3. tromesečje 2018. Prezentacija biblijske pouke 8. septembar 2018.

DELA 20,24:

Upamtite stih

“Ali se ni za što ne

brinem niti marim za

svoj život, nego da

svršim tečenje svoje s

radošću i službu koju

primih od Gospoda

Isusa: da posvedočim

jevanđelje blagodati

Božje .”

POBEDA JEVANĐELJA

Neprijatelji Božjeg carstva su na Pavlovom poslednjem misio-

narskom putovanju u potpunosti pokazali svoj karakter. Upr-

kos svetovnim i duhovnim silama koje su se suprotstavile Pa-

vlu u Efesu, ”reč Gospodnja” se proširila Azijom (Dela19,10)

1. Galatija i Frigija. Dela 18,23-28❖ Apolo

5. Iz Kosa u Tir i Ćesariju. Dela 21,1-14❖ Sveti Duh proriće Pavlov kraj

4. Od Asa do Mileta. Dela 20,13-38❖ Sastanak sa starešinama

3. Makedonija, Ahaja i Troada. Dela 20,1-12

❖ Evtih

2. Efes. Dela 19❖ Jovanovi učenici❖ Čuda❖ Dijana Efeska

Pavle je doživeo mnoge teškoće za vreme njegovog trećeg misionarskog puto-vanja. Međutim,, novac, magija, paganstvo i politika ne mogu zaustaviti širenjeJevanđelja ako je vesnik spreman da položi svoj život “za ime Gospoda Isusa.” (Dela 21,13)

“A dođe u Efes jedan Jevrejin, po imenu Apolos, rodom iz Aleksandrije, rečit i silan u knjigama.”(Delo 18,24)

Prvih 2.400 kilometara Pavlovog trećeg misionarskog putovanja obuhvaćeno je samo jednom jedinom rečenicim.

Prolazio je uspešno ”Galatijsku zemlju i Frigiju utvrđujući sve učenike”(Dela 18.23) i stiže do Efesa.

Apolo je bio veoma rečit govornik u Efesu čak i pre nego je tamo stigao Pavle. On je bio učenik Jovana Krstitelja i propovedao je da je Isus Hristos bio Mesi-ja. Akvila i Priskila su ga još više poučili o Radosnoj vesti. Nakon izvesnog vremena Apolo je izrazio svoju želju da pređe u Ahaju i ode u Korint.

Onda braća napisaše njihovu preporuku da ga tamo u Korintu prihvate kao vernog radnika za Gospoda.

Ne čekajte da sve saznate o Hristu i tek onda počnete govoriti o Njemu. Odmah svedočite ono koliko znate.

“Reče im: jeste li primili Duha Svetoga? A oni mu rekoše: nismo ni čuli da ima Duh Sveti.” (Dela 19,2)

Pavle je u Efesu sreo 12 ljudi, ”učenika” kr-štenih Jovanovim krštenjem, verovatno po propovedanju Apola, Jovanovog učenika (6BC372). Kada im je Pavle govorio o Isusu,tražili su krštenje u Njegovo ime. Pošto ih je krstio, primili su dar Svetoga Duha i nastavili iskreno da šire Radosnu vest.

Nisu bili tako dobri govornici kao Apolo, alisu sa istom verom i žarom pošli dalje na rad.

Ali, ostali Jevreji u sinagogi su odbacili takvo Pavlovo propovedanje o Hristu Mesiji. Oti-šao je sa nekolicinom vernika u školu nekog Tirana i tamo svakodnevno pune dve godine poučavao neznabošce istinama Hristovog puta. Onda, Pavle, zadovoljan rezultatima misije u Efesu, odlučuje poći u Jerusalim.

“I Bog činjaše ne mala čudesa rukamaPavlovim.” (Dela 19,11)

Da li su ljudi ozdravljali zato što su se doicali delova Pavlove odeće? Ovo zvuči kao sujeverje, zar ne?

Ali to se stvarno dogodilo, čak su i demoni bili isterivanina taj način. Efes je bio grad magije i sinkretizma, pa je Bog, možda, odlučio da preko Pavla učini ta čuda. Bog je koristio ovaj način da ispuni potrebe ljudi na njihovom stepenu razumevanja jer još nisu znali svu istinu.

Već sama činjenica da su ”vernici” spalili svoje knjige o magiji govori da je sinkretistička tradicija Efesa mogla zatrovati i sinove poglavara svešteničkoga. Ovo pokazuje da su oni odbacili sujeverje i prihvatiliistinu Jevanđelja.

Po ugledu na Pavla i neki jevrejskiegzorcisti su pokušali da isteruju zle duhove “Isusom koga Pavle pro poveda.” Naravno, bezuspešno!

“A kad oni ovo čuše, napuniše se gneva, i vikahu govoreći:, velika je Dijana Efeska!” (Dela 19,28)

Pavle je primio jedan poseban dar pomoći makedonskih crka-va i crkve u Ahaji za crkvu u Je-rusalimu. Odlučio je da ta pri-kupljena sredstva, kao pomoćsiromašnima u jerusalimskoj crkvi, lično preda.

Ovaj dar ljubavi je pokazao, da novo osnovanecrkve različitih kultura podržavaju jedinstvo sajevrejskom zajednicom hrišćanskih vernika.

Pre nego što je Pavle napustio Efes, došlo je do pobune u kojoj su se ponovo neznabožački eko-nomski interesi suprotstavili Jevanđelju koje je za te interese bilo pretnja.

Dimitrije, čelovođa pobune, vešto je iskoristioversku ”pobožnost” Dijani Efeskoj da pokrije svoje prljave financijske motive.

“A u prvi dan sedmice, kad se sabraše učenici da lome hleb, govoraše im Pavle, jer šćaše sutradan da pođe, i proteže besedu do ponoći.” (Dela 20,7)

Nakon pobune Pavle je napustio Efes a s njim su putovali i predstavnici crkava koje su prilo-žile pomoć za crkvu u Jerusalimu.

Zadržali su se u Troadi nekoliko dana. I uveče, dan pre nego što su krenuli dalje, sakupili su se zajedno da sa vernicima crkve ”lome hleb” na proslavi Gospodnje večere.

Te kasne večeri mladi Evtih je sedeći na prozoru zaspao, i pao sa trećeg sprata i poginuo. Pavleje sišao dole i silom Boga Evtiha vratio u život.

Sutradan Pavle je, pozdravi-vši vernike crkve, odlučio da sam nastavi dalje pešice do Asa a svoje saputnike je po-slao da se ukrcaju na brod i otplove do Asa.

“A u prvi dan sedmice, kad se sabraše učenici da lome hleb, govoraše im Pavle, jer šćaše sutradan da pođe, I proteže besedu do ponoći.” (Dela 20,7)

Ima onih koji govore da su se u Pavlovo vreme vernici iz neznaboštva okupljali nedeljom, jer Luka spominje njihovo okupljanje prvog dana sedmice.

Nema tu ništa od toga! Bio je to posebno saz-van sastanak, jer je Pavle želeo da ”sutradan”, nakon sedmice dana zadržavanja u Troadi, nas-tavi svoje misionarsko putovanje dalje.

Nešto ranije, Jevreji su odbili poruku a nezna-bošci su tražili od Pavla da ih poučava odvoje-no od Jevreja (Dela 13,42-48).

Ovaj sastanak nije bio u nedelju već u subotu. Da je Pavle želeo da se hrišćani skupljaju nede-ljom mogao im je tada reći da dođu u nedelju.Ali oni su sami zahtevali da to bude u subotu.

“Ali iz Milita posla u Efes i dozva starešine crkvene.” (Dela 20,17)

Pavle, zabrinut šta ga sve čeka u Jerusalimu, želi da ponovo bude sa starešinma iz Efesa, jer se boji da ih više nikada neće videti.

U svom oproštajnom govoru on ih podseća na godine živo-ta provedene s njima.

On ih uverava da nije bio u strahu zbog stradanja radiJevanđelja.

On ih ohrabruje da preuzmu stado koje im predaje da se nadalje brinu o njemu.

Opominje ih ukazujući na la-žne učitelje koji će se pojaviti kao gladni vuci među njima.

Bio je to Pavlov oproštajni govor nakon koga je nastala velika žalost: “A sviju stade veliki plač i zagrlivši Pavla celivahu ga.” (Dela 20,37.38)

“A Pavle odgovori i reče: šta činite i plačete i cepate mi srce? Jer ja ne samo svezan biti hoću, nego i umreti u Jerusalimu gotov sam za ime Gospoda Isusa.’” (Dela 21,13)

Napustivši Milit na putu za Jerusalim doploviše u Tir i ta-mošnja braća Duhom vođena odgovarahu Pavla da ne ide u Jersalim. Odatle su nastavili put za Ćesariju. Stigavši ta-mo otseli su kod Filipa Jevanđelista, gde ih je posetio pro-rok Agav iz Judeje. Uzeo je Pavlov pojas i njim zavezao

Pavlovi pratioci su na svaki način pokušavali da ga odgovore od odlaska u Jerusalim.

Međutim, Pavle je verovao da su Jevanđelje i jedinstvo Crkve kud i kamo važniji od njegove lične sigurnosti i interesa.

svoje vlastite ruke i noge. Zatim je rekao: ”Tako veli Duh Sveti, čoveka kojega je ovaj pojas, ovako će ga svezati u Jerusalimu Jevreji, i predaće ga u ruke neznabožaca” (Dela 21,11).

“Pavlovo srce je bilo duboko ispunjenoosećanjem njegove odgovornosti; zato jeradio u bliskoj zajednici s Onim koji jeIzvor pravde, milosti i istine. Čvrsto seuhvatio Hristovog krsta kao svoje jedinegarancije uspeha. Ljubav Spasitelja bilaje neumrla motivacija koja ga jepodržavala u njegovom konfliktu sasamim sobom i u njegovoj borbi sazlom, dok je u službi Hrista stremionapred protiv neljubazno raspoloženogsveta i opozicije svojih neprijatelja.”

E.Len Vajt, Evanđeoski radnici, p. 61. original.

ZAKLJUČAK

Pavlovo treće misionarsko putovanje je bilo ispu-

njeno preprekama i slutnjama o budućim nevoljama,

ali je on nepokolebljivo izvršio svoju misiju

izjavljujući da ga čak ni smrt ne može zastrašiti.

PRIMENA

Kako mi znanje o Pavlovom misionar-skom putovanju može pomoći danas?

Da Ii želim da shvatim da je Pavle pronašao smi-

sao života u službi Bogu. Čeznem li i ja za tim?

Da Ii želim da sledim Božji poziv u svom životu i

setim se Pavla ako žrtve koje treba da podnesem

budu velike?

?Razumevši da mi Isus želi pomoći da razmišljam o Pavlovoj

spremnosti da žrtvuje svoj život radi širenja Jevanđelja,

PRENOŠENJE ISTINE

Koje promene treba da

ostvarim u svom životu?

• Koje biblijsko načelo iz

ove pouke možemo da

primenimo danas?

?

PLAN

Kako ovu pouku o Pavlovom misionarskom

putu možemo da koristimo iduće sedmice?

Razgovarajte u razredu ili grupi:

1. Možemo li biti isto toliko sigurni u poziv na službu kao i Pavle

iako je on imao viđenja , a mi nismo ?

2. Ako većinu službe obavljamo na radnom mestu, kako Pavlovu

strategiju rada širom sveta možemo primeniti na svoje priolike ?

3. Zašto je realno da smatramo da se sreća može pronaći ukoliko

težimo životu poput Pavlovog?

4. Kako biste objasnili porodici koja ne veruje u Boga da je služba

vredna podnete žrtve?

?

PRENOŠENJE ISTINE

Koje promene treba daizvršimo u našem životu?

ODLUČITE!

?

Želim da

budem

spreman za

skori susret sa

Isusom:

Mislim da još

nije došlo to

vreme da se

žrtvujem.

1. Primenjivanjem

iskustva sa Pavlo-

vog putovanja.

2. Noseći Jevanđe-

lje drugima po

Pavlovom primeru.

Sa početkom nove sed-

mice želim da svakog

dana odvajam posebno

vreme za svedočenje o

natprirodnim iskustvima

sa Bogom ili sotonom.

NAČELO PRIMENA PROBLEM ODLUKA

Starting this week, I will submit my plans to God dailyStarting this week,, I will depend upon Christ’s righteousness

not on my own righteousness