33arsenal odbrana.pdf · 2019. 9. 5. · moleban za mlade potporu~nike u hramu svetog savea ^ast u...

God

in

a V

Br

oj

96

15

. se

pte

mb

ar

2

00

9.

ce

na

10

0 d

in

ar

a1

,20

evr

awww.od

bran

a.mod

.gov.rs

Aeromiting„Batajnica 2009”

33ARSE

NAL

ARSE

NAL

И С Т О Р И Ј А С Р П С К О Г В А З Д У Х О П Л О В С Т В А

LOVA^ KIAVIONI

N A R U X B E N I C ANovinski centar „ODBRANA”Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009@iro-ra~un: 840-49849-58

Naru~ujem _________KOMPLETA POSTERA LOVA^KIH AVIONA po ceniod 850,00 dinara po kompletu. Komplete dostavqamo Post ekspresom na ra~un kupca. Trenutna cena teusluge je 240,00 dinara.Uplatu izvr{iti na `iro-ra~un br. 840-49849-58. Dokaz o uplati i na-ruxbenicu poslati na adresu NC „Odbrana”.

Kupac: ___________________________________________________________Ulica i broj: _____________________________________________________Mesto: ____________________________ Telefon: _____________________Potpis naru~ioca_________________________________________________

20 ПОСТЕРАФОРМАТ А3 У ЗАШТИТНОЈ КОРИЦИСА ОСНОВНИМ ИСТОРИЈСКИМ И ТАКТИЧКО-ТЕХНИЧКИМ ПОДАЦИМА

4

SADR@AJ

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}

Urednici Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, poru~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana)Stalni saradniciStanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Darimir Banda (fotoreporter)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.rsInternetwww.odbrana.mod.gov.rs@iro-ra~un840-49849-58 za NC „Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana" je ~lan Evropskog udruèwa vojnih novinara

20Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Sni

mio

Gora

n S

TAN

KOVI

]

Ministar odbrane NR Kine u poseti Srbiji SARADWA NA NAJVI[EM NIVOU 6

I N T E R V J UGeneral Liang Guangli, ministar odbrane KineZA PRAVEDNIJI SVET 8

U F O K U S UMe|unarodni aeromiting „Batajnica 2009” PRAZNIK LETEWA 12

O D B R A N AVojnomedicinska ve`ba MEDCEUR 2009PARTNERSTVO U KRIZNIM SITUACIJAMA 20

U eksploziji u Uìcu poginulo sedmoro radnikaNESRE]A U „PRVOM PARTIZANU” 24

T E M ANovi normativni akti u sistemu odbraneFINALE PRAVNE REFORME 26

Per asperaPOBEDA BEZ RATA 29

15. septembar 2009.

38

re~ urednika

5

12

Praznikletewa

Boqi na~in da se obeleì stota godi{wica vazduhoplovstva u Srbiji, od aeromitinga „Batajnica 2009”, nije se mogao ni poèleti. Vi{e od 150.000 gledalaca okupilo se pro{lenedeqe na na{oj najve}oj avio bazi i uìvalo u programu koji

su pripremili vazduhoplovci iz 15 zemaqa. Bravure vrhunskihpilota ostavqale su bez daha i izazvale aplauze odu{evqenihgledalaca koji su iskoristili priliku da, posle 11 godina, ponovouìvaju u do sada najve}oj vazduhoplovnoj smotri u Srbiji.

Naàlost, ovaj praznik letewa pomutio je saobra}ajni kolaps na prilazima Batajnici. Mnogi nisu uspeli ni da stignu do aerodroma. Oni najuporniji su, posle mnogo ~ekawa unepreglednim kolonama vozila i dugog pe{a~ewa, ipak nekakodo{li do ciqa i osetili bar deli} atmosfere. Nemali broj je, i pored najboqe èqe i mnogo strepqewa, odustao od togpoduhvata.

Problem o kome je re~ svakako dobrim delom ide na du{uslu`bi koje su trebale da organizuju efikasniji prevoz, jer seunapred znalo da }e interesovawe gra|ana biti veliko, imaju}i u vidu da je prodato svih 100.000 karata, a me|u posetiocima jebilo i mnogo dece. Me|utim, mora se priznati da za taj propustdeo odgovornosti snose i sami gra|ani, koji su naivno mislili da }e na vreme sti}i ako po|u od ku}e sat-dva pre po~etkaaeromitinga. Napravili su, o~igledno, lo{u procenu iistovremeno izvukli dobru pouku. Da su postupili po onojnarodnoj „ko na vreme krene, na vreme }e i sti}i” imali bidvostruku korist. Li{ili bi se nervoze i neprijatnosti na pute i opu{teno bi posmatrali program aeromitinga.

A imalo se {ta i videti. Nebo iznad Batajnice parali sugripen, F-16, houk, alfaxet, pilatus, mig 21, helikopter mi-24,doma}i migovi, orlovi, galebovi i gazele. Uìtak su dopunilipredstavnici aeroklubova na lakim letilicama, padobranci,oldtajmeri i, naravno, Akro-grupa „Zvezde” na samom krajuleta~kog programa.

U defileu doma}ih vazduhoplova predstavila se javnostizvani~no i na{a lasta 95, avion za obuku pilota koji je ve} postao zna~ajni izvozni adut pan~eva~ke Utve.

Predstavnici avijacije Vojske Srbije pokazali su da nimalo ne zaostaju za svojim kolegama koji su leteli na modernijimvazuhoplovima. Naprotiv, predstavili su se u najboqem svetlu i onako kako to dolikuje pilotima zemqe koja ima vazduhoplovnutradiciju dugu ~itav vek.

Verujemo da }e im se pruìti prilika da na narednomaviomitingu 2012. godine, kojim }e biti obeleèna stogodi{wicasrpskog vojnog vazduhoplovstva, svoje ume}e pokaù i na nekom od modernih vi{enamenskih aviona. To su svakako zasluìli, a dana{wa Srbija }e time pokazati da je, kao ozbiqna zemqa sa respektivnom avijacijom dostojni ba{tinik bogatevazduhoplovne tradicije koju su utemeqile i negovale brojnegeneracije srpskih pilota.

Dan Slu`be telekomunikacija - 20. septembarISKORAK U BUDU]NOST 30

Moleban za mlade potporu~nike u hramu Svetog SaveaÂST U SNAZI VERE 32

Sa galerijeDAME SA SNAJPERIMA 35

ParaleleLOVCI ZA IRAK 37

KUL T URASto deset godina Umetni~kog ansambla Ministarstva odbrane „Stanislav Bini~ki”NA ÂST SVIH GENERACIJA 38

FEQTONVelikani svetske nauke: Milutin Milankovi} (3)PIONIR KOSMI^KE KLIMATOLOGIJE 40

ISTORI JADar Vojnom muzeju u Beogradu ZA BUDU]E GENERACIJE 43

Srpska avijatika u Prvom svetskom ratu (2)PODR[KA PROBOJU SOLUNSKOG FRONTA 44

6 15. septembar 2009.

M

M i n i s t a r o d b r a n e N R

i ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac sa stao se 7. sep tem bra, u Do mu Gar de naTop ~i de ru, sa vi so kom de le ga ci jom Na rod ne re pu bli ke Ki ne, ko ju je pred vo -dio mi ni star od bra ne ge ne ral Li ang Gu an gli. U sr da~ nom i otvo re nom raz go -vo ru za kqu ~e no je da su od no si u obla sti od bra ne naj bo qi u ukup nim od no si -ma dve ze mqe. Po se ta ge ne ra la Gu an gli ja pr va je po se ta mi ni stra od bra ne Ki ne po sle 25

go di na. Re~ je o uz vrat noj po se ti ko ja je oce we na kao stra te {ka za Sr bi ju, jer jeusle di la po sle pot pi si va wa ne ko li ko spo ra zu ma iz me |u pred sed ni ka Ta di }a i Hua\in ta oa, to kom ne dav ne po se te Pe kin gu.

Mi ni star [u ta no vac za hva lio je ki ne skim go sti ma na sve mu {to Ki na ~i nina me |u na rod nom pla nu, po {tu ju }i me |u na rod no pra vo i po dr a va ju }i in te re seSr bi je na Ko so vu i Me to hi ji.

– Sr bi ja i Ki na ga je tra di ci o nal no do bre od no se. [ti te }i pra vo Sr bi je naKo so vu i Me to hi ji, bra ni mo me |u na rod no pra vo, i {ti ti mo pra vo jed ne Ki ne.@elim da na gla sim da Sr bi ja po dr a va po li ti ku jed ne i je din stve ne Ki ne – na gla -sio je mi ni star [u ta no vac.

Dve de le ga ci je raz go va ra le su o sa rad wi u obla sti od bra ne, a za kqu ~e no je daje ona na vi so kom ni vou, te da po sto ji vi {e pra va ca we nog bu du }eg pro {i re wa.Pre ma re ~i ma mi ni stra [u ta nov ca, obo stra no je za ni ma we za sa rad wu u obla stivoj ne me di ci ne, voj nog obra zo va wa i obu ke, od no sno voj ne eko no mi je i na u ke.

– Mi ni stra Gu an gli ja in for mi sao sam da je Sr bi ja ne dav no pri stu pi la me |u -na rod noj mi si ji u ^a du i da po sto ji ve li ko in ter so va va we sa na {e stra ne za o~u -va we glo bal nog mi ra, po {to zna mo da ki ne ska ar mi ja upra vo to ~i ni u ve li kombro ju ze ma qa u sve tu – re kao je [u ta no vac. Pre ma we go vim re ~i ma, raz go va ra lo sei o mo gu} no sti ma za raz me nu is ku sta va u obla sti mi rov nih ope ra ci ja. On je na gla -sio da se 20 ofi ci ra Voj ske Sr bi je do sa da usa vr {a va lo u ki ne skim voj nim {ko -la ma, a da je na {a Voj na aka de mi ja ima la pri li ku da {ko lu je jed nog pri pad ni kaNa ro do no o slo bo di la~ ke ar mi je Ki ne.

U fo ku su raz go vo ra bi lo je ja ~a we tra di ci o nal nog pri ja teq stva, obu ka ka dra,pro jek ti u voj noj in du stri ji i voj noj me di ci ni.

Za hval nost Ki ni na do sled noj po li ti ci pre maKo so vu.

Sr bi ja po dr a va po li ti kujed ne i je din stve ne Ki ne – na gla sio mi ni star[u ta no vac.

Saradwa na najvi{em nivou

7

K i n e u p o s e t i S r b i j i

[u ta no vac je po seb nu za hval nost upu tio go sti ma iz Ki ne za do -na ci je ko je je u pro te klom pe ri o du ki ne sko mi ni star stvo sva ke go di -ne upu }i va lo Voj sci Sr bi je.

Pre ma we go vim re ~i ma, ak ce nat u raz go vo ri ma dve de le ga ci jesta vqen je na bor bu pro tiv asi me tri~ nih pret wi, te ro ri zma, fun -da men ta li zma, or ga ni zo va nog kri mi na la i osta lih pret wi ko je ugro -`a va ju bez bed nost. Uz to, pre po zna ta je obo stra na e qa za sa rad wui raz me nu in for ma ci ja u toj obla sti.

– @elim da vas oba ve stim da }e de le ga ci ja ki ne skog Mi ni star -stva od bra ne i Na rod no o slo bo di la~ ke voj ske Ki ne bi ti pri sut na nana {em ae ro mi tin gu, {to nam da je va an pod strek za da qu sa rad wu– is ta kao je mi ni star [u ta no vac.

Mi ni star od bra ne Na rod ne re pu bli ke Ki ne ge ne ral Li -ang Gu an gli iz ra zio je za do voq stvo go sto prim stvom ko je mu je uka za -no u Sr bi ji. Is ka zao je, ta ko |e, ve li ko po {to va we na {em na ro du isrp skoj voj sci i is ta kao da su raz go vo ri sa srp skim ko le gom bi liplo do no sni.

– Ia ko su Ki na i Sr bi ja ge o graf ski uda qe ne, na {a dva na ro dave e tra di ci o nal no pri ja teq stvo. Na po ziv mi ni stra [u ta nov cado {ao sam zbog pro du bqi va wa pri ja teq stva i sa rad we. Dru gi ciqmo je po se te je ste pro u ~a va we is ku sta va Sr bi je u iz grad wi voj ske.Raz go va ra li smo i o bi la te ral noj sa rad wi, ak tu el noj po li ti~ kojsi tu a ci ji i me |u na rod noj bez bed no snoj po li ti ci – re kao je ge ne ralGu an gli u obra }a wu pred stav ni ci ma me di ja.

Ka ko je na veo mi ni star od bra ne Ki ne, srp skom ko le gi iz neo jetri pred lo ga za ja ~a we sa rad we. Na pr vom me stu je u~vr {}i va wetra di ci o nal nog pri ja teq stva dve ze mqe i dve voj ske, dru gi je na sta -vak sa rad we na naj vi {em ni vou, i na tre }em – oblast obu ke i {ko -lo va wa ka dra za po tre be od bra ne. On se slo io sa pred lo zi mami ni stra [u ta nov ca da se sa rad wa pro {i ri na oblast mi rov nihope ra ci ja i voj ne in du stri je.

Na kon zva ni~ nih raz go vo ra, mi ni star od bra ne Ki ne Li ang Gu -an gli je sa svo jim do ma }i nom mi ni strom Dra ga nom [u ta nov cem pro -

{e tao Knez Mi haj lo vom uli com i po se tio iz lo bu „100 go di na srp -ske umet no sti“ u ga le ri ji SA NU.

Ve ~e ri ko ja je u ~ast do la ska de le ga ci je Ki ne pri re |e na u Do muVoj ske Sr bi je pri su stvo vao je i glu mac Ve li mir Ba ta @ivo ji no vi}.

Mi ni star Gu an gli je to kom ~e tvo ro dnev ne po se te Sr bi ji pri -su stvo vao obu ci u je di ni ca ma Kop ne ne voj ske u Pan ~e vu i Ni {u, aob i {ao je Ka ra |or |e vo i kul tur no-isto rij ske zna me ni to sti Be o -gra da.

A. P. – R. D.

To kom po se te Sr bi ji mi ni stra od bra ne Ki ne ge ne ra la Li -ang Gu an gli ja pri mi li su pred sed nik Bo ris Ta di}, pre mi jer Mir -ko Cvet ko vi} i mi ni star spoq nih po slo va Vuk Je re mi}.

Pred sed nik Ta di} je u raz go vo ru sa mi ni strom Gu an gli jemiz ra zio za do voq stvo {to su sve u kup ni bi la te ral ni od no si dveze mqe i zva ni~ no po dig nu ti na naj vi {i mo gu }i ni vo us po sta vqa -wem stra te gij skog part ner stva. Us po sta vqa wem ova kvog part -ner stva, Ki na je i for mal no po sta la je dan od ~e ti ri stu ba spoq -ne po li ti ke Sr bi je.

– Ve o ma smo za in te re so va ni za in ten zi vi ra we i una pre |e -we na {ih eko nom skih od no sa i sma tram zna ~aj nim {to smo u Ki -ni pot pi sa li dva spo ra zu ma: Spo ra zum o eko nom skoj i teh ni~ kojsa rad wi u in fra struk tur nim pro jek ti ma i Me mo mo ran dum o odo -bre noj tu ri sti~ koj de sti na ci ji – re kao je pred sed nik Ta di}.

Pred sed nik Sr bi je na gla sio je da po dr a va in ten zi vi ra wevoj ne i po li cij ske sa rad we, od no sno sa rad we u obla sti pra vo -su |a, kul tu re, pro sve te, spor ta, na u ke i teh no lo gi je. On je ~e sti -tao mi ni stru od bra ne Ki ne ju bi lej – 60 go di na od osni va wa Na -rod ne Re pu bli ke Ki ne i na veo da se sle de }e go di ne na vr {a va 55go di na od us po sta vqa wa di plo mat skih od no sa na {e dve ze mqe.

Stub spoqne politike Srbije

Sni

mio

D. B

ANDA

K

15. septembar 2009.

i ne ska na rod no o slo bi da la~ ka ar mi je, we na mo der ni za ci ja,ja ~a we i zna ~aj no pri su stvo u me |u na rod nim mi rov nim mi si -ja ma pod okri qem Uje di we nih na ci ja i u re gi o nal nim ini ci -ja ti va ma na Da le kom is to ku, pri vla ~e sve ve }u pa wu. Za la ga we Ki ne za no vi kon cept bez bed no sti ko ji je za sno van

na prin ci pi ma uza jam nog po ve re wa, obo stra nih in te re sa, rav no -prav no sti i ko o pe ra tiv no sti, oko sni ca je te wi ve }i ne dr a va sve -ta ko je u to me vi de osno ve vla sti te bez bed no sti i mo gu} no sti sa rad -we na o~u va wu mi ra i rav no mer ni jeg i br eg eko nom skog na pret ka.

Pri vred no i voj no sna e we Ki ne sve je uti caj ni ji fak tor ume |u na rod nim od no si ma i uto li ko su od go vo ri ki ne skog mi ni straod bra ne, ge ne ra la Li an ga Gu an gli ja, ko ji je ne dav no po se tio Sr -bi ju, in te re sant ni ji za bo qe upo zna va we sa vre me ne Ki ne i we nogvi |e wa sve ta i ne de qi ve bez bed no sti.

Go spo di ne mi ni stre, Va {a po se ta Sr bi ji je jo{ jed na po -tvr da pri ja teq skih od no sa na {ih ze ma qa. Pro {le go di ne jesrp ski mi ni star od bra ne po se tio Ki nu, a sa da Vi uz vra }a tepo se tu. Ka kva je po zi ci ja voj ne sa rad we u ukup nim od no si mana {ih dr a va?

8

Ia ko su Ki na i Sr bi ja ge o graf skiuda qe ne ze mqe, pri ja teq stvo iz me |una {ih na ro da ima du gu isto ri ju. Ja ~a we i pro du bqi va we stra te {kihpart ner skih od no sa pred sta vqa su {tin ski in te res dve dr a ve i ne sum wi vu za jed ni~ ku te wu dva na ro da. Mi `e li mo da se za jed no sa Sr bi jom i dru gim ze mqa ma sve taza lo i mo da se svet ski po re dak u 21. ve ku raz vi ja u prav cu pra ved ni jeg i ra ci o nal ni jeg sve ta,ko ji }e slu i ti svi ma, is ta kao je u in ter vjuu Od bra ni ge ne ral Gu an gli.

G e n e r a l L i a n g G u a n g l im i n i s t a r o d b r a n e K i n e

Za pra ved ni ji svet

– Na po ziv mi ni stra od bra ne Re pu bli ke Sr bi je go spo di na[u ta nov ca, do {ao sam u zva ni~ nu po se tu u pre le pu Sr bi ju. Po -seb no za do voq stvo mi pri ~i wa va ~i we ni ca da je ova po se ta pri -ja teq skoj Sr bi ji, pr va po se ta ki ne skog mi ni stra od bra ne po slepu no go di na. Pr vo, è lim da is ko ri stim ovu pri li ku da iz ra zimve li ko po {to va we i sr da ~an po zdrav srp skom na ro du i srp skojvoj sci. Ta ko |e, è lim da ostva ri te ve li ki uspeh u iz grad wi i o~u -va wu svo je ze mqe, {to je ste je danod naj u zvi {e ni jih po du hva ta!

Ia ko su NR Ki na i Re pu bli -ka Sr bi ja ge o graf ski uda qe ne ze -mqe, pri ja teq stvo iz me |u na {ihna ro da ima du gu isto ri ju. îm smokro ~i li na tlo Sr bi je, od mah smoose ti li du bi nu ve li kog pri ja teq -stva srp skog na ro da i voj ske pre -ma ki ne skom na ro du i ki ne skoj ar mi ji. Ve o ma smo sre} ni zbog to ga{to su se od no si iz me |u dve ze mqe, bez ob zi ra na pre vi ra wa usve tu i pro me ne na unu tra {woj po li ti~ koj sce ni, kon stant no raz vi -ja li na je dan zdrav i sta bi lan na ~in. Ki na sma tra Sr bi ju po u zda -nim i oda nim pri ja te qem i part ne rom. Ja ~a we i pro du bqi va westra te {kih part ner skih od no sa iz me |u NR Ki ne i Re pu bli ke Sr bi jepred sta vqa su {tin ski in te res na {e dve ze mqe i ne sum wi vu za jed -ni~ ku te wu dva na ro da.

Od no si iz me |u dve voj ske su zna ~aj ni i sa stav ni deo ukup nihod no sa na {ih ze ma qa. Po sto ji du ga tra di ci ja pri ja teq skih od no saiz me |u na {e dve voj ske. U po sled wih ne ko li ko go di na in ten zi vi ra -ne su uza jam ne po se te vi so kih de le ga ci ja, raz vi ja se raz me na nastru~ nom po qu, ali i sa rad wa u {kol stvu i obu ci. Raz voj voj nihod no sa je iz gra |en na te me qu do brih od no sa dve ju ze ma qa, a isto -vre me no on du bqe do pri no si da qem raz vo ju tih od no sa. Ki ne skastra na pri da je ve li ku va nost raz vo ju pri ja teq skih od no sa iz me |udve voj ske. @eli mo za jed no sa Sr bi jom da na sta vi mo i pro du bi mora zno vr snu sa rad wu u svim obla sti ma i da to po dig ne mo na kva li -tet ni ji ni vo.

Ka ko je ki ne ska voj ska uspe la da ostva ri tran sfor ma ci ju,ko jom je, uz sma we we bro ja voj ni ka, uve }a la bor be nu sprem -nost? [ta su pri o ri te ti raz vo ja Va {e voj ske u bu du} no sti?

– To kom 60 go di na od osni va wa no ve Ki ne, iz grad wa ki ne skogod bram be nog si ste ma i voj ske je ste ve li ~an stve ni pro ces iz grad -we no ve Ki ne. Ki ne ska na rod na oslo bo di la~ ka ar mi ja (KNOA) iz -gra di la se u svim do me ni ma, od po di za wa re vo lu ci o nar nog mo ra -la do mo der ni za ci je i stan dar di za ci je; od jed no vid ne voj ske iz ra -sla je u mo der nu voj sku ko ju da nas ~i ne in te gri sa ne struk tu re svihvi do va i ro do va.

Od 1985. go di ne do 2005.go di ne, da kle u pe ri o du od dva -de set go di na, uz ne pre kid no po -di za we ni voa mo der ni za ci je istal nog raz vo ja u teh no lo gi ji na -o ru a wa, KNOA je u tri na vra tasma wi la svo je broj no sta weukup no za 1.700.000 voj ni ka, itre nut no ima 2.300.000 voj ni ka usvom ak tiv nom sa sta vu. NR Ki na jeze mqa ~i ja kop ne na gra ni~ na li -ni ja iz no si 22.800 ki lo me ta ra ize mqa sa 18.000 ki lo me ta ra po -mor ske li ni ja raz gra ni ~e wa, te ima re al nu po tre bu za voj skom od -re |e nog obi ma, ko ja pred sta vqa ga rant za o~u va we we nog su ve re ni -te ta i te ri to ri jal nog in te gri te ta.

Ki ne ska voj ska da nas se na la zi u jed nom po seb nom isto rij -skom tre nut ku, ka da jo{ ni je za vr {i la pro ces pot pu ne mo der ni za -ci je voj ne me ha ni za ci je, a tek je za po ~e la iz grad wu u in for ma ti~ -koj sfe ri. Na sto ji mo da in ten zi vi ra mo voj nu re for mu sa ki ne skimka rak te ri sti ka ma, ko ja se ba zi ra na mo der noj voj noj me ha ni za ci ji,~i je }e do mi nant no me sto ima ti in for ma ti~ ka di men zi ja. Na sto ji -mo da us kla di mo i re for mi {e mo or ga ni za ci o ni i po li ti~ ki si -

9

stem u voj sci i po ste pe no for mi ra mo kom ple tan, na u~ no ute me qenor ga ni za ci o ni mo del, si ste mat sku {e mu i na ~in funk ci o ni sa wa.

Za la e mo se za stra te gi ju ja ~a wa voj ske ute me qe ne na na u~ no -teh no lo {kim do stig nu }i ma, uz re a li za ci ju stra te {kog pro jek ta ob u -~a va wa i {ko lo va wa qu di. Osla wa ju }i se na na pre dak u na u ci i teh -no lo gi ji po treb no je in ten zi vi ra ti pro ces pro me na u mo de lu ostva -re wa bor be ne go to vo sti. Ak tiv no u~i mo na ko ri snim is ku stvi ma dru -

gih ze ma qa, pro u ~a va mo i pri me -wu je mo mo der ne voj ne dok tri ne ko -je ote lo tvo ru ju pra vi la i za ko ne umo der noj voj noj obla sti, ko ri ste }ipri tom so fi sti ci ra ne teh no lo gi -je i me to de u upra vqa wu voj skom.

Jed no stav no re ~e no, za la -è mo se za in ten ziv ni ju iz grad wuvoj ne mo }i. Na me ra nam je da po -

dig ne mo ste pen spo sob no sti od vra }a wa kao od go vor na ra zne bez -bed no sne pret we i u skla du sa tim iz vr {a va we ra zno vr snih voj nihza da ta ka. Tu smo da od lu~ no bra ni mo dr av ni su ve re ni tet i te ri -to ri jal ni in te gri tet, da do pri ne se mo o~u va wu dr av nog in te re sako ji je usme ren ka raz vo ju i na pret ku ki ne skog na ro da.

Na ko jim prin ci pi ma Na rod na Re pu bli ka Ki na raz vi ja me -|u na rod nu voj nu sa rad wu?

– Ki ne ski voj ni od no si sa dru gim ze mqa ma za sno va ni su na petprin ci pa mi ro qu bi ve ko eg zi sten ci je. Voj na sa rad wa se raz vi ja naprin ci pi ma ne svr sta no sti, bez an ta go ni zma, i ni je upe re na pre matre }oj stra ni. Ki ne ska voj ska ak tiv no sa ra |u je i u~e stvu je u o~u va wusvet ske bez bed no sne struk tu re, in ten zi vi ra stra te {ku sa rad wu ioba vqa kon sul ta ci je sa glav nim svet skim si la ma i okol nim ze mqa -ma. U~e stvu je i u bi la te ral nim i mul ti la te ral nim voj nim ve ba ma,pod sti ~e for mi ra we pra ved nog, efi ka snog ko lek tiv nog bez bed no -snog me ha ni zma i do pri no si ja ~a wu me ha ni za ma voj nog po ve re wa, dabi se ta ko za jed ni~ kim na po ri ma spre ~a va li su ko bi i ra to vi.

U po sled wih ne ko li ko go di na, ki ne ska voj ska je pre u zi ma lame |u na rod ne oba ve ze i u~e stvo va la u mi rov nim ope ra ci ja ma podokri qem Uje di we nih na ci ja. To se ogle da lo u me |u na rod noj an ti te -ro ri sti~ koj sa rad wi i u ope ra ci ja ma spa sa va wa pri li kom pri -rod nih ne po go da. Ima la je ak tiv nu ulo gu u o~u va wu mi ra i sta bil -no sti ka ko u re gi o nu ta ko i u sve tu.

[ta ka rak te ri {e re gi o nal nu voj nu sa rad wu?

– [an gaj ska or ga ni za ci ja za sa rad wu ([OS) je ste re gi o nal -na ko o pe ra tiv na or ga ni za ci ja, ko ja je osno va na na ki ne sku ini ci -ja ti vu. U po sled wih ne ko li ko go di na ta or ga ni za ci ja je po sti glavid ne re zul ta te, sa ra |u ju }i u obla sti ma od bra ne i bez bed no sti. U

okvi ru [OS, NR Ki na i dru gi~la no vi te or ga ni za ci je do sa dasu re a li zo va li za jed ni~ ke mul ti -la te ral ne an ti te ro ri sti~ ke voj nema ne vre „Zdru e ne ve be 2003“i „Mi rov na mi si ja 2007“.

Sa Ru si jom su or ga ni zo va niza jed ni~ ki an ti te ro ri sti~ ki ma -ne vri pod na zi vi ma „Mi rov nami si ja 2005“ i „Mi rov na mi si ja2009“. Pred vi |e no je da u 2010.go di ni oru a ne sna ge svih ~la -ni ca [OS or ga ni zu ju za jed ni~ kuan ti te ro ri sti~ ku voj nu ve bu u

Ka zah sta nu pod na zi vom „Mi rov na mi si ja 2010“. Svi ti ma ne vriod i gra li su ve li ku ulo gu u ja ~a wu re gi o nal ne bez bed no sne sa -rad we, u o~u va wu mi ra i sta bil no sti u re gi o nu i u sve tu.

Ko je me re je NR Ki na pred u ze la u su o ~a va wu sa glo bal nimpret wa ma i iza zo vi ma?

– Tre nut no se ten zi je ve za ne za me |u na rod nu bez bed no snu si -tu a ci ju ge ne ral no sma wu ju. Me |u tim, ~o ve ~an stvo se u bor bi za op -sta nak i raz voj, su o ~a va sa sve ve }im za jed ni~ kim iza zo vi ma. U

Ki ne ska stra na pri da je ve li ku va nost raz -vo ju pri ja teq skih od no sa iz me |u dve voj ske. @eli -mo za jed no sa Sr bi jom da na sta vi mo i pro du bi mora zno vr snu sa rad wu u svim obla sti ma i da to po -dig ne mo na kva li tet ni ji ni vo.

Ki ne ska na rod no o slo bo di la~ ka ar mi ja je u trina vra ta sma wi la svo je broj no sta we ukup no za1.700.000 voj ni ka, i tre nut no ima 2.300.000 voj -ni ka u svom ak tiv nom sa sta vu. Ukup na kop ne na gra -ni~ na li ni ja Ki ne iz no si 22.800 ki lo me ta ra, a po -mor ska 18.000 ki lo me ta ra, te za to ona ima re al nupo tre bu za voj skom ko ja pred sta vqa ga rant o~u va wasu ve re ni te ta i te ri to ri jal nog in te gri te ta ze mqe.

Sni

mio

J. M

AM

ULA

~a we vo de }e ulo ge Sa ve ta bez bed no sti, te za to da seogra ni ~e ni re sur si za mi rov ne mi si je upo tre bqa va ju ta -mo gde su naj po treb ni ji. Sto ga je iz u zet no va no da sepo boq {a ko or di na ci ja i sa rad wa me |u or ga ni ma unu tarUN, kao i iz me |u UN i po seb nih ili re gi o nal nih or ga ni -za ci ja. S dru ge stra ne, po treb no je po boq {a va ti rad ad -mi ni stra ci je unu tar mi si je, po di za ti kva li tet i li~ nimo ral mi rov nih sna ga na vi {i ni vo, ra di po ve }a wa spo -sob no sti i efi ka sno sti de lo va wa mi rov nih sna ga.

Po sled wih go di na, NR Ki na u kon ti nu i te tu pro {i -ru je obla sti i obim svo jih u~e {}a u mi rov nim ope ra ci -ja ma pod okri qem UN. Do kra ja ju la 2009. go di ne, ki ne -ska voj ska je u~e stvo va la u 18 mi rov nih mi si ja UN. Ukup -no je an ga o va la 12.986 svo jih mi rov wa ka, od ko jih je1.215 voj nih po sma tra ~a i {tab nih ofi ci ra i 11.771voj nik. U tim mi si ja ma ì vo te su iz gu bi la tri voj na po -sma tra ~a i pet voj ni ka ki ne ske ar mi je.

Tre nut no se 1.955 pri pad ni ka ki ne ske voj ske na la -ze u mi rov nim sna ga ma UN i u~e stvu ju u mi si ja ma u de vetre gi o na. Me |u tim ki ne skim mi rov wa ci ma ima 94 voj napo sma tra ~a i {tab na ofi ci ra ko ji se an ga u ju u UNT SO(Or ga ni za ci ja UN za nad gle da we mi ra), mi rov noj mi si ji

UN za re fe ren dum u za pad noj Sa -ha ri, u mi rov nim mi si ja ma UN uDR Kon gu, Li be ri ji, na Oba liSlo no va ~e, Su da nu, Li ba nu, Is -to~ nom Ti mo ru i u AU-UN mi si ji uDar fu ru. Da kle, 11 mi rov nih kon -tin ge na ta sa 1.861 pri pad ni komsu na mi rov nim za da ci ma u Kon gu,Li be ri ji, Li ba nu, Su da nu i Dar -fu ru.

Ki ne ski prin ci pi je lan stav o pi ta wu Ko so va je ste ve li kapo dr {ka srp skim na po ri ma u o~u va wu dr av nog su ve re ni te -ta i te ri to ri jal nog in te gri te ta i me |u na rod nom za kon skomre {a va wu ko sov skog pi ta wa. Ko ji su to pro ble mi ko je me |u -na rod na za jed ni ca tre ba hit no da re {a va u po gle du po {to -va wa me |u na rod nog po ret ka i o~u va wa svet skog mi ra?

– Na po ~et ku no vog ve ka, svet se uve li ko i su {tin ski pro me -nio. S jed ne stra ne ima mo sve du bqe raz voj ne pro ce se u sfe rieko nom ske glo ba li za ci je i re gi o nal nog in te gri sa wa, me |u dr av niod no si su sve te {wi, a ste pen uza jam ne za vi sno sti sve ve }i. Te weza mi rom, raz vo jem i uza jam nom sa rad wom pred sta vqa ju glav nu ten -den ci ju na {eg vre me na i to je pro ces ko ji se ne mo e za u sta vi ti.

S dru ge stra ne, ta ko è qe ni mir jo{ uvek ni je za vla dao sve -tom. Uz stal no pri su stvo he ge mo ni zma i po li ti ke si le, sve do ci smou~e sta lo sti su ko ba lo kal nog ka rak te ra i broj nih slo e nih pi ta wako ja pri vla ~e svet sku pa wu. ê sta je po ja va da se pod iz go vo rombor be za qud ska pra va i de mo kra ti ju, pred u zi ma ju me {a wa u unu -tra {wu po li ti ku dru gih ze ma qa.

NR Ki na se za la e za mul ti -la te ra li zam i de mo kra ti za ci ju ume |u na rod nim od no si ma, kao i zapo {to va we i o~u va we mul ti po lar -no sti u sve tu, za no vi kon cept bez -bed no sti, ko ji je za sno van na prin -ci pi ma uza jam nog po ve re wa, obo -stra nih in te re sa, rav no prav no stii ko o pe ra tiv no sti. Za la e mo seza ja ~a we au to ri te ta i ulo ge UN iSa ve ta bez bed no sti, s ci qem

ostva re wa pro por ci o nal nog i odr i vog eko nom sko-dru {tve nograz vo ja {i rom sve ta.

Mi è li mo da se za jed no sa Sr bi jom i dru gim ze mqa ma sve taza lo i mo da se svet ski po re dak u 21. ve ku raz vi ja u prav cu pra -ved ni jeg i ra ci o nal ni jeg sve ta, ko ji }e slu i ti svi ma.

Ra den ko MU TAV XI]S ki ne skog pre ve la \in SJA O LEI

sen ci glo bal ne fi nan sij ske kri -ze, po li ti~ ki, eko nom ski i bez -bed no sni pro ble mi se me |u sob -no pre pli }u i uza jam no uti ~u je -dan na dru gi. Tra di ci o nal ni bez -bed no sni pro ble mi su do bi li ta -ko no ve di men zi je, dok su ne tra -di ci o nal ni bez bed no sni iza zo vipo sta li sve pro vo ka tiv ni ji.

Isto vre me no, glo bal ni pro ble mi ve za ni za traj ni eko nom skiraz voj dru {tva vid no uti ~u na po ve }a we ne sta bil no sti i uno sedo sta ne pred vi di vih mo me na ta u svet sku bez bed no snu sfe ru.

NR Ki na je po kre nu la ini ci ja ti vu da se iz gra di no vi kon ceptbez bed no sti, ko ji }e bi ti ute me qen na prin ci pi ma uza jam nog po ve -re wa, obo stra ne ko ri sti, rav no prav no sti i ko o pe ra tiv no sti. Ki -na se za la e za ja ~a we uza jam nog po ve re wa i te {wu sa rad we svihze ma qa u sve tu u pi ta wi ma bez bed no sti, za la u }i se za iz grad wupra ved ni jeg i efi ka sni jeg ko lek tiv nog bez bed no snog me ha ni zma. Za -la e se i za ja ~a we ulo ge i au to ri te ta UN u o~u va wu svet skog mi rai bez bed no sti. NR Ki na na sto ji da se su ko bi i pro ble mi u sve tu re -{a va ju mir nim pu tem, a ne ra tom, da ja ~a wem me |u na rod ne i re gi o -nal ne sa rad we za jed no re a gu je mo na iza zo ve s ko ji ma se su o ~a vace lo ~o ve ~an stvo, te da ta ko o~u va mo svet ski mir i sta bil nost.

Ki ne ska na rod no o slo bo di la~ ka ar mi ja do sa da je u~e stvo -va la u ra znim me |u na rod nim mi rov nim ope ra ci ja ma. U ko -jim mi rov nim ope ra ci ja ma tre nut no u~e stvu ju pri pad ni ciVa {e voj ske? Ka ko oce wu je te zna ~aj u~e {}a u tim mi rov nimope ra ci ja ma?

– Mi rov ne mi si je pod okri -qem UN zna ~a jan su pi o nir skipo du hvat i efi ka san na ~in zaprak ti ko va we mul ti la te ra li -zma i re a li za ci ju ko lek tiv nebez bed no sti. One su do sad ima -le zna ~aj nu ulo gu u sma we wu ten -zi ja i re {a va wu re gi o nal nih su -ko ba. Na ~e lo ki ne ske spoq nepo li ti ke je ste o~u va we svet skog mi ra i pod sti ca we za jed ni~ kograz vo ja. Sto ga, od lu~ no po dr a va mo i ak tiv no u~e stvu je mo u mi -rov nim mi si ja ma pod okri qem UN.

NR Ki na se za la e da se mi rov ne mi si je re a li zu ju u skla du sme |u na rod nim pra vom, ci qe vi ma i prin ci pi ma Po ve qe UN, po -{tu ju }i we na osnov na na ~e la, ~i ja efi ka snost je ve} do ka za na uprak si broj nih mi rov nih mi si ja. NR Ki na se ta ko |e za la e za ja -

15. septembar 2009.10

Ki na na sto ji da se su ko bi i pro ble mi u sve ture {a va ju mir nim pu tem, a ne ra tom, da ja ~a wemme |u na rod ne i re gi o nal ne sa rad we za jed no re a -gu je mo na iza zo ve s ko ji ma se su o ~a va ce lo ~o ve -~an stvo, te da ta ko o~u va mo svet ski mir i sta bil -nost.

Do kra ja ju la 2009. go di ne, ki ne ska voj ska jeu~e stvo va la u 18 mi rov nih mi si ja UN. Ukup no je an -ga o va la 12.986 svo jih mi rov wa ka, me |u wi ma je1.215 voj nih po sma tra ~a i {tab nih ofi ci ra i11.771 voj nik. U tim mi si ja ma ì vo te su iz gu bi latri voj na po sma tra ~a i pet voj ni ka ki ne ske ar mi je.

Sve ~a nom pa ra domobe le e no 40 go di nali bij ske re vo lu ci jeSve ~a nom voj nom pa ra dom u Tri po li ju, ko joj su uz pred sed -

ni ka Li bi je Mo a me ra el Ga da fi ja i jo{ 60 svet skih dr av ni kapri su stvo va li i pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, mi ni star od -bra ne Dra gan [u ta no vac i mi ni star ino stra nih po slo va VukJe re mi}, 1. sep tem bra obe le e na je 40. go di {wi ca li bij ske re -vo lu ci je.

Na pa ra di je u~e stvo va lo i 26 pri pad ni ka Voj ske Sr bi je, ko jisu za jed no sa osta lim voj ni ci ma pro de fi lo va li is pred sve ~a ne bi -ne gde su se na la zi li vi so ki dr av ni ci.

U srp skoj de le ga ci ji bi li su dr av ni se kre tar u Mi ni star stvuod bra ne Du {an Spa so je vi}, za me nik na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Voj skeSr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir ko vi} i ge ne ral ni di rek torpred u ze }a „Ju go im por ta – SDPR“ Ste van Nik ~e vi}.

Li bi ja obe le a va 40 go di na od voj nog uda ra ko jim je Ga da fido {ao na vlast (1969), da bi po stao {ef dr a ve sa naj du im sta omu Afri ci, kao i u arap skim ze mqa ma.

Ana li za ope ra tiv nih i funk ci o nal nih spo sob no sti Voj ske Sr bi jeRe dov na ana li za ope ra tiv nih i funk ci o nal nih spo sob no sti

Voj ske Sr bi je za pr vih {est me se ci 2009. go di ne odr a na je 2. sep -tem bra u Do mu Gar de u Be o gra du.

Ra dom sku pa ru ko vo dio je na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi -je ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}, a pri su stvo va li su dr av nise kre ta ri Mi ni star stva od bra ne dr Zo ran Jef ti}, Igor Jo vi ~i} iAlek san dar Mi {~e vi}, po mo} nik mi ni stra od bra ne Ili ja Pi li po -vi}, se kre tar Mi ni star stva od bra ne Dra gan Ra du lo vi} i naj od go -vor ni je sta re {i ne Voj ske Sr bi je.

Na ana li zi je raz ma tra na di na mi ka re a li za ci je po sta vqe -nih za da ta ka Voj ske Sr bi je za te ku }u go di nu, bez bed no sna si tu a ci -ja u ze mqi i okru e wu i dru ga pi ta wa ko ja uti ~u na odr a va we iraz vi ja we spo sob no sti Voj ske Sr bi je. Raz go va ra lo se i o da qimprav ci ma raz vo ja Voj ske Sr bi je i te i {nim za da ci ma u na red nompe ri o du.

A. A.

Sa sta nak mi ni stra [u ta nov ca sa ba ro ne somEn Tej lorMi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac sa stao se, 12. sep tem -

bra, sa ba ro ne som En Tej lor, mi ni strom za me |u na rod nu bez bed no -snu po li ti ku Mi ni star stva od bra ne Ve li ke Bri ta ni je.

Na sa stan ku je bi lo re ~i o do sa da {woj sa rad wi iz me |u dvami ni star stva i po dr {ci ko ju je Ve li ka Bri ta ni ja pru i la Sr bi ji ure a li za ci ji re gi o nal nih ini ci ja ti va, re for mi si ste ma od bra ne iuna pre |e wu voj nog {kol stva. Na sa stan ku je uka za no na po tre bu imo gu} no sti pro {i re wa sa rad we.

Ba ro ne sa En Tej lor pred vo di la je de le ga ci ju Mi ni star stvaod bra ne Ve li ke Bri ta ni je na me |u na rod nom ae ro mi tin gu „Ba taj ni -ca 2009“.

R. M.

Su sret na ~el ni ka ge ne ral {ta bo va Sr bi je i [pa ni jeNa ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik

Mi lo je Mi le ti} i na ~el nik Ge ne ral {ta ba Oru a nih sna ga Kra qe -vi ne [pa ni je Ho ze Hu lio Ro dri gez Fer nan dez su sre li su se na voj -nom ae ro dro mu Ba taj ni ca to kom ae ro mi tin ga „Ba taj ni ca 2009“.

U raz go vo ri ma je po tvr |e na za jed ni~ ka sprem nost za da qe raz -vi ja we me |u sob ne voj ne sa rad we.

A. A.

11

Vesti

Ae ro mi ting i sve

{to se na we mu mo glo

vi de ti, bo gat le ta~ ki

pro gram u ko me su

na stu pi li pi lo ti

iz 15 ze ma qa, kao i

vi {e od sto ti nu

hi qa da po se ti la ca,

po tvr |u ju da Be o grad

bar je dan dan tre ba

da bu de va zdu ho plov na

pre sto ni ca sve ta

u f

oku

su

Otva ra ju }i me |u na rod ni ae ro mi ting„Ba taj ni ca 2009”, u ne de qu, 13. sep -tem bra, mi ni star od bra ne Dra gan [u -ta no vac iz ra zio je za do voq stvo zbogiz van red nog od zi va pu bli ke i pri su stvabroj nih de le ga ci ja iz sve ta, „od Ki ne

na se ve ru, do Sje di we nih Ame ri~ kih Dr a vana za pa du, od Al i ra na ju gu do Nor ve {ke nase ve ru”. Mi ni star je po seb no po zdra viou~e sni ke ae ro mi tin ga iz 14 ze ma qa, ko ji suse oda zva li po zi vu za u~e {}e, te pri pad ni ke

Va zdu ho plov stva i PVO Voj ske Sr bi je, va -zdu ho plov ne sa ve ze i udru e wa ko ji u~e stvu -ju u toj ve li koj i atrak tiv noj ma ni fe sta ci ji.

– Ak tiv no sti na me |u na rod nom pla nui re zul ta ti ko je smo po sled wih go di na po -sti gli u re for mi si ste ma od bra ne po ka za lisu da ze mqa sa le ta~ kom tra di ci jom, ka kvaje Sr bi ja, mo e i tre ba da or ga ni zu je ova -kav ae ro mi ting kao svo je vr snu pro mo ci ju ze -mqe u ino stran stvu i Voj ske Sr bi je u ze mqi.Ako je dan de ~ak ili de voj ~i ca, na kon ovog

Pra znikM e | u n a r o d n i a e r o m i t i n g „ B a t a j n i c a 2 0 0 9 ”


ae ro mi tin ga, po e li da po sta ne pi lot Va -zdu ho plov stva Voj ske Sr bi je, sma tra }e mo dasmo uspe li u svo joj na me ri, a uve ren sam da}e ih bi ti i znat no vi {e – re kao je mi ni star[u ta no vac.

[u ta no vac je pod se tio da je dav ne1909. go di ne Sr bi ja ku pi la tri ba lo na, ada je ka pe tan pi lot Ko sta Mi le ti}, le tom ko -ji je no sio na ziv „Sr bi ja”, otvo rio isto ri jusrp skog va zdu ho plov stva. Tri go di ne ka sni jeta da {wa Srp ska voj ska do bi la je svo je va -

zdu ho plov stvo, a 1923. go di ne Sr bi ja je us -po sta vi la sop stve nu pro iz vod wu avi o na.

– U pro te klih 100 go di na va zdu ho -plov stvo i va zdu ho plov na in du stri ja u Sr -bi ji, po red ja ke kon ku ren ci je, ima li su za -pa e ne re zul ta te u pro iz vod wi avi o na.Da nas smo u fa zi ob na vqa wa va zdu ho plov -ne in du stri je i mo der ni za ci je Va zdu ho -plov stva Voj ske Sr bi je. Po sle pa u ze oddva de se tak go di na Sr bi ja po no vo pro iz vo -di va zdu ho plo ve. Na{ la ki avi on „la sta”

ve} je na {ao kup ce u ino stran stvu i bi }emi za do voq stvo da ga vi di mo i da nas na ne -bu iz nad Ba taj ni ce – re kao je mi ni star.

On je is ta kao da se upo re do sa raz -vo jem va zdu ho plov stva na met nu la po tre bada se jav no sti pri ka u do stig nu }a avi on skein du stri je i mo gu} no sti no vih le te li ca.[u ta no vac je re kao da ni u tom seg men tuSr bi ja ni je za o sta ja la za sve tom i da je1938. go di ne or ga ni zo van pr vi ae ro mi tingna ovim pro sto ri ma.

k le te wa

13

– Da na {wi ae ro mi ting, ko ji po bro juu~e sni ka pre va zi la zi sve do sa da odr a ne uSr bi ji, or ga ni zo va lo je Mi ni star stvo od -bra ne i Voj ska Sr bi je, uz po dr {ku Vla de Re -pu bli ke Sr bi je i ve li ku po mo} Mi ni star stvaunu tra {wih po slo va, dru gih re sor nih mi ni -star sta va, Upra ve za kon tro lu le ta, GradaBe o grada, Di rek to rata za ci vil no va zdu ho -plov stvo, Za voda za iz ra du nov ~a ni ca i ko -va nog nov ca, Upra ve ca ri na, Va zdu ho plov nogsa veza Sr bi je, pri vred ni su bjek ti – do na to -ri, ve li ki broj qu bi te qa va zdu ho plov stva ko -ji su nam ne se bi~ no po mo gli u ostva re wu ovogna {eg ci qa – ka zao je [u ta no vac. On je za -hva lio i svim me di ji ma ko ji su po mo gli odr -à va we ae ro mi tin ga i ko ji, ka ko je re kao, po -ma u da se gra |a ni ma Sr bi je pri bli i va -zdu ho plov stvo ~i ta vog sve ta.

Mi ni star od bra ne re kao je da je na kondu gog pe ri o da ae ro drom Ba taj ni ca u pot pu no -sti re vi ta li zo van i da sa da za do vo qa va naj -vi {e bez bed no sne stan dar de za po tre be Voj -ske Sr bi je, a po ten ci jal no i za ci vil ni va -zdu {ni sa o bra }aj. [u ta no vac je re kao da setom ma ni fe sta ci jom è le la oì ve ti us po me -na na pi o ni re srp skog va zdu ho plov stva, ko jisu svoj en tu zi ja zam i spo sob no sti ulo i li uwe gov sto go di {wi raz voj. On je na gla sio iè qu da se gra |a ni ma Sr bi je pri ka u naj sa -vre me ni ji va zdu ho plo vi i spo sob no sti wi ho -vih pi lo ta.

Mi ni star je za hva lio i svi ma ko ji ne le -te, ali se mar qi vo bri nu o bez bed no sti, teh -ni~ koj is prav no sti va zdu ho plo va i ae ro dro -ma, jer bez wih or ga ni za ci ja ta ko ve li kog do -ga |a ja ne bi bi la mo gu }a.

Pre zva ni~ nog otva ra wa ae ro mi tin gana ne bu iz nad Ba taj ni ce na stu pio je Va zdu ho -plov ni sa vez Sr bi je sa mo tor nim pa ra glaj de -rom, gru pom mo tor nih zma je va, ul tra la kim


To kom odr a va wa ae ro mi tin ga „Ba taj ni ca 2009” mi ni star od bra ne Dra gan [u ta -no vac re kao je no vi na ri ma da smo pre sre} ni zbog sa me ~i we ni ce da ima mo 14 ze ma qau~e sni ca i ve li ki broj ze ma qa ko je su po sla le de le ga ci je.

„î we ni ca da u vre me eko nom ske kri ze ovo li ki broj ze ma qa u~e stvu je na ovom ae -ro mi tin gu po ka zu je da po sto ji ve li ki re spekt pre ma na {em si ste mu od bra ne i Voj sciSr bi je i voj nom va zdu ho plov stvu” – re kao je mi ni star [u ta no vac i iz ra zio à qe we{to je dan broj po se ti la ca ni je kre nuo na vre me i ni je sti gao na ae ro drom.

[u ta no vac je re kao da je me |u na rod ni ae ro mi ting ve li ka pro mo ci ja na {e ze mqe uino stran stvu i jo{ ve }a pro mo ci ja voj ske me |u gra |a ni ma Sr bi je.

On je na gla sio da je pro da to svih 100.000 ka ra ta ko je su {tam pa ne. Ve li ki brojde ce u{ao je bes plat no.

Mi ni star [u ta no vac je iz ra zio o~e ki va we da }e Sr bi ja u do gled nom vre me nu na }isred stva za ob no vu svog va zdu ho plov stva, ali je pod se tio da ce na jed ne sa vre me ne le te -li ce, ka kav je, na pri mer eu ro faj ter taj fun, iz no si oko sto mi li o na evra, te da }e na -bav ka no vog vi {e na men skog avi o na pre vas hod no za vi si ti od eko nom skih mo gu} no sti ze -mqe.

Ve li ka pro mo ci ja Sr bi je

M e | u n a r o d n i a e r o m i t i n g „ B a t a j n i c a 2 0 0 9 ”Formacija srpskih migova 21 i 29

15

avi o nom Pi o ne er 200 Spa row, akro bat skimavi o nom zlin i broj nim pa do bran ci ma.

Bio je to sa mo uvod u bo ga ti pro gram ko -ji su otvo ri li pi lo ti Va zdu ho plov stva i pro -tiv va zdu ho plov ne od bra ne (ViP VO) Voj skeSr bi je, de mon stri ra ju }i ve {ti ne pi lo ti ra -wa i ma ne var ske spo sob no sti avi o na do ma -}e pro iz vod we la sta 95, ga leb G-2, su per ga -leb G-4 i orao, za tim avi o na MiG-29 i he li -kop te ra ga ze la.

Pr vi u e{e lo nu ViP VO na stu pi li supred stav ni ci lo va~ ke avi ja ci je, po dva avi o -na MiG-21 i MiG-29 iz sa sta va 101. lo va~ keavi ja cij ske eska dri le sa ae ro dro ma Ba taj ni -ca. Sle di li su pred stav ni ci ju ri {ne avi ja -ci je, na avi o ni ma orao iz sa sta va 98. avi ja -cij ske ba ze iz Kra qe va, a on da pred stav ni ci{kol sko-bor be ne avi ja ci je, na avi o ni ma su -per ga leb G-4 i {kol ske avi ja ci je u avi o ni mautva-75.

To kom pet sa ti, po le pom vre me nu i nara dost ogrom nog bro ja qu bi te qa le te wa ko jisu pro sto pri ti sli {i ro ku ae ro drom sku pi -stu, svo je ve {ti ne i mo gu} no sti avi o na pri -ka za li su i pi lo ti iz 14 stra nih ze ma qa u~e -sni ca, na avi o ni ma gri pen, F-16, ho uk, al fa -xet, pi la tus, MiG-21 i he li kop te ru mi-24.

U sta ti~ kom de lu pro gra ma, na iz lo be -nom pro sto ru, po se ti o ci su mo gli raz gle da tiiste ti po ve avi o na ko ji su le te li, ali i sa -vre me ne bor be ne avi o ne eu ro faj ter i mi -ra`, te tran sport ne avi o ne C-27 spar tan,C-130 her ku les i C-160 tran sal.

Po slov na avi ja ci ja pred sta vi la je luk -su zne bi znis-xe to ve ~e len xer i ce sna.

Pr vi stra ni avi on u pro gra mu ae ro mi -tin ga bio je F-16 iz sa sta va 730. lo va~ kogskva dro na voj nog va zdu ho plov stva Kra qe vi neDan ske, iz me sta Skrid strup. Ve {ti nu pi lo -ti ra wa po ka zao je ma jor Nik Han sen, ko ji jedo sa da ostva rio uku pan na let od 1.960 ~a -so va na tom ti pu avi o na.

Avi on F-16 bor be ni so ko (F-16 Fig htingFal con) je ste je dan od naj u spe li jih pro iz vo daame ri~ ke voj ne va zdu ho plov ne in du stri je, jerse na pro bir qi vom tr i {tu bor be nih avi o -na uspe {no no si sa svim iza zo vi ma ve} 35go di na.

U sta ti~ kom de lu pro gra ma Dan ska jepri ka za la luk su zni po slov ni avi on CL-604chal len ger iz sa sta va 721. va zdu ho plov nogtran sport nog vin ga.

Mo gu} no sti avi o na su per ga leb G-4 i vr -hun sku teh ni ku pi lo ti ra wa pri ka zao je pot -pu kov nik Sa {a Ri sti}, opit ni pi lot Sek to raza let na is pi ti va wa Teh ni~ kog opit nog cen -tra, u~e snik broj nih ae ro mi tin ga u ze mqi iino stran stvu, ko ji do sa da ima vi {e od 1.800~a so va na le ta.

Iz Fran cu ske, iz 705. avi ja cij ske ba zeu Tu ru, na ae ro mi ting na Ba taj ni ci do le teo je{kol sko-bor be ni avi on al fa xet, na stao1973. go di ne iz sa rad we Fran cu ske i Ne -ma~ ke na raz vi ja wu la kog {kol sko-bor be nogavi o na. De mon stra tor ma ne var skih spo sob -no sti bio je ka pe tan Lo ran Ka ri jer.

Za tim je le teo jo{ je dan {kol sko-bor -be ni avi on, pr ven stve no na me wen za osnov -

nu i na pred nu le ta~ ku i bor be nu obu ku mla -dih pi lo ta. Avi on pi la tus PC-9M swift do {aoje iz sa sta va Va zdu ho plov ne voj ne aka de mi jeSlo ve ni je, sa ae ro dro ma Cer kqe. Wi me jeupra vqao po ru~ nik Lu ka Gor jup, na stav nikle te wa u pi lot skoj {ko li Rat nog va zdu ho -plov stva Slo ve ni je. Na ovom avi o nu do sa daje ostva rio uku pan na let od 1.000 ~a so va.

Rat no va zdu ho plov stvo Slo ve ni je u iz -lo be nom pro gra mu pred sta vi lo je avi o nePC-6 Tur bo Por ter i L-410 Tur bo let, kao i he li -kop ter Bell-206.

Mo gu} no sti mo der nog tran sport nog avi -o na C-295 CA SA iz sa sta va 35. vin ga avi ja -cij ske ba ze Ge ta fe kod Ma dri da pred sta vi lisu pi lo ti iz 351. skva dro na, ma jor Re gu e i roi ka pe tan Ba ros. Ma jor Ma nu el Re gu e i ro ve}je da na est go di na le ti u 35. tran sport nomvin gu i na tom ti pu avi o na ostva rio je uku -pan na let od 3.000 sa ti. Ka pe tan Gon za loBa ros u 35. vin gu le ti od 1995. go di ne. Imauku pan na let na tom avi o nu od 4.500 sa ti ije dan je od naj i sku sni jih pi lo ta.

Na ae ro mi tin gu je na stu pio i bri gad nige ne ral Ne boj {a \u ka no vi}, za me nik ko man -dan ta ViP VO Voj ske Sr bi je, i jo{ jed nom po -ka zao svo je ume }e i ma ne var ske mo gu} no stilov ca MiG-29, naj mo der ni jeg avi o na u na {emvoj nom va zdu ho plov stvu.

Za ko man da ma he li kop te ra ga ze la bioje je opit ni pi lot Sek to ra za let na is pi ti va -wa Teh ni~ kog opit nog cen tra pot pu kov nik Go -ran Kr ne ta, ta ko |e sa bo ga tim le ta~ kim is -ku stvom i pre ko 3.000 ~a so va le te wa. [i -rom sve ta upo tre bqa va se ne ko li ko va ri jan -ti tog he li kop te ra, a kod nas je naj zna ~aj ni jabor be na va ri jan ta ga ma, u ko joj je he li kop terna o ru an sa ~e ti ri vo |e ne pro tiv ten kov skera ke te i dve ra ke te va zduh–va zduh.

Pa wu pu bli ke pri vu kao je efek tan pri -kaz mo gu} no sti vi {e na men skog bor be nog avi -o na gri pen iz sa sta va 59. tak ti~ kog bor be nogvin ga ma |ar skog rat nog va zdu ho plov stva iz

16

fi je sa uni ver zi te ta Log bo rou. Sa da je is ku -san pi lot u 208. skva dro nu u En glsi ju, u ba ziVe li, gde je deo ti ma pi lo ta Cen tral ne va -zdu ho plov ne {ko le ko ji vr {e obu ku pi lo ta zaavi on ho uk.

I na ovom ae ro mi tin gu ni je iz o stao pre -po zna tqi vi orao ko jim upra vqa pot pu kov nikMi o drag Ri sti}, opit ni pi lot Sek to ra za let -na is pi ti va wa Teh ni~ kog opit nog cen tra, ko jije svo jim ve {ti na ma za di vqa vao pu bli ku nabroj nim ae ro mi tin zi ma kod nas i u Evro pi.

Ru mun sko va zdu ho plov stvo pred sta vi lo sesa avi o nom MiG-21 iz 711. lo va~ kog skva dro -na sa ae ro dro ma Kam pia Tur zi u Ru mu ni ji. Zako man da ma su bi li ka pe tan Mo tor ga i po ru~ -nik Avram. Ka pe tan Adri an Mo tor ga je na stav -nik le te wa, a na avi o nu MiG-21 ukup no je na -le teo 1.000 ~a so va. Po ru~ nik So rin Avramta ko |e je na stav nik le te wa, sa ukup nim na le -tom na ovom ti pu avi o na od 900 ~a so va.

Pu bli ka je ima la pri li ku da vi di i pr vimla zni {kol sko-bor be ni avi on do ma }e kon -

Po red do ma }ih me di ja – te le vi zi ja,~a so pi sa, spe ci ja li zo va nih ma ga zi na ko -ji se ba ve avi ja ci jom, fo ru ma {a i fre e -lan ce ra, za pra }e we ae ro mi tin ga akre -di to va li su se broj ni ino stra ni no vi na -ri, fo to re por te ri i sni ma te qi iz Ve li -ke Bri ta ni je, Ho lan di je, Ne ma~ ke, Slo -va~ ke, Poq ske, Hr vat ske, Ma |ar ske,Ita li je, Dan ske, Cr ne Go re...

Pri log o Ae ro mi tin gu do pre }e i doJu no a fri~ ke Re pu bli ke, bu du }i da sutaj do ga |aj pra ti la dva no vi na ra vo de -}eg avio-ma ga zi na te afri~ ke ze mqeWorld Air news-a.

Na Ba taj ni ci su bi li i no vi na ripo zna tih svet skih agen ci ja Re u ters, As so -ci a ted Press, kao i lon don skog ma ga zi naFi nan ci al Ti mes.

Ve li ki broj za in te re so va nih pred -stav ni ka sed me si le sve do ~i o in te re so -va wu me di ja za naj ve }i ae ro mi ting ika -da odr an u na {oj ze mqi.

Na Ba taj ni ci vi {e od 250 pred stav ni ka me di ja

Ke~ ke me ta. Za ko man da ma avi o na bio je ma jorTa ma{ Fe ke te, za me nik ko man dan ta 1. tak ti~ -kog lo va~ kog skva dro na „Pu ma”. Bio je je danod pr vih pet pi lo ta ko ji su 2004. go di ne iza -bra ni za pre o bu ku na ovom ti pu avi o na. Dosa da je ostva rio uku pan na let ve }i od 1.300~a so va, od to ga na gri pe nu oko 350 ~a so va.

Gri pen je vi {e na men ski bor be ni avi onpo sled we ge ne ra ci je, ko ji je raz vi jen u {ved -skoj fir mi „Sa ab”, sa na me rom da uspe {noiz vr {a va lo va~ ke, ju ri {ne i iz vi |a~ ke za -dat ke, bez po tre be za raz vo jem pod va ri jan ti.

Mo gu} no sti {kol sko-bor be nog avi o naHawk T Mk 1, iz sa sta va 208. skva dro na Kra -qev skog rat nog va zdu ho plov stva (RAF), pri ka -zao je pi lot po ru~ nik Met Bar ker. Za ni mqi voje da je pri stu pio Kra qev skom rat nom va zdu -ho plov stvu 1996. go di ne kao stu dent ge o gra - F-16 iz sa sta va 730. lo va~ kog skva dro na voj nog va zdu ho plov stva Dan ske

Mi-24 iz Ma|arske

17

struk ci je i pro iz vod we, ~i ji je pro to tip po le -teo 1961. go di ne, a 1963. go di ne na va zdu ho -plov noj iz lo bi u Pa ri zu iza zvao odu {e vqe -we svo jim na stu pom i ka rak te ri sti ka ma. Uavi o nu ga leb-2 le teo je {ef pi lo ta ae ro-klu -ba „Ga leb”, prob ni pi lot i pu kov nik u pen zi jiMar jan Je len. On je pr vi pi lot ko ji je avi o -nom prao le teo br e od zvu ka. Ima 4.200 ~a -so va na le ta. U dru goj ka bi ni avi o na bio jepro fe si o nal ni pi lot Vla di mir Bo jo vi}, pred -sed nik ae ro klu ba „Ga leb” iz Be o gra da.

Prob ni i sa o bra }aj ni pi lot u pen zi jiMir ko An el le teo je na utvi-66, klip nomavi o nu ~e tvo ro se du na me we nom za ve zu, pre -voz put ni ka i ra we ni ka. An el je je dan od naj -i sku sni jih pi lo ta, u svo joj pro fe si o nal noj ka -ri je ri le teo je na oko 50 ti po va avi o na i nawi ma ostva rio uku pan na let od 12.000 sa ti.

Na kra gu ju, la kom ju ri {ni ku do ma }e pro -iz vod we, le teo je pro fe si o nal ni pi lot Da -vo rin Pa vlo vi}. U svo joj bo ga toj le ta~ koj ka -ri je ri le teo je na 45 ti po va avi o na i ostva -rio uku pan na let od 5.250 ~a so va.

Ma ne var ske spo sob no sti he li kop te rami-24 ko {u ta (Mi-24 Hind) pred sta vi li suma jor Ati la Se do i ka pe tan [an dor Ma kai.Ati la Se do na he li kop te ri ma ima uku pan na -

Orao i gripen

Francuski alfaxet

Britanski houk

UTISCIBa ro ne sa En Tej lor, mi ni star za

me |u na rod nu bez bed no snu po li ti kuMi ni star stva od bra ne Ve li ke Bri ta -ni je: Ve o ma sam za do voq na po se tom Be o gra -du i Sr bi ji. Ta ko |e, sma tram da je in te re -sant no {to vi obe le a va te 100 go di na srp -skog va zdu ho plov stva, jer i mi sla vi mo sto go -di {wi cu. Za to su oba bri tan ska avi o na, ti -pa ho uk, ko ji su ov de do {li, ofar ba ni u ju bi -lar ne bo je.

Sa rad wa iz me |u Ve li ke Bri ta ni je i Sr -bi je i da qe }e bi ti do bra, kao i do sa da, iraz vi ja }e se, pre svega u obla sti obu ke i{ko lo va wa.

Dra gan Ve li~ ko vi}, pu kov nikavi ja ci je u pen zi ji, ured nik u „Ae -ro ma ga zi nu”: Ovo je za i sta je din stve napri li ka da na jed nom me stu vi di mo ve li kibroj naj zna ~aj ni jih avi o na iz 14 ze ma qa sve -ta. To je ujed no i sna na mo to va ci ja za ne keno ve, mla de qu de, ko ji }e se, mo da, ba{ po -sle ovog mi tin ga opre de li ti da se ba ve ne -kim ti pom va zdu ho plov stva.

^e do mir Ja wi}, du go go di {widi rek tor Mu ze ja ju go slo ven skog rat -nog va zdu ho plov stva: U od no su na pret -hod ne ae ro mi tin ge ko ji ma sam pri su stvo vaood 1959. go di ne pa do da nas, „Ba taj ni ca2009” je spe ci fi ~an mi ting, na ko me ne mama sov nog na stu pa avi o na istog ti pa, ve} jeak ce nat na va nim po je di na~ nim pro to ti po -vi ma.

Ne nad Je zdi}, glu mac: Na ae ro mi -ting me je do veo do ga |aj iz de tiw stva, ko jipam tim, evo ve} tri de set go di na. Ta da je MiG-21 pro le teo iz nad mog rod nog Va qe va. Bio jevr hun ski do i vqaj vi de ti ga na ne bu. Ja sam~uo bu ku avi o na, ali ga ni sam ugle dao, jer samka sno is tr ~ao iz ku }e. Mo ram vam pri zna ti dasam zbog to ga pla kao ceo dan. Eto, taj do ga |ajme je na veo da da nas do |em na Ba taj ni cu i daza i sta u`i vam u le tu avi o na.

Marjan Jelen, probni pilot ipukovnik u penziji:

– Aeromiting zna~i jako mnogo, za pi-lote i vazduhoplovstvo jedne zemqe. Zna~ekontakte sa pilotima drugih zemaqa, sti-cawe novih iskustava, da se vidi gde sudrugi u odnosu na nas. Po bo q {a va se voj-na saradwa, a piloti dobiju vi{e naletanego {to ga obi~no dobijaju, da bi sepokazali u najboqem svetlu. I aerodromje sre|en. Dakle, zna~i mnogo, tako da bitrebalo da postane tradicionalan.

Dra gan Ka ta ni}, ge ne ral u pen -zi ji, do sko ra {wi ko man dant ViP VO:Ovo je sva ka ko naj ve }i ae ro mi ting ko ji se upo sled wih 12 go di na odr a va u Sr bi ji. U or -ga ni za ci jo nom smi slu, po bro ju i kva li te tuu~e sni ka, a vi di mo i po od zi vu po se ti la ca,ovo je sva ka ko je dan od naj bo qih ae ro mi tin -ga u ovoj go di nu u ovom de lu Evro pe.

Nik Han sen, dan ski pi lot, le -teo avi o nom F-16 Fig hting Fal con:Ovo je ve o ma do bro or ga ni zo van ae ro mi ting,ve o ma smo za do voq ni uslo vi ma ko ji su namomo gu }e ni. Po seb no za do voq stvo nam je {to

15. septembar 2009.

let od 2.000 ~a so va. [an dor Ma kai je do sa -da le teo na ne ko li ko ti po va he li kop te ra, je -dri li ca i la kih avi o na, i pri to me ostva riouku pan na let od 1.700 ~a so va. Oba pi lo tado {li su iz ba ta qo na ju ri {nih he li kop te ra,ko ji je u sa sta vu 86. he li kop ter ske ba ze izSol no ka u Ma |ar skoj.

La ki vi {e na men ski bor be ni avi onL-159A je iz sa sta va 212. skva dro na ~e {kogvoj nog va zdu ho plov stva, iz avio-ba ze â slav.Wi me je upra vqao po ru~ nik Mar tin [on ka,ko ji je na ovom ti pu avi o na na le teo 400 ~a so -va, a na voj nim avi o ni ma je ostva rio uku panna let od 900 ~a so va. ê {ko voj no va zdu ho -plov stvo je na iz lo be nom pro sto ru pred sta -vi lo i ru ski tran sport ni he li kop ter mi-171,jed nu od naj tra e ni jih i naj po u zda ni jih le te -li ca na sve tu.

Na ae ro mi tin gu je na stu pio jo{ je dan do -ma }i pi lot, pot pu kov nik Sal ko Ha xi}, opit nipi lot Sek to ra za let na is pi ti va wa Teh ni~ kogopit nog cen tra, na avi o nu ga leb G-2. Ha xi} jeove go di ne na pra vio pr vi let pro to ti pomavi o na la sta-95 i ak tiv no u~e stvu je u we go -vom opi to va wu. Do sa da je, na vi {e ti po vavoj nih i ci vil nih va zdu ho plo va, ostva rio vi -{e od 1.400 ~a so va na le ta.

Vi {e ~a sov ni le ta~ ki pro gram na ae ro -mi tin gu „Ba taj ni ca 2009” za vr {i la je akro-gru pa „Stars” iz Ae ro klu ba „Ga leb G-4” izNo vog Sa da.

Bra vu re akro bat skog le te wa pri ka za lisu Sa {a Ri sti}, Dra gan Zlo kas, Sa {a Gru ba~

smo vi de li i va {e pi lo te ko ji su ta ko |e iz vo -di li svo je ta~ ke. Da nas nas je vre me po slu i -lo, ta ko da sam bio u mo gu} no sti da se po pe -nem na vi si nu od 10 km i da iz ve dem sve {tosmo pred vi de li.

Xej mi Han ter, ko man dant 208. pu -ka En gle skog kra qev skog va zdu ho -plov stva: Na {a ba za na la zi se u se ver nomVel su i u toj ba zi ima 50 avi o na ti pa ho uk. Toje avi on za na pred ni tre ning pi lo ta i uglav -nom svi na {i pi lo tu pro |u taj put, na tom avi -o nu. Pre le te li smo iz na {e ba ze u En gle skoj uSr bi ju, pre ko Ne ma~ ke, i do {li smo sa dvaavi o na. Le ta~ ki pro gram avi o na ho uk tra je{est mi nu ta i tada pi lot ne ma vre me na dagle da pu bli ku ili za bi lo ka kve emo ci je, ve}mo ra da pri ka e sve ono {to je pri pre mao.

Ma jor To ma{ Fe ke te, ma |ar skipi lot, za me nik ko man dan ta 1. tak -ti~ kog lo va~ kog skva dro na „Pu ma",le teo gri pe nom: Ovo je pe ti avi o {ou nakom sam na stu pao ove go di ne i je dan od naj bo -qih. Or ga ni za ci ja je vr lo do bra i ve o ma samza do vo qan go sto prim stvom ko je su nam pru -ì li srp ski pi lo ti.

Ge ne ral u pen zi ji Bran ko Bil bi ja,biv {i opit ni pi lot, ko man dant VOC-ai di rek tor Sa ve zne upra ve za kon tro -lu le te wa: Ae ro mi ting je per fek tan. Ima -li smo ve li ki skup i 1997, ali je ovaj ve li -~an stven. Ve li ki je broj stra nih u~e sni ka.Pri ka za ni su do bri i kva li tet ni va zdu ho plo -vi. Wi ho va je pre zen ta ci ja iz van red na iogro man broj qu di do {ao je da vi di sve tele te li ce. Ap so lut no tre ba ova kve sku po vena sta vi ti i da qe.

Ka pe tan Lo ran Ka ri jer, fran cu -ski pi lot iz 705. avi ja cij ske ba ze uTu ru, le teo je na al fa xe tu: Pr vi put samu Sr bi ji i za do voq stvo je bi ti ov de. ê stoide mo na mi tin ge, ali mi slim da je ovo je danod naj bo qe or ga ni zo va nih. Sa al fa xe ti mapri sut ni smo na broj nim mi tin zi ma – na trido pet ve li kih, kao {to je ovaj u Sr bi ji, ali ina ma wim. Ae ro mi ting u Sr bi ji je je dan odnaj ve }ih na ko me smo bi li ove go di ne.

Pot pu kov nik Mi o drag Ri sti},opit ni pi lot Sek to ra za let na is pi -ti va wa TOC-a, le teo na or lu: Pre sve -ga è lim da iz ra zim ve li ko za do voq stvo {tosam da nas le teo pred do ma }om pu bli kom. Upro te klih {est go di na sam sve ovo iz vo diona ra znim ae ro mi tin zi ma u ino stran stvu, apo seb no za do voq stvo mi je pri ~i ni lo {tosam da nas na stu pio pred ova ko broj nom pu -bli kom i sa ve li kim bro jem stra nih pi lo ta.

Pot pu kov nik Go ran Kr ne ta, opit nipi lot Sek to ra za let na is pi ti va waTOC-a, le teo na ga ze li: Pri ka zao sam let -ne per for man se he li kop te ra ga ze la SA 342,na vi si na ma od 30 do 300 me ta ra, pri br zi -na ma od 0 do 330 km. Mi slim da smo da nas bi -li bi zu li mi ta u pri ka zu ono ga {to ovaj he li -kop ter mo e, a to {to je jo{ osta lo da se po -ka e osta vi }e mo za ne ki dru gi put.

Uo ~i mi tin ga, kao i po sle za vr {et -ka, mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no -vac i na ~el nik Ge ne ral {ta ba VS ge ne -ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti} pri -re di li su pri je me za sve u~e sni ke.

Mi ni star [u ta no vac je za hva liou~e sni ci ma na do pri no su ko ji su da li daae ro mi ting bu de jed na ve o ma efekt nama ni fe sta ci ja i {to su po ka za li mo gu} -no sti va zdu ho plov sta va svo jih ze ma qa.

„Za Sr bi ju je ovo mno go vi {e od us -pe log ae ro mi tin ga, za Sr bi ju je ovo ve o -ma va na po ru ka ko ju {a qe sve tu, po ru kapri ja teq stva pre sve ga. Ve o ma sam po no -san {ta smo ura di li ovih da na i {to jesve pro te klo u naj bo qem re du”, re kao je[u ta no vac po e lev {i sko re su sre te sano vim pri ja te qi ma.

Na sve ~a no sti po vo dom uspe {nogodr a va wa ae ro mi tin ga, ko man dant Va -zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od -bra ne bri gad ni ge ne ral Ran ko @ivakuru ~io je Pla ke te ae ro mi tin ga „Ba taj ni -ca 2009” pred stav ni ci ma de le ga ci ja svihze ma qa u~e sni ca: Au stri je, Ve li ke Bri -ta ni je, Gr~ ke, Dan ske, Ita li je, SAD, Ma -|ar ske, Ne ma~ ke, Ru mu ni je, Slo ve ni je,Tur ske, Fran cu ske, ê {ke i [pa ni je.

Pla ke te su uru ~e ne i u~e sni ci ma izna {e ze mqe, Va zdu ho plov nom sa ve zu Sr -bi je, Mi ni star stvu unu tra {wih po slo vai ae ro klu bo vi ma „Ga leb” iz Be o gra da i„Ga leb G-4” iz No vog Sa da.

Pri je mi za u~e sni ke

MiG-21 iz 711. lo va~ kog skva dro na sa ae ro dro ma Kam pia Tur zi u Ru mu ni ji

Tran sport ni avi o n C-295 CA SA iz sa sta va 35. vin ga avi ja cij ske ba ze Ge ta fe kod Ma dri da

19

i To mi slav Be }a go vi}. Oni su le te li na avi -o ni ma ga leb G-2 ae ro klu ba „Ga leb G-4” izNo vog Sa da, a ina ~e su ak tiv ni pi lo ti Cen -tra za let na is pi ti va wa Teh ni~ ko-opit nogcen tra Voj ske Sr bi je i du go go di {wi pi lo tibiv {e akro-gru pe Rat nog va zdu ho plov stva„Le te }e zve zde”.

„Zve zda 1”, od no sno vo |a for ma ci je jeSa {a Ri sti}, i je di ni je od pi lo ta ko ji je bio~lan i pr ve i dru ge po sta ve le gen dar nih „Le -te }ih zve zda”. Na vi {e ti po va avi o na ukup noje na le teo vi {e od 2.200 ~a so va. „Zve zda 2”,od no sno le vi pra ti lac, je ste Dra gan Zlo kas.Le teo je na vi {e ti po va va zdu ho plo va i we -gov uku pan na let je vi {e od 1.800 sa ti. „Zve -zda 3”, od no sno de sni pra ti lac, je ste Sa {aGru ba~, sa vi {e od 2.400 sa ti na vi {e ti po -va avi o na. „Zve zda 4”, od no sno rep ni pra ti -lac, je ste To mi slav Be }a go vi}, ko ji ima oko2.400 ~a so va na vi {e ti po va avi o na.

Spu {ta ju }i za ve su na le ta~ ki dan, ko ji }ejo{ du go za po se da ti fo ru me qu bi te qa ae ro -na u ti ke, za ~i wa va ti di sku si je me |u eks per ti -ma i la i ci ma, za qu bqe ni ci ma u ne bo i sve{to wi me le ti, akro gru pa „Zve zde” jo{ jed nomje do stoj no oprav da la sjaj ime na ko je no si. e -tvo ri ca ofi ci ra pi lo ta, isti na, pod ci vil nom

fir mom, u avi o ni ma ko ji su ve} odav no va zdu -ho plov na isto ri ja, po ka za li su da Sr bi ja sraz lo gom, ve} ~i tav vek, su ve re no go spo da risvo jim ne bom.

Ae ro mi ting „Ba taj ni ca 2009”, sve {tose na we mu mo glo vi de ti i vi {e od sto ti nuhi qa da po se ti la ca, po tvr |u ju da Be o grad ba -rem je dan dan tre ba da bu de va zdu ho plov napre sto ni ca sve ta.

I ne ma sum we da }e za de ce ni ju ili dve,sta jan kom i pi stom ba taj ni~ kog ae ro dro mako ra ~a ti ne ki mla di pi lot, ko ji je upra vo naovom ae ro mi tin gu do i veo qu bav na pr vi po -gled sa avi ja ci jom.

U i{ ~e ki va wu 2012. go di ne ka da se pla -ni ra da, u sla vu 100 go di na srp ske voj ne avi -ja ci je, Ba taj ni ca po no vo ugo sti va zdu ho plov nueli tu sve ta, pred si ste mom od bra ne sto ji za -da tak da ob no vi i oja ~a rod Voj ske ko ji je,upr kos te {kim is ku {e wi ma, ostao sim bolslo bo de.

No vi na ri i fo to re por te ri „OD BRA NE”

OVO JE [TETA PROPUSTITIMe |u vi {e od 100.000 po se ti la ca ae ro -

mi tin ga odr a nog 13. sep tem bra na ae ro dro muBa taj ni ca, vi dan je bio ve li ki broj mla dih ko jisu u`i va li u pri re |e nom spek ta klu. Pre ma re -~i ma ne kih od wih, glav ni raz log do la ska na ae -ro {ou bio je to {to je ovo do sa da bi la naj ve }ama ni fe sta ci ja ove vr ste u isto ri ji srp skog va -zdu ho plov stva, a i jed na od naj ve }ih u sve tu.Ova ko ne {to bi lo bi {te ta pro pu sti ti – bio jenaj ~e {}i od go vor ko ji se mo gao ~u ti. Po red ovog,tu su bi li i od go vo ri pra vih za qu bqe ni ka u avi -o ne i va zdu ho plov stvo ko ji su sa naj ve }om pa -`wom pro pra ti li sva de {a va wa, ka ko na ne bu,ta ko i na ze mqi:

– Ovo mi je pr vi put da sam na ne kom ae ro -mi tin gu, i mo ram pri zna ti da sam op ~i we na on-im {to sam vi de la. Ina ~e sam ve li ki qu bi teqavi o na i va zdu ho plov stva uop {te, i ne mo gu iz -dvo ji ti ni je dan avi on ni ti pi lo ta po seb no, jermi slim da su svi sjaj ni. (Ma ri ja, 16 go di na)

– Pr ven stve no sam do {ao zbog na {ih pi -lo ta, zbog sve ga ono ga {to pro fe si o nal no po -ka zu ju svih ovih go di na, i da is ka em po {to va -we za kva li tet ko ji su po ka za li i na da na {wemae ro mi tin gu, ali i da po zdra vi mo sve kom {i je istra ne pi lo te ko ji su do {li da po ka u svo je zna -we. (Ne ma wa, 20 go di na)

– Mi slim da je sve od li~ no or ga ni zo va no.Ve li ki je broj stra nih le te li ca, me |u ko ji ma bihna ro ~i to iz dvo ji la Bri tan ce i ono {to su oniiz ve li. Ovo je pr vi ve li ki mi ting ko me pri su -stvu jem i mo gu re }i da sve stvar no do bro iz gle -da. (Ana, 16 go di na)

Or ga ni za ci jom mi tin ga su uglav nom svi bi -li ve o ma za do voq ni, osim ma wih za mer ki napre voz do sa mog ae ro dro ma, i ne do voq ne ko li -~i ne hra ne i vo de. Ma da, sve su te pri med be bi -le u sen ci pred sta ve na ne bu. Uti sci o ono me{to je pri ka za no bi li su da le ko ra zno vr sni ji.Sva ko je pro na {ao svog fa vo ri ta, ka ko me |uavi o ni ma, ta ko i me |u pi lo ti ma.

– Po seb no mi se da nas od stra na ca iz dvo -jio dan ski pi lot ko ji je pi lo ti rao na F-16 i[pan ci sa tran spor te rom C -295. @ao mi je {toni su Tur ci le te li sa svo jim F-16, ko ji su sa mo iz -lo i li, kao i eu ro faj ter. (Sa {a, 16 go di na)

– Vi deo sam mi go ve i to je za me ne do voq -no. Od ono ga {to sam vi deo u iz lo be nom pro -sto ru po seb no su mi pa wu pri vu kli tran spor -te ri, po {to na {e voj no va zdu ho plov stvo ima po -tre bu za tran spor te ri ma. Tu su mi se [pan cipo seb no iz dvo ji li. Her ku les je le gen dar na ma -{i na. ( Alek san dar, 22 go di ne)

– Od li~ na je or ga ni za ci ja, na stu pi su bi lido bri. Je di no {to je, mo da, iz ne ve ri lo mo jai{ ~e ki va wa je ste od su stvo avi o na i pi lo ta izRu si je, no vih mi go va... To mi je ne do sta ja lo. Odono ga {to se mo glo vi de ti od li ~an je eu ro faj teri za to stvar no sva ka ~ast. (Mi lo{, 17 go di na)

Po red po me nu tih avi o na, mla di su se di -vi li i ga le bo vi ma, he li kop te ri ma, broj nim lo -va~ kim avi o ni ma i u`i va li u grup nim i po je di -na~ nim le to vi ma. Pa wu pu bli ke na ro ~i to jeza o ku pi la Akro-gru pa „Stars“, ko ja je uspe {noiz ve la svoj pro gram.

Akro-gru pa „Stars” iz Ae ro klu ba „Ga leb G-4”

iz No vog Sa da


UNi {u je od 2. do 13. sep tem bra odr a na me |u na rod na voj no -me di cin ska ve ba MED CE UR 2009, ko ja se u or ga ni za ci jiEvrop ske ko man de OS SAD ve} ne ko li ko go di na odr a va une koj od ze ma qa ~la ni ca pro gra ma Part ner stvo za mir.Pred stav ni ci Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je i Voj -

ske Sr bi je u~e stvo va li su na ve ba ma u Mol da vi ji (2007) i Hr vat -skoj (2008), dok je ove go di ne Sr bi ja pr vi put bi la do ma }in te zna -~aj ne me |u na rod ne ve be.

Ak tiv no sti su iz ve de ne u ni {kim ka sar na ma „Ae ro drom“ i„Kwaz Mi ha i lo“, uz u~e {}e vi {e od 500 me di cin skih rad ni ka izSr bi je, SAD, Azer bej xa na, Al ba ni je, Bo sne i Her ce go vi ne, Cr neGo re, Gru zi je, Jer me ni je, Hr vat ske, Ma ke do ni je, Mol da vi je, Ne ma~ -ke, Nor ve {ke i Ukra ji ne.

To kom pr ve ne de qe u~e sni ci ve be i pred stav ni ci ci vil nihor ga ni za ci ja po ha |a li su raz li ~i ta pre da va wa i kur se ve iz obla -sti tok si ko lo gi je, pla sti~ ne i va sku lar ne hi rur gi je, tra u ma to lo gi -je i ne ur pop si hi ja tri je, a pr vi put je re a li zo van i se mi nar izobla sti ci vil no-voj ne sa rad we.

Po mo} ci vil nom sta nov ni {tvuOd 8. sep tem bra po ~eo je prak ti~ ni deo ve be, ko me su pri su -

stvo va li mi ni star od bra ne Sr bi je Dra gan [u ta no vac i dru ge vi so kezva ni ce. Sa dr a je u prak ti~ nom de lu ve be pra ti li su i ot prav nikpo slo va am ba sa de SAD u Be o gra du Xe ni fer Bra{, na ~el ni ci ge ne -ral {ta bo va voj ski Sr bi je, Hr vat ske i Cr ne Go re ge ne ral-pot pu kov -nik Mi lo je Mi le ti}, ge ne ral zbo ra Jo sip Lu ci} i vi ce ad mi ral Dra -gan Sa mar xi}, ge ne ral-ma jor Ro bert Bej li iz Evrop ske ko man de OSSAD, po mo} nik mi ni stra ino stra nih po slo va Pre drag Ma ri} i dr -`av ni se kre ta ri u osta lim re sor nim mi ni star stvi ma, stra ni voj nipred stav ni ci akre di to va ni u Re pu bli ci Sr bi ji, po sma tra ~i ze ma qau~e sni ca, pred stav ni ci kan ce la ri je Na to u Be o gra du, di rek to rizdrav stve nih usta no va, gra do na ~el nik Ni {a Mi lo{ Si mo no vi} i~el ni qu di Me |u na rod nog cr ve nog kr sta i Cr ve nog kr sta Sr bi je.

V o j n o m e d i c i n s k a v e b a M E D C E U R 2 0 0 9

Part ner stvo u kri znim

si tu a ci ja maMED CE UR ni je sa mo skra }e ni cako ja pred sta vqa na ziv ve beve} i si no nim za je din stvo, hu ma nost, raz vi ja we pro fe si o nal nih od no sa, me |u sob nog po ve re wa i li~ nogpri ja teq stva iz me |u vi {e od500 me di cin skih rad ni ka iz voj ski Sr bi je, SAD, Azer bej xa na, Al ba ni je, Bo sne i Her ce go vi ne, Cr ne Go re, Gru zi je, Jer me ni je,Hr vat ske, Ma ke do ni je, Mol da vi je, Ne ma~ ke, Nor ve {kei Ukra ji ne. Po ka za lo se da jeve ba i deo do bro utvr |e nesta ze ko jom se ide ka za jed ni~ kom od go vo ru na mno gebez bed no sne iza zo ve sa ko ji mase mo der ni svet i na{ re gi onsu o ~a va ju.

21

Po sle obi la ska sna ga ko je u~e stvu ju na ve bi, mi ni star od -bra ne Dra gan [u ta no vac iz ra zio je za do voq stvo {to je pri su -stvo vao naj ve }oj voj no me di cin skoj ve bi ika da odr a noj na na {impro sto ri ma, u ko joj su an ga o va ni pred stav ni ci 15 voj ski, ve li kogbro ja mi ni star sta va Re pu bli ke Sr bi je i lo kal nih sa mo u pra va.

I na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nikMi lo je Mi le ti} na gla sio je vi {e stru ki zna ~aj ve be, na gla sio daje to kom pro te kle go di ne spro ve den pro ces pla ni ra wa sa Evrop -skom ko man dom OS SAD po stan dar di ma i pro ce du ra ma Na toa.„To je je dan od ob li ka obu ke” – re kao je ge ne ral Mi le ti} – „na ko -ji ma mi in si sti ra mo po sled wih go di na. Raz vi li smo sa rad wu sa14 ze ma qa i na taj na ~in kroz pro gram Part ner stvo za mir ostva -ru je mo svo je bez bed no sne in te re se“.

Ge ne ral-ma jor Ro bert Bej li iz Evrop ske ko man de OS SAD iz -ra zio je ve li ko za do voq stvo iz ve de nom ve bom i pri me tio da sume |u qud ski od no si na ve bi ve o ma po zi tiv ni. „Ve o ma je va an da -qi raz voj part ner stva iz me |u svih ze ma qa, ko je su u~e stvo va le nave bi” – is ta kao je ge ne ral Bej li. – „Dra go mi je {to su pri pad ni -ci Evrop ske ko man de ame ri~ ke voj ske u~e stvo va li na ovoj ve bi ida li svoj pu ni do pri nos“.

Hu ma ni tar ni ka rak terPro ces pla ni ra wa me |u na rod ne voj no me di cin ske ve be MED -

CE UR tra jao je go di nu da na i on je omo gu }io da se iz ve de naj bo qa inaj kva li tet ni ja obu ka. U pri prem neak tiv no sti ukqu ~i la su se re sor nami ni star stva Vla de Re pu bli ke Sr -bi je, vla di ne i ne vla di ne or ga ni za -ci je, or ga ni lo kal ne sa mo u pra ve, idru gi, {to je um no go me do pri ne lo dase ve ba spro ve de kva li tet no.

Za vr {na fa za pri pre ma oba -vqe na je u Ni {u, to kom ko je su odr -`a ne bi la te ral ne kon sul ta ci jepred stav ni ka srp ske i ame ri~ ke de -le ga ci je i sa sta nak sa or ga ni ma ci -vil nih pred u ze }a i ca ri ne. Uo ~i sa -mog po ~et ka ve be, dr av ni se kre tarMi ni star stva od bra ne Go ran Ve si}i pu kov nik Ti mo ti Bra un iz Evrop skeko man de SAD pot pi sa li su me mo ran -dum raz u me va wa iz me |u Evrop ske ko -man de SAD i Vla de Re pu bli ke Sr bi -je, dok su bri gad ni ge ne ral Mi lanMoj si lo vi} i pu kov nik Ti mo ti Bra unpot pi sa li teh ni~ ki spo ra zum.

Ve bu je otvo rio dr av ni se -kre tar Go ran Ve si} i u ime Vla deRe pu bli ke Sr bi je, Mi ni star stva od -bra ne i Voj ske Sr bi je po e leo do -bro do {li cu ofi ci ri ma, pod o fi ci -ri ma, le ka ri ma i dru gim u~e sni ci -ma ve be. „Re pu bli ka Sr bi ja i gradNi{ vas pri ma ju otvo re nog sr ca” –re kao je Go ran Ve si} – „i uve re ni smoda }e te se za vre me pri pre ma za hu -ma ne za dat ke ko je iz vr {a va te ose }a tikao kod ku }e. Du bo ko smo ube |e ni daje MED CE UR 2009 deo do bro utvr |e -ne sta ze ko jom ide mo u za jed ni~ komod go vo ru na mno ge bez bed no sne iza -zo ve sa ko ji ma se mo der ni svet i na{re gi on su o ~a va ju. Po seb no is ti ~em daje od lu ka na {e ze mqe da bu de do ma -}in ova ko zna ~aj ne voj no me di cin skeve be sa vi {e go di {wom tra di ci jom,naj bo qi do kaz opre de qe wa Sr bi je zapo li ti ku ne de qi ve bez bed no sti. Po -dr {ka i po sve }e nost ko ju smo u plan -

skom pro ce su ima li od SAD i part ner skih ze ma qa po tvr |u ju da de -li mo ista opre de qe wa. Uspeh pri pre ma i do ka za na stru~ nost naj -bo qi su ga rant da }e voj no me di cin ska ve ba ostva ri ti sve pro fe -si o nal ne i li~ ne ci qe ve“ – na gla sio je Ve si}.

Stru~ ni se mi na ri i kur se vi ozna ~i li su pr vu ne de qu ve be.Od pr vog da na se vi de lo da je stvo ren do bar am bi jent za pro duk -ti van rad, kva li tet nu obu ku, raz me nu is ku sta va i usva ja we no vihzna wa. Se mi na ri su naj ve }im de lom bi li ve za ni za me di cin skena u ke, ali je po seb no za ni ma we iza zvao se mi nar „Ci vil no-voj nasa rad wa i ci vil no voj no po slo vi“, ko ji je pra ti lo 70 slu {a la caiz ze mqe i ino stran stva. Pre da va ~i na tom se mi na ru bi li su pri -pad ni ci Voj ske Sr bi je i oru a nih sna ga SAD, Ne ma~ ke i Poq ske,od no sno stru~ wa ci iz Cr ve nog kr sta Sr bi je i Upra ve za van red nesi tu a ci je Mi ni star stva od bra ne. Po la zni ci su ste kli vred na zna -wa iz obla sti ci vil no-voj ne sa rad we, pla ni ra wa ra da i utvr |i -va wa si ste ma ko man do va wa pri re a go va wu u van red nim si tu a ci ja -ma, a ste ~e na zna wa mo }i }e da pri me ne u or ga ni zo va wu, pri pre -mi i re a li za ci ji ak tiv no sti, u ko ji ma se, kao de lo vi dru {tva, za -jed ni~ ki an ga u ju u od go vo ru na kri zu iza zva nu ele men tar nim idru gim ne po go da ma.

Za raz li ku od ve }i ne voj nih ve bi u ko ji ma pre o vla |u je upo -tre ba oru` ja i dru gih bor be nih sred sta va, MED CE UR je ve ba hu ma -ni tar nog ka rak te ra, u ko joj me di cin ski voj ni ti mo vi spa sa va ju une -sre }e ne u ma sov nim ka ta stro fa ma. To se naj bo qe mo glo vi de ti to komprak ti~ nog de la ve be, ka da se, pre ma sce na ri ju, re a go va lo na kri -

Prak ti~ nom de lu ve be pri su stvo vao je i mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac. – Sa mo pri su stvo vi {e od tri sta pri pad ni ka stra nih voj ski, ve li kog bro ja go sti ju i dva na -

~el ni ka ge ne ral {ta ba iz Hr vat ske i Cr ne Go re po ka zu je da je ova ve ba iza zva la ve li ko in te re -so va we i da ona ima ne sa mo re gi o nal ni, ve} i evrop ski ka rak ter – oce nio je na za vr {et ku ve -`be [u ta no vac.

– Za do vo qan sam onim {to smo vi de li i za hva qu jem pri pad ni ci ma MUP-a, Mi ni star stvapo qo pri vre de i lo kal noj sa mo u pra vi gra da Ni {a, ko ji su nam po mo gli da ova kvu ve bu iz ve de mo.Ve ba ak ti vi ra Voj sku u tre }oj mi si ji, a to je po mo} ci vil nom sta nov ni {tvu. Sve {to smo vi de lije su se kven ce iz re al nog `i vo ta, ko je su se u pro {lo sti de {a va le. Voj ska Sr bi je je u sva kom ak ci -den tu ko ji se de {a vao na te ri to ri ji Sr bi je po ma ga la i u~e stvo va la u po mo }i ci vil nom sta nov ni -{tvu, a na kon te ve be ja sno je da smo sprem ni da i u bu du} no sti to ~i ni mo. Va no je re }i da jeovo naj ve }a ve ba ove vr ste na sve tu i da je or ga ni zo va we i pla ni ra we tra ja lo go di nu da na. Ovoje sed ma ve ba ko ja se odr a va pod ime nom MED CE UR, sle de }e go di ne odr a }e se u Cr noj Go ri, aVoj ska Sr bi je }e uze ti ak tiv no u~e {}e u toj ve bi. Ube |en sam da }e svi oni ko ji su da nas u Ni {upo ne ti ne sa mo do bra se }a wa na pri ja te qe i ko le ge, ve} i na sam grad Ni{ – re kao je mi ni star[u ta no vac.

Naj ve }a ve ba ove vr ste u sve tu

zu u obla sti za hva }e noj ze mqo tre som, po pla va ma, he mij skim ak ci -den ti ma, po a ri ma, uz ve li ki broj po vre |e nih i po gi nu lih i ve li kuma te ri jal nu {te tu. U ta kvoj si tu a ci ji an ga u ju se me di cin ski ka pa ci -te ti i sa ni tet ska po dr {ka, uz re a go va we sna ga si ste ma bez bed no stiRe pu bli ke Sr bi je i ne po sred nu po mo} ino stra nih su bje ka ta.

Ve ba je bi la pra va pri li ka da se pro ve ri ka ko bi funk ci o -ni sa lo zdru i va we sna ga si ste ma bez bed no sti Sr bi je u od go vo runa po ten ci jal ne kri zne si tu a ci je, za jed ni~ ko de lo va we sa pred -stav ni ci ma su sed nih ze ma qa i me |u na rod nim part ne ri ma pri re -{a va wu raz li ~i tih si tu a ci ja, sa ni ra wu po sle di ca ele men tar nihne po go da i pri rod nih ka ta stro fa. S tim ci qem iz ve de ni su ra -zno vr sni ve bov ni sa dr a ji, po put uka zi va wa pr ve po mo }i i me -di cin ske eva ku a ci je po sle sa o bra }aj ne ne sre }e au to bu sa i put -ni~ kog vo zi la, ha va ri je ci ster ne za tran sport hlor nog ga sa, op {tei spe ci ja li sti~ ke me di cin ske po mo }i, ga {e wa po a ra, spa sa va wasa vi si na i zbri wa va wa ugro e nih li ca u ame ri~ koj i srp skoj poq -skoj bol ni ci i kam pu Cr ve nog kr sta.

Raz vi ja we in ter o pe ra bil no stiSi gur no je da su me |u na rod ne ve be i in ten zi vi ra we me |u -

na rod ne voj ne sa rad we po treb ni Voj sci Sr bi je, ka ko u de lu iz -grad we in ter o pe ra bil no sti, ta ko i ra di iz gra |i va wa me |u sob nogpo ve re wa. Ve ba MED CE UR 2009 omo gu }i la je me di cin skom oso -bqu voj ski ze ma qa u~e sni ca da se uve ba ju u zbri wa va wu une sre -}e nih u ma sov nim ka ta stro fa ma i utvr de ope ra tiv nu spo sob nostza re a go va we u van red nim si tu a ci ja ma, ~i me je obez be |e na in ter -o pe ra bil nost za po tre be me |u na rod nih in ter ven ci ja pri li komele men tar nih i hu ma ni tar nih ne po go da.

Na ve bi su u~e stvo va li i pred stav ni ci MUP-a Sr bi je, Cr ve -nog kr sta Sr bi je, va tro ga sci, i dru gi, {to do pri no si bo qoj po ve za -no sti voj nih, ci vil nih i ne vla di nih or ga ni za ci ja u spa sa va wu qud -

odbrana

22

Re a li za ci jom me |u na rod ne voj no me di cin ske ve be vi so -kog ni voa, Re pu bli ka Sr bi ja, Mi ni star stvo od bra ne i Voj skaSr bi je po tvr di le su po sto ja we ka pa ci te ta i sprem nost za ulo -gu ak tiv nog i po u zda nog part ne ra u me |u na rod nom okru e wu.

Ot prav nik po slo va ame ri~ ke am ba sa de u Be o gra du Xe ni -fer Bra{ za hva li la je Mi ni star stvu od bra ne na ve li ko du -{noj po nu di da ugo sti pri pad ni ke 14 ze ma qa iz Pro gra maPart ner stvo za mir i gra |a ni ma Ni {a za go sto prim stvu i qu -ba zno sti.

„Pri pre me su kqu~ uspe ha” – re kla je Xe ni fer Bra{ – „uslu ~a ju pri rod nih ka ta stro fa i va no je da se ci vil ni i voj nisek to ri raz li ~i tih dr a va za jed ni~ ki pri pre ma ju. Me di cin -ska obu ka je su {tin ski va na u svim kri znim si tu a ci ja ma“.Ona je na gla si la da pro fe si o na li zam i li der stvo Mi ni star -stva od bra ne Sr bi je ilu stru ju va nu ulo gu ko ju Sr bi ja ima upro ce si ma ja ~a wa mi ra u Evro pi i re gi o nu.

– Ka da je u pi ta wu evrop ska bu du} nost Sr bi je – re kla jeXe ni fer Bra{ – pri vr e ni smo va {em uspe hu. Ve ba je pri -mer part ner stva ko je }e do pri ne ti da Sr bi ja, kao i ce li re gi -on, za u zme svo je me sto u Evro pi.

Evrop ska bu du} nost Sr bi je

Na ~el nik ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov -nik Mi lo je Mi le ti} i na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Cr ne Go -re vi ce ad mi ral Dra gan Sa mar xi} su sre li su se u Ni {u, to komve be MED CE UR 2009. U raz go vo ri ma ge ne ra la Mi le ti }a iad mi ra la Sa mar xi }a bi lo je re ~i o raz vo ju bi la te ral ne voj -ne sa rad we.

Bi la te ral na voj na sa rad wa

skih i vo ta u ka ta stro fa ma. To je po tvr dio i po mo} nik mi ni stra unu -tra {wih po slo va Pre drag Ma ri}, ko ji je po sle ve be iz ja vio: „Mi -ni star stvo od bra ne je po ka za lo da ima ka pa ci te te i da ih pra vil noraz vi ja u prav cu re a go va wa na van red ne si tu a ci je i tre }e mi si je Voj -ske, ali vi di se da su i dru ge dr av ne struk tu re bi le za stu pqe ne ida le svoj do pri nos da se ta ve ba re a li zu je na ve li ~an stven na ~in“.

Do bro je za pa zio je dan od ko di rek to ra ve be, pot pu kov nik Go -ran De san ~i} iz Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je, da MED CE UR ni je sa -mo skra }e ni ca ko ja pred sta vqa na ziv ve be, ve} i si no nim za je din -stvo, hu ma nost, raz vi ja we pro fe si o nal nih od no sa, me |u sob nog po -ve re we i li~ nog pri ja teq stva. „Iz ve li smo uspe {nu ve bu” – re kaoje pot pu kov nik De san ~i} – „i ve ru jem da su u~e sni ci pro na {li pra viza jed ni~ ki od go vor na sa vre me ne bez bed no sne iza zo ve, ko ji ni je ni -{ta dru go do si ner gi ja ve li kog bro ja li~ nih na po ra i spo sob no sti“.

Dru gi ko di rek tor, pu kov nik Ti mo ti Bra un iz Evrop ske ko man -de SAD, za hva lio je do ma }i ni ma iz Sr bi je na go sto prim stvu to komjed no go di {weg pla ni ra wa ve be i na gla sio da je ona omo gu }i laraz vi ja we za jed ni~ kog raz u me va wa mi rov nih ope ra ci ja po dr {ke,de mon stri ra we pre da no sti re gi o nu i in ter o pe ra bil nost i me di -cin sku obu ku sa ze mqom do ma }i nom iz obla sti upra vqa wa u slu -~a ju ele men tar nih ne po go da i re a go va wa u kri znim si tu a ci ja ma.

To kom iz vo |e wa ve be vi de la se, po re ~i ma bri gad nog ge ne -ra la Mi la na Moj si lo vi }a, mak si mal na po sve }e nost i pro fe si o -na li zam svih u~e sni ka ve be i ko di rek to ra pot pu kov ni ka De san -~i }a i pu kov ni ka Bra u na, ko ji ma pri pa da ju naj ve }e za slu ge za efi -ka sno ko man do va we i do bru or ga ni za ci ju ra da.

O me di cin skim aspek ti ma ve be bri nu li su ko or di na to ripu kov ni ci Sla vi {a ]i ri} i Vi li jam Par ker. „Ve ba za nas imave li ki zna ~aj” – go vo ri pu kov nik ]i ri} – „za to {to je ovo ret kapri li ka da ra di mo u me |u na rod nom okru e wu i da se na istom po -slu sret ne mo sa pri pad ni ci ma vi {e na ci ja“.

Za pu kov ni ka Par ke ra je naj va ni je da su u~e sni ci ve be na -u ~i li da ra de za jed no i funk ci o ni {u kao je dan tim u ope ra ci ja mapo dr {ke mi rov nim mi si ja ma. „ûo sam i od mno gih u~e sni ka” – tvr -di pu kov nik Par ker – „da je ovo naj bo qe or ga ni zo va na MED CE URve ba do sa da“. On je ve} u~e stvo vao na vi {e sli~ nih ve bi to komsvog dva de se to go di {weg ra da u OS SAD i za to sa ve li kim re spek -tom tre ba pri hva ti ti we go vu oce nu da je ve ba u Ni {u, u po re |e -wu sa dru gi ma, or ga ni zo va na od li~ no i da su Mi ni star stvo od -bra ne i srp ski tim ura di li iz van re dan po sao.

Zo ran MI LA DI NO VI]Sni mi li Ra do van PO PO VI] i Sa {a \OR \E VI]

23

U

Obeleèn Dan Vojne policije

Zahtev za modernizacijomDomu Garde na Top~ideru obeleèn je 14. septembar - DanVojne policije. Proslavi su prisustvovali ministar odbra-ne Dragan [utanovac, na~elnik General{taba Vojske Srbi-je general-potpukovnik Miloje Mileti}, predstavnici Mi-

nistarstva odbrane i Vojske Srbije i penzionisani pripadniciVojne policije.

êstitaju}i praznik, ministar odbrane Dragan [utanovacpodsetio je da je 1955. godine, kada je formirana Vojna policijatada{we Jugoslovenske Narodne Armije, to bila jedina jedinicate vrste me|u zemqama isto~nog bloka.

- Tada smo bili znatno moderniji, znatno ispred zemaqaisto~nog bloka i nema razloga da i danas ne bude tako – kazao je[utanovac. On je naglasio da formirawe Odseka za unutra{wukontrolu u Vojnoj policiji nije znak nepoverewa u wu, nego na~inda se posao wenih pripadnika u~ini transparentnijim.

Ministar [utanovac je rekao da velike zasluge za uspeh ae-romitinga na Batajnici imaju i pripadnici Vojne policije.

Modernizacija i osavremewavawe jedinica Vojne policijevaàn je zadatak kao i wena popuna mladim i kvalitetnim kadromoba pola. [utanovac je rekao da }e naredne godine, kada se obe-leàva 55 godina Vojne policije, biti prilika da se jednom {irommanifestacijom i programom u kome bi u~estvovali svi weni pri-padnici, ona pribliì i predstavi gra|anima.

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnikMiloje Mileti} rekao je da su nove misije i zadaci u~inile da Voj-na policija danas izgleda sasvim druga~ije u odnosu na to kako jeizgledala pre nekoliko decenija. General Mileti} naglasio je daje dosta ura|eno po pitawu organizacijsko-formacijskih promenau Vojnoj policiji, a da je pitawe opremawa ne{to ~emu }e se u bu-du}e posvetiti ve}a pa`wa.

Na~elnik Uprave Vojne policije brigadni general \uro ]eli}rekao je da ovaj praznik sluì da bi se podsetilo na va`ne datumei tradiciju Vojne policije koja datira i pre 14. septembra 1955.godine,. kada je zvani~no formirana prva jedinica te vrste u JNA.On je podsetio da u Srpskoj vojsci ta tradicija postoji od 1897.godine.

A. P.


U

U e k s p l o z i j i u U ` i c u p o

Komemorativnom skupu i posledwemispra}aju nastradalih radnikaprisustvovali premijer Mirko Cvetkovi} i ministri odbrane i unutra{wih poslovaDragan [utanovac i Ivica Da~i}. Prvinezvani~ni rezultati istrage o nesre}ikoja se dogodila pri kraju druge smene upogonima „Prvog partizana“ pokazali suda je barut planuo usled pojave stati~kogelektriciteta.

Spa si la~ ke i va tro ga sne eki pe su ve o ma br zo re a go va le paje po ar ko ji su iza zva le eks plo zi je lo ka li zo van ve o ma br zo. Naza da tak u „Ru pu”, ka ko na zi va ju pod zem ne po go ne „Pr vog par ti za -na” u br du Or lo vac, sa mo ne ko li ko mi nu ta po sle eks plo zi je pr visu, sa dva vo zi la, pri sti gli va tro ga sci Zo ran Bog da no vi}, Mi o dragSar va no vi}, Mi haj lo Mi lo va no vi} i Ve li zar Da ni lo vi}, i to kaopr va de ur na eki pa. Ne du go za tim, pri sti gli su i Mi lo rad Ra do ji -~i}, Ne nad Ra ji} i Zo ran \u ri ~i}. a ka sni je i dru ge ko le ge.

Vatrogasci spre~ili ve}u tragediju

bri ke Do bro sav An dri}, na gla {a va ju }i da sva ka smrt bo li, a da jepo seb no te {ka ka da umi ru mla di qu di ko ji su jo{ mno go to ga mo glida pru e.

Pred sed nik Vla de Mir ko Cvet ko vi} i mi ni stri Dra gan [u ta -no vac i Ivi ca Da ~i} upi sa li su se u kwi gu à lo sti i iz ra zi li sa u -~e {}e po ro di ca ma na stra da lih.

„Ovo je ve li ki gu bi tak gra da Uì ca i Sr bi je i ve li ki gu bi takza sve nas. Sa u ~e stvu je mo u bo lu sa po ro di ca ma na stra da lih“, upi -sao je u kwi gu à lo sti pre mi jer Cvet ko vi}.

Mi ni star [u ta no vac je u kwi gu à lo sti upi sao: „Tu an je dankad na po sled wi put is pra }a mo od maj ke de cu i od de ce maj ke i jo{tu ni je je {to se ra di o qu di ma ko ji su po gi nu li na rad nom me stu,gde su ra di li, ka ko bi se bi i po ro di ca ma obez be di li bo qi ì vot“.

Mi ni star Da ~i} je na veo da }e fa bri ka „na sta vi ti da ra di,{te ta }e bi ti ot klo we na, ali qud ski i vo ti ne mo gu se na dok na di ti.Iskre no sa u ~e {}e po ro di ca ma, a na na ma je oba ve za da bri ne mo owi ma i utvr di mo od go vor nost za tra ge di ju“.

Po vo dom tra gi~ ne smr ti sed mo ro rad ni ka „Pr vog par ti za na“ uSr bi ji je u su bo tu, 5. sep tem bra, pro gla {en dan à lo sti.

NNeessrree}}aa u „Prvom partizanu”

ì ce se sa tu gom i bo lom opro sti lo od sed mo ro rad ni ka „Pr -vog par ti za na“ ko ji su stra da li u eks plo zi ji u po go ni ma fa bri -ke u ~e tvr tak, 3. sep tem bra. Sa ko me mo ra tiv nog sku pa u sa liuì~ kog Na rod nog po zo ri {ta po ru ~e no je da lo kal na sa mo u -pra va, pred sed nik dr a ve, Vla da Sr bi je, sva mi ni star stva,

du bo ko sa u ~e stvu ju u à lo sti sa po ro di ca ma i da }e im pru i ti svumo gu }u po mo}.

Tra gi~ no je na stra da lo sed mo ro mla dih qu di ko ji su po {te nora di li i za ra |i va li za ì vot i oni ne }e bi ti za bo ra vqe ni, is tak -nu to je na ko me mo ra tiv nom sku pu, ko me su, uz ~la no ve po ro di ca, ro -|a ke, pri ja te qe i su gra |a ne na stra da lih, pri su stvo va li pre mi jerMir ko Cvet ko vi} i mi ni stri od bra ne i unu tra {wih po slo va Dra gan[u ta no vac i Ivi ca Da ~i}.

U eks plo zi ji u „Pr vom par ti za nu“ ì vot su iz gu bi li Sve tla na\u ri}, Ja smi na Osto ji}, Gor da na \o ki}, Bi qa na Lu ko vi}, Vi da Ter -zi}, Dra gan Mi lo va no vi} i Je le na Lon ~a re vi}.

Od na stra da lih su se, u ime gra da Uì ca i Fa bri ke „Pr vi par -ti zan“, opro sti li gra do na ~el nik Jo van Mar ko vi} i di rek tor te fa -

Sni

mio

D. B

AN

DA

25

g i n u l o s e d m o r o r a d n i k a

Mi ni star [u ta no vac u „Pr vom par ti za nu“ Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac sa sa rad ni ci ma ob i -

{ao je po go ne u ko ji ma se do go di la eks plo zi ja.– Na a lost, se dam po gi nu lih je pre ve li ka ce na ko ja pra ti si -

no} ni ak ci dent, re kao je [u ta no vac u iz ja vi no vi na ri ma. – Mi ni -star stvo od bra ne }e u sa rad wi sa lo kal nom sa mo u pra vom i „Pr vimpar ti za nom“ u~i ni ti sve da se fa bri ka vra ti u nor mal no sta we, a sadru ge stra ne da po mog ne mo po ro di ca ma po gi nu lih. Znam da je wi mate {ko po mo }i, ali u~i ni }e mo sve da tim po ro di ca ma olak {a mo ì -vot – re kao je [u ta no vac.

Mi ni star [u ta no vac }e in si sti ra ti na {to kva li tet ni jem iz -ve {ta ju o uzro ci ma ne sre }e, bu du }i da se ra di o naj ve }em bro ju na -stra da lih od 1995. go di ne. Od tog iz ve {ta ja }e, pre ma we go vim re -~i ma, u ve li koj me ri za vi si ti ka ko }e se ubu du }e ra di ti sa ba ru ti -

ma. [u ta no vac je do dao da se ra di o fa bri ci od stra te {kog zna ~a -ja za si stem od bra ne i za dr a vu, ~i ja se pro iz vod wa go to vo u ce lo -sti uspe {no pro da je na svet skom tr i {tu.

Na pi ta we no vi na ra o even tu al nom iz me {ta wu fa bri ke, mi -ni star je re kao da je, s ob zi rom na ovo go di {we po ve }a we pro iz -vod we za 20 po sto i o~e ki va no po ve }a we za sle de }u go di nu od 30po sto, po treb no pro iz vod ne po go ne ko ji se tre nut no na la ze pod ze -mqom iz me sti ti u dru gi obje kat u kru gu fa bri ke. On je do dao da fa -bri ka ima oko 70 mi li o na di na ra go di {wih tro {ko va zbog to ga {toje pro iz vod wa sme {te na u pod zem nim objek ti ma.

Ge ne ral ni di rek tor „Pr vog par ti za na“ Do bro sav An dri} re -kao je da je pre dve ne de qe za vr {en re dov ni re mont po stro je wa. Onje na pi ta we no vi na ra po tvr dio da fa bri ka upo {qa va i rad ni ke napri vre me nim i po vre me nim po slo vi ma zbog obi ma pro iz vod we i daoni ima ju pot pu no jed na ke uslo ve kao i stal no za po sle ni.

Gra do na ~el nik Uì ca Jo van Mar ko vi} re kao je tom pri li kom da}e Grad sta ti iza une sre }e nih po ro di ca i iza „Pr vog par ti za na“. Onje za hva lio Mi ni star stvu od bra ne i Mi ni star stvu unu tra {wih po -slo va na br zoj re ak ci ji i po se ti naj vi {ih zva ni~ ni ka ne po sred nopo sle ne sre }e.

Uzrok ne sre }e – qud ski fak torPr vi ne zva ni~ ni re zul ta ti is tra ge o po a ru i po tom se ri ji

eks plo zi ja ko je su se do go di le pri kra ju dru ge sme ne u po go ni ma„Pr vog par ti za na“, ka da je od po sle di ca tro va wa ugqen-mo nok si -dom stra da lo sed mo ro rad ni ka, po ka za li su da je ba rut pla nuonaj ve ro vat ni je usled po ja ve sta ti~ kog elek tri ci te ta. Is tra gom jeutvr |e no da je u ni zu ne pra vil no sti u or ga ni za ci ji ra da u po go nu,ba rut pre si pan u pro sto ri ji u ko joj to ni je do zvo qe no, gde je do -{ao u do dir sa po dom ko ji ne ma an ti sta ti~ ku za {ti tu, {to je iza -zva lo elek tri ci tet.

Uprav ni od bor Na men ske in du stri je „Pr vi par ti zan” ni je pri -hva tio po nu |e nu ostav ku di rek to ra Do bro sa va An dri }a.

Do ne ta je od lu ka da se {to pre stvo re uslo vi za po kre ta wepro iz vod we, ka ko bi se po {to va le ugo vo re ne oba ve ze, ali ni po ro -di ce stra da lih rad ni ka ne }e bi ti ne zbri nu te i za bo ra vqe ne.

R. M. – A. P.

U eks plo zi ji u „Pr vom par ti za nu“ i vot su iz gu bi li Sve tla -na \u ri}, Ja smi na Osto ji}, Gor da na \o ki}, Bi qa na Lu ko vi}, Vi -da Ter zi}, Dra gan Mi lo va no vi} i Je le na Lon ~a re vi}.

Sa mo hra na maj ka dvo je ma li {a na Je le na Lon ~a re vi} ima -la je 36 go di na i tek od pre tri i po me se ca bi la je na ra du u“Pr vom par ti za nu”, po ugo vo ru o pri vre me nim po slo vi ma. Gor -da na \o ki}, maj ka dvo je ma le de ce, na pu ni la je ko ji dan pre ne -mi log do ga |a ja tri de set tre }u, a na po sao u „Pr vi par ti zan”, gdeje ra di la (ta ko |e pri vre me no) po sled we dve go di ne, do la zi la jeiz svog se la Vrut ci. Sve tla na \u ri}, ro |e na 1969, u fa bri ci je(pri vre me no) ra di la od 2006, a maj ka dva si na Bi qa na Lu ko vi}(51) iz Se voj na osam go di na je, i to pri vre me no, bi la an ga o va -na u ovom ko lek ti vu. Pu nih 28 go di na stal no za po sle na u „Pr vompar ti za nu” bi la je Vi doj ka Ter zi} (50), maj ka dvo ji ce mla di }a,dok je Dra gan Mi lo va no vi}, ro |en 1967. go di ne, u ovoj fir mibio od 1995, i to po ugo vo ru na od re |e no vre me. Naj mla |a me |ustra da li ma, Ja smin ka Osto ji} iz Bu a ra kod Uì ca, maj ka tro go -di {we de voj ~i ce, an ga o va na pre ko omla din ske za dru ge, ni je bi -la na pu ni la ni 24 go di ne.

Bili su dobri radnici

Nesre}a

Sa komemoracije u Uìcu

15. septembar 2009.

N o v i n o r m a t i v n i a k t i u s i s t e m u o d b r a n e

26

Finalee pravne reformeIzmene i dopune

zakona o odbrani

i Vojsci u

skup{tinskoj

proceduri mogle

bi se na}i ve} u

prvoj polovini

oktobra.

Pojedine odredbe

bi}e jasnije i

primewivije,

smatraju u

Ministarstvu

odbrane.

– Zakoni nisu

spomenik, nego

razvojni

potencijal –

nagla{ava

dr`avni sekretar

Igor Jovi~i}.

Vla da Re pu bli ke Sr bi je usvo ji la je na sed ni ci odr a noj 20. av gu sta Pred log za ko nao iz me na ma i do pu na ma za ko na o od bra ni i Pred log za ko na o iz me na ma i do pu na -ma za ko na o Voj sci Sr bi je. Re~ je o pri la go |a va wu po sto je }ih nor ma tiv nih aka taprak ti~ nim zah te vi ma upra vqa wa si ste mom od bra ne, na ro ~i to u kon tek stu re for -me i in te gra tiv nih pro ce sa ko ji tra ju. S dru ge stra ne, Mi ni star stvo je, kao pred -la ga~, u iz me ne i do pu ne une lo sve ono {to bi, pre ma mi {qe wu i su ge sti ja ma

qu di „na te re nu”, po ve }a lo efi ka snost ra da i ot klo ni lo ne do u mi ce u tu ma ~e wu po je di -nih ele me na ta za ko na.

Ka ko nam je re kao dr av ni se kre tar Mi ni star stva od bra ne Igor Jo vi ~i}, ko ji jepro te klih me se ci bio znat no po sve }en upra vo po slu iz ra de na cr ta za ko na, Skup {ti naRe pu bli ke Sr bi je mo gla bi, ve} po ~et kom na red nog me se ca, da ih sta vi na dnev ni red.

Nor ma tiv ni ala tiRaz log za do no {e we Za ko na o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o Voj sci Sr bi je, ka ko

sto ji u do ku men tu, je ste „uskla |i va we va e }ih re {e wa sa is ku stvi ma u prak ti~ noj pri -me ni za ko na ko je zah te va usa gla {a va we po je di nih prav nih re {e wa sa uslo vi ma i mo gu} -no sti ma u ko ji ma se re a li zu ju spe ci fi~ ne po tre be voj ne slu be, obez be |u ju qud ski i ma -te ri jal ni uslo vi za mo der ni za ci ju i pro fe si o na li za ci ju Voj ske Sr bi je i pri me nu op -{te pri hva }e nih me |u na rod nih stan dar da u od bra ni”, te „...omo gu }u ju efi ka sni ju pri me -nu od re |e nih in sti tu ta i obez be |u ju kon zi stent no i sve o bu hvat no ure |e we obla sti od -bra ne, ~i me }e se za o kru i ti prav ni osnov za spro vo |e we re for me si ste ma od bra ne”.

Dr av ni se kre tar Igor Jo vi ~i} ka e da je tim Mi ni star stva, pre ma na lo gu mi ni -stra [u ta nov ca, a ru ko vo de }i se osno va ma, na ~e li ma i prin ci pi ma prav ne re for mesi ste ma od bra ne, u pred log iz me na i do pu na uneo sve ono {to se u prak ti~ noj pri me niza ko na o od bra ni i Voj sci Sr bi je po ka za lo kao pro blem ili ne do u mi ca.

– To kom dva de se tak sa sta na ka rad ne gru pe ko ja se ba vi la na cr tom iz me na i do pu napo me nu tih za ko na, de taq no su pro u ~e ne sve pri med be i pred lo zi u ve zi sa wi ho vim tu -ma ~e wem i pri me nom. Uo ~i li smo da bi smo ko rek ci ja ma i do da va wem po je di nih kla u zu late nor ma tiv ne ak te u~i ni li znat no efi ka sni jim – ka e dr av ni se kre tar Jo vi ~i}. – Stu -pa wem na sna gu za ko na o od bra ni i Voj sci Sr bi je po ~et kom 2008. go di ne na pra vqen jenov i kva li te tan nor ma tiv ni pro stor za ko re ni tu re for mu si ste ma od bra ne. Uo sta lom,prav na re for ma i je ste deo sve o bu hvat ne re for me si ste ma od bra ne. Iza iz me na i do -pu na ova dva za ko na da nas sto ji go to vo dve go di ne is ku stva u wi ho voj pri me ni, ali i 11ured bi, se dam pra vil ni ka, pet od lu ka i dva uput stva iz nad le no sti Vla de Sr bi je i mi -ni stra od bra ne, od no sno tri od lu ke i jed no pra vi lo iz nad le no sti pred sed ni ka Re pu -bli ke, ko ji su na osno vu wih do ne ti.

Pre ma re ~i ma dr av nog se kre ta ra, pred Par la men tom }e se na }i do ku men ti ko jisu pa qi vo pi sa ni, pa se i ne o~e ku ju amand ma ni ko ji bi ih ve }oj me ri iz me ni li.

No vi ne i pro me neSu {ti na oba za ko na o ~i jim iz me na ma i do pu na ma je re~, ne }e se me wa ti. Me |u tim

po je di ne od red be sva ka ko pri vla ~e vi {e pa we. Pro fe si o nal ne pri pad ni ke Voj ske Sr bi -je, ali i one ko ji to na me ra va ju da po sta nu, sva ka ko }e za ni ma ti iz me ne i do pu ne ~la no va 8.i 11. Za ko na o Voj sci, ko ji pred vi |a ju po ve }a we sta ro sne gra ni ce za pri jem u slu bu, od no -sno osta nak u woj. Isto vre me no se pro pi su ju iz u ze ci u po gle du go di na i vo ta neo p hod nih zapri jem pod ofi ci ra i ofi ci -ra na neo d re |e no vre me ka dato zah te va ju po tre be slu beko je se ne mo gu za do vo qi tire dov nim pri je mom.

^la nom 17. istog za ko -na pred la e se pro pi si va -we uslo va za po sta vqe wevojnih lica na odgovaraju}aformacijska mesta sa wiho-vom saglasno{}u ili bez we,a u skla du sa pro pi sa nimfor ma cij skim me sti ma, ~i mese obez be |u je stal na i ade -ka vat na po pu na Voj ske Sr bi -

^lan 24. Pred lo ga Za ko na o iz me na ma i do pu -na ma Za ko na o VS za in te re so va }e pro fe si o nal nepri pad ni ke Voj ske jer tre ti ra utvr |i va we pra va nago di {wi od mor u od no su na go di ne ra da ostva re ne urad nom od no su, a ra di wi ho vog usa gla {a va wa sakri te ri ju mi ma pro pi sa nim za dr av ne slu be ni ke ispe ci fi~ nim uslo vi ma pod ko ji ma se vr {i voj na slu -`ba. To zna ~i da bi sva li ca ko ja ima ju do de set go -di na efek tiv nog rad nog sta a ima la pra vo na 25rad nih da na od mo ra, a oni iz me |u 10 i 20 go di na 27da na. Tri de set da na od mo ra ko ri sti li bi svi sa 20i vi {e go di na pro ve de nih u slu bi.

DU@I ODMORI

– Va no je na gla si ti da ~lan 35. tog za ko na prak ti~ no ~i ni ì -vom od red bu Kri vi~ nog za ko ni ka, ko jim je pred vi |e na mo gu }nost da sevoj nom li cu, u slu ~a ju kri vi~ nog de la pro tiv Voj ske Sr bi je za ko je jeza pre }e na ka zna za tvo ra do tri go di ne, a ko ja su do bi la oso bi to lakvid, u od go va ra ju }em di sci plin skom po stup ku mo e, ume sto kri vi~ ne,iz re }i od go va ra ju }a di sci plin ska sank ci ja ka da to zah te va ju in te re -si slu be – ka e dr av ni se kre tar Jo vi ~i}.

Niz iz me na i do pu na Za ko na o Voj sci od no si se na ovla {}e wami ni stra od bra ne, ko ji ma se, ka ko na gla {a va na{ sa go vor nik, ope ra -ci o na li zu ju pro ce du re va ne za funk ci o ni sa we si ste ma od bra ne u ce -li ni. Jed na od ta kvih od red bi ko ja bi tre ba lo da u|e u Za kon o Voj scije ste ovla {}e we mi ni stra da pro pi su je zva wa u Voj sci, te da od re |u jefor ma ci ju usta no va i je di ni ca voj ske, od no sno una pre |u je, po sta vqa iraz re {a va du no sti sta re {i ne ~i na ma jo ra, pot pu kov ni ka i pu kov ni -ka, te ge ne ra la ko ji su ras po re |e ni na slu bu van VS. Mi ni star bi,ta ko |e, tre ba lo da se ba vi bli im ure |i va wem po stup ka za utvr |i va -we po sto ja wa, vi si ne i na kna de {te te, ali i uslo va i na ~i na pre no -{e wa svo jih ovla {}e wa za od lu ~i va we o na kna di {te te u VS.

Pa qi vom ~i ta o cu Pred lo ga Za ko na ne }e pro ma }i ne ko li kopoj mov nih iz me na ko je usa gla {a va ju po je di ne ter mi ne sa tra di ci jom,ali i op {te pri hva }e nom no men kla tu rom u bez bed no snim si ste mi masa ko ji ma se te i do sti za wu in ter o pe ra bil no sti.

Pred log Za ko na o iz me na ma i do pu na ma za ko na o od bra ni obi lu -je poj mov nim iz me na ma, ali i pro {i re nim i obo ga }e nim nad le no sti -

ma Mi ni star stva, od no sno mi ni stra od bra ne. Re~ je {i ro kom spek truovla {}e wa ko ja tre ti ra ju pro ble ma ti ku in spek cij ske kon tro le u VS iMO, za jed ni~ kog ci vil no-voj nog si ste ma upra vqa wa va zdu ho plov nimsa o bra }a jem za po tre be od bra ne, na ~i na za kqu ~i va wa me |u na rod nihspo ra zu ma u obla sti od bra ne i voj ne sa rad we, iz bo ra i upu }i va waiza sla ni ka od bra ne, ko ri {}e wa obe le` ja i sim bo la Voj ske Sr bi je itd.

Kao po seb no va no re {e we u po me nu tom nor ma tiv nom ak tu, dr -àv ni se kre tar vi di kla u zu lu ko jom se pred la e pro pi si va we mo gu} -no sti da de lat no sti lo gi sti~ ke po dr {ke oba vqa ju voj ne usta no ve, ko -je su or ga ni za ci o no i funk ci o nal no ve za ne za Mi ni star stvo od bra -ne, a ko je mo gu bi ti obra zo va ne sa sta tu som prav nog li ca ili bezsta tu sa prav nog li ca, za vi sno od obi ma uslu ga ko je oba vqa ju za si -stem od bra ne. U istom ~la nu pred la e se i pro pi si va we ovla {}e wami ni stra od bra ne da bli e ure di na ~in ra da, po slo va wa i upra -vqa wa voj nim usta no va ma i od re |u je voj ne usta no ve ko je mo gu ste }ista tus prav nog li ca u skla du sa za ko nom.

Ka ko is ti ~e na{ sa go vor nik, oba za ko na do no se mno go kva li -tet nih re {e wa, uva a va ju }i ~i we ni cu da ta re {e wa ni su je di na iko na~ na. – Za ko ni ni su spo me nik, ne go raz voj ni po ten ci jal. Oni sa motre ba da omo gu }e da se si stem od bra ne kva li tet no raz vi ja, sa gla snode mo krat skom opre de qe wu i ci vi li za cij skom am bi jen tu u ko me se na -{a ze mqa na la zi i {to je ve o ma va no, sa qu di ma ko ji u we mu ra de– pod vla ~i Jo vi ~i}.

Alek san dar PE TRO VI]

27

Finale pravne reforme

Va na od red ba ko ja se uvo di u Za kon o Voj sci Sr bi je je steuvo |e we voj no po li cij skog in spek to ra, ko ji bi for mal no bio na~e lu po seb ne or ga ni za ci o ne je di ni ce u sa sta vu Upra ve Voj ne po -li ci je. On bi se po sta vqao re {e wem mi ni stra od bra ne, a napred log na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba. Pr ven stve ni za da tak vojn po -li cij skog in spek to ra bi la bi unu tra {wa kon tro la ra da Voj nepo li ci je u po gle du za ko ni to sti pri me ne po li cij skih ovla {}e wavr {i ko ja se obra zu je.

VOJNOPOLICIJSKI INSPEKTOR

je u skla du sa usvo je nim pla no vi ma po pu ne. To zna ~i da }e pod o fi cirili ofi cir u tom slu ~a ju za dr a ti pra va i po lo aj ~i na, bez ob zi rana to da li je po sta vqen na ni e for ma cij sko me sto. Me |u tim, uko -li ko je re~ o po sta vqa wu na for ma cij sko me sto dru gog ro da ili slu -`be, pri sta nak }e bi ti neo p ho dan.

Zna ~aj nu no vi nu do no si i ~lan 18, ko ji pro pi su je uslo ve podko ji ma pro fe si o nal ni pri pad nik Voj ske Sr bi je mo e ra di ti u struk -tu ra ma me |u na rod ne or ga ni za ci je ili re gio nal ne ini ci ja ti ve naosno vu kon kur sa tih or ga ni za ci ja. S dru ge stra ne, ~lan 14A ka e dapro fe si o nal nom pri pad ni ku VS ni je do pu {te no u~e {}e u ak tiv no -sti ma udru e wa ko ji ma se ostva ru ju sle de }i ci qe vi: re for ma si -ste ma od bra ne, us kla |i va we pro pi sa sa op {te pri hva }e nim stan -dar di ma i pro pi si ma Evrop ske uni je, iz grad wa stra te gi je od bra ne idok tri ne VS ko jom se utvr |u ju sa stav, or ga ni za ci ja i for ma ci ja VS,ope ra tiv na i funk ci o nal na spo sob nost, upo tre ba i po pu na VS; pri -prav nost i mo bi li za ci ja; opre mqe nost na o ru a wem i voj nom opre -mom; ko man do va we i ru ko vo |e we i upra vqa we si ste mom od bra ne,u~e {}e u mul ti na cio nal nim ope ra ci ja ma i unu tra {wi od no si u Voj -sci.

Dr av ni se kre tar Jo vi ~i} na gla {a va da je uvo |e we po me nu tihkla u zu la bi lo neo p hod no zbog ve ro vat no }e da se po je di ni pro fe si o -nal ni pri pad ni ci Voj ske na |u u pri li ci da par ti ci pi ra ju u po je di -nim in sti tu ci ja ma i ini ci ja ti va ma re gi o nal nog i me |u na rod nog ka -rak te ra. On do da je da Za kon, po red na ve de nog, od re |u je i du i nu po -ten ci jal nog an ga ma na, na ~in nov ~a ne na dok na de i me ha ni zam pla -}a wa po re za i do pri no sa u ta kvim slu ~a je vi ma.

Od 25. do 29. ~la na Na crt Za ko na o VS tre ti ra uslo ve za pre -sta nak slu be na osno vu gu bit ka ~i na i po si li za ko na. Ka ko smo ~u -li od na {eg sa go vor ni ka, na ro ~i ta pa wa po sve }e na je od red ba ma opre stan ku slu be po si li za ko na, ko je se ti ~u pen zij skog sta a i go -di na ì vo ta, ~i me se ot kla wa ju sve ne do re ~e no sti, ne pre ci zno sti ipro iz voq na tu ma ~e wa u prak si.

Ve o ma va an seg ment Pred lo ga po me nu tog za ko na, ka ko pri me -}u je Jo vi ~i}, je su od red be ko je uvo de no ve di sci plin ske me re i ka zneza pri pad ni ke Voj ske ko je su is ho di {te na {le, pre sve ga u po tre bi zaefi ka sni jom za {ti tom voj ne di sci pli ne. Ta kva je, na i me, me ra „Za -bra na uda qe wa iz po seb nih pro sto ri ja u voj nom objek tu“ do 30 da na,{to pod ra zu me va kre ta we ogra ni ~e no na bo ra vi {ne pro sto ri je, voj -ne zgra de ili objek te, gde voj na li ca ni su za kqu ~a na i gde na sta vqa juda vr {e svo je du no sti. Sve to se, po Evrop skom pra vu, ne sma trali {a va wem slo bo de, ka ko ka e dr av ni se kre tar.

Dr av ni se kre tar Igor Jo vi ~i}

Eks pert ski raz go vo ri o voj noj sa rad wi U or ga ni za ci ji Upra ve za obu ku i dok tri nu Ge ne ral {ta ba Voj ske

Sr bi je, u Be o gra du su po ~et kom sep tem bra odr a ni eks pert ski raz -go vo ri {tab nih ofi ci ra Voj ske Sr bi je i Ko man de Na toa zdru e nihsna ga iz Na pu qa. Raz go vo re je otvo rio na ~el nik Upra ve za stra te -gij sko pla ni ra we Sek to ra za po li ti ku od bra ne bri gad ni ge ne ralMi tar Ko va~.

Po zdra vqa ju }i u~e sni ke u raz go vo ru iz Voj ske Sr bi je i Na toa,na ~el nik Ode qe wa za voj nu sa rad wu Ko man de zdru e nih sna ga Na tou Na pu qu bri gad ni ge ne ral Ger hard [ulc is ta kao je da je ciq eks -pert skih raz go vo ra iz na la e we na ~i na za {to efi ka sni ju po dr {ku,ko ju ta Ko man da pru a u iz ra di In di vi du al nog pro gra ma part ner -stva (IPP) i iz bo ru obla sti sa rad we i ak tiv no sti iz Rad nog pla naevro a tlant skog part ner stva (EAPWP) za 2010. go di nu.

A. A.

Obez be |e no fi nan si ra we pre kva li fi ka ci je Am ba sa dor Kra qe vi ne Nor ve {ke u Sr bi ji Ha kon Blan ken borg

i {ef Mi si je Me |u na rod ne or ga ni za ci je za mi gra ci je (IOM) za Sr -bi ju Gre go ar Gud stejn, 9. sep tem bra pot pi sa li su aneks Ugo vo ra ofi nan si ra wu pro jek ta Po ve ri la~ kog fon da i na ci o nal nog pro gra -ma po dr {ke u pro me ni ka ri je re pro fe si o nal nih pri pad ni ka Voj skedo sre di ne 2010. go di ne.

U to ku tro go di {weg pe ri o da sko ro ~e ti ri mi li o na evra ulo -`e no je u pre kva li fi ka ci ju i re in te gra ci ju vi {e od tri hi qa de ko -ri sni ka pro jek ta, pro fe si o nal nih ofi ci ra, pod o fi ci ra i ci vil nihli ca, ko ji su, za hva qu ju }i uspe {no okon ~a nom obra zo va wu za no vipo sao, uspe li da se iz bo re za na sta vak pro fe si o nal ne ka ri je re.Otvo re no je vi {e od 2.340 no vih rad nih me sta, u sop stve nim, ili ve}po sto je }im fir ma ma u Sr bi ji.

Po da ci go vo re da je uslu ge In di vi du al nog sa ve to va wa u re gi o -nal nim kan ce la ri ja ma IOM u Be o gra du, Ni {u, No vom Sa du i Kra qe -vu do sa da ko ri sti lo oko 4.800 biv {ih pri pad ni ka Voj ske i MO.

D. G.

Kurs za pro ra ~un na dok na da u Uje di we nim na ci ja maU Cen tru za mi rov ne ope ra ci je Zdru e ne ope ra tiv ne ko man de

Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je od 7. do 11. sep tem bra re a li zo van jeme |u na rod ni kurs za pro ra ~un na dok na da u UN – „BA LUN COE 09“.Kurs se iz vo di na osno vu pro gra ma sa rad we u okvi ru Ko or di na ci o -nog aran ma na nor dij skih ze ma qa za ope ra ci je po dr {ke mi ru(NORD CAPS).

Po la zni ci kur sa bi li su pri pad ni ci mi ni star sta va od bra ne ivoj ski Sr bi je, Bo sne i Her ce go vi ne, Nor ve {ke, Ma ke do ni je, Por tu -ga li je, Fin ske i Hr vat ske. A. A.

[tab na rat na ve ba u Ko man di Kop ne ne voj skeU Ko man di Kop ne ne voj ske se od 1. do 9. sep tem bra odr a na je

{tab na rat na ve ba „Od lu ~an od go vor 09”. Osnov ni ciq we nog odr a va wa je ste uve ba va we pri pad ni ka

ko man de Kop ne ne voj ske u rad wa ma i po stup ci ma za {tab ni pro cesra da, pla ni ra we ope ra ci ja i po ~et nu upo tre bu sna ga pri iz vr {a va -wu za da ta ka pr ve i tre }e mi si je Voj ske Sr bi je.

Ve bom je ru ko vo dio na ~el nik {ta ba Ko man de Kop ne ne voj skebri gad ni ge ne ral Vo jin Jon di}. Z. M.

@ene pro fe si o nal ni voj ni ci po lo i le za kle tvu@ene pro fe si o nal ni voj ni ci na slu bi u Pr voj bri ga di Kop -

ne ne voj ske su, na sve ~a no sti pri re |e noj u no vo sad skom Do mu Voj ske,po lo i le su voj ni~ ku za kle tvu.

Na kon jed no me se~ ne obu ke u Pr vom cen tru za obu ku u Som bo ru,tro ne deq ne stru~ no-spe ci ja li sti~ ke obu ke u ma ti~ nim je di ni ca ma,uspe {no po lo e nog is pi ta i sti ca wa ser ti fi ka ta, dva na est `e napro fe si o nal nih voj ni ka – od strel ca, po slu i o ca na ra dar skim si -ste mi ma, ve zi ste, vo za ~a ten ka do ope ra te ra ra ket nog si ste ma stre -la 10M, dis pe ~e ra i bol ni ~a ra – za sno va lo je rad ni od nos sa Voj -skom Sr bi je. B. M. P.

doga|aji„Otvo re ni dan” u Pr voj i Dru gojbri ga diU ve} tra di ci o nal noj ak -

ci ji „Otvo ren dan”, ko ja se u je -di ni ca ma Pr ve bri ga de KoVor ga ni zu je tre }u go di nu za re -dom, za sve za in te re so va ne gra -|a ne, 11. sep tem bra {i rom subi le otvo re ne ka pi je ka sar ni„Ju go vi }e vo” u No vom Sa du,„Bo {ko Pal ko vqe vi} Pin ki” uSrem skoj Mi tro vi ci i „Ba~ ka”u Ba~ koj To po li. Kao i pret hod -nih go di na, i ovo ga pu ta su naj -broj ni ji po se ti o ci bi li u~e ni ci osnov nih i sred wih {ko la.

Po se ti o ci ma su pred sta vqe ni na o ru a we i voj na opre ma je di -ni ca, pri ka za ni ospo so bqe nost i uve ba nost kroz seg men te bor be -ne obu ke, od no sno uslo vi i vo ta i ra da voj ni ka. Ta ko su, iz me |u osta -log, u Srem skoj Mi tro vi ci pri ka za na bor be na vo zi la ten kov skih ime ha ni zo va nih je di ni ca, u Ba~ koj To po li sred stva i opre ma ar ti qe -rij skih je di ni ca, dok su u no vo sad skoj ka sar ni naj ve }e za ni ma we mno -go broj nih po se ti la ca iza zva li pri pad ni ci iz vi |a~ ke je di ni ce.

Dru ga bri ga da Kop ne ne voj ske, 9. sep tem bra je u ak ci ji „Otvo re -ni dan” bi la do ma }in gra |a ni ma Kra qe va u ka sar ni „Jo van Kur su la”.

Broj ni ma li {a ni iz kra qe va~ kih {ko la sa ra do {}u su raz gle -da li na o ru a we, pe li se na to po ve i ula zi li u ten ko ve i bor be navo zi la pe {a di je. Po se ti o ci ma su pri ka za ni i de ta qi obu ke ko ja jesva ko dnev ni za da tak ove je di ni ce. B. M. P. – A. A.

Ge ne ral ]ir ko vi} pri mio de le ga ci ju ro da ar ti qe ri jePo vo dom Da na ar ti qe ri je – 14. sep tem bra, za me nik na ~el ni ka

Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir ko vi}pri mio je de le ga ci ju tog ro da.

U sa sta vu de le ga ci je bi li su pu kov nik Sto jan Mi la no vi} iz Ko -man de Kop ne ne voj ske, pot pu kov nik Sa {a Ne deq ko vi}, ko man dant Me -{o vi te ar ti qe rij ske bri ga de, pot pu kov nik Si ni {a Ran ge lov iz Pr vebri ga de i za stav nik Zo ran Ba ki}, pr vi pod o fi cir Dru ge bri ga de.

A. A.


Je sen sti e, du wo mo ja! Du we mi ri {u, po re |a nepo ve li ~i ni i le po ti na kre den cu, po red wih te -gle sa zim ni com i slat kim od {um skih ja go da i

{qi va.Bi lo bi kra sno ì ve ti u ta kvoj so bi. Ali, ne

sti e se ni ti se mo gu „stvo ri ti“ na ve de ni uslo vi,osim u et no graf skom mu ze ju. Kre de na ca je dva i daima po ne gde, du we se sve ma we ga je, a èn ska ime nain spi ri sa na tim je se wim vo }em, sko ro da su i{ ~e -zla. Po zna vao sam ne gde {e zde se tih jed nu Du wu izni {ke Ja go din-ma ha le, bi la je ta da (a ve ro vat no je isa da) dve go di ne sta ri ja od me ne. Uspeo sam sa mo jed -nom da sa mo za wu ot pe vam pr vi stih pe sme na ve de nena po ~et ku ovog tek sta. Vi {e je ni sam vi deo. Mno gogo di na po sle „mo ju pe smu“ o Du wi uzeo je Ba la {e vi},a ne ke svo je na pev ke o „ra ~u na wu na nas“ pot pu noza ba ta lio.

Tek na po ~et ku je se ni po ~i we ~e wa za ne sta limvre lim le tom. Uop {te, ~o vek je ta kav stvor: uvek e lida bu de ta mo gde ni je, do bro mu je svu da osim na me -stu gde je ste.

Ne }e te ve ro va ti, a mo da i ho }e te, ra do bih sena {ao na ne koj je se woj voj noj ve bi. Na rav no, sa mokao po sma tra~, jer su me dru gi ve bov ni mo ti vi odav -no na pu sti li. Iskre no pri zna jem ka ko sam u od no su nano ve voj ne tren do ve pot pu no za sta reo i u ve zi s timne mam ni ka kve va qa ne ide je. Znam sa mo da voj ska ne -ma mno go pa ra da ra si pa svo je vre me na po li go ni mai lo go ro va wi ma, ne go se tru di „da sa me“ pro sto rei po stig ne {to vi {e sa {to ma we tro {ko va.

Ali, kre ni mo ipak pu tem ne iz be ne no stal gi je.Od la zak „na te ren“ pri pre ma se pri li~ no du go. [tokrup ni ja je di ni ca – to vi {e de ta qa. Ne ko li ko da napre ne go {to se du ga~ ka voj na ko lo na upu ti „ne gde“(voj na taj na), na to me sto od la ze eks per ti ko ji su ima -li sim bo li~ no ime „ko na ~a ri“. Taj tur ci zam, vi di te,op stao je upr kos broj nim mo der ni za ci ja ma, pa su qu -di od go vor ni za lo gor sko ko na ~e we voj ske ima li bartri za dat ka: da pro na |u po god nu „lo gor sku pro sto ri -ju“, da oba ve ste ci vil ne vla sti u re gi o nu o bu du }empri su stvu voj ske. I na rav no, pre ven tiv no na go ve stesa rad wu na ro da i ar mi je.

Kad voj ska kre ne, po ~i we ki {a. Ne ma tri ka dataj {ar mant ni at mos fer ski fe no men mi mo i |e voj nuko lo nu. Ako i pro |e ne ka ko, kad se, na pri mer, ba ta -qon ras pa ku je i po sta vqa {a to re, oba ve zno ima dapqu sne.

Utim okol no sti ma sva ki bi pi sac imao pu no po -sla, jer ne ma tih gla go la ko ji se ne ko ri stepro tiv ki {e i bla ta. Ali, to je, ka ko su nas u~i -

li „naj bo qi am bi jent“ za is pi ti va we na {ih mo gu} no -sti. Dru gim re ~i ma, ve ba ni je ni {ta dru go ne go me -ta fo ra „Kva ke 22“: „[to su go ri vre men ski uslo vi,to je bo qe vre me za voj sku!“

Voj ni {a to ri su bi li po zna ti po to me {to pro -ki {wa va ju, po seb no kad pa da ki {a. I to re dov no ne -du nom bor cu za vrat. Ve} dru gog da na or ga ni zu je sepri red ba za voj ni ke sa omla di nom iz kra ja. A za timpo ~i wu „ve bov ne ak tiv no sti“.

Sva ka ~e ta je ure |i va la svoj deo lo go ra. Ozna -ka je di ni ce, zve zda pe to kra ka, lik dru ga Ti ta od ka -me wa, ci ga la i kre ~a. Od sve ga {ta se na {lo. U timna iv nim iz li vi ma ose }a wa pre ma vr hov nom, Ti to ni -je mno go li ~io na se be, ali, Bo e moj. Svi su zna lida je to on, jer ni ko dru gi ne bi mo gao da bu de na we -go vom me stu.

Ina ~e je va qa lo, na ko si obli weg uz vi {e wauko pa ti i ja kim, be lim kre ~om obe le i ti pa ro lu:„û vaj mo brat stvo i je din stvo kao ze ni cu oka svog!“ Ito ta ko da se ona vi di iz bi lo kog }o {ka lo go ra.

Na kra ju ve be, ko man dant je da vao oce nu, ilijo{ bo qe, ne ko iz vi {e ko man de. Sko ro uvek je to bi -lo „vr lo do bro“, uz ne ke na po me ne da se mo e jo{bo qe, i da to ni su na {i ko na~ ni do me ti. Idu }e go di -ne, ako Bog da zdra vqa, bi }e jo{ bo qe!

Na po vrat nom mar {u po no vo ki {a. Po vra tak uka sar nu je kao od la zak ku }i, voj ni ci „svih na {ih na -ro da i na rod no sti“ pe va ju „Na{ ba ta qon!“

Da ne pod se }a mo sad {ta je sve po sle bi lo. uosam da se ne ke je di ni ce srp ske voj ske spre ma ju za je -se we ve be. Mo ra da se taj po sao mno go raz li ku jeod ono ga ko ji je ov de opi san. Obu ka tra je tek ne {tovi {e od dva me se ca. Da na {wa voj ska je pa met ni ja,u~i br e i bo qe, jer mo ra, jer è li. Za {est me se cise ide ku }i.

Mo der ne voj ske ima ju mo del „re pre zen ta tiv nihtre nin ga“. To zna ~i, da svi pro la ze obu ku popro gra mu, a on da jed na vi so ko kva li tet na je di -

ni ca ode na Pa su qan ske li va de. Ta mo se ulo go ri, neba{ sa svim ka ko ov de bi re ~e no o pro {lo sti. Ali, ne -gde si gur no pi {e „@ive la Sr bi ja!“, jer kus bi bio voj -ni lo gor srp ske ar mi je bez te pa ro le. Na dam se da vi -{e ne ma lo gor skih po sta me na ta za kul to ve li~ no sti.

Na dan ve be, ko ja je re dov no (i pri rod no) in -ter vi dov ska, do la ze pr vi qu di dr a ve, no vi na ri ine {to stra nih voj nih de le ga ta. Na ~el nik Ge ne ral {ta -ba obra zla e su po zi ci ju (zbir okol no sti na ko ji ma jeza sno va na ve ba) i we ne ci qe ve.

Mo der ne ve be ima ju jo{ je dan ciq: da ne gi ra jumak si ma li sti~ ku, i pri li~ no za sta re lu hi po te zu oma sov no sti sta ja }e (po zi ci o ne) voj ske. Ako se do ka eda va tre na mo}, kre a tiv ni ma ne var, voj ni i po li ti~ -ki um mo gu da na do me ste po tro {e nu ide ju o ma sov nojmo bi li za cij skoj pro duk ci ji to pov skog me sa, on da je tosa vr {e ni smi sao ve ba wa. No vi pro fil ra ta dav noje is kqu ~io sta ja }e fa lan ge kao mo del po zi ci o ni ra -wa. Sve {to se ima ulo i ti, ula e se u teh ni ku zaza {ti tu i o~u va we bor ca. On je, ko na~ no, svi ma po -stao va ni ji od sve ga i svih Pi ro vih po be da.

Ali, pra va je po be da iz be }i am bi jent ko ji vo dido su ko ba i sa ~u va ti naj vred ni je {to sva ka na ci jaima. To je smi sao ve bi i sa ve zni {tva u du go traj nommi ru. Mo e se po be di ti sa mo bez ra ta. Sve dru gosmo is ku si li.

Du we na kre den cu mi ri {u na od la zak le ta, papo ma u ~i ~a ma da ose te ~ar svo je i astro nom ske je -se ni, do dir gle wa ka, opor ukus naf ta li na i ne po -no vqi vu aro mu za ka sne log de tiw stva.

29

P E R A S P E R A

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

Pobeda bez rata

Novi profilrata davno jeiskqu~iostaja}e falange kao modelpozicionirawa.Sve {to se imauloìti, ulaèse u tehniku za za{titu io~uvawe borca.On je, kona~no,svima postaova`niji od svegai svih Pirovihpobeda. Ali,prava je pobedaizbe}i ambijentkoji vodi dosukoba isa~uvatinajvrednije {to svakanacija ima. To je smisaove`bi isavezni{tva u dugotrajnommiru. Moè sepobediti samobez rata. Svedrugo smoiskusili.

Posle opse`nihpro{logodi{wihpriprema i ovogodi{werealizacije planiranenabavke ve}eg delavisokotehnolo{keopreme i ure|aja,pripadnici Slu`betelekomunikacijaisti~u da su rezultatimodernizacijetelekomunikacionogsistema u Vojsci Srbijei Ministarstvu odbraneve} vidqivi

Sve je ve }i broj me |u na rod nih ve bi sa ak tiv nim u~e {}em je di ni ca Voj ske Sr bi je, nako ji ma za pa e nu ulo gu ima ju i pri pad ni ci je di ni ca ve ze. Po sto ji mno go raz lo ga zatvrd wu da su za da ci ve zi sta, u ovom vre me nu ne za u sta vqi ve teh ni~ ko-teh no lo {kere vo lu ci je, naj op se ni je upra vo u te le ko mu ni ka ci o noj sfe ri, znat no slo e ni ji odonih ko je su oba vqa li u vre me te le prin te ra i te le gra fa. Lin ko vi s vi deo-sa dr a -

ji ma vi {e ni su sa mo zah tev vre me na u ko me `i vi mo, ve} je dan od osnov nih pred u slo va zaostva ri va we ra zno vr snih kva li tet nih i efi ka snih ak tiv no sti u raz li ~i tim ob li ci maqud ske de lat no sti. U tom po gle du, ni voj ska ni je iz u ze tak. Na pro tiv, s ob zi rom na to da jeupra vo voj ska, ka ko u naj ra zvi je nim, ta ko i u onim si ro ma {ni jim ze mqa ma, u pro {lo stibi la po kre ta~ zna ~aj nih i pro spe ri tet nih pri vred nih, is tra i va~ kih i na u~ no ra zvoj nihak tiv no sti, s pra vom se o~e ku je da i u sfe ri te le ko mu ni ka ci ja si stem od bra ne i bez bed -no sti dr i vo de }i ko rak. Tim pre {to se voj ne je di ni ce, ili wi ho vi de lo vi, po pra vi lu,na la ze na raz li ~i tim, me |u sob no ve o ma uda qe nim pro sto ri ma, {to me |u sob nu ko mu ni ka -ci ju, kao i ve zu sa ko man dom, ~i ni slo e ni jom i sve o bu hvat ni jom.

U na {oj ze mqi, na a lost, de ce ni ju, ili dve una zad, {to zbog bes pa ri ce, {to zbogne ra zu me va wa, to ni je bi lo ta ko, pa smo ubr za ni raz voj u sfe ri te le ko mu ni ka ci ja, {tose opre me ti ~e, do ~e ka li ne sprem ni. Sre }om, dru ga ~i je je bi lo kad je re~ o na {em in te -lek tu, tra di ci o nal no spo sob nom da iz ne na |u ju }e br zo od go vo ri na sve zah te ve stru ke ivre me na u ko me `i vi mo.

Kraj trke s vremenomVre me, na rav no, ide svo jim to kom, raz voj te le ko mu ni ka ci o ne opre me i sred sta va u

sve tu je uzeo ma ha i vi {e go di {wem za o sta ja wu u opre ma wu je di ni ca, a ti me i u or ga ni zo -va wu i us po sta vqa wu slo e ni jih i kva li tet ni jih ve za iz me |u je di ni ca i ko man di, do {aoje kraj i u Voj sci Sr bi je, gde se, po sled wih ne ko li ko go di na, od vi ja dra ma ti~ na tr ka

Iskorak u budu}nost

Dan Slu`be telekomunikacija – 20. septembarpovodi

31

s vre me nom. Re zul ta ti ubr za nogpri la go |a va wa sa vre me nimzah te vi ma, od no sno pla ni ra wei or ga ni za ci ja od go va ra ju }ihte le ko mu ni ka ci o nih ka pa ci te tai na bav ka naj mo der ni je „haj teh”opre me upra vo se pri vo di kra -ju, ta ko da se slo bod no mo ere }i da su ve zi sti Voj ske Sr bi -je za ko ra ~i li u bu du} nost. Oto me pr vi ~o vek Upra ve za te -le ko mu ni ka ci je i in for ma ti kuGe ne ral {ta ba Voj ske Sr bi jege ne ral-ma jor Ra di voj Vu ko -bra do vi} ka e:

– Ia ko je di ni ce Voj skeSr bi je jo{ ni su opre mqe ne no -vim te le ko mu ni ka ci o nim ure -|a ji ma, zna se da je uvo |e we no -vog te le ko mu ni ka ci o nog si ste -ma u po od ma kloj fa zi. Po je di -ni pri pad ni ci Voj ske ima li supri vi le gi ju da pre dru gih upo -zna ju sve ti po ve ra dio i ra dio-re lej nih ure |a ja, ko mu ta ci o necen tre i ter mi nal ne ure |a jeko ji ma }e se je di ni ce opre mi ti,da u~e stvu ju u wi ho vom is pi ti -va wu i pre ne su svo je pro fe si -o nal no is ku stvo ko le ga ma.Osta li }e po ~e ti s ko ri {}e -wem no vih ure |a ja po pla nuopre ma wa je di ni ca, ali pod se -}am ~i ta o ce „Od bra ne” da jeje dan broj no ve te le ko mu ni ka -ci o ne opre me bio iz lo en nateh ni~ kom zbo ru u okvi ru pri -ka za spo sob no sti Voj ske Sr bi -je „Sre te we 2009”. Od ide jedo iz grad we te le ko mu ni ka ci o -no-in for ma ti~ kog si ste ma putje dug. Naj te i i naj du i deo togpu ta pre {li smo uz an ga o va -we i do pri nos svih or ga ni za -ci o nih ce li na Mi ni star stvaod bra ne i Ge ne ral {ta ba Voj -ske Sr bi je u okvi ru wi ho vihnad le no sti. Na rav no, pred sto ji jo{ do sta po sla. Spi sak za da ta kaje dug, na ve {}u sa mo one za ko je ce nim da su po seb no zna ~aj ni zakva li tet no i sta bil no funk ci o ni sa we te le ko mu ni ka ci o nog si ste mau na red nim de ce ni ja ma. Po treb no je naj pre obez be di ti odr a va weure |a ja u ga rant nom ro ku i po sle we ga, po {tu ju }i spe ci fi~ ne zah te -ve Voj ske, de fi ni sa ti i na ba vi ti po treb nu is pit no-mer nu opre mu ipo ~et nu ko li ~i nu re zer vnih de lo va, or ga ni zo va ti obu ku za ru ko va -we ure |a ji ma i wi ho vo odr a va we, iz ra di ti po treb ne pro pi sa nedo ku men te, pra vi la i uput stva za no ve ure |a je. Va no je is ta }i dasmo od po ~et ka re a li za ci je tog pro jek ta, jo{ pri li kom iz bo ra ure -|a ja, vo di li ra ~u na o mo gu} no sti ma za {to jed no stav ni ju na do grad -wu i pri me nu bu du }ih teh no lo {kih re {e wa u du em pe ri o du – na gla -sio je ge ne ral Vu ko bra do vi}.

Obrazovan kadarVre me i u~e sta li is pi ti na ve ba ma raz li ~i tog ran ga i va no -

sti po ka za li su da Slu ba te le ko mu ni ka ci ja ras po la e kva li tet nimka drom, ko ji obez be |u je ne pre kid no funk ci o ni sa we po sto je }eg te le -ko mu ni ka ci o ni og si ste ma, spo sob nim da pri hva ti no ve, sa vre me neure |a je i opre mu. To me do pri no si ne pre kid no usa vr {a va we we nihpri pad ni ka, a sva ka ko i in ten ziv na me |u na rod na voj na sa rad wa –

odr a va we mno go broj nih kon -ta ka ta s pri pad ni ci ma stra nihvoj ski, pre zen ta ci je opre me ive bov ne ak tiv no sti. Pri pad -ni ci Slu be te le ko mu ni ka ci japla ni ra li su, or ga ni zo va li iobez be di li te le ko mu ni ka ci o neka pa ci te te za sve ovo go di {weve be i dru ge zna ~aj ne ak tiv -no sti Voj ske Sr bi je, po put„Sre te wa 2009”, „Di plom ca2009”, Uni ver zi ja de, Tre }ekon fe ren ci je na ~el ni ka ge ne -ral {ta bo va bal kan skih ze ma -qa, ve`ba „MEDCEUR”, Ae ro -mi tin ga u Ba taj ni ci, itd.

– U stru~ nom po gle du po -se ban zna ~aj ima u~e {}e na {ihpri pad ni ka u me |u na rod nimte le ko mu ni ka ci o nim ve ba ma

„He rald Her mes 2009” i „Com bi ned En de a vor 2009”. To je okru e weu ko me pri pad ni ci Slu be te le ko mu ni ka ci ja mo gu objek tiv no da pro -ve re svo ju ob u ~e nost i mo gu} no sti sred sta va na ko ji ma ra de. Sve subroj ni ji i kur se vi na ko ji ma se na {i pri pad ni ci ospo so bqa va ju zaefi ka sno ko ri {}e we naj mo der ni je opre me i ostva ri va we slo e nihza da ta ka ko ji ih o~e ku ju. To je ula ga we u bu du} nost, bez ko ga ne maraz vo ja – ka e ge ne ral Vu ko bra do vi} i do da je da je da nas svi ma ja -sno da sa vre me ni te le ko mu ni ka ci o ni ure |a ji pod ra zu me va ju pri me -nu slo e nih in for ma ti~ kih re {e wa. Za to naj ve }i broj za da ta ka, pata ko i us po sta vqa we no vog te le ko mu ni ka ci o nog si ste ma, pri pad ni -ci Slu be te le ko mu ni ka ci ja iz vr {a va ju u te snoj ve zi sa pri pad ni -ci ma Slu be in for ma ti ke i uz wi ho vo ak tiv no u~e {}e.

Pro ve ra do stig nu tog ni voa te le ko mu ni ka ci o nog si ste ma nane dav no odr a nim zna ~aj nim i jav no sti po zna tim do ga |a ji ma da laje o~e ki va no do bre re zul ta te i ohra bru ju }e de lo va la na sve pri -pad ni ke je di ni ca i usta no va Slu be te le ko mu ni ka ci je. Is ti ~u }ida s is pi ti ma do stig nu tog ni voa spo sob no sti ve zi sta ni je za vr {e -no, pu kov nik Mi lan Jan ko vi}, na ~el nik Ode qe wa za te le ko mu ni -ka ci je, ka e:

– Po red te le ko mu ni ka ci o nog obez be |e wa ve} na ve de nih ve -`bov nih i dru gih zna ~aj nih ak tiv no sti na ko ji ma su u~e stvo va li

Pr vi ~o vek Upra ve za te le ko mu ni ka ci je i in for ma ti ku Ge ne ral {ta baVoj ske Sr bi je ge ne ral-ma jor Ra di voj Vu ko bra do vi}

pri pad ni ci Voj ske Sr bi je, bi lo je i mno go dru gih ak tiv no sti i napo li go ni ma i ve ba li {ti ma, stru~ nih ras pra va, kon fe ren ci ja ise mi na ra, na ko ji ma su pri pad ni ci Slu be te le ko mu ni ka ci ja ak -tiv no u~e stvo va li. To kom svih tih do ga |a wa obez be di li smo ne -pre kid nost u funk ci o ni sa wu te le ko mu ni ka ci o nog si ste ma, re dov -no i kva li tet no su oba vqa ni nad zor i ana li ze te le ko mu ni ka ci o -nog obez be |e wa i pred u zi ma ne su me re da se osi gu ra ju zah te va nite le ko mu ni ka ci o ni ka pa ci te ti. Mo e mo da ka e mo da smo za do -voq ni onim {to smo u~i ni li i pri ka za li to kom ove go di ne, ia ko

ni smo uspe li da ostva ri mo sve {to je pla ni ra no. Tu, pre sve ga,mi slim na ka {we we u pre la sku Voj ske u no vo do de qe ne fre kven cij -ske op se ge, za {ta jo{ ni su obez be |e ni svi po treb ni uslo vi – re -kao je pu kov nik Jan ko vi}.

Boqitak za sveOno {to naj vi {e in te re su je pri pad ni ke Voj ske sva ka ko je opre -

ma we je di ni ca no vom, kva li tet nom i mo der nom opre mom. Pro {le iove go di ne u~i we ni su ogrom ni ko ra ci u na bav ci ve o ma slo e ne isku pe te le ko mu ni ka ci o ne opre me, ko ja, po re ~i ma pu kov ni ka Jan ko -vi }a, u te le ko mu ni ka ci o nom po gle du tre ba da is pu ni sve zah te ve sa -vre me nog ko man do va wa.

– Re a li zo va na je pr va is po ru ka ugo vo re nih ko li ~i na ra dio-ure |a ja i opre me. Za vr {en je fa bri~ ki i kvan ti ta tiv ni pri jem, dok jeupra vo u to ku re a li za ci ja kva li ta tiv nog pri je ma – funk ci o nal nihte sti ra wa ser vi sa u ka bi net skim uslo vi ma i na re al nim od sto ja wi -ma. U to ku je obu ka pr ve gru pe ope ra te ra iz Mi ni star stva od bra nei Voj ske Sr bi je. In ten zi vi ra ne su i ak tiv no sti u ospo so bqa va wulo kal nog part ne ra za in te gra ci ju, pre nos teh no lo gi je i pro iz vod wu.Tre ba is ta }i i da je ot po ~e la iz grad wa sta ci o nar ne ra dio-re lej nemre e Voj ske Sr bi je. Ugo vo re ni rok za we no sta vqa we u ope ra tiv -nu upo tre bu je do kra ja 2009. go di ne. Re a li zo va li smo, uz pro pi sa -na te sti ra wa, pla ni ra nu is po ru ku ure |a ja i opre me za tak ti~ ke ra -dio-re lej ne ve ze i to kom ovog me se ca is po ru ~i }e mo ih kraj wim ko -ri sni ci ma. Ta ko |e, in ten ziv no ra di mo na sta vqa wu u ope ra tiv nuupo tre bu is po ru ~e ne opre me iz si ste ma TE TRA – re kao je pu kov nikJan ko vi}.

Po slo va je mno go, a pred u slo vi za wi ho vo kva li tet no oba vqa -we, is ti ~u u Upra vi za te le ko mu ni ka ci ju i in for ma ti ku, ostva re ni seve} sa da. Ne ma sum we da }e stal na usa vr {a va wa u obla sti voj nihte le ko mu ni ka ci ja i uspe {an za vr {e tak za da ta ka ko ji su u to ku, pri -pad ni ci ma Slu be te le ko mu ni ka ci ja omo gu }i ti da sme lo ko ra ~a ju ubu du} nost, a ko man do va wu obez be di ti po treb ne te le ko mu ni ka ci o neka pa ci te te.

Du {an GLI [I]Snimio Du{an ATLAGI]

Pri~e{}e i moleban u ~astpromocije i po~etkaslu`bovawa mladihpotporu~nika, uprili~eni su u veli~anstvenom ambijentuhrama Svetog Save navra~arskom platou. Tomprilikom u ~in sve{tenika jerukopoloèn |akon JovanBabi}, verou~iteq u Vojnojgimnaziji, a doskora{wemna~elniku Vojne akademijegenaral-majoru u penzijiVidosavu Kova~evi}u uru~en jeorden Svetog Save drugog reda.Liturgiju je sluìo mitropolitAmfilohije, a sasluìvali suvladika Atanasije Rakita ijero|akon Dositej Hilandarac.

{kolstvo


âst u sn

Pri pad ni ci Slu be te le ko mu ni ka ci ja i in for ma ti ke ovego di ne u~e stvo va li su na mno go broj nim ve ba ma u Sr bi ji i ino -stran stvu. Ne ke od wih su i mul ti na ci o nal na teh ni~ ka ve ba te -le ko mu ni ka ci ja „He rald Her mes 09“, u okvi ru ko je se sa te ri to -ri je Sr bi je us po sta vqa ju ve ze na ve li kim ra sto ja wi ma sa u~e -sni ci ma iz voj ski dru gih ze ma qa, za tim tri la te lar na ve ba „Ti -sa 2009” , „Di plo mac”, ae ro mi ting...

Na ve bi „GU I BERT 2009” u Fran cu skoj pri pad ni ci Slu -`be te le ko mu ni ka ci ja Voj ske Sr bi je ste }i }e dra go ce na is ku stvao or ga ni za ci ji i funk ci o ni sa wu ko mand nog me sta mul ti na ci o -nal ne di vi zi je, a u to ku je i mul ti la te ral na te le ko mu ni ka ci o nave ba „Com bi ned En de a vor 2009“, u Ba wa lu ci u ko joj u~e stvu jepo seb no for mi ra na, opre mqe na i pri pre mqe na je di ni ca Slu -`be za te le ko mu ni ka ci je Voj ske Sr bi je.

VE@BE

Moleban za mlade potporu~nike

wa od in ter na ta na Tap ~i der skom br du do vra ~a r skog pla toa, ko jikra si hram Sve tog Sa ve. U wi ho vim sve ska ma osta }e re ~i se }a wana taj dan, a u sve sti za pis traj ne vred no sti.

Ka da se sun ce pri ma klo ze ni tu, de voj ke i mla di }i u uni for ma -ma na {li su se na pla tou is pred hra ma. ê sti ta li su je dan dru go me,pre to ~i li uti ske u re ~i.

Na ponos uniformiBu du }i pi lot pot po ru~ nik Mi lo{ Rok san di} iz Ze mu na ni je

krio odu {e vqe we:– Ovo je dan ne za bo ra va. Pri zna jem, du go sam ga pri eq ki vao.

Usko ro }e pro mo ci ja. A on da pr va du nost. Sa mno go mi ra i sa mo -po u zda wa le te }u ka da mi se uka e po ve re we. Da }e Bog, usko ro...

Mla den Ma sti lo vi} je za vr {io in for ma ti~ ki smer. Sta si timo mak iz Tre bi wa is ti ~e zna ~aj sve ~a nog ~i na:

– Srp ska voj ska je uvek bi la ~a sna, hri sto qu bi va. Po sle mno gogo di na na sta vqa mo tra di ci ju na naj bo qi na ~in. Ube |en sam da ta komi sle svi mo ji dru go vi...

Ka u da je pe {a di nac pra vi voj nik. Vo |en tom ide jom Ivan Pa -vlo vi} iz [ap ca za vr {io je stu di je na tom sme ru:

– Za i sta sam po no san na svoj rod, ~i ja je tra di ci ja u srp skojvoj sci do bro po zna ta. Tra di ci ja se ti ~e i ve re. S wom u du {i, voj nikje ~vr {}i, ne po ko le bqiv.

Sko ra {wi pot po ru~ nik sa o bra }aj ne slu be Zo ran Stan ko vi}ro |en je u Sme de re vu. U we mu je ve ra pri sut na od ra ne mla do sti:

– Sa stu di ja }u po ne ti naj lep {e uspo me ne. Ra du jem se pro mo ci -ji i pr voj du no sti, a ovaj ~in je kao kru na pret hod nih uz ne se wa. To -kom stu dent skih da na ob i {ao sam mno ge ma na sti re, a po klo ni~ ko

pu to va we u Hi lan dar i srp sku sve ti wu no sim u sr cu.Be o gra |a nin Ne ma wa Ran ko vi} za vr {io je Smer PVO. Na dah -

nu to je pri ~ao o ne deq nom ju tru:– Pri ~e {}e pred pro mo ci ju u ofi cir ski ~in do i veo sam kao

pri bli a va we uni ver zal nom du hu po sto ja wa na {e ve re u ~o ve ku i~o ve ka u ve ri. Ose }am se po seb no, ne mo gu ta~ no da opi {em na ra -sle emo ci je.

Wi ho ve mla |e ko le gi ni ce, ko je su pe va le u ho ru, na svoj na ~insu do i ve le pri ~e {}e. Ra di ca Ra do va no vi} iz Kur {u mli je, stu dent -ki wa je dru ge go di ne na Sme ru ve ze.

– Sam ~in pri ~e {}a je uz vi {en, po go to vo ka da se za vr {a vajed na i po ~i we dru ga eta pa u ì vo tu. Po se ban zna ~aj za sva kog mla -dog ofi ci ra je ste da ose ti ve ru u se bi i na dah nu }e u tra di ci ji. Ve -li ~an stve no, ne za bo rav no, pam ti }u ovaj dan...

We na vr {wa ki wa, ali sa Sme ra teh ni~ ke slu be, Alek san draJe li} iz Vra wa, sma tra:

– Ofi cir je taj ko ji }e su tra po ve sti mla de qu de na za da tak.Ob u ~a va }e ih i bi }e im pri mer. Ve ra po ve zu je qu de. Bi ti sta re {i -na i no si ti ~a stan pe ~at u du {i, ne pro cen qi va je vred nost...

Mi li ca Ste va no vi} iz Var va ri na stu di ra tre }u go di nu naSme ru ve ze. Ima la je ve o ma za ni mqi vo za pa a we:

– Za mo je sta ri je ko le ge ko je po sta ju pot po ru~ ni ci Voj ske Sr bi -je, mo le ban i pri ~est da }e sna gu i uli }e si gur nost da s no vom vo qomkre nu na svo je pr ve du no sti. Si gur na sam da tu du hov nu mo} od da -nas ja sno pre po zna ju u se bi...

Bran ko KO PU NO VI]Sni mi la Ran ka TO MI]

33

Jazi vere

Ka da ne ko osta vi du bok trag, do bra de la i na dah nu tu mi sao usvom po slu, pra vo je da po ne se i od go va ra ju }e pri zna we. Ge ne ral-ma jo ru u pen zi ji Vi do sa vu Ko va ~e vi }u, vi {e go di {wem na ~el ni kuVoj ne aka de mi je, uru ~en je or den Sve tog Sa ve dru gog re da. Ime ve -li kog pro sve ti te qa, ro do na ~el ni ka na {eg {kol stva, sve go vo ri.

Voj na aka de mi ja je raz vi la na mno gim po qi ma plod nu sa -rad wu sa Srp skom pra vo slav nom cr kvom, a we ni pri pad ni ci istu den ti su, sem osta log, po se ti li mno ge sve ti we, i{li na po klo -ni~ ko pu to va we na Sve tu Go ru i do ma na sti ra Hi lan da ra.

ORDEN ZA GENERALA KOVAÊVI]A

u hramu Svetog Save

u tar wa zvo na Hra ma da le ko su se ~u la u ne de qu 13. sep tem bra.Da tum sa mno go sim bo la i za mno ga se }a wa. Bu du }i pot po ru~ -ni ci, ko ji usko ro o~e ku ju pro mo ci ju, wi ho ve mla |e ko le gi ni ce iko le ge sa na ~el ni kom Voj ne aka de mi je bri gad nim ge ne ra lomMla de nom Vu ru nom na ~e lu, na {li su se u sve tom zda wu.Mi lo zvu~ na li tur gi ja, a u cr kve nom ho ru stu dent ki we Voj ne aka -

de mi je u sve ~a nim uni for ma ma. Pri zor za pam }e we, po ja we za naj u -zvi {e ni ja ose }a wa. Li tur gi ju slu i mi tro po lit cr no gor sko-pri -mor ski Am fi lo hi je Ra do vi}, sa slu u ju vla di ka Ata na si je Ra ki ta ije ro |a kon Do si tej u ime ma na sti ra Hi lan dar. U Hra mu mno go ver ni -ka, ro |a ka i naj bli ih pri ja te qa bu du }ih ofi ci ra.

Pri~e{}eU to ku li tur gi je mla di }i u uni for ma ma, oni ko ji su se za taj ~in

pri pre ma li po svo joj slo bod noj vo qi, pri la ze ol ta ru... Ni je te {kora za zna ti {ta im je na sr cu, ko li ko im je is pu we na du {a. Uo sta lom,taj ose }aj }e po sle svi li stom opi sa ti... Pri zor sve go vo ri. Po vra -tak ve ri, tra di ci ji i du hov no sti.

Jo{ je dan sve ~a ni ~in. \a kon Jo van Ba bi}, ve ro u ~i teq u Voj nojgim na zi ji bi va ru ko po lo en u sve {te ni ka. Pri zna we za sve {to jeu~i nio za ve ru, we no u~e we i tu ma ~e we. Omi qen me |u svo jim u~e ni -ci ma, ra do slu {an i du bo ko po {to van. I zbog we ga iz bor ni pred -met u Voj noj gim na zi ji do bi ja sve vi {e pro sto ra i slu {a la ca.

Mno go je we go vih |a ka u Hra mu, ~e sti ta }e svom ve ro u ~i te qu ista ri jim ko le ga ma ko ji su na do mak pr ve ofi ci r ske ro ze te na epo le -ta ma. Ka u da im ni ka da ra ni je ni je ta ko pri ja la ra no ju tar wa {et -


Li de ri oral ne im plan to lo gi je Sr bi jeIm plan to lo zi VMA pu kov nik doc. dr No vak Sta ma to vi} i doc.

dr Smi qa na Ma ti}, au to ri su kwi ge „Osno vi oral ne im plan to lo gi -je”, ko ja je re zul tat du go go di {weg is ku stva i tim skog ra da stru~ wa kaVMA u toj obla sti. Au to ri u kwi zi de taq no ob ja {wa va ju isto ri jatraz vo ja im plan to lo gi je, opi su ju po stup ke im plan ta ci je i vr ste im -plan tant nih si ste ma ko ji se pri me wu ju u sve tu i pri ka zu ju pro ce du reim plan to lo {kog zbri wa va wa.

Oral na im plan to lo gi ja kao sto ma to lo {ka di sci pli na ima du -bo ke ko re ne, ali je stru~ no eta bli ra na tek u dru goj po lo vi ni 20. ve -ka. Stal na pri me na im plan ta ta u VMA po ~e la je 1980. go di ne, podru ko vod stvom pukovnika prof. dr Alek san dra [kun dri }a.

No va kla sa [ko le re zer vnih ofi ci raNa VMA je sve ~a no obe le en po ~e tak {ko lo va wa 96. kla se

[ko le re zer vnih ofi ci ra sa ni tet ske slu be i 94. kla se [ko lere zer vnih ofi ci ra ve te ri nar ske slu be.

Slu {a o ci [ko le re zer vnih ofi ci ra tek tre ba da ovla da jule kar skim i voj ni~ kim ve {ti na ma i ima }e pri vi le gi ju da to ra de uin sti tu ci ji ta kvog ran ga kao {to je VMA.

Sve ~a no sti su pri su stvo va li ko man dan ti [ko le re zer vnihofi ci ra, na stav ni ci VMA i ru ko vo di o ci or ga ni za cij skih ce li na teusta no ve, te stu den ti Pr ve kla se Vi so ke {ko le me di ci ne VMA, ko jisu 1. sep tem bra za po ~e li voj no stru~ nu obu ku.

Pripremila Elizabeta RISTANOVI]

U sla vu Mi lu ti na Mi lan ko vi }aPo vo dom 130 go di na od ro |e wa Mi lu ti na Mi lan ko vi }a, srp -

skog na u~ ni ka ko ji je za du io svet ka no nom osun ~a wa Ze mqe i we go -vim uti ca jem na kli mat ske pro me ne i le de na do ba, odr an je me |u -na rod ni na u~ ni skup „Eko lo gi ja, rad, zdra vqe i ì vot na sre di na“,ko me zna ~a jan do pri nos da li i stru~ wa ci VMA Eli za be ta Ri sta no -vi}, So wa Ra da ko vi}, Sr |an La zi} i Ni ko la î ki riz.

Ple nar no pre da va we o „Kli mat skim pro me na ma i mi kro or ga -ni zmi ma“ odr a la je na u~ ni sa rad nik dr sc. med. Eli za be ta Ri sta -no vi}, ko ja je na gla si la da od in fek tiv nih bo le sti go di {we umi repet na est mi li o na qu di na pla ne ti. Do cent dr So wa Ra da ko vi}, na -~el nik In sti tu ta za hi gi je nu VMA, pred sta vi la je re zul ta te i sa -zna wa stru~ wa ka VMA o zna ~a ju akli ma ti za ci je i uti ca ju to plot nogstre sa na zdra vqe qu di. U ra do vi ma pot pu kov ni ka doc. dr Sr |a naLa zi }a i ka pe ta na dr Ni ko le î ki ri za iz lo e na su is ku stva uzdrav stve nom zbri wa va wu ma sov nih sport skih do ga |a ja sa po seb -nim osvr tom na ne dav no odr a nu Uni ver zi ja du 2009.

Most sa rad we Sr bi je i Ki ne Mi ni star na ci o nal ne od bra ne NR Ki ne ge ne ral Li ang Gu an gli,

ko ji je sa sa rad ni ci ma bo ra vio u vi {e dnev noj po se ti Sr bi ji, po se -tio je VMA i sa ru ko vod stvom te usta no ve ana li zi rao do sa da {wu imo gu} no sti bu du }e sa rad we u obla sti voj ne me di ci ne.

Raz go vo ri ma sa ki ne skom de le ga ci jom pri su stvo vao je i dr av -ni se kre tar dr Zo ran Ve si}. On je jo{ jed nom na gla sio opre de qe wesi ste ma od bra ne Sr bi je za una pre |e we voj nog zdrav stva i po zdra -vio uspe {nu voj no me di cin sku sa rad wu Sr bi je i Ki ne.

Na ~el nik VMA ge ne ral-ma jor prof. dr Mi o drag Jev ti} re kao jeda VMA i svi we ni pri pad ni ci vi so ko po {tu ju ostva re nu sa rad wu savoj no zdrav stve nom slu bom NR Ki ne. „Ali è li mo da sa rad wu da qeuna pre |u je mo, u du hu stra te {kog part ner stva dve dr a ve, u in te re suzdra vqa i naj vi {ih vred no sti tra di ci o nal ne i kla si~ ne me di ci ne.Ne ma vr hun ske me di ci ne bez stal nog usa vr {a va wa, bez na u~ nog ra dai sa vre me ne teh no lo gi je. To su obla sti gde na {a sa rad wa mo e da bu -de jo{ uspe {ni ja i in ten ziv ni ja“ – na gla sio je ge ne ral Jev ti}.

Mi ni star od bra ne NR Ki ne za hva lio je ge ne ra lu Jev ti }u na sr -da~ noj do bro do {li ci i is ta kao da go sto qu bi vost i qud ska to pli nai sa mi sve do ~i o to me da je VMA ku }a u ko joj ra de vr hun ski pro fe si -o nal ci i ple me ni ti qu di. On je na gla sio da je u Voj no me di cin skojaka de mi ji pre po znao vi so ke stan dar de le ~e wa, do bru opre mqe nosti or ga ni za ci ju, ali i sprem nost za br zo re a go va we u svim ak ci dent -nim si tu a ci ja ma.

– Voj no me di cin ska aka de mi ja je hram srp ske me di ci ne i mostsa rad we Ki ne i Sr bi je – za pi sao je u kwi gu uti sa ka VMA ki ne skimi ni star na ci o nal ne od bra ne ge ne ral Gu an gli.

Po ~e tak {ko lo va wa pr ve ge ne ra ci je stu de na tame di ci ne VMANa ~el nik VMA ge ne ral-ma jor prof. dr Mi do rag Jev ti} pri -

mio je stu den te – ka de te pr ve kla se Vi so ke {ko le Voj no me di cin skeaka de mi je, ko ji su pr vog da na sep tem bra po ~e li {ko lo va we. Po e -lev {i im do bro do {li cu, ge ne ral Jev ti} je re kao da je za Voj no me -di cin sku aka de mi ju, si stem od bra ne, ali i za srp sku me di ci nu, toisto rij ski do ga |aj.

– @elim da vam po ru ~im da mar qi vo {}u, stal nim u~e wem ipre da nim ra dom mo e te po sti }i mno go u svo joj pro fe si ji. Vi steme di cin ski gar di sti Mi ni star stva od bra ne i li~ no è lim da me |uva ma vr lo br zo pre po znam one ko ji }e u to me bi ti li de ri, re kao jege ne ral Jev ti}.

Pre po ~et ka na sta ve po stu dij skom pro gra mu in te gri sa nih aka -dem skih sa gle da ti u ~e mu je spe ci fi~ nost voj ne or ga ni za ci je i ovla -da ti zna wi ma i ve {ti na ma neo p hod nim za da qi tok {ko lo va wa usta tu su voj nih li ca.

zdravstvo

35

SAgalerije

Pi{eBranko KOPUNOVI]

Dame sa snajperima

S ep tem bar, sem osta log, po ka e ko je i ~i -me pu nio ba te ri je to kom le ta. Od to plihmo ra ko ja za pqu sku ju oba le Ma u ri ci ju sa,

Ku be, Tur ske i Gr~ ke do na {ih pro pla na ka i di -ma pe ~e nih pa pri ka pri pre ma nih za zim ni cu.Ka ko je ko sti gao i ko li ko mu je do te klo. La konam je za one ko ji ma pre ti ~e.

Raz mi le li se |a ci, a pr va ci kao po se banukras do bi li su bes plat ne ux be ni ke i pre voz do{ko le. Ni su ni ta ko ma lo broj ne ge ne ra ci je ka -ko smo se pri bo ja va li. Ra di se ne {to na po boq -{a wu na ta li te ta u ze mqi Sr bi ji. Tor be od ko -jih se kri ve le |a u~e ni ka, a ro di te qe bo li gla -va – i da qe su ne za o bi la zna te ma. Pre te {kesu, u sva kom po gle du. Sa svim ne po treb no...

Ovo je me sec ko ji pro ti ~e i u {a re ni lu ra -znih svet ko vi na, fe sti va la, smo tri... Ve li kiae ro mi ting na Ba taj ni ci s pra vom je pri vu kaopa wu, a stra ni i na {i pi lo ti po ka za li su ras -ko {no le ta~ ko ume }e. Za pi lo ta je ne bo sve, bezwe ga se ose }a kao pti ca u ka ve zu. Wi hov po zivje bit no dru ga ~i ji od zo va osta lih pro fe si ja. Uka bi ni bor be nog avi o na ~o vek sam od lu ~u je,naj ~e {}e u sit nim de lo vi ma se kun de. Teh ni ka jeta ko ja „slu {a” we go ve ko man de i vre ba gre {ke.

Obe le e na je tu na go di {wi ca po ~et kaDru gog svet skog ra ta. Re kli bi smo ni ka da sve -~a ni je. Poq ska je bi la ze mqa do ma }in sku pa nako me su se na {li mno gi vi so ki zva ni~ ni ci sve -ta. Na {u de le ga ci ju pred vo dio je pred sed nikVla de Mir ko Cvet ko vi}. Sr bi ja ima pra vo nado sto jan stvo i po nos {to se ti ~e u~in ka u bor -bi pro tiv fa {i zma, ali isto ta ko we ne r tve ipat wa na ro da oba ve zu ju na du bqe po {to va wetog de la isto ri je. Ka da smo kod „u~i te qi ce ì -vo ta”, ba{ tih da na mno gi qu di ko ji se ba ve sa -vre me nim isto ri jom iz no si li su svo ja vi |e wave li ke tra ge di je ko ja je po ~e la bom ba ma i anek -si jom, taj nim i jav nim pak to vi ma, a za vr {i la sesa dve atom ske bom be. Ru ku na sr ce, ni su po nu -di li ni {ta no vo osim {to su „ne po bit no do ka -za li” da je Dru gi svet ski rat po sle di ca Pr vog.Ka kvo ot kri }e?!

O no {to da nas na zi va mo me |u na rod naza jed ni ca, ta da ni je ima la ime, alisva ka ko je pa la na is pi tu ne sa mo zre -

lo sti ve} ele men tar nog ra zu ma. Iz gle da da ~o -ve ~an stvo ni je mo glo (ume lo) dru ga ~i je ve} redin kvi zi ci je, red re ne san se, pa ka ko se kom ve kui ko joj ge ne ra ci ji za lo mi.

„Ve se qe se {i ri na sve stra ne”, ta ko jepo ~i wa la pe sma svo je vre me no po sve }e na „naj -ve }em si nu na {ih na ro da i na rod no sti” . Ve se -qe se, uz mi o mi ris pqe ska vi ca, {i ri lo po Le -skov cu i oko li ni na ju bi lar noj 20. po re du ro -{ti qi ja di. Ne ka da je sim pa ti~ ni gra di} pod

Vu~ ja kom bio po znat po tek stil noj in du stri ji, ata mo {wi tka ~i pro ~u li su se {i rom sve ta. Vre -me na su se, o~i gled no, pro me ni la. In du stri ja jeoti {la u za bo rav, ali za to ro {tiq ra di pu nompa rom. Le sko vac, ka u we go vi tu ri sti~ ki po -sle ni ci, go di {we po se ti vi {e od po la mi li o naqu di vo |e nih ide jom da uì va ju u ga stro nom skimspe ci ja li te ti ma i ~u ve nom „vo zu” ko ji kre }e iz -nad {an ka, a kraj mu se ne vi di. Ovo go di {waro {ti qi ja da obo ri la je sve re kor de, ~ak i Gi -ni sov. Is pe ~e na je xi nov ska pqe ska vi ca ko ja bipod mi ri la „po la sre za”, pa je taj po da tak pro -sle |en go spo di ko ja ure |u ju ~u ve no iz da we.

Uje di wu je se Evro pa pa za {to to ne bi ~i -ni la i ra zna we na udru e wa. Sve je do bro {tozbli a va qu de, eko no mi je, na u ke, sport... Dani smo bi li ze mqa do ma }in, na {a {i ra jav nostne bi sa zna la da po sto ji udru e we è na lo va -ca Evro pe, ko je se sva ke go di ne oku pqa ju u dru -goj ze mqi. Ciq je, ka u, dru e we, {i re we pri -ja teq stva i do bre vo qe. Sve ga ono ga {to od u -da ra od oru` ja i ubi ja wa. Ali, ta ko je u lo vu.Ne ko mo ra i da pla ti gla vom.

E lem, oku pi le se ras po lo e ne da me, wihpe de se tak iz tri de set ze ma qa Sta rogkon ti nen ta na na {oj Su voj pla ni ni. Za di -

vi li ih qu ba zni do ma }i ni i do ma }a ku hi wa, adra guq pri ro de osta vio ih bez da ha. Ka da susti gle, iz gle da le su be za zle no i {to bi re kliopu {te no kao na pr vo maj skom uran ku. Ali su -tra dan ode nu {e uni for me, ob u {e ~i zme, opa -sa {e re de ni ke i sa snaj per skim pu {ka ma o de -sno ra me kre nu {e put vi so va. Da ne ma {a le ~u -lo se po pr vim plo tu ni ma, a pre ma kre ta wu nate re nu i za u zi ma wu po lo a ja, vi de lo se da suza vr {i le ne sa mo osnov nu ve} i spe ci ja li sti~ -ku lo va~ ku obu ku.

Di vqe svi we se raz mno i le, pra ve ve li ke{te te i – to je bi la osnov na pre po ru ka ko ga va -qa uze ti na ni {an. Tro {i la se grd na xe ba naozbiq nog ka li bra. Kroz op ti~ ki ni {an tra i -le su krup nu di vqa~. Wih ina ~e ne za ni ma ju ze -~i }i, pre pe li ce, ja re bi ce i osta la {um ska bo -ra ni ja, ve} tro fe ji vred ni se }a wa. Za ~e ti rida na pa lo je {est po go le mih pri me ra ka, na op -{te za do voq stvo pri sut nih.

Go {}e su ima le pri li ku i da obi |u ~i tavkraj, sa zna ju ka kvi su obi ~a ji qu di, vi de ru ko -tvo ri ne, ret ke en dem ske vr ste bi qa, da ku {a juspe ci ja li te te ra znih vr sta... Haj de {to su bi leodu {e vqe ne da me iz Esto ni je ili Ho lan di je,ali ma lo je zbu wu ju }e de lo va lo us hi }e we sre -do ve~ ne go spo |e iz jed ne su sed ne nam ze mqe,biv {e re pu bli ke opet ne ka da {we za jed ni~ kenam dr a ve Ju go sla vi je: „Bo e, ka ko je li je paSr bi ja!”

36

MERIDIJANIPriprema Mirjana SANDI]

Ru si ja je raz me sti la pro tiv va zdu {ne ra -ket ne si ste me S-400 na svom Da le kom is to ku imo e da ih upo tre bi da bi osi gu ra la svo ju bez -bed nost u ve zi sa ra ket nim pro ba ma u Se ver nojKo re ji, iz ja vio je na ~el nik Ge ne ral {ta ba ru skevoj ske Ni ko laj Ma ka rov.

– Ta mo (na Da le kom is to ku) ve} smo in sta -li ra li ode qe we sa S-400. Pred u zi ma mo ta kvepre ven tiv ne me re da bi smo se ga ran to va no osi -gu ra li od ne u spe {nih lan si ra wa (se ver no ko rej -skih) ra ke ta i da bi smo ga ran to va no is kqu ~i lida osta ci tih ra ke ta ne pa da ju na ru sku te ri to -ri ju – re kao je ru ski ge ne ral u glav nom gra duMon go li je Ulan-Ba to ru.

Ma ka rov je iz ra zio za bri nu tost zbog to ga{to se po li gon u Se ver noj Ko re ji, „na ko me se vr -{e pro be, iz me |u osta log i nu kle ar nih na pra va,na la ze sa svim bli zu gra ni ca Ru ske Fe de ra ci je”.

– Pred u zi ma mo i pred u zi ma }e mo od re |e neme re da bi smo se osi gu ra li u slu ~a ju ne u spe {nihlan si ra wa, iz me |u osta log i ra ket nim si ste mi -ma – ka zao je na ~el nik Ge ne ral {ta ba oru a nihsna ga Ru si je. Na pi ta we da li }e za to bi ti an -ga o va ni si ste mi S-400, Ma ka rov je od go vo rioda po sto ji ta kva mo gu} nost.

U Ka sar ni „Ko za -ra”, u Ba wa lu ci, 3. sep -tem bra sve ~a no je ot po -~e la ve ba Na toa iOru a nih sna ga BiH„Zdru e ni na por2009”, ko ja tra je do 17.sep tem bra. Ta kva ve base pr vi put odr a va u ze -mqi ko ja ni je ~lan Na toa.

Obra }a ju }i se pri -sut ni ma na ce re mo ni jiotva ra wa, ame ri~ ki voj -

ni ata {e u BiH Majkl [laj her re kao je da je to mno go vi {e od ko mu ni ka cij ske ve be, is ti -~u }i da pri su stvo voj ni ka Ali jan se ov de ozna ~a va ve li ko do stig nu }e u isto ri ji Oru a nihsna ga BiH.

– Ovo je znak ono ga {ta je mo gu }e, ako se kon cen tri {e mo i ra di mo na ono me {tosu na {i za jed ni~ ki ci qe vi i ako se usred sre di mo na ono {to nam je za jed ni~ ko, ume stona ono {to nas raz dva ja – na gla sio je [laj her.

Po red una pre |e wa in ter o pe ra bil no sti ko mu ni ka ci je i de qe wa in for ma ci ja,fo kus ve be ide da qe od tih ci qe va, a to je da se raz vi ju pri ja teq stva i part ner stvako ja mo gu bi ti mno go ko ri sni ja u bu du} no sti, na za jed ni~ kim za da ci ma, od no sno da sepo dig ne raz u me va we iz me |u na {ih kul tu ra i voj ski – re kao je ame ri~ ki voj ni ata {e.

Ru ko vo di lac svih ak tiv no sti u ve zi sa re a li za ci jom ve be, bri gad ni ge ne ral Oru -`a nih sna ga BiH Dra gan Vu ko vi}, re kao je da je uve ren da iz vo |e we ve be da je mo gu} nostsvim u~e sni ci ma da se bo qe upo zna ju i da za jed no re {a va ju sve po sta vqe ne za dat ke.

– Za voj ni ke je ve o ma bit na ko mu ni ka ci ja, ve za i raz u me va we, i za to ova ve baima svo ju spe ci fi~ nu te i nu – re kao je Vu ko vi}. Do dao je da }e ve ba bi ti za vr {e na17. sep tem bra, u pri su stvu naj zna ~aj ni jih dr av nih, voj nih i po li ti~ kih pred stav ni kaBiH i en ti te ta, kao i pred stav ni ka me |u na rod ne za jed ni ce u BiH, a o~e ku ju se i broj nede le ga ci je, ko je }e po se ti ti u~e sni ke voj ne ve be, a me |u wi ma i one iz Sr bi je, Cr neGo re i Hr vat ske.

U ve bi u~e stvu jeoko 750 voj ni ka iz 16ze ma qa Na toa i sna gaBiH. Glav ni deo ve beod vi ja }e se na lo ka ci jika sar ne „Ko za ra”, a ve -`ba }e se isto vre me noodr a va ti u Dan skoj iHo lan di ji, gde }e bi tisme {ten deo sna ga Ali -jan se i ~la ni ca Part -ner stva za mir.

Pro je kat mo der ni za ci je skla di {ta na o ru a wa i voj ne opre me u Cr noj Go ri tre -ba lo bi da bu de za vr {en do 2010. go di ne, ka da }e Cr na Go ra ima ti voj na skla di {ta postan dar di ma Na toa.

Plan Mi ni star stva od bra ne je ste da na kra ju pro jek ta de mi li ta ri za ci je u Cr nojGo ri kao dva kqu~ na voj na skla di {ta osta nu „Ta ra{” i „Bre zo vik”. Vi {e od dve go di nena kon spro vo |e wa Pro gra ma de mi li ta ri za ci je Cr ne Go re – MON DEM, do sa da je uni -{te no ili ne u tra li sa no oko 3.000 to na uboj nih sred sta va. Pro je kat mo der ni za ci jeskla di {ta za jed no re a li zu ju Vla da Cr ne Go re, Kan ce la ri ja UNDP i Oebsa.

Ciq pot pro jek ta MON DEM je ste stva ra we uslo va za bez bed no skla di {te we uboj -nih sred sta va, uspe {no pra }e we wi ho ve sta bil no sti i obez be |e we uslo va ~u va wa.

Ge ne ral ni se kre tar Na toa An ders Fog Ra -smu sen po zvao je ze mqe ~la ni ce da po ja ~a ju obu kuav ga ni stan skih sna ga bez bed no sti ko je tre baospo so bi ti za pre u zi ma we ulo ge za pad nih tru pa,a ko je }e, s dru ge stra ne, u Av ga ni sta nu osta ti„ko li ko god to bu de po treb no”.

Ra smu sen je to kom po se te Tur skoj po zvao ze -mqe ~la ni ce da ulo e ve }e na po re ka ko bi se ob -u ~i le av ga ni stan ske sna ge bez bed no sti, ko je mo -ra ju da se udvo stru ~e do 400.000 pri pad ni ka, ka -ko je re kao, da bi od za pad nih tru pa pre u ze leoba ve zu o~u va wa bez bed no sti.

– Mi }e mo po be di ti, ne mo e mo da do zvo li -mo da Av ga ni stan po sta ne uto ~i {te za Al ka i du.Ostva ren je ve li ki na pre dak. Pre ra no je da iz no -si mo plan po vla ~e wa, ali osta }e mo ko li ko god tobu de po treb no – iz ja vio je ge ne ral ni se kre tarNA TO u An ka ri. U Av ga ni sta nu se tre nut no na la zivi {e od 100.000 za pad nih voj ni ka, ukqu ~u ju }i oko62.000 pri pad ni ka ame ri~ kih oru a nih sna ga.

Modernizacija vojnih skladi{ta

Sistem S-400 na Dalekom istoku

15. septembar 2009.

Ve`ba Natoa u Bawaluci

Neophodno poja~awe obukeavganiskih snaga

37

Pi{eAleksandar RADI]

P A R A L E L E

Lovci za IrakSto ti nu lo va ca MiG-29 bi lo je u ra znim fa za ma

mon ta e u fa bri ci „Zna mja Tru da“ u Mo skvi,u vre me ka da su le ta 1990. go di ne Ira ~a ni

za u ze li Ku vajt. U Mo skvi su od li ~i li da ti avi o nine do |u u ru ke Sa da ma Hu se i na i oni su po ste pe nopro da ti ra znim ko ri sni ci ma to kom de ve de se tih go -di na. Ta ko se za vr {io po ku {aj mo der ni za ci je RVIra ka, is tro {e nog u osam go di na iran sko-ira~ kogra ta od 1980. do 1988. go di ne.

U po ~et ku, ira~ kom naf tom la ko su se pla }a leve li ke na bav ke bor be nih avi o na, po de qe ne iz me |ufa bri ka iz biv {eg SSSR-a, Fran cu ske i Ki ne. Uzi -ma lo se sve {to se nu di lo: po ro di ca mi go va (MiG-21, MiG-23 i MiG-25), ju ri {ni ci Su-22 i Su-25,fron tov ski bom bar de ri Su-24, lov ci mi ra` F1.Rat ni gu bi ci br zo su se na dok na |i va li na bav ka mano ve teh ni ke.

Ka da se rat za vr {io RV Ira ka, u sve tlu stra -nih po sma tra ~a, ~i ni la se kao sna na si la, sa ve -li kim is ku stvom i znat nim ko li ~i na ma za to vre meso lid ne teh ni ke. âk su u na o ru a we uve de ni i lov -ci MiG-29, jed na eska dri la od 14 avi o na za po ~e takpre ve li kog pre na o ru a wa.

U stva ri, RV Ira ka iz me |u ra ta sa Ira nom iula ska u kon flikt sa vo de }im si la ma sve ta na la zi -lo se u vr lo lo {em po lo a ju, pre op te re }e no teh ni -kom ko ja se mo ra la re mon to va ti. Pad ce ne naf te odsre di ne osam de se tih go di na vr lo se lo {e od ra ziona na bav ke avi o na i re zer vnih de lo va. Ni su ostva -re ni am bi ci o zni pla no vi raz vo ja ira~ ke ba ze zaodr a va we i re mont teh ni ke.

Eska dri la avi o na MiG-29 sma tra la se sa mo zain ter vent ni ko rak za po pu nu mi ni mal nom ko li -~i nom sa vre me nih avi o na kao sred stva za od -

vra }a we u kri za ma bre me ni tom re gi o nu. U ta kvimokol no sti ma sa ne ko li ko dr a va Var {av skog pak ta,za tim Fran cu skom i ne svr sta nom SFRJ, do go vo re nisu aran ma ni za ob no vu teh ni~ kih re sur sa avi o nako ji ma su is te kli me |u re mont ni ci klu si ili su o{te -}e ni u ra tu.

Avi o ni su po sla ti na ra zne adre se. Ne ki su do -{li i na Bal kan – 10 lo va~ kih avi o na MiG-23ML i24 lov ca MiG-21SMT tre ba lo je da bu du re mon to -va ni u za vo du „Zmaj“ u Ve li koj Go ri ci, a mo to ri u„Or lu“ iz Raj lov ca. Avi o ni su iz Ira ka pre ba ~e niva zdu {nim mo stom, tran sport nim avi o ni ma iqu {in76. Ka da su pre gle da ni po ka za lo se da su ma {i ne upri li~ no lo {em sta wu, ne ke i o{te }e ne. Da nak suuze li rat, pu stiw ski pe sak, sto ti ne le to va u bor be -nim uslo vi ma.

Le te li ce su bi le na re mon tu u vre me ka da suUN od lu ~i le da se uve de me |u na rod ni em bar go nais po ru ke na o ru a wa Ira ku. Upra vo avi o ni saira~ kim ozna ka ma ko ji su se za te kli na re mon tu uvi {e dr a va bi li su pred met te za bra ne i ni susme li da se vra te ku }i. Ira ~a ne su ve} po ~et kom

1991. go di ne ~e ka li no vi ve li ki gu bi ci. Pred avi -o ni ma SAD i sa ve zni~ kih dr a va vi {e od 100ira~ kih avi o na pre le te lo je u su sed ni Iran u vr -lo neo bi~ nom po ku {a ju da pre i ve u ru ka ma biv -{ih pro tiv ni ka. Ka kav god da su plan ima li u Ira -ku, on se ni je ostva rio, jer su Iran ci do ne li od -lu ku da pri do {le avi o ne uvr ste u svoj in ven tar.Ira~ ke ozna ke pre kri ve ne su iran skim ozna ka ma iti me se za vr {io tran sfer vr lo ubi ta~ ne va zdu -{ne flo te.

Do da nas, ni u jed noj pri li ci re le vant ni zva -ni~ ni iz vo ri iz Ira ka ni su za tra i li da se avi o nivra te ku }i. Iran ci su do bro pro u ~i li ne na da niplan i ~ak su u me |u vre me nu na ba vi li do dat ni brojavi o na ko ji su osta vi li do bar uti sak na iran ske pi -lo te. Po ne {to su Iran ci do bi li ~ak i po for ma cij -skim ta bli ca ma: iz Ira ka je pre le teo sva ki od 24vr lo vred na fron tov ska bom bar de ra, ta man za dveeska dri le.

Osim ma sov nog pre le ta vi {e od 100 avi o -na, jo{ to li ko su uni {ti li sa ve zni~ ki avi -o ni. Ira ~a ni su, i po red svih gu bi ta ka po -

~et kom de ve de se tih go di na, jo{ uvek bi li si la nako ju se ra ~u na lo u pro ce na ma bez bed no snih pri -li ka. U in ci den ti ma u se ver noj i ju noj zo ni za -bra ne le ta po vre me no su pro vo ci ra li re ak ci jepa tro la RV SAD.

Do kra ja po sled we de ka de dva de se tog ve ka, RVIra ka po ste pe no se pre tvo ri lo u sen ku pre |a {wesi le pod pri ti skom po sle di ca me |u na rod ne blo ka de.Utro {e ne su po sled we re zer ve de lo va, i do pa daSa da mo vog re i ma va zdu ho plov stvo je bi lo de set ko -va no. Ka da su Ame ri kan ci i Bri tan ci kre nu li uofan zi vu sa ra di kal nim ci qem, 2003. go di ne, ira~ -ki ge ne ra li pro ce ni li su da ne ma {an se da se svr -sis hod no ko ri ste osta ci osta ta ka rat nog va zdu ho -plov stva. Avi o ni su de lom ras klo pqe ni i skri ve niili ~ak ~i ta vi, bez po seb ne pri pre me, pre kri ve nipe skom u du bo kim sklo ni {ti ma.

Me se ci ma po sle za vr {et ka ra ta Ame ri kan cisu u oko li ni ira~ kih ba za pro na la zi li skri ve neavi o ne. Od lu ka sa ve zni~ kih si la bi la je da se sviavi o ni uni {te ili uvr ste u mu zej ske zbir ke. Do slov -ce ni je dan bor be ni avi on ni je bio na ras po la ga wuno vim ira~ kim vla sti ma ka da su 2004. go di ne do bi -li sa gla snost ame ri~ ke ko man de da ob no ve RV.

Je zgro za raz voj ~i ni lo je sa mo 35 qu di. Uuni for mu su po no vo po zva ni pri pad ni ci RV Ira kaiz Sa da mo vog vre me na, ia ko je ve }i na tih pi lo ta iteh ni ~a ra ve} du bo ko u ~e tr de se tim i ~ak pe de se -tim go di na ma ì vo ta. Oni su bi li je di ni ob u ~e nika dar i jo{ du e vre me mo ra }e osta ti u slu bi,ia ko su od po ~et ka ra da RV Ira ka po kre nu ti pro -gra mi obu ke no vih ka dro va unu tar ame ri~ kih ba zasa ame ri~ kim in struk to ri ma na ame ri~ kim le te li -ca ma.

Sada RatnovazduhoplovstvoIraka od borbenihletelica ima samomodifikovane laketransportneavione cesnakaravan inaoruànehelikoptere Mi-17. Zatraìlisu 36 novih F-16 za popunu dveeskadrile, aliponu|eni supolovni avioni iz ameri~kihvi{kova. Bi}epotrebno dostavremena da seira~ke jediniceobu~e za F-16, a dotada treba leteti,{kolovati kadrovei ratovati. Za tosu ve} naru~eni{kolsko-borbeniavioni lasta-95, a u kontekstu hitnepotrebe zaborbenimavionima kojimamogu vladatiira~ki piloti,pomiwu se i lovciMiG-21 i MiG-23,zaostali u Srbijiod pre dve dekade.

Ansambl koji nosi imepoznatog srpskogmuzi~kog pedagoga,osniva~a „Beogradskogvojnog orkestra” ikompozitora StanislavaBini~kog, beleì redaki zna~ajan jubilejpostojawa koje seproteè u tri veka. Za tovreme smewivale su segeneracije, dinastije ipoliti~ki sistemi, alio~uvan je izvorni duhsrpske vojne muzike,poznat i priznat,prepoznatqiv po svomkoloritu i upe~atqivomizvo|ewu. Taj pravac senastavqa i u sada{wemvremenu, a ovogodi{wibrojni zapaèni nastupiu zemqi i inostranstvu,gostovawa na gotovosvim televizijama,nezaboravni koncerti i priznawa, na najboqina~in svedo~e ovrednosti i ugleduAnsambla.

1. 15. septembar 2009.

Na ~ast svih

S

Sto deset godinaUmetni~kog ansamblaMinistarstva odbrane„Stanislav Bini~ki”

ve armije imaju svoju vojnu muziku i svaka temperamentno odslikava wihovu tradiciju. Ni Srbija nije nikakav izuzetak s tim {to je mo`da vi{e nego igde prisutan wenoriginalni izraz. Ne treba zaboraviti da je u Srbiji jo{ 1904. godine bilo ukupno16 vojnih sastava, od Ni{a i Vrawa, preko Poège i Poàrevca do Kraqeve gardei 6. pe{adijskog puka „Kraqa Aleksandra”.Po~etak 20. veka uop{te ozna~ava najvi{i umetni~ki uspon vojne muzike. I ne{to

ranije, ravno pre 110 godina, ta~nije 26. septembra 1899. godine, vojna muzika je ustrojenaOdlukom kraqa Aleksandra prvog Obrenovi}a, a na osnovu nare|ewa |eneral{tabnogpukovnika Dragomira Vu~kovi}a. Na weno ~elo je stao onda{wi dirigent, ~ovek ogromnogtalenta i autoriteta Stanislav Bini~ki. Ro|en je 27. jula 1872. godine u mestu Jasika kodKru{evca, gde mu je otac Stevan, inìwerijski poru~nik, slu`bovao kao komandirpontowerske ~ete koja je odràvala most na Moravi. Tu je zavr{io osnovnu {kolu, pagimnaziju u Ni{u gde je od prvog razreda pokazao izuzetan dar za violinu i flautu. Brzo jepo~eo da komponuje kra}e solo-pesme i horska dela ali je i dirigovao |a~kim horovima.Upisao se na beogradski Prirodno-metemati~ki fakultet gde je diplomirao na vreme. Pevao je u horovima i osnovao „Akademsko muzi~ko dru{tvo”.

Istorijski put Nesu|eni profesor matematike strasno se predao muzici. Snagom svog dara i velikog

rada izrastao je u velikana na{e kulture, ~oveka poznatog u svetu, veoma zaslu`nog zapromociju Srbije na muzi~koj sceni. Stekao i diplomu ~uvene minhenske Muzi~ke akademije,ali je odbio primamqive ponude doma}ina da nastavi karijeru u Nema~koj. Voleo je Srbijui to nije krio. San mu se ostvario tek kada je postavqen za vojnog kapelnika i referentaza muziku pri Ministarstvu vojnom. Dobri poznavaoci kaù da je negde u du{i bio vojnik– odgovoran, ~astan, pedantan, disciplinovan... Autor je prve srpske opere „Na uranku” i patriotski nadahnutog „Mar{a na Drinu”. Strog najpre prema sebi, a tek onda premasaradnicima.

Sa izvanrednim ose}awem za prilike svog doba prire|uje popularne i veoma pose}enekoncerte, ali i za one spremnije i voqnije da ~uju ne{to novo – simfonijske koncertena kojima su obi~no izvo|ena dela starih majstora.

Na{a vojna muzika je i svojevrsna istorijska pratwa burnih zbivawa na ovimprostorima. Mewale su se vladavine, dinastije, politi~ka ure|ewa, nade i predrasude, ali zvuci orkestra ~iji su ~lanovi nosili uniforme ostali su zauvek. Tokom dugog postojawakoje se proteè u tri veka, smewivale su se generacije, dinastije i politi~ki sistemi, alio~uvan je izvorni duh srpske vojne muzike, poznat i priznat, prepoznatqiv po svom koloritui upe~atqivom izvo|ewu. Taj pravac se nastavqa i u sada{wem vremenu, bitno druga~ijemod prethodnih, ali originalnost izvo|ewa, nastupa uop{te, vojni~kog dràwa i umetni~kognadahnu}a neizbrisiv je pe~at Ansambla.

kultura

38

generacija

39

Vrhunski repertoarDanas su vremena druga~ija, ali muzika, kultura uop{te, jedan

je od pokazateqa razvoja i svesti dru{tva. Ogledalo u kome seprepoznaje tradicija, duh, talenat i zrelost naroda. Ako neko nosipe~at takvih htewa, sadràja i obaveza onda je to Umetni~ki ansamblMinistarstva odbrane „Stanislav Bini~ki”.

Samo u ovoj godini Ansambl je odrào veoma zapaène ipose}ene koncerte u kojima je uìvalo vi{e od sto hiqada gledalacai milioni wih kraj malih ekrana, prate}i programe televizija RTS,Foks, Studio B, B-92, RTV Vojvodina... Visoko su oceweni nastupi natradicionalnom koncertu u Domu sindikata „Se}awe na DraganaStojni}a”, „Beogradskom prole}u”, Jasici, rodnom mestu StanislavaBini~kog, solisti~ki koncerti sa glumcem Ivanom Bosiq~i}em u

Beogradu i Novom Sadu... Uz pratwu ansambla pevali su velikanimuzi~ke scene: Maja Oxaklijevska, Bisera Veletanli}, LolaNovakovi}, Radmila Karaklaji}, Goran Mari}, @eqko Vasi}, Sa{aKova~evi}, \or|e Marjanovi}, Miki Jevremovi}, Leo Martin, LadoLeskovar, Du{an Jak{i}, Zafir Haximanov, Dragan Mijalkovski...

Album ovogodi{wih uspomena Ansambla posebno je ukra{ennastupom na Svetosavskom balu u Be~u. Prestonica valcera toplo jepozdravila goste iz Beograda koji su izvodili dela srpskih autora,svetskih kompozitora i vojni~ke mar{eve. Carska sala ~uvenogdvorca [enbrun postala je bogatija za jedan novi zvuk koji je stigaoiz Srbije. Uz wihovu pratwu pevali su Nada Pavlovi} i OliverWego. Koncertu su, pored doma}ina, prisustvovali diplomatskipredstavnici brojnih zemaqa, na{e ambasade i dijaspore.

Doprinos ugledu Ministarstva odbrane i me|unarodnojvojnoj saradwi, Ansambl je dao nastupima na skupu predstavnikaasocijacije vojnih izaslanika u Beogradu, Danu nezavisnostiu rezidenciji ameri~ke ambasade, tokom brojnih prijema...

Na ~elu Ansambla je kapetan mr Igor M. Mitrovi}.Obrazovan, ambiciozan stare{ina i rukovodilac koji sa svojimsaradnicima uspeva da muzi~ki sadràj svog kolektiva u~ini bliìpotrebama i ukusima slu{alaca.

– Izvodimo gotovo svaku vrstu koncertne muzike, a nastojimo dazvu~i vrhunski! Od starih baroknih majstora, preko kompozitora kojisu obeleìli sredwi i novi vek do dela savremenih autora. Sva suveoma zahtevna, ali zahvaquju}i darovitim i profesiji posve}enim~lanovima Ansambla u kome svi nastoje da pruè svoj maksimum, ~uvamowihove neprolazne vrednosti. Nastupamo u renoviranoj sve~anoj saliCentralnog doma Vojske Srbije, a na{i ~lanovi nose nove uniformesa oznakama Vojske Srbije i muzi~ke slu`be. To vaì i za dame.Ostvaren je i vizuelni kvalitet. Me|utim, trebalo bi obnovitiinstrumente, neki su prevazi{li „resurse”. Tako|e moram ista}i dasmo na brojnim nastupima uspeli da ostvarimo solidan prihod panismo samo puki potro{a~i, kako se ~esto misli, ve} bri`qivi iracionalni doma}ini – nagla{ava kapetan Mitrovi}. Ansambl, nemasumwe, ima prepoznatqiv stil, boju, notu, umetni~ki izraz i {arm.

„Stanislav Bini~ki” je vode}a jedinica koja predstavqa sadràjrada na poqu kulture Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. U svomsastavu ima simfonijski i estradni orkestar. Na wihovoj strani suvisoka stru~nost wegovih ~lanova, vrhunski profesionalizam ientuzijazam koji se ve} po tradiciji prenosi sa generacije nageneraciju. Sve su to visokoobrazovani muzi~ari, vojna i civilnalica, nekolicina sa zvawem magistara ili zavr{enim specijalisti~kimstudijama. Saradwa sa sli~nim institucijama kulture se podrazumeva,a najplodnije sa Beogradskom operom. Na taj na~in u~estvuje ukreirawu umetni~kog prostora Srbije. Naravno, nezaobilazna jehumanitarna aktivnost, na stotine koncerata u razne svrhe kada jepotrebno pomo}i qudima. Taj kurs, kaù, zadrà}e i u budu}e.

Uz jubilej, 110 godina postojawa, marqivi vojni kolektiv ima~ime da se podi~i. Ostali su verni ~uvari tradicije vojne muzike,dosledni nastavqa~i wene plemenite ideje i umetnici ~ija delasluè na ~ast Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

Branko KOPUNOVI]

39

VEK PRE VEKAVojni muzi~ari i orkestri, postojali su gotovo ~itav vek pre

formirawa Orkestra beogradske opere, Orkestra beogradskefilharmonije i Radio Beograda. Prate}i kontinuitet razvojamuzi~kog ìvota na na{im prostorima 25. januara 1947. godine,formirana je Umetni~ka grupa pri Centralnom domuJugoslovenske armije u ~ijem su sastavu bili: peva~ki hor,simfonijski orkestar i folklorna grupa. I dok je bio Umetni~kiansambl JNA i kasnije kada je dobio ime koje sada s ponosomnosi, zauzimao je istaknuto mesto u muzi~kom ìvotu. U~estvovaoje na muzi~ko-scenskim festivalima: BEMUS, BELEF,Mokraw~evim danima, Ni{kim horskim sve~anostima, Mermeri zvuci, Slobodi{te u Kru{evcu, Velikom {kolskom ~asu uKragujevcu... Nastup Ansambla toplo je pozdravqala publikau Moskvi, Be~u, Var{avi, Pragu...

Na svom dugom i uspe{nom putu, Ansambl je pre{aodesetine hiqada kilometara i izveo vi{e od 7.500 raznovrsnihmuzi~kih programa koje je pratilo oko pet i po milionaposetilaca. Muzika koju izvode snimqena je na 300gramofonskih plo~a, kaseta i CD-a. Na tim snimcimanalazi se vi{e od dve hiqade raznovrsnih kompozicija kojepredstavqaju svojevrsnu muzi~ku antologiju. Nema garnizona,grada, varo{ice, u kome Ansambl nije gostova.

VELIKANI I NAGRADETokom dugih i uspe{nih decenija, Ansamblom su dirigovali

mnogi poznati velikani muzi~ke scene: Mihailo Vukdragovi},@ivojin Zdravkovi}, Mladen Jagu{t, Kre{imir Baranovi},Oskar Danon, Angel [urev, Igor Markevi~ iz [vajcarske,Amerikanac Efrem Kurc, gost iz Indije Zubin Mehta...

Proslavili su ga nastupi doma}ih i inostranih vokalnih iinstrumentalnih solista kao {to su Zdenka Kunc, Biserka Cveji},Miroslav ângalovi}, Ruà Pospi{, Radmila Bako~evi}, Du{anTrbojevi}, Jovan Kolunxija, @ivan Saramandi}, JadrankaJovanovi}, Oliver Wego...

Za svoj izuzetan rad na poqu razvoja kulture, Ansambl jedobio visoka doma}a i me|unarodna priznawa ~ije bi nabrajaweteklo u nedogled. Izdvajamo samo neke: orden sa zlatnim vencem,Vukova nagrada, Zlatni beo~ug, nagrade dobijene od visokihinstitucija Danske, Holandije, Japana...

Sni

mio

J. M

AMUL

A

40

Bilo je nau~nika koji surazmi{qali kao MilutinMilankovi}, ali niko od wih nije posedovao onu izuzetnugenijalnost, matemati~ku ve{tinui znawe neophodno za re{eweproblema klimatskih promena i nastanka ledenih doba. On je, naime, prvi do{ao dozakqu~ka da tri vrste promenaastronomskih karakteristika u kosmosu i wihova povezanostpri kretawu na{e planeteizazivaju zna~ajne cikli~nepromene osun~avawa Zemqe.

ZZa 1909. go di nu mo e se re }i da je u i vo tu Mi lu ti na Mi lan ko vi }a bi la pre -

lom na, jer je na pu stio Be~ i u Be o gra du, na Fi lo zof skom fa kul te tu, pre u zeo ka te -dru za pri me we nu ma te ma ti ku, ~i me je, prak ti~ no, za po ~eo du gu ka ri je ru uni ver zi -tet skog pro fe so ra i na u~ ni ka. Ra de }i na astro nom skoj te o ri ji kli mat skih pro me nane sa mo na Ze mqi ne go i na osta lim pla ne ta ma Sun ~e vog si ste ma, ne ka ko ba{ u tovre me, pri se tio se raz go vo ra sa svo jim gim na zij skim pro fe so rom Vla di mi rom Va -ri }a kom, ko ji mu je jed nom pri li kom, sem osta log, re kao da u „car stvu na u ke ima ne -na se qe nih i neo bra |e nih kra je va iz van ili iz me |u gu stih na u~ nih na se o bi na...”

OSUN^AVAWE PLANETA We gov pro fe sor iz gim na zi je ni je gre {io. Po sma tra ju }i obla sti de skrip tiv -

nih neo r gan skih pri rod nih na u ka i tra ga ju }i za po qem ko je bi mo gao da za o re svo -jim ma te ma ti~ kim oru |em, Mi lan ko vi} je od lu ~io da po drob ni je za vi ri u gra ni~ neobla sti tih na u ka, od ko jih je jed na bi la i me te o ro lo gi ja. Pro fe sor Pa vle Vu je vi},ko ji je na Be o grad skom uni ver zi te tu pre da vao me te o ro lo gi ju i kli ma to lo gi ju, sta viomu je na ras po la ga we mno {tvo stru~ ne i na u~ ne li te ra tu re s tog pod ru~ ja, iz me |uosta log, i de la po zna tog svet skog me te o ro lo ga Ju li ju sa Ha na. To, ipak, ni je za do vo -qi lo bes kraj nu na u~ ni~ ku ra do zna lost Mi lu ti na Mi lan ko vi }a, jer je vi deo da vi {ama te ma ti ka jo{ ni je do voq no pro dr la u tu na u ku, ni ti su me te o ro lo zi to ga vre me nabi li u sta wu da se wo me uspe {no ko ri ste.

15. septembar 2009.

Pionir kosmi~keklimatologije

Velikani svetske nauke: Milutin Milankovi} (3)Pi{e Vlada RISTI]

na u ka jo{ sta ja la pred ve li kom za go net kom oraz lo zi ma ogrom nih kli mat skih pro me na u ge o -lo {koj pro {lo sti Ze mqe. Wi ho vo od go ne ta weMi lan ko vi} je vi deo u re {e wu slo e nih pro -ble ma s pod ru~ ja sfer ne ge o me tri je, ne be ske me -ha ni ke i te o rij ske fi zi ke. „Ka te dra Be o grad skoguni ver zi te ta ko ja mi je bi la po ve re na 1919. go -di ne” – pi sao je, s tim u ve zi, pro fe sor Mi lan -ko vi} – „ob u hva ta la je ba{ te tri na u~ ne di sci -pli ne. Za to i mo ga doh da uo ~im ovaj ko smi~ kipro blem, da uvi dim we gov zna ~aj i da pri stu pimwe go vom re {e wu”.

Bio je to ve li ki iza zov za ge ni jal nog ma te -ma ti ~a ra ko me je ne {to ka sni je po {lo za ru komda raz vi je ma te ma ti~ ku te o ri ju na osno vu ko je jebi lo mo gu }e ob ja sni ti pro me nu kli me na Ze mqi,Mar su i Ve ne ri – ka ko u pro {lo sti, ta ko i u sa -da {wo sti, a {to je jo{ zna ~aj ni je, ta ma te ma -ti~ ka te o ri ja je omo gu }a va la pre ci zno sa gle da -

va we kli mat skih pro me na ne sa -mo na na {oj pla ne ti ve} na svimpla ne ta ma Sun ~e vog si ste ma –sto ti na ma hi qa da go di na una zad,ali i da ih pred vi di u da le koj bu -du} no sti.

S ob zi rom na to da je iz vr -sno po zna vao Wut no ve za ko negra vi ta ci je, iz ko jih se raz vi lane be ska me ha ni ka, kao i ve li kuulo gu za ko na {i re wa to plot nesna ge Sun ca, Mi lan ko vi} je uspeoda, ob je di niv {i ta dva za ko na,do ka e da mno go to ga {to je ve za -no za po kre ta we me ha ni zma to -plot nih pro me na, za vi si odastro nom skih, a ne ne kih dru gih,~i ni la ca. Do ka zao je, na da qe, dage o me tri ja pla ne tar ne or bi teuslo vqa va ko li ~i nu Sun ~e veener gi je, ko ja do pi re do gor wegslo ja at mos fe re, te da pe ri o di~ -ne ener get ske pro me ne me wa ju se -zon sku i pro stor nu ras po de luosun ~a va wa pla ne te, {to za po -sle di cu ima pro me nu kli me. Napri mer, ko li ~i na to plo te ko ja, saSun ca, do spe va na Ze mqu, za vi siod kva dra ta ra sto ja wa od Sun ca,ob li ka i di men zi ja or bi te, te odugla pod ko jim Sun ~e vi zra ci pa -da ju na od re |e nu po vr {i nu, ko ja seme wa pro stor no (sa pro me nom ge -o graf ske {i ri ne), kao i vre men -ski, pra te }i stal ne, spo re, alipo sto ja ne pro me ne ori jen ta ci je ina gi ba ose ro ta ci je.

ASTRO NOM SKI CI KLU SI

Jo{ na po ~et ku svo jih iz u ~a -va wa Mi lan ko vi} je po {ao od ~i -

we ni ce da se ra sto ja we iz me |u Sun ca i Ze mqe s vre me nom me wa lo,a sa mim tim me wao se i ugao pod ko jim su Sun ~e vi zra ci do spe va li dopo vr {i ne Ze mqe. Zbog pre ce si je (po ja va ko ja na sta je za to {to se Ze -mqa oko Sun ca vr ti po put ~i gre, te opi su je po vr {i nu ku pe) i nu ta ci -je („te tu ra we” na {e pla ne te usled dej stva Me se ca na wu) me wa se ina gib Ze mqi ne ose pre ma eklip ti ci (pu ta wa oko Sun ca), kao i po lo -àj i wen ob lik (ob lik eklip ti ke) u pro sto ru. Sve to, da ka ko, do vo di

41

Ba ve }i se ra do vi ma Ju li ju sa Ha na, Mi lan -ko vi} vr lo br zo uo ~a va pro blem ko ji po sta je je -dan od glav nih pred me ta we go vog na u~ nog is tra -ì va wa. Bio je to pro blem le de nih do ba.

Sto go di {wim ra dom ge o lo ga do ka za no jeda je u kvar ta ru (stru~ ni na ziv za ge o lo {ko raz -do bqe ko jim je ob u hva }e no po sled wih 600 go di -na na na {oj pla ne ti) bi lo 11 le de nih (gla ci jal -nih) do ba i isto to li ko me |u pe ri o da, na sta lihusled pe ri o di~ nih sme wi va wa àr kih i hlad nihkli ma, pa se na u ka na {la pred ve li kom za go net -kom – {ta je bio uzrok tim „stra {nim” kli mat -skim pro me na ma?

Bio je to, da ka ko, pr vi me te o ro lo {ki pro -blem o ko me je po ~eo da raz mi {qa na{ ve li kina u~ nik, a dru gi se ogle dao u po tre bi za iz na la -è wem ma te ma ti~ ke me to de za iz ra du vre men skeprog no ze. Isti na, jo{ 1904. go di ne for mu li sanje si stem di fe ren ci jal nih jed na ~i na ko je sa dr esve fi zi~ ke za ko ne {to uti ~u nava zduh, ali ni je da to re {e we sa -mih jed na ~i na. Ne za vi sno od dru -gih na u~ ni ka u sve tu, Mi lan ko vi}shva ta svu slo e nost prog no zi -ra wa bu du }eg sta wa at mos fe re,na osno vu sa da {weg, is ti ~u }i jo{ta da (1912. go di ne) da „ne pra -vil nost ras po re da kop na i mo ra,na bo ra nost kon ti ne na ta, mor skestru je i stru ja wa u at mos fe ri,sme na da na i no }i, te uza stop nostgo di {wih do ba, uti ~u na ter mi~ kei di na mi~ ke po ja ve u Ze mqi nojat mos fe ri, to li ko da ih ni je mo -gu }e is ka za ti pu tem ma te ma ti~ keana li ze”.

Ipak, za hva qu ju }i to me {tona po ~et ku 20. ve ka sta sa va no -va ge ne ra ci ja na u~ ni ka na Be o -grad skom uni ver zi te tu, ko ja –sle de }i raz mi {qa wa Mi lu ti naMi lan ko vi }a i opre de liv {i seza nu me ri~ ku prog no zu vre me na –uspe va da pro nik ne u taj ne mo de -lo va wa at mos fe re, u dru goj po -lo vi ni sto le }a do la zi mo do no -vih ve li kih ot kri }a u toj obla -sti. No vo o sno va na „Be o grad skanu me ri~ ka {ko la”, na i me, uspe -la je da raz vi je je dan od naj u spe -{ni jih re gi o nal nih nu me ri~ kihmo de la za po tre be prog no zevre me na i is tra i va wa kli me.

No, i po red to ga {to su ge -o lo zi i kli ma to lo zi da li vred -ne po dat ke o ras pro stra we no stile de nih do ba, oni ni su mo gli dauka u na osnov ne uz ro ke tihpro me na, jer je raz li ~i to osun -~a va we (in so la ci ja) Ze mqe to -kom mi nu lih epo ha bi lo iz vanwi ho vog na u~ ni~ kog vi do kru ga, ia ko je je dan od pi o ni ra astro nom skete o ri je o le de nim do bi ma, {kot ski na u~ nik Xems Krol, op {ir no pi -sao o uti ca ju pro me na Ze mqi ne or bi te na kli mu. On, ipak, ni je imaodo voq no ma te ma ti~ kog zna wa da ta~ no iz ra ~u na ve li ~i nu tog i osta -lih uti ca ja na kli mat ske pro me ne, {to je bio pr vi raz log za ne u spehu na sto ja wi ma da se ot kri ju uz ro ci ve li kih vre men skih pro me na nana {oj pla ne ti, a dru gi, sva ka ko va ni ji, ogle dao se u to me {to je

„Je dan od raz lo ga {to jo{ ni ko ni je ozbiq no po ku {ao dastvo ri ma te ma ti~ ku te o ri ju kli me ne sum wi vo je taj {to to pi ta weiz i sku je re {e we ni za kom pli ko va nih pro ble ma iz ra zno vr snihobla sti na u ke... A to {to ova te o ri ja ni je pre mo ga do ba bi la iz -gra |e na i opro ba na sva ka ko je sa zna we da ja ~i na Sun ~e vog zra -~e wa pre 1913. go di ne ni je bi la iz me re na ka ko va qa... Za to namu Za ko nu o ras pro sti ra wu Sun ~e ve to plo te i ni je bio ta~ no po -znat onaj broj ko ji se zo ve so lar na kon stan ta, a ko ji bi nam sa op -{tio ja ~i nu. Pa kao {to ni sam Wutn ni je bio u sta wu da ve ri fi -ku je svoj za kon gra vi ta ci je do kle god ni je do znao ta~ ne me re Ze -mqi ne lop te, ta ko bi nam i sva ki ra ~un ko ji bi i{ao za tim da izjed na ~i ne Sun ~e vih zra ko va iz ra ~u na osnov ne cr te kli me na {eZe mqe bio ne u spe {an.

Eto, za to je to pi ta we osta lo ne re {e no, po stran ce, na tro -me |i sfer ne astro no mi je, ne be ske me ha ni ke i te o rij ske fi zi ke.Ka te dra Be o grad skog uni ver zi te ta, ko ja mi je bi la po ve re na, do -hva ti la je ba{ te tri na u~ ne di sci pli ne, pa mo ga doh da uo ~im ovajko smi~ ki pro blem, da uvi dim we gov zna ~aj i da pri stu pim we go vomre {e wu”. (M. Mi lan ko vi}: „Us po me ne, do i vqa ji, sa zna wa”)

NA NAU^NOJ TROME\I

Mi lan ko vi }e va te o rij ska pro u ~a va wa ima la su zna ~aj nuulo gu u raz bi ja wu mi ta o even tu al noj mo gu} no sti po sto ja wa ì -vo ta na Mar su. On je te o rij skim pu tem uka zao na iz u zet no su ro -ve kli mat ske pri li ke ko je one mo gu }a va ju po sto ja we vo de u te~ nomsta wu, a to je je dan od bit nih uslo va za even tu al no op sta ja we ve -ge ta ci je i bi }a na Mar su.

Hi po te ti~ ko u~e we da su vi so ko in te li gent ni Mar sov ci na -pra vi li ve li ki si stem ka na la ka ko bi vo du sa po lar nih ka lo ta,to kom let weg pe ri o da, do vo di li do ekva tor ske zo ne, pot pu no jeospo re no Mi lan ko vi }e vim ma te ma ti~ kim pro ra ~u ni ma. On je,da kle, pr vi na u~ nik ko ji je stvo rio astro nom sku kli ma to lo gi ju idao joj po u zda ne ma te ma ti~ ke, te o rij ske, osno ve.

Osim na Mar su, Mi lan ko vi} se ba vio kli mat skim uslo vi -ma {to vla da ju na Mer ku ru, Ve ne ri i Me se cu.

MIT O @IVOTU NA MARSU

Milankovi} sa sinom Vasilijem 1917.

do pro me ne u ko li ~i ni to plo -te ko ju Sun ce emi tu je ka po je -di nim upo red ni ci ma na Ze -mqi noj ku gli. A ako se zna po -lo aj upo red ni ka u pro {lo -sti, on da se i ras po re |i va weSun ~e ve to plo te i va ri ja ci jeto plot ne ener gi je mo gu iz ra -~u na ti ko ri {}e wem od re |e -nog ma te ma ti~ kog apa ra ta.Isti prin cip mo gu }e je pri -me ni ti i na vre me u bu du} no -sti, {to je jed na od Mi lan ko -vi }e vih po la znih osno va uob ja {wa va wu kli mat skihpro me na. Pri re {a va wu ve -li kog ko smi~ kog pro ble maMi lan ko vi }ev ciq, ka ko me jei{ao te meq no i upor no, bioje da opi {e ge o me tri ju pu ta -we sva ke pla ne te i da po ka eka ko se ona me wa la to kompro te klih ve ko va.

Ka da se uve rio da sta -zom ko jom je na me ra vao dakre ne ni ko pre we ga ni jei{ao, pa qi vo je is pla ni raosvo je du go na u~ no pu to va wekroz „va si o nu i ve ko ve”, nako je je kre nuo 1910. go di ne.To uz bu dqi vo pu to va we tra ja -}e tri de se tak go di na.

U pro {lo sti je bi lo na -u~ ni ka ko ji su raz mi {qa lisli~ no Mi lan ko vi }u, ali ni kood wih ni je po se do vao iz u zet -nu ge ni jal nost, ma te ma ti~ kuve {ti nu i zna we pre ko po -treb no u re {a va wu pro ble makli mat skih pro me na i na stan -ka le de nih do ba. Mi lan ko vi}je, na i me, pr vi do {ao do za -kqu~ ka da tri vr ste pro me naastro nom skih ka rak te ri sti kau ko smo su i wi ho va po ve za -nost u kre ta wu na {e pla ne teiza zi va ju zna ~aj ne ci kli~ nepro me ne we nog osun ~a va wa.

Mi lu tin Mi lan ko vi} je usvo je pro ra ~u ne svr stao u tri astro nom ska ci klu sa, ko ja, po sma tra -ne za jed no, ~e sto na zi va ju we go vim ime nom, jer je on stvo rio pre ci -znu te o ri ju o wi ho vom uti ca ju na kli mu.

NE SE BI^ NA SA RAD WARa do vi o astro nom skom ob ja {we wu le de nih do ba, po seb no we -

go va kri va osun ~a va wa ili so lar ni di ja gram (ka ko se jo{ na zi va),otvo ri li su Mi lan ko vi }u {i rom vra ta u svet na u ke, po seb no od tre -nut ka kad ve} uve li ko po zna ti ne ma~ ki na u~ ni ci – kli ma to log Vla di -mir Ke pen i ge o fi zi ~ar Al fred Ve ge ner – pri hva ta ju Mi lan ko vi }e -vu kri vu osun ~a va wa. Uvi |a ju }i, pre svih, ko ri sti ko je Mi lan ko vi -}e va te o ri ja mo e da po nu di pa le o kli ma to lo {kim is tra i va ~i ma,Ke pen 1922. go di ne po zi va Mi lan ko vi }a na sa rad wu. Ke pen, na i me,mo li na {eg na u~ ni ka za do zvo lu da u svoj „Pri ru~ nik kli ma to lo gi je”

42

uvr sti Mi lan ko vi }e vu „Ma te ma ti~ ku te o ri ju kli me i astro nom skute o ri ju va ri ja ci je kli me”, {to Mi lan ko vi} s po seb nim za do voq -stvom pri hva ta, dok za Gu ten ber gov „Pri ru~ nik ge o fi zi ke”, ko ji jeiz ra dio Ve ge ner, Mi lan ko vi} pi {e sle de }a ~e ti ri po gla vqa: „Po -lo aj i kre ta we Ze mqe u va si o ni”, „Ro ta ci o na kre ta wa Ze mqe”,„Se ku lar na (ve kov na) po me ra wa po lo va” i „Astro nom ska sred stvaza pro u ~a va we kli me u to ku isto ri je Ze mqe”.

Bio je to, ne sum wi vo, ogro man po sao, u ko ji je na{ ge ni jal nina u~ nik ulo io mno go zna wa i tru da, ali i vre me na, jer je slo e nepro ra ~u ne, pro ve re i eks pe ri men te, oba vqao pu nih pet na est go di -na. Da je, ne kim slu ~a jem, imao na ras po la ga wu sa vre me nu kom pju -ter sku teh no lo gi ju, isti po sao bi, ka u ovo vre me ni eks per ti, za vr -{io za ne pu nu go di nu da na.

I, kao {to je Ke pen na slu tio, Mi lan ko vi }e va te o ri ja je po sta -la dra go ce na alat ka pri is tra i va wu pra sta rih kli ma. Za ni ma weza we go vo na u~ no de lo po ~e lo je na glo da ra ste {i rom pla ne te po -sle ob ja vqi va wa we go vih ide ja, sa zna wa i pro ra ~u na u mo no gra fi -ji Ke pe na i Ve ge ne ra „Kli me ge o lo {ke pro {lo sti” (1924. go di ne).

(Nastavak u sle de }em bro ju)

15. septembar 2009.

Me |u pi ta wi ma onih {to su ospo ra va li na u~ ne re zul ta teMi lu ti na Mi lan ko vi }a bi la su i ova: zbog ~e ga su se du go traj nai iz ra zi ta le de na do ba u Evro pi ja vqa la sa mo u po sled wih600.000 go di na, a ne i ra ni je, kao i zbog ~e ga su tra ja la ve o madu go, dok su mi ni mal na osun ~a va wa, na sta la pre kla pa wem astro -nom skih uz ro ka, bi la krat ko traj na?

Da bi od go vo rio, Mi lan ko vi} je osmi slio ~u ve nu di fe ren -ci jal nu jed na ~i nu kre ta wa Ze mqi nih po lo va i iz ra ~u nao da jepre oko tri sta mi li o na go di na Evro pa bi la u ta kvom po lo a juda se Se ver ni pol na la zio u Ti hom oke a nu, a da nas se kre }e pre -ma svom kraj wem, rav no te nom po lo a ju u Si bi ru, bli zu me stagde re ka Pe ~or uti ~e u Se ver ni le de ni oke an.

DIFERENCIJALNA JEDNA^INA

feqton

Milankovi} sa graditeqima skopskog aerodroma 1929. godine

Patentna prijava

43

Mr Mira KunpoklonilaVojnommuzejunekolikoli~nihpredmeta iz bogateostav{tinesvog oca,akademskogslikara\or|aAndrejevi}aKuna

Dar Vojnommuzeju u Beogradu

\or|e Andrejevi} Kun, srpski slikar i grafi~ar, ostao je upam}en po svojimmonumentalnim slikarskim kompozicijama i grafikama kojima je prikazao okupatorskezlo~ine, po~iwene na podru~ju Jugoslavije tokom Drugom svetskog rata. Studirao jeslikarstvo u Beogradu, u Umetni~koj akademiji, gde je posle rata, bio profesor irektor. Tvorac je idejnih re{ewa za grb nove dràve, formirane u Jajcu 1943. godine,na Drugom zasedawu Avnoja, ~iji je bio ve}nik. Upravo iz tog vremena je i jedan od predmeta koje je Vojnom muzeju, sredinom avgusta,

poklonila wegova k}erka mr filologije Mira Kun. Vojni~ka bluza, sa{ivena po meri odmahposle wegovog dolaska u Jajce, postala je tako deo kolekcije koju je, svojevremeno, za~eo samKun, daruju}i vojsci iwenom muzeju svoj ratnipi{toq i slikarskipribor. Od pre mesecdana ta kolekcija jebogatija jo{ i zakofer, tronoàc,opasa~ i kai{, koje je,tako|e, poklonilaKunova k}erka. Timpovodom ona je, za„Odbranu” rekla da,daruju}i o~eve stvari,èli da pruì svojdoprinos tuma~ewuna{e partizanskepro{losti i borbe zaslobodu, koja se nijebranila samo pu{kom,ve} i slikarskom ki~icom:

– Jo{ avgusta 1963. godine moj otac je Vojnom muzeju poklonio nekoliko predmeta koje jekoristio za vreme rata, 1943. i 1944. godine. Bluza koju sam poklonila Vojnom muzeju,ura|ena je za moga oca po meri. U woj je prisustvovao Drugom zasedawu Avnoja i kasnijeobavqao svakodnevne poslove u Agitpropu. U toj bluzi bio je s Titom u Drvarskoj pe}ini, gdeje radio nacrte za kasnija vojna i dràvna odlikovawa, u woj je do~ekao kraj rata i slobodu.U Beograd, iz koga je, s grupom od 13 intelektualaca, oti{ao juna 1943. godine, vratio seoktobra 1944. i odmah se prikqu~io radu na obnavqawu zemqe. Posle ~etvorogodi{wegratovawa za slobodu i borbe oru`jem, trebalo je sada drugim, umetni~kim sredstvima,perom i ki~icom, svetu prikazati sva zla koja je neprijateq po~inio na prostorima onda{we

Jugoslavije. Kao deo nove intelektualne elite, moj otac i wegoviprijateqi i saborci uhvatili su se u ko{tac s ambicioznimzahtevima i stremqewima nove kulturne politike, pri~a Mira Kun.

Iz tog vremena je i veliki kofer, obavezni „saputnik” \or|aAndrejevi}a Kuna na wegovim posleratnim putovawima. Izme|u1947. i 1963. godine Kun je boravio u Austriji, Francuskoj, Belgiji,Holandiji, Norve{koj, Nema~koj... Kao dobar poznavalac ~etirisvetska jezika, govorio je nema~ki, italijanski i francuski, asluìo se i {panskim, Kun je ubrzo dobio i neku vrstu diplomatskihzaduèwa. Bio je ~lan Predsedni{tva saveza boraca NOR,slikarskih udruèwa i saveza i predstavqao je onda{wu Jugoslavijuna evropskim i svetskim kulturnim manifestacijama. Tokom leta1956. godine Kun je bio i ~lan delegacije koja je u Norve{kojuru~ila Povequ gradovima ~iji su se ìteqi tokom rata posebnoistakli u pruàwu pomo}i jugoslovenskim internircima. S timkoferom u rukama Kun je, posledwih godina svog ìvota, putovao ina le~ewe u Opatiju.

D. GLI[I]

Za budu}egeneracije

istorija

Posle gotovo tri godineprovedene u tu|ini,septembra 1918. godineSrpska vojska je bila spremnada sa saveznicima zadazavr{ni udarac Centralnimsilama na makedonskomrati{tu. Wena avijatika,koja je na po~etku Velikograta brojala svega nekolikopilota i slaba{nih aparata,izrasla je u me|uvremenu u respektabilan vojni sastav, u kojem su se rame uz rameborili Francuzi, Srbi i Rusi.

istorija

15. septembar 2009.

Po dr {ka pro bo ju So lun skog fron ta

44

Uzo ru 15. sep tem bra, u 5.30 ot po ~eo je na pad Dru ge ar mi je idve fran cu ske di vi zi je na ja ko utvr |e ne bu gar ske po lo a je napo te zu Ve tre nik–Do bro Po qe–So ko, dok je Pr va ar mi ja na -pa da la na prav cu se la Pol ~i {te– Vi ta li {te–Ci per ni, {ti -te }i le vi bok Dru ge ar mi je i po dr a va ju }i na pad na vrh So -

ko la. I dok su na str mim li ti ca ma vo |e ne ogor ~e ne bor be, u va zdu huse uo ~a va la do tad ne vi |e na ak tiv nost srp skih i fran cu skih avi ja ti -~a ra. Ve} to kom jed nog od pr vih ju tar wih le to va te {ko je ra wen pu -{~a nom va trom iz vi |a~ po ru~ nik Alek san dar Bre mon iz eska dri leSpa.523, ali je na red nik Fer nan Me wen uspe {no vra tio wi hov bre -ge HIV na Ver te kop. Ma lo ka sni je pro tiv a vi on ska ar ti qe ri ja je obo -ri la do ran iz eska dri le AR.524, pod na red nik Ren go Pe luz i iz vi |a~po ru~ nik Al ber Ni ko osta li su ne po vre |e ni u ka po ta u kod Gru ni {ta.

Ne gde u to vre me eska dri la BR.510 bom bar do va la je ci qe ve uGrad skom, po {to je osnov ni ciq is pred fron ta Dru ge ar mi je biopre kri ven ma glom. Od mah na kon iz vr {e nog bom bar do va wa iz vi |a~po ru~ nik Sta ni mir @iv ko vi} je ju no od Dre no va obo rio cr ve noobo je ni ne ma~ ki lo va~ ki apa rat ko ji je na pao we gov bre ge HIV.

DA NI VE LI KE PO BE DENe pu na dva sa ta ka sni je, oko 10 ~a so va, kod Bu di mi ra ca je ka -

po ti rao we por XXIV iz eska dri le AR.524, na kon {to je we gov pi lotna red nik Re ne Il Le blon ra wen u bor bi sa na red ni kom Ger har domFi ze le rom, naj ve }im ne ma~ kim asom u Ma ke do ni ji. Le blon je pod le -gao po vre da ma ubr zo na kon {to je do pre mqen u poq sku bol ni cu Du -nav ske di vi zi je. To kom da na na red nik Dra go qub Ri sti} iz 1. srp skeeska dri le nad le tao je bu gar ske ro vo ve na ma loj vi si ni, pri ~e mu jene pri ja teq va trom te {ko o{te tio we gov we por XXIV, ali je on uspeoda se vra ti u ba zu. Po sled wi apa ra ti vra ti li su se sa za da ta ka teksa pr vim su mra kom.

U da nu ve li kih po be da i na pre za wa 78 fran cu skih, 20 srp skihi ~e tvo ri ca ru skih pi lo ta i iz vi |a ~a, pri pad ni ka Srp ske avi ja ti ke,iz vr {i li su 90 bor be nih le to va, u ukup nom tra ja wu od pre ko 180~a so va.

Ope ra ci je na vo ji {tu su na sta vqe ne ne sma we nom `e sti nom isle de }eg da na, ali su srp sko-fran cu ske eska dri le le te le ne {to sla -bi jim in ten zi te tom bu du }i da su broj ni apa ra ti bi li ne is prav ni io{te }e ni u pret hod nim ak ci ja ma. Pri li kom sa dej stva sa pe {a di jomMo rav ske di vi zi je ra wen je u ra me pi lot ka plar Ro {o iz eska dri leAR.524, zbog ~e ga je pri nud no sle teo sa svo jim do ra nom kod Kra vi -ce. We gov iz vi |a~ pot po ru~ nik [arl Vi jom je ostao ne po vre |en.

U to ku po po dne va 1. srp ska eska dri la je po sla la osam apa ra tau na pad na bu gar ske lo go re kod Ra zim be ja. Pri li kom po vrat ka na

Srpska avijatika u Prvom svetskom ratu (2)

Me ha ni ~ar Bo ri vo je Te o fi lo vi} po red spa da VIIC1 S 7203, po svoj pri li ci li~ nog apa ra ta po ru~ ni kaMi o dra ga Mi le ti }a iz eska dri le Spa.523, na Ver te ko pu po lo vi nom sep tem bra 1918. go di ne. Po red srp ske tro boj ke na tru pu i srp skih ron de la na kri li ma, ae ro plan ima ucr ta nu srp sku ko kar du i sa do we stra ne tru pa.

(Ko lek ci ja @an Klod So mil)

do ve, od ko jih je tri ili ~e ti ri, for mal no smr vio, {to se ta ko |e ibre geu do go di lo. Ra ji ~e vi }u i Spu i }u ni {ta se ni je de si lo. Kad suiz i {li iz ru {e vi na, na pi ta we Spu i }e vo {ta bi, Ra ji ~e vi} mu od -mah nu ru kom, i re ~e:

– Mi ~i, i ne gle daj u ovaj lom.Po sle ovog dru gog ne sre} nog ude sa, ka pe tan Bran ko re kao je

Ra ji ~e vi }u:– Vi ste, Ra ji ~e vi }u, po sta li pr vi srp ski ,as’, jer ste po lo mi li

naj ve }i broj, do du {e na {ih avi o na. Dok sam ja ko man dir, vi vi {ene }e te le te ti, jer mi vi {e ne ma mo avi o na za lo mqe we“.

U to ku po po dne va 18. sep tem bra ce la 1. srp ska eska dri la jedo bi la za da tak da iz vr {i ma sov no bom bar do va we bu gar skih po lo -`a ja kod Ko no pi {ta. Na upor ne Ra ji ~e vi }e ve mol be, ka pe tan Vu ko -sa vqe vi} mu je, ipak, odo brio da po le ti na za da tak sa ras ho do va -nim do ra nom AR 1, sa cr nim br o jem 11 na tru pu, ski nu tim sa sta waeska dri le! Sa iz vi |a ~em pot po ru~ ni kom Ja ko vom Qo ti }em, Ra ji ~e -vi} je po le teo po sled wi, sa do sta za ka {we wa za for ma ci jom od 13ae ro pla na ko ja je ve} uhva ti la vi si nu.

Le te }i tik iz nad vr ho va pla ni na i kroz pla nin ske use ke, bu du }ida mo tor na wi ho vom apa ra tu ni je imao sna ge da ih pop ne iz nad 1.000me ta ra nad mor ske vi si ne, Ra ji ~e vi} i Qo ti} su iz vr {i li za da tak ivra ti li se du go na kon {to su pre o sta li apa ra ti eska dri le sle te li.Istog da na, pri li kom iz vi |a wa re jo na Ko zjak–Ko no pi {te–Ro den–\u -rov Ka men, pe {a dij skom va trom po go |en je bre ge XIV iz eska dri leSpa.523. To kom sle ta wa na Ver te kop do {lo je do te e krak se u ko joj jepi lot pod na red nik Pjer Ras tin ra wen u li ce, a iz vi |a~ ka pe tan Mo -

ris Mi {o, ni ko dru gi do {ef 2. va zdu ho plov nog sek to ra i po mo} nik{e fa Srp ske Avi ja ti ke, za do bio kon tu zi je no gu, ru ku i li ca.

Je dan spad obo ren je u ju tar wim ~a so vi ma 19. sep tem bra kodpo lo a ja Ju go slo ven ske di vi zi je. Sle de }eg da na je na red nik Fi ze -ler za be le io svo ju 19. pri zna tu po be du. Pri li kom na pa da ~e ti ribre gea HIV eska dri le BR.510 na `e le zni~ ku sta ni cu Vo zar ci, na pa -la su ih ~e ti ri lov ca 25. lo va~ ke eska dri le. Fi ze ler je kod se laTro jar ci obo rio apa rat u ko jem su po gi nu li pod na red nik Le on Ame -de Mi {el i me ha ni ~ar re dov Ed mon An ro. Za to su pre o sta le tri po -sa de, pi lot po ru~ nik @ake mart i iz vi |a~ na red nik Arol, na red nikVin sent [a paz i pot po ru~ nik Mi lo rad Ma te ji}, i pod na red nik Vi -kon i ka plar Rej del, za jed ni~ kom va trom obo ri le dvo ji cu na pa da ~a.Avi on [a pa za i Ma te ji }a vra tio se iz te bor be sa osam ne pri ja te -qe vih kur {u ma. To su ujed no bi le i po sled we ne ma~ ke, ali i sa ve -zni~ ke va zdu {ne po be de na So lun skom fron tu.

Na dru gim de lo vi ma fron ta si tu a ci ja je bi la znat no mir ni ja.Fran cu ska is to~ na voj ska na pre do va la je mno go spo ri je, a po ku {ajBri ta na ca da se pro bi ju kod Doj ra na 18. sep tem bra za vr {io se fi -ja skom. Vr hov na ko man da je na sta vi la sa go we wem ne pri ja te qa svomsi li nom, sve sna ve li ke opa sno sti od even tu al nog pro tiv na pa da nago to vo ne bra we nim bo ko vi ma, ali i da bi pru a we pre da ha ne pri -ja te qu omo gu }i lo da se kon so li du je i or ga ni zu je od bra nu. Ko na~ no,za u zi ma wem Ka va da ra 20. sep tem bra i raz dva ja wem ne ma~ ke 11.ar mi je od bu gar ske 1. i 2. ar mi je, ne pri ja teq je pre {ao u to tal nopo vla ~e we i sa li ni ja ko je je do ta da uspe {no dr ao.

OSLO BO \E WE OTAX BI NEPot po ru~ nik Jo van Cr ven ~a nin je 22. sep tem bra po veo {e sto -

~la nu gru pu u dva ka mi o na ka Ka va da ru ka ko bi na {li po go dan te renna ko ji bi se pre ba ci la 1. srp ska eska dri la, ko ja sa Ver te ko pa go -to vo da vi {e ni je mo gla da do hva ti pred we srp ske je di ni ce. Na koniz vi |a wa le ve oba le Var da ra 23. sep tem bra, po ru~ ni ci Jo van Ka -lem ber i Je vrem Si mi} po ku {a li su da sle te na iza bra ni te ren kodKa va da ra, ali je pri tom do {lo do ude sa u ko jem se wi hov bre ge XIVza pa lio i iz go reo; oni su se iz vu kli bez po vre da.

Na kon 24. sep tem bra za be le en je na gli pad ak tiv no sti Srp -ske avi ja ti ke. Kao {to je na ne kim de lo vi ma fron ta srp ska pe {a di -ja na pre do va la br e od po je di nih sa ve zni~ kih ko wi~ kih je di ni ca,ta ko je i avi ja ti ka iz ba ~e na iz bor be bu du }i da we ni ae ro pla ni ni -su ima li do vo qan do let da bi sa po sto je }ih ae ro dro ma u se ver nojGr~ koj is pra ti li sva ko dnev no po me ra we li ni je fron ta. To kom jed nogod ret kih uspe {nih le to va 26. sep tem bra, pri li kom na pa da na bu -gar ske tru pe na pu tu Ve les–Sve ti Ni ko la ra wen je u de snu ru ku pu -{~a nom va trom ru ski do bro vo qac po ru~ nik Mi ha i lo Ku di nov. On oto me ni je ni oba ve stio pi lo ta na red ni ka Jo si fa An tu no vi }a, ve} jena sta vio sa za dat kom kao da se ni {ta ni je de si lo.

Na red nik Du {an Mi loj ko vi} i pot po ru~ nik Vo ji slav Spu i} su28. sep tem bra jed nim bre ge om XIV pre le te li na biv {i ne ma~ ki ae -ro drom u Grad skom. Su tra dan je fran cu ska ko wi ca u{la u Sko pqe,a uve ~e istog da na Bu gar ska je pot pi sa la pri mir je, ko je je stu pi lo nasna gu 30. sep tem bra u pod ne. Po sled wi bor be ni za da tak na fron tupre ma bu gar skoj voj sci iz vr {i li su uju tro 30. sep tem bra na red nikMi loj ko vi} i pot po ru~ nik Spu i}. Iz ba ci va wem Bu gar ske iz ra taSrp skoj voj sci je {i ro ko otvo ren put za pot pu no oslo bo |e we otax -bi ne...

Bo ris CI GLI], Od lo mak iz kwi ge „Kri la Sr bi je“Opre ma re dak cij ska

45

Kwi ga „Kri la Sr bi je“ Bo ri sa Ci gli -}a ima 540 stra na for ma ta A4 i luk su znoje opre mqe na. Mo e se na ru ~i ti kod iz da -va ~a „In fi ni tas” d.o.o. Be o grad, na te le -fo ne 011 3284-602 i 3284-641, po ce niod 4.600 di na ra. Po sle iz la ska iz {tam pe,u kwi a ra ma }e ko {ta ti 7.000 di na ra.

Kri la Sr bi jeVer te kop u ude su je uni {ten je dan bre ge XIV, pi lot na red nik \or |eMir ko vi} i iz vi |a~ pot po ru~ nik Ja kov \or |e vi} pro {li su bez po -vre da. Iz jed ne dru ge mi si je, prat we bom bar de ra u na pad na most kodRa zim be ja, ni je se vra tio je dan we por iz eska dri le AR.524. Ka sni jeje usta no vqe no da je pi lot ka plar Re ne Nig pao iza ne pri ja te qe vihli ni ja i umro od za do bi je nih po vre da u to ku na red nog da na.

Pot po ru~ nik Ste van Ra ji ~e vi} je 17. i 18. sep tem bra sa pot po -ru~ ni ci ma Mi lo {em Da ~i nom i Vo ji sla vom Spu i }em do i veo dvaspek ta ku lar na ude sa na Ver te ko pu. U za pi su iz vi |a ~a pot po ru~ ni kaJa ko va Qo ti }a o tom do ga |a ju sto ji:

„...Ra ji ~e vi} sa iz vi |a ~em Mi lo {em Da ~i nim, sa pu nim to va -rom bom bi, kre ne na bom bar do va we. Od mah pri uz le ta wu, Ra ji ~e -vi} je gur nuo svo ju le vu no gu do kra ja, {to se ra di ka da se e li da seavi on okre ne u le vu stra nu, a uz to je dao pun gas. Avi on se na glookre nuo na le vo, za ka ~io kri lom ze mqu, i ka ko je bio pod pu nim ga -som, to se ceo avi on skr hao pre ko svog le vog kri la. Za sre }u, avi onni ti se za pa lio, ni ti su bom be eks plo di ra le, i iz ru {e vi na su seiz vu kli i Ra ji ~e vi} i Da ~in, pot pu no ~i ta vi i ne po vre |e ni. Kad suse iz vu kli iz ru {e vi na, za pi ta Da ~in Ra ji ~e vi }a:

– [ta ura di, po Bo gu, Ra ji ~e vi }u? – [ta mu ja znam? Uda ri lo kri lo u ze mqu, i od jed nom se sru {i.Ko man dir je sma trao da je ovo ne sre} ni slu ~aj, ko ji se mo e

sva kom do go di ti, te su tra dan da de Ra ji ~e vi }u dru gi, nov bre ge. Ovogpu ta iz vi |a~ je bio Vo ja Spu i}, i sve se po no vi lo kao i ju ~e. Sa moovog pu ta, sa le vom no gom do kra ja, i sa pu nim ga som, kri lo ni je do -dir nu lo ze mqu, ve} avi on ume sto da ‚ru la’ pra vo, skre nuo je na glo ule vu stra nu i svom si li nom uda rio u po re |a ne lo va~ ke avi o ne spa -

We por XXVII C1 N 5926, 1. srp ska eska dri la, Ver te kop, sep tem bar 1918.(I

lu st

ro va

o Dr

a gan

[a l

er)

Svetsko vojnoprvenstvou padobranstvu

Ekipa Vojske Srbije u~estvo-vala je na svetskom vojnom prven-stvu u padobranstvu, koje je od ne-davno odràno u slova~kom mestuLu~enec.

Ekipu od osam ~lanova pred-vodio je potpukovnik Slobodan Jo-vanovi}, a padobranci su se tak-mi~ili u disciplinama skok na ciqi grupni likovni skokovi.

U konkurenciji 31 ekipe na{ipadobranci su postigli dobre re-zultate i na kraju se rangirali usredi{wem delu takmi~arskih li-sti.

Z. M.

Obeleàvawe 50. godi{wice zavr{etka {kolovawapitomaca 7. klase Brodarske podoficirske {kole JRModrà}e se dana 10. oktobra 2009. u restoranu Doma rat-nog vazduhoplovstva u Zemunu sa po~etkom u 14 ~asova.

Zainteresovani biv{i pitomci 7. klase BP[ JRM moguse javiti Inicijativnom odboru na jedan od telefona: Ma-ksimovi} Milorad – 064-3364055, Kr~evinac Vu~ko – 065-2716704, @ivkovi} Jovan – 064-2613541 i Posedi Augu-stin – 064-3465005.

sport

15. septembar 2009.

godi{we pobednice. Samim tim, Mariana je i u konkurenciji pri-padnica oruànih snaga ubedqivo osvojila prvo mesto na regiona-lnom vojnom prvenstvu.

Mu{ka ekipa je tako|e ostvarila pobedu sa nadmo}nom pred-no{}u nad ekipom Bosne i Hercegovine odnosno Makedonije.Pro{logodi{we drugo mesto zameweno je potpunim trijumfom jer sui prva tri najuspe{nija dugopruga{a u pojedina~noj konkurenciji~lanovi na{e ekipe: vojnik Nikola Stameni}, stariji vodnik Goranêgar i kapetan Aleksandar Ne{evski.

B. K.

Drugo regionalno vojno prvenstvo u maratonu

Pobeda na{ihatleti~araTradicionalni Ohridski maraton

odràn je 24. put u prelepom ambijentu na-domak poznatog jezera. U okviru velikesportske manifestacije odvijalo se Drugoregionalno vojno prvenstvo na dugim atlet-skim prugama. U~estvovale su ekipeoruànih snaga Srbije, Albanije, Makedo-nije i Bosne i Hercegovine.

Staza duga 30 kilometara je izuzetno zahtevna, valovita. Starttrke bio je u Svetom Naumu a ciq u centru Ohrida.

Ekipa Ministarstva odbrane i Vojske Srbije pod vo|stvom potpu-kovnik mr Dragana Todorova nastupila je u sastavu: kapetan Aleksan-dar Ne{evski, stariji vodnik Goran êgar, Mariana Luki} i vojnikNikola Stameni}, kome je ovo bio posledwi nastup za ekipu MO i VS.

Najve}i uspeh ostvarila je Mariana Luki} sa Vojne akademijekoja je ubedqivo slavila u ukupnom plasmanu Ohridskog maratoname|u damama sa vi{e od 12 minuta prednosti nad drugoplasiranomMa|aricom Evom Vargom. Na taj na~in odbranila je titulu pro{lo-

46

Mali oglas

19. sep tem bar 1914.

Sa mo me sec da na po sle srp skepo be de u Cer skoj bi ci, de lo vi Pr vesrp ske ar mi je i [e sta au stro u gar -ska ar mi ja za po ~e li su boj na Ma~ -ko vom ka me nu, na pla ni ni Ja god wi use ve ro za pad noj Sr bi ji. Po sle ~e -tvo ro dnev nih da no no} nih bor bi, uko ji ma je po gi nu lo oko 800 Sr ba ioko 1.200 ne pri ja te qe vih voj ni ka,broj no {}u i ar ti qe ri jom nad mo} neau stro u gar ske tru pe pri nu di le su napo vla ~e we srp ske sna ge, ko je su tr -pe le ve li ku osku di cu u mu ni ci ji.

20. sep tem bar U Voj sci Sr bi je ovaj da tum se

obe le a va kao Dan Bri ga de ve ze iSlu be te le ko mu ni ka ci je. Pre sto -lo na sled nik Alek san dar Ka ra |or -|e vi} je na taj dan 1916. go di ne do -neo Ured bu o voj nom te le gra fu.Ured bom je od re |e no da ma le je di -ni ce ve ze iz sa sta va in i we ri jepre ra stu u ve }e je di ni ce ran ga ba -ta qo na – pu ka, ~i me je ve za po sta lasa mo sta lan rod voj ske.

24. sep tem bar 1915.

Fran cu ska i Ve li ka Bri ta ni jasu otvo ri le So lun ski front, na ko jisu upu }e ne sna ge sa fron ta u Ga li po -qu. Po ~et kom 1916. te tru pe su oja ~a -ne sa pet bri tan skih i ~e ti ri fran -cu ske di vi zi je, a do po lo vi ne ma ja1916. sa ostr va Krf pre ba ~e na je isrp ska voj ska, svr sta na u tri ar mi je.

26. sep tem bar 1860. Umro je srp ski knez Mi lo{

Obre no vi}, vo |a Dru gog srp skogustan ka, knez Sr bi je od 1815. do1839. i od 1958. do smr ti.

26. sep tem bar 1950.U Kra gu jev cu je osno va na voj na

ra di o ni ca, spe ci ja li zo va na voj na

usta no va teh ni~ ke slu be JNA. Tajda tum se u Voj sci Sr bi je obe le a vakao Dan Teh ni~ kog re mont nog za vo daKra gu je vac. U voj sci Kra qe vi ne Sr -bi je kao Dan Upra va voj no teh ni~ kihza vo da obe le a van je 27. sep tem bar(po Ju li jan skom ka len da ru), ka da je1848. go di ne u Kra gu jev cu iz li venpr vi srp ski top.

26. sep tem bar 1899.Na re |e wemmi ni stra voj -nog u Be o gra duje for mi ra navoj na mu zi ka

pod na zi vom „Be o grad ski voj ni or ke -star“. Na sta vqa ju }i tra di ci je tog or -ke stra, Umet ni~ ki an sambl Min-istarstva odbrane „Sta ni slav Bi ni~ -ki“ pro sla vqa taj da tum kao svoj dan.

28. sep tem bar 1932. Na osno vu Ured be mi ni stra

Voj ske i mor na ri ce Kra qe vi ne Ju go -sla vi je, po ~e lo je for mi ra we Ba ru -tan skog ba ta qo na u Za vo du „Obi li -}e vo“. Bi la je to pr va re gu lar na je -di ni ca pro tiv he mij ske za {ti te u ju -go slo ven skoj voj sci. Taj da tum se uVoj sci Sr bi je obe le a va kao Danatom sko-bi o lo {ko-he mij ske slu be.

29. sep tem bar 1938. U Min he nu su Ve li ka Bri ta ni -

ja, Fran cu ska, Ita li ja i Ne ma~ kapot pi sa le spo ra zum, ko jim su su za -pad ni sa ve zni ci Ne ma~ koj iz ru ~i lioblast Su de ta, `r tvu ju }i ne za vi -snost ê ho slo va~ ke. Su tra dan jebri tan ski pre mi jer Ne vil em br leniz ja vio da je spa sen mir.

29. sep tem bar 2006.Na red bom mi ni stra od bra ne

Re pu bli ke Sr bi je for mi ra na Spe -ci jal na bri ga da. Taj da tum se obe le -à va kao Dan Spe ci jal ne bri ga de.

30. sep tem bar 1915.Gru pa ne ma~ kih avi o na bom -

bar do va la je Kra gu je vac, a srp skiar ti qe rac Ra to mir – Ra ka Lu to vac,va trom iz svog to pa, obo rio je je danne ma~ ki avi on. Bi lo je to pr vo oba -ra we ne pri ja te qe vog avi o na sa ze -mqe i taj da tum je iz me |u dva ra taobe le a van kao Dan pro tiv a vi on -skih je di ni ca. U Voj sci Sr bi je taj danse obe le a va kao Dan ar ti qe rij sko-ra ket nih je di ni ca za pro tiv va zdu ho -plov na dej stva.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

Pripremio Miqan MILKI]

47

vremeplovV E R S K I P R A Z N I C I15-30. septembar

Pra vo slav ni16. septembar – Sveti Joanikije, prvi

Patrijarh srpski17. septembar – Sve ti Petar

Dabrobosanski21. septembar – Ro|ewe

Presvete Bogorodice22. septembar – Sveti pravedni

Joakim i Ana27. septembar – Vozdvièwe âsnog

krsta- Krstovdan28. septembar – Sveti Josif

Temi{varski30. septembar – Svete mu~enice Vera,Nada i Qubav i majka im Sofija

Islamski15. septembar – Lejletu l Kadr

(27. no} Ra ma zana)

Jo a kim je bio sin Var pa fi ra, od ko le na Ju di -nog i po to mak ca ra Da vi da, a Ana, k}i sve {te ni kaMa ta na iz ko le na Le vi je va, iz ko jeg je i pr vo sve -{te nik Aron. Sve {te nik Ma tan je imao tri k}e ri:Ma ri ju, So vi ju i Anu. Ma ri ja se uda la u Vi tle je mu iro di la Je li sa ve tu, maj ku sve tog Jo va na Kr sti te qa,a Ana se uda la u Na za re tu za Jo a ki ma. Pe de set go -di na su Jo a kim i Ana ì ve li u bra ku, ali bez de ce.Bi li su imu} ni, ali skrom ni i ti hi qu di ko ji su mno -go da va li si ro ma si ma i hra mu. Pod sta rost su jed -nom oti {li u Je ru sa lim da u hra mu pri ni su `r tvuBo gu i ta da ih je uko rio pr vo sve {te nik Isa har re -~i ma upu }e nim Jo a ki mu: „Ni si do sto jan da se iz tvo -jih ru ku pri mi dar jer si bez de tan”. Sta ri qu di suse mno go ra a lo sti li zbog ovih re ~i, pa su se opetda li na mo li tvu Bo gu da i nad wi ma na ~i ni ~u do kaone ka da Avra mu i Sa ri, i po da ri im jed no de te u sta -ro sti. Bog im je po slao an |e la ne be skog da im ob ja -vi ro |e we „k}e ri pre bla go slo ve ne ko jom }e se bla -go slo vi ti svi na ro di na ze mqi i kroz ko ju }e do }ispa se we sve tu”. I za i sta, kroz de vet me se ci, Ana jedo ne la na svet Sve tu De vu Ma ri ju, maj ku Isu sa Hri -sta. Jo a kim je do i veo 80, a Ana 79 go di na.

SVETI JOAKIM I ANA

LEJLETU L KADRNaj ve }i broj ve ro do stoj nih pre da wa go vo ri

da je no} ob ja ve Ku ra na, po sla ni ku Bo i jem Mu ha -me du bi la upra vo 27. no} me se ca Ra ma za na. Pre -da wa ne sum wi vo upu }u ju na za kqu ~ak da tu no} zbogve li ke bla go de ti tre ba tra i ti u ne par nim no }i -ma po sled we tre }i ne me se ca Ra ma za na.

Ve ru je se da je Lej le tu l Ka dr vred ni ja od hi -qa du me se ci du gih no }i, ~ak i od ce log ì vo ta! Uwoj se an |e li spu {ta ju sa do zvo lom Go spo da Sve -vi {weg, a smi re nost tra je do zo re. Upra vo u tojno }i usle di la je pr va ob ja va Ku ra na od Bo ga pu teman |e la Ga bri je la.

III

Na

osno

vu ~

la na

4. a

u v

e zi

~la n

a 15

. i 4

4. P

ra vi

l ni k

a o

re {

a va w

u st

am be

nih

pi ta

wa

uM

i ni s

tar s

tvu

od br

a ne

(„S

lu b

e ni

voj ni

lis

t”, b

r. 3

8/05

, 16/

08, 2

6/08

i 3

9/08

) i ta

~ ke

1. O

d -lu

ke m

i ni s

tra

od br

a ne

int.

br. 8

64-6

od

19.0

2.20

09. g

o di n

e, a

na k

on i

z vr {

e ne

ana l

i ze

u O

de -

qe w

u za

sta

m be n

e po

slo v

e Up

ra ve

za

ka dr

o ve

Sek

to ra

za

qud s

ke r

e sur

se p

re ma

bro

ju po

d ne t

ihza

h te v

a za

od r

e |e n

om s

truk

tu ro

m st

a no v

a i

bro j

u ra

s po l

o i v

ih s

ta no

va z

a do

de lu

u z

a kup

, do -

no si

m

O D

L U

K U

o ra

s po d

e li

sta n

o va

u za

kup

na n

eo d r

e |e n

o vr

e me

A) R

E DO

V NA

PO

DE L

A

MI

NI

STA

RSTV

O O

DB

RAN

E RE

PU

BL

IK

E SR

BI

JESe

ktor

za

qud

ske

resu

rse

Upr

ava

za k

adro

ve

IV

Od l

u ka

o da

va w

u st

a no v

a u

za ku

p na

neo

d re |

e no

vre m

e, p

o pr

i ka z

a nom

pre

gle d

u, s

tu pa

na

sna g

u da

-no

m do

no {

e wa,

a r

as po

de lu

sta

no va

iz v

r {i t

i sa

pre

se ko

m st

a wa

na d

an 1

4. 0

8. 2

009.

go di

ne.

Po j

e di n

a~ nu

do d

e lu

sta n

o va

po o

voj O

d lu c

i iz

vr {

i }e

Sta

m be n

a ko

mi si

ja O

de qe

wa

za s

tam b

e ne

po -

slo v

e u

skla

du s

a Up

ut st

vom

o po

stu p

a wu

nad l

e ni

h li c

a i

or ga

na n

a ut

vr |i

va w

u pr

a va

i do

de li

sta

no va

uza

kup

za r

e {a v

a we

stam

be ni

h pi

ta w

a za

po sl

e nih

u M

i ni s

tar s

tvu

od br

a ne

int.

br.

297

-2 /

08

od23

.09.

2008

. go d

i ne

i sv

o jim

Po s

lov n

i kom

o r

a du.

D

R@A

V NI

SE K

RE TA

RI

gor

S. J

o vi ~

i}

OBA

VE [

TE W

EO

ba ve

{ta

va mo

sta

m be n

e in

te re

sen t

e da

je d

a na

02.0

9.20

09. g

o di n

e do

ne ta

od l

u ka

o ra

s po d

e li

49st

a no v

a u

za ku

p na

neo

d re |

e no

vre m

e u

gra d

o vi m

a Be

o gra

d, B

e la

Cr k

va, V

e li k

a P

la na

, Vra

we,

Vr {

ac,

Gor w

i M

i la n

o vac

, Za j

e ~ar

, Zre

wa n

in, K

ra gu

je va

c, K

ra q

e vo,

Kru

{e v

ac, K

ur {

u mli

ja, L

e sko

vac,

Ne g

o tin

,N

i{, N

o vi

Sad

, Pi r

ot, R

a {ka

, Sre

m ska

Mi t

ro vi

ca, S

ur du

li ca

i ]

u pri

ja. O

pre d

e qe n

o je

dva

sta

naud

o vi c

a ma

ofi c

i ra

~i ja

je s

mrt n

a sta

la k

ao n

e po s

red n

a po

sle d

i ca

vr {

e wa

slu

be i

li u

ve z

i sa

slu

-`b

om (j

e dan

tro s

o ban

i je

dan

tro i

po so

ban

stan

u ga

r ni z

o nu

Be o g

rad)

i je

dan

stan

in v

a li d

u u

ka te

go -

ri ji

pod

o fi c

i ra

(je da

n dv

o so b

an s

tan

u ga

r ni z

o nu

Be o g

rad)

.Do

da n

a do

no {

e wa

Od l

u ke

za r

as po

de lu

uku

p no

je p

ri ja

vqen

71

stan

u z

a kup

, Od l

u kom

o r

as po

de li

ni je

ob u

hva }

en 2

1pr

i ja vq

en s

tan

u Ba

~ koj

To p

o li

(1 ga

r so w

e ra

i 1

jed n

o so b

an s

tan)

, u B

o si l

e gra

du (1

dvo

-so

ban

stan

), u

Di mi

trov

gra d

u (3

dvo

sob n

a), u

Kw

a ev

cu (3

jed n

o sob

na i

4 d

vo so

b na)

, u K

ru {

ev cu

(1 ga

r so -

we r

a i

1 je

d no i

po so

ban

stan

), u

Ne g

o ti n

u (1

dvo

so ba

n st

an),

Pi r

o tu

(2 je

d no s

ob na

sta

na) i

u S

ur du

li ci

(3je

d no s

ob na

sta

na) j

er n

a ra

ng l

i sta

ma n

e ma

kan d

i da t

a za

do d

e lu

isti

h kao

i 1

dvo s

o ban

sta

n u

Be o g

ra du

~i -

ja je

pri

ja va

za

po de

lu p

o vu ~

e na.

U to

ku je

po s

tu pa

k ut

vr |i

va w

a pr

a va

stam

be ni

m in

te re

sen t

i ma

ko ji

su

za kq

u~ no

sa

da no

m pr

e se k

ast

a wa,

da l

i ov

e re n

e iz

ja ve

o m

e stu

ko na

~ nog

re {

a va w

a st

am be

nog p

i ta w

a i

stru

k tu r

i `e

qe no

g sta

na, p

ro -

ve ra

va l

id no

sti

do ku

men t

a ci je

o u

tvr |

e nom

zdr

av st

ve no

m st

a wu

li ca

po

ko jo

j su

utvr

|e ni

bo d

o vi,

pro

ve ra

po da

ta ka

o m

e stu

pre

bi va

li {

ta l

i ca

i ~l

a no v

a za

jed n

i~ ko

g po r

o di~

nog d

o ma }

in st

va, k

ao i

pro

ve ra

sta

m -be

nog s

ta tu

sa l

i ca

ko ja

su

ima l

a st

a no v

e u

biv {

im r

e pu b

li ka

ma S

FRJ

.S

tam b

e ni

or ga

n }e

od

svih

li c

a, ko

ja s

e na

la ze

u u

`em

kru g

u st

am be

nih i

n te r

e se n

a ta

za d

o de l

u st

a na

po o

voj O

d lu c

i, z

a tra

i ti

da

u ci

qu

utvr

|i va

wa

pra v

a do

sta v

e od

go va

ra ju }

e do

ka ze

. Zah

te vi

li c

a ko

jatr

a e n

e do

ka ze

ne

do st

a ve

u pr

ed vi

|e no

m ro

ku n

e }e

se r

az ma

tra t

i.


UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

1. Diskretno se nametati nekome, 2. Qubavna poezija, 3. Tajna policija ucarskoj Rusiji, 4. Moda kratkih sukwi, 5. Grad u Nikaragvi, 6. Centar zaedukacione tehnologije (skr.), 7. Simbol ilinijuma, 8. Umoriti se oru}i,9. Biti na pravom putu (izraz), 10. Na bajan na~in, 11. Biqka troskot (bot.),12. Akademija nauka (skr.), 13. Narodnooslobodila~ki pokret (skr.), 14. Sta-nar u kolibi, 15. Grad u Rumuniji, 16. Ime biv{e glumice Tarner, 17. Vrstaradio-talasa, 19. Stra{an, jezovit, 20. Vrsta ko`ne bolesti, 22. Uvirawe,23. Starorimska bogiwa zore, 25. Stare{ina parohije, protojerej, 26. Po-pisi re~i po abecedi, 28. Poznanik, 29. Rusko ènsko ime, 31. Gradi} u za-padnoj Slavoniji, 32. Nadimak Radomira Anti}a, 33. Ta~an, verodostojan,35. Vrsta biqke gorkog ukusa, 36. Ov~ica iz Andri}eve pri~e, 37. Osobe sasmislom za lepo, estete, 39. Jezero u Etiopiji, 40. Pti~ad, 41. Narod u In-dokini, 42. Grad u Kamerunu (obrnuto od KAKA), 43. Ameri~ki pisac, Bil,44. Ime bugarskog pisca Pelina, 46. Aorist (skr.), 47. Poj, pevawe, 49. Bok-serski savez (skr.), 50. Dvadesetdrugo i 9. slovo azbuke.

18. Aminoglikozidni antibiotik, 19. Naziv na{eg ~asopisa, 20. Kopija cr-teà (str.), 21. Grupa ostrva, ostrvqe, 22. Vredno, marqivo, 23. Aparat zamerewe dubine mora, 24. Sulfidni mineral, 25. Naoruàwe, 26. @enskoime, Paulina, 27. Zvezda u sazve`|u Orla, 28. Pokrajina u Francuskoj,29. \ubrivo od ìvotiwske mokra}e, 30. Centar za ispitivawe namirnica(skr.), 31. Izraèno, nagla{eno 32. Biblijski kriminalac, 34. Bilo kad,ikada, 35. Pisari, bele`nici, 36. Vrsta bakterije, aerobija (gr~.), 37. Ini-cijali glumice Iper, 38. Auto-oznaka Vaqeva, 39. Gradi} u Ba~koj, 40. Grud-ni oklop od ~elika, 41. Ostatak, 42. Ko{arka{ NBA, Gilbert, 43. Mali pr-sten, 44. Slovena~ka telegrafska agencija (skr.), 45. Plo~a, tabla (lat.),46. Drveni most ili skela (u Ju`noj Americi), 47. Jednovalentna alkil gru-pa (hem.), 48. Zapadni {tokavski govor, 49. Fabrika piva, 50. Povoj za be-be, 51. Mesto kod Kikinde, 52. Ono {to se obuva na noge, 53. Upala arte-rija (med.), 54. Odba~ene karte u igri, 55. Vr{wakiwa, 56. Ne zameritikome.

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BRO

JA -

VODO

RAVN

O: k

arak

teri

stik

e, N

ov-

ska,

Ala

nija

, La,

nar

val,

lan

, pas

iva,

Vut

a, r

suz,

Bal

t, qu

pki,

pos

ini-

ti, a

vetn

a, A

kra,

gast

roza

, Odo

akar

, AO

, tes

ari,

oga

r, D

RA, A

, C, s

ve,

tka~

, rik

awe,

pm,

ast

alci

, tav

awa~

a, T

aos,

kir

ner,

pir

ovat

i, K

apri

,al

ea, n

erv,

dan

i, S

ajru

s, n

ot, g

aran

t, ti

, Odb

rana

, osi

nac,

vod

oins

ta-

late

r.

{ah

IZABRANA PARTIJASE]AWE

Suetin – Mini}Berlin, 1968.

1. d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4d6 5.h3 0-0 6.Le3 e5 7.d5 c6

U svojoj 25. godini Dragoqub Ba-to Mini} delio je prvo mesto na{ampionatu dràve a potom je bioi uspe{an reprezentativac. Naj -vi{a titula priznata mu je tek 1990.na osnovu ranijih rezultata. O wemuje objavqena monografija pre dese-tak godina u Baru. Do raspada Ju-goslavije ìveo je u Zagrebu.

Ovo je jedno od wegovih boqihostvarewa. Primewuje Kraqevu in-dijsku odbranu protiv tada jednog odnajboqih sovjetskih teoreti~ara.

8.Ld3 cd 9.cd a6 10.Sf3 Sbd711.Sd2 b5 12.a4 b4 13.Sa2 Tb8

U svom komentaru Mini} navodida je o svom posledwem potezu kas-nije promenio mi{qewe i da je „lo-gi~nije i zdravije” 13…a5.

14.Sc1 Se8 15.g4 Sc5Ovo je `rtva pe{aka, koja vodi

o{troj igri.16.Lc5 dc 17.Scb3 f5 18.gf

19.Sc5 Kh8 20.Tg1

VODORAVNO: USPRAVNO:

Posle 20.La6 La6 21.Sa6 Tc8crni bi imao jaku inicijativu.

20….Sf6 21. Db3 Db6 22.Dc4fe4 23.Sde4 Se4 24.Le4 Tf425.Tc1

Ispravno je bilo 25.Td1 Lf526.d6 Dc5 27.Dc5 Te4 28.Kd2 sa re-mi izgledima.

25…Lf5 26.d6 Dd6 27.Td1

PROBLEMR. Reti 1925.

Beli: Kd5, Tf1, Lc4Crni: Kh2, g3Beli na potezu.Retki su veliki igra~i i veliki kom-

ponisti studija i problema, a ~e{kihipermodernista Rihard Reti je jedanod wih. Mo`da nijednom stvaraocu ni-je po{lo za rukom da sa tako malofigura na tabli prikaè prava ~ude-sa. Ovo je jedan od naizgled nere{ivihzadataka. Beli ima zadatak da dobije,{to se ~ini neverovatnim.

1. Tf3! g2 2. Lf1 g1D 3. Th3 1:0

Beli: Ke1, Dc4, Td1, Tg1, Le4, Sc5, a4,b2, f2, h3Crni: Kh8, Dd6, Tb8, Tf4, Lf5, Lg7,a6, b4, e5, h7

27…Dc5! 28.Dc5 Te4 29.De3Nu`no zlo, jer na 29.Kf1 dobija

29…Lh3 30.Tg2 Tg4, a na 29.Kd2 Lh630.Kd3 Td8 31.Kc2 Te3 itd.

BO BI FI [ERJE RE KAO...

– [ah je ì vot.– Sve {to sam è lio da ra dim

od u vek, je ste igra we {a ha.– Ne ve ru jem u psi ho lo gi ju. Ja

ve ru jem u do bre po te ze.– Sve {to je va no na ta bli, to

su do bri po te zi.– Mo e{ stvo ri ti do bru par -

ti ju sa mo ako vo li{ {ah. – [ah tra i pot pu nu kon cen -

tra ci ju i qu bav za igru.– Ja da jem 98 pro ce na ta mo je

men tal ne ener gi je {a hu.– Va {e te lo mo ra bi ti u vr hun -

skoj kon di ci ji. Ne mo e te odvo ji tite lo od va {eg uma.

– Psi ho lo {ki, mo ra te ima tipo ve re we u se be, a to po ve re wetre ba da bu de ba zi ra no na ~i we -ni ca ma.

– Igram po {te no i igram na po -be du.

29…Te3 30.fe3 e4 31.Tg2 Lh332.Tgd2 Lf6 33.Td6 Lb2 34.Ta6 Lc335.Kf2 b3 36.Tc6 Le5 37.a5 b238.Tb1 Tg8 39.Th6 Tg2 40.Kf1 Tc2

0:1

OBEZBEDITE ZA SEBE I POTOMKE OFICIRSKU SABQU!Sabqa je dokument va{e ~asne profesije i podse}a potomke da ste postojali u jednoj epohi i bavili se profesijom koju je trebalo zasluìti, odsluìti i neobe{~astiti. Kaù, ìve}i proizvodimo uspomene, a koliko brzo ìvimo toliko brzo ih i bri{emo ...OFICIRSKOM SABQOM

i PARADNIM BODE@IMAupi{ite sebe sa svojom

profesijom u porodi~no nasle|e.

Oficirska sabqa i paradni bodeì

kroz vreme i sve~anosti

Paradni bodeì• kopneni

• vazduhoplovni• mornari~ki

cene sabqi • standardna ... 47.000,00 + PDV• posrebrena ... 51.000,00 + PDV• pozla}ena ..... 55.000,00 + PDV

NARUXBENICAOvim neopozivo naru~ujem – • standradnu • posrebrenu • pozla}enu sabqu

– • paradni bode` (zaokruìti)

Ime i prezime: ______________________________________________________Adresa naru~ioca: ________________________________________________________________________________________________________________________JMBG__________________________ Telefon: _______________________

Popunite naruxbenicu i po{aqite na adresu: „Status Stil”, 11080 Zemun, Ul. Gradski park 2

paradnih bodeà• pozla}en ....... 33.000,00 + PDV• posrebren..... 29.000,00 + PDV

15 mese~nih rata

Tel: +381(0)11 377-15-22, faks: +381(0)11 377-15-13, mob: 063/876-88-01Web: www.statusstil.com E-mail: [email protected]

S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL33

Pre ta~no sedam decenija, 1. septembra 1939. po~eo je Drugi svetski rat. Prethodili su mu dugotrajna ekonomska kriza, zao{trene me|unarodne protivre~nosti, pojava naci-fa{isti~kih snaga

i wihova èqa za revan{izmom, izraène aspiracije za svetskom dominacijom, ubrzana proizvodwa vojnih sredstava i ja~awe vojnih efektiva i celokupnih ekonomskih potencijala. U Drugom svetskom ratu, koji je trajao devet godina, u~estvovala je 61 zemqa sa 2,1 milijarde

stanovnika, koji su ìveli na prostranstvu od 131,5 miliona kvadratnih kilometara. Borbenimdejstvima bila je zahva}ena teritorija 40 dràva, a u oruàne snage mobilisano je 110 miliona

qudi. @ivot je izgubilo oko 50 miliona qudi – oko 19 miliona vojnika i 31 milion civila. Raweno je 35 miliona. Ratna {teta procewena je na 1.354 milijarde dolara. U tom ratu upotrebqena je

tada najsavremenija tehnika.

NA O RU @A WE DRU GOG SVET SKOG RA TA

Totalnitrodimenzionalni

rat

2

No }u 31. av gu sta na 1. sep tem bar 1939,gru pa Ne ma ca pre o bu ~e na u uni for mepoq ske ar mi je in sce ni ra la je na pad nane ma~ ku ra dio-sta ni cu Glaj vic (Gle i -witz). To je Ne ma~ ka is ko ri sti la kao po-

vod za na pad na Poq sku, ko ji je po ~eo 1. sep -tem bra uju tro ma sov nim bom bar do va wem ipre la skom ne ma~ kih kop ne nih sna ga na te ri -to ri ju te dr a ve. Tre }eg sep tem bra Fran cu -ska i Ve li ka Bri ta ni ja ob ja vi le su rat Ne -ma~ koj. Po ~eo je Dru gi svet ski rat, naj ve }i inaj stra {ni ji voj ni su kob u isto ri ji ~o ve ~an -stva, ko ji }e po ste pe no za hva ti ti sve ve }ibroj ze ma qa.

[est go di na ka sni je, 2. sep tem bra1945, bez u slov nom ka pi tu la ci jom Ja pa na,na we ga je sta vqe na ta~ ka.

Voj na is ku stvaDru gi svet ski rat bio je u ce li ni di -

na mi ~an, ma ne var ski rat br zih po kre tama sa, ko ji se iz vo di po sva kom vre me nu ize mqi {tu. Osnov ni vi do vi bor be nih dej -sta va bi li su ofan zi va i de fan zi va, iz ko -je se, vr lo ~e sto, pre la zi lo u pro tiv o fan -zi vu. Od lu ~u ju }i is hod mo gao se po sti }i sa -mo ofan zi vom, ko ja se iz vo di la na ve o ma{i ro kom fron tu (od 250 do 2.700 km) i ve -li koj du bi ni (300–600 km), uz an ga o va weogrom ne ma se qu di i bor be ne teh ni ke i uzsa dej stvo svih vi do va i ro do va oru a nihsna ga. U we mu je upo tre bqe na naj sa vre me -ni ja rat na teh ni ka. U ogrom nim ko li ~i na mapro iz vo |e na je i usa vr {a va na kla si~ narat na teh ni ka, ali su se po ja vi la i no vasred stva: ra dar, te le ko mu ni ka ci o ni ure -|a ji vi so kih svoj sta va, mla zni avi o ni, ra -ket no oru` je i nu kle ar na bom ba. Za hva qu -

ju }i to me znat no je po ra sla udar na i uboj -na mo} i ma ne var ska spo sob nost sva trivi da oru a nih sna ga.

Glav nu ulo gu na boj nom po qu ima la jekop ne na voj ska, naj ma sov ni ji vid oru a nihsna ga, ~i ju su osno vu ~i ni le pe {a dij ske,oklop ne, mo to ri zo va ne, ar ti qe rij ske i in -`i we rij ske je di ni ce. Pe {a di ja je sa ~u va lasvo je me sto osnov nog ro da kop ne ne voj ske,pred sta vqa ju }i osnov nu sna gu svih na pad -nih i od bram be nih dej sta va, je di no spo sob -nu da, uz sa dej stvo sa osta lim ro do vi ma ivi do vi ma, traj no odr i osvo je no ze mqi {tei ne po sred no i efi ka sno uni {ta va ne pri -ja te qa. Broj no sta we pe {a di je stal no jesma wi va no, ali je po ve }a va na we na va tre -na mo} i po kre tqi vost. Osim kla si~ ne, uve li koj me ri upo tre bqa va na je mo to ri zo -va na, va zdu {no de sant na i po mor sko de sant -na pe {a di ja. Vid nu ulo gu ima le su pe {a dij -ske iz vi |a~ ke je di ni ce, a i je di ni ce za spe -ci jal ne za dat ke (ko man do si, ren xe ri, pla -nin ske je di ni ce).

Oklop ne je di ni ce bi le su no si lacofan ziv nih ope ra ci ja, na ro ~i to u eks plo a -ta ci ji uspe ha i dej sta va u ope ra tiv noj du bi -ni. Ar ti qe ri ja je bi la glav na va tre na sna gakop ne ne voj ske i ma sov no je ko ri {}e na nate i {tu ope ra ci ja. Obez be |i va la je pro boji naj ja ~e or ga ni zo va ne od bra ne. Upo re do skla si~ nim oru |i ma, {i ro ko su ko ri {}e na ira ket na oru |a, a uvo |e wem elek tron skihure |a ja efi ka sni ja po sta je i pro tiv a vi on -ska ar ti qe ri ja. In i we ri ja po sta je me ha -ni zo va na, a we na bor be na ulo ga sve iz ra -zi ti ja. Upo tre bom ve li kog bro ja usa vr {e nihteh ni~ kih, na ro ~i to ra dio-sred sta va, je di -ni ce ve ze omo gu }a va ju ko man do va we krup -

15. septembar 2009.

nim, br zo po kret nim je di ni ca ma na ve li kimpro stran stvi ma.

Avi ja ci ja je u Dru gom svet skom ra tu po -sta la ~i ni lac stra te gij skog zna ~e wa i ma -sov no je upo tre bqa va na za dej stva na kop nui mo ru kom bi no va nim kop ne no-va zdu {nim,po mor sko-va zdu {nim i kop ne no-po mor sko-va zdu {nim ope ra ci ja ma. U znat noj me ri po -ve }a ni su iz vi |a we i osma tra we iz va zdu -{nog pro sto ra, pru a we va tre ne po dr {ke isa dej stvo sa kop ne nim i po mor skim sna ga ma,a bor ba za pre vlast u va zdu {nom pro sto rupo sta je do mi nan tan za da tak i oba ve za. Doiz ra a ja do la zi i va zdu {ni tran sport (ver -ti kal ni ma ne var). Za re a li za ci ju stra te gij -skih za da ta ka for mi ra na je stra te gij skaavi ja ci ja, ko ja je dej stvo va la po ci qe vi ma udu bo koj po za di ni ne pri ja te qa. Po ja va mla -zne avi ja ci je pred sta vqa la je kva li te tanskok, a pro na la zak i upo tre ba nu kle ar neva zdu ho plov ne bom be sta vi la je ta~ ku naDru gi svet ski rat.

Rat na mor na ri ca ima la je ogro manzna ~aj za obe za ra }e ne stra ne, po seb no zasa ve zni ke, jer je omo gu }a va la ma ne varogrom nih sna ga i sred sta va za vo |e we ra tana od vo je nim ra ti {ti ma (vo ji {ti ma). Glav -ni ne rat nih mor na ri ca ve li kih po mor skihsi la bi le su an ga o va ne u dej stvi ma na po -mor skim ko mu ni ka ci ja ma (na ro ~i to naAtlan ti ku) i iz vo |e wu de sant nih ope ra ci ja(na ro ~i to na Pa ci fi ku). U ve li kim rat nimmor na ri ca ma ulo gu ka pi tal nih bro do vapre u ze li su no sa ~i avi o na, na ko ji ma su bi -

Rat na mor na ri ca ima la je ogro man

zna ~aj za obe za ra }e ne

stra ne, po seb no za sa ve zni ke

dru gim stra ti {ti ma, te od po sle di ca kon -stant nog bom bar do va wa ì vot je iz gu bi lovi {e od 50 mi li o na qu di, od ~e ga 19 mi li -o na voj ni ka i pre ko 30 mi li o na ci vi la.Pro ce we na rat na {te ta iz no si la je pre ko1.354 mi li jar di do la ra.

Kao {to je po ~eo iz ne na |e wem, oli ~e -nom u „mu we vi tom ra tu“, Dru gi svet ski ratje i za vr {io iz ne na |e wem – upo tre bom pr veatom ske bom be.

I po red upo tre be bor be ne teh ni ke naj -vi {eg kva li te ta, Dru gi svet ski rat, kao i onira ni ji, po tvr dio je da od lu ~u ju }a ulo ga u vo -|e wu bor be pri pa da ~o ve ku, bor cu, ko ji ras -po la e vi so kim mo ral nim i bor be nim vred -no sti ma.

di men zi o nal ne ope ra ci je – isto vre me no nakop nu, mo ru i u va zdu {nom pro sto ru.

Op {ta fi zi o no mi ja Dru gog svet skogra ta, ko ji je kao rat mo to ra, vi so ko raz vi je -ne teh ni ke i mno go mi li on skih oru a nih sna -ga za pret po stav ku imao ne sa mo ja ku rat nu,ve} i raz vi je nu op {tu in du stri ju, do ve la jedo to ga da se ce li pri vred ni i na ci o nal niì vot za ra }e ne ze mqe sta vi u slu bu ra to -va wa, pro {i ru ju }i rat na dej stva i na po za -di nu, ra di ~e ga je do bio sve o bu hvat ne i to -tal ne raz me re.

Dru gi svet ski rat po bro ju `r ta va iste pe nu ma te ri jal nih ra za ra wa nad ma {ioje sve ra to ve u isto ri ji ~o ve ~an stva. Na boj -nim po qi ma, u kon cen tra ci o nim lo go rim i

3

33le ukr ca ne ja ke sna ge avi ja ci je, ko je su bit -no uti ca le na tok i is hod bor be, struk tu rurat ne mor na ri ce i na po mor sku tak ti ku.For mi ra ni su zdru e ni po mor ski sa sta vi sno sa ~em avi o na kao je zgrom. U de sant nimdej stvi ma udar nu sna gu sa ~i wa va li su zdru -è ni de sant ni od re di s po seb nim ope ra tiv -nim i tak ti~ kim gru pa ma za osi gu ra we i po -dr {ku. U pro tiv pod mor ni~ koj bor bi po ja vi -le su se gru pe za ot kri va we, lo vqe we i uni -{ta va we pod mor ni ca, a mor na ri ca je po redbor be ne do bi la i spe ci ja li zo va nu avi ja ci juza bor bu pro tiv pod mor ni ca. U sa sta vu bor -be ne avi ja ci je po ja vi la se tor ped no-min skaavi ja ci ja.

Bor ba na mo ru do ve la je do po ja ~a neiz grad we la kih po mor skih sna ga – ra za ra -~a, eskort nih bro do va, mi no po la ga ~a i mi -no lo va ca, pa trol nih bro do va, tor ped nih~a ma ca i am fi bij sko-de sant nih bro do va.Raz vi je na su i uve de na u upo tre bu i no vasred stva i na o ru a we – xep ne pod mor ni ce,ja ha }a i ì va tor pe da, eks plo ziv ni ~am ci,mag net ske, aku sti~ ne i hi dro di na mi~ ke mi -ne, po mor ski ra dar...

Po se ban vid bor be u Dru gom svet skomra tu ~i ni li su po kret ot po ra i par ti zan ski(ge ril ski) rat, pro pa gan da, po seb no {i re -we dez in for ma ci ja, psi ho lo {ka dej stva ioba ve {taj ni rat.

Rat mo to raSve sa vr {e ni ja rat na teh ni ka uti ca la

je na struk tu ru oru a nih sna ga i na ~in ra -to va wa. Po rast udar ne sna ge i ma ne var skaspo sob nost sva tri vi da oru a ne si le re -zul ti ra la je u prav cu wi ho vog iz ra zi ti jegin te gri sa wa u za jed ni~ kim kom bi no va nimope ra ci ja ma ra di po sti za wa ci qe va ra ta.U vo |e wu ra ta pr vi put su pri me we ne tro -

Avi ja ci ja je u Dru gom svet skom ra tupo sta la ~i ni lac stra te gij skog zna ~e wa

U Drugom svetskom ratu ìvote jeizgubilo vi{e od 50 miliona qudi

4

K O P N E N A V O J S K A

Dominacijaautomatskogoru`ja

P

15. septembar 2009.

Milionske armije kopnenevojske u{le su u Drugisvetski rat sa naoru`awemkoje se nije mnogorazlikovalo od onog iz 1918. godine, a tokomratnih dejstava pe{adija jedobijala novo, savremenijei ubojitije oru`je. Vrhunac je dostigloautomatsko oru`je.

bo ga te ga le ri je stre qa~ kog oru` ja ko ri -{}e nog u Dru gom svet skom ra tu iz dvo ji lismo po ne ko li ko ka rak te ri sti~ nih i naj ~e -{}e ko ri {}e nih mo de la.

„Tokarev” M33

Kolt 1911e {a di ja je ste, i po red ma sov ne upo tre beoklop nih je di ni ca, avi ja ci je i ar ti qe ri je,u Dru gom svet skom ra tu ~i ni la glav ni rodkop ne ne voj ske. Ia ko je u rat u{la sa oru` -jem ko je se ni je mno go raz li ko va lo od onog

iz 1918, to kom rat nih go di na go to vo sve vr stepe {a dij skih je di ni ca do bi ja le su no vo, sa vre -me ni je i ubo ji ti je oru` je (iz me |u osta log i ru~ -no ra ket no oru` je za bor bu pro tiv ten ko va). Dopo seb nog iz ra a ja do {lo je au to mat sko oru` je,pa su kra jem ra ta pu ko vi u Ve li koj Bri ta ni ja iSAD ima li u svom sa sta vu i do 1.500 ko ma datog oru` ja (ba ca ~i, kla si~ ni i ra ket ni, mi tra -qe zi, PA to po vi, PT, ar ti qe rij ska oru |a...). Iz

na o ru a li pa do bran -ce i ko man do se.

Pi {toq ColtM.1911A1, ka li bra11,43 mm, ma se 1.100grama, du i ne 217 mm,po ~et ne br zi ne zr na262 m/s sa okvi rom odse dam me ta ka, pri pa daka te go ri ji „te {kih“slu be nih po lu a u to -mat skih pi {to qa ko jimsu bi li na o ru a nipri pad ni ci ame ri~ kevoj ske, mor na ri ce ikor pu sa mor na ri~ kepe {a di je. Dej stvo togoru` ja za sni va se naprin ci pu krat kog tr za -wa ce vi. Do kra ja ra tapro iz ve de no je dva mi -li o na ko ma da.

Ia ko je Lu ger P.08bio si no nim ne ma~ kogvoj ni~ kog pi {to qa,pri pad ni ci Ver mah tasu za vre me ra ta bi lina o ru a ni pi {to qemWalt her P.38/40, ka li -bra 9 mm, ma se 960 g,du i ne 215 mm, po ~et -ne br zi ne zr na 530 m/ssa okvi rom od osamme ta ka. Sem tog, ne -ma~ ki voj ni ci ko ri sti -li su i pi {to qe Ma u ser.

Pri pad ni ci Cr ve ne ar mi je za li~ nona o ru a we ima li su to ka rev (TT) M-1933 iM-1934, ka li bra 7,62 mm, ma se 185 g, po -~et ne br zi ne zr na 420 m/s sa okvi rom od os-am me ta ka. Taj pi {toq je za vre me ra ta pro -iz ve den u vi {e mi li o na ko ma da. Ita li ja nisu svo je voj ni ke opre mi li sa pi {to qem sta -ri jeg mo de la Gli sen ti M.1910 i no vi jeg mo de -la Be ret ta, dok je Ja pan pri pad ni ke ar mi jena o ru ao sa Nam bu M.14 (ka li bar 8 mm,ma sa 900 g, po ~et na br zi na zr na 320 m/s saokvi rom od osam me ta ka).

Au to ma tiAu to mat, u voj nim kru go vi ma iro ni~ no

na zi van „gang ster skim oru` jem“, u Dru gomsvet skom ra tu do i veo je vr hu nac sla ve. Pa -ten ti ran i raz vi jen 1914, na boj nom po qupr vi put se po ja vio 1918. go di ne. Iz me |u dvara ta u mno gim ze mqa ma je usa vr {a van i raz -vi ja ni su no vi mo de li. To oru` je do {lo je doiz ra a ja u `e sto kim bor ba ma u na se qe nimme sti ma, a u Cr ve noj ar mi ji for mi ra ne su ipo seb ne ~e te au to ma ti ~a ra.

Tri de se tih go di na pro {log ve ka, ne ma~ -ka fir ma Er ma-Wer ke kon stru i sa la je au to -mat EMP (Er ma Maschi nen Pi sto le) sa udar no-po vrat nim me ha ni zmom u za tvo re nom te le -

5

33

Pi {to qiU Dru gom svet skom ra tu upo tre bqa va na

su ~ak 22 mo de la po lu a u to mat skih pi {to -qa/re vol ve ra, ka li bra 7,62 do 11,43 mm.Ame ri~ ka voj ska bi la je na o ru a na sa dvamo de la – Brow ning HP (High Po wer) i ColtM.1911A1, ko ji su to kom ra ta pro iz ve de ni uvi {e mi li o na ko ma da. Pi {toq Brow ning HP,ka li bra 9 mm, ma se 900 g, du i ne 197 mm,po ~et ne br zi ne zr na 335 m/s, sa okvi rom od13 me ta ka, mno gi stru~ wa ci sma tra ju naj bo -qim pi {to qem Dru gog svet skog ra ta. Za osno -vu je imao kla si~ nu kon struk ci ju pi {to qa ColtM.1911A1, a pro iz vo di li su ga i ko ri sti lii Nem ci (M.35) i Bri tan ci, ko ji su sa wim

skop skom ci lin dru i sa dr ve nim kun da kom. Zane ma~ ku voj sku kon stru i sa na je va ri jan ta same tal nim kun da kom (MP.38, ka li bra 9 mm). Una pa du na Poq sku upo tre bqe no je vi {e hi -qa da ko ma da tog au to ma ta. Ka sni je je raz vi -jen mo del MP.38/40, ka li bra 9 mm, ma se 4 kg,po ~et ne br zi ne zr na 365 m/s, sa okvi rom od

Browning HP

Pi {toq Brow -ning HP, ka li bra

9 mm, ma se 900 g,du i ne 197 mm, po ~et nebr zi ne zr na 335 m/s, saokvi rom od 13 me ta ka,mno gi stru~ wa ci sma tra ju

naj bo qim pi {to qem Dru gog svet skog ra -ta. Za osno vu je imao kla si~ nu kon struk -ci ju pi {to qa Colt M.1911A1, a pro iz -vo di li su ga i ko ri sti li i Nem ci (M.35)i Bri tan ci, ko ji su sa wim na o ru a lipa do bran ce i ko man do se.

Automat Type 100 (gore)

MP 40 {majser

Ruski PP[-41 {pagin

Automat M3 ameri~ke armije

Walther P38

Japanski Nambu M14

M1903A3 bio je snaj per, a M1903A4 ka ra -bin. Ja pan je upo tre bqa vao pet mo de la pu -{a ka do ma }e kon struk ci je Ari sa ka, Type 38,Type 97, Type 99, Type 2 i T, ka li bra 6,5 i

32 me ta ka, ko ji je do kra ja ra ta pro iz ve den umi li on ko ma da. Taj mo del uti cao je na kon -struk to re dru gih au to ma ta – ame ri~ kog M.3(ka li bar 11,43 mm, ma sa 3,9 kg, po ~et na br -zi na zr na 280 m/s, sa okvi rom od 30 me ta -ka), so vjet skog PPS-42 i bri tan skog ste na.

Au to mat MP.40 od li ko va la je ve }ata~ nost po ga |a wa od ame ri~ kog M.3. Bio jelak {i, ali ma we si gu ran, od pro sla vqe nogso vjet skog au to ma ta PP[-41 {pa gin, (ka li -bar 7,62 mm, ma sa 3,6 kg, po ~et na br zi nazr na 791 m/s, sa okvi rom od 35 me ta ka, pro -iz ve den u vi {e od {est mi li o na ko ma da), iznat no sku pqi od bri tan skog ste na (ka li bar9 mm, ma sa 3 kg, po ~et na br zi na zr na 365m/s, sa okvi rom od 32 met ka). Ita li ja ni susvo je voj ni ke na o ru a li au to ma tom do ma }ekon struk ci je Be ret ta M.1938A, ka li bra 9 mm,dok je Ja pan upo tre bqa vao au to mat Type100, ka li bra 8 mm.

Pu {kePo bro ju mo de la (41) i po ma sov no sti

pri me ne, pu {ke su bez sum we bi le naj broj ni -je oru` je u Dru gom svet skom ra tu. U upo tre bisu bi le dve va ri jan te – re pe tir ke i po lu a u -to mat ske. Ve }i na re pe tir ki pro iz ve de na jekra jem 19. ve ka, ma sov no ko ri {}e na u Pr vomsvet skom ra tu, a usa vr {a va na iz me |u dvasvet ska ra ta. Ia ko kon stru i sa ne kra jem 19.ve ka, po lu a u to mat ske pu {ke in ten ziv no su po -~e le da se raz vi ja ju tri de se tih go di na pro -{log ve ka. Za vre me ra ta ma sov no su upo tre -bqa va ni i ka ra bi ni i snaj per ske pu {ke.

Bez kon ku ren ci je, naj ma sov ni je upo tre -bqa va na pu {ka (re pe tir ka) u Dru gom svet -skom ra tu bi la je ru ska/so vjet ska pu {ka mo -sin-na gan mo del 1891/30 (pet mo de la), ka -li bra 7,62 mm, ma se 4 kg, po ~et ne br zi ne zr -na 820 m/s, sa okvi rom od pet me ta ka, po -zna ti ja pod na zi vom „tri li nej na vin tov kaobraz ca 1891. go da“. Ova pu {ka pro iz ve -de na je u vi {e od 12,5 mi li o na ko ma da. Iz -ra |i va na je i u ver zi ji ka ra bi na (za pri pad -ni ke ar ti qe rij skih i in e we rij skih je di ni -ca i dru gih po mo} nih slu bi) i kao snaj per -ska pu {ka, opre mqe na sa Karl-Ze is so vim dvo -gle dom PU. Pro iz ve de no je oko po la mi li o -na ko ma da snaj pe ra.

I u ar mi ja ma osta lih za ra }e nih stra napu {ke re pe tir ke ma sov no su upo tre bqa va -ne. Nem ci su ko ri sti li tri mo de la Ma u serKar 98, ka li bra 7,92 mm, ma se 3,9 kg, po ~et -ne br zi ne zr na 755 m/s, sa okvi rom od petme ta ka, i dva mo de la Gew 33/40 i Gew98/43, istog ka li bra. Bri tan ci su svo ju voj -sku opre mi li sa ~e ti ri mo de la Lee-En fi eld,ka li bra 7,7 mm, ma se 4 kg, po ~et ne br zi nezr na 740 m/s, sa okvi rom od 10 me ta ka. Mo -del No4 mark I bio je snaj per, a No5 ka ra -bin. Ame ri~ ka pe {a di ja upo tre bqa va la jetri mo de la pu {a ka Spring fi eld, ka li bra 7,62mm, ma se 3,3 kg, po ~et ne br zi ne zr na 850m/s, sa okvi rom od pet me ta ka. Mo del

7,7 mm, a Ita li ja dva –Man nlic her-Car ca no, ka -li bra 6,5 mm i Fu ci leM.1891.

Ozbiq ni ji rad nakon stru i sa wu po lu a u -to mat skih pu {a ka za po -~e li su Ame ri kan cisre di nom tri de se tihpro {log ve ka – pu {kaM.1 Ga rand, ka li bra7,62 mm, ma se 4,4 kg,po ~et ne br zi ne zr na850 m/s, sa okvi rom odosam me ta ka. Go di ne1936. uve de na je kaostan dard no oru` je ame -ri~ ke voj ske. Svo jom va -tre nom mo }i u raz me ri3:1 u od no su na pu {kere pe tir ke, naj vi {e jedo pri ne la po be di sa -ve zni ka na Pa ci fi ku iza pad no e vrop skom ra -ti {tu. Za wu je ge ne ralPa ton re kao da je to„naj bo qe oru` je, ko je jeiz mi {qe no u isto ri ji“,{to je bi la pre te ra naoce na.

Ne ma~ ka je u ra tuupo tre bqa va la ~e ti ri

mo de la po lu a u to mat skih pu {a ka – Gew-41,Gew-43, FG-42 i MP-40, ka li bra 7,92 mm.Mo del MP-40 je ste ju la 1944. pre i me no van jeu SiG-44 (Stur mge we hr – ju ri {na pu {ka). Bi -la je to pr va ju ri {na pu {ka, ve o ma sli~ naau to ma tu, sa krat kom ce vi, ka li bra 7,92 mm,ma se 4,6 kg, po ~et ne br zi ne zr na 650 m/s, saokvi rom od 30 me ta ka. Uo bi ~a je no je dej stvo -va la ra fal nom paq bom, a do kra ja ra ta pro -iz ve de no je oko po la mi li o na ovih pu {a ka.

Pu {komi tra qe ziPo ka zav {i se iz u zet no efi ka snim na

boj nom po qu u Pr vom svet skom ra tu, raz voj(pu {ko)mi tra qe za iz me |u dva ra ta bio jeusme ren na sma wi va we ma se i ka li bra,


Bez kon ku ren ci je, naj ma sov ni je upo tre bqa va na pu {ka (re pe tir ka) u Dru gom svet skomra tu bi la je ru ska/so vjet ska mo sin-na gan, mo del 1891/30 (pet mo de la), ka li bra 7,62 mm,ma se 4 kg, po ~et ne br zi ne zr na 820 m/s, sa okvi rom od pet me ta ka. Po zna ti ja je pod na zi vom„tri li nej na vin tov ka obraz ca 1891. go da“. Pro iz ve de na je u vi {e od 12,5 mi li o na ko ma da.

Naj ma sov ni je upotrebqavana

Nema~ka poluautomatska pu{ka Gew-41

Ameri~ki snajper M1903A3

Model Mauser Kar 98

SiG-44

Man nlic her-Car ca no 6,5 mm

gom svet skom sa mo ne ko li -ko je bi lo no vih – ame ri~ -ki Johnson M.1941, ne -ma~ ki MG-42 i so vjet skiDP. Pre ma ma si i na ~i nudej stva (sa po sto qem ilibez we ga), (pu {ko)mi tra -qe zi po de qe ni su u dvegru pe – la ke (ma sa od 8 do11,5 kg, ka li bar 6,5–7,92mm, po ~et na br zi na zr na620–855 m/s, sa re de ni -kom od 20 do 250 me ta ka)i te {ke – ma sa 11–29 kg,ka li bar 7,62–12,7 mm, po-~et na br zi na zr na 730–865m/s, re de nik 20–250 me -ta ka. U pr ve spa da ju bri -tan ski BREN, ame ri~ kiBrow ning M1918A4 iM1919A4, so vjet ski DP,ne ma~ ki MG-34 i MG-42,ja pan ski Type 96 i ita li -jan ski Bre da M.30. Ka te go -ri ju te {kih ~i ne: bri tan -ski Vic kers, ame ri~ ki Bro -w ning M1919A1 i M2HB,so vjet ski mak sim i SG-43,ja pan ski Type 92 i ita li -jan ski Fi at/Re vell M.38 iBre da M.37.

Je dan od naj bo qih(pu {ko)mi tra qe za Dru gogsvet skog ra ta je ste ne ma~ kiMG-42 (Maschi nen ge we hr),ko ga su voj ni ci zbog neo -bi~ nog zvu ka na zva li „ce -pa ~em ~ar {a va“ (kod naspo zna tog pod ime nom „{a -rac“). Nem ci su u rat u{lisa od li~ nim uni ver zal nim(pu {ko)mi tra qe zom MG-34,stan dard nog pu {~a nog ka -li bra 7,92 mm. Ka ko je ovajmo del bio isu vi {e kom pli -ko van za ma sov nu pro iz -vod wu, 1942. go di ne od lu -~e no je da se pri stu pi raz -vo ju no vog, ozna ke MG-42(ma sa 11,6 kg, ka li bar7,92 mm, po ~et na br zi nazr na 755 m/s, re de nik sa250 me ta ka), ko ji je do kra -ja ra ta pro iz ve den u pre ko400.000 ko ma da.

U tak ti~ kom smi sluMG-42 bio je sli ~an mo -de lu MG-34, ali se do staraz li ko vao u teh ni~ kim

de ta qi ma – imao je ma wu ma su, ra dio je naistom prin ci pu krat kog tr za wa ce vi, po se -do vao je cev ko ja se br zo mo gla za me ni ti,do bio je no vi za tva ra~ sa vaq ci ma. Dej -stvo vao je bez za sto ja u uslo vi ma pra {i ne i

na ni skim tem pe ra tu ra ma. Jed na od we go vihglav nih ka rak te ri sti ka bi la je ve li ka te o -ret ska br zi na ga |a wa (1.200 do 1.800 me -ta ka u mi nu ti), ko ja je bi la po sle di ca ne -ma~ kog tak ti~ kog raz mi {qa wa: stre lac ne -ma mno go vre me na za raz mi {qa we pri „ob -ra di“ ci qa, pa taj ne do sta tak tre ba na dok -na di ti ve li kom gu sti nom va tre, tzv. za si -pa wem ci qa. U ulo zi mi tra qe za MG-42po sta vqen je na tro no ac Laf fe te 42, ma se,ma se 20,5 kg. Pri kra ju ra ta re kon stru i -san je u mo del MG-42V, od no sno MG-45,ko ji je bio ma se 9 kg, ali se ni je se rij skipro iz vo dio.

7

33

upro {}a va we kon struk ci je, po boq {a wepo u zda no sti funk ci je, po ve }a we br zi ne ga -|a wa, te na iz ra du ta kvih si ste ma ko ji bimo gli dej stvo va ti i sa po sto qa. Od 25 mo -de la (pu {ko)mi tra qe za ko ri {}e nih u Dru -

Je dan od naj bo qih (pu {ko)mi tra qe za Dru gog svet skogra ta je ste ne ma~ ki MG-42 (Maschi nen ge we hr), ko ga su voj ni -ci zbog neo bi~ nog zvu ka na zva li „ce pa ~em ~ar {a va“. Kod nasje bio po znat pod na zi vom „{a rac“.

[arac

Na po ~et ku ra ta pe {a di ja ni jeima la od go va ra ju }e efi ka sno sred stvoza bor bu pro tiv ten ko va. Po ugle du naAme ri kan ce (ba zo o ka, ma sa 6 kg, du i na139 cm, ma sa gra na te 1,5 kg, pro boj nost100 mm) Nem ci su 1943. raz vi li dvapro tiv ten kov ska sred stva – ra ket ni ru~ -ni ba ca~ pan zerschrekl („ten kov ski te -ror“, ma sa 9,3 kg, du i na 164 cm, pro -boj nost 20 mm) i we go vog „ma log bra ta“(na slici) za jed no krat nu upo tre bu –pan zer fa ust („ten kov ska pe sni ca“), dok su

So vje ti upo tre bqa va li PTRD-1941 (ma -sa 17,3 kg, du i na 202 cm, pro boj nost25 mm), a Bri tan ci PI AT (ma sa 14,5 kg,du i na 99 cm, ma sa gra na te 1,4 kg, pro -boj nost 100 mm). Jed no vre me no su ko ri -{}e ne i pro tiv ten kov ske pu {ke.

Pro tivoklopna sredstva

Novi model - ameri~ki Johnson M.1941

Sovjetski „maksim”

Italijanski Breda M.30

Britanski BREN

8

A R T I Q E R I J A

Sudar bogova rata

Te {ko je pre su di ti ko ja je od za ra }e nihstra na ima la naj bo qu ar ti qe rij skupo dr {ku. Nem ci su raz vi li ne ko li kooru |a sa nat pro se~ nim do me tom i ma -som, uve li mu ni ci ju sa do dat nim ra ket -

nim po go nom i pr vi po ~e li pro iz vod wu sa -mo hod ne ar ti qe ri je. So vje ti su je ma sov noupo tre bqa va li pro gla {a va ju }i je za „bo gara ta“. Ogrom nom kon cen tra ci jom ar ti qe -rij skih oru |a uni {ta va li su pro tiv ni ka, doksu sa vi {e cev nim ba ca ~i ma ra ke ta (ka }u {a)se ja li pa ni ku u re do vi ma pro tiv ni ka.

Bri tan ci su pro na {li teh ni ku ko ja jeomo gu }a va la br zo ostva re we va tre ne po dr -{ke, dok su Ame ri kan ci, za hva qu ju }i svo jojin du stri ji, pro iz ve li ve li ke ko li ~i ne kva -li tet nih ar ti qe rij skih oru |a. Ita li ja jeima la za sta re la oru |a iz Pr vog svet skogra ta, ali i jed nu od naj bo qih ha u bi ca Obi ceda 210/82, ka li bra 210 mm, dok je Ja pan,usled ve li kog pro stran stva na ko jem su bi lestan ci o ni ra ne we go ve sna ge, svo ju ar ti qe -ri ju mo rao flek si bil no da ras po re di.

Raz voj u tri fa zeRaz voj ar ti qe ri je iz me |u dva svet ska

ra ta mo e se sa e ti u dva pe ri o da. U pr vom(1919–1932), uglav nom su iz u ~a va na is ku -stva iz Pr vog svet skog ra ta, usa vr {a va na jekon struk ci ja ar ti qe rij skih oru |a i pro iz -ve de no je ne ko li ko no vih mo de la. Do met jepo ve }an po ~et nom br zi nom pro jek ti la, upo -tre bom ja ~eg, pro gre siv nog ba ru ta i pri me -nom zr na bo qeg ko nu snog ob li ka. Tr za weoru |a sa ve li kim po ~et nim br zi na ma sma -we no je uvo |e wem ga sne ko~ ni ce na usti mace vi, ko ja je ap sor bo va la 15–30 od sto tr -za wa. Ho ri zon tal no po qe dej stva po ve }a noje uvo |e wem dvo kra kih la fe ta, a ver ti kal noto po va od go va ra ju }om kon struk ci jom la fe -ta, uvo |e wem hi dra u li~ ne ko~ ni ce i po vrat -ni ka, te iz ra dom mu ni ci je sa vi {e pu we wa,pa su oru |a mo gla ga |a ti ubac nim pu ta wa ma(kao ha u bi ca), a ne sa mo po lo e nim.

Dru gi pe ri od (1933–1939) ka rak te ri -{e raz voj mo to ri zo va ne (sa mo hod ne) ar ti -qe ri je, kao bit nog ~i ni o ca za uspe {no ne -pre kid no po dr a va we oklop nih je di ni ca usvim fa za ma bor be. Teh ni~ ki raz voj bio jeusme ren ka kon struk ci ji pro tiv ten kov skihoru |a i br zoj mo der ni za ci ji po sto je }ih mo -de la, a u or ga ni za ci o nom smi slu ar ti qe ri -ja je po de qe na na ar ti qe ri ju za po dr {ku,pro tiv ten kov sku i pra te }u.

To kom ra ta za be le e na su tri pe ri o dau raz vo ju ar ti qe ri je. U pr vom (1939–1941),ko ji se na zi va na pa da ~e va ar ti qe ri ja, ni jedo {ao do iz ra a ja taj rod usled br zog iz vo -|e wa ope ra ci ja i ~i we ni ce da su oklop ne je -di ni ce i avi ja ci ja ima li iz ra e nu glav nuulo gu u na pa du. Bra ni o ~e va ar ti qe ri ja, u ce -li ni, ni je ima la uspe ha u bor bi pro tiv ten -

15. septembar 2009.

Artiqerija je i u Drugom svetskom ratu odigrala zna~ajnu uloguna bojnom poqu. Zara}ene strane sistematski su razvijale novaartiqerijska oru|a ve}eg dometa, probojnosti i preciznostipoga|awa ciqa, te efikasniju municiju. Osim klasi~ne, poqskeartiqerije, u ratu je kori{}ena samohodna, bestrzajna iraketna artiqerija, a poseban razvoj u~iwen je u domenuprotivtenkovske artiqerije.

ni to po vi ka li bra 85, 110 i 122 mm, a u Ne -ma~ koj sa mo hod ni to po vi ka li bra 88 i 128mm. Po red usa vr {e ne ku mu la tiv ne gra na te,uve de na je i po tka li bar na gra na ta ko ja jezbog ve }e po ~et ne br zi ne na ma wim od sto ja -wi ma ima la ve }u pro boj nost od pan cir negra na te. Mo to ri za ci ja ar ti qe ri je na sta -vqe na je pro iz vod wom sa mo hod nih ar ti qe -rij skih oru |a i ko ri {}e wem te gqa ~a za wi -ho vu vu ~u. Kao sa mo hod na oru |a po ~e le su dase pro iz vo de i ha u bi ce – u SAD ka li bra105, 155, 203 i 240 mm, a u SSSR ka li bra122 mm i top-ha u bi ca ka li bra 152 mi li me -ta ra. Ar ti qe ri ja se na bo ji {tu upo tre bqa -va kon cen tri~ no i ma sov no (SSSR je na je -dan ki lo me tar fron ta u pro se ku ras po re -|i vao 250–300 ar ti qe rij skih oru |a), a va -tre ne pri pre me tra ja le su od je dan i po dodva i po i vi {e ~a so va.

Raz voj ar ti qe ri je u Dru gom svet skom ra -tu bio je vi {e stran i vr lo zna ~a jan. Kva li ta -tiv ne pro me ne kod ar ti qe ri je za po dr {kuogle da le su se, pre sve ga, u po ja vi vi {e cev nihi vi {e {in skih ra ket nih ba ca ~a i sve ve }emste pe nu mo to ri za ci je. U po ra stu od opa sno stiod ten ko va pro tiv ten kov ska ar ti qe ri jaostva ri la je raz voj ni na pre dak u sva kom po -gle du, a mu ni ci ja za ovu ar ti qe ri ju oset no jepo boq {a na uvo |e wem ku mu la tiv nih i po tka -li bar nih pro jek ti la. U pra te }oj ar ti qe ri jipo ja vi la se no va vr sta oru |a – bes tr zaj no, dokje mi no ba ca ~i ma po boq {a na kon struk ci ja, a uSo vjet skom Sa ve zu i ka li bar (160 mm).

Samohodna oru|aAr ti qe ri ja je u Dru gi svet ski rat u{la

sa broj nim i raz li ~i tim mo de li ma poq skihi brd skih to po va, poq skih ha u bi ca, te {kihto po va i ha u bi ca, pro tiv ten kov skih oru |a,mer ze ra i mi no ba ca ~a. U to ku ra ta raz vi je -ni su broj ni no vi mo de li, a ar ti qe ri ja jeobo ga }e na no vim vr sta ma oru |a – ra ket nim,

140 km), te dva mo de la mer ze ra (Karl iThorp), na me we na za ru {e we obje ka ta stal -ne for ti fi ka ci je.

U dru gom pe ri o du (1942–1943) glav nuulo gu ima la je pro tiv ten kov ska ar ti qe ri ja,ali je i ulo ga ar ti qe ri je za po dr {ku po sta lamno go zna ~aj ni ja. Teh ni~ ki raz voj bio je usme -ren na da qu re a li za ci ju tak ti~ kih zah te va,po seb no u do me nu pro tiv ten kov skih oru |a imu ni ci je. U na o ru a we je uve de no no vo, efi -ka sno zr no – ku mu la tiv na gra na ta, a po ve }a naje i pro iz vod wa sa mo hod nih oru |a.

Tre }i pe ri od (1943 – kraj ra ta), ozna -~a va vr hu nac ar ti qe ri je u Dru gom svet skomra tu. Teh ni~ ki raz voj od vi jao se u prav cu {tobo qeg za do vo qa va wa tak ti~ kih zah te va iobe le en je po ja vom no ve vr ste da le ko met -nih oru |a – ra ket nih i vo |e nih pro jek ti la.

U okvi ru ar ti qe ri je za po dr {ku ve }iraz voj ima li su vi {e cev ni ba ca ~i ra ke ta,dok je kod pro tiv ten kov skih to po va po ve }anka li bar: u SAD su raz vi je ni sa mo hod ni to -po vi ka li bra 75 i 90 mm; u SSSR sa mo hod -

ko va. U ovom pe ri o du pro tiv ten kov ska oru |aka li bra 25 i 47 mm po ka za la su se ne e fi ka -snim u bor bi pro tiv ten ko va, ra di ~e ga sepri stu pi lo uvo |e wu ja ~ih, ko ji ma je znat no po -ve }a na po kre tqi vost na bo ji {tu. Pra te }aoru |a bi la su te {ka i sla bo po kre tqi va, {tose ne ga tiv no od ra a va lo na ten ko ve ko ji maje bi la neo p hod na kon stant na va tre na po dr -{ka po kre tqi ve pra te }e ar ti qe ri je na sva -kom te re nu. Ar ti qe ri ja za po dr {ku ni je bi lau sta wu da br zo ostva ru je ma sov nu kon cen -tra ci ju va tre ra di ne u tra li sa wa `i vih ci -qe va na ve }om pro sto ru, pa se pri stu pi lokon stru i sa wu oru |a ko ja }e to omo gu }a va ti.

Teh ni~ ki raz voj ar ti qe ri je od vi jao se uskla du sa tak ti~ kim zah te vi ma. Kod pro tiv -ten kov ske ar ti qe ri je pre {lo se na oru |ave }eg ka li bra (50, 57 i 75 mm), ko ja su ra dilak {eg pra }e wa ten ko va ugra |i va na na gu -se ni~ ne {a si je za sta re lih ten ko va. Bio jeto po ~e tak sa mo hod ne ar ti qe ri je, ko ju suNem ci na zva li ju ri {nom (Stur mgeschut ze).Isto vre me no, kon stru i sa na su i pr va bes -tr zaj na i ra ket na oru |a. Nem ci u ovom pe -ri o du raz vi ja ju ma wi broj te {kih ar ti qe -rij skih oru |a, me |u wi ma i ne ko li ko mo de la`e le zni~ kih to po va ve li kog do me ta (54 do

9

33O zna ~a ju ar ti qe ri je u Dru gom svet -

skom ra tu go vo ri i po da tak o pro iz vod wiar ti qe rij skih oru |a i mu ni ci je. Ta ko jeza sve vre me ra ta Ve li ka Bri ta ni ja pro -iz ve la 64.012 ar ti qe rij skih oru |a i161 mi li on raz li ~i tih pro jek ti la. USSSR-u pro iz ve de no je oko 400.000 ar -ti qe rij skih oru |a i pre ko 300.000 mi -no ba ca ~a i oko 775,6 mi li o na gra na ta imi na, dok su SAD pro iz ve le oko 600.000ar ti qe rij skih oru |a i pre ko mi li jar dugra na ta i 476.312 to na mi no ba ca~ kihmi na.

Proizvodwa

Samohodna haubica Hummel

Nema~ka samohodna haubica Wespe

sa mo hod nim i bes tr zaj -nim. Iz bo ga te pa le tear ti qe rij skog na o ru -`a wa iz dvo ji li smo onaoru |a ko ja su ~i ni laoko sni cu za ra }e nihstra na i ko ja su ma sov -no upo tre bqa va wa zavre me ra ta u svim bor -be nim dej stvi ma i nasvim bo ji {ti ma.

Stan dard no ne -ma~ ko oru |e ka li bra105 mm bi la je la kapoq ska ha u bi ca (Le ic hteFeld Ha u bit zer) LeFH18,ma se 1.986 kg (ma sa gra -

10

mo de la – sFH18M, sa ga snom ko~ ni com nausti ma ce vi i sa mo hod na ver zi ja Hum mel, na{a si ji ten ka PzIV. Ver zi ja Hum mel pr vo je ar -ti qe rij sko oru |e ko je je upo tre bqa va lo gra -na te sa do dat nim ra ket nim po go nom, ra di ~e -ga je do met po ve }an na 19 ki lo me ta ra.

Li mi ti ra ni Ver saj skim ugo vo rom o za -bra ni pro iz vod we te {kih to po va, Nem ci suod go vor po tra i li u raz vo ju ra ke ta. Jed no odpr vih ra ket nih oru |a bio je lan ser Ne bel wer -fer 41, ka li bra 150 mm, ma se 770 kg (ma sa ra -ke te 31,8 kg), do me ta 7.060 m i po ~et ne br zi -ne ra ke te 342 m/s. Bio je to jed no stav ni vu~ nilan ser sa {est kru no ras po re |e nih ce vi.Ra ke te su sta bi li sa ne po mo }u mla zni ca po -sta vqe nih pod od re |e nim uglom. Neo bi~ na jebi la kon struk ci ja – ra ket ni mo tor sme {ten uno su pro jek ti la, a boj na gla va po sta vqe na uzad wem de lu. Ta kav na ~in omo gu }a vao je po -sti za we ve }eg efek ta par ~a di ra ke te, jer jeboj na gla va eks plo di ra la nad ze mqom. Oru |eje po pu lar no na zva no „ba ca~ ma gle“ jer jepri li kom is pa qi va wa stva ran pra vi oblakdi ma. Ka sni je je ugra |i van na po lu gu se ni~ novo zi lo Opel Ma ul ti er. U to ku ra ta pro iz ve denje mo del 42, sa pet ce vi ka li bra 210 mm, u~i jim je ra ke ta ma ko li ~i na eks plo zi va po ve -}a na tri pu ta.

Ka }u {eDa bi se uspe {no su prot sta vi li ma si

ne ma~ kih ten ko va, So vje ti su pro iz ve li pro -tiv ten kov ski top ozna ke M1942 (ZIS-3), ka -li bra 76 mm, ma se 1.112 kg (ma sa gra na te6,20 kg), do me ta 13.300 m, po ~et ne br zi nezr na od 680 m/s. Taj top imao je za osno vusta ri ji mo del, ozna ke ZIS-2, ka li bra 57mm. Ostva re we po treb ne po ~et ne br zi ne zr -na re a li zo va no je po ve }a wem du i ne ce vi(3,24 m). La fet je bio dvo krak, a la ka kon -struk ci ja i ma la ma sa omo gu }a va la je pre -me {ta we oru |a „na ru ka ma“. Ka ko je tr za weto pa pri li kom opa qe wa bi lo ve li ko za la -

Oko sni cu ne ma~ ke ar ti qe ri je sred wegka li bra ~i ni la je ha u bi ca sFH18, ka li bra105 mm, ma se 5.612 kg (ma sa gra na te 43,5 kg),do me ta 13.300 m i po ~et ne br zi ne pro jek ti laod 495 m/s. U to ku ra ta raz vi je na su jo{ dva

15. septembar 2009.

Kolona sovjetskih top-haubica M1937

Samohodno artiqerijsko oru|e Su-76

na te 14,8 kg), do me ta 10.676 m i po ~et ne br -zi ne zr na od 470 m/s. Ma sov no je upo tre bqa -va na na svim bo ji {ti ma, a pro iz ve de na je uvi {e od 200.000 ko ma da. Pr vi mo de li bi lisu opre mqe ni sa dr ve nim to~ ko vi ma, a ka sni -ji sa gu me nim. Ima li su dvo kra ki la fet, a za -tva ra~ je bio ho ri zon tal no kli ze }i. Usled ma -le ma se, ovo oru |e je u svo joj ka te go ri ji svr -sta va no u naj bo qa ar ti qe rij ska oru |a Dru gogsvet skog ra ta. Za ovu ha u bi cu raz vi je ni supro boj ni, ku mu la tiv ni, dim ni, za pa qi vi, sve -tle }i i pro pa gand ni pro jek ti li. Za vre me ra -ta pro iz ve de na je i ver zi ja ozna ke FH18M saga snom ko~ ni com na usti ma ce vi i po ve }a nimdo me tom na 12 ki lo me ta ra.

Da bi za do vo qi li tak ti~ ke zah te ve zakon ti nu i ra nim pra }e wem i pru a wem va -tre ne po dr {ke ten ko vi ma u na pa du, Nem cisu raz vi li vi {e mo de la sa mo hod nih ha u bi cai to po va. U tu svr hu upo tre bi li su za sta re lefran cu ske ten ko ve i sta ri je to po ve. Jed nood tih oru |a je We spe. Re~ je o ha u bi ci FH18,ko ja je ugra |e na na {a si ju ten ka PzII, sa ko gaje ski nu ta ku po la. We spe je ima lo ma su od11.000 kg (ma sa gra na te 14,8 kg), do met10.500 m, oklop de bqi ne 5–30 mm. Kre ta lose br zi nom od 40 km/~, a po ~et na br zi na zr -na iz no si la je 470 m/s. „Ka}u{e”, koje su

iz vo |en je u va ri jan ta ma od 82 i 300 mi li -me ta ra.

Ro ga ti MarkUsled ma le efi ka sno sti i pre ve li ke

ma se Bri tan ci su ubr zo po sle za vr {et kaPr vog svet skog ra ta po ~e li da za me wu ju svo -je stan dard ne to po ve od 18 fun ti i ha u bi ceod 4,5 pal ca, no vim mo de li ma ko je su raz vi -ja li pu nih pet na est go di na. U upo tre bu je uve -de na top-ha u bi ca od 25 fun ti, ~i ji je pr vimo del Mk1 bio mon ti ran na la fet sta rogoru |a od 18 fun ti. Go di ne 1939. po ~eo je

11

33

ki la fet, oru |u je do da ta ga sna ko~ ni ca nausti ma ce vi. Ovim je bio na o ru an i sa mo -hod ni top SU-76.

Jed no od pr vih vr lo efi ka snih ar ti qe -rij skih oru |a ko je je ob je di wa va lo ka rak te -ri sti ke to pa i ha u bi ce, bi la je so vjet ska top-ha u bi ca ozna ke M1937, ka li bra 152 mm,ma se 7.128 kg (ma sa gra na te 43,56 kg), do me -ta 17.265 m i po ~et ne br zi ne zr na od 665m/s. Za vre me ra ta to oru |e pred sta vqa loje oko sni cu so vjet ske ar ti qe ri je. Za top-ha -u bi cu M1937 po seb no su ob li ko va ni ga snako~ ni ca na usti ma ce vi i na voj ni za tva ra~.Po ~et kom 1941. So vje ti su po ~e li se rij skupro iz vod wu lan se ra ra ke ta BM-13-16, ko jesu u ra tu pr vi put upo tre bqe ni u bi ci kodOr {e, ju na iste go di ne. Pre ma kod noj ozna -ci K, oru |e je do bi lo ime ka }u {a, a Nem cisu ga na zva li „Sta qi no ve or gu qe“. Ra ke tesu sta bi li sa ne kril ci ma. Lan ser BM-13-16,ka li bra 132 mm, ma se ra ke te 42,5 kg, do me -ta 8.000 m i po ~et ne br zi ne ra ke te od 365m/s, ugra |i van je na te ret na vo zi la, a pro -

raz voj no vog mo de la ozna ke OF Mk2, ka li -bra 87,6 mm, do me ta 18.248 m i po ~et ne br -zi ne zr na od 518 m/s. Tom oru |u ka sni je jeugra |e na ga sna ko~ ni ca na usti ma ce vi, ko jaje omo gu }i la do dat no su per-pu we we, a i upo -tre bu pro tiv ten kov skih gra na ta. Top-ha u bi -ca OF Mk2 Po un der po sta la je sim bol bri -tan ske ar ti qe ri je u Dru gom svet skom ra tu.

Naj o mi qe ni je ar ti qe rij ske oru |e bri -tan skih ar ti qe ra ca u Dru gom svet skom ra tune sum wi vo je bio sred we te {ki top od 6,5in ~a BL Mark III, ka li bra 140 mm, ma se 6.190kg, (ma sa gra na te 46,4 kg), do me ta 14.813 m ipo ~et ne br zi ne zr na od 510 m/s. To oru |eza me ni lo je sta ri ji mo del od 60 fun ti, a pr -vi put je na boj nom po qu upo tre bqen ma ja1942. u se ver noj Afri ci. Pre po zna tqiv jepo ka rak te ri sti~ nim „ro go vi ma“ u ko ji ma subi li sme {te ni hi drop ne u mat ski amor ti ze ri.

To kom ope ra ci ja u se ver noj Afri ciBri tan ci su ose ti li po tre bu za sa mo hod nimar ti qe rij skim oru |em ko je bi bi lo u sta wuda pra ti ten ko ve na boj nom po qu. U tu svr huraz vi jen je mo del Bis hop. Na {a si ju ten ka Va -len ti ne ugra |e na je u oklo pqe noj nad grad wiha u bi ca od 25 fun ti. Mo del se ni je po ka zaou bor be nim dej stvi ma pa se pri stu pi lo raz -vo ju no vog. Na {a si ju za sta re log ka nad skogten ka Ram asi me tri~ no (na le vu stra nu) jeugra |e na ha u bi ca od 25 fun ti. Vo zi lo saugra |e nom ha u bi com do bi lo je na ziv Sex ton.Ima lo je ma su 25.300 kg, (ma sa gra na te11,33 kg), oklop de bqi ne do 22 mm, kre ta lose br zi nom od 40 km/~, do met je iz no sio

Najomiqenije oru|e britanskih artiqeraca bio je top BL Mark III Model Bishop

Jedno od najboqih artiqerijskih oru|a utom ratu bila je ameri~ka haubica M2A1

Nemci nazivali „Staqinovim orguqama”, prvi put su upotrebqene juna 1941. u bici kod Or{e

Ala me i na 1942. go di ne. Ame -ri kan ci su to oru |e ko ri sti -li u svim bit ka ma u Dru gomsvet skom ra tu.

Tri de se tih go di na pro -{log ve ka Ame ri kan ci su mo -der ni zo va li fran cu ski topM1917/18, ka li bra 155 mm,stvo riv {i je dan od naj bo qihmo bil nih to po va sred weg ka -li bra u Dru gom svet skom ra tu.Top je do bio ozna ku M2 155 mmlong Tom – du gi Tom. Imao jema su od 13.880 kg (ma sa gra na -

te 43 kg), do met 23.220 m i po ~et nu br zi nu zr -na od 853 m/s. Ve li ka sta bil nost i pre ci -znost u ga |a wu ostva re na je upo tre bom dvo -kra kog la fe ta sa osam to~ ko va. Sa mo hod naver zi ja tog to pa M40 na {a si ji ten ka Scher -man u upo tre bu je uve de na ja nu a ra 1945. go -di ne. Da nas je to glav ni ka li bar u svim ar -mi ja ma Na toa.

Ia ko su ras po la ga li po da ci ma o ve li -kom i za stra {u ju }em u~in ku so vjet skih lan -se ra ra ke ta (ka ~u {a), Bri tan ci i Ame ri kan -ci su pr va ra ket na oru |a pro iz ve li tek po -~et kom 1944. go di ne, pr vi put ih upo tre biv -{i u ope ra ci ji is kr ca va wa u Nor man di ji.Pro iz ve de no je vi {e mo de la, a naj broj ni ji

12.248 m, a po ~et na br zi na zr na bi la je 518m/s. Za od bra nu sa bli skih od sto ja wa ugra -|en je te {ki mi tra qez ka li bra 12,7 mm i dvala ka mi tra qe za.

Jed no od naj bo qih ar ti qe rij skih oru -|a Dru gog svet skog ra ta sva ka ko je ame ri~ kaha u bi ca M2A1, ka li bra 105 mm, ma se 2.030kg (ma sa gra na te 15 kg), do me ta 11.200 m ipo ~et ne br zi ne zr na od 476 m/s. Raz vi je naje na ba zi mo de la M1, stan dar di zo va nog1928. go di ne. Upo tre bqa va na je na svim bo -ji {ti ma Dru gog svet skog ra ta.

Du gi TomPr ve ame ri~ ke pro be u pro iz vod wi

sa mo hod nih ar ti qe rij skih oru |a na sta le suna ba zi {a si je po lu gu se ni~ nog vo zi la M3,ali se u bor ba ma ni su do bro po ka za le. Ka -sni je su Ame ri kan ci za sa mo hod nu ha u bi cuko ri sti li {a si ju ten ka M3 Grant, pa no vimo del do bi ja i ozna ku M3 Pri est. Ha u bi caM2A1, ka li bra 105 mm, ma se 22.500 kg (savo zi lom), do me ta 11.200 m, po ~et ne br zi nezr na od 472 m/s i ma se gra na te od 15 kg,ugra |e na je na {a si ju tren ka M3 Grant. Zasop stve nu od bra nu bi la je na o ru a na sa mi -tra qe zom ka li bra 12,7 mm. Oru |e su pr viput upo tre bi li Bri tan ci u bor bi kod El

je bio mo del ozna ke T34/M8 Cal li o pe ve li keva tre ne mo }i, ka li bra 114 mm, ma sa ra ke te18 kg, do met 4.000 m i po ~et ne br zi ne pr o -jek ti la od 259 m/s. Ugra |en je na {a si ji ten -ka M4 Scher man, a imao je 60 pla sti~ nih ce -vi. Ra ke te su ima le skla pa ju }a sta bi li za ci -o na kril ca.

Ja pan je u rat u{ao sa vi {e raz li ~i tihmo de la to po va i ha u bi ca ka li bra 105 mm, alina teh no lo {kom ni vou Pr vog svet skog ra ta.Naj broj ni ja je bi la ha u bi ca Type 91 iz 1934.go di ne, ma se gra na te 16,9 kg, do me ta 10.700m i po ~et ne br zi ne zr na od 442 m/s. Re~ je okva li tet nom oru |u ko je je zbog ma le ma se bi lopo god no za upo tre bu u bor ba ma u xun gla ma. Poka rak te ri sti ka ma je od go va ra la ame ri~ koj ha -u bi ci M2A2. No vi mo del Type 92 za pra vo jebio top istog ka li bra, ko ji se od li ko vao ve -li kim do me tom (18 km), ali zbog ve li ke ma seni je bio po go dan za dej stvo u xun gla ma.

Jed no od naj bo qih ar ti qe rij skih oru |au Dru gom svet skom ra tu bi la je ita li jan skaha u bi ca Obi ce da 210/82, ka li bra 210 mm,ma se 15.885 kg (ma sa gra na te 101 kg), do me -ta 15.400 m i po ~et ne br zi ne zr na od 560m/s. Sme {te na je na dvo kra ki la fet sa ~e ti -ri to~ ka, ko ji su za vre me dej stva bi li po dig -nu ti. Po sle ka pi tu la ci je Ita li je tu ha u bi cuma sov no su upo tre bqa va li Nem ci.

Fran cu ski top M1897 ka li bra 75 mm,ia ko da ti ra iz Pr vog svet skog ra ta, bio jenaj ma sov ni je ar ti qe rij sko oru |e fran cu skear mi je. To oru |e su u ve li koj me ri ko ri sti liNem ci i Ame ri kan ci. Ame ri kan ci su oru |epre u re di li za mo tor nu vu ~u, dok su ga Nem ciugra |i va li u bun ke re na Atlant skom zi du.Ame ri kan ci su tim to pom opre mi li i bom -bar de re B25H, ko je su ko ri sti li za na pa dena bro do ve na ti ho o ke an skom ra ti {tu. TopM1897 imao je ma su od 1.160 kg (ma sa gra -na te 5.2 kg), do met 8.600 m i po ~et nu br zi nuzr na od 529 m/s.


Ia ko pr va kon struk ci ja bes tr zaj nogoru |a da ti ra jo{ iz 1860. go di ne, tek uDru gom svet skom ra tu do la zi do wi ho veupo tre be u bor be nim dej stvi ma. Bes tr zaj -na oru |a, ame ri~ ki M18, ka li bra 57 mm,te M20, ka li bra 75 mm po ka za la su seve o ma efi ka snim u bor bi pro tiv ten ko -va, a usled ma le ma se la ko su pra ti la pe -{a dij ske i va zdu {no de sant ne je di ni ce.

Bestrzajno oru|e

Samohodna verzija topa„dugi Tom” na {asiji tenka „{erman”

Raketni sistem T34/M8 Calliope

Japanska haubica Type 92 105 mm

O K L O P N A B O R B E N A V O Z I L A

za mi sao o ma sov noj upo tre bi ten ko va, od no -sno ten kov skih, me ha ni zo va nih ili oklop nihje di ni ca pro bi ja la se sve vi {e.

Is kri sta li sa na su se dva osnov na sta -va da }e bi ti po treb ne dve vr ste ten ko va: zapo dr {ku pe {a di je i za sa mo stal na dej stva.

Sa ve zni~ ki ten ko vi U Fran cu skoj je pre o vla da lo mi {qe -

we da su ten ko vi ne mo} ni pro tiv PT ar ti -qe ri je, ali su pod uti ca jem raz vo ja dok tri -ne u Ne ma~ koj kre nu li sa for mi ra wem la -kih ko wi~ kih di vi zi ja (dve ko wi~ ke i jed name ha ni zo va na bri ga da) sa 64 OBV, za eks -plo a ta ci ju uspe ha u na pa du. Pred rat for -mi ra ju tri oklop ne di vi zi je, a ~e tvr ta je ufor mi ra wu (pot pu kov nik De Gol), sva ka saoko 150 ten ko va. Me |u tim, stvar no an ga o -va we OMJ bi lo je dru ga ~i je. Od 3.434 ope -ra tiv no ras po re |e na ten ka an ga o va na su2.763, uz 359 oklop nih au to mo bi la i 384po lu gu se ni~ na oklop na tran spor te ra.

Ia ko fran cu ski ten ko vi po broj no sti

13

33

NZa pet godina rata fabrikesaveznika i sila Osovine,svojim armijama liferovalesu ukupno vi{e od 250.000tenkova, oko 77.00 samohodnihoru|a, vi{e od 110.000oklopnih transportera i oko 70.000 oklopnihautomobila. Uz neutvr|enibroj specijalnih vozila na bazi tenkova, ta cifradosti`e vi{e od 500.000 svihoklopnih borbenih vozila.Me|utim, oko 85 odstoosnovnih oklopnih sredstavauni{teno je u Drugom svetskom ratu.

Rat ~elikaNa osno vu is ku sta va iz Pr vog svet skog

ra ta uo ~e na je mo gu} nost da se, ma sov nomupo tre bom ten ko va, uz sa dej stvo osta lih ro -do va KoV i RV, ro vov ski rat mo e pre tvo ri -ti u ma ne var ski. Mi {qe wa da se bu du }i ratmo e vo di ti pod dru gim uslo vi ma, u ko ji ma}e ten ko vi, od no sno oklop ne je di ni ce, bi tino si lac ofan ziv nih ope ra ci ja na kop nu, za -stu pa li su po bor ni ci for mi ra wa krup nihoklop nih sa sta va (Fu ler, Li del Hart, Aj man -sber ger, Gu de ri jan, ]a fi i De Gol na za pa du,i vi {e voj nih te o re ti ~a ra na is to ku, Tu ha -~ev ski, Tran da fi lov, i dru gi). Ta kve po gle depri hva ta li su ge ne ral {ta bo vi ar mi ja ko je suse pri pre ma le za agre siv ni rat ili za od -bra nu, iz vo |e wem br zih i du bo kih pro do rasna ga ma pred vo |e nim ten kov skim sa sta vi mana pro tiv ni~ koj stra ni. Oni dru gi pro ce wi -va li su da je pro tiv ten kov ska od bra na mo} -ni ja od ten ko va i da su ten ko vi ka dri da efi -ka sno dej stvu ju sa mo uz po dr {ku pe {a di je iar ti qe ri je, te da tre ba da bu du u sa sta vu pe -{a di je ra di we nog pra }e wa i ne po sred neva tre ne po dr {ke. Me |u tim, upr kos ot po ri ma,

Koncentracija nema~kihtenkova pred napad

na Francusku, maja 1940.(Pz 38 t, Pz II i Pz IV)

14

Po sle te {kih obo stra nih gu bi ta ka nafron tu, Cr ve na ar mi ja re or ga ni zu je oklop -ne je di ni ce, vra }a za po sta vqe ne for ma ci jeten kov skih i mo to stre qa~ kih bri ga da. Kon -so li do va we po pu ne oklop nih sna ga So vje taomo gu }i lo je dis lo ci ra we ten kov skih po go -na iz Har ko va i de li mi~ no iz Le win gra dana Ural, i da qe, ta ko da je do kra ja 1941.pro iz ve de no vi {e od 6.590 la kih, sred wihi te {kih ten ko va. Ta ko |e, iz SAD i Ve li keBri ta ni je po ~e la je da pri sti e po mo} po

spo ra zu mu lend-le a se – is po ru ~e no 17.464OBV.

Od 1942. go di ne So vjet ski Sa vez in -ten ziv no pro iz vo di sa mo hod na oru |a SU-76,SU-85 mm, SU-122 i SU-152 mm na {a si ja -ma la kog ten ka T-80, T-34 i KV-1V. Ta oru |a,za jed no sa te {kim ten ko vi ma KV-2 (sa top-ha u bi com 152 mm), od i gra }e iz u zet no zna -~aj nu ulo gu u naj ve }oj bi ci Dru gog svet skogra ta – kod Kur ska.

Pro iz vod wa ten ko va i sa mo hod nih

15. septembar 2009.

i kva li te tu, po seb no na o ru a wu i oklo pu,ni su us tu pa li pred kva li te ti ma ta da {wihne ma~ kih ten ko va, rat je br zo iz gu bqen, abroj na i kva li ta tiv na nad mo} Fran cu za,zbog ne pri pre mqe no sti i ne a de kvat ne dok -tri ne, ni su uro di li plo dom.

Bri tan ska dok tri na o upo tre bi oklop -nih je di ni ca (OJ) do Dru gog svet skog ra ta bi -la je sli~ na fran cu skoj, s tim {to su Bri -tan ci sve ten ko ve po de li li na pe {a dij ske ikr sta re }e. Ta kva po de la ima la je ne ga ti vanuti caj na upo tre bu ten ko va u bor be nim dej -stvi ma, pa je tra e no uni ver zal no re {e weten ka ko ji bi bio po go dan za pra }e we pe -{a di je i za br za dej stva u sa sta vu sa mo stal -nih zdru e nih oklop nih sa sta va. Ali Bri -tan ci u to me ni su uspe li do kra ja ra ta ioslo ni li su se na ma so van pri liv ame ri~ -kih ten ko va M3 Lee/Grant, od no sno M4 {er -man. U ra tu su for mi ra li 11 oklop nih di -vi zi ja i 30 sa mo stal nih oklop nih bri ga da.

U SAD rod OJ na sta je 1940, ka da jepod uti ca jem zbi va wa na evrop skom ra ti -{tu ar mi ja u osno vi pri hva ti la ne ma~ kudok tri nu upo tre be OJ, na in si sti ra we ge -ne ra la ^a fi ja i Pa to na. To kom ra ta for -mi ra no je 16 oklop nih di vi zi ja sa 55 ten -kov skih ba ta qo na, 68 sa mo stal nih ten kov -skih ba ta qo na za pe {a dij ske di vi zi je, 107sa mo stal nih ba ta qo na PT oru |a, 10 am fi -bij skih ten kov skih ba ta qo na i 16 am fi bij -skih ba ta qo na OT.

Ruski oklopU So vjet skom Sa ve zu (SSSR) tri de se -

tih go di na in ten ziv no se raz vi jao rod me ha -ni zo va nih je di ni ca i ten kov skih sa sta vatak ti~ kog i ope ra tiv nog ni voa. U dok tri niupo tre be OMJ bi la su iz ra e na dva gle di -{ta: kon zer va tiv no (osla wa lo se na fran -cu sku dok tri nu), i sa vre me ni je (ofan ziv naulo ga ten ko va sa in te gri sa nim de lo vi madru gih ro do va voj ske).

Pre vla da la je pr va kon cep ci ja, za ko juse ta da za la gao Sta qin, pa su MK ras for -mi ra ni 1939. go di ne. Iz ne nad ni na pad Ne -ma~ ke na SSSR 22. ju na 1941. So vje ti su do -~e ka li sa 28 MK u fa zi for mi ra wa, sa23.106 ten ko va ko ji ni su uspe li da se or ga -ni zu ju i uve ba ju, a ko man de ni su bi lesprem ne da vo de kor pu se po no voj dok tri ni.

Ne pri pre mqe nost je di ni ca, ni zak ni voope ra tiv ne sprem no sti OBV pri sti glih zare mont vi {e od 35 od sto, neo pre mqe nostten ko va sred stvi ma ra dio-ve ze, na kra ju,stra te gij sko iz ne na |e we i sna ni uda ri ne -ma~ kog va zdu ho plov stva, do pri ne li su da mu -we vi ti rat – blic krig u pr voj go di ni su ko bado ve de do enorm nih gu bi ta ka teh ni ke na so -vjet skoj stra ni i sko ro do pa da Mo skve u ne -ma~ ke ru ke. Do kra ja av gu sta So vje ti su iz gu -bi li 14.917 ten ko va – osta li su sa ma we od25 od sto ope ra tiv no sprem nih.

Da bi pre u ze la stra te gij sku ini ci ja ti vu po sle de ba kla kod Sta qin gra da, a ohra -bre na uspe hom svo je pro tiv o fan zi ve kod Har ko va u pro le }e 1943. ne ma~ ka OKW raz ra -di la je plan da okru i i uni {ti so vjet sku gru pa ci ju kod Kur ska, oslo bo di slo bod ne sna geza ofan zi vu ka Dom ba su i naft nim iz vo ri ma, te pre o kre ne stra te gij sku si tu a ci ju u svo juko rist (ope ra ci ja „Ci ta de la“). So vjet ska stra na `e le la je da uda ri ma na bo ko ve ne ma~ -kih sna ga raz bi je gru pi sa ne sna ge u pro do ru i, pri vla ~e }i re zer ve iz du bi ne, stvo riuslo ve za op {tu pro tiv o fan zi vu na {i ro kom fron tu. Za ope ra ci ju „Ci ta de la“ ne ma~ kaje gru pi sa la sna ge u tri gru pe ar mi ja sa 17 oklop nih di vi zi ja, ukup no 900.000 voj ni ka,2.770 ten ko va i ju ri {nih oru |a, vi {e od 2.000 avi o na, 6.000 to po va i mi no ba ca ~a. Cr -ve na ar mi ja je an ga o va la oko 1.300.000 voj ni ka, 3.307 ten ko va i SO, 2.650 avi o na,20.000 ar ti qe rij skih oru |a i mi no ba ca ~a. Pla ni ra no je da ope ra ci ja tra je sa mo petda na, u stva ri, do oslo bo |e wa Har ko va u so vjet skoj pr ti vo fan zi vi pro {lo je 50 da na.Za ni mqiv po da tak je ste i gu sti na ten ko va na ki lo me tar fron ta – na ne kim sek to ri ma ivi {e od 50 ten ko va.

U tom naj ve }em su da ru ~e li ka u Dru gom svet skom ra tu, gde su obe stra ne upo tre bi lesvo ju naj bo qu ras po lo i vu teh ni ku, naj bo qe ob u ~e ne voj ni ke i naj spo sob ni je ko man dan te,do {lo je, ipak, do ne ra zum nih i za pa wu ju }ih gu bi ta ka – po 1.500 ten ko va i SO na obestra ne za ne de qu da na bit ke. Nem ci ma ni je po mo glo ni vi {e od 428 naj no vi jih ten ko va(250 pan te ra i 178 ti gro va), ni ti 90 sa mo hod nih oru |a ele fant/fer di nand. Ko li ki su te -{ki gu bi ci bi li na obe stra ne go vo re i po da ci (ne sa svim po u zda ni, ali ko ji se na la ze uvi {e iz vo ra stru~ ne li te ra tu re) da su Nem ci pr vo ga da na bor bi iz gu bi li oko 400 ten ko -va i SO, a 7. i 8. ju la jo{ oko 800 bor be nih vo zi la, oko 200 pan te ra i vi {e od 100 ti -gro va, ve }i nu od upo tre bqe nih 90 ele fan ta. Raz bi je no je osam oklop nih di vi zi ja Ver mah -ta. Na so vjet skoj stra ni ma we pre ci zno go vo ri se o sop stve nim gu bi ci ma, ali pre ma za -pad nim isto ri ~a ri ma iz gu bi li su oko 1.800 ten ko va i SO u to ku ce le ope ra ci je.

Operacija Citadela

Italijanski L.3/35 i L.6/40 u sastavu oklopnog odreda NOVJ u Sloveniji 1943.

ma ci ja ma omo gu }a va li je di no Pi ro ve po be -de, sa ne na dok na di vim gu bi ci ma, una to~ sveve }oj pro iz vod wi OBV. Me |u tim, an ga o va -wem fa bri ka u oku pi ra nim ze mqa ma, po seb -no u ^e {koj, Nem ci su uspe va li da po ve }a jubroj ten ko va i dru gih OBV (osim u pr ve dvego di ne ra ta).

Ita li ja je po ~e la da pro iz vo di la keten ko ve dva de se tih, tan ke te tri de se tih go di -na, a pred rat i sred we ten ko ve. Naj ma sov -ni je je bi lo la ko vo zi lo – tan ke ta L3./35 (br -zi tenk, mo del 1933/1935, pri kra ju je ozna -~a van sa L.35 ili L.3) – osnov ni rat ni ma te -ri jal za sve vre me ra ta u ita li jan skim OJ.

Na stra ni si la oso vi ne na {le su se ize mqe iz su sed stva Ju go sla vi je – Bu gar ska,Al ba ni ja, Ma |ar ska, Slo va~ ka i tzv. Ne za -vi sna Dr a va Hr vat ska (NDH) A. Pa ve li }a.

15

33oru |a (SO) po ve }a na je do ne slu }e nih raz -me ra (1942. – 24.997, 1943. – 25.868,1944. – 36.080 i 1945. – 30.006 ten ko va iSO), do kra ja ra ta 116.939 (po dru gim117.848) ten ko va i SO. Go di {we ko li ~i nebi le su rav ne ukup noj ne ma~ koj pro iz vod witen ko va u to ku ra ta.

Blic krigPo la ze }i od ge o stra te gij skih po li ti~ kih

in te re sa i usvo je ne voj ne dok tri ne ra to va wapo na ~e lu mu we vi tog ra ta – blic kri ga, Hi tlerje dao in struk ci je da se for mi ra ju ten kov skeje di ni ce {to broj ni jeg sa sta va i u ve li kombro ju. Ta ko je u ra tu bi lo for mi ra no ukup no27 PzDiv (11 su gru pa ci ja SS for ma ci je) i se -dam ten kov skih ar mi ja ( dve su SS).

Ne ma~ ka ko man da te i la je da stva rasa mo stal ne oklop ne for ma ci je sa in te gri -sa nim je di ni ca ma dru gih ro do va, sta vqa ju -

Sve su one an ga o va ne u ra tu pro tiv Ju go -sla vi je ili pro tiv SSSR-a, ili pro tiv obeze mqe, a de lo vi ne kih su upu }i va ni i na za -pad ni front pro tiv sa ve zni ka. Ma |ar ska jeima la naj broj ni je ten kov ske je di ni ce.

Pro iz vod wa ja pan skih ten ko va po ~e laje kra jem dva de se tih, a po uzo ru na bri tan -ske i fran cu ske. U in va zi ji na Ki nu 1932.go di ne ve} ima ju for mi ra ne ten kov ske pu ko -ve, a ka sni je ih gru pi {u u bri ga de. Zna ~aj noje da su pr vi ten ko vi sa di zel-mo to ri ma bi -li ja pan ski. Po red ten ko va, Ja pan je pro iz -vo dio i oklop ne tran spor te re, gu se ni~ ne,am fi bij ske i po lu gu se ni~ ne va ri jan te. Ko -na~ ni slom ja pan ske oklop ne je di ni ce do i -ve le su u Man xu ri ji av gu sta 1945, ka da su upo nov nom su ko bu sa so vjet skih 5.500 sa vre -me ni jih OBV bi le po ra e ne i iz gu bi le oko1.250 ten ko va.

Gu bi ci ve }i od pro iz vod we Kra jem ra ta 1945. na is to~ noj stra ni

bi lo je oko 35.000 ten ko va i SO, na za pad -noj oko 25.000 i u ne ma~ koj ar mi ji oko13.500 OBV. Da kle, oko 85 od sto osnov nihoklop nih sred sta va uni {te no je u ra tu. To jece na zbog ko je ne ke stra ne mo da ne bi niu{le u rat.

Ma ko li ko bi la ma sov na, pro iz vod waje te {ko pra ti la po tre be po pu ne je di ni ca. Upr ve dve go di ne ra ta, ukqu ~u ju }i i na pad naJu go sla vi ju, „mu we vi ti rat“ je do ka zao svo japre i mu} stva. U toj fa zi gu bi ci ne ma~ kih iita li jan skih oklop nih sna ga ni su bi li vano~e ki va nih, a mo e se re }i ni ve li ki. U rat -nim ope ra ci ja ma u Poq skoj i Fran cu skojNem ci su iz gu bi li tri pu ta ma we ten ko va(oko 500) ne go u Kur skoj bi ci. U agre si ji naPoq sku 1. sep tem bra 1939. Ver maht an ga -`u je 3.195 ten ko va i SO, a gu bi 278 OBV(oko 8 od sto uve de nih u ope ra ci je).

U na pa du na So vjet ski Sa vez – ope ra -ci ja „Bar ba ro sa“, Nem ci an ga u ju 3.712ten ko va i sa mo hod nih oru |a. Blic krig jeimao da ha do sre di ne av gu sta, ali sa da -qim pro do rom i{lo je sve te e i na kra ju„mu we vi ti rat“, gu bi bit ku sa sop stve nomdok tri nom. U toj po pla vi ~e li ka na obestra ne gu bi ci su enorm ni. Cr ve na ar mi jaje do kra ja go di ne iz gu bi la oko 80 od stoten kov skog par ka (u pri bal ti~ koj ope ra ci ji2.523 ten ka, na be lo ru skom fron tu 4.789,a na za pad no u kra jin skom 4.381 tenk). Nem -ci su ta ko |e pla ti li ve li ku ce nu, vi {e od50 odsto (oko 2.000) iz gu bqe nih ten ko va dokra ja av gu sta.

U se ver noj Afri ci kra jem 1942. ne -ma~ ka 15. oklop na ar mi ja, od 700 ten ko va iSO, na kra ju ofan zi ve bri tan ske 8. ar mi je,osta je sa mo sa 36 OBV. Ko li ki su ukup ni gu -bi ci Ne ma ca bi li u po je di nim rat nim pe ri -o di ma te {ko je pre ci zno re }i, ali se, pre -

Isti na je da su sve za ra }e ne ze mqeko ri sti le tro fej na sred stva, ka da bi ihza ple ni le, ali im to ni je bio osnov ni iz -vor opre ma wa (sem u Ju go sla vi ji). Ta ko jesa mo Cr ve na ar mi ja ukqu ~i la 345 za ple -we nih ne ma~ kih ten ko va i SO u sa stavsvo jih ten kov skih bri ga da, a vi {e od1.200 za ple we nih ten ko va (pan zer III i IV)kon ver to va la u sa mo hod na oru |a (SO-76i SO-122), mon ti ra wem svo jih ku po la ito po va i dru gim iz me na ma. Ver maht je1939. i 1940. imao oko 35 od sto ten ko -va po re klom iz rat nog ple na. Na rav no,ko ri stio ih je to kom ra ta, po seb no ~e {keLT-35 i LT-38, fran cu ske ho~ kis H-35 i39, ame ri~ ke M4 {er man, so vjet ske T-34,i dru ge.

Ratni plen

Kolona jagdpantera 8,8 cm PaK 43/2 L/71

}i na gla sak na br zi nu kre ta wa la kih ten ko -va, sa na o ru a wem ko je }e bi ti do voq no dare {a va va tre ne za dat ke uni {ta va wa pro -tiv ni~ kih va tre nih ta ~a ka ko je ome ta ju po -kret pe {a di je, pri ~e mu ten ko vi vo de bor buis pred pe {a di je, pro di ru br zo u du bi nupro tiv ni~ kog ras po re da i ta mo ~e ka ju dabr ze je di ni ce – pe {a di ja na mo tor nim vo -zi li ma – {to pre pri stig nu i za dr e osvo -je ne po lo a je, a da ten ko vi po no vo pro di ruda qe.

Ne re al no pla ni ra we, pro ble mi lo gi -sti ke, re dov nog odr a va wa, vre men ski uslo -vi, ze mqi {te i ko mu ni ka ci je, ne je din stvo udok tri nar nim sta vo vi ma fa {i sti~ ke Vr hov -ne ko man de i kqu~ nih ko man da na ta no si la caope ra ci ja, sma wi va li su iz go di ne u go di nupo ~et nu sna gu Ver mah ta, a ten kov skim for -

ka. Ia ko ve li ke ma se, po svo joj po kre tqi vo -sti van pu te va bio je uspe {an i pr vo bit no jeza mi {qe no da za me ni ma til de. Ka ko su En -gle zi bi li po zna ti po kom pli ko va nim teh -ni~ kim re {e wi ma i sprem ni, ~ak i u ra tu,da eks pe ri men ti {u sa ra znim mo di fi ka ci -ja ma, pre o ru a va wem to ga ten ka, kon ver to -va wem u ten ko ve spe ci jal ne na me ne, itd.,sti glo se do 104 mo di fi ka ci je ~er ~i la.Osnov ne bor be ne va ri jan te je su ~er ~i li doXI, su per ~er ~il – cr ni princ (Black Prin ce).

U se ver noj Afri ci za be le en je slu ~ajda je ~er ~il s to pom 57 mm uni {tio je dan ne -ma~ ki te {ki tenk ti gar I. Ba zni mo del, ia koglo ma zan, uspe vao je da sa vla da ro vo ve {i -ri ne 3,66 m i ver ti kal ne pre pre ke do 1,22 m.Ni je ~u do {to se po ja vqi vao i gde ni je o~e -ki van. Je dan ne ma~ ki ko man dant svoj po razna boj nom po qu u se ver noj Afri ci pri pi sao

ma do stup nim iz vo ri ma, ja vqa ve li ki ras ko -rak iz me |u go di {we pro iz vod we i po sto je -}eg broj nog sta wa ten ko va i SO.

Fran cu ski i bri tan ski oklop wa ciFran cu ski la ki tenk re no-35 (Re a nult

R-35) od 9,8 to na, sa dvo ~la nom po sa dom,pred sta vqao je jed no od bo qih re {e wa la -kih ten ko va u to vre me. Na we mu su spro ve -de ne mo di fi ka ci je, a po sled wa je oba vqe na1940. pod ozna kom R-40 ili AMX-40. U po -re |e wu sa ne ma~ kim ten ko vi ma, we gov oklopbio je bo qi od oklo pa sva ~e ti ri ne ma~ kamo de la u na pa du na Fran cu sku.

La ki tenk ho~ kis-35/39 (H-35 i H-39Hotschkiss) bio je dru gi tenk po broj no sti uvre me na pa da Ne ma~ ke na Fran cu sku, a za -jed no sa te {kim {ar (Char B/B1bis) pred sta -vqao je osnov no na o ru a we oklop nih i la -kih me ha ni zo va nih di vi zi ja. Po spoq noj kon -fi gu ra ci ji vr lo je sli ~an R-35, sa uo~ qi vomraz li kom u hod nom de lu.

Sred wi tenk SO MUA S-35 (So ci e te Ou -til la ge Me ca ni que et d’Usi na ge d’Ar til le rie) pr vije tenk na sve tu kom plet no iz gra |en od li ve -nog ~e li ka. Po svo jim kva li te ti ma bio je is -pred ne ma~ kih pan cer I, II i III. Je dan je odret kih, ako ne i pr vi, ko ji je imao ure |aj zaelek tri~ no okre ta we ku po le.

Te {ki tenk {ar B (Char B), a po tom we -go va mo di fi ko va na ver zi ja, ni su do {li doiz ra a ja jer su ne pra vil no upo tre bqa va ni.

Naj ma sov ni ji bri tan ski tenk pro iz vo -|en u En gle skoj (6.855) i Ka na di (1.420) bioje va len tin (Va len ti ne Mk III). Spa dao je u ka te -go ri ju sred wih ten ko va ma se 16-18 t, sa tri~la na po sa de, na o ru an s to pom 75 mm L/36Mk V i dva mi tra qe za. Br zi na kre ta wa do40 km/~, di zel-mo tor od 210 KS omo gu }a vaoje ra di jus od 225 km. Bio je re la tiv no do brooklo pqen – 65 mm. Ten ko vi su po ka za li ve li -ku po u zda nost u eks plo a ta ci ji. Na ba zi togten ka raz vi je na je se ri ja spe ci jal nih vo zi la.Naj po zna ti ji je bri tan ski lo vac ten ko va ar -~er. Ta ko |e, na {a si ji ten ka va len tin Bri -tan ci su raz vi li dva sa mo hod na oru |a za po -dr {ku – Va len ti ne Car ri er Pri est (pro po ved nik) iVa len ti ne Car ri er Bis hop (bi skup).

Sred wi pe {a dij ski tenk Mk IIA ma til -da bio je je dan od bo qih bri tan skih pe {a -dij skih ten ko va, ma se 25 do 26,9 (vi {e ver -zi ja), sa ~e ti ri ~la na po sa de, na o ru an to -pom 40 mm (2 pdr), re spek ta bil nog oklo pa uto vre me, 75 ili 78 mm na pred. Ma til de suste kle ve li ki ugled u se ver noj Afri ci, gdene ma~ ki pan ce ri II, III i IV ni su mo gli da imse su prot sta ve. Te {ki pe {a dij ski tenk ~er -~il Mk IV bio je (ma sa od 38,5 do 40,6 t) naj -te i bri tan ski tenk sa naj ja ~im oklo pom napred woj stra ni (od pr vo bit nog 101 mm do152 mm) i na la zio se u sa sta vu je di ni ca ko jesu ima le su sre te sa ja ~im sna ga ma pro tiv ni -

je „lu dom ten kov skomba ta qo nu” (~er ~il) ko jise po peo na br do ne mo -gu }ih str mi na. U jed nojbi ci kod El Ala mej na{est ~er ~i la po go |e noje 105 pu ta, a sa mo je -dan je uni {ten.

Tenk za kr sta re wekr sta{ (Cru sa der MarkVI) na stao je zbog po tre -be da se do bi je te {kitenk za kr sta re we, bo -qe oklo pqen i ja ~e na -o ru an. Ka da su se po -ja vi li na afri~ kom bo -ji {tu, Bri tan ci su ope -ra ci ju na pa da na To brukna zva li Cru sa der u ~astno vo pri sti glog ten ka usa stav wi ho vih je di ni -ca. Me |u tim, ve li ke gu -bit ke na ne li su im ne -ma~ ki PA to po vi 88 mm,pa su ka sni je ume stobor be nih ten ko va pre u -re |e ni u vo zi la po seb -ne na me ne.


Te{ki tenkovi ~er~il MkIV

Matilda MkII u severnoj Africi

Polazak u napad – valentin Mk IX

Jo{ je dan tenk za kr sta re we po ~eo jeda se pro iz vo di 1943. – krom vel (Crom well).Po sled wi, i je dan od naj per spek tiv ni jih en -gle skih ten ko va za kr sta re we, ko met (Co met),ma se 33,5 t, sa pet ~la no va po sa de, pred sta -vqao je ra di kal ni je po boq {a we pret hod ni -ka – krom ve la.

Bri tan ci su bi li po zna ti kao pro iz -vo |a ~i broj nih oklop nih au to mo bi la (OA)i oklop nih iz vi |a~ ki au to mo bi la (OIA)jo{ u Pr vom svet skom ra tu. I to kom ovogpro iz vo di li su vi {e mo de la oklop nih au -to mo bi la i oklop nih iz vi |a~ kih au to mo bi -la. Pro iz ve den je OA din go (SC MkI 4h4), teOIA ham ber (SC Hum ber IV 4x4), steg hund(Stag ho und - lo va~ ki pas M6, 4h4) i dajm -ler (Da i mler Mk1 4h4). „Dajm le rov” au to -mo bil imao je dva se di {ta za vo za ~a (na -pred i po za di), ra di vo we u zad wem ho du,

od no sno 100 mm. Po red to pa, tenk je imao idva mi tra qe za 7,62 mm DT, je dan spreg nut sto pom, dru gi ~e o ni u pred woj plo ~i te la ten -ka, de sno od vo za ~a. Do bro pro fi li san ko -si oklop te la i ku po le, pr vo bit ne de bqi ne45 mm, ka sni je na ku po li 52 mm pa 60 mm, te -{ko su mo gli da pro bi ju to po vi ne ma~ kihten ko va pr ve dve go di ne ra ta.

Ten ko vi T-34 (s to pom 85 mm) re gi stro -va ni su no vem bra 1943. kao T-34/76 i T-34/85. Ukup no su ra tu pro iz ve de na 58.653,od to ga 31.454 T-34/76 i 27.199 T-34/85, ado 1950. vi {e od 84.000. Na la zi li su se i usa sta vu dru ge ten kov ske bri ga de Ju go slo ven -ske ar mi je.

Kon struk ci ja ten ka T-34 pred sta vqa laje zna ~a jan is ko rak u raz vo ju oklop wa ka. Uwe mu je kon cep cij ski us po sta vqen ba lansoklop ne za {ti te, sna nog na o ru a wa, ma se(26,5–30,5 t, za vi sno od go di ne pro iz vod wei za vo da) i po gon skog blo ka (di zel-mo tor V-2 od 500 KS), me ha ni~ kog ~e tvo ro br zin skogme wa ~a (ka sni je pe to br zin ski) i bo~ nih kva -~i la sa ko~ ni ca ma za upra vqa we i okre ta wena me stu oko jed ne gu se ni ce, sa jed no red nimto~ ko vi ma i ne za vi snim ve {a wem (si stemChri stie), te {i ro kih gu se ni ca (500 mm). U po -~et ku ten ko vi ni su ima li ra dio-sta ni cu, os-im ko man di ra ~e te, {to je bio raz log sla bogko man do va wa, ali je od 1942. za po ~e to

opre ma we svih ten ko va. Kon cep -cij ski pred sta vqao je eta lon mo -der nih ten ko va ko ji }e se za dr a -ti u grad wi ten ko va do da nas.Ras po red unu tra {weg pro sto ra,sa dva ~la na po sa de na pred i dvau ku po li (ka sni je tri ~la na u ku -po li), ar hi tek tu ra i kom po zi ci jaten ka, bi }e uzor Nem ci ma da1942. ubr za no pro jek tu ju tenkpan ter.

Po red osnov nih ten ko va T-34, pro iz vo |e ni su i pla me no ba -ca ~i OT-34 (og wo met nij tank-34),

1.170 ko ma da OT-34/76 i 331 tenk OT-34/85. Naj zna ~aj ni je iz ved be su kon ver zi jaten ka T-34 u sa mo hod na oru |a lov ce ten ko vai oru |a za va tre nu po dr {ku: SU-85 (sa mo -hod na ja usta nov ka 85 mm) i SU-100 mm M-44, te SU-122 mm M-30, ha u bi ca za va tre nupo dr {ku.

Zve ro u bi ceTe {ki ten ko vi KV (kli ment vo ro {i -

lov), se rij ski pro iz vo |e ni od 1940, bi li sunaj o pa sni ji pro tiv nik ne ma~ kim ten ko vi ma1941. go di ne. Od wi ho vog oklo pa (de bqi nado 75 mm) ne ma~ ke pan cir ne gra na te jed no -stav no su od ska ka le, sve do pri me ne PA to -pa PAK 88 mm u PT bor bi, ka da se od nos me -wa. Naj vi {e gu bi ta ka pre tr pe li su od dej -stva lo va~ ko-bom bar der ske avi ja ci je ipri me ne ru~ nih PT sred sta va, a mno gi suosta li na boj nom po qu zbog ~e stih kva ro vana me wa~ kim ku ti ja ma. Ka ko su ten ko vi pan -ter i ti gar po sta ja li sve opa sni ji pro tiv -ni ci, KV-2 je do bio i pan cir ne gra na te zaPT bor bu. Pro boj nost pro jek ti la bi la je ura spo nu 100 do 140 mm oklo pa na bli skomod sto ja wu, ali po {to su gra na te ve li ke ma -se (48,8 kg), wi ho va ki ne ti~ ka ener gi ja za -dr a va la se na ve }oj da qi ni od bi lo ko jegdru gog pro jek ti la, pa su mo gli da pro bi ja ju

17

33

kad vo zi lo ni je mo glo da se okre -ne na u`im de o ni ca ma pu ta.

So vjet ski Sa vez na sta vio jema sov nu pro iz vod wu ten ko va svedo kra ja 1945. go di ne. To je omo -gu }i lo da se u ra tu for mi ra {estten kov skih ar mi ja, 25 sa mo stal -nih ten kov skih i 13 me ha ni zo va -nih kor pu sa, te vi {e od 300 bri -ga da i pu ko va te {kih ten ko va.Ukup no oko 126.000 oklop nihbor be nih vo zi la.

Le gen darni T-34 Se ri ju la kih ten ko va Cr ve ne ar mi je

pred sta vqa lo je {est mo de la. Od wih su naj -ma sov ni ji bi li T-26 (6.045) i T-70 (8.226).

Le gen da Dru gog svet skog ra ta je stesred wi tenk T-34, po znat kao T-34/76 i T-34/85. Mno gi voj ni stra te zi oce ni li su gakao naj bo qi u ra tu i iz vo di li za kqu~ ke da jewe gov do pri nos po be di na is to~ nom fron tubio stra te gij ski zna ~a jan. Ni je ~u do da, po -red spo men-eks po na ta u mno gim gra do vi mabiv {eg SSSR, po ~a sno me sto na tr go vi magra do va za u zi ma upra vo taj tenk, a u Mo skvipo sto ji, je din stven u sve tu, i Mu zej ten ka T-34. Ko li ko su ne ma~ ki ko man dan ti ten ki stice ni li T-34/76, naj bo qe go vo re `e qe ne -ma~ kih ofi ci ra da se taj tenk ko pi ra.

Raz vi jen na ba zi opit nog ten ka A-32,ko ji je po sle zah te va da se po ja ~a oklop ozna -~en sa A-34, da bi bio usvo jen u na o ru a wepod slu be nim na zi vom sred wi tenk T-34. Nave} raz vi jen tenk ugra |en je do bar top 76,2mm L-11 (L/30,5), za tim F-32 (L/31,5), aubr zo je za me wen jo{ bo qim to pom du e ce -vi F-34 (L/41,5), s ko jim je mo gao da uni {tibi lo ko ji ne ma~ ki tenk 1941. i 1942. go di ne,~ak i ti gar (dej stvom u bo ko ve).

Pan cir ni pro jek til pro bi jao je poduglom 30° 58 mm na da qi ni 500 m, a po tka -li bar ni 81 mm, a pod uglom 90 ste pe ni 71,

Tenkovi T-34/76 na Lewingradskom frontu 1942. Tenk T-34/85

Su-152 kod Kurska

18

po ra va wu ne ma~ kog pro do ra ka Ala mej nu.Me |u tim, tak ti~ ka ob u ~e nost je di ni ca i lo {epro ce ne ame ri~ kih ge ne ra la da je oklop ten -ka M3 de bqi ne do 37 mm na pred do vo qan,po ka za le su ve} u pr vim bor ba ma u se ver nojAfri ci svo ju ne de lo tvor nost.

Ten ko vi M3 (ma sa 27,5 do 30,7 t), oklo -pa 37–57 mm, sa po sa dom {est do se dam qu -di, bi li su eg zem plar svo je vr ste. Na o ru a -we je ras po re |e no neo bi~ no – na tri ni voa,pa je vi si na vo zi la zbog to ga bi la 3.125 mm,a do wi top 75 mm vi si ne je dva 1,4 m. Zbogto ga se, ka da je tenk bio van za klo na, vi deosa ve li kih da qi na, pre svih vo zi la, a uko li -ko je ko ri stio za klon ni je mo glo da se dej -

M3 i M5 stju art (Stu art), ko ji je re zul tat mo -der ni za ci je pr vo bit nog la kog ko wi~ kog ten -ka M2. Ime sjtu art da li su Bri tan ci, ime nu -ju }i se ri je M3 kao stju ar ti od I doVI. Ka da supr ve pri mqe ne stju ar te En gle zi pro ba li davo ze u se ver noj Afri ci, vo za ~i su ga oce ni -li sa ho ney – sr ce (me de ni), zbog la ko }e ijed no stav no sti upra vqa wa, te br zi ne kre -ta wa (58 km/h). Top je imao ver ti kal nu sta -bi li za ci ju, a ku po la elek tro hi dra u li~ ni po -gon, {to je bi la no vost, i ima lo je ve li kogzna ~a ja u ma ne vru va trom iz ten ka. Na ba zitog ten ka raz vi je na je sa mo hod na ha u bi ca M8HMC (75 mm).

Stju ar ti su bi li osnov ni ten ko vi u ame -ri~ kim je di ni ca ma 1941–1942, dok ni su po -~e li da pri sti u iz pro iz vod we sred wi ten -ko vi li/grant i {er man, te la ki ten ko vi M-24 ~a fi, ko ji su pre u zi ma li ulo gu bor be nog

iz vi |a wa i osi gu ra wabo ko va osnov nihoklop nih je di ni casred wih ten ko va.Nem ci su te za ro bqe -ne ten ko ve ukqu ~i li usvo je je di ni ce podozna kom PzKpfw M3747 (a) – slo vo aozna ~a va ame ri~ kopo re klo. Ma wi brojM3 i M5 kon ver to vanje u oklop ne tran -spor te re i vo zi laspe ci jal ne na me ne(na la zi li su se i u JA).

Lo vac ten ko va M18 76 mm (GMC Hel -lcat – „ve {ti ca“ ili „pa kle na ma~ ka“) je stesa mo hod ni PT top ili lo vac ten ko va pro iz -vo |en od 1943. go di ne. Mo gao je da uni {tisve ten ko ve pro tiv ni ka, i ti gro ve, dej stvomu bo~ ne stra ne. Za hva qu ju }i po vo qom od no -su spe ci fi~ ne sna ge od 23,5 KS/t, avi on -skom zve zda stom va zdu {no hla |e nom 9-ci -lin dar skom mo to ru Con ti nen tal R-975-C1 iliR-975-C4 od 350 ili 400 KS, hod nom de lu sane za vi snim tor zi o nim ve {a wem i hi dra u -li~ nim amor ti ze ri ma, te hi dro me ha ni~ kojtran smi si ji, mo gao da raz vi ja br zi nu na pu -te vi ma do 84 km. Po -ja vqi vao se br zo naneo ~e ki va nom me stu ipo sle ne ko li ko hi ta -ca na pu {tao je po lo -`aj, iz be ga va ju }i va -tru pro tiv ni ka, pa jeza to do bio na di makpa kle na ma~ ka.

Od 1942. ma -sov no pri sti u u je di -ni ce ame ri~ ki sred witen ko vi. Naj pre sred -wi tenk M3 li/grant,no vi dvo ku pol ni, ko jije znat no do pri neo us -

15. septembar 2009.

oklo pe od 100 mm i na 2 do 2,5 km da qi ne,{to dru gi ni su mo gli. Ne ~u di {to je Ko -man da KoV ne ma~ ke iz da la in struk ci je ten -ki sti ma da iz be ga va ju ~e o ne dvo bo je sa„zve ro u bi ca ma“, ka ko su na zva li te {keten ko ve KV, sa mo hod na oru |a SU-122 i SU-152, raz vi je na na oklop nom te lu ten ko vaKV, ka sni je i te {ke ten ko ve IS-1, IS-2 iIS-3, te wi ho ve va ri jan te sa mo hod nih oru -|a ISU-122 i ISU-152

Te {ki ten ko vi IS (io sif sta lin) bi lisu naj bo qe oklo pqe ni u ra tu – wi ma je kon ku -rent bio sa mo ne ma~ ki te {ki ti gar VI Ausf B(ti ger II). De bqi na oklo pa raz li ~i ta je kod va -ri ja na ta ten ka – od 100, 120 do 250 mm, ma -sa 44 – 46,5 to na. Za hva qu ju }i bo qoj tran -smi si ji sa re ge ne ra tiv nim dvoj nim di fe ren -ci jal nim upra vqa wem i gu se ni ca ma {i ro kim65 cm, IS su bi li po kre tqi vi ji od pan te ra i

ti gra. Na osno vu ovih ten ko va raz vi je na su ipro iz vo |e na te {ka sa mo hod na oru |a za po -dr {kui PT bor bu ISU-122 i ISU-122S sato pom 122 mm A-19S L/40 ili D-25S, ISU-152, ISU-152K i ISU-152M sa top-ha u bi -com 152,4 mm ML-20 ili ML-20S L/28 i 20dvo del nih gra na ta u kom ple tu.

U Cr ve noj ar mi ji pro iz vo |e na su od1938. do 1945. tri ti pa oklop nih au to mo bi -la – la ki OA BA-20 (bro we au to mo bil –oklop ni au to mo bil, 4 h 4) i BA-64 4h4, pr viso vjet ski OA sa po go nom na sva ~e ti ri to~ ka,i sred wi OA BA-10 (6 h 6). Ukup no 13.598 .

Ame ri~ki stjuartIz me |u dva svet ska ra ta SAD su bi le

za o ku pqe ne sop stve nim eko nom skim i po li -ti~ kim raz vo jem, pa je raz voj ro da OMJ ka -snio. Sma tran je ne po treb nim i sku pim de -lom oru a nih sna ga ko ji Ame ri ci ni je po -tre ban. Me |u tim, po sle stu pa wa u rat, za -po ~e la su ubr za no da se pro iz vo de OBV ida do sti u ci fru od 40 od sto ukup no pro iz -ve de nih u sve tu.

Sje di we ne Dr a ve ula ze u rat sa la -kim ten ko vi ma. Naj po zna ti ji je bio la ki tenk

U April skom ra tu, ka da je Ne ma~ kana pa la Ju go sla vi ju i za ne pu nih 12 da napo ra zi la we ne oru a ne sna ge, si tu a ci jaza ma lo broj ne OJ Voj ske Kra qe vi ne Ju go -sla vi je bi la je vi {e ne go dra ma ti~ na.Pro tiv oko 2.500 OBV Ne ma~ ke i Ita li -je, Ma |ar ske i Bu gar ske mo glo je da sesuprotsta vi sa mo 110 la kih ten ko va Ju go -slo ven ske voj ske i tri oklop na au to mo bi -la, {to se pre ma voj nim dok tri na ma ni jemo glo sma tra ti ni ma te ma ti~ kom pro por -ci jom broj nog od no sa sna ga do voq nim zaza u sta vqa we ne ma~ ke ofan zi ve i br zihpro do ra we nih oklop nih je di ni ca. Pre maiz ve {ta ju ne ma~ kog Voj no teh ni~ kog {ta baopu no mo }e nom ko man dan tu u Sr bi ji, ne -ma~ ke tru pe za ple ni le su ukup no 78 ju go -slo ven skih ten ko va. Mno gi su osta li bezgo ri va i u kva ro vi ma.

Sa po ~et kom na rod no o slo bo di la~ kebor be, za po ~i we stva ra we ten kov skih je -di ni ca, is kqu ~i vo snab de va wem pu temrat nog ple na. U to ku 1941. for mi ra ju sevo do vi, 1942. ~e te a 1943 i 1944. ba ta -qo ni. Do pri je ma po mo }i od sa ve zni ka1944. opre ma we no vo for mi ra nih je di -ni ca bi lo je is kqu ~i vo iz rat nog ple na,{to je je din stven slu ~aj u Evro pi.

Jugoslovenske snage

„Stjuarti” iz Prve tenkovske brigade JA, 1945.

Te{ki tenk KV 152 mm L/28

19

stvu je iz osnov nog oru |a – to pa 75 mm, ve}se osla wao na va tru to pa 37 mm, ~i je ra zor -ne gra na te ni su ima le go to vo ni ka kav efe -kat pro tiv va tre nih po lo a ja ne ma~ kih to -po va PaK i Flak.

Li/grant i {er manSred wi tenk M4 {er man (Sher man), bez

sum we je naj ma sov ni ji ame ri~ ki tenk (pro iz -ve de no 48.071 vo zi lo) sa broj nim osnov nimmo de li ma, vi {e vr sta vo zi la spe ci jal ne na -me ne, sa mo hod nih oru |a i raz li ~i tim mo di -fi ka ci ja ma ame ri~ kih i bri tan skih pro iz -vo |a ~a ten ko va (pre ko 160). Bio je osnov nosred stvo oklop nih je di ni ca SAD i En gle skeu to ku ra ta. Sti gao je na sva ra ti {ta. Odpret hod ni ka – M3 li/grant raz li ko vao se poosnov noj kon fi gu ra ci ji va tre nog i li ve nogoklo pa i je din stve noj ku po li sa osnov nim na -o ru a wem. Ma sa ten ka va ri ra la je od 32 do37,5 t, {to je pod ra zu me va lo i raz li ~i tu de -bqi nu oklo pa ko ja se kre ta la od 51 mm do140 mm na pred i ku po le od 76 do 152 mm.Pred ope ra ci ju „Ko bra“ – pro boj iz Nor -man di je, po ve }an je oklop pred we plo ~e na140 mm, a do weg de la pred we plo ~e na 102mm i ku po le do 152 mm (ma sa je 37,5 t). Iz -ra |e na su 254 ta kva M4A3E2 Jum bo ten ka.

Ne ki mo de li ima li su po dva ula znaotvo ra na kro vu ku po le, dru gi jed na, a ne ki iotvor na le voj stra ni ku po le za iz ba ci va wepra znih ~a u ra.

Ugrad wa elek tro hi dra u li~ nog ure |a jaza na vo |e we ku po le (10°/s) bi la je ve li kapred nost {er ma na nad ne ma~ kim ten ko vi ma,ali je to pod ra zu me va lo i upo tre bu po mo} -nog mo tor-ge ne ra to ra (dvo takt ni), ko ji je mo -gao da de ma ski ra po lo aj ten ka (zi mi na ro -~i to). Da bi po boq {a li PT efi ka snost svo -jih {er ma na, Bri tan ci su ugra di li svoj PTtop 17 pdr 76,2 mm L/55, ko ji je sa pan cir -nom gra na tom (965 m/s) pro bi jao 120 mmoklo pa na 500 jar di, pod uglom od 30 ste pe -ni, a sa po tka li bar nim pro jek ti lom (1.314m/s) 186 mm pod istim uslo vi ma. To je bioje di ni {er man ko ji je pri bli no bio rav no -pra van pan te ru i naj no vi jim mo de li ma pan -zer IV. Ozna ~en je sa Sher man Fi refly (B).

Na ba zi {er ma na raz vi je no je na de se -ti ne mo di fi ka ci ja i ten ko va spe ci jal ne na -me ne, in i we rij ski za raz mi ni ra we, sa do -ze rom, no sa ~a mo sta, ra di o ni~ ki, za iz vla -~e we te {ke teh ni ke, lan se ri vi {e ce vih ba -ca ~a ra ke ta, ha u bi ce od 105 do 155 mm i203 mm i dru ge va ri jan te.

Se ri ja ma ten ko va M3 li/grant i M4{er man, pre ci zni je, wi ho vom oklop nom te -lu, hod nom de lu i po gon skoj gru pi, du gu ju na -sta nak ne ko li ko ti po va oklop nih vo zi la.Naj zna ~aj ni ja iz ve de ni ca iz tih ten ko va je sulov ci ten ko va na sta li na ba zi wi ho vog hod -nog de la i osnov nih ele me na ta kor pu sa isli~ no sti po go na. To su GMC (Gun Mo tor

Car ri a ge ili Self-pro pel led Gun – SPG, sa mo -hod ni top) M10, M10A1 Wol ve ri ne („vu ~i ca”)M36 Jac kson sa va ri jan ta ma M36B1, M36B2.Dru ga gru pa su sa mo hod na ar ti qe rij ska oru -|a za po dr {ku 105 mm, 155 mm i 203 mi li -me tra. Uz te {ka sa mo hod na oru |a i{la su itran sport na vo zi la mu ni ci je, iz ra |e na naba zi ten ko va M3 li/grant.

Ame ri kan ci su to kom ra ta raz vi li dvati pa te {kih ten ko va – tenk M-6 (56 t) i tenkM-26 per {ing (Per shing), ma se 41,89 t (u ko -na~ noj ver zi ji ozna ~en sa M-26 He avy TankPer shing). Ia ko je M-26 per {ing sti gao ka dase ve} spu {ta la za ve sa rat ne po zor ni ce uEvro pi, kon cep ci ja toga ten ka po sta la je mo -del po ko jem su ka sni je raz vi ja ne sle de }e ge -ne ra ci je osnov nih ten ko va u SAD. Kon cep ci -ja je pro me we na u ko ri sti no vo ga unu tra {wegras po re da sa uprav nim ode qe wem na pred,bor be nim u sre di ni i mo tor no-tran smi si o -nim na zad. Po gon ski to~ ko vi su po za di.

Naj ve }i pro iz vo |a~ la kih oklop nih vo -zi la (LOV) u ra tu su bi le SAD, ko je su uspe -le da iz ra de vi {e od 87.000 vo zi la tri vr -ste osnov nih mo de la – gu se ni~ nih, po lu gu se -ni~ nih i to~ ka {kih, ne ra ~u na ju }i la ke ten -ko ve i la ke lov ce ten ko va-sa mo hod na oru |a.

Po lu gu se ni~ ni oklop ni tran spor te ri(half track car ri er) se ri je M2, M3, M5 i M9 je -su naj ma sov ni ja vr sta LOV, na sta li kao po -tre ba da se na |e kom pro mis iz me |u tran -spor ti bil no sti ka mi o na, za {ti te (ma karmi ni mal ne od stre qa~ ke va tre) i pro hod no -sti vo zi la, ko ja }e bi ti bli a pro hod no stiten ka, ra di za {ti te ten ko va, po dr {ke iobez be |e wa u si tu a ci ja ma ka da bor be ne od -li ke ten ko va ne mo gu sa mo stal no da se is po -qe. Raz vi je no je vi {e od pe de set ver zi ja vo -zi la raz li ~i te na me ne.

Oklop ni iz vi |a~ ki au to mo bil ska ut kar(M3A1 Sco ut Car 4h4) raz vi jen je 1939. na ba -zi stan dard nog te ren skog au to mo bi la. Po slu -

`io je kao osno va i za raz voj po lu gu se ni~ neva ri jan te M3 i dru gih. Po {to su po lu gu se ni -~a ri pre u ze li pri mat, ska ut ka ri su ma we ko -ri {}e ni u je di ni ca ma SAD, vi {e u En gle skoji Ka na di, i dru gim sa ve zni~ kim ar mi ja ma.

Oklop ni au to mo bil grej ha und M8(Greyho und – hrt) pr vo bit no je na me wen dabu de lo vac ten ko va, ali je na star tu ta ulo gaot pa la, po sle pr vih is ku sta va u ra tu, i po -ve re na mu je ulo ga iz vi |a~ kog vo zi la i vo zi -la za obez be |e we bo ko va i spo je va oklop nihje di ni ca u na pad nim desjtvi ma. Raz vi jen jeve li ki broj va ri ja na ta, ali su sve de kla ri -sa ne kao la ki oklop ni au to mo bil – osim mo -de la T117E1 i E2, pro iz ve de nih po bri tan -skoj na rux bi. Naj broj ni je su dve osnov ne va -ri jan te: M8 LAC i M20 AUC (Ar mo u red Uti lityCar) – oklop ni vi {e na men ski au to mo bil za{tab ne i dru ge po slo ve, bez ku po le.

Pan ce riOd 1939. do 1945. Ne ma~ ka je pro iz -

ve la vi {e od 77.000 svih vr sta OBV i po -ka za la sprem nost da, po red sve in ten ziv ni -jeg sa ve zni~ kog bom bar do va wa, iz go di ne ugo di nu po ve }a va pro iz vod wu (od oko 500vo zi la 1939. do 29.208 1944, ka da je do -sti gla ze nit). Dru ga za ni mqi vost je ste br zopri la go |a va we rat nim po tre ba ma – pro me -nom u kon cep ci je grad we ten ko va i dru gihOBV, na ro ~i to lo va ca ten ko va, ra znih mo -de la sa mo hod nih oru |a i oklop nih tran -spor te ra po lu gu se ni~ nog po go na. Dok su seza pad ni sa ve zni ci (~i taj Ame ri kan ci) za pe -tqa va li u mo di fi ka ci je svo jih sred wih ten -ko va, Nem ci su sva ke go di ne iz fa bri ka is -po ru ~i va li je di ni ca ma po je dan no vi mo delten ka, SO, lov ca ten ko va, OT, OA, i dru gana men ska vo zi la, uz {i ro ku pri me nu kon -ver zi je pre va zi |e nih vo zi la no vim na o ru -`a wem i ulo gom.

33„[ermani” iz sastava Crvene armijekre}u u napad, 1943.

Ako se ne {to po ka za lo po u zda nim nara ti {ti ma, ni su od u sta ja li od to ga, bez ob -zi ra na sve no vi je, ubo ji ti je ten ko ve ko je supri ma le je di ni ce. Do voq no je po me nu ti pro -jek to va we sred weg ten ka (ui sti nu te {kog) 41-ton skog PzKpfw V pan ter, ko ji je bez ob zi rana pri med be o ne do ra |e no sti bio naj mo der -ni ji tenk Dru gog svet skog ra ta. I je dan odnaj bo qih.

La ki tenk pan cer I (Pz Kpfw I, SdKfz 101)po ja vio se 1934, a jav no na pa ra di 1935.go di ne. Vo zi lo je ma se 5,4 – 5,7 t, sa dva~la na po sa de. Oklop 6–15 mm {ti tio je sa -mo od mi tra qe ske va tre. Pro iz ve de no je oko200 ko ma da ma lih ko mand nih ten ko va SdKfz101 i 164 vo zi la za iz vla ~e we Ber ge Pz IAusf B. Po seb no su raz vi je na dva mo de la ve -}e ma se, PzKpfw I Ausf C (VK 601) 8 t, na me -wen za iz vi |a we i va zdu {no-de sant ne tru pei PzKpfw I Ausf F (VK 1801) 18 tona.

La ki tenk pan cer II (Pz Kpfw II, Sd Kfz121) se rij ski je pro iz vo |en od 1936. do1942. go di ne. Sa è qom da do bi ju bo qe na -o ru an i ja ~e oklo pqen bor be no-iz vi |a~ kitenk, raz vi jen je mo del PzSpw Luchs (li sac)ili PzKpfw II Ausf L. Na ba zi pan cer II raz vi -je no je 10 opit nih mo de la, ali ni su u{li use rij sku pro iz vod wu.

La ki tenk 35 (PzKpfw 35 t) do bio je ne -ma~ ku ozna ku (slo vo t ozna ~a va ~e {ko po re -klo), a u su {ti ni je re~ o ~e ho slo va~ kom la -kom ten ku {ko da, slu be na ozna ka LT-35.Imao je je din stve nu tran smi si ju za ono vre -me, sa pne u mat skim ser vo u re |a jem, sa 6+6ste pe ni pre no sa i pne u mat ski ser vo u re |ajza upra vqa we i ko ~e we. ê {kog po re kla jei la ki tenk 38 (PzKpfw 38 (t) ili LT-38. Naba zi tog ten ka iz ve de no je vi {e kon ver zi ja –u sa mo hod na oru |a, lov ce ten ko va, oru |a zava tre nu po dr {ku. Naj po zna ti ja su sa mo hod -na PT oru |a i lov ci ten ko va PaK 36r (SdK-fz139) Mar der III (ku na-3).

Naj vi {e je upam }en lo vac ten ko va he -cer – Jag dpan zer 38 (t) fur 7,5 cm PaK 39(L/48) ili Jag dpan zer 38 (t) Het zer (haj ka~),skra }e no JagPz 38(t) Het zer. Ni ska si lu e ta(2,1 m) omo gu }a va la je po vo qan po lo aj zadej stvo iz za se da. Bio je zna ~aj no po ja ~a weza pe {a dij ske i pan cer gre na dir ske je di ni ce.

Sred wi tenk pan cer III (PzKpfw III, SdKfz141) na stao je na zah tev Hi tle ra da se do bi jedo bar tenk za po pu nu pla ni ra nog or ga ni zo va -wa ten kov ski di vi zi ja 1935. Po osnov noj kon -cep ci ji bio je iden ti ~an prin ci pi jel noj kon -struk ci ji ne ma~ kih ten ko va. Raz vi je no je ipro iz ve de no od 1936. do 1943. go di ne oko6.000 ten ko va pan cer III svih mo de la i mo di -fi ka ci ja i vi {e sto ti na ko mand nih ten ko va,je dan ma wi broj ten ko va pla me no ba ca ~a, ten -ko va ar ti qe rij skih osma tra~ ni ca, sa mo hod -nih oru |a, in i we rij skih ten ko va, vo zi la zaiz vla ~e we i ten ko va za pod vod nu vo wu (dodu bi ne 15 m). Taj tenk do i veo je pro me ne ubor be noj ma si od 15 do 23 t, oklo pu od po -

~et nih 14,5 mm do50+20 mm, osnov nomoru |u – top 3,7 cm KwK36 L/45,5 cm KwK L/42i L/60 do krat kog to pa7,5 cm KwK 39 L/24.

Sred wi tenkpan cer IV (PzKpfw IV,SdKfz 161) bio je naj -ma sov ni je pro iz vo |entenk (8.519 vo zi la) odpo ~et ka do kra ja ra ta.Bio je glav ni „vu~ nikow“ ne ma~ kih oklop -nih je di ni ca i po ka -zao je po u zda nost ikva li te te. U raz vo jutog ten ka iz ra |e no jeod 1935. osam va ri -ja na ta sa vi {e mo di -fi ka ci ja, a na ba ziwe ga raz vi je no se damosnov nih kon ver zi jamo de la sa mo hod nihoru |a. Kon cep cij skiiden ti~ nog je ob li kasa pan cer III, sa mo jedu i za po la me tra iima 8 pa ri pot por nihto~ ko va i ~etiri pa rano sa ~a gu se ni ca.

U Se ver nu Afri kuupu }e no je Ro me lu oko

80 pan cer IV, me |u wi ma oko 20 sa du gim to -pom, pa su ih En gle zi na zva li pan cer spe ci -jal.

Na ba zi pan cer IV raz vi jen je lo vacten ko va jag dpan cer IV (Jag dpan zer IV) sa to -pom 7,5 cm KwK 40 L/48, ozna ~a van i sa Strm -geschutz IV. Na zi va ni su i Gu de ri ja no va pat -ka. Iza ovo ga mo de la raz vi jen je lo vac ten -ko va sa du gim to pom 7,5cm L/70 (kao na pan -te ru) u dve ver zi je to pa – KwK ili PaK, a vo -zi lu je dat na ziv tenk IV/70 – Pan zer IV/70,od no sno Jag dpan zer IV/70 (A) i IV/70 (V). Naba zi me {o vi tih kom po ne na ta {a si ja pan cerIII i IV raz vi jen je lo vac ten ko va 8,8 cm PaK43L/71 Jag pan zer Nas horn (no so rog), pr vo bit -no na zvan ro go wa (Hor nis se), zbog in sta li sa -nog naj du eg PT to pa 8,8 cm PaK 43 L/71. Bioje smr to no san za sva ki tenk, pa i za so vjet -ske IS-2, ili ame ri~ ki per {ing.

Te {ki ne ma~ ki ten ko viNaj ~u ve ni ji ne ma~ ki tenk 2. svet skog ra -

ta, ti gar (PzKpfw VI Ausf E Ti ger, SdKfz 181), po -stao je sim bol ne ma~ kih do stig nu }a u raz vo juoklop nih bor be nih vo zi la. Ka da se po ja vio1942. bio je naj sna ni je na o ru an tenk i sanaj bo qom oklop nom za {ti tom. Na kon pr vihsu ko ba sa ve zni ka s tim ten kom stvo ren je o ti -gru mit kao da je re~ o pra voj zve ri ti gar.


Po red ten ka pan cer IV, ju ri {na oru -|a {tur mge {uc III, skra }e no StuG III (SdKfz142), je di ni su mo de li bor be nih vo zi lapro iz vo |e ni sve vre me ra ta. Po sto ja lasu dva osnov na mo de la: StuG III (ver zi jeA, B, C, D, E) i StuG 40 Ausf (od ver zi je F,F/8 i G). Kva li ta tiv na pro me na pro ti vo -klop nih mo gu} no sti to po va 7,5 cm L/46 iL/48 do pri ne la ja da su StuG III i StuG 40po sle 1943, ne sa mo uve de na u rod OJ,ve} po sta la lov ci ten ko va, ia ko su za dr -à la sta ri na ziv StuG.

Ko li ki je zna ~aj pri da van oru |i maStuG go vo ri po da tak da je Ver maht apri la1945. imao oko 6.190 ra znih ten ko va ipri bli no to li ko StuG (ra ~u na ju }i ioru |a na ba zi ten ko va Pan zer IV, V i VI) –6.501 oru |e.

Juri{na oru|a

Panceri PzIIc iz 14. pancer divizije, aprila 1941. u Jugoslaviji

Tenkovi Pz IV G na Beloruskom frontu 1943.

Lo vac ten ko vajag dti gar (Jgdti ger, Sd-Kfz 186) ozna ~a vao sei sa Jag dpan zer VI,JagdPz VI Ausf B ilisa mo Jag dti ger. Na -stao je na zah tev da sedo bi je ja ~e oru |e, nesa mo za bor bu pro tivten ko va ve} i za efi -ka sni je dej stvo pogrup nim ci qe vi ma iutvr |e nim va tre nimta~ ka ma, po {to tre -nut no ras pr ska va ju }agra na ta 88 mm (ma se9,4 kg) ni je bi la do -voq no efi ka sna. Od -lu ~e no je da se ugra dive }i ka li bar to pa od12,8 cm KwK (ili PaK)44 L/55 sa bor be nombr zi nom ga |a wa 2-3gra na te u mi nu tu.We go va pro boj nostbi la je do voq no zabi lo ko ji tenk, osimza so vjet ski IS-IIIda qe od 500 m.

Kraq ten ko va– ti gar II

Te {ki tenk ti garII (PzKpfw VI Ausf B „Ti ger“ II ,SdKfz 182) na staoje u fir mi „Por {e“ 1944, ka da su Nem ci na -sto ja li po sva ku ce nu da pre stig nu opa sneten ko ve Cr ve ne ar mi je T-34 i IS-2. Od lu -~e no je da se po boq {a ti gar, po ja ~a va wem ibo qim pro fi li sa wem oklo pa (po uzo ru naT-34) i ugra di ja ~i top 88 mm od pret hod nog,sa ve }om po ~et nom br zi nom pro jek ti la,isto vre me no i pro boj no sti oklo pa. Ten ko visu u li te ra tu ri ozna ~a va ni sa Ko nig sti ger iliKing sti ger (kra qev ski ti gar). Po red ugrad weefi ka snog to pa 8,8 cm KwK 43 L/71, iden -ti~ nih ba li sti~ kih svoj sta va, kao kod ele -fan ta, imao je dva mi tra qe za, a pred vi |e naje mo gu} nost pri me ne i PAM. Ni {an skespra ve i pe ri sko pi za osma tra we bi li supo sled wa re~ op ti~ ke in du stri je. Te le skop -ski ni {an je omo gu }a vao pre ci zno ni {a we -we na da qi na ma do 3.000 m za ga |a we sapo tka li bar nim i pan cir nim pro jek ti li ma, a4.000 m sa tre nut no-ra zor nim i ku mu la tiv -nim. Za bo qu ven ti la ci ju od ba rut nih ga so -va ugra |en je od vod nik ko ji je pro du va vao cevpo sle sva kog opa qe wa. Kroz otvor na zad -wem zi du ku po le mo gao je da se po pu wa vatenk mu ni ci jom, iz vla ~i cev to pa pri za me nii iz la zi po sa da u slu ~a ju nu de. Pred waplo ~a je de bqi ne 150 mm/50°, ku po le 185mm/9°, bo~ nih zi do va 80 mm/25°, pod i krov40 mm.

21

33Osnov ne od li ke ti gar I po kon cep ci ji su istekao kod ne ma~ kih ten ko va pre we ga, gde je za -dr an ras po red kao kod pan ce ra IV. Ar hi tek -tu ra oklo pa je koc ka sta, bez ve }ih na gi ba plo -~a, ku po la na sre di ni ten ka. Tenk je ma se 67 tsa oklo pom de bqi ne 110 mm na ku po li na pred,oklop nog te la 100 mm, bo~ ne stra ne i zad waplo ~a 80 m (sa mo je ku po la ma se oko 11 t). Po -sa da od pet ~la no va ras po re |e na je po stan -dard noj {e mi. Tenk je po go nio be zin ski 12-ci lin dar ski V mo tor Maybach HL 210 P45 od650 KS, ko ji }e ra di uni fi ka ci je za me ni ti ja -~i HL 230 P45 od 700 KS ko ji je po ~eo da seugra |u je i u ten ko ve pan ter V. Pri me we na jetran smi si ja sa me wa~ kom ku ti jom od 8+4 ste -pe na pre no sa, pred se lek tor ski bi ra~, saglav nim kva ~i lom i frik ci o nim ko~ ni ca ma uuqu, i re ge ne ra tiv ni si stem sa hi dra u li~ kimser vo u pra vqa wem ten kom pre ko vo la na.

Upra vqa we ten kom, za hva qu ju }i ta kvojtran smi si ji i ne za vi snom tor zi o nom ve {a -wu, re ge ne ra tiv nim di fe ren ci ja li ma za o -kre ta i ser vo u re |a ja, bi lo je bez ve li kog na -pre za wa, a obu ka vo za ~a jed no stav na.

Top 8,8 cm KwK 36 L/56 imao je ~e ti rivr ste gra na ta: pan cir nu PzGr39, po tka li -bar nu PzGr 40, ku mu la tiv nu HI Gr i tre nut no-fu ga snu Spr Gr. Ure |a ji (elek tro hi dra u li~ ni)za po kre ta we ku po le bi li su na ras po la ga wuni {an xi ji i ko man di ru, ali ka da on ot ka eni {an xi ja bi mo rao da pra vi po 720 obr -ta ja ru~ nim po kre ta ~em, da bi okre nuo ku po -lu 360°. Ina ~e, ne do voq na ma ne vri bil nostten ka je do pri no si la da se so vjet ski T-34 idru gi sa ve zni~ ki po sta vqa ju bo~ no i na tajna ~in uni {ta va ju ti gro ve. To se ret ko de {a -va lo jer su ti gro ve stal no {ti ti li pe {a din -ci i gre na di ri.

Na ba zi ti gra I raz vi je no je ne ko li kovo zi la po seb ne na me ne, ali ne kao pla ni -ra na grad wa, ve} po sle re mon ta ili ka da bibi li o{te }e ni, a ni je bi lo mo gu} no sti da imse vra te pret hod ne ka rak te ri sti ke. Ta ko |e,pro jek to va na su oru |a za va tre nu po dr {ku iPT bor bu na wi ho voj {a si ji.

Ju ri {ni tenk {tur mti gar (Stur mpan zer VIStur mti ger) sa mer ze rom 38 cm L/54 raz vi jenje na ba zi ti g ra I. Bio je na me wen za ru {e wete {kih utvr |e wa. Lo vac ten ko va ele fant(Pan zer ja ger ili „slon“ ili „Fer di nand“,pre ma kon struk to ru) svo je vr sno je oru |e sato pom 8,8 cm PaK 43/2 L/71 ko jim je Hi tlermi slio da za u sta vi po pla vu ten ko va sa Is to -ka i sve ma sov ni je u~e {}e no vih oklop wa kana za pad nom fron tu. Za we gov raz voj is ko -ri {}e ne su {a si je pri pre mqe ne za ten ko ve„Por {e o ve“ ver zi je ti gar VI (90 {a si ja), saoja ~a nim oklo pom. Do sti gao je ma su od 67 to -na i po stao jed no od dva naj te a bor be na vo -zi la u ra tu. Za be le e no je da je ele fant us-peo da uni {ti jed nog {er ma na na 2.700 m, asma tra lo se da mo e da vo di bor bu pro tivve }i ne ten ko va na da qi na ma od 5.000 m ibli e, ~im spa zi ne pri ja te qev tenk.

S na me rom da se do bi je ne u ni {tivtenk – su per te {ki, Hi tler je usme no na -re dio da se kon stru i {e naj mo} ni ji tenkko ji bi imao ma su do 150 to na, top 128ili 150 mm sa spreg nu tim to pom od 75 mmi oklo pom de bqim od 250 mm. Raz vi je nasu dva pro to tip ska mo de la VK 7001PzKpfw Mu a se (mi{) ili Por sche 205 (ma -se do 188 t), i dru gi pod ozna kom PzKpfwE-100 (raz vi jen u Hen {e lu) od 140 t. Ta -kvi ten ko vi bi li bi ne po de sni za kre ta weu di na mi~ kim bor be nim uslo vi ma, i mo glibi da slu e kao te {ki bun ke ri na kri ti~ -nim me sti ma na stu pa wa pro tiv ni~ kihten ko va. Na boj nom po qu bi li bi iz van -red ni ciq. Do mo de la E-100 sti gli suame ri~ ki voj ni ci, a do mi {a cr ve no ar -mej ci. Je dan mi{ je kom ple ti ran i na la zise u mu ze ju u Ku bin ki.

Superte{ki mi{

Tigar I, juna 1944. u Normandiji

Jagdtigar 12,8 cm L/71

Za po gon ten ka pri -me wen je isti agre gat kaou pan te ru, Maybach HL230 P 30 od 700 KS, ben -zin ski 12-ci lin dar ski uV-60° ras po re du blo ko va,vo dom hla |e ni.

Sred wi tenk pan ter(V SdKfz 171), ui sti nu te -{ki, elit ni ne ma~ ki tenkna stao je kao po sle di cate {kih gu bit ka ten ko vaPan zer waf fe u su ko bu saso vjet skim T-34/76 iKV/76 to kom ope ra ci je„Bar ba ro sa“ u le to1941. go di ne. Za mi sao dase pro jek tu je no vi tenk pouzo ru na so vjet ski T-34 ni je mo gla da se re a -li zu je, pa je re {e no da se oklop po ja ~a na 80mm, ugra di ~e o ni mi tra qez u pred wu plo ~u,po red spreg nu tog sa to pom i top 7,5 cm KwK 42L/71 sa 79–82 gra na te i 4.800 me ta ka 7,92mm u kom ple tu. Pri me we ne su ni {an ske spra -ve naj vi {eg teh no lo {kog ni vo fir me Ze iss, ko -je su omo gu }i le vo |e we bor be sa ten ko vi mana da qi na ma od 1,5 do 2 km. Ra di ne str pqe -wa da se no vi tenk is pi ta u te im po li gon -skim i rat nim uslo vi ma, fi rer je od lu ~io dase pr va for mi ra na 10. pan cer bri ga da pan -te ra upu ti u bit ku kod Kur ska. I tu je ne slav -no pro {la. Po sle de taq ni je ana li ze iz vr -{e ne su od re |e ne mo di fi ka ci je i po boq {a -wa na pro ble ma ti~ nim ele men ti ma ure |a ja ikom po ne na ta. Iz ra zi ta pred nost pan te ra ukla si sred wih ten ko va je ste we gov top, ko ji jeimao tri vr ste jed no del nih me ta ka: tre nut no-fu ga snih, pan cir nih i po tka li bar nih, a od1944. i ku mu la tiv nih.

La ka oklop na vo zi laVer mah taNa ba zi pan te ra raz vi je no je i pro iz -

vo |e no ne ko li ko spe ci jal nih ten ko va: za iz -vla ~e we, ko mand nih ten ko va, ar ti qe rij skihza osma tra we i upra vqa we va trom. Opi to -va no je i sa vi {e dru gih vr sta vo zi la, alise rij ski ni su pro iz vo |e na. Iz u ze tak je lo vacten ko va jag dpan ter – Jag dpan zer V Jag dpant -her (SdKfz 173), ko ji se na fi re rov zah tev na -zi va ju sa mo Jag dpant her. U rat noj prak sioru |e je po ka za lo zna ~aj ne va tre ne i ma ne -var ske mo gu} no sti i bi lo vr lo opa san pro -tiv nik za hva qu ju }i efi ka snom to pu.

Po lu gu se ni~ ni OT kod Ne ma ca po pri -mi li su ulo gu BVP. Sred wi OT (mSPW, SdKfz251) iz ra |en je sa ku ti ja stim oklop nim pro -sto rom ka bi nom u pred wem de lu (vo za~ i ko -man dir), a mo tor no ode qe we je is pred ka bi -ne, me wa~ u ka bi ni na po du. Pred wim pa rom

to~ ko va se upra vqa, a zad wi deo po sad nipro stor (za de set voj ni ka) po ~i va na {a si jigu se ni~ nog po kre ta ~a ({i ro ke su 260 mm) saela sti~ nom gu mi ra nom ve zom ~e li~ nih ~la na -ka. Po go ni ga ben zin ski mo tor od 100 KS.Raz vi je ne su 22 va ri jan te vo zi la sa raz li ~i -tim na o ru a wem i opre mom. Slu be na ozna -ka im je SdKfz 251/1 do 251/22. Po sto jao je{i rok di ja pa zon na o ru a wa. Naj vi {e su ko -ri {}e ni kao bor be na vo zi la u sa sta vuoklop no gre na dir skih di vi zi ja, ko mad na vo zi -la, vo zi la ve ze, ali i za lo gi sti~ ke po tre be.

La ki OT 250 (leSdKfz 250 SdKfz) iden -ti~ ne je kon struk ci je sa pret hod nim, ma se oko5,5 t ili ve }e, za vi sno od na o ru a wa i opre -me, sa iden ti~ nim oklo pom i po gon skim agre -


La ka OBV sa ve }om ko li ~i nom eks -plo zi va, od 60 do 500 kg TNT, tre ba lo jeda od i gra ju zna ~aj nu ulo gu u bor bi pro tivte {kih ten ko va Cr ve ne ar mi je. Raz vi je no jene ko li ko mo de la, sli~ nih srp skoj Mi li ci,pri ka za noj na ovo go di {wem Part ne ru. Tavo zi la pri me we na su u na pa du na Fran cu -sku 1940, u Kur skoj bi ci... Ali enorm ni gu -bi ci tih „tor pe da“, sa mo u ni {ta va we pooba vqe nom za dat ku, svo di lo ih je na jed -no krat nu upo tre bu. Di ri go va na vo zi lapri mer su gu bqe wa pri seb no sti u za vr -{nim ope ra ci ja ma.

Dirigovana vozila

Letwa predofanziva u Ardenima – tigar II, 1944. godine

Te{ki tenk IS-2 ispred ratnog ciqa – Brandenbur{ke kapije u Berlinu, maja 1945.

ga tom. Pro iz vo |e ni su od 1940. do 1944, ka -da je na sta vqe na pro iz vod wa mSPW 251. Naba zi osnov nog mo de la raz vi je no je 12 va ri -jan ti vo zi la sa vi {e vr sta na o ru a wa.

Po sle Pr vog svet skog ra ta Ne ma~ koj jeodo bre no da za dr i ma wi broj OA za po li -cij ske sna ge i o~u va we re da u dr a vi.

Od 1935/ do 1940/ fir ma „Horh“ iz -ra di la je 339 dvo o so vin skih la kih iz vi |a~ -kih OA (le ic hter Pan zer spah wa gen SdKfz 2214h4). Naj broj ni ji iz te fa mi li je su SdKfz 222,na o ru a ni s to pom 2 cm KwK 38 L/55, ko jimje mo glo da se dej stvu je i po ni sko le te }imavi o ni ma (ele va ci ja 80°).

Sred wi OA (6h6) (schwe rer Pan zer spah -wa gen 6-Rad, SdKfz) 231 i va ri jan te 232 i263 bi li su na o ru a ni to pom 20 mm i spreg -nu tim mi tra qe zom, te ra dio-sta ni com u ku -po li. Ma sa vo zi la 8,3 t, tri ~la na po sa de.Oklop je po ja ~an na pred na 30 mm.

Te {ki OA (8h8) (8-Rad schwe rer Pan zer -spah wa gen SdKfz) 231, na o ru a ni to po vi ma20, 50 ili 75 mm, bi li su ma se 8,7 t, sa 4~la na po sa de, mo to rom Bo o sing LBV od150KS sa oklo pom 8–14,5 mm (ka sni je 35mm). Upra vqa we vo zi lom je sa sve ~e ti rioso vi ne. Me wa~ sa 6+6 ste pe ni pre no saobez be |i vao je kre ta we do 85 km/~, i na zadta ko |e. Do kra ja ra ta raz vi je no je jo{ ne ko -li ko va ri jan ti.

23

R A T N O V A Z D U H O P L O V S T V O

33

Raz voj rat nog va zdu ho plov stva po sle za -vr {et ka Pr vog svet skog ra ta do 1925.obe le en je iz ra zi tom stag na ci jompro iz vod we i sma we wem bro ja le te li -ca, a u di sku si ja ma o we go voj upo tre bi

u ra tu pre o vla da la su dva mi {qe wa: jed no,po ko jem je glav ni za da tak avi ja ci je po dr {kakop ne ne voj ske i rat ne mor na ri ce, i dru go,ko je je za go va ra lo sa mo stal na dej stva sapri o ri te tom na upo tre bi bom bar de ra.

Tri pe ri o da upo tre beNa gli raz voj rat no va zdu ho plov stvo

do i vqa va u pe ri o du od 1933. do 1939: do -la zi do po ve }a wa sna ge mo to ra, uvo de seavi o ni jed no kril ci s uvla ~e }im staj nim tra -pom, no vi ti po vi mi tra qe za i to po va, po -boq {a va ra dio i fo to opre ma, po ~i we pri -me na ra da ra, a stva ra se i no va or ga ni za -ci ja – for mi ra ju se krup ne va zdu ho plov neje di ni ce (kor pu si, ar mi je). Ta ko |e, re or ga -ni zu je se va zdu ho plov na po za di na i usa vr -{a va no va dok tri na po ko joj se avi ja ci jipri da je pr vo ra zred ni zna ~aj.

U Dru gom svet skom ra tu upo tre bu avi ja -ci je obe le i la su tri pe ri o da. U pr vom, odpo ~e tak ra ta do na pa da na So vjet ski Sa vez,

ne ma~ ka avi ja ci ja je do mi nant na i te sno sa -dej stvu je kop ne nim sna ga ma u wi ho vim ofan -ziv nim dej stvi ma. Taj pe ri od od li ku ju iz ne -nad ni, ma sov ni i ra za ra ju }i uda ri avi ja ci je(iz vi |a ~i, lov ci, bom bar de ri, ju ri {ni ci),sa 1.000 i ~ak do 5.500 le te li ca, po vi tal -nim voj nim i in du strij skim ci qe vi ma pro tiv -ni ka (ae ro dro mi, skla di {ta, kon cen tra ci jatru pa, in du strij ski ob jek ti, è le zni~ ka put -na mre a, mo sto vi), te ne mi lo srd no bom -bar do va we ci vil nih ci qe va (gra do va). Osimpo sred ne i ne po sred ne po dr {ke kop ne nojvoj sci, ne ma~ ka avi ja ci ja oba vqa i sa mo -stal ne za dat ke me |u ko ji ma se po seb no iz -dva ja è sto ka va zdu {na bit ka za Bri ta ni ju.

Dru gi pe ri od (1941–1942) obe le enje ne ma~ kim na pa dom na So vjet ski Sa vez ija pan skim na SAD (Perl Har bor). Glav ni naavi ja ci je an ga o va na je u ve li kim ofan ziv -nim bor ba ma (Sta qin grad, El Ala me in, No -va Gvi ne ja, So lo mon ska ostr va). Ko ri ste }i~i we ni cu da je glav ni na Luft fa we pre ba ~e nana is tok, Bri tan ci in ten zi vi ra ju iz grad wusred wih bom bar de ra, a lov ce opre ma ju no -vim vr sta ma mi tra qe za i to po va i po ~i wusi ste mat sko bom bar do va we Ne ma~ ke, Ita -li je i sa te lit skih ze ma qa.

U Drugom svetskom ratu avijacijaje odigrala kqu~nu ulogu upobedi saveznika i porazu silaOsovine, bitno uti~u}i na tok i ishod operacija na kopnu, dok je u potpunosti izmenila ratna moru. Zara}ene straneproizvele su za vreme rata730.756 razli~itih aviona, a kraj je obeleìla pojavamlazne avijacije.

Krilapobede i poraza

Bombarder B-17 Flaying Fortress

Ki ni, stra te {kom avi ja ci jom bom -bar du ju ja pan ske lu ke, po mor skeba ze, in du strij ske ob jek te, è le -zni~ ke i put ne ko mu ni ka ci je.

Lo va~ ki avi o niU iz ra di lo va~ kih avi o na do

po ~et ka Dru gog svet skog ra ta po -sto ja le su dve kon cep ci je: pr va,lak, vr lo po kre tqiv avi on, ve li kebr zi ne pe wa wa i ma log ra di ju sadej stva i, dru ga, te i, ja ko na o ru -àn i oklo pqen, ve li kog ra di ju sadej stva ra di pra }e wa te {kih bom -bar de ra. Pr vu kon cep ci ju za stu pao

je So vjet ski Sa vez, a dru gu SAD, dok su Ve li -ka Bri ta ni ja, Ne ma~ ka, Ja pan i Ita li ja bi libli e so vjet skoj kon cep ci ji.

U od no su na za dat ke (bor ba za pre vlastu va zdu {nom pro sto ru, po dr {ka kop ne nih ipo mor skih sna ga, pra }e we te {kih bom bar -de ra i za {ti ta te ri to ri je od na pa da iz va -zdu ha), u Dru gom svet skom ra tu osnov na kon -cep ci ja u raz vo ju lo va~ kih avi o na bi la je:ni sko kri lac sa sa mo no se }im kri lom, jed no -mo tor ni jed no sed pre te no me tal ne kon -struk ci je i ~i stih ae ro di na mi~ kih li ni ja,ve li kog spe ci fi~ nog op te re }e wa kri la i ma -log op te re }e wa ras po lo i ve sna ge mo to ra,ma se od 2.500 do 9.500 kg, mak si mal ne br -zi ne do 600 km/~, vi si ne le ta do 11.000 m,na o ru an sa 2–8 mi tra qe za ili 2–4 to pa i10 ra ket nih zr na.

Naj po zna ti ji lo va~ ki avi o ni Dru gogsvet skog ra ta bi li su: ne ma~ ki Mes serschmittMe-109, Me-110 i Foc ke Wulf 190, ita li jan -ski Mac chi c.202, ja pan ski Mit su bis hi A62Mze ro-sen i J2 ra i der, Na ka ji ma Ki-43 ha ja bu -sa i Ki-44 sha ki i Ka wa sa ki Ki-61 hi en; so vjet -ski JAK-3 i 9, la vo~ kin 5, 7 i 9 i MiG-1 i 3,ame ri~ ki Bell P-49 air co bra i P-63 king co bra,Cur tiss P-40, North Ame ri can P-51 mu stang,Loc khe ed P-3 light ning i Re pu blic P-47 thun der -bolt i bri tan ski Su per ma ri ne Spit fi re i Haw kerHur ri ca ne, Spit fi re Mk IX i DH mo squ i to NF II.

Po ja va ra da ra i we go va upo tre ba priiz vr {a va wu no} nih za da ta ka uslo vi la je

za pad nom fron tu, stra te {ka avi ja ci ja jed -no vre me no sa po 1.000 i vi {e avi o na, da -no no} no na pa da pro tiv ni ka u du bo koj po za -di ni, sla ma ju }i we go vu eko nom sku, in du strij -sku i voj nu sna gu. Po seb no su ra za ra ju }iudar ci po na se qe nim me sti ma i gra do vi ma,uz na no {e we broj nih ci vil nih `r ta va. Bom -bar der ske for ma ci je pra te i {ti te lov cida le kog dej stva, a na Pa ci fi ku Ame ri kan ciavi ja ci ju upo tre bqa va ju za ne po sred nu po -dr {ku po mor skim de sant i ma, dok iz ba za u

Po sle ka ta stro fe na po ~et kura ta So vjet ski Sa vez pred u zi maniz ra di kal nih me ra ka ko bi svo jeva zdu ho plov stvo ospo so bio za bor -bu sa pro tiv ni kom. Raz vi ja ju se no -vi, sa vre me ni avi o ni, ko ji omo gu -}a va ju pro me nu tak ti ke u va zdu {nimbit ka ma (iz od bram be nog ho ri zon -tal nog pre la zi se na ver ti kal nima ne var), uvo de se no vi ti po viavi o na (ju ri {ni), ko ji dej stvu ju ugru pa ma od po ~e ti ri-pet ili osamavi o na u ni skom ho ri zon tal nom le -tu, a do po seb nog iz ra a ja do la zepro ti vo klop ni avi o ni Il-2. NaPa ci fi ku, po sle è sto kih bor bi kod Ko ral -nog ostr va i Mi dve ja, SAD pre u zi ma ju pre -vlast u va zdu {nom pro sto ru, za {ta je naj za -slu ni ja mor na ri~ ka avi ja ci ja.

Tre }i pe ri od (1943–1945), obe le enje da qim ja ~a wem sa ve zni~ kog va zdu ho plov -stva, {to im je omo gu }i lo pre la zak u pro tiv -o fan zi vu na svim ra ti {ti ma. Na is to~ nomfron tu avi ja ci ja sin hro ni zo va no i kon ti nu -i ra no sa dej stvu je po sred no i ne po sred noofan ziv nim dej stvi ma kop ne nih sna ga. Na


O na glom raz vo ju avi ja ci je u Dru gom svet skom ra tu naj bo qe go vo re sle de }i po da ci:u rat je avi ja ci ja u{la sa avi o ni ma ~i ja je naj ve }a ma sa iz no si la 7.500 kg, br zi na do500 km/~, do let do 1.700 km, a sna ga mo to ra do 1.700 KS. Na o ru a na je bi la sa mi tra -qe zi ma ka li bra 7,7 mm, to po vi ma ka li bra 20 mm, a mo gla je da po ne se te ret bom bi do500 kg. Do kra ja ra ta lo va~ ki apa ra ti le te li su pro se~ nom br zi nom od 700 km/~, a mla -zni do 850 km/~, la ki i sred wi bom bar de ri 600 km/~, a te {ki 500 km/~. Ak ci o ni ra di jusfron tov skih lo va ca iz no sio je 1.000 km, la kih i sred wih bom bar de ra do 3.000 km, a te -{kih do 5.000 kilometara.

La ki i sred wi bom bar de ri mo gli su da po ne su od jed ne do 2,5 to ne na o ru a wa, ate {ki od 5 do 10 to na. Lov ci su bi li na o ru a ni sa {est do osam mi tra qe za, ne vo |e nimra ke ta ma, ka li bra 127 mmi ili sa dva do ~e ti ri to pa ka li bra 20 mm. La ki i sred wibom bar de ri ima li su 6 do 10 mi tra qe za, a te {ki 10 – 15. Vr hu nac le ta lo va ca i bom -bar de ra iz no sio je od 9 do 13 ki lo me ta ra.

Za ra }e ne stra ne u to ku ra ta upo tre bqa va le su 79 ti po va lo va~ kih avi o na, 49 mo -de la bom bar de ra i 21 tip ju ri {nih avi o na, a pro iz ve le su 730.756 avi o na (SAD –308.711, Ve li ka Bri ta ni ja – 131.650, SSSR – 110.000, Ne ma~ ka – 113.515, Ja pan –76.320 i Ita li ja – 13.250 avi o na).

Nagli razvoj

Foc ke Wulf FW-190 Micubi{ijev „zero”

Mes serschmitt Me-109

25

33

Me |u ka rak te ri sti~ ne bom bar der skeavi o ne Dru gog svet skog ra ta spa da ju: ame -ri~ ki Bo e ing B-17 Flying For tress, Con so li da -ted B-24 Li be ra tor i Bo ing B-29B Su per For -triss, bri tan ski Ster ling, Ha li fax i De Ha vil landMo squ i to, so vjet ski PE-8, Il-4 i Tu-2, ita -li jan ski Sa vo ia Mar chet ti SM 79 i Cant Z.

506B, ne ma~ ki Dor ni er Do-117, Foc ke-Wulf200C, Jun kers Ju-87 i Ju-88, He in kel He-111He6 i Mes serschmit Me-262 i ja pan ski P1Y1Yoko hi ma, Mit su bis hi G4M2, Na ka ja ma Ki.49i Ka wa sa ki Ki.48.

Stra te {ka avi ja ci jaRaz voj stra te {ke avi ja ci je omo gu }en je

po ve }a wem no si vo sti, br zi ne, do le ta i vr -hun ca le ta, uvo |e wem spe ci jal ne opre me(ra dar ski i ra dio-ure |a ji, bom bar der skini {a ni i no sa ~i bom bi, si stem na vi ga ci je)i ugrad wom bo qeg na o ru a wa za od bra nu,~i me su stvo re ni uslo vi za po ve }a we ta~ no -sti bom bar do va wa sa ve }ih vi si na i za iz -vr {a va we sa mo stal nih za da ta ka u du bo kojpo za di ni pro tiv ni ka, da wu i no }u i po lo -{em vre me nu.

Pa ra lel no, oba vqe ne su i or ga ni za -ci o ne pro me ne – for mi ra ne su po seb ne va -zdu ho plov ne ko man de i je di ni ce stra te {keavi ja ci je. Ame ri kan ci su for mi ra li 8, 15.i 20 (pa ci fi~ ku) va zdu ho plov nu ar mi ju;Bri tan ci Bom bar der sku ko man du, a So vje tiAvi ja ci ju daq weg dej stva (AAD). Na po je di -nim ra ti {ti ma (se ver no a fri~ ko i sre do -zem no) an glo-ame ri kan ci for mi ra ju za jed -ni~ ko stra te {ko va zdu ho plov stvo. Nem cini su ima li po seb no or ga ni zo va ne i iz dvo -je ne je di ni ce za sa mo stal na stra te {ka dej -stva, ve} su za ove za dat ke uglav nom ko ri -sti li sred we bom bar de re iz sa sta va va -zdu ho plov nih ar mi ja. Ka ko je rat od mi caouti caj, ulo ga i zna ~aj stra te {kog va zdu ho -plov stva je ja ~a la, pa su, na pri mer, Bri -tan ci u we go vom sa sta vu 1944. ima li1.100 te {kih bom bar de ra, a Ame ri kan ci2.100 (8. ar mi ja) i 1.200 (15. ar mi ja). So -vje ti su sa svo jim bom bar de ri ma avi ja ci jeda qeg dej stva iz ve li vi {e od 220.000avio-po le ta wa, ba civ {i pre ko dva mi li o -na to na bom bi.

Stra te {ka avi ja ci ja pr ven stve no jeupo tre bqa va na za uni {ta va we i ra za ra wevoj nog (ae ro dro mi, skla di {ta) i in du strij -skog kom plek sa (fa bri ke avi o na, e le zni~ kai put na mre a, mo sto vi, ra fi ne ri je naf tezna ~aj ni ji ob jek ti) pro tiv ni ka, za dez or ga -ni za ci ju we go ve od bra ne i za de mo ra li za -ci ju sta nov ni {tva (bom bar do va we gra do vai na se qe nih me sta).

Mor na ri~ ka avi ja ci jaIz me |u dva ra ta u mor na ri~ koj avi ja -

ci ji bi li su za o ku pqe ni raz ma tra wem mo -gu} no sti tak ti~ ko-ope ra tiv ne upo tre be ubor be nim dej stvi ma na mo ru, raz vo jem po -mor sko-va zdu ho plov ne teh ni ke u skla du sausvo je nom dok tri nom rat ne mor na ri ce i iz -na la e wem no vih or ga ni za ci o nih ob li ka.Ta ko, Bri tan ci for mi ra ju Obal sku ko man dui Avi ja ci ju flo te, Ita li ja ni Kra qev sko va -

raz voj dvo mo tor nih dvo se -da lo va ca (De Ha vil landmo squ i to, Nor throp P-61 idr.). Pri kra ju ra ta u ope -ra tiv nu upo tre bu uve de nisu pr vi mla zni lov ci – ne -ma~ ki Mes serschmitt Me-262 i He i in kel 162, sa la -man der, bri tan ski Glo sterMe te or I, ame ri~ ki Bell P-29ai ra co met i so vjet ski BI, tene ma~ ki ra ket ni avi onMes serschmitt Me-163, ko jije vr lo uspe {no dej stvo vaopro tiv sa ve zni~ kih te {kihbom bar de ra.

Bom bar de riDo po ~et ka ra ta za -

ra }e ne stra ne pro iz ve lesu zna tan broj kva li tet nihbom bar der skih avi o na ira{ ~i sti le di le me okowi ho ve upo tre be. Ita li ja -ni su bom bar der skoj avi -ja ci ji na me ni li ulo gu po -dr {ke kop ne ne voj ske irat ne mor na ri ce, Nem ciope ra tiv no-ta ka ti~ komsa dej stvu sa kop ne nim sna -ga ma, Ja pan ci, na pa du naame ri~ ke rat ne bro do ve,Bri tan ci za sa mo stal nadej stva, So vje ti za po dr -{ku kop ne noj voj sci, dok suAme ri kan ci te i {teusme ri li na raz voj te {kihbom bar de ra ve li kog do le -ta i no si vo sti.

Od sa mog po ~et kara ta i za sve vre me we go -vog tra ja wa, bom bar der ska avi ja ci ja ma -sov no je upo tre bqa va na – u po ~et ku u for -ma ci ja ma od po 200 i vi {e avi o na, prikra ju u for ma ci ja ma i do 1.000 avi o na ujed nom na le tu. Uvo |e wem ra da ra za na vi -ga ci ju i ras po zna va we ci qe va omo gu }e no jeuspe {no bom bar do va we ne pri ja te qe ve du -bo ke po za di ne, a i dej stvo no }u i po lo {emvre me nu na ve }e ci qe ve iz ho ri zon tal nogle ta i sa ve }ih vi si na.

U Dru gom svet skom ra tu upo tre bqa va nisu la ki, sred wi, te {ki, br zi, ju ri {ni i ob -ru {a va ju }i bom bar de ri, a pri kra ju ra ta imla zni. Raz voj va zdu ho plov ne teh ni ke znat noje po boq {ao wi ho ve tak ti~ ko-teh ni~ ke ka -rak te ri sti ke (br zi na, do let, vr hu nac le ta,ma sa, no si vost), a po ve }a no je i wi ho vo od -bram be no na o ru a we (ve }i broj mi tra qe zave li kog ka li bra, to po vi). Po ve }a wem ra di -ju sa dej stva lo va~ ke avi ja ci je obez be |e na imje za {ti ta od dej stva lo va~ ke avi ja ci je pro -tiv ni ka.

Za vr {ne ope ra ci je rat nog va zdu ho -plov stva u Dru gom svet skom ra tu obe le -`e ne su ve li kim va zdu {nim de san ti ma(Ar nhajm, 27.000. pa do bra na ca), is kr ca -va wem na Si ci li ju i po mor skim de sant -nom na Nor man di ju (13.500 avi o na od ko -jih 5.409 lo va ca). Ta~ ku na uspe {na dej -stva sa ve zni~ kog va zdu ho plov stva u Dru -gom svet skom ra tu sta vi la je upo tre ba nu -kle ar ne va zdu ho plov ne bom be (Hi ro {i -ma, Na ga sa ki) av gu sta 1945. go di ne.

Vazdu{ni desanti

Spit fi re MkIX

Sovjetski „lovo~kin”

North Ame ri can P-51 mu stang


ri~ kom pe {a di jom iza iz vi |a we i pa tro -li ra we Se ver nogmo ra i za {ti tu kon -vo ja, Ita li ja ni zapa tro li ra we Ja -dran skog i Ti ren skogmo ra i po dr {ku flo -te u Sre do zem nommo ru, Nem ci za po -la ga we mi na u mo ru,a ka sni je u bi ci zaAtlan tik, for mi ra jupo seb nu je di ni cumor na ri~ ke avi ja ci jeFli e ge fu hrer Atlan tic.

Sna gu mor na -ri~ ke avi ja ci je Ja -

pan ci de mon stri ra ju u na pa du na Perl Har -bor i po ta pa wu bri tan skih ka pi tal nih bro -do va Prin ce of Wels i Re pul se. U su da ru sa Ja -pa nom SAD su na po ~et ku ra ta u{le sa sla -bom mor na ri~ kom avi ja ci jom. Po sle ka ta -stro fe kod Perl Har bu ra one ubr za va ju iz -grad wu no sa ~a avi o na i na glo raz vi ja ju mor -na ri~ ku avi ja ci ju u skla du s usvo je nom kon -cep ci jom o we noj glav noj udar noj sna zi u po -mor skim ope ra ci ja ma.

Za vre me ra ta za ra }e ne stra ne upo -tre bqa va le su u bor ba ma na mo ru 72 raz -li ~i ta ti pa avi o na – iz vi |a ~e (hi dro a vi o nii tor ped ni), lov ce (jed no i dvo mo tor ne i

zdu ho plov stvo, Fran cu zi Eska dre nu avi ja -ci ju, Nem ci Ko man du mor na ri~ ke avi ja ci je,Ame ri kan ci Mor na ri~ ki va zdu ho plov ni bi -ro i Pa ci fi~ ku i Atlant sku avi ja ci ju, So -vje ti Va zdu ho plov stvo rat ne mor na ri ce, aJa pan po seb nu pa wu po sve }u je iz grad wino sa ~a avi o na i ukr ca noj (pa lub noj) avi ja -ci ji.

Na po ~et ku ra ta Bri tan ci mor na ri~ kuavi ja ci ju upo tre bqa va ju za pa tro li ra we iiz vi |a we Se ver nog mo ra i Atlan ti ka, po la -ga we mi na i za {ti tu kon vo ja, a re |e za na -pad na bro do ve i ci qe ve na ze mqi, So vje tiza sa dej stvo sa kop ne nom voj skom i mor na -

no} ne), bom bar de re (ob ru {a va ju }e, tor ped -ne i min ske), ju ri {ne, tran sport ne, {kol skei po mo} ne. Rat na mo ru de fi ni tiv no se pre -tvo rio u po mor sko-va zdu {ni u ko jem su glav -nu ulo gu ima li no sa ~i avi o na sa ukr ca nomavi ja ci jom sa sta vqe nom od pa lub nih avi o nana pra vqe nih is kqu ~i vo za dej stvo sa no sa ~aavi o na.

Ja pan u for ma ci ju uvo di no vu je di -ni cu – ka mi ka ze (bo` ji ve tar), sa sta vqe nuod pi lo ta do bro vo qa ca – sa mo u bi ca, ko -ji se ob ru {a va ju na ame ri~ ke rat ne bro -do ve i stra te {ke bom bar de re.

Bo`ji vetar

Bombarder B-29B Su per For triss

Torpedni bombarder Daglas TbD Devastator

O ve li kom do pri no su mor na ri~ ke avi -ja ci je u po be di sa ve zni ka naj re ~i ti je go vo -re sle de }i po ka za te qi: u ra tu je ame ri~ kamor na ri~ ka avi ja ci ja iz ve la 273.495avio-po le ta wa i po to pi la 106 pro tiv ni -ko vih pod mor ni ca, 187 rat nih i 486 tr go -va~ kih bro do va. Bri tan ska obal ska avi ja -ci ja i Avi ja ci ja flo te oba vi le su 229.038avio-po le ta wa, po to piv {i 226 pod mor ni -ca, 275 rat nih i 544 tr go va~ kih bro do va io{te ti le jo{ 275 rat nih i tr go va~ kih bro -do va, dok je so vjet sko mor na ri~ ko va zdu ho -plov stvo po to pi lo 610 rat nih i 391 tr go -va~ kih bro do va.

Rat na mo ru de fi ni tiv no se

pre tvo rio u po mor sko-va zdu {ni

u ko jem su glav nu ulo gu ima li no sa ~i

avi o na sa ukr ca nomavi ja ci jom

svet skom ra tu, ogle dao se u da qem in ten zi -vi ra wu pro tiv pod mor ni~ kog ra ta, dok jetre }i pred sta vqao ve li ki broj de sant nihope ra ci ja (vi {e od 600, od ko jih je {eststra te {kog zna ~a ja), ko je su na met nu le nizslo e nih za da ta ka (pre sve ga iz grad wu de -sant nih bro do va) u za jed ni~ kim ope ra ci ja masa kop ne nom voj skom i rat nom avi ja ci jom.Zdru e ni de sant ni sa sta vi po sta li su udar -na sna ga u de sant nim ope ra ci ja ma, ra di ~e -ga su u ve }i ni rat nih mor na ri ca for mi ra nepo seb ne po mor sko-de sant ne je di ni ce (u SADkor pus mor na ri~ ke pe {a di je, u Ve li koj Bri -ta ni ji ko man do-je di ni ce, a u SSSR – bri ga -de ma ri na ca).

Po {to su Nem ci sve vi {e ko ri sti limag net ske mi ne (ka sni je aku sti~ ne i hi dro -di na mi~ ke), sa ve zni ci su mo ra li da pri me -ne no ve ele men te pro tiv min ske od bra ne.For mi ra ju se po seb ni plov ni sa sta vi odeskort nih i pro tiv pod mor ni~ kih bro do va imi no lo va ca, a gra de se i no vi ti po vi an ti -

27

R A T N A M O R N A R I C A33

N

Zastra{uju}ebitke na moru

Rat na moru po~eo je 1. septembra 1939. u 04.45~asova, napadom nema~kogratnog broda SchleswingHolstein na poqske polo`aje kod Gdawska. U toku rata, bitke na moru – za pomorske komunikacije,dueli velikih ratnih flota,protivpodmorni~ka iprotivminska borba iizvo|ewe pomorskih desanta – poprimile suzastra{uju}e razmere.

Najve}e bojne brodove izgradili su Japanci

za svoju ratnu mornaricu: brod klase Yamato

a u~ no-teh ni~ ka do stig nu }a, na pre dakbro do gra |e vin ske i va zdu ho plov ne in -du stri je, te ma sov no an ga o va we qud -skih i ma te ri jal nih po ten ci ja la, uti -ca li su u ve li koj me ri na ja ~i nu rat ne

mor na ri ce i une li krup ne pro me ne u we nustruk tu ru i or ga ni za ci ju. Ma sov no u~e {}eavi ja ci je u po mor skom ra tu uslo vi lo je da qiraz voj mor na ri~ ke avi ja ci je, ko ja je po sta lain te gral na sna ga flo te. U ve li kim mor na -ri ca ma ulo gu ka pi tal nog bro da pre u zeo jeno sa~ avi o na, a uspe {na dej stva mor na ri~ -ke avi ja ci je pro tiv po mor skog sa o bra }a ja iba za (na pad na Ta ran to i Perl Har bur), iza -zva li su ma sov no na o ru a va we bro do va PAar ti qe ri jom i for mi ra we po seb nih plov nihsa sta va za PA od bra nu. U wu se, po red PAar ti qe ri je, ak tiv no ukqu ~u je i lo va~ ka avi -ja ci ja, a pred u zi ma ne su i raz li ~i te pa siv -ne me re (ma ski ra we i sl.).

Dru gi va an ~i ni lac, ko ji je bit no uti -cao na raz voj rat ne mor na ri ce u Dru gom

28

Naj ve }e boj ne bro do ve iz gra di li su Ja -pan ci za svo ju rat nu mor na ri cu (Ni pon Ka i -gun). Iz gra |e na su dva boj na bro da kla seYama to, de pla sma na 69.990 to na, du i nepre ko 256 m, {i ri ne 36,8 m i ga za od 10,3m. Bi li su na o ru a ni sa de vet to po va ka li -bra 457 mm, 12 to po va ka li bra 152 mm, 12dvo na men skih to po va ka li bra 129 mm, 24PA to po va ka li bra 25 mm i sa ~e ti ri te {kami tra qe za ka li bra 13,2 mm. Oklop na za -{ti ta kre ta la se u ra spo nu od 203 do 406mm, a po sa du je ~i ni lo 2.500 qu di.

Ogra ni ~e wi ma iz Ver saj skog mi raNem ci ma je bi la za bra we na iz grad wa rat -nih bro do va de pla sma na pre ko 10.000 to -na, pa su u pe ri o du iz me |u 1924. i 1934. iz -gra di li tri xep na boj na bro da (Poc ket Bat tleShip), ko ja su svr sta li u kla su oklop wa ~a(Pen zer schiff), de pla sma na 11.700 to na, glav -nog ar ti qe rij skog oru |a od {est to po va ka -li bra 280 mm. Mo tor ski po gon na di zelomo gu }a vao je br zi nu od 24 ~vo ro va i ra di -jus dej stva od 10.000 na u ti~ kih mi qa. Xep niboj ni bro do vi pred sta vqa li su iz ne na |e weza sa ve zni ke, a bi li su kom bi na ci ja boj nihbro do va i te {kih kr sta ri ca.

No sa ~i avi o naIz me |u dva ra ta (1918–1939), u sve tlu

bu du }e ulo ge no sa ~a avi o na, u rat nim mor -na ri ca ma SAD, Ja pa na i Ve li ke Bri ta ni je

po sta vqe no je te i {nopi ta we: ko ja vr sta rat nihbro do va tre ba da bu deglav na sna ga rat ne mor na -ri ce? Sve sne ulo ge i sna -ge no sa ~a avi o na ko ji su seza jed no sa pa lub nom avi -ja ci jom br zo raz vi ja li ija ~a li, SAD i Ve li ka Bri -ta ni ja na pra vi le su sce -na rio wi ho ve upo tre be upo mor skom ra tu: sa ukr ca -nim avi o ni ma mo ra ju daone mo gu }e po kre te ne pri -ja te qe vih ma wih ili ve }ihrat nih bro do va uda rombom bar der skih i tor ped -nih pa lub nih avi o na, a uod lu ~u ju }em su ko bu, sa lo -va~ kom za {ti tom i ne po -sred nom va tre nom po dr -{kom da po ve }a ju efi ka -snost sop stve nih po mor -skih sna ga, pre sve ga boj -nih bro do va i kr sta ri ca.

Iz ta kvog sta va pro -i za {la je i kon cep ci jaupo tre be no sa ~a avi o na:ukr ca na avi ja ci ja mo ra daus po ri kre ta we pr o tiv ni -ko ve flo te pret hod nimuda ri ma bom ba ma i tor -

15. septembar 2009.

mag net skih mi no lo va ca i sta ni ce za de mag -ne ti za ci ju bro do va.

Po ja va ra da ra na bro do vi ma iz jed na -~i la je mo gu} nost dej stva u dnev nim i no} nimuslo vi ma i an ga o va we avi ja ci je u pro tiv -pod mor ni~ koj bor bi. Va no me sto u svimrat nim mor na ri ca ma do bi ja ju flo ti le tor -ped nih ~a ma ca, mo tor nih to pov wa ~a i pa -trol nih ~a ma ca (u to ku ra ta iz gra |e no je vi -{e od 2.000 tor ped nih i i pre ko 1.600 pa -trol nih ~a ma ca). Ma sov ni je se ko ri ste i po -mor ska di ver zant ska sred stva – xep ne pod -mor ni ce, ja ha }a i `i va tor pe da i eks plo ziv -ni ~am ci. U ve li kim flo ta ma, naj ve }i deoglav nih sna ga gru pi san je u ma ne var ske sna ge,a Ame ri kan ci for mi ra ju i ope ra tiv ne eska -dre (Task For ce), ko je se, za vi sno od ve li ~i ne,de le na ope ra tiv ne (Task Gro ups), tak ti~ ke(Task Units) i ele men te (Task Ele ments).

Po mor ski ar se nal Za ra }e ne stra ne u{le su u rat sa ~i -

ta vom pa le tom raz li ~i tih rat nih bro do vaiz gra |e nih iz me |u dva ra ta ili u to ku sa mogra ta. Sa ve zni ci su pri mat da li naj ve }impo vr {in skim rat nim bro do vi ma, dok suNem ci svo je na po re usme ri li na iz grad wupod mor ni ca. Su da ri rat nih mor na ri capred sta vqa li su pra vi „va tro met ob ra ~u -na“, do pri no se }i po be di sa ve zni ka i po ra -zu si la Oso vi ne.

Uo ~i Dru gog svet skog ra ta (1939), urat nim mor na ri ca ma po mor ski naj ja ~ih ze -ma qa na la zi la su se 62 boj na bro da (Ve li -ka Bri ta ni ja – 15, plus pet u iz grad wi;Fran cu ska – se dam; Ita li ja – {est; Ja pan10; Ne ma~ ka – pet, plus dva u iz grad wi;SSSR – ~e ti ri i SAD 15). Do kra ja ra ta po -to pqe no je 35 (Fran cu ska je iz gu bi la {est,Ita li ja tri, Ja pan 11, Ne ma~ ka 7, SSSR je -dan, Bri ta ni ja pet i SAD dva).

U to ku tog ra ta boj ni bro do vi do sti glisu svoj vr hu nac: ka li bar glav nih to po va iz -no sio je 406 mm, po mo} nih od 100 do 152mm, a na o ru a ni su i sa ve }im bro jem PAto po va i mi tra qe za. Sna ga po gon skog si ste -ma do sti gla je 200.000 KS, {to im je obez -be |i va lo br zi nu plo vid be od 33 ~vo ro va(61 km/~). Oklop na za {ti ta bi la je u ra spo -nu od 257 do 483 mm, a broj ~la no va po sa depre ma {i vao je 2.000 qu di. Ve }i na boj nihbro do va bi la je opre mqe na sa ra dar skimsi ste mi ma, ko ji su im omo gu }a va li pre ci znodej stvo po ci qe vi ma u sla bi jim vre men skimuslo vi ma i no }u.

S ob zi rom na iz me we ne uslo ve ra ta namo ru, na sta le ma sov nom pri me nom avi ja ci -je, voj ni stra te zi na me ni li su boj nim bro -do vi ma ulo gu za {ti te kon vo ja i zdru e nihod re da sa no sa ~i ma avi o na kao je zgrom, zana pa de na oba lu, za go we we i uni {ta va were i de ra, te za pru a we va tre ne po dr {kede san ti ma pri is kr ca va wu.

Francuski Richelieu

Brodovi klase King Georg V imali su efikasnu oklopnu za{titu

U Dru gom svet skom ra tu vo da maAtlan ti ka plo vi lo je 2.200 ve }ih kon vo ja(oko 75.000 bro do va), a po we go vim mo -ri ma oko 7.700 kon vo ja (17.000 bro do -va). U bor ba ma sa ne ma~ kim i ita li jan -skim pod mor ni ca ma iz gu bqe no je vi {e2.800 bro do va, dok su sa ve zni ci uspe lida uni {te 729 ne ma~ kih i 85 ita li jan skihpod mor ni ca. U po je di nim kon vo ji ma na -la zi lo se od 40 do 60 bro do va ko ji suima li raz li ~i tu br zi nu plo vid be od 8 do10 ~vo ro va (14,5–18,5 km/~), 10 do 12~vo ro va (18,5–22,5 km/~) i 12 do 15 ~vo -ro va (22,5–27,7 km/~).

Brojke

Nema~kom „Bizmarku” nezaslu`eno je pripisivan obrazac savr{enstva

pri se), Fran cu ska (dve kla se Jof fre) i Ne ma~ -ka (dve kla se Graf Zep pe lin).

To kom ra ta no sa ~i avi o na po de qe ni suna flot ne (Fle et Air craft Car ri er) i eskort ne (Es-cort Air craft Car ri er). Flot ni su po tom po de qe -ni na te {ke (de pla sman ve }i od 20.000 to na,mak si mal na br zi na plo vid be do 30 ~vo ro va,od no sno 62,9 km/~, sa 80 raz li ~i tih ukr ca -nih pa lub nih avi o na) i la ke (de pla sman od10.000 do 20.00 to na, mak si mal na br zi naplo vid be oko 24 ~vo ra, od no sno 46,3 km/~, sa

29

33

pe di ma ka ko bi u to ku bit -ke, u po god nom tre nut ku,glav nim uda rom po mo glasvo joj flo ti. Ja pan je svo -jim no sa ~i ma avi o na do de -lio ulo gu glav nih po mor -skih sna ga iz jed na ~u ju }i ihsa boj nim bro do vi ma.

Kom bi nu ju }i ve li kustra te gij sku po kre tqi vost(u to ku 24 sa ta no sa ~iavi o na pre va qi va li su do500 na u ti~ kih mi qa) satak ti~ kom br zi nom pa lub -nih avi o na, no sa ~i avi o -na olak {a li su vo |e wepo mor skih ope ra ci ja iz -me niv {i tak ti ku po mor -skog ra to va wa ta ko {to suflo ta ma omo gu }i li ne sa -mo iz van red no ve li kukon cen tra ci ju udar ne sna -ge van do me ta vi dqi vo stipro tiv ni ka, ve} i efi ka -sno dej stvo po stra te {kimci qe vi ma u du bo koj po za -di ni ne pri ja te qa.

U broj nim po mor skimope ra ci ja ma na Ti hom,Atlant skom i In dij skom oke a nu, na Ark ti ku,Sre do zem nom i Se ver nom mo ru, te u po mor -skim bit ka ma (Ko ral ska ostr va, Mi dvej, Fi -li pin sko mo re, Perl Har bur, bit ka za Atlan -tik, po dr {ka u is kr ca va wu po mor skih de sa -na ta), no sa ~i avi o na ima li su glav nu ulo gu.

Do po ~et ka Dru gog svet skog ra ta u grad -wu no sa ~a avi o na upu sti li su se Ja pan (Aka -gi, Hiryu, Hos ha, Ka ga, Soryu), Ve li ka Bri ta -ni ja (Arc Royal, Ea gle Fu ri o us, Her mes), SAD(Lan gley, Le xing ton, Sa ra to ga, York town, En te -

ukr ca nih do 50 obi~ no lo va~ kih avi o na).Eskort ni no sa ~i avi o na (de pla sman oko15.000 to na, mak si mal na br zi na plo vid beod 15 do 25 ~vo ro va, od no sno od 29,7 do46,3 km/~, sa ukr ca nih do 20 lo va~ kih i pro -tiv pod mor ni~ kih avi o na) ima li su za da takda osi gu ra ju ne sme ta nu plo vid bu kon vo ja, dago ne i uni {ta va ju ot kri ve ne pod mor ni ce.

U `e sto kim po mor skim su ko bi ma uDru gom svet skom ra tu Ja pan je iz gu bio 16flot nih i pet eskort nih no sa ~a avi o na, Ve -li ka Bri ta ni ja po pet flot nih i eskort nih,a SAD pet flot nih i {est eskort nih no sa ~aavi o na.

Kr sta ri ceU ve }i ni rat nih mor na ri ca, osim kod

onih naj ve }ih, kr sta ri ce su na po ~et ku ra ta~i ni le je zgro flo te, iz vr {a va ju }i za dat ke(bor be na za {ti ta ma wih ili ve }ih plov nihsa sta va, ome ta we ne pri ja te qe vog po mor skogsa o bra }a ja, osi gu ra we kon vo ja, pru a weva tre ne po dr {ke po mor sko-de sant nim sna -ga ma, vo |e we bor be sa „lak {im“ rat nimbro do vi ma pro tiv ni ka), sa mo stal no ili usa sta vu ma wih ili ve }ih plov nih sa sta va.

Na Pr voj po mor skoj kon fe ren ci ji(Lon don 1930), kr sta ri ce su po de qe ne nala ke i te {ke. Pr ve su ima le de pla sman od12.000 t, ka li bar glav nih to po va (6 do 15oru |a) od 132 do 152 mm, po mo} nih to po va(8–10) od 75 do 127 mm, 16 do 20 PA to po -va, ka li bra 20–40 mm i du bin ske bom be.Ne ke kr sta ri ce ima le su i tor ped ne lan se -re, a no si le su i do dva hi dro a vi o na. Po -gon ski si stem obez be |i vao im je br zi nu plo -vid be do 30 ~vo ro va (56 km/~). Te {ke kr sta -ri ce su, u pro se ku, ima le de pla sman od21.000 to na, 6–9 glav nih oru |a ka li bra do203 mm, 8–12 to po va ka li bra do 127 mm,10–22 to po va ka li bra 76–102 mm, ve }i brojPA to po va, a no si le su i do dva hi dro a vi o -na.

Pre ra dom br zih te ret nih i put ni~ kihbro do va za vre me ra ta raz vi je ne su po mo} nekr sta ri ce, de pla sma na do 20.000 to na. Popra vi lu, bi le su na o ru a ne sa 4–8 to pa, ka -li bra 100–152 mm i sa PA to po vi ma ka li -bra 20 i 40 mm. Ne ke su ima le i tor ped nelan se re, a sve su mo gle da ukr ca ju 60–300du bin skih mi na. Osnov ni za da tak po mo} nihkr sta ri ca bio je da pra te kon vo je, pa tro li -ra ju mo rem i po la u mi ne.

Pod mor ni ceVe} pr vi in ci dent ko ji se de sio na mo -

ru – ne ma~ ka pod mor ni ce U-30 po to pi la je3. sep tem bra 1940. put ni~ ki brod At he ni os –po ka zao je ka ko }e se od vi ja ti po mor ski rat.

Pod mor ni ce su u Dru gom svet skom ra tubi le naj broj ni je upo tre bqa va ni rat ni bro -do vi, uni ver zal no plov no sred stvo za iz vr -{a va we raz li ~i tih za da ta ka (iz vi |a we, na -

Na nosa~ aviona „saratoga” moglo je da se smesti 90 letelica

Britanski Exter

Nema~ka krstarica „Princ Eugen”

Ra za ra ~i spa da ju u naj -broj ni je po vr {in ske rat nebro do ve ko ji su se u Dru gomsvet skom ra tu na la zi li u sa -sta vu rat nih mor na ri ca za ra -}e nih stra na. Na po ~et ku ra tabi lo ih je oko 1.000 – raz li -~i te ve li ~i ne, de pla sma na od600 do 3.000 to na, na o ru a -nih sa to po vi ma ka li bra102–138 mm, sa ve }im bro jemPA to po va, ka li bra 20–40 mm,sa lan se ri ma tor pe da i sa du -bin skim bom ba ma. Po sa da je upro se ku bro ja la od 120 do 180

qu di. Pre ma ulo zi po de qe ni su na flot ne ieskort ne. Glav ne po mor ske si le iz gu bi le suu ra tu 685 ra za ra ~a.

Fre ga te pri pa da ju kla si ma lih po vr -{in skih rat nih bro do va ko ja se po no vo po ja -vi la na po ~et ku ra ta. Na me we ne su za PA od -bra nu i za vo |e we pro tiv pod mor ni~ ke bor beu sa sta vu ve }ih plov nih for ma ci ja. Po TToso bi na ma naj bli e su eskort nim ra za ra ~i -ma i po mo} nim kr sta ri ca ma.

Kor ve te spa da ju u kla su ma wih po vr -{in skih rat nih bro do va za vo |e we pro tiv -pod mor ni~ ke bor be i za za {ti tu kon vo ja. Ve -}i na je ima la de pla sman od 1.400 do 1.600to na. Bi le su na o ru a ne sa pro tiv pod mor -ni~ kim na o ru a wem, dok su to po vi bi li na -me we ni za sa mo od bra nu od avi ja ci je pro tiv -ni ka, ma wih br zih ~a ma ca i to pov wa ~a.

U bor be nim dej stvi ma pod mor ni ce supro tiv na o ru a nih bro do va upo tre bqa va letor pe da (FAT, sa mag net nim upa qa ~i ma, LUT,sa pro gra mi ra nom pu ta wom, aku sti~ na ielek tri~ na), a pro tiv tr go va~ kih tor pe da ito po ve, ko ji su im slu i li i za sa mo od bra nu.

Za vre me ra ta na pod mor ni ca ma suuve de ne broj ne ino va ci je: ure |aj za ap sor -bo va we vo de nih me hu ra pri lan si ra wu tor -pe da, ra dar-de tek tor, ure |aj za stva ra wela ne sli ke pro tiv pod vod nog elek tri~ noglo ka to ra, {norkl, Val te ro va tur bi na, uvo -|e we elek tro mo to ra i ela sti~ na mon ta aure |a ja ra di obez be |e wa od eks plo zi ja pod -vod nih bom bi. Po ve }a we ak ci o nog ra di ju saavi ja ci je iz ba za na kop nu, upo tre ba pa lub -ne avi ja ci je sa no sa ~a avi o na i ra da ra, tepri me na jed no stav nih pod vod nih elek tri~ -

nih lo ka to ra AS DIC (An ti-Sub ma ri ne De tec torIn ve sti ga ting Com mit tee), u ve li koj me ri ote -`a li su dej stvo pod mor ni ca, ali ga do kra jara ta ni su za u sta vi li.

U ra tu pro tiv du bo ko za ro we nih pod -mor ni ca po seb no me sto za u zi ma le su du bin -ske bom be (od 104 do 228 kg TNT) i pro tiv -pod mor ni~ ka tor pe da.

Od 1943. go di ne Bri tan ci u upo tre buuvo de xep ne pod mor ni ce, de pla sma na od 27do 33 to na, sa ~e ti ri ~la na po sa de i mak si -mal nom br zi nom plo vqe wa od 6,5 ~vo ro va,du bi nom ro we wa od 30 do 50 me ta ra i ra -di ju sa dej stva pod vo dom od 40 do 60 mi qa,a na po vr {i ni od 125 do 250 mi qa. Na o ru -`a ne su sa dva tor pe da i dve mi ne po sta vqe -ne van tru pa. Wi hov osnov ni za da tak bio jena pad na ci qe ve i plov ne ob jek te usi dre ne ulu ka ma, ba za ma ili si dri {ti ma u plit kimvo da ma, pre voz ko man do sa ro ni la ca i od -bra na sop stve ne oba le.


pad na rat ne i tr go va~ ke bro do ve i ob jek tena oba li, spre ~a va we po mor skog sa o bra }a -ja, is kr ca va we di ver za na ta i ko man do sa,po la ga we mi na i dru go), pa su za ra }e nestra ne pri pre mi le i od go va ra ju }u tak ti kuwi ho vog dej stva. U po ~et nom pe ri o du ra taNem ci su pri me wi va li dnev ne po je di na~ nena pa de u bli zi ni pro tiv ni ko ve oba le, doksu u no} nim na pa di ma pod mor ni ce dej stvo -va le kao tor pi qer ke. Od 1940. pri me wu jugrup ne na pa de na kon vo je tak ti kom „vu~ jeg ~o -po ra“ (Wol fpack Tac tics) ja ~i nom i do 50 pod -mor ni ca. Od 1943. pre la ze na tak ti ku pod -vod nih na pa da.

Ve li ka Bri ta ni ja upo tre bqa va tak ti kusa ~e ki va wa uz oba lu i po je di na~ na dej stvana po zi ci o ni na ~in. So vjet ski Sa vez pod -mor ni ce upo tre bqa va po je di na~ no, ras po -re dom u ogra ni ~e nim re jo ni ma, uz ma sov nopo la ga we pod vod nih mi na. Ja pan u po ~et kura ta pod mor ni ce usme ra va za na pad narat ne bro do ve pri me nom po je di na~ nog i po -zi ci o nog na ~i na dej stva. To kom ra ta do bi -ja ju i no ve za dat ke: snab de va we hi dro a vi o -na, izo lo va nih gar ni zo na, na vo |e we avi ja -ci je, sa dej stvo sa flo tom... Ame ri kan cipod mor ni ce upo tre bqa va ju za po je di na~ nena pa de, dej stvo u ~o po ri ma (tri–se dam pod -mor ni ca), no} ne pod vod ne na pa de, po la ga -we mi na, is kr ca va we di ver zant skih je di ni -ca, sa dej stvo sa avi ja ci jom i po vr {in skimrat nim bro do vi ma.

Pod mor ni ce su od i gra le kqu~ nu ulo guu bit ka ma za Atlan tik i Pa ci fik. Na Atlan -ti ku su ne ma~ ke pod mor ni ce sve do 1943.ima le stra te gij sku ini ci ja ti vu na no se }ioset ne gu bit ke sa ve zni~ kim sna ga ma, po seb -no broj nim kon vo ji ma ko ji ma su pre vo e nirat ni ma te ri jal i stra te {ke si ro vi neSSSR-u. Od 1943. ini ci ja ti vu u pod mor ni~ -kom ra tu, za hva qu ju }i va zdu ho plov stvu, pre -u zi ma ju sa ve zni ci. Od lu ~u ju }a bit ka za pre -vlast na Pa ci fi ku od i gra la se 1942. kodMi dve ja. Od ta da su pod mor ni~ ke sna ge SADpo ~e le da pred u zi ma ju in ten ziv ni je na pa dena ja pan ske te ret ne bro do ve, {to je u ve li -koj me ri uti ca lo na eko nom sku sna gu Ja pa nako ja je bi la za vi sna od upo tre be stra te {kihsi ro vi na sa oku pi ra nih pod ru~ ja.

Osnov ni pro blem pod mor ni ca u Dru -gom svet skom ra tu ogle dao se u wi ho voj za vi -sno sti u od no su na po vr {i nu vo de. Na i me,ve }i na pod mor ni ca naj vi {e vre me na pro vo -di la je u nad vod noj vo wi, a za ro wa va la jene po sred no uo ~i na pa da ili ka da je bi lo po -treb no da se u du bi ni vo de sa kri je od ne pri -ja te qe ve pro tiv pod mor ni~ ke od bra ne. Za vi -snost pod mor ni ca od po vr {in ske plo vid bepro iz i la zi la je iz po tre be pu we wa aku mu -la tor skih ba te ri ja. Go di ne 1944. Nem ci sutaj pro blem re {i li uvo |e wem {nor kla – po -seb nog si ste ma ce vi za uvo |e we va zdu ha zarad di zel-mo to ra u vre me plo vid be na ta ko -zva noj pe ri skop skoj du bi ni.

Dru gi svet ski rat pam ti se po e sto -kim po mor skim i po mor sko-va zdu {nimbit ka ma i de sant nim ope ra ci ja ma. U po -~et ku iz ve de ne su dve ve li ke ope ra ci je –uni {te we ita li jan ske flo te u Ta ran tu(12. no vem bra 1940) i po ta pa we ame ri~ -ke pa ci fi~ ke flo te u Perl Har bu ru (7.av gust 1941). Zna ~aj ni je po mor sko-de -sant ne ope ra ci je iz ve de ne su 1942. u se -ver noj Afri ci, (no vem bar 1942), na Si -ci li ji (jul–av gust 1943), u dru goj po lo vi nira ta na Pa ci fi ku, a naj ve }a je bi la is kr -ca va we u Nor man di ji, 6. ju na 1944. go di -ne. Od lu ~u ju }e po mor ske i po mor sko-va -zdu {ne bit ke na Pa ci fi ku od i gra le su sena Ko ral nom mo ru (4–8 maj 1942) i kodMi dve ja (3–6 jun 1942), po sle ko jih je Ja -pan de fi ni tiv no iz gu bio pri mat na mo ru.

Bitke

Nema~ka podmornica U-47

Britanska podmornica klase T za akcijena ve}im udaqenostima

Afir mi sa ni jo{ u Pr vom svet skom ra -tu, tor ped ni ~am ci su zbog jed no stav no stikon struk ci je i ni ske ce ne pro iz vod we, te za -do vo qa va ju }ih bor be nih ka rak te ri sti ka,bi li ma sov no ko ri {}e ni u Dru gom svet skomra tu. To kom ra ta iz gra |e no je oko 2.600tor ped nih ~a ma ca. Osnov na na me na im jebi la na pad na pro tiv ni~ ke te ret ne bro do veu za tvo re nim mo ri ma i pli }im vo da ma. Odna o ru a wa su ima li ~e ti ri tor ped ne ce vi,iz ko jih su is pa qi va li tor pe da ka li bra 533mm. Plo vi li su ve li kom br zi nom od 40 ~vo -ro va (74 km/~).

Ne ga tiv na is ku stva sa kon takt nim mi -na ma iz Pr vog svet skog ra ta pri mo ra la suvo de }e svet ske po mor ske si le da iz me |u dvara ta po seb nu pa wu po sve te raz vo ju min -skog i pro tiv min skog ra to va wa na mo ru. Uo -~i po ~et ka ra ta u rat nim mor na ri ca ma na -la zi lo se oko 100 mi no po la ga ~a, ko ji supre te no dej stvo va li u obal nim vo da ma. Zadej stvo na oke a ni ma u mi no po la ga ~e suuglav nom pre tva ra ni sta ri ji rat ni bro do vi(ra za ra ~i).

Ve }a pa wa po sve }e na je raz vo ju iiz grad wi mi no lo va ca. Fran cu zi su iz -gra di li 30 mi no lo va ca, Ita li ja ni 40,Nem ci 70, a Bri tan ci 80. Ita li ja ni iNem ci pre te no su gra di li obal ne mi no -lov ce, a Bri tan ci i lu~ ke. Ve }i na mi no -lo va ca ima la je de pla sman od 600 do 800

(600–900 m). U no su V-1 na la zi la se eli sako jom je una pred od re |en do let bom be. Zasi gur nu eks plo zi ju snab de ve na je sa tri vr -ste upa qa ~a – kon takt nim, elek tri~ nim isat nim.

Du i na V-1 iz no si la je 8,3 m, pre~ niktru pa 0,80 m, a ra spon kri la 5,4 me ta ra.Ima la je ma su od 2.160 kg (boj na gla va 800kg, 640 l osam de se tok tan skog ben zi na), a do -met do 250 km. Lan si ra we je oba vqa no sa48 m du gih {in skih lan se ra, sa par nim ka -ta pul tom i po ~et nom br zi nom od 400 km/~.Za vre me le ta br zi na se po pe la na 646 km/~.

31

33

LETE]E BOMBE I BALISTI^KE RAKETE

Oru`je odmazde

Li mi ti ra na Pa ri skimmi rov nim ugo vo rom(1919–1923), u pro -iz vod wi ar ti qe rij -

skog oru |a ve li kog ka li -bra i do me ta, Ne ma~ ka jeu naj ve }oj taj no sti, po ~et -kom tri de se tih pro {logve ka, po ~e la da raz vi jano vu vr stu oru` ja – le te }ebom be (V-1) i ba li sti~ kera ke te (V-2). No vo oru` jedo bi lo je ime oru` je od -ma zde – Ver ge leh tun gswaf -fen.

Ne u speh va zdu {nebit ke za Bri ta ni ju i svein ten ziv ni ji na pa di sa ve -zni~ ke avi ja ci je na ci qe -ve {i rom Ne ma~ ke, pri -mo ra le su Nem ce da sre di nom 1942. po~ nusa in ten ziv nim raz vo jem no ve vr ste oru` ja –le te }e bom be Fi-103, po zna ti je pod ozna komV-1. Bi lo je to istin sko re vo lu ci o nar nooru` je, jed no stav ne kon struk ci je, efi ka snoi ra zor no po u~in ku i pri stu pa~ no po ce ni.Teh no lo {ki, le te }e bom be ima le su me tal nukon struk ci ju sa dr ve nim kril ci ma, bez kr -me nih po vr {i na i sa puls no re ak tiv nim mo -to rom. Si stem vo |e wa ob u hva tao je kom plet`i ro sko pa za odr a va we sta bil no sti u le -tu, mag net ni kom pas za vo |e we do ci qa i vi -si no mer za odr a va we od re |e ne vi si ne

Proizvodwa lete}e bombe V-1 i sekvence leta V-2 (gore)

Ameri~ki razara~ Allen M Sumner

to na. U to ku ra ta je bi lo po lo e no oko700.000 mi na, od ko jih je stra da lo vi {eod 312 rat nih, i da le ko vi {e te ret nihbro do va.

Kao ve li ki po vr {in ski rat ni bro do vi,am fi bij sko-de sant ni bro do vi na men ski supo ~e li da se gra de uo ~i po ~et ka Dru gog svet -skog rat, kao po sle di ca in ten ziv ni je mo to -ri zo va no sti kop ne ne voj ske. Osnov na na me -na im je bi la pre voz voj ni ka, te {ke rat neteh ni ke i voj ne opre me. Do po seb nog iz ra -`a ja do {li su u de sant nim ope ra ci ja ma sa -ve zni ka u se ver noj Afri ci, Si ci li ji i pa ci -fi~ kim ostr vi ma i, po seb no, u in va zi ji Nor -man di je, ka da je an ga o va no ~ak 4.126 de -sant nih bro do va.

Bom ba je pri la go |e na i za lan si ra we saavi o na He in kel He-111H i Foc ke Wulf FW-200 con dor. Pri kra ju ra ta raz vi je no je ine ko li ko ra ke ta do me ta do 400 km, te mo delV-1 Re ic hen berg sa pi lo tom u ne ko li ko ver -zi ja: R1, jed no sed i dvo sed, R2, bez mo to ra,za obu ku, R3 jed no sed sa mo to rom i R4, bor -be na ver zi ja sa pi lo tom sa mo u bi com. Dokra ja ra ta Nem ci su pro iz ve li 34.000 le -te }ih bom bi V-1, od ~i jeg dej stva je ì vot iz -gu bi lo 5.500, a te e ili lak {e ra we no vi -{e od 41.000 qu di.

Pr va te sti ra wa ra ke ta na te~ no go ri -vo, ozna ~e nih kao A-1, oba vqe na su podokri qem ne ma~ kog Dru {tva za ko smi~ ke le -to ve (VIR), po ~et kom 1929. Ne ma~ ki ge ne ralWal ter Dor nber ger bio je pr vi vi so ki ne ma~ -ki ofi cir ko ji je jo{ 1932. shva tio po ten -ci jal nu voj nu vred nost ra ke te kao ar ti qe -rij skog oru` ja ve li kog do me ta, ra di ~e ga jena we nom da qem raz vo ju an ga o vao na u~ ni -ka Wer ne ra von Bra u na i gru pu we go vih sa -rad ni ka iz VIR-a. Kra jem 1942. za te sti ra -we ra ke te A-4 (V-2) iza bran je po li gon Pe -ne min de, na bal ti~ kom ostr vu Use dom. Dopo ~et ka se rij ske pro iz vod we 1944. oba -vqe no je vi {e te sti ra wa ra ke ta V-2. Po sleuspe {nog sa ve zni~ kog is kr ca va wa u Nor -man di ji (jun 1944), Nem ci do no se od lu ku opo ~et ku spro vo |e wa ak ci je pod {i fri ra -nim na zi vom „Ope ra ci ja pin gvin“, ta~ ni je,o pr voj ope ra tiv noj upo tre bi ra ke ta V-2.Tre }eg ok to bra iste go di ne, pr va ra ke ta po -ga |a lon don sko pred gra |e î svik.

Ra ke ta V-2 bi la je du ga~ ka 14,3 m, pre~ -ni ka tru pa 1,68 m, ma se 12.870 kg (boj nagla va 900–1.000 kg; eks plo ziv ama tol, kom -bi na ci ja 60 pro ce na ta TNT i 40 pro ce na taamo ni jum ni tra ta), opre mqe na kon takt nimupa qa ~em. Ra ket ni mo tor ko ri stio je te~ nogo ri vo (kom bi na ci ja te~ nog ki se o ni ka i al -ko ho la) ko je je sa go re va lo za 70 se kun di. Zato vre me ra ke ta je do sti gla naj ve }u br zi nuod 5.760 km/~, da bi ciq po ga |a la br zi nomod 800 km/~.

Naj ve }i do met iz no sio je 330 km. Mak -si mal na vi si na le ta kre ta la se u ra spo nu od93 do 100 km, a let je tra jao 330 se kun di.Br zi na i vi si na V-2 bi le su ne do sti ne zata da {wa PA oru |a, ra di ~e ga je we no uni -{ta va we bi lo mo gu }e sa mo na lan sir nimpo lo a ji ma pred lan si ra we. V-1 je bi la na -me we na za uni {ta va we po vr {in skih ci qe -va u pra vo u ga o ni ku ve li ~i ne 29,6 km h 24 km.Do kra ja ra ta pro iz ve de no je oko 10.000 V-2, a do mar ta 1945. na Bri ta ni ju je is pa qe -no 1.115, na An tver pen 1.341, Bri sel 65,Li je` 68, Pa riz 15, Luk sem burg pet i na re -jon u oko li ni mo sta Re ma gen 11.

Ia ko su V-1 i V-2 na ja vqi va ni kao taj nooru` je ko je }e pro me ni ti is hod ra ta, to se ni -je de si lo, ali je osta lo za be le e no da je kao„oru` je od ma zde“, pre sve ga, po slu i lo za te -ror nad ci vil nim sta nov ni {tvom.


snom di le mom: na sta vi -ti rat ne ope ra ci je doko na~ nog slo ma ja pan skear mi je ili upo tre bi tino vo oru` je i pri si li tija pan ske ge ne ra le nabez u slov nu ka pi tu la ci ju.Is ku stva iz do ta da {wiham fi bij sko-de sant nihope ra ci ja na Pa ci fi kupo ka zi va la su fa na ti~ -nu upor nost ja pan skihvoj ni ka u pru a wu ot po -ra {to bi, pre ma pro ce -ni voj nih stru~ wa ka, uslu ~a ju na sta vqa wa voj -nih ope ra ci ja, pre manaj cr wem sce na ri ju,Ame ri kan ce ko {ta lo gu -bit ka jo{ oko mi li on ipo ame ri~ kih voj ni ka. Sdru ge stra ne, na sta vakvoj nih ope ra ci ja ne mi -nov no bi rat pro du iona 1946. go di nu, a mo -`da i da qe. Kqu~ re {e -wa bio je u ru ka ma ame -ri~ kog pred sed ni ka Ha -ri ja S. Tru ma na. We go -va od lu ka gla si la je: Ba -ci te atom sku bom bu!

[e stog av gu sta 1945. u 8.15 ~a so va polo kal nom vre me nu, iz nad gra da Hi ro {i me,na pri bli no oko 580 me ta ra, eks plo di ra laje pr va atom ska bom ba, kod nog na zi va ma lide~ ko (Lit tle Boy). Ima la je ma su od 4.307 kg,du i nu 3,048 m, pre~ nik 0,71 m i sna gu odoko 12,5 ki lo to na. Iz ba ~e na je iz avi o na B-29 su per for tress, Eno la Gay, ko jim je pi lo ti -rao pot pu kov nik Pa ul Tib bets. Eks plo zi ja jedo slov no zbri sa la grad. U tre nut ku je ì votiz gu bi lo oko 100.000 qu di, a te e ili lak -{e ra we na je 91.000.

Tri da na ka sni je, 9. av gu sta, u 11.02 ~a -so va po lo kal nom vre me nu, na vi si ni od oko500 me ta ra iz nad gra da Na ga sa ki, eks plo -di ra la je i dru ga atom ska bom ba. Kod ni na -ziv bio je de beq ko (Fat Man). Ima la je ma suod 4.899 kg, du i nu 3,25 m, pre~ nik 1.57 m isna gu od oko 22 ki lo to ne. Iz ba ~e na je izavi o na B-29 su per for tress Boc kscar, ko jim jepi lo ti rao ma jor Char les Swe e ney. Eks plo zi jaje stvo ri la oblak u vi du pe ~ur ke ko ji se po -di zao u vi si nu od oko 16 ki lo me ta ra. Od de -beq ka ì vot je iz gu bi lo oko 40.000, a te eili lak {e je ra we no vi {e od 60.000 qu di.

Eks plo zi ja ma ma log de~ ka i de beq ka sta -vqe na je ta~ ka na Dru gi svet ski rat. Oru` je jeutih nu lo, ~o ve ~an stvo je u{lo u no vu, atom skueru, a ge ne ra li su u ru ke do bi li no vo oru` je„sud weg da na“ – atom sku bom bu.

Prilog pripremiliSta ni slav AR SI]

Mi lo sav C. \OR \E VI]

Pe~urka za kraj rata

ATOM SKA BOM BA

Pr vi ko rak u raz vo ju atom skog oru` jau~i ni le su SAD fe bru a ra 1940. odo -briv {i 6.000 do la ra za po ~e tak is -tra i va wa. Po ~et ni eks pe ri men tal ni

po da ci po ka za li su da se sa ma we od 50 kgura na-235 mo e fi si jom pro iz ve sti ener gi -ja ekvi va lent na onoj ko ju oslo bo di eks plo zi -ja od 20.000 TNT. Ju na 1942. po kre nut je pro -je kat Man hat tan, s ci qem da se ko or di na ru jusvi na po ri oko iz ra de atom ske bom be. Po -li ti~ kom i voj nom ru ko vod stvu SAD bi lo jeja sno da na ci ja ko ja pr ve uspe da na pra vi no -vo oru` je mo e bit no uti ca ti na tok i is hodra ta. Po ~ev od 1943. Ve li ka Bri ta ni ja, Ka -na da i SAD udru i le su svo je na po re.

Osnov ni pro blem u iz ra di atom skebom be bio je pro iz vod wa fi si o nog ma te ri ja -la U-235 i Pu-239. Ve li ka fa bri ka po dig nu -ta je u bli zi ni me sta Knox vil le (dr a va Te ne -si). Taj kom pleks bio je po zna ti ji pod ime nomOak Rid ge. Iste go di ne osno va na je la bo ra -to ri ja u Los Ala mo su, u ko joj je re {en va anpro blem ini ci ra wa atom ske eks plo zi je. Pr vaatom ska bom ba (plu to ni jum ska) eks plo di ra laje 16. ju la 1945. u 5.30 ~a so va u re jo nu Ala -mo gor da, u pu sti wi Jor na da del Mu er te (dr a -va No vi Mek si ko). Bom ba je bi la de to ni ra naiz da qi ne, a na la zi la se na vr hu ~e li~ nogtor wa. Eks plo zi ja je stvo ri la ogrom nu pla -me nu ku glu, ko ja je ras to pi la po vr {i nu pu sti -we u po lu pre~ ni ku od oko 800 me ta ra.

U le to 1945. go di ne, po li ti~ ko i voj noru ko vod stvo SAD na {lo se pred sud bo no -

33arsenal odbrana.pdf · 2019. 9. 5. · moleban za mlade potporu~nike u hramu svetog savea ^ast u...

Documents