3/16/20151BLOK VIIMetode senzorne analizePodelaMetode senzorne analize - Podela SENZORNA ANALIZASENZORNA ANALIZA Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultetDrDr Nikola Tomi, docent Nikola Tomi, docentpredmet ispitivanjaPre svakog ispitivanja potrebno jePre svakog ispitivanja potrebno je definisati: definisati:cilj ispitivanjaODABIR METODE SENZORNE ANALIZEZadatak senzoriara je da odabere adekvatnu metodu koja moe da odgovori na postavljeno pitanje u vezi sa proizvodom koji je predmet ispitivanja i testiranja.Potrebe za senzornim ispitivanjemPotrebe za senzornim ispitivanjem u proizvodnim uslovima: u proizvodnim uslovima:kontrola kvaliteta, kontrola kvaliteta,ispitivanje senzorne odrivosti, ispitivanje senzorne odrivosti,i iti j ilik lbi k i iti j ilik lbi k ispitivanje prilikom albi kupaca, ispitivanje prilikom albi kupaca,reformulacija postojeih proizvoda, reformulacija postojeih proizvoda,razvoj novih proizvoda razvoj novih proizvoda,,izrada specifikacije proizvoda, izrada specifikacije proizvoda,.... ....Promene u kvalitetu proizvoda tokom njegovog razvoja iPromene u kvalitetu proizvoda tokom njegovog razvoja i izrade nastaju, uglavnom, pod uticajem sledea 3 faktora : izrade nastaju, uglavnom, pod uticajem sledea 3 faktora :sirovinesirovine (ingradijenti) (ingradijenti)(razlozi za uvoenje promena u okviru sirovina: poboljanje kvaliteta proizvoda, smanjenje trokova proizvodnje, ili prosto zato to odreeni dobavlja nije vie prisutan na tritu)procesi procesi(razlozi za uvoenje promena u okviru procesa proizvodnje:( j p p p jpoboljanje kvaliteta proizvoda u smislu uticanja na faktore senzorne, nutritivne i mikrobioloke stabilnosti, poveanje produktivnosti, smanjenje trokova proizvodnje)nain pakovanja nain pakovanja(razlozi za uvoenje promena u okviru naina pakovanja: poveanje stabilnosti proizvoda ili drugi aspekti kvaliteta; npr. polupropustljivost za pojedine gasove, uticaj na aromu proizvoda usled gubitaka zbog propustljivosti ili od strane materijala za pakovanje i tampe, odravanje modifikovane atmosfere, i sl.)etvrta stvar koja moe da se uzme uetvrta stvar koja moe da se uzme u razmatranje jerazmatranje je kako se proizvod menja tokom starenjakako se proizvod menja tokom starenja ali to moe da se posmatra kao poseban deo uali to moe da se posmatra kao poseban deo uali to moe da se posmatra kao poseban deo uali to moe da se posmatra kao poseban deo u ivotnom veku proizvoda, nama poznato kaoivotnom veku proizvoda, nama poznato kao odrivost odrivost iliili rok trajanja rok trajanjaGrupametoda(testova) Grupametoda(testova) Primeri PrimeriI. Testovizaispitivanje:dalipostoji dalipostojiosetnarazlikaizmeuproizvoda osetnarazlikaizmeuproizvodaubilokompogledu ubilokompogledu??Diskriminatornitestovi(testtrougla,duotrio,parni,Anije_A,isl.);rangiranje; razlikauukupnomkvalitetuuodnosunakontrolniuzorak,isl.Opta podela metoda senzorne analize Opta podela metoda senzorne analizeII. Testovizaispitivanje:nakoji nakojinain nain i iukojojmeri ukojojmeriseproizvodi seproizvodirazlikujuupogleduspecifinih razlikujuupogleduspecifinihsenzornihsvojstava? senzornihsvojstava?Deskriptivnitestovi;ispitivanjeukupnogkvaliteta;razlika uintenzitetupojedinihsvojstavauodnosunakontrolniuzorak,isl.III. Testovizaispitivanje:ukom ukomstepenuseproizvodi stepenuseproizvodidopadaju, dopadaju,ilikojijeproizvodprihvatljiviji? ilikojijeproizvodprihvatljiviji?Afektivnitestovi(stepenprihvatljivostiipreferencija).3/16/20152Grupametoda(testova) Grupametoda(testova) Tiptesta Tiptesta Karakteristike Karakteristikeocenjivaa ocenjivaaI. Testovizaispitivanje:dali dalipostojiosetnarazlika postojiosetnarazlikaizmeuproizvodaubilo izmeuproizvodaubilokompogledu? kompogledu?Analitiki Odabraninaosnovuulneosetljivosti;ponekadiobueni.II Testovi za ispitivanje: na na Analitiki Odabrani na osnovuOpta podela metoda senzorne analize Opta podela metoda senzorne analizeII. Testovizaispitivanje:na nakojinainiukojojmerise kojinainiukojojmeriseproizvodi proizvodi razlikujuu razlikujuupogleduspecifinih pogleduspecifinihsenzornihsvojstava? senzornihsvojstava?Analitiki Odabraninaosnovuulneosetljivosti;obueni ilivisokoobueni.III. Testovizaispitivanje:u ukomstepenuseproizvodi komstepenuseproizvodidopadaju,ilikojije dopadaju,ilikojijeproizvodprihvatljiviji? proizvodprihvatljiviji?Hedonistiki(testoviprihvatljivosti)Odabraninaosnovulineupotrebeproizvoda;neobueni(potroai).BLOK VIIIDiskriminatorni testovi Diskriminatorni testoviSENZORNA ANALIZASENZORNA ANALIZA Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultetDrDr Nikola Tomi, docent Nikola Tomi, docentDISKRIMINATORNI TESTOVI DISKRIMINATORNI TESTOVI(PROSTI TESTOVI ZA ISPITIVANJE RAZLIKA) (PROSTI TESTOVI ZA ISPITIVANJE RAZLIKA)primenjuju se onda kada je potrebno utvrditi da li izmeu 2 proizvoda 2 proizvoda postoji (ili ne) primetna razlika u osetu;ne utvruje se stepen izraenosti razlika;primena u proizvodnim uslovima (dli i d k ji primena u proizvodnim uslovima (daliipodkojimuslovimaprimenjenitretman primenjenitretman dajeefekat,odnosnodaliutienasvojstvaproizvoda utienasvojstvaproizvoda);ovi tretmani obino ukljuuju promene u okviru: ingradijenata, procesa proizvodnje, vrste pakovanjaKadaproizvodpostajeosetnorazliituodnosunakontrolnitretman?test trougladuo-trio testparni testDISKRIMINATORNI TESTOVI DISKRIMINATORNI TESTOVI(METODE RAZLIKA) (METODE RAZLIKA)Diskriminatornitestovisu Diskriminatornitestovisuzasnovaninaprincipu zasnovaninaprincipuobaveznog obaveznog,odnosno ,odnosnoA nije A testdva od pet testABX test(...ima ih jo)nametnutogizbora nametnutogizbora, ,premakomeseocenjivai premakomeseocenjivaiobavezujuda,ipak,ukau obavezujuda,ipak,ukaunarazliku,akiakone narazliku,akiakonemogudajeutvrde. mogudajeutvrde.TESTTEST TROUGLA TROUGLAvodazaispiranjeusta posudazaispljuvavanjeuzorka624 624:proizvod :proizvodAA801 801 i i199 199:proizvod :proizvodBBnpr. npr.radniuzorci ocenjivakilistip=1/3 p=1/3verovatnoasluajnog verovatnoasluajnogdogaaja: dogaaja:DUO DUO--TRIO TEST TRIO TESTvodazaispiranjeustaposudazaispljuvavanjeuzorka132 132:proizvod :proizvodAA691 691:proizvod :proizvodBBnpr. npr.RR:referentniuzorak :referentniuzorak((A Aili ili BB))radniuzorci ocenjivakilisti referentniuzorakp=1/2 p=1/2verovatnoasluajnog verovatnoasluajnogdogaaja: dogaaja:3/16/20153JEDNOSTAVNI PARNI TEST JEDNOSTAVNI PARNI TEST(test Isto/Razliito) (test Isto/Razliito)vodazaispiranjeustaposudazaispljuvavanjeuzorka847 847:proizvod :proizvodAA566 566:proizvod :proizvodBBnpr. npr.radniuzorciocenjivakilistip=1/2 p=1/2verovatnoasluajnog verovatnoasluajnogdogaaja: dogaaja:AA NIJE A TEST NIJE A TESTvodazaispiranjeustaposudazaispljuvavanjeuzorka691 691:proizvod :proizvod((A Aili ili BB))RR:referentniuzorak :referentniuzorak((A Aili ili BB))radniuzorak ocenjivakilisti referentniuzorakp=1/2 p=1/2verovatnoasluajnog verovatnoasluajnogdogaaja: dogaaja:ABX TEST ABX TESTvodazaispiranjeustaposudazaispljuvavanjeuzorka691 691:proizvod :proizvod((A Aili ili BB))R1 R1:referentniuzorak :referentniuzorak((AA))radniuzorak ocenjivakilisti referentniuzorciR2 R2:referentniuzorak :referentniuzorak((BB))p=1/2 p=1/2verovatnoasluajnog verovatnoasluajnogdogaaja: dogaaja:R1 R2DVA OD PET TEST DVA OD PET TESTvodazaispiranjeusta posudazaispljuvavanjeuzorka8O1,624i567 8O1,624i567:proizvod :proizvodAA199i312 199i312:proizvod :proizvodBBnpr. npr.radniuzorci ocenjivakilistip=1/10 p=1/10verovatnoasluajnog verovatnoasluajnogdogaaja: dogaaja:801 199 624 567 312Dakle:Primenom svih prethodno navedenih testova mogue je ispitati samo samo da li postoji ili ne osetna razlikaosetna razlika u ukupnom kvalitetu izmeu 2 proizvodaizmeu 2 proizvoda (nemamo informacije ni o intenzitetu ni o smeru odstupanja)!!! Postoje i testovi ovog tipa pomou kojih moemo i d d t t ditid t j d j dodatno utvrditi smer odstupanja za odgovarajue svojstvo, ali ne i intenzitet (npr. usmereni parni test).Ukoliko je razlika izmeu uzoraka znaajna, odnosno vidljiva na prvi pogled, nema svrhe organizovati ispitivanje primenom diskriminatornih testova. Tada je korisnije, primenom odgovarajuih skala, ispitati intenzitet razlike izmeu proizvoda. ta smo jo mogli da zakljuimo iz prethodnih primera:U neposrednom izvoenju navedenih testova, kao ishod merenja ishod merenja, dobijaju se tani tani i netani netani odgovori!!! Dakle, numerika vrednost numerika vrednost, koju smo dobili kao ishod merenja, ogleda se u ukupnom broju ispitivanjaukupnom broju ispitivanja (broj ocenjivaa) i broju tano datih odgovora broju tano datih odgovora ocenjivaa) i broju tano datih odgovora broju tano datih odgovora.Odnosno, ocena kao obeleje ima dve vrednosti: taan odgovor i netaan odgovor (to je nominalni*podatak), dok brojevi tanih i netanih odgovora predstavljaju uestalost (frekvencije) javljanja tih vrednosti.* Blok V: Skale3/16/20154Zajednike karakteristike za sve diskriminatorne testove:Njihovom primenom ispituje se da li postoji ili ne osetna razlika izmeu 2 proizvoda (A i B); Izvode se po principu obaveznog (nametnutog) izbora;Primenjuju se u sluajevima kada su razlike izmeu proizvoda (A i B) male;Ispitivanje se planira i realizuje tako da, u okviru svih ponavljanja ocenjivanja, bude podjednak broj uzoraka A i B;Redosled prezentacije uzoraka tokom ispitivanja je bitan (npr. kod testa trougla: ABA, AAB, BAA.....) ;Pojedinano date ocene moraju da budu nezavisne(ukupan br. ponavljanja ocenjivanja = br. ocenjivaa)a)utvrivanje postojanjaDiskriminatorni testovi su pogodni za: Diskriminatorni testovi su pogodni za:razlike razlike u percepciji dva proizvoda (kada ih nazivamo: testovi za utvrivanje razlike);slinosti slinosti u percepciji dva proizvoda(kada ih nazivamo: testovi za utvrivanje slinosti)b)primenu u postupcima izbora i obuke ocenjivaaNulta Nulta hipoteza hipoteza ((HH00)) je je neka neka pretpostavka pretpostavka oo karakteristikama karakteristikamaosnovnog osnovnog skupa, skupa, odnosno odnosno nulta nulta hipoteza hipoteza predstavlja predstavlja egzaktan egzaktanmatematiki matematiki iskaz iskaz koji koji se se odnosi odnosi na na neku neku karakteristiku karakteristikuvezanu vezanu za za osnovni osnovni skup skup (kao (kao to to je je npr npr.. srednja srednja vrednost, vrednost,varijansa, varijansa, proporcija, proporcija, funkcija funkcija raspodele, raspodele, i i sl sl..), ), pri pri emu emuistinitost istinitost takvog takvog iskaza iskaza moe, moe, uz uz odreenu odreenu verovatnou verovatnougreke, greke, da da se se proveri proveri raunanjem raunanjem odgovarajue odgovarajue statistike statistikekoristei koristei podatke podatke dobijene dobijene ispitivanjem ispitivanjem uzorka uzorka uzetog uzetog iz iz pp jj p j p j ggosnovnog osnovnog skupa skupa..Alternativna Alternativna hipoteza hipoteza ((HHAA)) predstavlja predstavlja iskaz iskaz suprotan suprotan HH00..osnovni skup osnovni skup ((populacija populacija) = celokupan skup posmatranih jedinica ) = celokupan skup posmatranih jedinicaobeleje obeleje = karakteristika = karakteristikauzoraka statistikauzoraka statistika = kriterijum koji se dobija na osnovu= kriterijum koji se dobija na osnovu uzorake informacije i koji se koristiuzorake informacije i koji se koristi za testiranje nulte hipoteze za testiranje nulte hipotezeDISKRIMINATORNI TESTOVI DISKRIMINATORNI TESTOVINulta Nultahipoteza hipotezanultinivo,nemaefekta; nultinivo,nemaefekta;nemarazlike;isto nemarazlike;istoOd koje pretpostavke polazimo kod primene diskriminatornih testova?Gledamoprvotanamjezadatak: Gledamoprvotanamjezadatak:Daispitamodalipostojiosetnarazlikaizmeu2proizvoda Daispitamodalipostojiosetnarazlikaizmeu2proizvodaprimene diskriminatornih testova?Polazimo od pretpostavke da nema razlikeHH00: :PP =verovatno =verovatnoi i sluajnogdogaaja( sluajnogdogaaja(pp00))(proizvodi se ne razlikuju) (proizvodi se ne razlikuju)Poto nulta hipoteza (H0), po definiciji, mora da bude u formi matematikog iskaza, naa polazna pretpostavka da se proizvodi ne razlikuju moe da bude iskazana na sledei nain:HHAA: :PP >> od od verovatno verovatnoee sluajnogdogaaja( sluajnogdogaaja(pp00))(proizvodisenerazlikuju) (proizvodisenerazlikuju)(proizvodiserazlikuju) (proizvodiserazlikuju)DISKRIMINATORNI TESTOVI DISKRIMINATORNI TESTOVITesttrougla Testtrougla:H :H00: :PP =1/3 =1/3HHAA: :PP >> 1/3 1/3Duo Duotriotest triotest:H :H00: :PP =1/2 =1/2HHAA: :PP >> 1/2 1/2Jednostavni parni Jednostavni parni: H : H00:: PP = 1/2 = 1/2 HHAA:: PP >> 1/2 1/2 Jednostavniparni Jednostavniparni:H :H00: :PP =1/2 =1/2HHAA: :PP >> 1/2 1/2A A nijeAtest nijeAtest:H :H00: :PP =1/2 =1/2HHAA: :PP >> 1/2 1/2ABXtest ABXtest:H :H00: :PP =1/2 =1/2HHAA: :PP >> 1/2 1/2Dvaodpettest Dvaodpettest:H :H00: :PP =1/10 =1/10HHAA: :PP >> 1/10 1/103/16/20155Nultu hipotezu (H0) testiramo koristei uzoraku informaciju (podaci koje smo dobili ispitivanjem uzorka koji smo izvukli iz osnovnog skupa), uz pomo odgovarajueg kriterijuma (uzorake statistike), u odnosu na alternativnu hipotezu (HA). Na osnovu rezultata takvog testiranja donosimo odluku o odbacivanju ili neodbacivanju nulte hipoteze, odnosno nae polazne pretpostavke. Nultu hipotezu odbacujemo u korist alternativne hipoteze.Nultu hipotezu nikad ne moemo prihvatiti kao 100% tanu, zato to smo zakljuak izveli na osnovu ispitivanja uzorka, a ne celog osnovnog skupa.DISKRIMINATORNI TESTOVI DISKRIMINATORNI TESTOVI RAZLIKAvs.SLINOST RAZLIKAvs.SLINOSTTestiranjemH TestiranjemH00 mogudasenaprave2vrstegreaka: mogudasenaprave2vrstegreaka:verovatnoa greke I vrsteGrekaprve Grekaprve((II)) vrste vrste sejavljakadaseodbacitanaH0.(kadaseizvedezakljuakdarazlikapostoji,kadaonastvarnonepostoji)prihvatanjeH0odbacivanjeH0z verovatnoagrekeIvrste.Grekadruge Grekadruge((II II)) vrste vrste sejavljakadaseprihvatilanaH0.(kadaseizvedezakljuakdarazlikanepostoji,kadaonastvarnopostoji) verovatnoagrekeIIvrste.REZULTATITESTIRANJA REZULTATITESTIRANJA(zakljuakispitivanja) (zakljuakispitivanja)Odb i j H N db i j HGrekaprve(I)igrekadruge(II)vrste Grekaprve(I)igrekadruge(II)vrsteprilikomtestiranjanultehipoteze(H prilikomtestiranjanultehipoteze(H00))HH00: :(proizvodisenerazlikuju (proizvodisenerazlikuju))Odbacivanje H0(Razlikapostoji)Neodbacivanje H0(Razlikanepostoji)STVARNA STVARNASITUACIJA SITUACIJATanaH0(Razlikanepostoji)NetanaH0(Razlikapostoji)GREKAIVRSTE GREKAIVRSTEpp = =GREKAIIVRSTE GREKAIIVRSTEpp = =ISPRAVAN ISPRAVANZAKLJUAK ZAKLJUAKISPRAVAN ISPRAVANZAKLJUAK ZAKLJUAKDISKRIMINATORNI TESTOVI DISKRIMINATORNI TESTOVI RAZLIKAvs.SLINOST RAZLIKAvs.SLINOST...dakle: ...dakle:: :verovatnoadasepogrenoizvedezakljuakdarazlikaupercepcijipostoji,usluajukadaonastvarnonepostoji(ver.daseodbacitanaH0).:: verovatnoa da se pogreno izvede zakljuak da : : verovatnoadasepogrenoizvedezakljuakdarazlikaupercepcijinepostoji,usluajukadaonastvarnopostoji(ver.daseneodbacilanaH0).11 ((motesta motesta)): : verovatnoadaseizvedeispravanzakljuakdarazlikaupercepcijipostoji,usluajukadaonastvarnopostoji(ver.daseodbacilanaH0).Statistiki znaajan rezultat za rizik:-od 10 % do 5 % (0,1 do 0,05) blagi dokaz da je razlika uoljiva,-od 5 % do 1 % (0,05 do 0,01) srednji dokaz da je razlika uoljiva,-od 1 % do 0,1 % (0,01 do 0,001) jak dokaz da je razlika uoljiva, i-ispod 0,1 % (