4. Специфични развојни поремећаји школских вештина

Садржај Деца са специфичним развојним

поремећајима школских вештина у школи Рано откривање деца са развојном

дислексијом, дисграфијом, диспраксијом, дисфазијом

Интервенције у школи Превентивни програми

Ф80 Специфични развојни поремећаји говора и језика Оштећење нормалних образаца стицања говора

од раних стадијума развоја Не могу да се објасне директно

абнормалностима неуролошких или говорних механизама, сензорним оштећењима, душевном заосталошћу или факторима средине

Често праћени удруженим проблемима: тешкоће у читању, интерперсоналним односима, емоционални проблеми и проблеми понашања

Говор: продукција гласова Језик: комуникација мислима употребом

смислених говорних целина комбинованих на систематичан начин

Ф80 Специфични развојни поремећаји говора и језика Разликовање поремећаја од нормалних

варијација у развоју Већина деце која спорије усваја говор

наставља са нормалним развојем говора Деца са специфичним развојним

поремећајима говора и језика обично имају вишеструко удружене пороблеме

Ментална ретардација – опште развојно заостајање

Секундарни поремећаји: оштећење слуха, неуролошке болести, структурне аномалије

Ф80 Специфични развојни поремећаји говора и језика1. Тежина2. Ток3. Образац4. Удружени проблеми

Ф80.0 Специфични поремећаји артикулације Специфични развојни поремећај у коме је употреба

говорних гласова испод очекиваног нивоа за умни развој детета уз нормално постојање говорних способности

Синоними: развојни фонолошки поремећај, развојни поремећај артикулације, dyslalia, лаловање

Искључују се: афазија, апраксија, губитак слуха, ментална ретардација, развојни поремећаји експресивног и рецептивног говора

4. год. Грешке у продукцији гласова, али дете лако разумеју непознате особе

6-7 год. Науче се сви гласови, евентуалне заостале тешкоће не праве проблеме у комуницирању

Ф80.0 Специфични поремећаји артикулације Проблеми у разумевању таквог говора Изостављање, замена, дисторзије

(извртање), примена коректно савладаних фонема само у новонаученим речима

Логопедски третман Трећина ове деце има психијатријски

проблем: социјални и емоционални проблеми, проблеми понашања, хиперкинетски поремећај, повишена сепарациона анксиозност, тешкоће пролагођавања, депресија

Ф80.1 Поремећај експресивног говора Способност детета да користи експресивни

говор знатно испод очекиваног нивоа за његов ментални узраст, разумевање говора нормално, могу да постоје и удружени поремећаји артикулације

(развојна дисфазија – експресивни тип) Искључује се: стечена афазија са

епилепсијом, рецептивна развојна дисфазија, дисфазија и афазија, елективни мутизам, ментална ретардација, первазивни развојни поремећај

Ф80.1 Поремећај експресивног говора Знатно испод очекиваног за узраст: богатство

речника, правилна употреба времена и падежа, сложених реченица и присећања речи

Добро разумеју говор других али имају веома сиромашан речник, мали број општих речи, незреле реченичке структуре, често изостављају крајеве речи или префиксе, кратка говорна моћ уз погрешну употребу или некоришћење граматичких облика (предлози, заменице, чланови, падежи и времена), недостатак течности говора, тешкоће у редоследу при препричавању прошлих догађаја

Добра невербална комуникација

Ф80.1 Поремећај експресивног говора Око 18 месеца дете не брбља, не понавља

речи или гласове уз добар контакт очима и однос са мајком

Школска деца: могућа депресија, тешкоће читања, хиперактивност, слаба пажња, непослушност, напади беса, енуреза, склоност ка повредама, поремећаји понашања

Некад благи неуролошки знаци и измењен ЕЕГ

50% деце се спонтано опорави

Ф80.2 Поремећај рецептивног говора Дететово разумевање говора испод

очекиваног за његов ментални узраст Већином и оштећење експресивног говора

уз честе абнормалности у продукцији гласова (артикулационе грешке)

(развојна рецептивна афазија, глувоћа за речи, развојна Верникеова афазија)

Искључује се: стечена афазија са епилепсијом, аутизам, експресивна развојна афазија, дисфазија, дислалија, елективни мутизам, глувоћа, ментална ретардација

Ф80.2 Поремећај рецептивног говора Највећи степен социјално-емоционалних

поремећаја и поремећаја понашања од свих специфичних развојних поремећаја говора и језика

Хиперактивност, поремећај пажње, изолација од вршњака, анксиозност, осетљивост, претерана стидљивост, проблеми учења у школи

За разлику од аутистичне деце имају нормалне социјалне интеракције, нормалну фантазматску игру, скоро нормалну употребу гестова и невербалне комуникације

Прогоноза лоша ако поремећај већ у мале деце, и иначе прогноза гора него код еспресивног поремећаја

Ф80.3 Стечена афазија са епилепсијом Landau-Kleffner синдром Дете је имало нормалан развој говора али

губи говорне способности током неколико дана или недеља уз очуваност опште интелигенције

Епилептички напади, почетак са 3-7 год. Прво настаје или губитак говора или

епилепсија са размаком од неколико месеци до 2 год.

Од мутизма до дизартрије У почетку после губитка говора сметње у

понашању и емоцијама, коригују се Једна трећина се потпуно опорави

Специфични развојни поремећаји говора и језика Стрпљење и подстицање, ако се говор

ипак развија, то је само нормална развојна варијација

Ако говор упадљиво заостаје, диференцијална дијагноза

Удружени психијатријски поремећаји

Саветовање породице Смањити осећање кривице или анксиозности у

породици, истичући да велики број говорних проблема није условљен факторима саме породице

Родитељи не би требали да уче дете да говори Подстицати у родитеља прихватање дечијих

напора у развоју комуникације Укључити дете у дефектолошки третман, а по

потреби психолошки, психијатријски Прихватање и разумевање од стране школе, добра

сарадња родитеља, школе и других стручних служби

Фармакотерапија симптоматска само ако постоје и значајни емоционални поремећаји или епилепсија

Ф81 Специфични развојни поремећаји школских способности Нормални обрасци стицања школских

способности оштећени од раних стадијума развоја

Нису последица недостатка прилике да се учи, менталне ретардације или било ког облика стечене мождане трауме или болести, сметњи вида или слуха или емоционалних поремећаја

Поремећај когнитивних процеса због биолошке дисфункције, околности учења, проблеми наставе

Удружени поремећаји: хиперкинетски синдром, поремећаји понашања, специфични развојни поремећаји говора и језика или моторног функционисања

Ф81 Специфични развојни поремећаји школских способности Дијагностика поремећаја способности Разликовање примарног поремећаја од

накнадног губитка способности Разликовање лоших постигнућа у целини

од специфичног подбацивања у појединим областима и постигнућима

Ф81 Специфични развојни поремећаји школских способности1. Клинички значајно оштећење одређене школске

способности (до 3% деце школског узраста)2. Оштећење мора да буде специфично (не

ментална ретардација)3. Оштећење мора да буде развојно тј. присутно од

почетка, а не стечено4. Одсуство спољашњих ометајућих фактора5. Да није директна последица некоригованих

оштећења вида или слуха

Нормалне варијације школских постигнућаРазвојни ток поремећаја

Специфични развојни поремећаји школских способности Једна трећина деце са благим поремећајем

учења ће имати ментални здравствени проблем који се може дијагностиковати и за које се може понудити помоћ

Уколико се не лече, ови проблеми ће неминовно довести до знатног оштећења квалитета живота и снижених постигнућа

Једна половина оних са умереним до тешким поремећајем учења ће имати менталне здравствене проблеме који се могу третирати

Ф81.0 Специфични поремећај читања Специфично и знатно оштећење развоја

способности читања које се не може објаснити менталним узрастом, проблемима вида или неадекватним школовањем (развојна дислексија)

Способност читања детета је знатно испод очекиваног за његов узраст и општих интелектуалних способности

Може да буде оштећено схватање прочитаног, препознавање прочитаних речи, вештина читања са усана или извршење задатака који захтевају читање

Често претходе развојни поремећаји говора и језика Током школског периода често и емоционални

проблеми и поремећаји понашања

Ф81.0 Специфични поремећај читања Искључени други облици алексије и поремећаји

читања због емоционалних проблема Присутан у свим земљама, нешто ређе у

језицима са јасним ортографским правилима Преваленција 4-10%, дечаци : девојчице = 3-4:1 Гласно читање: изостављање, замена, извртање,

додавање речи или делова речи, споро читање, погрешни почеци, дуга оклевања, губитак места у тексту, погрешне фразе, извртање речи у реченици или слова у речима, поремећај схватања прочитаног (препричавање, закључци)

Ф81.0 Специфични поремећај читања Удружени емоционални или поремећаји

понашања у школском добу чести, лош успех у школи

Неопходна помоћ учитеља, родитеља Логопедски третман Важност раног откривања и третмана –

боља прогноза

Ф81.2 Специфични поремећај рачунања Специфично оштећење способности рачунања које

се не може објаснити менталном ретардацијом, неуролошким обољењем, оштећењем вида или слуха или неадекватним школовањем

Дефицит је углавном у оквиру основних рачунских радњи: сабирања, одузимања, множења и дељења, а мање у оквиру апстрактних математичких способности (у алгебри, тригонометрији, геометрији)

(развојна акалкулија) Искључује се стечена акалкулија, поремећај

рачунања удружен са поремећајем читања или услед поремећаја вида или слуха, неуролошког обољења или неадекватног школовања

Ф81.2 Специфични поремећај рачунања Немогућност разумевања концепата рачунских

операција Немогућност разумевања математичких израза

или знакова Непрепознавање нумеричких симбола Тешкоћа у извршавању стандардних рачунских

манипулација Тешкоће у разумевању бројева значајних за

одређени математички задатак Тешкоћа у сврставању бројева или постављању

децимала и симбола током рачунања Немогућност да се научи таблица множења

Ф81.2 Специфични поремећај рачунања Оштећење визуо-спацијалних и визуо-

перцептивних способности Проблеми у социјалним интеракцијама Често удружени и поремећаји читања,

писања, експресивног и рецептивног говора

Ф81.3 Мешовити поремећај школских способности Знатни поремећаји и читања и рачунања

који се не могу објаснити менталном ретардацијом или неадекватним школовањем

Специфични поремећаји школских способности Поремећаји не настају зато што је дете

глупо или лењо Претпоставка о примату биолошких

фактора у садејству са срединским факторима

Чешћи су код дечака Поремећаји у некој мери перзистирају цео

живот У великом мери удружени са проблемима

понашања и емоционалним проблемима Потребно неуропсихолошко тестирање Неопходна је сарадња школе

Специфични поремећаји школских способности – саветовање породице Важно да родитељи схвате да њихово дете

није ни лењо, ни глупо ни безобразно већ да не разуме неке специфичне ствари које се од њега траже у школи

Родитељи би требали да прихвате тешкоће свој детета и да своје захтеве ускладе са његовим реалним могућностима

Треба радити на томе да дете разуме свој поремећај и да га прихвати

Помоћи детету да развије самопоштовање Неопходно да школа разуме проблеме детета

и да га прихвати уз прилагођавање наставних захтева према његовим могућностима

Специфични поремећаји школских способности – саветовање породице Потребна неуропсихолошка и

дефектолошка рехабилитација Нема специфичног лека Евентуално лечење пратећих поремећаја

понашања или емоционалног поремећаја У случајевима сумње на ове поремећаје

потребна консултација школског психолога, неуролога, психијатра, дефектолога, неуропсихолога

Ф82 Специфични развојни поремећај моторног функционисања (развојна диспраксија, синдром неспретног детета) Озбиљно оштећење развоја моторне координације

које се не може објаснити општом интелектуалном заосталошћу или било којим специфичним урођеним или стеченим неуролошким поремећајем

Моторна координација на финим или грубим моторним задацима је знатно испод очекиваног за узраст детета и његову општу интелигенцију

Примена стандардизованих тестова за фину и општу моторну координацију

Поремећаји координације су присутни од раног детињства и нису стечени, нити су последица оштећења вида слуха или неуролошког поремећаја

Ф82 Специфични развојни поремећај моторног функционисања Деца касне у развоју моторних

способности: седење, пузање, храњење, ходање, облачење

Споро уче да трче, цупкају, да се пењу уз и силазе низ степенице, да вежу пертле, да закопчају и откопчају дугмета, да бацају и хватају лопту

Неспретни покрети, испуштају ствари, спотичу се, падају, ударају о препреке или другу децу

Неспретни при вршењу финих или великих моторних активности али нису у целосто оштећена

Удружено и проблеми са рукописом, цртањем

Ф82 Специфични развојни поремећај моторног функционисања Неспретност је евидентна на узрасту од 2-

4 године Старија деца имају тешкоће у играма са

лоптом, слагањем слагалица, играчака на склапање, изградњи модела

Некад хореиформни покрети слободних удова или дискинезије или благи неуролошки знаци

Велика могућност секундарне појаве емоционалних проблема и неуспеха у школи

Специфични развојни поремећај моторног функционисања Тешкоће уклапања очуваних појединачних

вољних покрета у сврсисходну радњу Органска подлога али не значи и

неуролошко обољење Неопходна сарадња школе Потребан редован третман

Специфични развојни поремећај моторног функционисања – саветовање породице и школа Важно да родитељи схвате да дете није у стању да

добро изведе све моторне задатке Родитељи би требало да прихвате тешкоће детета

ида своје захтеве ускладе са његовим могућностима Неопходно да школа разуме проблем детета и да га

прихвати уз прилагођавање наставних захтева (смањење захтева који захтевају моторну спретност, игре, физичка активност, цртање, а фаворизовање области где дете добро функционише нпр. вербалне)

Радити на томе да дете разуме свој поремећај и да га прихвати

Помоћи детету да развије самопоштовање

Специфични развојни поремећај моторног функционисања Лекова нема Потребна неуропсихолошка и

дефектолошка рехабилитација ове деце Консултовање психолога, неуролога,

психијатра, дефектолога, неуропсихолога

Ф83 Мешовити специфични развојни поремећај Лоше дефинисана резидуална категорија

поремећаја Када постоји значајно преклапање

развојних поремећаја говора и језика, школских способности и моторног функционисања

Аутизам и поремећаји учења Код деце са тешким поремећајем учење, треба

узети у обзир ниво когнитивног функционисања приликом разматрања тријаде симптома аутизма

Одређена понашања која изгледају аутистична могу, у ствари, да буду одговарајућа за когнитивни ниво детета

Насупрот томе, често је случај, да дететов ниво и квалитет социјалног функционисања икомуникација нису у складу са дететовимопштим когнитивним способностима те заслужују дијагнозу аутизма уз дијагнозу поремећаја учења

ADHD Attention-deficit hyperactivity disorder (ADHD) се

често недовољно дијагностикује код деце са сметњама у развоју

Недостатак пажње детета може да се тумачи каодео основног когнитивног оштећења пре него придружени поремећај пажње

Депресија Дистрес може да се поглрешно прогласи

за депресију Насупрот томе, депресија која се може

лечитисе често не дијагностикује јер се промене понашања објашњавају као део поремећаја учења(ово се назива"дијагностички потискивања ') или као поремећај понашања

Психозе У шизофренији, симптоми су некокнгруентни

(неподударни) са расположењем, док су у биполарном афективном поремећају симптоми подударни са расположењем

Разликовање између ове две врсте психотичног поремећаја је често проблематично код децеи адолесценти са умереним до тешким поремећајем учења

Стога третман често мора да буде прагматична и емпиријски

Дијагноза психозе треба да буде само у надлежности искусних клиничара

Проблематично понашање • самоповређивање

• агресија• упорно пљување• самоиндуковано повраћање• упорна мастурбација / сексуално понашање

Проблематична понашања су чешћа код особа са поремећајима учења и аутизмом, а њихова учесталост и интензитет повећава са тежином ових поремећаја

Третман подразумева мултидисциплинарни тим, породицу, школу и социјалне службе

Примењују се у лечењу психотерапија, ређе лекови

Доприносећи фактори у психолошким тешкоћама код деце и младих са поремећ.учења Тежина самог поремећаја учења Узрок поремећаја учења Присуство поремећаја аутистичног спектра Социјални фактори: злостављање и

занемаривање, услови школовања, сиромаштво, психијатријски поремећај родитеља, трансгенератисци социјални хендикеп, туговање, животни догађаји, свакодневне невоље, пост-трауматски стресни поремећај, миграција, поремећаји везивања

Емоционална и бихевиорална испољавања Могу да буду: У складу са развојним нивоом Разумљива реакција на искуства (нпр.

туговање) Резултат рањивости (вулнерабилности)

изазване поремећајем учења Да указују на специфично кашњење у

развоју (нпр. дислексија, диспраксија, поремећај пажње, социјалних вештина, комуникације)

Део опште генетске предиспозиције Специфични за одређено стање –

(Синдроми: fragile-X, Rett, Prader–Willi, Lesch–Nyhan)

Вишеструка интервенција Образовање и информисање Когнитивна и бихејвиорална психотерапија Породична терапија Логопедска терапија Радна терапија Лекови Усмеравање на социјалне околности и

социјалну поршку Консултације Саветовање и подршка

Процена од стране логопеда Терапеутр сарађује са тимом на

прикупљању података о статусу, комуникацији претходним проценама и интервенцијама, обједињује и резимира ово

Холистички поглед на појединца, постављање језика и вештина комуникације у ширем контексту

Интеракција специфичних поремећаја језика и говора са понашањем, социјалним вештинама и образовним постигнућем

Области испитивања логопеда Прагматичне вештине (контекст, употреба,

прикладност, релевантност, конверзација,дискурс)

Семантика (што значи, вокабулар) Синтакса (граматику, реченице) Говор (фонологија, артикулација и

фонолошка свест) Писменост (читање и правопис)

Процена у свакој области Вербални и невербални модалитети: Улаз (слух, вид, пажња) Обрада (разумевање, категоризација, редослед,

мишљење, памћење) Излаз (говор, речник, реченице, наратив,

флуентност, понашање)

Процена утицаја језика и вештине комуникације на понашања и на емотивно функционисање

Треба да се посматра из више перспектива и у свимживотним контекстима

Утицај нивоа језичких вештина и комуникације Разматрати у односу на: Функционалну комуникацију (ефекат

поремећаја језика на свакодневни дневни живот, свест о себи и другима, организацију, интеракције, учење, аутономију, изборе)

Везе Понашање (оно што претходи, намере

комуникације, последице) Вербално функционисање вишег нивоа

(вербално резоновање, решавање проблема, процене, закључци, итд)

Интервенције Говорни терапеути користе широк спектар

метода тако да одговарају потребама клијената и укључују:

Консултације са мултидисциплинарним тимом, неговатељима и другим професионалцима

Директне интервенције са појединцем у групи или један-на-један

Индиректне интервенције преко другог лица, као што је члан тима или старатељ

Сарадња да се идентификују потребе, решавају проблеме и развију интервенције

Интервенције Ка клијенту-оријентисани пакети обуке

(нпр. обука неговатеља) Промена средине (нпр. употреба визуелних

сигнала, промене у нивоима језика који се користе)

Интервенције Интервенције треба да: Уважавају индивидуалне снаге и потребе

да се обрати пажња на области које су слабије, са почетком на месту тешкоће (тј. улаз, обрада или излаз)

Да се узму у обзир време и ресурси који су на располагању

Интервенције – задаци терапеута Саветује васпитаче и друге професионалце

како да користе одговарајући ниво језика за сваког појединца и да ли су и које промене средине потребне (нпр. подстицање сликама, кодирање бојама)

Упозорава неговатеље и друге професионалце о потенцијалним тешкоћамакоје се односе на интеракције између језика и понашања

Бирају из низа расположивих теоријских приступа и интервенција

Пажљиво прати ефикасност интервенције

Литература Поповић-Деушић С. (1999): Проблеми менталног

здравља деце и адолесцената, Институт за ментално здравље, Београд, 245 стрaна (одабрана поглавља).

Bernard S, Turk J Eds. Developing Mental Health Services for Children and Adolescents with Learning Disabilities. A Toolkit for Clinicians. RCPsych Publications in collaboration with the National CAMHS Support Service. London: The Royal College of Psychiatrists 2009.