UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN

Dragoljub Novakovi Sandra Dedijer Neda Mili

GRAFIKI PROCESIPRAKTIKUM ZA VEBE

Novi Sad, 2012.

PREDGOVOR Uz upoznavanje osnovnih pojmova grafike struke, znanja o materijalima i sticanja znanja o grafikim procesima, izuzetno bitan segment grafike proizvodnje ine i znanja koja omoguuju da se za grafiki proces realizuje kalkulacija grafike proizvodnje. Ona se konkretizuje za odreene grafike proizvode. Taj proces podrazumeva sposobnost povezivanja proizvodnih tokova i parametara koji su realni pratioci grafike proizvodnje. Dobijena znanja u okviru predavanja i vebanja iz grafikih procesa su osnova za rad u realnim grafikim proizvodnim sistemima. Ona se realizuju kroz strunu praksu gde su elementarna znanja od izuzetne vanosti. To obuhvata znanja od kreiranja radnog naloga grafike proizvodnje do znanja kojima se prati proizvodni tok grafike proizvodnje, Prvi bitni elementi su vezani za odabir materijala od kojih se izrauju grafiki proizvodi. Spektar materijala je izuzetno irok a kroz praktikum za vebe se pokuao izdvojiti deo materijala koji su esto u upotrebi. Metodom njihovog odabira i razmatranja nalaze se reenja i za ostale materijale grafike proizvodnje posebno materijale na kojima se tampa. U prvoj fazi je potrebno ovladati optimizacijom u pripremi formata. Posebno znaajna znanja su vezana za dobijanje najmanjeg proizvodnog otpada koji se reava u fazi optimizacije rasporeda manjih formata na veim. Za odabir materijala studenti se postupno uvode u metodologiju kroz korienje informativnih materijala proizvoaa u obliku kataloga. Ukljuuju se i drugi neophodni parametri vezani za odabir odgovarajue boje za tehniku tampe i koliinska izraunavanja. Upoznaju se procesi pripreme tampe i kalkulacije pripreme za tampu, zatim realizacija procesa tampe i kalkulativni elementi koji se

zavravaju

kalkulacijom

zavrne

grafike

obrade

u

grafikim

procesima. Na sve ovo se ukazuje na kraju praktikuma gde su u obliku priloga dati podaci u obliku preporuka za izbor. Vebe su koncipirane na nain da postupno uvode u potrebna saznanja koja se dobijaju savladavanjem grafikih procesa. Metodoloki vebe uvode studente u saznanja vezana za cilj

vebanja, osnovna teorijska znanja vezana za grafike procese i potrebne proizvodne elemente. Vebe sadre praktian deo koji se realizuje kroz reavanje konkretnih zadataka i kontrolna pitanja i zadatke koji su namenjeni pripremi i upoznavanju vebanja. Poseban kvalitet vebanjima je obezbeen kroz praktian samostalan rad i zadatke koje studenti reavaju u toku vebanja ime utvruju steena znanja.

Autori

SADRAJ Veba 1 Grafika proizvodnja i procesi ...................................... 11 1.1 Grafika proizvodnja ................................................................ 11 1.2 Osnovni procesi u grafikom preduzeu ................................. 12 1.3 Ugovaranje i planiranje posla .................................................... 18 1.4 Znaajni proizvodni elementi .................................................... 18 1.5 Odreivanje normativa rada ..................................................... 19 1.6 Grafiki proizvodi ..................................................................... 191.6.1 Grafiki proizvodi koji pripadaju knjigovezakoj obradi ........................ 20 1.6.2 Vrste grafikih papira i kartona ............................................................. 21

1.6.3 Karton ..................................................................................... 24 1.7 Praktian deo ........................................................................... 251.7.1 Vebanje 1 .......................................................................................... 25

1.8 Kontrolna pitanja ...................................................................... 32 Veba 2 Proraun koliine papira ............................................... 35 2.1 Tabaci, tehnoloke i korisne povrine na tabaku ....................... 35 2.2 Formati papira iz tabaka .......................................................... 37 2.3 Odreivanje najveeg broja listova odreenog formata iz polaznog formata ..................................................... 39 2.4 Praktian deo ........................................................................... 402.4.1 Vebanje 1 .......................................................................................... 41 2.4.2 Vebanje 2 .......................................................................................... 45

2.5 Kontrolna pitanja i zadaci ......................................................... 53 Veba 3 Odreivanje formata osnovnog tabaka i tabaka za tampu prema katalogu papira .................... 57 3.1 Osnovne karakteristike papira, kartona i lepenke kao podloge za tampu .................................................................. 57 3.2 Klasifikacija papira, kartona i lepenke ...................................... 59 3.3 Praktian deo ........................................................................... 603.3.1 Vebanje 1 .......................................................................................... 61 3.3.2 Vebanje 2 .......................................................................................... 84 3.3.3 Vebanje 3 .......................................................................................... 91

3.4 Kontrolna pitanja i zadaci ......................................................... 98

Veba 4 Kalkulacija utroka boje .............................................. 101 4.1 tamparske boje .................................................................... 101 4.2 Klasifikacija grafikih boja ..................................................... 102 4.3 Boje za ofset tampu .............................................................. 103 4.4 Proraun utroka boje ............................................................ 1034.4.1 Proraun utroka boje u tabanoj ofset tampi ................................ 103

4.5 Praktian deo ......................................................................... 1044.5.1 Vebanje 1 ....................................................................................... 105

4.6 Kontrolna pitanja i zadaci ....................................................... 112 Veba 5 Kalkulacija digitalne pripreme za tampu .................... 115 5.1 Osnovni pojmovi digitalne pripreme za ofset tampu .............. 1155.1.1 Prijem i provera materijala ............................................................... 116 5.1.2 Obrada teksta i likovnih priloga ........................................................ 116 5.1.3 Integracija teksta i likovnih priloga ................................................... 117 5.1.4 Digitalna montaa ............................................................................. 117 5.1.5 Izrada digitalnog probnog otiska ...................................................... 118 5.1.6 Izrada tamparske forme ................................................................. 118

5.2 Praktian deo ......................................................................... 1185.2.1 Vebanje 1 ....................................................................................... 119

5.3 Kontrolna pitanja i zadaci ....................................................... 130 Veba 6 Kalkulacija ofset tabane tampe ................................. 133 6.1 Osnove ofset tabane tampe ................................................ 133 6.2 Proraun ofset tabane tampe .............................................. 135 6.3 Praktian deo ......................................................................... 1366.3.1 Vebanje 1 ....................................................................................... 136 6.3.2 Vebanje 2 ....................................................................................... 145

6.4 Kontrolna pitanja i zadaci ....................................................... 149 Veba 7 Kalkulacija zavrne grafike obrade............................ 153 7.1 Zavrna grafika obrada ......................................................... 153 7.2 Operacije zavrne grafike obrade ......................................... 1547.2.1 Operacija rezanja ............................................................................. 155

7.2.2 Operacija savijanja ............................................................................ 155 7.2.3 Operacija sakupljanja ........................................................................ 156 7.2.4 Operacija spajanja ............................................................................. 156

7.3 Praktian deo ......................................................................... 1577.3.1 Vebanje 1 ........................................................................................ 157 7.3.2 Vebanje 2 ........................................................................................ 163

7.4 Kontrolna pitanja i zadaci ....................................................... 173 Veba 8 Integracija prorauna pripreme za tampu, fset tabane tampe i zavrne grafike obrade .......................................................................... 177 8.1 Ukupna kalkulacija u poslovanju proizvodnog pogona ........... 177 8.2 Vetina izvoenja i predstavljanja kalkulacije ......................... 178 8.3 Praktian deo ......................................................................... 1798.3.1 Vebanje 1 ........................................................................................ 179 8.3.2 Vebanje 2 ........................................................................................ 187

8.4 Kontrolna pitanja i zadaci ....................................................... 199 Veba 9 Kalkulacija utroka boje u sito tampi ....................... 203 9.1 Osnove sito tamparskog postupka ....................................... 203 9.2 Proraun sito tamparskog postupka ..................................... 205 9.3 Praktian deo ......................................................................... 2059.3.1 Vebanje 1 ........................................................................................ 205

9.4 Kontrolna pitanja i zadaci ....................................................... 210 Veba 10 Kalkulacija digitalne tampe ...................................... 213 10.1 Osnove digitalne tampe ...................................................... 213 10.2 Praktian deo ....................................................................... 21410.2.1 Vebanje 1 ...................................................................................... 214

10.3 Kontrolna pitanja i zadaci ..................................................... 219 Veba 11 - Automatizacija izrade grafikih kalkulacija .............. 223 11.1 Osnovni pojmovi automatizacije izrade kalkulacija ............... 223 11.2 Digitalni radni nalog ............................................................. 224 11.3 Programske aplikacije za izradu kalkulacija grafikih proizvoda .............................................................................. 225 11.4 Potpuna automatizacija grafike proizvodnje- JDF ............... 230

11.5 Praktian deo ....................................................................... 23111.5.1 Vebanje 1 ..................................................................................... 231 11.5.2 Vebanje 2 ..................................................................................... 238

11.6 Kontrolna pitanja .................................................................. 246 Veba 12 Principi izrade kalkulacija ............................................ 249 12.1 Opti principi izrade kalkulacija grafikih proizvoda ............... 249 12.2 Odreivanje normativa rada .................................................. 250 12.3 Praktian deo ........................................................................ 25112.3.1 Vebanje 1 ...................................................................................... 251

12.4 Kontrolna pitanja i zadaci....................................................... 258 Prilozi Prilog1 Prilog2 Prilog3 Prilog4 Prilog5 Prilog6 Prilog7 Prilog8 ........................................................................................... 263 ........................................................................................... 263 ........................................................................................... 274 ........................................................................................... 275 ........................................................................................... 278 ........................................................................................... 282 ........................................................................................... 285 ........................................................................................... 286 ........................................................................................... 287

Literatura ...................................................................................... 289

VEBA 1: GRAFIKA PROIZVODNJA I PROCESICilj vebe: Cilj vebe je upoznavanje osnovnim bitnim elementima grafike proizvodnje i grafikih procesa od znaaja za njihovo razumevanje i razumevanje postupaka dobijanja grafikih proizvoda. Studenti imaju zadatke konkretnog upoznavanja sa bitnim osnovnim proizvodnim elementima. TEORIJSKE OSNOVE 1.1 Grafika proizvodnja Grafiki procesi prouavaju tokove, puteve i naine nastanka grafikih proizvoda. Realizuju se uz tehnike, tehnoloke i ljudske resurse. Tehnike resurse ine grafiki sistemi. Pod pojmom grafikih sistema se podrazumevaju sloene strukture koje pored grafikih maina imaju transportno-manipulacione, merno-kontrolne, upravljako-informacione i skladine sisteme. Grafike maine podrazumevaju maine za tampu i maine zavrne grafike obrade. Ove maine se razvrstavaju na razliite naine a najee prema tehnikama tampe i operacijama obrade koje izvode nad materijalom. Tehnoloki grafiki sistemi predstavljaju skup grafikih sistema koji omoguuju izvoenje svih operacija u postupku dobijanja grafikog proizvoda. Grafiki proizvodi su neophodna i vrlo esto svakodnevna potreba civilizovanog drutva. Preko grafikih proizvoda se iskazuje misao koja dopire do korisnika i koja prenosi odreenu poruku. Upotrebna vrednost grafikih proizvoda ogleda se i u uticaju na ivot ljudi, organizaciju i funkcionisanje drutva kao celine, ali i uloenom radu u njihovu proizvodnju. Takoe, oni vre veliki uticaj na razvoj ljudske zajednice, s obzirom na njihov veliki kulturni, obrazovni, informativni i politiki znaaj koji se ogleda preko izuzetno velikog broja razliitih grafikih proizvoda. Grafika industrija je povezana sa drugim industrijskim granama, u velikoj meri zavisi od njih, a i znaajno pomae njihov razvoj. Brojne grafike tehnike nale su iroku primenu u industrijama ambalae, elektronike, farmacije, kozmetike, tekstila itd. Grafika industrija je preraivaka industrija, a njen zadatak je dizajn, priprema, tampanje (umnoavanje) i zavrna grafika obrada grafikih proizvoda. Osnovno to karakterie grafiku proizvodnju su tri osnovne faze, koje se kratko nazivaju priprema, tampa i zavrna grafika obrada (slika 1.1).11

Baza podataka

Izvori informacija

Kupac, agencija, izdava

Film, ploe i sl. Proizvodni tok

Boja, papir i sl.

Materijali i sl.

Skladitenje Dostava materijala Dostavlja

Slika 1.1. Proizvodni tok sa fazama grafike proizvodnje

Da bi grafiko preduzee ostvarilo svoj osnovni cilj proizvodnju proizvoda iz svoje delatnosti, ono mora biti organizovano u organizacione celine, izmeu kojih postoje funkcionalne veze, koje obavljaju odreene grafike procese neophodne za ostvarenje osnovnog cilja. Celokupno preduzee sa svim svojim funkcijama, predstavlja jedan radni sistem, koji se esto naziva i poslovnim sistemom. Ako se iz poslovnog sistema, kao predmet posmatranja, izuzmu sledee funkcije: upravljanje preduzeem, opti i kadrovski poslovi, ekonomsko finansijski poslovi i marketing, kao funkcije koje nisu neposredno vezane za proces proizvodnje, ostatak preduzea se najee naziva proizvodnim sistemom. Procesi koji se, na neposredan ili posredan nain, odnose na obavljanje proizvodnje grafikih proizvoda, odnosno procesi koji se obavljaju u okviru proizvodnog sistema, su kljuni elementi grafike proizvodnje i ukratko se definiu i daju njihovi osnovni zadaci i funkcije. 1.2 Osnovni procesi u grafikom preduzeu Procesi u grafikom preduzeu se organizuju u zavisnosti od veliine i sopstvenih potreba ali postoje odreene funkcije koje su znaajne i trebaju da budu zastupljene. Izdvajaju se i karakteriu neki od procesa. Tehnoloko - tehnika i operativna priprema - u njoj se odreuje tehnologija i tehnika izrade grafikog proizvoda. Ona treba da stvori uslove za normalno odvijanje proizvodnje i obuhvata: pregled materijala (tekstualnog i ilustrovanog), odreivanje broja i redosleda radnih operacija,12

Potroa

Originali

Odtampani tabak Zavrna Priprema tamparski Distributer grafika tampe proces obrada Podaci Podaci Podaci Podaci

Ploe i sl.

tamparski proizvod

odreivanje radnih mesta za radne operacije, odreivanje naina i reima rada, odreivanje osnovnih i pomonih materijala u bruto koliinama, izrada predkalkulacije i kalkulacije, odreivanje naina i roka isporuke. Pregled materijala obuhvata proveru ispravnosti dostavljenog tekstualnog i ilustrovanog materijala i utvrivanje da li je posao povoljan za kompletnu izradu u raspoloivim pogonima, ili je rentabilnije da se posao radi u saradnji sa nekom drugom firmom. Broj i redosled radnih operacija zavisi u prvom redu od karakteristika i sloenosti izrade grafikog proizvoda. Broj operacija zavisi od tiraa, kvaliteta, upotrebe, perioda korienja, kao i od sadraja proizvoda. U zavrnoj grafikoj obradi proizvoda javlja se najvei broj operacija obrade. Radna mesta su odreena broja i redosleda radnih operacija. Pod nainom rada se podrazumeva odreivanje postupaka i metoda pomou kojih e se izraditi dati proizvod, a pod reimom rada se podrazumevaju uslovi pod kojima e se rad vriti. Materijali koji se koriste u grafikoj industriji se mogu podeliti na osnovne i pomone materijale. Osnovni materijali su oni materijali koji svojom masom ulaze u sastav proizvoda (papir, boja i sl.), a pomoni materijali su materijali koji svojom masom ne ulaze u sastav gotovog proizvoda, ve se koriste samo pri izradi grafikog proizvoda (film, ploe, hemikalije i sl.). Bruto koliina potrebnog materijala se odreuje pomou preporuenih normativa za utroak materijala vezanih za maine za izradu, kao i oslanjanjem na iskustvo. Pri odreivanju koliine materijala, vano je utvrditi dodatak za tehnoloki otpad, koji nastaje u proizvodnji, i to naroito za osnovne materijale kao to je papir i boja. Predkalkulacija obuhvata kalkulativni proces koji se izrauje pre nego to se prihvati izrada grafikog proizvoda. U predkalkulaciji se spajaju svi trokovi izrade, ukljuujui materijal i na osnovu prodajne cene izraunava se privremena cena. Ta cena je osnov izrade kalkulacije. Kalkulacija oznaava finalizaciju prorauna trokova koji se, u odnosu na predkalkulaciju, menjaju u toku izrade grafikog proizvoda i uticaj tih promena na prodajnu cenu. Operativna priprema obuhvata: utvrivanje kapaciteta, planiranje proizvodnje, plan rokova i praenje izvrenja proizvodnje, planiranje materijala, izrada i lansiranje proizvodne dokumentacije, praenje zauzetosti kapaciteta i sl.

13

Dva bitna dokumenta koji imaju veliki znaaj za dobru tehnoloku pripremu su radni nalog i kalkulacija. U tehnolokoj pripremi rada se detaljno razrauje radni nalog i lansira se u proizvodnju, redosledom kako to zahteva proces izrade grafikog proizvoda. esto je u upotrebi i tzv. centralni radni nalog. Centralni radni nalog obuhvata podatke o kompletnoj tehnikoj i tehnolokoj izradi grafikog proizvoda, ukljuujui sve izvrioce koji uestvuju u obavljanju poslova i radnih zadataka, koji se odnose na izradu. Pored optih podataka o naruiocu, optih podataka o tehniko tehnolokoj izradi grafikog proizvoda po odeljenjima, radni nalog sadri i vrste i koliinu svih materijala koji su vezani za proizvodnju grafikog proizvoda. Podaci se uzimaju iz normativa, izraenih na osnovu dugogodinjih iskustva, izraunava se vreme pripreme, vreme izrade proizvoda po fazama grafike proizvodnje i finalizacije proizvoda. Radni nalog je osnovni dokument kojim se lansira i prati proizvodnja jednog pojedinanog proizvoda. On sadri osnovne podatke o proizvodu koji treba proizvesti (naziv, oznaka, koliina, rokovi), kao i o redosledu operacija koje treba obaviti. Radni nalog se koristi za praenje dokle se stiglo u procesu proizvodnje, a ujedno slui kao evidencija trokova proizvodnje. Svi zaposleni u procesu proizvodnje prate i strogo se pridravaju sadraja radnog naloga, tako da nema predvianja i slobodnog procenjivanja od strane pojedinca. Kalkulacija grafikih proizvoda se koristi kao proces u grafikoj industriji na osnovu koga se procenjuje finansijski uticaj pojedine narudbe na ukupno poslovanje i profit. Najee se kalkulacija grafikih proizvoda deli u dve grupe i to su odreivanje trokova i odreivanje cene. Odreivanje trokova se koristi da se odredi trokovni uticaj odreenog posla na ukupno poslovanje preduzea. Proraun trokova se radi prema zahtevima kupca sa posebnim osvrtom na metodologiju rada koja e se primeniti u toku realizacije odnosno proizvodnje. Proraun trokova zahteva razvoj proizvodnog plana da bi se izradio proizvod i izradu trokovnika koristei proizvodni plan kao temelj prorauna. Prvi korak u planu proizvodnje je analiza proizvoda po operacijama koje su neophodne da bi se uspeno realizovao. Kada se plan proizvodnje razradi, razdvaja se na dva proizvodna segmenta prvi koji se odnosi na razraivanje najekonominije proizvodnje svih delova proizvoda i drugi koji se odnosi na pronalaenje poluproizvoda ili elemenata za proizvod iz drugih izvora. Kad se ovo definie prelazi se na proraun trokova. Za sve proizvodne operacije koje se obavljaju u proizvodnji se precizno proraunava svaki proizvodni korak odnosno operacija. Proizvodnom vremenu se pridruuje proizvodna cena sata rada.

14

Nakon toga se odreuje cena materijala, kako sirovina koje su sastavni deo proizvoda tako i procesnih elemenata koji prate proizvodnju. U proraun se esto ukljuuju i kupljeni proizvodi i spoljne usluge ija se cena jednostavno dodaje na cenu trokova procesa koji su zavreni unutar proizvodnje zajedno sa cenom materijala i ostalih pripadajuih trokova. Ovo se moe prikazati jednostavnom formulom procene trokova: Pt = (Vi x Cs) + Tm +To gde je: Pt - procena trokova Vi - standardno vreme izrade Cs - cena sata Tm - trokovi materijala To - ostali trokovi Kalkulacije se rade runo ili uz pomo softvera. Kalkulacije uglavnom su praene obimnom dokumentacijom. Dokumentacija se kasnije koristi u proizvodnom procesu za izradu radnog naloga i praenje proizvodnje. Procedura odreivanja prodajne cene u mnogim proizvodnim pogonima prodajnu cenu odreuju koristei cenovnik koji je usvojen iz ve postojeih cenovnika koji korespondiraju u okruenju. Najvea prednost ovog naina je jednostavnost i mala potreba obuenosti ljudi koji definiu cenu. Ovaj nain je doiveo ekspanziju porastom tzv. print on demand tehnologije gde su prilino pojednostavljeni procesi unutar proizvodnje. Ova procedura je u jednakoj meri rasprostranjena kako u velikim tako i u malim tamparijama. Neke tamparije koriste prilagoene cenovnike dok druge razrauju svoje. Kao rezultat ovog naina odreivanja cena na tritu se pojavljuju mnoga softverska reenja koja pojednostavljuju izradu kalkulacija. Softveri rade po odreenim ablonima, sa ve unapred predvienim tehnolokim postupcima koji su najbolji za neku fiktivnu tampariju i samo izostajanje npr. neke od maina ili karakteristika maina kao to je brzina, format i sl. dovodi do pogrenih procena trokova proizvodnje odreenog proizvoda. Vrlo lako se moe izvui zakljuak da nijedan softver u klasinoj tampariji nee moi sam da odradi kalkulaciju bez pomoi tehnologa koji vri optimizaciju i vodi rauna o ispravnosti ablona po kojem se odvija kalkulacija i sam proces.

15

Tehnolog je esto usko povezan sa top menadmentom i aktivno uestvuje u odlukama kao to su uzimanje nove opreme, usvajanje novih tehnologija i sl. proraunavajui periode otplate u skladu sa nivoom eksploatacije i nivoom automatizacije procesa. Veliko znanje tehnologa koji radi kalkulaciju je jedna od okosnica pozitivnog poslovanja preko asistencija top menadmentu u odluivanju oko naina voenja i uvoenja novih procesa. Pri ovome za kalkulaciju je potrebno: Pre nego to se krene sa kalkulacijom treba znati u kakvom je stanju priprema. Priprema moe biti kompletno uraena, polovino ili loe. Definisati kompletan zahtev kupca kroz konkretan upit. Koristiti vaee normative, standarde, cene rada, cene materijala i spoljne trokove. Uvek ukljuiti razuman profit za posao. Proveriti matematike i logike greke pre izdavanja ponude. Definisati dobar nain za odlaganje i uvanje kalkulacija. uvati sve papirne i elektronske kopije kalkulacija i ponuda. Otkloniti sve sumnje i pretpostavke prilikom prijema posla od kupca Planirati proizvodnju paljivo i koristiti najslinije ablone iz prethodnih poslova koji su uspeno odraeni. Nikada ne preuzimati ulogu sudije i ne uplitati se u politiku preduzea. Kalkulaciju izraivati u miru i tiini, a nikako u prisustvu kupca. Negovati timski rad. Posebno voditi rauna o terminima isporuke. Ako se koriste spoljanje usluge za deo proizvodnje ustanoviti cene usluga ili nain izrade dela kalkulacije. Za stopu profita ne treba koristiti istu emu za svakog kupca. Najbolje je za svakog kupca napraviti realnu procenu koja zavisi od tipa posla, ranijih poslova i kontakata. Procesi koji se, na neposredan ili posredan nain, odnose na odvijanje proizvodnje, odnosno procesi koji se obavljaju u okviru proizvodnog sistema, najei su:

16

proces razvoja proizvoda kroz: utvrivanje ulaznih zahteva (karakteristika) za proizvod projektovanje proizvoda (izrada konstrukcione dokumentacije) projektovanje tehnoloke dokumentacije za proces proizvodnje proces proizvodnje kroz: proces pripreme proces tampe procesi unutranjeg transporta proces dorade procesi skladitenja proces kontrolisanja i ispitivanja kroz: ulazna kontrola materijala procesna kontrola kvaliteta zavrna kontrola proizvoda proces upravljanja proizvodnjom kroz: planiranje proizvodnje utvrivanje operativnog plana na osnovu zahteva prodaje provera kapaciteta, materijala izdavanje naloga za nabavku materijala terminiranje i lansiranje proizvodnje (izdavanje radnih naloga za proizvodnju i trebovanje materijala) proces nabavke materijala kroz: ugovaranje nabavke sa dobavljaima prijem materijala proces prodaje kroz: ugovaranje prodaje isporuku proizvoda kupcima (tritu) proces integralne sistemske podrke kroz: spoljanji transport (transport materijala od dobavljaa, transport proizvoda do kupca) odravanje objekata, instalacija i sredstava za rad snabdevanje energentima17

1.3 Ugovaranje i planiranje posla Pre proizvodnje se pristupa izradi tehniko-tehnoloke dokumentacije. Ova dokumentacija predstavlja najvaniji deo pripreme posla i njen zadatak je da organizuje celokupnu proizvodnju, sa tanim vremenom izrade i cenom kotanja proizvoda. Sa potpunom dokumentacijom lake se ispunjavaju tri osnovna zadatka koje diktira trite: kvalitet, cena i rok isporuke. Posao se zapoinje prijemom zahteva kupaca, preispitivanjem zahteva i obavljanjem poslova vezanih za izradu ponude. Zahtev za ponudu sadri informacije o: tirau, tj. broju dogovorenih primeraka, formatu, materijalu, obimu, pripremi, tampanju, zavrnoj grafikoj obradi, roku isporuke i nainu isporuke. Ako kupcu odgovara ponuda za tampu, komercijala pristupa izradi kalkulacije. Kalkulacija je dokument koji sadri sve stavke iz zahteva za ponudu sa tano odreenim cenama i sadri zbir vremena svih radnih operacija koje se mnoe planskim cenama. Na listu za kalkulacije se prikazuju fiksni trokovi koji su isti i za jedan primerak i za proizvoljan broj primeraka i varijabilne cene koje zavise od naruenog tiraa. Sa porastom tiraa za ofset tampu cena eksponencijalno opada. Kalkulacija je dokument koji ostaje u firmi i na osnovu koga se izrauje ponuda za tampu. tamparija dostavlja kupcu ponudu za tampu koja sadri sve stavke kao i zahtev za ponudu, uz krajnju cenu kotanja naruenog proizvoda. Ako je kupac zadovoljan ponudom tamparije vri se verifikacija ponude od strane kupca. Verifikacija se moe vriti potpisom ponude za tampu od strane kupca ili uplatom dogovorenog avansa od ukupne cene. Prvi nain verifikacije je manje pouzdan i primenjuje se u sluajevima kada firma proceni pouzdanost kupca. 1.4 Znaajni proizvodni elementi Da bi se kalkulacija mogla realizovati, a samim tim i proizvodnja, neophodno je definisati proizvodne celine u kojima se odvijaju odreene operacije ili procesi. Proizvodne celine mogu biti odreena radna mesta, maine ili ureaji sa ijih se izlaznih elemenata ili radnih stanica dobija poluproizvod, odnosno jedan zavren ciklus aktivnosti koje dodaju vrednost predmetu rada. Upravo takva mesta su kljuna za izradu kalkulacije. To moe biti ureaj za osvetljavanje ploa, tamparska maina, radno mesto u zavrnoj grafikoj obradi i sl. Na svakoj od ovih taaka definie se proizvod koji je odreen veliinama18

kao to su dimenzija, koliina, brzina i sl. Ove veliine se direktno koriste u procesu kalkulisanja i organizovanja proizvodnje. Oteavajua okolnost koja naizgled jednostavnu situaciju komplikuje jeste da se na ovim takama susreu proizvodi iz prethodnih faza obrade sa svojim razliitostima i mogu stvoriti tzv. uska grla u proizvodnji. Kalkulant odnosno tehnolog mora i o takvim stvarima posebno voditi rauna jer u protivnom proizvodnja nee moi da se realizuje u zadatim vremenskim i trokovnim okvirima. Svako proizvodno mesto odnosno referentna taka koja se posmatra moe da se sastoji od niza operacija. Svaka od tih operacija mora biti definisina u normativima rada. Najee se susreemo sa veliinama kao to su: vreme (radni takt maine, pripremno-zavrno vreme, runi rad) koliina (komada, tabaka, metara, kilograma) 1.5 Odreivanje normativa rada Poznato je est metoda za odreivanje normi u grafikoj industriji koje se u praksi esto kombinuju zavisno od uslova i veliine tamparije. U nekim tamparijama normative odreuje jedno lice najee iz rukovodstva, u drugim normative utvruju eksperti, ali su to uglavnom ljudi ili timovi koji su veoma dobri poznavaoci struke i resursa s kojima raspolae dato preduzee. Metode koje su primenjuju obuhvataju: normative ustanovljene na osnovu pokazatelja iz realizacije proizvodnje, normative bazirane na intuitivnoj metodi, normative bazirane na objavljenim podacima iz naunoistarivakih izvora, normativi posueni od konkurencije, normativi bazirani na podacima proizvoaa opreme, normativi bazirani na nauno-istraivakom radu inenjera iz preduzea. 1.6 Grafiki proizvodi Grafiki proizvodi su proizvodi koji se dobijaju u procesu grafike proizvodnje. Postoji vei broj podela grafikih proizvoda. Najea podela se vri prema vrsti materijala od kojih se proizvodi izrauju i19

obradama koje se nad njima obavljaju. Operacije koje se najee obavljaju nad materijalom su: rezanje, savijanje, sakupljanje, ivenje, lepljenje, perforacija, urezivanje, isecanje i sl. Broj operacija nad materijalom zavisi od sloenosti grafikog proizvoda. Najee obrade kod tampanih proizvoda kao to su knjige, asopisi, prospekti i sl. su njihovo povezivanje u konanu formu - proizvod i za skup ovakvih obrada upotrebljava naziv knjigovezaka obrada. Podela se najee grupie u: knjigovezaku obradu, obradu papira i izradu ambalae. Prema tehnolokom postupku izrade proizvoda grafiku obradu moemo svrstati u tri grupe: Jednostavni grafiki proizvodi nad kojim nisu potrebne zavrne obradne operacije kao to su savijanja, proivanja, lepljenja, ve samo operacije rezanja, poravnavanja, brojanja, Grafiki proizvodi dobijeni savijanjem, poravnanjem i rezanjem. Grafiki proizvodi dobijeni sloenijim tehnolokim postupkom. 1.6.1 Grafiki proizvodi koji pripadaju knjigovezakoj obradi Knjiga je celina koju ini vei broj tampanih listova meusobno povezanih u knjini blok i zatienih koricama (povezom). Razlikuju se sledee vrste knjige: kolska, deija, depna, rukopisna, sa slobodnim listovima (mehaniki povez), monografije i sl. Blok je celina sastavljena od istog ili papira u linijama koji je spojen i obino ima podlogu od kartona ili lepenke. Razlikuju se sledee vrste bloka: blok za beleke, blok za crtanje. Novine su dnevne ili periodine publikacije koje donose vesti (novosti) sa politikog, privredno, komunalnog, kulturnog, sportskog i drugih podruja drutvenih delatnosti sa oglasnim delom i drugim prilozima. Razlikuju se sledee vrste novina: dnevne, ilustrovane, jutarnje, nedeljne, podnevne i veernje. asopis je periodina publikacija strunog, zabavnog ili naunog sadraja sa reklamama naroito na poslednjim i naslovnim stranama. Razlikuju se sledee vrste asopisa: ilustrovani, privredni i struni. Magazin je ilustrovani asopis, sa dosta informacija, veinom opteg i zabavnog sadraja ali moe tretirati i neko ue podruje: film, sport, modu, knjievnost i sl.20

Revija je slina magazinu s tim to se sadraji zanimljivo prezentuju i bogato ilustruju. Prospekt je marketinko sredstvo za reklamu u razliitim granama industrije sa kratkim viebojnim tekstualnim prikazom i ilustracijama. Notes je blok sa i bez linija za beleke. Kalendar je pregled dana u godini po nedeljama i mesecima razliitih oblika, reenja i izvoenja. Razlikuje se niz vrsta i to: po rasporedu dana (dnevni, nedeljni, meseni), po nameni (zidni, stoni, knjini, depni, veiti, perforirani, preklopni). Katalog predstavlja sistematizovani popis predmeta ili proizvoda. Razlikujemo sledee kataloge: katalog boja, katalog knjiga, katalog pisama i sl. Mapa je ilustrovani prikaz geografskih podruja razliitih po veliini i obliku. Karta je opti naziv za list papira ili kartona a esto su to dopisnice, razglednice, ulaznice, podsetnice, legitimacije, jelovnici i sl. Bilten je periodina publikacija neke ustanove ili organizacije, donosi tekue izvetaje i vesti iz podruja delatnosti ustanove ili organizacije. 1.6.2 Vrste grafikih papira i kartona Grafiki papir je opti naziv za sve vrste papira koji slue za tampu. Najee su prisutni bezdrvni i srednje fini pisai i tamparski papiri, razliitih gramatura, razliitog stepena tutkalisanja i razliitog stepena povrinske obrade. U grafike papire se ubrajaju novinski papiri, ilustracioni papiri, ofset papiri, papiri za duboku tampu, papiri za flekso tampu, pisai papiri, papiri za etikete i sl. U grupu grafikih papira ulaze i reciklirani papiri. Bezdrvni papir je zbirni naziv za sve vrste papira koji su proizvedeni iz celuloznih vlakanaca, bez dodavanja drvenjae. Prema nameni mogu biti pisai, tamparski, crtai, omotni, tanki i specijalni papiri. Od bezdrvnih pisaih papira najznaajniji je po obimu potronje pisai papir za kolske sveske. Ovaj papir ima masovnu primenu za kancelarijsko poslovanje, za knjigovodstvene kartice, razne obrasce i sl. Bezdrvni tamparski papir je po sirovinskom sastavu identian bezdrvnom pisaem papiru. Koristi se za tampanje knjiga, kolskih udbenika, slikovnica, kataloga, obrazaca i dr. U okviru ove grupe posebno su prisutni ofset papir, beskonani papir za obrasce, papir za geografske karte i sl.

21

Srednje fini papir je naziv za sve papire koji su proizvedeni na bazi drvenjae. Mogu biti pisai, tamparski, omotni, tanki i specijalni papiri. U ove papire spadaju novinski papir koji slui za tampanje novina, papir za knjige, srednje fini tamparski papir za ilustracionu tampu i za razne vrste obrazaca u slobodnim listovima i blokovima, srednje fini premazni papiri, pigmentisani, super kalandrirani papir, za tampanje ilustrovanih asopisa i sl. Pisai papir na bazi drvenjae u meavini sa celulozom. Upotrebljava se za kolske sveske, knjige, za kancelarijsko poslovanje i sl. tamparski papir, obostrano premazan, namenjen za ilustracionu tampu u tehnici ravne i duboke tampe. Moe biti beljeni ili u bojama upotrebljava se za tampanje u razliitim tamparskim tehnikama: visokoj, ravnoj i dubokoj tampi. Najmasovniju primenu ima klasini novinski papir, zatim tamparski ilustracioni papir superkalandrirani, kao i lako premazani. tamparski papir je opti naziv za sve vrste papira koji slue za tampanje. Po sirovinskom sastavu ovi papiri mogu biti bezdrvni i srednje fini, razliitih gramatura, razliitog stepena keljenja, razliitog stepena povrinske obrade. Slue za tampanje novina, asopisa, knjiga, broura, obrazaca, raznih vrsta ambalanih proizvoda i drugih tampanih proizvoda. Osnovna karakteristika tamparskih papira je mogunost ravnomernog primanja tamparske boje sa mogunou brzog suenja. Ovi papiri moraju imati ravnu, zatvorenu povrinu, dimenzionu stabilnost, dobar opacitet i mogunost tampanja sa obe strane. Papiri moraju posedovati i odreene mehanike osobine, jainu, krutost, otpornost na kidanje i sl., to omoguuje da bez prekida i tekoa prolaze kroz tamparske maine. Ne smeju da prae i da podleu upanju vlakanaca. Mogu biti beli ili u bojama. Isporuuju se u rolnama ili u formatima - tabacima. Mnogi tamparski papiri se oplemenjuju premazivanjem da bi se poboljala njihova tamparska svojstva. Premazivanjem se postie izravnavanje povrine, a zatim se glaanjem superkalanderima postie visoki sjaj i dobijaju se papiri za umetniku tampu (kunstdruk papir). U tamparske papire se ubrajaju papiri za visoku tampu, novinski papiri, ilustracioni tamparski papiri, ofset papiri, za duboku tampu, za flekso tampu, kartografski papiri, vrednosni papiri za tampanje novanica, hartija od vrednosti, potanskih i drugih maraka i sl. Papir za knjige ine razne vrste tamparskih papira koji slue za tampanje knjiga. Mogu biti u raznim gramaturama, poev od vrlo tankih, tzv. biblijskih papira, do voluminoznih papira. Isporuuju se u

22

rolnama ili u tabacima standardnih formata. To je tamparski papir, bezdrvni i srednje fini. Novinski papir se najee naziva i roto papir. To je najmasovnija vrsta u porodici tamparskih papira i jedna od vrsta srednje finih papira, tj. papira koji se proizvode na bazi drvenjae, kao osnovne komponente u sirovinskom sastavu. Moe biti mainski gladak ili satiniran. Proizvodi se u gramaturama od 40 do 56 g/m2 i isporuuje u rolnama. Kao sirovine za ovu vrstu proizvodnje slue drvenjaa, celuloza i stari papir. Novinski papir u odnosu na papir za asopise ima krai vek upotrebe. Poseduje dobre mehanike osobine i dobra tamparska svojstva. Takoe je vrlo vano da ima glatku i ravnu povrinu i da dobro prima tamparsku boju. Savremene rotacione tamparske maine zahtevaju visoku otpornost na kidanje, kako bi se bez tekoa mogao obezbediti brz i kontinuiran rad. Ilustracioni papir je tamparski papir podesan za tampanje raznih ilustracija - fotografija sa finim rasterom. Za ovu svrhu najvie se upotrebljavaju srednje fini papiri proizvedeni od visokokvalitetne drvenjae. Moraju biti dobro satinirani. Pri proizvodnji se mora voditi rauna da se izbegne dvostranost, a moraju imati i ujednaenu masu i gramaturu. Visokovredni bezdrvni ilustracioni papiri su jo i premazani obostrano i nose naziv - papiri za umetniku tampu tzv. kunstdruk papiri. Proizvode se u razliitim gramaturama od 40 do 120 g/m2 i isporuuju se preteno u rolnama, a mogu biti i u formatima. Ofset papir je posebna vrsta tamparskog papira. To je mainski gladak papir, koji ne sme da se upa i da prai, mora imati glatku i ravnu povrinu, mora biti dimenziono stabilan. Proizvodi iz lagerovane, prosuene celuloze. Mora biti tutkalisan, odnosno punokeljen. Dodaju ju mu se skrobna, kao i ivotinjska lepila, a takoe se dodaje i karboksimetil celuloza da bi se postigla to bolja retencija punila, a time i otpornost na upanje, odnosno praenje. Proizvodi se u razliitim gramaturama, od 50 do 120 g/m2. Uglavnom se proizvodi kao bezdrvni papir. U pogledu povrinske obrade, ovaj papir moe biti mainski gladak, mainski satiniran, mat satiniran i satiniran. Moe biti premazan i nepremazan. Kartografski papir je bezdrvni papir namenjen za tampanje geografskih karata. Proizvodi se od vrlo kvalitetnih sirovina: celuloze i lanenih krpa. Sadraj celuloze iznosi od 50 do 70%, a lanenih krpa od 30 do 50%. Ovaj papir namenjen je za tampanje u tehnici viebojne ofsetne tampe. Mora da ima dobra mehanika svojstva, istou i belinu, da nema povrinskih neistoa, da ima visoko glatku i zatvorenu povrinu, da je postojan na svetlost. Papir za novanice i vrednosne papire je specijalni bezdrvni papir koji ima posebna mehanika svojstva,

23

kao trajnost, otpornost na savijanja, otpornost na cepanje i sl. Mora biti podesan za visokokvalitetnu viebojnu tampu. Proizvodi se iz istih tekstilnih vlakanaca, od pamuka i lana, odnosno njihovih krpa, u meavini sa visokokvalitetnom etinarskom beljenom celulozom. Da bi se spreilo falsifikovanje pri proizvodnji upotrebljavaju se specijalni vodeni igovi, vri unoenje specijalno obojenih vlakana, niti svile i sl. Proizvodi se po specijalnim receptima u pogledu unosa sirovina, a postupak izrade se uva kao stroga tajna proizvoaa i naruioca. Papir za novanice je specijalna vrsta papira, koja se na tritu ne pojavljuje u prometu. Reciklirani papir je papir koji se proizvodi iz sekundarnih sirovina - starog papira. Ima sivu boju, koja potie od toga to je iz starog papira potpuno odstranjena tamparska boja. Reciklirani papir upotrebljava se preteno kao papir za pakovanje, ali se koristi i za toaletni papir, za kuhinjske brisae i sl. Kvalitetni beljeni reciklirani papiri mogu se upotrebljavati za kolske sveske i sl. Kunstdruk papir je obostrano premazani papir. Premazuje se mineralnim materijama, mora biti jako satiniran i imati visoki sjaj. Koristi se za tampanje visokovrednih fotografija i viebojnih ilustracija. Dobija se premazivanjem sirovog papira, koji je po sastavu bezdrvni, a ponekad i kvalitetan srednje fini papir, mainski gladak, puno keljeni, koji mora da ima potpuno glatku povrinu. Ovaj papir mora imati odreenu mekou da bi se mogao postii ravnomeran nanos premaznih sredstava. Proizvodi se u gramaturama od 80 do 130 g/m2. Polumat i mat satinirani kunstdruk papir proizvodi se u najnioj gramaturi od 115 g/m2. Voluminozni tamparski papir je lagani, a naizgled deblji papir. Koristi se za tampanje raznih vrsta knjiga, tako da se stie utisak o obimnosti knjiga ak i kada imaju manji broj listova. Ovaj papir se na tritu pojavljuje pod nazivom voluminozni. tamparska svojstva ovog papira odgovaraju tamparskim svojstvima ostalih tamparskih papira. Proizvodi se u gramaturama od 60 do 80 g/m2. Postoji dosta irok spektar i drugih razliitih vrsta papira. 1.6.3 Karton Klasifikacija kartona se moe vriti prema vie kriterijuma, sirovinskom sastavu, postupku izrade i broju slojeva, nameni i slino. Prema sirovinskom sastavu kartoni mogu biti srednjefini (proizvedeni preteno iz drvenjae), bezdrvni (proizvedeni iz celuloze), kartoni na bazi tekstilnih krpa i sl.

24

Prema postupku izrade i broju slojeva kartoni mogu biti jednoslojni i vieslojni, nepremazni i premazni, prirodno bojeni, beljeni i bojeni kartoni u raznim bojama. Vieslojni kartroni mogu biti dupleksi, tripleksi i multipleksi. Veoma kvalitetni kartoni od iste celuloze nazivaju se hromokartoni. Obzirom na stepen obrade i oplemenjivanja kartoni mogu biti pregovani, reljefni i sl. Mogu biti lakirani na visoki sjaj, npr. hromoluxkartoni i slino. Prema nameni takoe postoje razni ambalani kartoni, kartoni koji slue za izradu raznih vrsta kartonskih kutija. Nepremazni kartoni imaju jednostranu glatkou i podesni su za tampu sa jedne strane, koja se ne lakira, dok se premazni kartoni upotrebljavaju za tampu u razliitim tamparskim tehnikama. Neke vrste premaznih kartona su: hromokarton (bezdrvni premazni karton), kunstdruk karton (bezdrvni, beli karton, jednostrano ili obostrano premazan i visokosatiniran). Premazivanje se vri premaznim kaolinom, kazeinom i drugim mineralnim ili sintetikim materijalima. Premazni kartoni slue za umetniku tampu i proizvode se u razliitim gramaturama. Fini karton podrazumeva uglavnom bezdrvni karton, koji moe delimino sadrati i vlakanca od krpa. Moe biti jednoslojan i vieslojan. Moe biti doraen i oplemenjen premazom i pregovanjem. Odlikuje se velikom belinom, zatvorenom ravnom povrinom i velikom istoom. Upotrebljava se za kvalitetnu viebojnu tampu. Osnovna namena ovog kartona je tampa raznih vrsta vizitkarti, pozivnica, estitki, jelovnika, vinskih karata i drugih slinih proizvoda. Postoji dosta irok spektar i drugih razliitih vrsta kartona. Lepenkom se nazivaju kartoni mase iznad 500 g/m2. Lepenka je obino izraena od drvenjae, hemijske drvenjae i starog papira. Najee se razlikuju dva tipa lepenke ravna i valovita. Svaka od ovih grupa ima svoje posebne karakteristike, kako sa stanovita tehnologije proizvodnog procesa, tako i sa stanovita namene, odnosno podruja upotrebe. Puna lepenka je opti naziv za sve jednoslojne masivne lepenke, dok je valovita lepenka iz vie slojeva od kojih su neki ravni, a neki valoviti. 1.7 PRAKTIAN DEO 1.7.1 Vebanje 1 Za grafiki proizvod knjigu analizirati tehnoloki postupak izrade. Tehnoloki postupak izrade knjige (tvrdi povez) prikazan je algoritmom. Knjiga se izrauje iz materijala koji se nalazi u tabacima papira.

25

Polazi se od dve vrste papira, papir za knjini blok i papir za naslovnu (omotnu) stranu knjige. U tehnolokom postupku izrade knjige ubacuje se i drugi potrebni materijal, platno lepenka, materijal za ivenje, materijal za obeleavanje i vezivni materijal. Analizirati tehnoloki postupak izrade kroz operacije obrade. Obratiti panju na elemente koji su bitni za kalkulaciju izrade grafikog proizvoda. Algoritam tehnolokog postupka izrade knjige tvrdog poveza:Palete papira (80 g/m2) kondicionirane u skladitu Palete papira (170 g/m2) kondicionirane u skladitu

Transport palete papira do ureaja za ulaganje papira

Otvaranje pakovanja formata papira

Otvaranje pakovanja formata papira

Ulaganje tabaka papira u ureaj za ulaganje

Ulaganje tabaka papira u ureaj za ulaganje

Pozicioniranje papira u ureaju za ulaganje

Pozicioniranje papira u ureaju za ulaganje

Transport papira u jedinicu za tampanje

Transport papira u jedinicu za tampanje

A

B

26

Algoritam tehnolokog postupka izrade knjige tvrdog poveza - nastavak 1 A B

Dodatno pozicioniranje

Dodatno pozicioniranje

Transport u prvu jedinicu za tampanje

Transport u prvu jedinicu za tampanje

tampanje u prvoj jedinici za tampanje

tampanje u prvoj jedinici za tampanje

Transport u drugu jedinicu za tampanje

Transport u drugu jedinicu za tampanje

tampanje u drugoj jedinici za tampanje

tampanje u drugoj jedinici za tampanje

Transport u treu jedinicu za tampanje

Transport u treu jedinicu za tampanje

tampanje u treoj jedinici za tampanje

tampanje u treoj jedinici za tampanje

C

D

27

Algoritam tehnolokog postupka izrade knjige tvrdog poveza - nastavak 2 CTransport u etvrtu jedinicu za tampanje

DTransport u etvrtu jedinicu za tampanje

tampanje u etvrtoj jedinici za tampanje

tampanje u etvrtoj jedinici za tampanje

Izlaganje odtampanog materijala u ureaj za izlaganje

Izlaganje odtampanog materijala u ureaj za izlaganje

Transport odtampanog materijala u magacin

Transport odtampanog materijala u magacin

Paletizacija odtampanog materijala

Paletizacija odtampanog materijala

Kontrola paletizovanog materijala

Kontrola paletizovanog materijala

Transport odtampanog materijala u jedinice ulaganja

Transport odtampanog materijala u jedinice ulaganja

E

F

28

Algoritam tehnolokog postupka izrade knjige tvrdog poveza - nastavak 3 E F

Ulaganje tabaka u ureaju za ulaganje U1, U2, U3, U4

Ulaganje

Pozicioniranje tabaka odtampanog materijala U1, U2, U3, U4 .......................... Savijanje tabaka odtampanog materijala U1, U2, U3, U4 Kontrola tabaka odtampanog materijala U1, U2, U3, U4

Pozicioniranje

Izrada prevoja

Kontrola

Slaganje odtampanog materijala U1, U2, U3, U4

Opsecanje

ivenje

Rolna platna

Palete lepenke

Presovanje

Predlist

Transport

E

29

Algoritam tehnolokog postupka izrade knjige tvrdog poveza - nastavak 4

Transport

Transport

Knjini blok

Transport

Pozicioniranje

Ulaganje

Ulaganje

Ulaganje

Ulaganje

Ulaganje

Pozicioniranje

Pozicioniranje

Pozicioniranje

Pozicioniranje

Opsecanje

Opsecanje

Trostrano opsecanje

Opsecanje

Oznana traka

Premazivanje lepilom

Premazivanje lepilom

Premazivanje lepilom

Premazivanje lepilom

Opsecanje

IC stabilizacija

IC stabilizacija

IC stabilizacija

IC stabilizacija

Ulaganje

Spajanje elemenata knjige

F

30

Algoritam tehnolokog postupka izrade knjige tvrdog poveza - nastavak 5 F

Presovanje posle svih operacija spajanja

Transport do ureaja za brojanje i grupisanje koliina

Brojanje u ureaju za brojanje i grupisanje koliina

Pakovanje knjiga u kutije ili omote

Oznaavanje pakovanja knjiga

Paletizacija pakovanja knjiga

Transport do mesta za utovar

Distribucija knjiga

31

1.8 Kontrolna pitanja i zadaci: 1. ta prouavaju grafiki procesi i sa im se realizuju? 2. Objasniti proizvodni tok sa fazama grafike proizvodnje. 3. Koja je uloga i zadatak tehnoloko - tehnike i operativne pripreme? 4. Objasniti pojam kalkulacije i ta ona obuhvata. 5. Objasniti pojam i ulogu radnog naloga. 6. Objasniti pojam proizvodnog vremena i proizvodne cene. 7. Objasniti formulu procenu trokova. 8. Nabrojati elemente bitne za kalkulaciju. 9. Koji su zadaci vezani za proces razvoja proizvoda? 10. Objasniti ulogu i procedure ugovaranje i planiranje posla. 11. Objasniti znaajni proizvodne elemente. 12. Znaaj i karakteristike odreivanja normativa rada. 13. Karakterisati znaajne grafike proizvode. 14. Primenjeni papiri u proizvodnji grafikih proizvoda. 15. Primenjeni kartoni u proizvodnji grafikih proizvoda. 16. Primenjena lepenka u proizvodnji grafikih proizvoda.

32