Досељење Словена на Балканско полуострво Прво податак о једном словенском нападу на Балканско полуострво забележио је Прокопије и десио се за време владавине Јустина Првог (518 - 527). Реч је о нападу Анта који су живели у суседство Склавина у степама северно од ушћа Дунава. Овај антски напад са успехом сузбио је византијски војсковођа Герман. Напади Анта и Склавина на Тракију били су још чешћи за време владавине Јустинијана (527 – 565). Византијска војска под вођством Хилвуда успешно је одолевала овим нападима на левој обали Дунава све до његове погибије 531. или 534. године. На основу налаза керамике типа ``Пенковка`` може се пратити пут продора Анта од Украјине па све до Ђердапа. Миграције Склавина могу се одредити на основу налаза урни типа ``Праг – Корчек`` из области Чешке, Моравске и закарпатских простора па све до Влашке и Молдавије. На основу ових налаза може се раћи да је лева обала Дунава од ушћа до Ђердапа за време Јустинијана била насељена Склавенима. Прокопије у својој ``Тајној историји`` каже да за време Јустинијана Бугари, Склавини и Анти пустоше по читавом Илирику, од Јадрана до Цариграда, а нарочито Тракију и Хеладу. Балканске провинције назива ``скитском пустињом``. 545. године већа маса Склавина прелази Дунав, али бивају поражени у Тракији, а три године касније, продор Склавина преко Дунава сеже све до Драча. 550. године две групе Склавина прелазе Дунав и Марицу и освајају утврђење Топир. Исте године Склавине прелазе Дунав и долазе све до Ниша, а од напада на Солун одустају, па крећу ка Далмацији. Византијска војска овог пута била је поражена. Археолошке трагове Склавина на простору јужно од Саве налазимо у виду насеља у Мушићима и некрополе у Дворовима. Насеље у Мушичима је мало са малим квадратним кућама и нешто већим овалним кућама. Керамика која је овда нађена датује се у рану фазу 6. века. Словенске пљачкашке походе 550. и 551. године везују се за лангобардско – гепидске сукобе у Карпатској котлини. Гепиди су од стране Византије били оптужени да помажу Склавине при прелазу преко Дунава.
