Rune

Džoana Haris

PrevelaVesna Stojković

4 5

Copyright © 2007 Frogspawn Ltd.Mape nacrtao Dejvid VajatTranslation Copyright © 2009 za srpsko izdanje, LAGunA

naslov originala

Joanne HarrisRunemarks

Za Anočku

6 7

8 9

10 11

Se lja niMe di Smit, se o ska ve šti caDžed Smit, ko vačMe Smit, pra zno gla va le po ti caAdam Ske ter gud, si le dži jaGo spo đa Ske ter gud, go sti o ni čar kaDo ri jan Ske ter gud, cr na ov ca u po ro di ciLu da Nen Fej, ba bi ca, na vod no ma što vi taNet Par son, pa rohEtel ber ta Par son, nje go va že naTor val Bi šop, nje gov nad re đe niMet Lo, ču var re da i za ko naDe ni jel He der set, pa ro hov še grtOden Brigs, kro vo po kri vač

Sled be ni ci Re daIs pi ti vač broj 4421974, is pi ti vač Re daIs pi ti vač broj 67363, pen zi o ni sa ni is pi ti vač Re da Ma gi star broj 73838, ma gi star Re daMa gi star broj 369, pen zi o ni sa ni ma gi star Re daMa gi star broj 262, ma gi star Re daMa gi star broj 23, ma gi star Re da

Bo go vi (Va ni)Ska di, iz Le de nog na ro da, njor do va ne ve sta, bo gi nja lo va, bo gi­

nja uni šte nja; glav ni Lo ki jev ne pri ja teljBra gi, bog po e zi je i pe sme; ne ma raz lo ga da vo li Lo ki jaIdun, Bra gi je va že na, bo gi nja mla do sti i obi lja; jed nom pri li kom

Lo ki ju je oteo i pre dao Le de nom na ro du

Likovi

Džoana Haris12 13

Fe: bogatstvo, stoka, imovina, uspeh

Ur: snaga, Moćni vo

Turis: Torova runa, Trnovita

Os: Proroci, Asi

Raedo: Putnik, Tuđina

Kaen: Požar, Haos

Hagal: Grad, uništitelj, Podsvet

Naudr: Veziteljka, nevolja, potreba, smrt

Isa: Led

Ar: obilje, plodnost

Ir: Zaštitnica, Temelj

Sol: leto, sunce

Tir: Ratnik

Bjarkan: vizija, otkrovenje, san

Madr: čovečanstvo, narod

Logr: voda, Jedno more, Srednji svetovi

Fre ja, bo gi nja lju ba vi; jed nom ju je Lo ki smrt no uvre dioFrej, Že te lac, Fre jin brat; ni je baš u pri ja telj skim od no si ma s

Lo ki jemHejmdal, zla to zu bi ču var bo go va; mr zi Lo ki jaNjord, bog mo ra; bio u bra ku sa Ska di, ali su sa da ra sta vlje ni

zbog ne po mir lji vih ne su gla si ca; sla žu se sa mo po jed nom pi ta nju – obo je ne tr pe Lo ki ja

Bo go vi (Asi – Pro ro ci)Odin, po gla var Asa; Lo ki jev brat po kr vi, ko ga je ovaj na kra ju

iz daoFri ga, nje go va že na; iz gu bi la si na zbog Lo ki jaTor, Gro mov nik; Odi nov sin; ima vi še ne ra šči šće nih ra ču na

sa Lo ki jemSif, nje go va že na; oće la vi la zbog Lo ki jaTir, bog ra ta; iz gu bio ša ku zbog Lo ki jaBal der, sin Fri gin; po gi nuo zbog Lo ki jaLo ki

Osta liŠe ćer-i-džak, go blinHe l, go spo da ri ca Pod ze mljaGo spo dar Surt, vla dar Ono stra nog sve ta, ču var Cr ne tvr đa veJor mun gand, Zmi ja Sve taEli, po zna ta i kao Sta rostDe be la Li zi, tr bu ša sta svi njaBez i me ni

Rune starijeg pisma

14 15

„Jedan je Prorok predskazao propast svega…Nikada ne veruj Proročištu.“

Lokijev plamen, 9:1

Knjiga prvaGornji svet

16 17

Po ne de ljak, se dam sa ti uju tro, pet sto ti na go di na po sle Pro­pa sti sve ta, a u po dru mu po no vo go bli ni. Go spo đa Ske ter gud, vla sni ca go sti o ni ce Kod Se dam spa va ča, tvr di da su to sa mo pa co vi, ali Me di Smit zna pra vu isti nu. Sa mo su go bli ni mo gli da pro ko pa ju put kroz ci glom po plo čan pod. Osim to ga, ko li ko Me di zna, pa co vi ne pi ju pi vo.

Zna Me di još ne što: u se lu Mol bri – pa i u či ta voj do li ni re ke Strond – o ne kim po ja va ma se ni ka da ne go vo ri, a tu se mi sli na sve neo bič ne, ta jan stve ne ili na bi lo ko ji na čin ne pri rod ne po ja ve. Ma što vi tost je oso bi na ko ju pre zi ru go to vo ko li ko i uobra že nost, a čak i sno vi iza zi va ju sa mo mr žnju i strah. Još je u Do broj knji zi bi lo za pi sa no da su upra vo kroz sno ve Pro ro ci do šli iz Ha o sa. Osim to ga, Vi lin ski na rod i da lje vla da Snom i sa mo če ka pri li ku da po no vo kro či u svet.

Za to su se sta nov ni ci Mol bri ja svim si la ma tru di li da ni ka da ne sa nja ju. ume sto na ma dra ci ma, spa va ju na go lim da ska­ma i iz be ga va ju obil ne ve če re. Što se pri ča za la ku noć ti če, de ca iz Mol bri ja mo gla su pre da ču ju pri če o pat nja ma sve ta ca ili o ne dav nim Či šće nji ma iz Kraja Sveta ne go baj ke o ma gi­ji i Do njem sve tu. To ne zna či da ma gi je ni je bi lo. u stva ri, u po sled njih če tr na est go di na u se lu Mol bri bi lo je vi še ma gi je u raz li či tim ob li ci ma ne go ma gde dru gde u Sred njem sve tu.

1

Džoana Haris18 Rune 19

i sa da go ri. To se obič no do ga đa ka da je Dobri narod u bli zi ni, kao da se ne što u njoj ko me ša i po ku ša va da se oslo bo di.

Tog se le ta ovaj ose ćaj ja vljao če šće ne go obič no jer su se go bli ni oku plja li u ne ve ro vat nom bro ju, a je di ni na čin da ga se Me di oslo bo di bio je da ih pro te ra. naj če šće ni je mo ra la da opro ba va i upo tre blja va osta le svo je ve šti ne. Shva ta za što ta ko mo ra da bu de, ma da joj je po ne kad bi lo te ško da se uz dr ži. Kao ka da se pre tva ra te da ni ste glad ni dok gle da te va še omi lje no je lo po slu že no na sto lu.

Vra ča nje i ča ra nje ru na ma bi lo je sa mo po se bi lo še, ali je ba ca nje či ni, pra vih či ni, čak i opa sno. Ako bi gla si ne o to me do pr le do Kraja Sveta, gde su sled be ni ci Re da da no noć no pro­u ča va li Reč…

Me di na naj du blje skri va na taj na – ko ju je znao sa mo njen naj bo lji pri ja telj, čo vek ko ga su zna li pod ime nom Jed no o ki – bi la je da ona uži va u iz vo đe nju ma gi je, ma ko li ko sra mot no to bi lo. ne sa mo da vo li da ča ra ne go ve ru je i da je do bra u to me. Kao i svi ko ji su za ne što na da re ni, žu de la je da svoj dar upo­tre bi i da se po ka že pred dru gi ma.

Ali to ni je bi lo mo gu će. u naj bo ljem slu ča ju re kli bi joj da se raz me će.

A u naj go rem? ne ke su i za mno go ma nje pre kr ša je sla li na Či šće nje.

Me di nu pa žnju pri vu kli su pod po dru ma i ve li ka ru pa u nje mu. Bi la je ve ća i ne u red ni ja od li sič je ru pe i ne ma sum nje da ju je is ko pao ne ki go blin. na me stu gde se is ko pa na ze mlja ra su la, još uvek su se vi de li tra go vi sto pa la sa gru bim ta ba ni ma i kan dža ma. u jed nom uglu na la zi la se hr pa iz lo mlje nog ka me nja i ci gala, ne ve što sa kri ve na is pod go mi le pra znih ba čvi ca. Me di se osmeh nu mi sle ći da se tu ve ro vat no oku pi lo ne ko ve se lo i pri lič no pi ja no dru štvo.

„La ko ću po pu ni ti ru pu“, po mi sli ona. Kao i uvek, bi će mno­go te že po sti ći to da ona i osta ne po pu nje na. Ir, Za štit ni ca, bi la

Za to je, na rav no, kri va Me di. Me di Smit je bi la sa njar, pri­po ve dač, a mo žda i ne što go re od to ga. Zbog sve ga to ga na vi kla je da je okri vlju ju za sve neo bič no što se do go di u se lu. Ako bi bo ca pi va pa la sa po li ce ili ako bi mač ka upa la u mle ka ru, ako bi Adam Ske ter gud ka me nom ga đao ne kog psa lu ta li cu i ume­sto nje ga po go dio pro zor, mo gli ste bi ti si gur ni da će za sve to okri vi ti Me di.

A ako bi se po bu ni la, re kli bi joj da je od u vek do no si la ne vo­lje i da ih sve pra ti zla sre ća od da na nje nog ro đe nja. ni šta do bro ne tre ba ni oče ki va ti od de te ta ko je na se bi no si ru žni be leg − taj be leg bo je rđe ko ji Smi to va kći ima na ru ci –

– a ko ji su ne ki star ci na zi va li ve štič jim be le gom i ko ji se ni je dao uklo ni ti ma ko li ko ga ri ba la.

Ako ni je to, on da su kriv ci go bli ni, ko je su još na zi va li i Dobrim narodom ili vi le nja ci ma. Ovog le ta po sta li su još obe­sni ji, i ne sa mo da su pljač ka li po dru me i kra li ov ce, ili ih po ne­kad bo ji li u pla vo, već su po če li i da zbi ja ju vr lo zlob ne, ne sla ne ša le. Ta ko su, re ci mo, na cr kve ni prag sta vi li konj sku ba le gu, u vi no za pri čest si pa li so du da se za pe nu ša, a u rad nji Džoa Gro u se ra sir će u te gla ma s tur ši jom za me ni li mo kra ćom.

Po što se ni ko ni je usu đi vao da ih spo me ne, pa čak ni da pri zna da oni uop šte po sto je, Me di je mo ra la sa ma da pro nađe na čin da se iz bo ri sa šte to či na ma ko je ži ve is pod Br da.

ni ko je ni je pi tao ka ko to ra di. ni ko ni je vi deo Smi to vu kćer na de lu i ni ko joj ni ka da ni je re kao da je ve šti ca. ni ko – osim Ada ma Ske ter gu da, si na nje ne ga zda ri ce, uglav nom vr lo pri stoj­nog mom ka, sem ka da bi se ra že stio i kre nuo da si pa psov ke.

Osim to ga, go vo ri li su, šta tu uop šte ima da se ka že. Onaj ru žni be leg do volj no go vo ri.

Me di se za gle da u be leg bo je rđe. Iz gle da kao ne ka kvo slo vo ili ma gič ni sim bol i po ne kad bi ble do za si jao u mra ku ili po čeo da go ri kao da je tu uti snu to ne što vre lo. Pri me ti la je da be leg

Džoana Haris20 Rune 21

Me di za ko ra či na pred i upe ri sve ću u ugao. I da lje se ni šta ni je mi ca lo. Ali sva ki ži vi stvor za so bom osta vlja trag ko ji po ne­ko ume da pre po zna. Tu ima ne če ga, Me di je ose ti la da ima. Sa da čak mo že i da ga na mi ri še: gor kosladak, stu de n mi ris, sli­čan mi ri su ko re nja i za či na ko ji su du go sta ja li pod ze mljom.

„Pi ja no dru štvo“, po mi sli ona. Mo žda to li ko pi ja no da je je dan od sla vlje ni ka, obez na njen od iz vr snog pi va go spo đe Ske ter gud, pot pu no smet nuo s uma oprez i šću ću rio se u ne ki mrač ni ugao ne bi li snom oda gnao ma mur luk. A sa da je, šta god on bio, ostao za ro bljen. Za ro bljen je iza go mi le na sla ga ne bu ra di jer mu je ru pa za pu še na, a po drum za tvo ren.

Me di no sr ce br že za lu pa. Za sve ove go di ne ni kad joj se još ni je uka za la pri li ka da iz bli za vi di vi le nja ka i da s njim raz go va ra.

Po ku ša la je da se se ti sve ga što zna o Dobrom narodu, ko ji ži vi is pod Br da cr ve nog ko nja. To su čud no va ta stvo re nja, vi še ne sta šna ne go za i sta zla, ko ja vo le ja ka pi ća i do bro za či nje na je la. A bi lo je tu još ne što, sa mo ni ka ko ni je mo gla da se se ti šta. Mo žda ne ka pri ča ko ju je ču la od Jed no o kog? Da ni su u pi ta nju ne ki tri ko vi ili či ni ko je bi joj po mo gle da ga lak še sa vla da?

Spu sti la je sve ću na jed no bu re i za gle da la se u ugao. „Znam da si tu“, ti ho je pro ša pu ta la.

Go blin – ako to za i sta je ste go blin, a ne sa mo pa cov – ne re če ni šta.

„Iza đi“, re če Me di. „ne ću ti ni šta.“ni šta se ne po ma če, sa mo se du bo ka tmi na us ko me ša pod

pla me nom sve će. Raz o ča ra na, Me di uz dah nu i okre nu se na dru gu stra nu.

Kra jič kom oka pri me ti ka ko ne što vre ba u mra ku.Sta ja la je ne po mič no, na iz gled za mi šlje na. ne što se ve o ma

ti ho šu nja lo iz me đu dva bu re ta.Me di se ni sa da ne po ma če. Sa mo su se pr sti nje ne le ve

ša ke uvi ja li u do bro po zna ti znak Bjar kan, ru nu ko ja zna či ot kro ve nje.

je do volj na da se za klju ča ju vra ta cr kve. Ali po ka za lo se da su go bli ni pri lič no upor ni ka da ima pi va i za to je zna la da ih ovog pu ta jed na čin ne će du go za dr ža ti.

Do bro, on da će upo tre bi ti ne što ja če.Za ši lje nim šta pom na cr ta la je dve ru ne na uta ba nom po du.Mo gla bi da po slu ži Na u dr, Veziteljka, po mi sli la je,

a uz nju Ur, Moć ni vo, ko ju će po sta vi ti na ulaz u ru pu.

Sa da joj još sa mo jed na iskra tre ba.Ta iskra, to je bio je di ni pra vi ma gič ni sa sto jak. Sva ko ko

po zna je ru ne – a one su, na kra ju kra je va, sa mo obič na slo va uze ta iz jed nog drev nog je zi ka – mo gao bi da na u či da ih pi še. Me di zna da je trik za pra vo na te ra ti ih da de lu ju.

u po čet ku je bi lo te ško. Sa da je s la ko ćom upra vlja la ru na ma, kao da pa li ši bi cu. Iz go vo ri la je jed nu ma lu vradž bi nu: „Cuth on fyre…“*

Slo va na krat ko buk nu še, a za tim se pla men sma nji i na sta­vi pre te ći da ti nja. Go bli ni i Me di mo gu da ih vi de, ali ne i go spo đa Ske ter gud, ko ja pre zi re či ta nje − za to što ne ume da či ta − i ve ru je da je ma gi ja đa vo lja ra bo ta, da ru ne li če na obič ne škra bo ti ne po pra ši ni i da bi naj bo lje bi lo da se svi pra ve da su go bli ni sa mo obič ni pa co vi.

Iz naj u da lje ni jeg i naj mrač ni jeg ugla po dru ma iz ne na da se za ču ne ko ko me ša nje. Me di se okre nu i pri me ti ka ko se ne što, ve će od obič nog pa co va, kre će u mra ku i za mi če iz me đu dva bu re ta.

Ona br zo usta de i po diže sve ću ka ko bi pla me nom osve­tli la be lo okre če ni zid. ni šta se ni je ni ču lo ni po me ra lo, osim po drh ta va nja i tre pe re nja sen ki.

* Stengl.: „Po va tri te po zna doh“, stih iz staroengleske run ske pe sme. (Prim. prev.)

Džoana Haris22 Rune 23

to ipak sa mo legende. Ali bi lo je i dru gih pri ča za ko je je ve ro­va la da u se bi ima ju ma lo vi še isti ne. Se tiv ši se ono ga što ju je kop ka lo od tre nut ka ka da je iza bu re ta pr vi put ču la sum nji ve zvu ke, oči joj za si ja še.

„ne mo raš da žu riš“, re če joj go blin čač ka ju ći zu be.„Pst!“, od go vo ri Me di. „Raz mi šljam.“Go blin zev nu. Sad se već ma lo opu stio, a iz bli sta vih zlat­

nih oči ju isi ja va la mu je zlo ba. „ne zna šta će sa mnom, je l’ ta ko?“, re če. „Zna da će, ako se ne vra tim bez bed no ku ći, na se be na vu ći osve tu.“

„Osve tu? A či ju?“„Vo đi nu, na rav ski“, od go vo ri go blin. „O, bo go va ti, je si li

ra sla u ku ti ji? A sad bu di do bra i pu sti me pa se ne ću na lju ti ti i zva ti Vo đu i uvla či ti ga u ovo.“

Me di se na sme ši, ali ne re če ni šta.„Ma daj“, re če go blin, sa da već ma lo ne spo koj ni ji. „ne ma

vaj de da me dr žiš ov de. ne mam niš’ da ti dad nem.“„O, ali ima ne što“, re če Me di i se de na pod pre kr šte nih no gu.

„Mo žeš da mi ka žeš svo je ime.“Go blin je po gle da raz ro ga če nih oči ju.„Ako mu znaš ime, mo žeš vla dat nji me. Zar ne ka že ta ko

iz re ka?“Tu drev nu pri ču joj je pre mno go go di na is pri čao Jed no o­

ki i Me di ju je u tre nut nom uz bu đe nju go to vo za bo ra vi la. na po čet ku Pr vog do ba sva kom ži vom stvo ru, dr ve tu, ka me nu i bilj ci da to je taj no ime. Sva ko ko bi to ime sa znao, mo gao je tog stvo ra po ko ri ti svo joj vo lji.

Maj ka Fri ga je sve mu zna la pra vo ime i ta ko je sve na sve tu na te ra la da tu gu je i mo li za po vra tak njenog mr tvog si na. Ali Lo ki, ko ji je imao mno go ime na, ni je hteo da se po ko ri nje­noj vo lji. I za to je Le pi Bal der, bog pro le ća, mo rao da osta ne u Pod sve tu, kra ljev stvu bo gi nje He le, dok sve mu na sve tu ne do đe kraj.

„Mo je ime?“, ko nač no pro zbo ri go blin.

Bjar kan će po ka za ti da li je ovo pa cov.ni je pa cov. Je dva pri me tan pra mi čak zlat ne bo je vi le nja ka

za si ja u kru gu na pra vlje nom po mo ću pr sta i pal ca.Me di se ustre mi na nje ga. na pa la je u pra vom tre nut ku.

Stvo re nje od mah po če da se ko pr ca i iako Me di ni je mo gla da ga vi di, i te ka ko je ose ti la da joj se ri ta i uvi ja u ru ka ma, po ku­ša va ju ći da je uje de. Po što ga je i da lje čvr sto dr ža la, stvo re nje se ko nač no sa svim opu sti. Iz ro ni lo je iz mra ka i ja sno ga je vi de la.

To, to jest on, ne be še mno go ve ći od li si ce, ma lih, spret nih ru ku i gad nih, sit nih zu ba. naj ve ći deo te la bio mu je pre kri ven oklo pom − me tal ne plo či ce, ko žno re me nje, po lo vi na ve ri žne ko šu lje ne ve što skra će ne ka ko bi mu bi la ta man. na nje go vom tam nom li cu s du gim br ko vi ma si ja le su bli sta ve oči bo je zla ta, ko je u se bi ni su ima le ni čeg ljud skog.

On je po gle da, trep nu dva put, a on da joj, bez ika kvog upo­zo re nja, za ždi iz me đu no gu.

Mo žda bi i us peo da po beg ne – brz je kao la si ca – ali je Me di bi la sprem na na ta ko ne što. Pr sti ma je ba ci la Isu, le de nu ru nu, i u me stu ga za le di la.

Go blin se oti mao i mi go ljio, ali su mu no ge bi le čvr sto pri­ko va ne za tlo.

Kroz oštre zu be go blin is plju nu pla mi čak vi lov njač ke va tre, ali ga Me di ne pu sti.

Go blin po če da psu je na ra znim je zi ci ma, ži vo tinj skim i vi le­njač kim. na kra ju iz re če i ne ko li ko pri lič no ru žnih re či o Me di­noj po ro di ci, ko je su, mo ra pri zna ti, uglav nom bi le isti ni te.

Ko nač no pre sta de da se oti ma i lju ti to se de na pod.„Do bro, šta ho ćeš?“, upi ta je.„A ka ko bi bi lo da mi is pu niš tri že lje?“, pred lo ži Me di pu na

na de.„Ba ta li“, od go vo ri joj go blin pre zri vo. „Šta su ti to na pri ča li?“Me di je bi la raz o ča ra na. Mno ge pri če ko je je to kom go di na

ču la go vo ri le su o ju na ku ko me su vi le nja ci is pu ni li tri že lje, pa ju je pri lič no ras tu ži lo što se po ka za lo da su u ovom slu ča ju

Džoana Haris24 Rune 25

Ali Me di je po ku ša va la da se se ti re či ko ju je go blin iz go­vo rio.

Sno trag? ne, ni je to.Sna-re gi? ne, ni je ni to.Sma-ri ki? na mr šti la se po ku ša va ju ći da pra vil no iz go vo ri,

ma da je zna la da će go blin po ku ša ti da je ome te. Zna da či ni ne će de lo va ti ako ime ne iz go vo ri baš ka ko tre ba.

„Sma…“„Zo vi me Mu sav ko, zo vi me Mr ljav ko“, br bljao je go blin

po ku šav ši da raz bi je Me di ne či ni iz go va ra ju ći ne ku svo ju. „Zo vi me Pa uk, Lji gav ko, Le njiv ko. Zo vi me Lu kav ko, zo vi me Spo…“

„uću ti!“, vik nu Me di. Pra va reč joj je bi la na vr hu je zi ka.„Iz go vo ri ga on da već jed nom!“„I ho ću!“, re če i po mi sli: „Kad bi sa mo ovaj stvor pre stao

da br blja…“„Za bo ra vi la si ga, je l’ da?“ u go bli no vom gla su ču lo se li ko­

va nje. „Za bo ra vi la, za bo ra vi la, za bo ra vi la!“Me di ose ti da joj kon cen tra ci ja po pu šta. Pre vi še je to ga

mo ra la da po stig ne od jed nom. Ka ko u isto vre me da spu ta va go bli na i da se se ti či ni ko ja će ga po ko ri ti nje noj vo lji? Na u dr i Isa već po pu šta ju. Go blin sa mo što ni je oslo bo dio jed nu no gu, a iz oči ju mu je se va la zlo ba dok je po ku ša vao da oslo bo di i dru gu.

Sad ili ni kad. Me di za bo ra vi na ru ne i svu sna gu vo lje usme ri na ta čan iz go vor pra vog ime na tog stvo ra.

„Sma-ra ki…“ uči ni lo joj se da je to pra va reč, iz go vo re na br zo i od luč no. Ali tek što je otvo ri la usta, kao pam pur iz fla še go blin iz le te iz ćo ška. Pre ne go što je reč iz go vo ri la do kra ja, on je već do po la pro šao kroz zid po dru ma i ko pao je kao da mu ži vot za vi si od to ga.

Da je u tom tre nut ku Me di ma lo bo lje raz mi sli la, jed no stav­no bi mu na re di la da sta ne. Ako je pra vil no iz go vo ri la nje go vo ime, bio bi pri si ljen da joj se po ko ri i ona bi mo gla na mi ru da

Me di po tvrd no klim nu gla vom.„A šta zna či ime? Zo vi me Pse ća Dla ka, ili Vi ski u Bo ci, ili

Tri Li sta na Ve tru. Baš me bri ga.“„Tvo je pra vo ime“, re če Me di i po no vo na cr ta Na u dr, ru nu

ko ja ve zu je, i Isu, da ve zu učvr sti po mo ću le da.Go blin po ku ša da se iz mi go lji, ali ga je čvr sto dr ža la. „Šta će

ti ono uop šte?“, upi tao je. „I ot kud ti sve to znaš?“„Sa mo ti me ni re ci“, re če Me di.„ni ka da ne ćeš us pe ti da ga iz go vo riš“, od go vo ri on.„Ipak mi ka ži.“„ne ću! Pu štaj me!“„Ho ću“, uz vra ti Me di, „čim mi ka žeš. Ili ću otvo ri ti vra ta

po dru ma i pre pu sti ti sun cu da te sre di.“na to se go blin lec nu jer sun če va sve tlost je po gub na po Ma le

lju de. „ne bi ti to ura di la, go spo, je l’ ta ko?“, za cvi leo je.„Sa mo gle daj“, re če Me di pa usta de i kre nu ka za tvo re nim

pod nim vra ti ma kroz ko ja su uno si li bu rad sa pi vom.„ne ćeš valj da!“, za ski ča go blin.„Tvo je ime“, po no vi ona dr že ći ru ku na za su nu.Go blin po če još že šće da se ko pr ca, ali ga je Me di i da lje

čvr sto dr ža la. „ufa ti će te be on!“, ski čao je. „Vo đa će te ufa ti ti, a on da ćeš za ža li ti!“

„Ovo ti je po sled nja pri li ka“, re če mu Me di po vla če ći re zu. Ta nu šan zrak sun če ve sve tlo sti pa de na pod sa mo ne ko li ko cen ti me ta ra od go bli no vog sto pa la.

„Za tva raj, za tva raj!“, vri štao je go blin.Me di je sa mo str plji vo če ka la.„Do bro, de! Do bro! Zo vem se…“ Go blin kao iz to pa iz br blja

ne što na svom je zi ku. „A sa da ih za tva raj, za tva raj ih!“, vri štao je iz mi go ljiv ši se što je da lje mo gao od sun če vog zra ka.

Me di za lu pi vra ta u po du i go blin s olak ša njem odah nu. „To ti je baš bi lo bre zo bra zno!“, re če. „Ta ko do bra de voj či ca ne bi tre ba lo da se pe tlja s bre zo bra zlu ci ma.“ upu tio joj je pre ko ran po gled. „A šta će ti uop šte mo je ime?“

Džoana Haris26 Rune 27

sto no ge, či gri ce, uho la že i cr vi, kao i ogrom na ko li či na pr lja ve vo de − ve ro vat no iz ne kog po kva re nog od vo da. Sve se to sa da sje di ni lo u ne ka kvu od vrat nu sme šu ko ja je opa snom br zi nom ku lja la iz ru pe i raz li va la se po po du.

A on da, baš ka da je po mi sli la da je to naj go re što je mo glo da joj se do go di, od o zgo se za ču zvuk otva ra nja vra ta i iz ku hi nje do pre pi skav i po ma lo unj kav glas.

„Hej, go spo ji ce! ’Oćeš ce lo ju tro da osta neš do le?“„O, bo go vi.“ Bi la je to go spo đa Ske ter gud.Go blin po gle da u Me di i ve se lo joj na mig nu.„Je si li me ču la?“, upi ta go spo đa Ske ter gud. „Ov de go re ima

go mi la lo na ca da se ope re, ili tre ba i to sa ma da ura dim?“„evo sad ću!“, do vik nu Me di žur no, po be gav ši na ste pe ni šte

po dru ma. „Sa mo da… sre dim ne što ov de do le!“„e pa, sad do đi da za vr šiš po sao ov de go re“, od go vo ri go spo­

đa Ske ter gud. „Od mah da si se po pe la da sre diš te lon ce. A ako se ona jed no o ka vu ci ba ti na i ni šta ri ja po no vo po ja vi, re ci mu da sam mu po ru či la da se gu bi!“

Me di no sr ce za lu pa br že od uz bu đe nja. Ona jed no o ka vu ci-ba ti na i ni šta ri ja – to ve ro vat no zna či da se po sle vi še od dva­na est me se ci lu ta nja njen sta ri pri ja telj vra tio. ne ma tih pa co va i bu ba šva ba – pa čak ni go bli na – ko ji bi je spre či li da ga vi di. „Bio je ov de?“, upi ta la je pre ska ču ći ste pe ni ce u tr ku. „Jed no o ki je do la zio?“ ule te la je bez da ha u ku hi nju.

„Da bo me.“ Go spo đa Ske ter gud joj do da de kr pu. „Ma da ne znam što bi se to me ra do va la. Mi sli la sam da ćeš ti pr va…“

Za ću ta la je, na kri vi la gla vu i oslu šnu la. „Ka kva je to bu ka?“, upi ta oštro.

Me di za tvo ri po drum ska vra ta. „Ma ni je ni šta, go spo đo Ske ter gud.“

Ga zda ri ca je sum nji ča vo po gle da. „A oni pa co vi?“, upi ta. „Je si li ih ovog pu ta sre di la?“

„Mo ram da ga vi dim“, re če Me di.„Ko ga? Jed no o ku vu ci ba ti nu?“

ga is pi ta. Ali Me di ni je ima la vre me na za raz mi šlja nje. Ona vi de ka ko go bli no va sto pa la ne sta ju u po du, uz vik nu ne što što ni su bi le čak ni či ni, a isto vre me no na ulaz u ru pu ba ci Tu ris, To ro vu ru nu.

Ima la je ose ćaj kao da pra vi va tro met. Ru na uda ri o ci glom po plo čan pod, iza zvav ši pra sak var ni ca i po di žu ći ma li oblak smr dlji ve pra ši ne.

ne ko li ko tre nu ta ka ni šta se ne do go di. Ta da se is pod Me di­nih no gu za ču po tmu la tut nja va, a iz ru pe do nje do pre pso va­nje, uda ra nje i zvuk raz gr ta nja ze mlje, kao da je ne ko unu tra na le teo na ne ka kvu pre pre ku.

Me di se spu sti na ko le na i za vu če ru ku u ru pu. Ču la je go bli­na ka ko psu je, iako je bio su vi še da le ko da bi ga do hva ti la. A on da se za ču još ne što, zvuk ne ka kvog kli za nja, ci ča nja i tap­ka nja ko je joj se uči ni po zna to…

Go bli nov glas je bio pri gu šen, ali zvu ča lo je kao da mu se žu ri. „Vi di šta si sad ura di la. Ta ko mi Go ga i Ma go ga, pu štaj me!“ Po no vo se čuo zvuk očaj nič kog raz gr ta nja ze mlje i stvo­re nje iz le te iz ru pe una tra ške. Pri tom se sa pleo i pao uda riv ši o go mi lu pra zne bu ra di, a ona se sru ši uz tre sak do volj no gla san da pro bu di Se dam spa va ča.

„Šta se do go di lo?“, upi ta ga.Ali pre ne go što go blin uspe da joj od go vo ri, ne što iz le te iz

ru pe u zi du. u stva ri, bi lo ih je ne ko li ko. ne, de se ti ne – sto ti­ne – ne ka kvih de be lih, sme đih, hi trih stvo ro va ko ji su na di ra li iz ru pe po put…

„Pa co vi!“, krik nu Me di za di gav ši suk nju do čla na ka.Go blin je pre zri vo po gle da. „Pa šta si oče ki va la da će se

do go di ti?“ upi ta. „Ba ciš ta kve či ni na Do nji svet i, dok trep neš, ga ma di i šte to či na do ko le na…“

uža snu ta, Me di je zu ri la u ru pu. Hte la je da do zo ve sa mo go bli na, ali iz gle da da je svo jim uz vi kom i ru nom ko ju je ona­ko br zo is pa li la pri zva la sve što se na la zi lo u bli zi ni. Sa da su iz ru pe na gr nu li ne sa mo pa co vi već i bu be, pa u ci, mo kri ce,

Džoana Haris28 Rune 29

će pre sta ti za ot pri li ke je dan sat i ga mad će ot pu za ti na zad u svo ju ru pu. On da će mo ći po no vo da je za pu ši, po či sti ne red, po ku pi vo du…

„Sa mo da vam ob ja snim“, po ku ša la je još jed nom.Ali go spo đu Ske ter gud ni su za ni ma la ni ka kva ob ja šnje nja.

Li ce joj se opa sno za cr ve ne lo, a glas joj je bio pi skav sko ro kao u pa co va ka da je vri snu la: „Ada me! Od mah da si do šao ova mo!“

Adam je sin go spo đe Ske ter gud, a on i Me di su se od u vek mr ze li. Se tiv ši se nje go vog po dru glji vog i pod log li ka, ali i li ka pri ja te lja ko ga du go ni je vi de la, a ko ga su ne ki zva li jed no o ka vu ci ba ti na, Me di ko nač no od lu či da pre du zme ne što.

„Si gur ni ste da je to bio Jed no o ki?“, upi ta la je na kra ju.„na rav no da je ste! A sad otva raj ta…“„u re du“, od go vo ri Me di i po ni šti dej stvo ru ne. „Ali da sam

na va šem me stu, sa če ka la bih bar je dan sat.“Za tim se okre nu i po tr ča. Već je bi la na pu tu ka Br du cr ve­

nog ko nja ka da se u da lji ni za ču lo pro dor no ur la nje ka ko po put di ma iz bi ja iz ku hi nje go sti o ni ce Kod Se dam spa va ča, nad vi ja se iz nad usnu log se la Mol bri, da bi se od mah za tim iz gu bi lo u ju tar njem va zdu hu.

„Mo lim vas“, od go vo ri ona. „Br zo ću se vra ti ti.“„e, ne ćeš dok te ja pla ćam“, od go vo ri go spo đa Ske ter gud

sku piv ši usta. „ne da jem ti to li ke pa re da bi jur ca la sa lo pu ža­ma i skit ni ca ma…“

„Jed no o ki ni je lo pu ža“, od vra ti Me di.„ne moj ti tu sva šta da umi šljaš, go spo ji ce“, re če joj go spo­

đa Ske ter gud. „Za ko na mi, to si što si i tu se ni šta ne mo že. Ali mo gla bi bar ma lo da se po tru diš. Mo gla bi zbog svog oca i zbog uspo me ne na tvo ju mu če nu maj ku.“ Za sta la je sa mo na tren da do đe do da ha. „I ski daj taj iz raz sa li ca. Po mi sli će lju di da se po no siš što si…“

A on da je, još uvek otvo re nih usta, za ću ta la jer se iza po drum­skih vra ta ne što za ču lo. Go spo đi Ske ter gud se uči ni da ču je neo bič no tap ka nje ko je su na ma ho ve pre ki da li tu pi udar ci. Pri lič no se uz ne mi ri la pri po mi sli da u po dru mu mo žda ipak ima još ne če ga osim bu ra di sa pi vom. I ka kvo se to šljap ka nje ču je u da lji ni? Zvu či kao ka da se u re ci pe re ru blje.

„O, za ko na mi, šta si to ura di la?“, re če go spo đa Ske ter gud i upu ti se ka vra ti ma po dru ma.

Me di sta de is pred vra ta i jed nom ru kom na za su nu is pi sa sim bol za Na u dr. „ne idi te do le, mo lim vas“, re če.

Go spo đa Ske ter gud po ku ša da po me ri za sun, ali ga je znak ru ne dr žao čvr sto za tvo re nim. Be sno se okre nu la ka Me di, is ke ziv ši sit ne oštre zu be po put ne ka kve zver ke. „Od mah da si otvo ri la ta vra ta“, na re di la je.

„Kad vam ka žem, stvar no je bo lje da ih ne otva ram.“„Otva raj ta vra ta, Me di Smit, ako ti je ži vot mio!“Me di još jed nom po ku ša da se us pro ti vi, ali je go spo đa Ske­

ter gud bi la ne u mo lji va. „Kla dim se da je ona vu ci ba ti na do le i da se go sti mo jim naj bo ljim pi vom. e pa, de voj či ce, otva raj ta vra ta ili ću da po zo vem Me ta Loa da vas obo je od ve de u hap sa nu!“

Me di uz dah nu. Da le ko od to ga da je vo le la da ra di u go sti o­ni ci, ali po sao je po sao i no vac je no vac. Ako go spo đa Ske ter gud za vi ri u po drum, osta će i bez jed nog i bez dru gog. Dej stvo či ni