno za politički i društveni kontekst slike što se, par sati nakon ovog događaja,

pred građane Pariza, iznosi slika Smrt Mara (David je tražio od Konventa pravo na to) - dakle, imamo apsolutno političnog slikara već potvrđenog renomea, sa velikim rimskim iskustvom

istovremeno je bila spontana i brižljivo izrežiranaDavid ima u vidu njenu percepciju tj. javno izlaganje u trenutku njenog stvaranja – to je

izdvaja od svega do sad stvorenog u opsegu kulture

time ne mislimo samo na samo izlaganje (do tada su se stvarala dela za koja se unapred znalo gde će stajati u nekoj crkvi ili palati), već sama ideja da ona postane ikona revolucije tj. njen znak, simbol - ideja stvaranja identifikacionog tkiva koje ce posmatračkom telu dati novu svest

ko je to posmatračko telo?radnici, najniži stalež = SANKILOTI (kilote =gaće, bukvalni prevod = bezgaćnici)

Žak Luj David, Marija Antoaneta na putu ka gubilištu

par sati pre no što je slika Smrt Mara izložena, desila se jedna vrlo značajna, javna stvar - Marija Antoaneta, francuska kraljica, vođena je na trg Republike (ranije trg Luja 15) na giljotinu

prilikom svoje poslednje šetnje, prolazila je pored Luvra (gde se sada nalazilo muzejsko društvo i atelji slikara, pa i samog Davida) i tom prilikom David skicira kraljičin poslednji put

crtez je bez potpisa, ali je verovatno da je ovo David

inače, trg Revolucije je mesto pravog masakra gde je za 6 nedelja ubijeno 1500 ljudi

to je period Robespjera, vreme terora (terror, lat = strah; terorrizam u bukvalnom pevodu znači veliki strah)

u trenutku kada se izrekla revolucija, Robespjer i njegovi pratioci predstavljaju levo krilo Revolucije (mada moramo biti svesni da u trenutku Revolucije, dok ti ljudi žive, ne zna se tačno kako Revolucija treba da izgleda)

dakle, leva frakcija Revolucije jesu

to je period Robespjera, vreme terora (terror, lat = strah; terorrizam u bukvalnom pevodu znači veliki strah)

u trenutku kada se izrekla revolucija, Robespjer i njegovi pratioci predstavljaju levo krilo Revolucije (mada moramo biti svesni da u trenutku Revolucije, dok ti ljudi žive, ne zna se tačno kako Revolucija treba da izgleda)

dakle, leva frakcija Revolucije jesu

Žak Luj David, Lavoazje

David slika i velikog francuskog hemičara Loavozjea (radio na održanju mase) i njegovu ženu

on je jedan od mnogih koji su stradali od Robespjera

na ovoj slici možemo videti tadašnje moderno odelo francuza, sa karakterističnim uzanim kratkim pantalonama, koje se završavaju ispod kolena

dok sankiloti nose obične, duge pantalone koje su lakše i od jeftinijeg materijala, praktičnije za šivenje i, upravo po tome, nazivali su ih pripadnici viših klasa sankiloti

koga prikazuje David?

Žan Pol Mara - naučnik, deo levog Robespjerovog krila Revolucije, krila jakobinaca. s tim što on pripada još žešćoj i revolucionarnijoj frakciji – kordiljeri

Mara je govorio i pisao ono što čak i jakobinci nisu smeli da izgovore i napišuimao je svoje novine Prijatelj naroda (što je još jedna sfera potpune modernosti) koje su

svakodnevno izlazile. on ih je uređivao i pisao člankeima rečnik teških reči, gde je zagovarao despotiju slobode - za teror!

vrlo simptomačno je da je narod reč u jednini iza koje svašta može da se sakrije, iza tog obožavanja naroda – zanimljiva lingvistička analiza

Prijatelj naroda je od Mare načinio veoma popularnu ličnost među građanima, narodom i siromasima Pariza i u njemu su videli borca za sopstvene interese i pravdu

Mara kaže: “pet ili šest stotina glava osiguraće vašu sreću. Lažna humanost sputava vašu svest i zbog nje hiljadu vas će izgubiti živote” - zna da pogodi žicu siromašnima i gladnima

Robespjer giljotira dželata

karikatura nakon ubistva Robespjerateror koji je Robespjer sprovodio trajao

je manje od godinu dana, ali je bio prava noćna mora i inspiracija za kasnije sadističke ideje širom Evrope i Amerike

predstavljena je Francuska ispunjena giljotinama i sama ideja da je Robespjer uništio čitavu Francusku i, na kraju, giljotirao i samog dželata koji je tih dana najviše “radio”

i giljotina je tada novija sprava (ne u potpunosti, nastala je malko ranije i nazvana po fizičaru Giljo Tenu koji je propagirao njenu upotrebu tvrdeći da je humanija i bezbolna, što nikada nećemo saznati iz prve ruke

puno su je koristili i, tek ranih 70ih godina 20. veka, u potpunosti je zabranjena kao sprava za egzekuciju (u vreme Franoa Miterana)

sve ovo predstavlja kontekst nastanka dela Smrt Mara

Sarlot Korde na putu na giljotinu (1793)

Bodri, Šarlot Korde (1860)

13. jula 1793. godine, 2 meseca pre izlaganja slike, ubija ga Šarlot Korde, simpatizer umerenije struje u republikanskoj Francuskoj

odmah je izvedena na sud i giljotirana

ovo delo je sasvim drugi kontekst, iz vremena kada je Francuska nešto sasvim drugo - Šarlot Korde je predstavljena kao hrabra heroina koja ubija Mara

Kult Mara

nakon ovog ubistva, razvija se kult Mara; formiranje ovog ogromnog kulta se i danas ispituje kao fenomen

bio je voljen i slavan i za života, a, nakon smrti, postaje pravi martir - istinska žrtva zavere, ubistva, kontrarevolucije

koliko je Mara bio spontan, koliko manipulativan, koliko je Mara bio hrišćanin, koliko nehrišćanin?

vlada jedna opšta pomama - čak 28 gradova u Francuskoj je po njemu dobilo ime, kao i veliki broj tadašnje novorođenčadi, najpopularnije frizure toga vremena su bile frizure a la Mara..

naravno, njegov kult je imao i drugu, mračniju stranu, što pokazuje ova grafika gde se Mara optužuje

bista Mara

njegove biste su se izlagale i, u to ime, čak su se skidale biste Sen Denija, Bogorodice i Hrista i zamenjivale statuama Le Peletjea i Mara, naročito

kontekst toga jeste i činjenica da je Noterdam pretvoren u Hram Razuma

biskup se bez problema izvodi na suds obzirom da je Robespjer ukinuo

hrišćanstvo, smišlja kult Vrhovnog Bića koji poštuju

kontekst = menjanje vizuelne kulturekultura više nije samo pisana, već i

slikana

Žak Luj David, Smrt Mara (1973)

Mara je puno boravio u kadi zbog teške kožne bolesti i smatrao je da mu voda donosi oslobođenje od te velike boli

Jakobinci šalju člana svoje partije, nakon ubistva, na mesto događaja, Davida, upravo, koji ga zatiče u kadi i opisuje: “Mara je u kadi pisao svoje poslednje reči o spasenju naroda. Neki delovi tela se ne mogu otkriti, jer je patio od lepre, ali ja mislim da je bitno ponuditi ga narodu upravo u položaju u kom sam ga našao (…)”

David je od te ideje morao da odustane, što zbog smrti, što zbog bolesti. Morali su da ga prekriju zastorom i da se ne vidi na sprovodu

David je delo Smrt Mara završio samo za dva meseca i jasno je da je bio u strahovitoj žurbi, što se vidi u tretmanu nekih delova koze - postojila je ekonomija da se slika što pre završi

mnogi elementi, poput praznine sa jakim svetlosnim efektom iza mrtvog Mara su namerno ostavljeni. to sliku i čini snažnom, to joj je podarilo auru i načinilo moćnom, čak i bez političkog konteksta

izneta pred sankilote, najsiromašniji sloj stanovništa, koji tada prvi put izlazi na scenu (izlaze i prilikom revolucije, 14. jula, ali su tada vođeni jačim od sebe)

za vreme sahrane uzvikuju “Dajte nam Maru ponovo!” - narod zeli Maru i to David i ističeupravo zato je namerno kreirao tu blizinu, bez ikakve predmetne, prostorne distance, što

je strahovito pomeranje, i u opštim okvirima i za samog Davidakod Bruta, na primer, imali smo upotrebu slike u političke svrhe, ali su bile zaodenute

ruhom starine, antike. Sada, po prvi put, imamo neposrednu prošlost, nešto što se desilo danas u životu onih koji će posmatrati delo

svi se slažu da politika utiče na umetnost, ali je jedna od glavnih nedoumica da li politika kreira umetnost?

hriscansko u Smrt Mara?

odakle sve ove ideje u Davidovom opusu? Hju Honor poredi njegovo delo sa Pietom, Naziva je sekularna Pieta; moguće da je David našao inspiraciju u religioznoj umetnosti

mrtvo telo koje se prepušta gravitaciji, lice i glava nežno klonuli, usta poluotvorena, oči blago sklopljene, sam natpis kao da je uklesan u sarkofag.. postignuta kvazipobožnost

krv je, takođe, pritajena, iako se vidi rana koja je referenca na hrišćanske martireali, opet, Marina ruka je duboko spuštena i ukorenjena u zemlji tako da poništava bilo koju

ideju o vaskrsenju

postoje zapisi iz vremena kada je naslikana, koji nas dovode u dilemu da li je namerno aluidirao na hrišćansku ikonografiju ili se to desilo spontano ili uopšte to nije ni želeo?

kada je ta slika bila predstavljena Konventu, jedan predstavnik je ustao i rekao: “Sveto srce Hristovo ili sveto srce Mara – oba ste podjednako zaslužni za naše postanje (…) On je poput Isusa, i Mara voli narod i nikog drugog do naroda (…)i poput Hrista nikad ne prestaje da se bori protiv kuge u društvu(…)”

međutim, istog trenutka ustaje jedan sankilot koji govori da mu se ne sviđa poređenje Hrista i Mara zato što je Hristos branio kraljeve i punio zemlju lažnim obećanjima, a, od kad je Mara tu, nema slobode, a nema drugog boga do slobode. taj sinkilot je, za par meseci, bio goljotiran

nas to dovodi u dilemu - da li je David razmišljao u kontekstu sakralnog kada je stvarao ovo?

tema ima elemente naturalizma i klasicizma. jeste ovde prikazana smrt, ali je David mnoge stvari, poput lepre, uklonio (možda je blagi zelenkasti ton kože referenca na lepru)

nož koji je Šarlot ispustila leži krvav na podu

suzdržana scena smrti je apstrahizovana posebnim prostorom iznad

Rubens, Iskrcavanje Marije Mediči u Marseju, ciklus Marije Mediči

venčanje sa francuskim kraljem - ovde je politička alegorija suptilna i okružena aluzijama na vrline i svetost

sada, nakon francuske revolucije, apsolutno ne mora da bude tako i kreator te ogromne promene jeste Žak Luj David

kreiranje političkog znaka i figure kao ideje koja je vizuelizovala jedno novo političko polje

u vezi sa ovim novim telom koje se pojavljuje u Parizu, poznata je Davidova izjava: “Ja ću biti svetlo u samom središtu tvoga srca. Ja ću otkriti skriveni karakter strasti koje tebe pokreću.”

Vidimo da on ume da prenese određenu tragediju u neku vrstu političke poruke koja živi, ne kao artefakt u muzeju, već kao deo svakodnevnog života

Žak Luj David, Smrt Mara (detalj pisma Šarlote Korde)

primetno je i pisanje unutar dela i uloga posmatrača u iščitavanju (pošto se javlja želja da iščitamo te stvari)

slikanje je pisanje i pisanje je slikanje kod Davida

pero i mastionica, izbledeli tragovi reči dok mu je ruka padala, dok je čitao njeno pismo

David je tekst ugradio nakon Šarlotinog suđenja i iskoristio ono što je Šarlota na tom suđenju rekla. ponudila mu je imena svojih istomišljenika koji su se skrivali od progona i tako dobila poverenje i dozvolu da dođe

ponudila je izdaju, a zapravo je došla sa namerom političkog atentata.David bira složeniji tekst = “Šarlota građaninu Marau. zato što sam nesrećna, ovde ja

tražim Vašu dobrotu (zanimljivo je da će francuska brzo ukinuti ovo Vi zato što je, navodno, previše aristokratski)

upravo ova poniznost Šarlote Kolde pojačava njenu gnusnu prevaru.

Njegovo pismo je zaklonjeno i nečitljivo, ali i gurnuto u polje posmatrača što srećemo i što voli da koristi Karavađo. Taj sistem transmisije nije bio tako izazovan, tera na čitanje i navodno predstavlja poruku od Mara: „Ostavite toj sirotici 5 livra da nahrani svoju decu, dajte od svoje bede ženi čoveka koji umire zarad revolucije.“ To je pismo kojim odgovara ženi koja mu je pisala tog dana.

Jakobinci su kreirali papirni novac, kako prenosi Džeferson, američki ambasador u Francuskoj, i taj novac je bio stabilan. Vrlo fascinantno da se u vremenu takvih nemira formira stabilna novčana moneta.

Žak Luj David, Smrt Mara (verzija 1) Žak Luj David, Smrt Mara (verzija 2)

Nađena je još jedna verzija iste slike u njegovom studiju

tu je njegovo pismo čitljivije, desno u natpisu izostaje datum, a David šalje drugu poruku: „Ne mogavši da me pokvare (korumpiraju), oni su me ubili.“

ovu verziju slike radio je polako, bez žurbe, s obzirom da je prvu verziju završio za vrlo kratak vremenski rok

Žak Luj David, Smrt Bara

pored Mara i Lepeletjea, postoji i treći martir revolucije - Bara. To je mladi, trinaestogodišnji heroj, koji je ubijen na ulicama Pariza od strane pobornika monarhije.

predstavlja nago telo u ranom pubertetu, erotizovano delo smrti; u ruci steže trobojku i pismo u kom piše da daje majci svoju malenu platu

David je stilski neoklasicista, ali, po idejama, približava se romantizmu i modernoj