40025712 a b danijel kraljica palmire 2

7/28/2019 40025712 a B Danijel Kraljica Palmire 2

1/183

A. B. Danijel - Kraljica Palmire 2

Knjiga drugaPALMIRA Tokom meseci koji su usledili venanju Odenata i Zenobije, stanovnici Palmire esto

bejahu u prilici da zadovoljnim po-gledom proprate njihov odlazak u lov. Po njihovom povratku, sviisticae njenu okretnost, precizan pogodak i kraljevu oa-ranost mladom suprugom. Stie leto sauasnim vruinama. Lov prestade. Zenobija i Odenat se vie ne pojavie van odaja palmirskogdvorca. Izrodie se luda govorkanja koja zajedno sa pustinjskim pe-skom i prainom preletaeTurak Al'lab sa jednog kraja na drugi. vreme bi ih ponekad uinilo verodostojnim, ali bi naj-ee,

poput svakog Ijudskog traga u pustinji, bivala izbrisana sa lica zemlje. Najpre se proue glasine dae njegovo velianstvo s jeseni krenuti protiv apura, kralja svih kraljeva, vladara Persije, Ar-menijei Medine. Na ovu vest se nadoveza jo jedna, zapa-njujua: Zenobija e pak sa svoje strane, poput

generala, pred-voditi drugu polovinu palmirskih ratnika! Sve ovo izazva opti podsmeh izrugivanje. Sumnjiavi na-mah postadoe mudraci. Znalo se da je velikog Odenata opinila lepotamlade su-pruge. Takode se znalo da Zenobija ne bee ena poput osta-lih. Medutim, ena nikada ne
http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/itaonica-ka5anijepssst-f75/a-b-danijel-kraljica-palmire-2-t5468.htm#84380http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/itaonica-ka5anijepssst-f75/a-b-danijel-kraljica-palmire-2-t5468.htm#84380


2/183

predvodi vojsku, a ponajmanje onu protiv apura za iju mo i okrutnost se nadaleko ulo. Samrimski imperator se pribojavao Persijanca. Avgust Va-lerijan se, nakon nekoliko izgubljenih bitki,uvao od pono-vnog suoavanja sa apurom. Udobno uukan u svojim an-tiohijskim i emeskimvilama, dopustio bi, s vremena na vreme, svojim legijama da se sukobe, na samom pragu Carstva.Istina Kraljica Palmire je bila da jo od Hadrijana i Trajana ni jedan Avgust nije us-peo da savladaPersijance. Zbog toga im je ve odavno bilo prelo u naviku da potkradaju rimske i saveznike

trezore. Do tog dana, njegovo velianstvo je uspevalo da izbegne okraj koji bi ga kotao nekolikohiljada ratnika. Zar sada bee siao s uma da poveri svoj ivot, slavu i sam grad mladoj eni odnepunih dvadeset godina? eni koju je tek bio oenio? Protiv ovih glasina se podigoe oni kojismatrahu da Zeno-bijina sudbina posve mimoilazi razum, prirodnost i ovenost. Zar Ijudi bejahuzaboravili njen nenadani povratak iz pu-stinje nakon to su je mesecima smatrali preminulom. To jezaista bio povratak! I sami vodii karavana bejahu opisali nje-nu smrt. Medutim, itav gad ju jevideo kada je ula u Bala-minov hram na beloj kamili koja je imala beleg u vidu crne zvezde. Tazvezda predstavlja mesto odakle je potekla sveta voda Dingir - Dusaga, oaze Nebeskog poljupca!Zar bog koji je uspeo da je spasi nitavila i izbavi iz sveta mrtvih ne bi bio u stanju da joj podari imo ratnika? Uostalom, svi su znali da je izuzetan lovac! Zar tokom svog venanja ne bee sela nakou pantera koga je ubila sopstvenom rukom? Pojedini su apatom tvrdili da je isto tako u stanju i

samog oveka da dokraji. Mora biti da su se i dvorjani, poput divljih zveri, suoili sa njenimubojitim strelama!


3/183

vremenom su se kriom poverene prie razlile po palmir-skim ulicama poput ulja koje curi iznapuklog vra. Svi gosti njegovog velianstva su imali da saopte poneku novinu. Jedni uveravahuda Zenobija i Nurbel, kraljev pratilac u lovu i ratu, rade na izumu novog oruja. Drugi su pak bili

potpuno suprotnog miljenja. Unutar dvorskih zidina su ta-kode kolae prie o njihovoj navodnojzaveri. Ovo su bile tvrdnje kraljevog sina, Hajrana, i njegove tetke Ofale. Ona je predvodila

podmuklu bitku oko velikog Odena-ta. Ova estoka rasprava raskinu, na neko vreme, stara pri-

jateljstva preplavivi dvorac i zlaane ulice grada. Zlatni okovi Uskoro saznae za tajnog posetiocaOdenatovog. To je bio sedlar iz Tira, koji je izumeo nekoliko naina pritezanja sedla za konjska ledakako bi konjanik imao veu slobodu pokreta. Naravno, ve sutradan, sve porekoe. Sedlar je bio

pore-klom iz Persije. Nurbel ga je po tajnom Odenatovom nalogu pronaao na apurovom dvoru.Platili su ga zlatom da na Zenobijinom poprsju izradi koni oklop. Dve noi zatim, u taverni, nasamom rubu Palmire, ne-daleko od velikih skladita, jedan trgovac iz araksa je potvr-dio prisustvo

persijskog zanatlije na dvoru. Njegova tvrdnja je poivala na sluajnom susretu sa sedlarevimpomonicima. Medutim, njegovo velianstvo je ovog oveka plaalo zlatom da mu izradi najboljuopremu za konje; opremu koja bi u pot-punosti onemoguila pobedu apurovih strelaca. Nakonnekog vremena, s obzirom na injenicu da niko od zvanica nije bio u prilici da svojim oima vidinjegovu radio-nicu ili njega samog, zakljuie da se radi o ali. Staru glasinu potisnu jedna nova.

Poput zmijskog klupka, ona obmota sve dvorske vrtove i atre. Niko nee moi da vidi persijskogsedlara: Odenat ga je zaklao kako vie nikom ne bi prodao svoje umee. Namah se, poput vetra,

podigoe noni apati. Govorilo se da je Persijanac pogubljen jer je prilikom izrade oklopa dotakaoZenobijino poprsje. Navodno, njegovo velian-stvo, koje je bilo isto toliko Ijubomorno koliko izaljubljeno, to svetogrde nije moglo da podnese. Strane ege popustie krajem leta. Istovremeno, izAntio-hije, Emeza i Palestine pristigoe beskonane kolone rimskih vojnika. Oni su se isticaliraznovrsnom bojom koe i govorili svim jezicima Carstva. Tu je bilo i plavokosih vojnika iz Pa-nonije i Retije, i tamnoputih iz Nubije i Egipta. Svi su oni sa-injavali dvadeset eta legije,

poklonjene velikom Odenatu povodom njegovog venanja od strane Avgusta valerijana. LOKraljica Palmire Svaki je, bio legionar ili tribun, lekar ili drvodelja, sa sobom vodio jo i enu,decu, robove, mazge, konje ili kamile. Govor-kanja, koja bejahu izazvana njihovim dolaskom,utihnue us-led silne buke novopridolih, u zapadnom delu grada. Bi prire-dena velika sveanost.Milosrdni darovi preplavie hramove. Napokon se pojavi i njegovo velianstvo. Svetenik Elije itek pristigli vojnici ga pozdravie. Mada pozdrav ne bee isuvie buran. To je bilo razumljivo jer suvojnici bili premoreni od pre-valjenog puta. Medutim, ovaj neprilian otpozdrav vojske i hladnaElijeva utivost prema gospodaru Palmire, uinie da svi primete ozlojedenost na licunjegovogvelianstva.


4/183


5/183

eleo da udalji svoje vojnike od legije i na taj nain onemogui prvosvetenika Elija da ih uhvati uzamku. Ove prie zaokupie mnoge umove. Naroito ih je raspre-dao jedan jevrejski trgovac izEmeza koji je na dvoru prodavao drvo sa severa i robove sa Kapadosa. Taj ovek je tvrdio da je ratve uveliko zapoeo na samom dvoru. Njega su, po njego-vim reima, protiv Zenobije, vodili sinnjegovog velianstva i tetka Ofala, u saveznitvu sa prvosvetenikom. Optuivali su je, nita manje,da eli da preuzme presto Odenatu. Oni koji su oduvel< uivali u prepriavanju Ofalinih ogo-

varanja, podmuklo je podrae. Pretnja gradu navodno nije poticala iz Rima ve od Zenobije koja jeimala pogubni uticaj na svog mua. Tvrdili su neto jo stranije: da je Nurbel u toj meri potpao podnjen uticaj da je postao bezopasan kao dete. Zbog svega ovoga su ratnici Palmire podigli svoj logoru oazi Nebeskog poljupca. Sam Nurbel mora da je samo ekao na znak svoje oboavanegospodarice da se obrui na grad, masakrira legiju i najverovatnije itavo stanovnitvo! injenica da

je svetenik Elije zahtevao izgradnju ogrom-nih zidina od opeke za zatitu rimskog kampa je samododat-no potvrdila strahovanja. Panika zavlada najslabijim umovi-ma. Karavani poee danaputaju grad. Po ceo dan, zabrinuta lica se okretahu ka pustinji. Po savetu odraslih, deca su provo-dila itave dane u visokim palminim kronjama na ivici pustinje. Sa velikom ozbiljnou bi

pogledom pretraivali ho-rizont i oblake praine koji su mogli da najave napad Nurbe-lovih ratnika.Najzad, jednog dana, pred zoru, oglasie se lovaki rogovi sa kupola Odenatovog dvora. vrata se

otvorie. Pojavi se sta-rac arha, uvek ispijen i spor. Svojim dugakim tapom udari etiri puta oplonik. Po obiaju, pognute glave, objavljuje da e kraljevski par ceo dan obavljati svoju dunost ugradskim hramovima. - Sutra - ree Sarha ne podiui glas, - e se njegovo veli-anstvo sasuprugom pridruiti gospodaru Nurbelu u oazi NeZlatni okovi 13 beskog poljupca kako bi zajedno

poveli palmirske ratnike u boj protiv apura Persijanca. Neka oni koji vole naeg Odenata iZenobiju prinesu rtve bogovima za pobedu. Ova objava nije predstavljala amor ve istinu; prvuistinu nakon mnogo vremena. Ona je, bre od muica, uzletela ka nebu iznad grada. Do sledeeg

jutra, dim sa rtvenih oltara je pokuljao u vidu oblaka iznad krovova i atora. Pre no to je sunceprobilo prvu senku, narod se okupio izmedu osam stotina dvadeset stubova u svetoj aveniji. Usledskuenog prostora, pojedini poinie svetogrde dodirivajui statue dobroinitelja koje su krasilevelelepnu galeriju. Zenobija se pojavi u pratnji svoga mua. lako Odenat bee, kao i uvek,zadivljujua pojava, narod je samo nju pratio po-gledom. Suprotno naklapanjima, ona na sebi nijeimala oklop. Ra-mena joj bejahu prekrivana svilenim kaftanom proaranim zlatnim i oker nitima.

Na poprsju leae tunika sa plavim vi-suljcima a struk isticae crveni koni opasa. Na njoj seposeb-no isticae jagnjea koa proivena perlama za koju bee ude-nut no sa uskim seivom.Nosila je, poput mua, iroke pan-talone koje su skrivale od pogleda njena bedra. One bejahuuvuene u visoke jahae izme utegnute na listovima. Traka od zlata i srebra krasie njeno eloistiui bujnu kosu, rume-na usta, i kao gar crne oi.


6/183

Zaudujua je bila, ne toliko njena lepota, koliko hladnokr-van i skoro nehatan izraz lica.Zaprepaenost ustupi mesto dhdjenju. Najpre se odasvud ulo ime velikog Odenata i Ze-nobije da

bi neto kasnije, u vazduhu ostalo samo njeno. Mno-gi primetie da ga to uopte ne uvredi, venaprotiv, razveseli. Neprimeeni ostadoe Hajran i njegova druina, mada su koraali ispred oficira,tik iza njegovog velianstva. Narod je mogao da vidi Ofalu tek u povorci ena. Hodala je pognuteglave i prekrivena samo belim velom na kome su, kao ukras, visile zlatne rese. 14 Kraljica Palmir(

One koji se bejahu setili nedavnih govorkanja, ovaj prizor nasmeja. Ako se rat i desio na dvoru,Ofala zasigurno nije iz njega izala kao pobednik! Poto kraljevska povorka bee stgla do krajakolonade, pridoe sluge sa konjima. Sam kralj pridra Zenobijinog konja kako bi ga ona uzjahala.Svi tada primetie neobini prekriva na Jedkivinovim ledima. Velike ojane trake, ire od dlana,

be-jahu obavijene ispred i iza remena. Zenobija veto stavi sto-palo u kolan te uzjaha. Setie seneobine prie o sedlaru iz Persije koja je oito, bila jednim delom istinita. Jedan vodi karavana sasevera ispria kako istoni narodi taj izum na-zivaju "sedlo". Svi ponavljae nebrojeno puta ovu rekao da ima neko magino svojstvo. Zenobija zauzimae, uz svog mua, elo oformljenog kara-vana.Ofala se isprui na jastuke u nosiljci koja je visila izriiedu dve kamile. Straa njegovog velianstva

je stupala kao pre-thodnica dugake kolone zaprenih vozila koja su prevozila robove, hranu,slukinje i sve ene neophodne u ratnom poho-du. Napustie grad uz burne poklike i oblak praine,

i prodoe pored mnotva atora na periferiji. Tek tada svi shvatie da rimska legija nee pratitivelikog Odenata. Deavalo se upravo suprotno. Elijeva vojska je zauzimala pozicije na odbrambe-nim zidinama. Onima koji se iznenadie, stie odgovor, da je njegovo velianstvo naloilosveteniku odbranu grada. Oprez nikad nije bio na odmet jer u sluaju da apur, kao po obiajudobije bitku koju Odenat i Zenobija toliko prieljkuju, Palmiru bi tre-balo odbraniti od pobednikehorde pljakaa. Samo to lelujava pustinjska vrelina proguta kraljevski karavan, otpoee novaraspredanja koja su se, poput psa pred oskudnim obrokom, okretala as zabrinutosti, as nadi. Zlatniokovi 15 11 OAZA NEBESKOG POLJUPCA Kada se oaza Nebeskog poljupca ukaza na vidiku,

Nurbel pristupi kraljevskom paru. Nakon uobiajenih pozdrava, on izjavi: - Vae velianstvo,najbolji ratnici su, od prvog do posled-njeg, spremni za bitku. Ve koliko sutra, moemo dakrenemo na sever. Ja sam poslao prethodnicu kako bismo se to pre suoili sa apurom. Okrete seka Zenobiji i dodade: - Ispotovao sam tvoje naredenje. Sada smo spremni.


7/183

Ona mu se zawali i zamoli mua da se okupa u rodnom jezeru. Tvrdila je da je tamo eka njen bogBalamin koji e joj dati neophodan blagoslov za pobedu. velikog Odenata je opinila lepota oveoaze o kojoj je uo mnoge prie a koju je sada po prvi put video. Naredi da se na obali razapnu

platna kako bi se, Zenobija neometano prikaza-la svom bogu. Dok su robovi uurbano radili, kraljse sa Nurbelom pro-etao u senci palminog drvea. Oaza je obilovala ruinjaci-ma, grmljem lovorai akacije koji su rasi u izobilju na ovoj plodnoj zemlji. Odenat je morao da prizna da ovaj udesan

vrt po svemu nadmauje onaj u Palmiri. On upita Nurbela: - Zar ne nalazi da ova bata lii nakraljicu? Sve je ovde u isto vreme neno i vatreno, svirepo i pitomo. Nezamisliva je tolikapredusretljivost jednog sveta koji nije Ijudski. Nurbel se samo osmehnu na njegovu priu. L6Kraliica Palmire Zenobija ostade u jezeru sve dok ne pade mrak. Kada se Odenat usudio da baci

pogled kroz razapeta platna, uspeo je, iznad vode, da razazna samo njena nepomina leda i glavu. Usumrak, u oazu pristigoe zaostali karavani sa robovima i enama. ekajui da mu slukinje

pripreme ator, Ahemu zatee kraljicu u istom poloaju, ledima okrenutu platnenom zastoru. Odenatjedva da se zaudi saznavi da je Zenobija jo uvek u vodi. Naloio je slugama da prinesu bakljekako bi, kada je njen bog otpusti, mogla da nade put do obale. Zatim razmeni pogled sa Dinom, toAhemu jedini uspe da primeti. Jagodice mlade Jevrejke porumenee a lice obasja os-meh puniskrene nenosti. On se zadra i vide je kako se dis-kretno povlai ka atoru velikog Odenata.

Zvezde bejahu prekrile nebo iznad Turak Al'laba kada se Zenobija napokon odlui da napustiBalaminov izvor. Tmina odzvanjae od neumornog brujanja insekata, suve kripe hla-dnogkamenja, i umilne pesme propraene sviralom i jednim muzikim instrumentom sa tri ice koji sukoristile konkubine i ene ratnika. Ahemu pritra, irei odavno pripremljenu odeu. Njome obmotaZenobiju koju trljae sve do ulaska u ator. Sve je kiptelo u telu Egipanke. Dok bee ekalakraljicu, seanja, bez upozorenja, navalie. Ova no ju je podseala na onu, udnovatu, kada jeZenobija dola na svet. Tada je Bala-minova zvezda najavljivala skoru propast sveta. Ahemu jedobro poznavala promenljivu kraljiinu ud. Bio joj je dovoljan jedan pogled da odustane od

prizivanja pro-losti. Medutim, dok je eljala i suila kosu one koja je nekada bila njeno malo dete,ne izdra te izusti: - Skoro zaboravih ovaj krajolik. Toliko je vremena proteklo! Poslednji put kadasmo ovde bili, punila si trinaest godina, Zlatni okovi L7 sea li se? Neka nas Izis blagoslovi! Bilasi tako lepa, tamo, pored vode! Tvoj otac te s ponosom posmatrae. Sea li se? - Ne - nabusitoodgovori Zenobija. Sve to je bilo pripada prolosti i vie me ne zanima. Budunost je vana, asutra nas oekuje dug i naporan put.


8/183

ossocaso Bee vrsto spavala kada je probudi grubo drmusanje i ne-ija ruka na licu. I duh i telo senamah probudie. ak pre ne-go to je odgurnu, prepozna miris debele Ofale. - Uuti i sasluaj me -

promrmlja Hajranova tetka. Na po-du, kraj prostirke leae zatamnjena svetiljka. U toj polutami,prostrana Ofalina tunika predstavljae jedinu svetlu taku. Njeno lice jedva da se i naziralo.Zenobija pokua desnom ru-kom da se dokopa drke noa koji je leao ispod uzglavlja. - ta hoe?Dobro zna da je dovoljan jedan moj povik da mi kraljeva straa pritekne u pomo. - Bolje bi po

tebe bilo da ne napravi skandal - odgovori Iju-tito Ofala. Dola sam da ti prenesem vest. Pre no toje tetka uspela da se snade, Zenobija napusti svoj leaj i dowati svetiljku. Ona brzo pojaa plamen injime os-vetli iskeeno Ofalino lice. - Zbog koje vesti si se usudila da prekine moj san? Neustuknuvi, tetka kroz smeh odgovori: - Ah, radi se o velikom i sjajnom otkriu: imam dokaz da silagala njegovo velianstvo. Zenobiji se stegnue grudi i ona uuta. Senke su se poigravale na licunjene protivnice. Ona se gro-zno zaceni i ree: - Znam gde si bila dok su te otac i Odenat smatralimrt-vom. Kod Balamina zasigurno nisi bila! Tvoj bog, arogancija, i ovaj izvor... Zenobijaizgubljena u pustinji, i njen udesan povratak? To su samo bajke u koje nikada nisam poverovala!

Neto se u tom trenu pomeri iza platna koje je delilo ator na dva dela. 18 Kraljica Palmire Ahemuse upravo probudila. Ofala, poto ju je ula, uur-bano baci pogled na pregradu i ree: - Prava istina

je da si ti tada bila u Dura Europosu sa Persi-jancima. Nakon ove izjave, Ofala pokua da na

Zenobijinom licu presretne podrhtavanje usana. Od toga ne bi nita jer je lice i telo ne izdadoe. - UDura Europosu, sa jednim mukarcem - nastavi ona, naglaavajui svaki slog. Vie se nije smejala.Gorua mrnja bee zahvatila njeno lice pretvorivi je u zver. - Bila si sa jednim ovekom, a to nije

bio Balamin. Na ovo, Zenobija trepnu. Znai, Ofala i jeste i nije znala. - Lae - uzvrati. Lae iizmilja, kao uvek. Ofala klimnu glavom. - Ja samo govorim istinu. Prvosvetenik Elije te je tamovideo. Zato bi jedan Rimljanin lagao? Prepoznao te je. Ti si persijski pijun a kuje zaveru sahrianinom! Ovoga puta, strah stegnu kraljiino srce. Iz njenog seanja, izronie slike, proklete idugo odbacivane. One su je sada po-novo opsedale pravei se ivim, kao u doba Dura Europosa.Ponovo vide lice Rimljanina, svog progonitelja, dok je be-ala iz persijskih rudnika. Zar je to bioElije? Onaj centurion kome je Havad oteo konja ne bi li izbegli persijski napad? Elije, koji je sada

palmirski svetenik i intrigant u senci Hajrana i Ofale! Strane li Balaminove ironije! - Vidim da sise prisetila - prosikta Ofala. - Lae - muklo uzvrati Zenobija.


9/183

Morala je da dobije na vremenu ne bi li porazmislila. Elije nije u potpunosti mogao da se osloni nasvoje seanje, jer bi u suprotnom njegovo velianstvo, ve uveliko bilo upueno u zbivanja.Uostalom, sve je poivalo na reima a svi su znali koliko vredi iskaz jednog Rimljanina na

palmirskom dvoru. Zlatni okovi L9 - Lepo sam ti rekla da imam vest za tebe - proapta Ofala. Prisvetlosti lampe, ona isprui dlan na kome zasija srebrni medaljon u obliku ribe. Zenobija ga odmah

prepoznade. - Elije ga je oteo tvom hrianinu. Njega vie nema. Sam imperator je u Antiohiji

naredio da ga spale na lomai. Sve-tenik je bio prisutan i sve je video. Zenobija se ne zaplaka, nitise srui. Ofala vulgarno nastavi uz grohotan smeh. - Znam za mnoge koji b se iznenadili kada bisaznali pravu istinu; umesto sa Balaminom, Zenobija je provodila vreme sa Persijancima ihrianima, kujui zavere! Za ove poslednje se zna da vie od svega vole device. Mogue je da su teimali pre velikog Odenata? To bi mnogo toga pojasnilo... Zenobija je utei podnela Ofalinu mrnjui poniavanje. Ofala se nasladivala reima koje je napokon mogla da iz-govori: - Zaista si

prepredena! U toj meri si obrlatila jadnog Ode-nata da ne eli vie ni da uje za mene. Izbegava aki Rim-Ijanina... Avaj! Mukarci su budale. Dovoljno je da ih lepa de-vojka zavede, i oni se odmahsmatraju bogovima. Njega moe da lae i to me se ne tie jer je dobio ta je zasluio. Ako mu jenamera da propadne zajedno sa tobom, utoliko bolje. Ono to neu dozvoliti je da zauzmeHajranovo i moje mesto. Ofala je naglaavala slogove, kao da je sa svaldm elela nekome da nanese

bol. vitlala je, ispred Zenobijinog lica, sre-brni medaljon, Havadovu smrt. - Rei u ti ta ti je initi,omiljena Balaminova devojko! Umree kada navale Persijanci. Ukoliko ne bude imala hra-brostida umre, pobei e. Obeavam ti da e te dostojno oplakati i da e postati legenda. Ofala jeoduvel< bila priglupa ena. Nije bila svesna koliko gadenje izaziva svaka njena re. - Njegovovelianstvo te nee ak ni sasluati - odbrusi Ze-nobija. On te dobro poznaje i prezire te isto koliko iHajrana. 20 Kraljica Palmire - Ne zavaravaj se, zmijo! Neu morati ak ni da progo-vorim. Elije jespreman na sve kako se tvoj mu i ti ne biste vratili u Palmiru. Zar misli da e Rimljani pristati dase bore za starog ludaka? Mua laljivice i persijskog pijuna? - Zar ja pijun? Ko e ti poverovati?Boriu se protiv Persi-janaca. - Nikako! Nee se usuditi jer je sve to tvoja strategija pro-tivPalmire. Ti odlino zna da je Sapur nepobediv ali si uspe-la da ubedi blesavog Odenata da seupusti u borbu sa njim i rtvuje svoje ratnike. Na svu sreu, ja sam tu. Mene nee pre-variti.Umree. Poto pretrpi poraz, Odenat e biti prinuden da Hajranu i sveteniku Eliju prepusti vlastnad Palmirom! Zenobija se pitae da li Ofala zaista veruje u svoju priu. No, Ofali nije bilo

potrebno da u bilo ta veruje da bi pretila.


10/183

- Medaljon ne predstavlja nikakav dokaz - odvrati kraljica, smirenog glasa. Svi hriani ga nose.Ovaj mi ama ba nita ne znai. Kupila si ga ili ukrala nekom hrianinu koji je pose-tio grad. Ovihdana ih je dolazilo na desetine... Ofala, ti lae. Kao i uvek, bavi se mutnim radnjama. - Kako seusuduje? Zenobija je uhvati za runi zglob i povue za skut. - Zato da ekamo okraj saPersijancima? Podi za mnom! Idemo da probudimo Odenata. Bie u prilici da mu ispria svoju

priu i da mu pokae srebrnu ribu. Smejae ti se u lice a ja u mu objasniti kako eli da ga izda! -

Zna da govorim istinu - usprotivi se Ofala, prevrui oi-ma i pokuavajui da se oslobodi. - Nevredaj bogove, smrdljiva hijeno! Istina nikada nije pre-la preko tvojih usana. - Nemoj umiljati dae tvoje lai potrajati... - Izlazi! - povika Zenobija. Ona, jednim silovitim udarcem u grudi, odgurnuOfalu ko-ja se zatetura, jedva uspevi da se priwati za kedrov stub koji je pridravao tepih navratima. - Napusti moj ator pre no to te zadavim! Zlatni okovi 21 Poto se vrata zatvorie,Zenobija ostade u stojeem polo-aju, nesposobna da se pomeri ili da sedne. inilo se da su joj

bedra isprobadana hiljadama strela. Skoro i ne disae. elela je da izgovori Havadovo ime ali nijemogla. Ofala je predstavljala svo zlo. Ona je lagala. Lagala je o mnogim stvarima osim o jednoj.Zenobija je toga bila duboko svesna. Senka Havadove smrti se najednom ukaza u atoru i u okolnojtmini. Strana slika lomae i tela koje prodire plamen izazva u njoj muninu. Do tad, nikada

prolivene suze, po-kvasie kraljiino lice. O Havade! voljeni moj! Ponovo ga vide u jezeru, na

kolenima pred njom. Bila je prekrivena blatom a on ju je preklinjao. Bee oboje spasao u DuraEuroposu i sada joj poklanjae srebrni medaljon, boiju ribu: "Uzmi, to je moja najveadragocenost. Uzmi!" Ona mu ne bee odgovorila niti ga je pogledala dok se uda-ljavao. Puno jevremena prolo. Toliko da je sve ve pripadalo nekom drugom ivotu. Havad je sada bio samo

pepeo. Ona je ostala sama kao nikada do tada. Potpuno sama medu Ijudima i silama sveta. Priguenzvuk, a zatim i disanje, navedoe je da poskoi. Ahemu potrai njene ruke. Egipanka je privue nasvoje iroke grudi dojilje i natera je da sedne na leaj. Zenobija se ne opirae. Razmenie poglede

pri slaboj svetlosti lampe. Ahemu prozbori: - Ona govori istinu, zar ne? Ta davolica je u pravu?Zenobija se strese. Prode dosta vremena pre nego to od-govori. Napokon, ona, suvih oiju,odmahnu glavom. Kraljica Pal\


11/183

- Ne. Istina nije prela preko njenih usana. Sve su to samo odurne lai! Ahemu htede da progovoriali je Zenobija pretee: - uje li me? Samo lai i nita vie. Zlatni okovi 23 III NIKOPOLISKlaudija, jednim znakom, dade odobrenje. Sve je bilo sa-vreno. velika dvorana pretorijuma

bljetae od oklopa, titova i vezenih odora. Svi bejahu prisutni: tribuni, svetenici i pred-vodnicidunavskih legija. Jednom reju, svi oni koji pet meseci ranije prisustvovahu pobedi Aurelijana nadGotima, kao i pokuaju trovanja koji ga umalo stajae ivota. Danas e, oni isti poslunici i

izdajnici, pozdraviti venanje svog najveeg vode. Maksim bee spreman. Uistinu, veoma lep, i vienego po-eljan u ovom trenutku. Na trenutak, ona se suoi sa njegovim pogledom, ne bi li uoionjeno uzbudenje i silnu uznemirenost koja ih ve sje-dinjavae. Zatim se okrete ka Ulpiji, koju bee

progutao upo-ran amor matrona, spremnih da oforme svadbenu povorku. Draga, mila Ulpija,pocrvene, kada joj Klaudija isprui ru-ku. Sve nade i strahovanja su se videla u njenom oku, Tradi-cionalne nevestinske kike bejahu prekrivene zlatnim trakama. Perle obmotane oko njenog vrata suse inile utim u pore-denju sa bledilom jagodica i obraza. Nemirne usne nestadoe ispod slojacrvenila. Nena Ulpija! Nee jo zadugo ostati ona, tako loe i po sta-rinski odgojena devojka! Nijenosila tradicionalnu belu tuniku namenjenu buduim nevestama. Ali, u to ju je prethodno trebaloubediti jer se ovaj obiaj ve odavno nije upranjavao. to se tie oblaenja, Aurelijan je odmah nasve pristao, ia-ko je njegova skupocena odora kotala koliko i povea kua! 24 Kraljica Palmir( Bila

je nainjena od ukaste svile i izvezenog brokata, na ko-me su, sa velikom preciznou, bileprikazane scene iz seoskog ivota. udesan vrt je proimao itavo tkanje, koje dodatno beeukraeno geometrijskim figurama i kiankama. Sam kroj njene tunike - mantila, predstavljao jenovinu. Dve plisirane i pomalo krute trake su prekrivale ramena dok grudi bejahu prekrivene samo

jednim slojem veto iseene svile. Ispod nje su se nazirale male i vrste Ulpijine grudi, i to boljenego da bejahu otkrivene. U pitanju je bila sugestivna igra skrivanja i razotkrivanja! Pojas, koji jena ledima suavao ovu prostranu tuniku, bee obina purpurna vrpca. Na njenim krajevima su visilekianke proivene perlama i azuritom koje kao da su oznaavale mesto na kome se nalazi pubis.Prozraan, plavi veo, izvezen figura-ma Junone i venere, kaskadno se sputae sve do lanaka. Nje-na stopala su se jedva nazirala u sandalama nainjenim od zlatnih niti. Ovo je za Klaudiju bilanajlepa haljina koju do tada bee videla. Sudei po izrazu na licima drugih udatih ena koje su bile

prisutne, a koje su i same bile bogato odevene i nakin-durene, sa cveem i tijarama u kosi, ovo jezaista bila najlepa, do tada videna, nevestinska odea. Osmeh ozari sluavkino lice.


12/183

Obiaj je nalagao da Ulpino lice bude prekriveno "velom zore" iji su se narandasti prelivisavreno slagali sa halji-nom. Matrone napokon uutae da bi nainile povorku. Jedan rob udari u

bakreni cimbal. Klaudija neno poljubi devojinu ruku. - vreme je, - proapta - prati me. Nemoj dazaboravi: gla-vu gore i niega se ne plai. Maksim zauze elo povorke kao venani kum. On izvuesvoj ma i udari njime o oklop ulazei u veliku pretorijumsku dvoranu. Zavlada potpuna tiina.Zlatni okovi 25 Ruku sklopljenih, kako nalae obiaj kumstva, Klaudija po-vede povorku ena. Svi

pogledi se tada usmerie na Ulpiju, ra-zmiui sve nabore na njenoj haljini. Zau se amor. Oficiriisukae maeve i balakom udarie oklope. Gomila se razmak-nu i naini prolaz do Aurelijana. Onje stajao pored velike Ju-nonine statue. Na sebi je imao samo togu sa purpurnim resa-ma, prevuenupreko obine tunike. Njegov pogled je potpuno razotkri. Bljesak ponosa, moda ak i elje, ozarinjegovo lice. Povorka stie i okrui Aureijana. Ulpija stade pored njega, tanana i sputenih kapaka,suprotno Klaudijinom savetu. On se osmehnu sa udnovatom nenou. Ovaj osmeh pun ne-nosti,Klaudiji ne bee do tada poznat. On izazva u njoj neo-ekivanu Ijubomoru. Zar je mogue da suoboje naseli? Zar bee tako dobro pri-premila Ulpiju da njena nevinost najednom oara Klaudijinog

brata? ene otpoee molitvu posveenu Junoni. Igrajui oko statue, neno su joj dodirivalemermerne bo-kove i grudi. Mukarci su za to vreme zbijali ale. Iznenada, svi povikae: - Eia! Eiia!Pesma prestade. Dolo je vreme za prinoenje rtve. Najpre Aurelijan poloi ispred mermernih

stopala testise i polni or-gan bika kojeg je, tog jutra, svojim rukama, posvetio Mitri. Za-tim, naJunoninim bokovima, obrisa prste umrljane krvlju i prisloni elo na ispupen pubis boginje. U tom

poloaju se zadrao koliko je zahtevala kraa molitva. Poto se bee odmakao, svi redom poloiedarove u slavu boginje, zarad sree buduih suprunika. Cvee, penini kolai, mleko i juneeiznutrice, uskoro is-punie korpe od lovora koje su bile postavljene oko statue. Za-tim, vraevi u

belim togama, zaklae, za potrebe haruspicije, golubice i fazane. Maksim, jednim potezom, iseemladog risa kojeg bee uhvatio, kako bi, neto kasnije, mudraci obavili predskazanje. KraljicaPalmire Kada krv prinetih rtava, svetla i mirisna, prekri boginjina stopala, mladenci se okrenue

jedno naspram drugog. Ulpija isprui ruke Aurelijanu koji ih prihvati u svoje, velike i srtane. Onaga pogleda pravo u oi. Ne oklevajui, glasno izgovori svete rei: - Muu, uzmi me. Ja ti pripadam.Svuda u te pratiti. I u tmini, i na svetlu, videe moje oi i telo. Nakon ovoga, Ulpija ostadenekoliko trenutaka zagledana u njegovo lice. Svi primetie, ispod niske bisera, pulsiranje vra-tneile i iznenadn drhtaj koji joj zahvati usne i bradavice. Maksim, prvi, prekide omamljenost zvanica.


13/183

- Neka im ivot bude dug! Poelite dugovenost za Ulpiju, Aurelijanovu enu, i dugovenost zaAurelijana, Ulpijinog mua! Pilo se sve do veeri. Robovi donesoe vreve u obliku mu-kog ienskog polnog organa, iz kojih se svi netedimice slu-ie. Suprunici su takode gasili ed,naizmenino ispijajui napitak. Niko ne primeti da se Maksim i Klaudija samo pre-tvaraju da piju.Kada pade mrak, pojavi se procesija. Ve neko vreme, muzika nije mogla da nadjaa smeh i ras-kalane prie. Bilo da se radilo o suprugama, slukinjama ili robinjama, sve su one bile, uz glasne

povike, progonjene. Na-jednom, mladi robovi u kratkim togama, istrae iz hodnika u dvoranu.Bejahu prerueni u demone i male bogove. Razdragano us-koivi u gomilu, bacie na goste orahe isuve smokve, i ra-zdragano uskoie medu zvanice. Veto oduzee mukarcima oklope a enamaalove. Uz veselo negodovanje prisutnih, po-cepae tunike i otkrie mnoga poprsja, bedra, butine igrudi. Tu i tamo, pojedini ostae bez nakita i maeva. Neki od pre-ruenih deaka se ak usudie daizvuku seiva iz opasaa ostavljenih kraj kreveta. Zlatni okovi 27 Uputae se u groteskne sukobe,dok su kroz igru i spretno skakutanje beali od ruku koje su pokuavale da ih dotaknu. Pred kraj,viui na sav glas, bacie ugrabljeno pred noge mermerne Junone. Pod svetlou baklji, koje robovi

bejahu upravo upalili, boginja kao da se podsmevae. Zatim, zapalie na rtveniku glogova drvca,spremljena prethodnog dana. U tom trenutku, zabrujae u glas, rogovi, svirala, harfe i doboi. Decase po itavoj dvorani premetahu, maui bakljama iz kojih su vrcale varnice. Za to vreme, zvanice,

uz povike, okruie Ulpiju i Aurelijana: - Vreme je! Vreme je da odu u mrak! Suprunici u branupostelju! Prepustivi se igri, sa svom spontanou svoje mladosti, Ul-pija ustade, ne isputajui izsvojih ruku Aurelijanove. On, po prvi put, bee veseo i odluan. Predvodei povorku dece, oninapustie dvoranu. Poput ostalih, Klaudija i Maksim krenue za njima, ali ih gomila u tome sprei.Praeni budnim okom straara, prodoe kroz centralno dvorite pretorijuma. Ve zadihani, potraeka velikom ba-zenu gde se nalazila vila velikog predvodnika. Najpijaniji gosti ne stigoe dotle.Teturajui se izmedu stubova, podsticahu one koji su progonili ene kako bi ih gurnuli u tamnuvodu u kojoj se ogledahu statue bogova. Tradicija je zahtevala da, od samog svitanja u Rimu, pragAurelijanovog boravita bude premazan mirisnim uljem maj-ine duice i mirte. Ulpija tu zastade.Pri svetlosti baklje, Kla-udija ugleda njeno lice, ponovo ozbiljno i zabrinuto. Aurelijan je podie,kao da je perce, pred gomilom koja je klicala. Zatim, zakorai u graju. Maksim, okruen straomkoja je tu strpljivo ekala jo od podneva, zatvori prolaz u predvorju. Grubo odgurnue onenajupornije koji su, uzvikujui bludna ohrabrenja, nagrnuli da isprate brani par sve do njihovihodaja. Potisnuta od gomile i neodluna, Klaudija opazi Maksimov podsmeljiv pogled. KraljicaPalmire I ona je, moda vie od svih, elela da isprati suprunike u njihovu prvu branu no. Onaipak odlui da se prikloni mudrosti i strpljenju.


14/183

Ve je sve bilo utonulo u tiinu kada se ponovo sretoe u maloj prostoriji pored glavne kuhinjepretorijuma. Ona odgurnu zastor, i jedva prepoznade Maksimovu silue-tu. Osvetljavala ga je samojedna lampa koja stajae na sandu-ku. Ne uspe da izusti ni jednu re jer on ve bee priljubljen uznju, traei njene usne i strastan poljubac. Ona se ne usprotM, ve se naprotiv, sa velikimolakanjem, prepusti njegovom zagrljaju. On skide oklop i ostade u tunici. Klaudija oseti vrelinunjegovog tela. Obnevidela od sree, pri-hvati otvrdli ud, Ijubei ga poudno u vrat i veliki krivudavi

oiljak na obrazu. Nikako ne uspe da odagna pomisao na Aurelijana i Ulpiju u branim odajama.Strasnim milovanjem pokua da prekine ovu opsesiju. Dodirnu Maksimove kovrde koje su jouvek mirisale na dim sa Junoninog rtvenika i prisili ga da joj po-Ijubi vrat i grudi. Medutim, kadasu njegove ruke potraile Klaudijine bokove ispod haljine, ona se naglo izmie, zago-spodarwiisituacijom. Maksim se ukoi, izduena prilika u pomrini, i razumede. Ne saekavi da mu postavi

pitanje, proaputa: - Spreman sam. Tri oveka su napolju. - Koja? - Ne brini se, niko ih ovde nepoznaje. To su Samniti, iz arene. Ve dugo su moji dunici. - Zna li gde spavaju? Nije morala daizgovor njihova imena. Uini joj se da vidi osmeh na lepim Maksimovim usnama. Sigurno joj se

podsme-vao zbog njene elje da sve zna i kontrolie. - Otkrili smo gde se nalaze njihove odaje.Takode smo pro-verili i njihove krevete. Bili su potpuno pijani. Zlatni okovi 29 Da li su sada sami?- upita Klaudija. - Nisu. Kvintilije je, kako obiaj nalae, sa svojom supru-gom, dok su drugi u

pratnji robova. Klaudija ne uspe da prikrije grimasu. Sa trunkom ironije u glasu, Maksim je upita: -Da li e potedeti Kvintilijevu enu? - Njoj je tek dvadeset godina i udala se za tog debelog pras-ca

pre nepuna dva meseca. Ona nije elela da otruje Aurelijana. - Nita vie od robova koji podnosehubris izdajnika! - od-seno odgovori Maksim. Njena je odluka bila da se za njega uda.Oslobodiemo je tog loeg izbora. Klaudija uuta. - U pravu si, ta devojka je nevina, dodadeMaksim. Medutim, ona ima oi i sigurno je dovoljno pametna da na osnovu videnog zakljui onoto ne sme. Da li eli da ri-zikuje? Klaudija opazi prezir na njegovim usnama. On ponovo po-stade ratnik za koga smrt predstavljae svakodnevnu pojavu. Zar bee zaboravila da ga je upravozbog toga bila izabrala? - Uini kako eli, drhtei proaputa. Poput maaka, u potpunoj tmini,napustie dvorske odaje kroz kuhinjska vrata.


15/183

Samniti su sigurnim korakom predvodili grupu. inilo se da, kao i kraljevi podanici, dobro poznajuove staze. Prodoe pored prodavnica, zaobidoe prebivalita najboljih vojnika ko-je je, pri slabojsvetlosti baklji, uvek uvala straa. Klaudija ni-je mogla da uje ak ni utanje sandala na nogamagladijato-ra. Hodala je uz Maksima, neprestano ga dodirujui, kako se ne bi razdvojili u pomrini.Zakoraivi u uski prolaz koji je razdvajao kasarnu na dva dela, odjednom se nadoe u glavnoj ulicikampa. Tu i tamo, baklje bi se povremeno gasile, i mrak bi zavladao, sve dok ih ponovO ne upale.

Iskoristie tu okolnost da neopaeno dopru do oficirskih odaja. 30 Kraljica Palmire Prvi beeAntonin versilije, legat makedonske legije. Mak-sim neujno pomae zastor na vratima njegovesobe. Oficir je spokojno hrkao. Ujednaeno disanje devojke, koja je leala kraj njega, skoro da se inije ulo. Jedan od Samnita zakorai u prostoriju, i odkrinu, do po-la, vratanca na lampi, kojuKlaudija tada po prvi put opazi. Iz otvora svetiljke pokulja ukasta svetlost sve do branog lea-ja.Robinja bee sasvim mlada stamena devojka. Njena je crna i jako dugaka kosa leala na uzglavlju

postelje, poput velike sjajne mrlje. Spavala je okrenuta zidu, dodirujui punakom stranjicomdesni bok oficira koji leae na ledima. On bee onieg rasta i miiav. Kroz poluotvorena usta sumu se videli pokvareni zubi i praznine od onih koji su nedo-stajali. U ruci jo uvek drae vr uobliku falusa. Njihov san odavae spokojnu prisnost koja zbuni Klaudiju. Liili su na pravi brani

par, zaljubljen i nenostima zasien. Maksim dade znak glavom. Najkrupniji Samnit uperi uza-nu

otricu svoga maa izmedu devojinih pleki. Trei unu kraj uzglavlja, i poloi na legatov vratsvileno ue koje je na krajevima imalo drke od slonovae. Maksim se nae. vrhom noa, ubodeversilija u ruiaste i maljave grudi. Gundajui, skoro da se i probudi. Maksim upo-trebi silu kako

bi krv potekla. irom otvorenih oiju, izbezum-Ijeni oficir ispusti otar krik, steui prstima seivokoje mu je nanosilo bol. U trenu, prepozna Maksimovo lice. Htede da se pridigne, ali se svileno uezari u meso. I robinja se bee probudila. Nije imala vremena niti da se okrene niti da se uplai. MaSamnita joj u trenu presee srce i ivot, i zari je nazad u postelju. Gladijator izvue otricu. Krvmlade robinje preli legatov stomak. Zbunjeni versilije jauknu, borei se za vazduh. Oninstinktivnim pokretom pokua da odgurne devojin le koji delimino leae na njemu. Maksim sesae kako bi ga pogledao u oi. - Ti zna zbog ega umire. I pameti i asti ima podjedna-ko. Nijetrebalo da slua Galijenova obeanja. Zlatni okovi 3] Legat u oajanju pokua da ispusti krik.Jednim potezom, Maksim zabi bode. Njegova smrt ne bee brza poput devoj-ine. Razrogaenihoiju, Antonin versilije imade vremena da shvati ta bogovi sa njim smeraju. Klaudija je pak bilasigurna da ova sporost priinjava Maksimu veliko zadovojstvo. Ubistva koja usledie ne behu teaza izvesti. Svaki put bi ovek i robinja bivali probudeni, i imali samo toliko vremena da pogledajusmrti u oi. Devojka bi umirala prva, ne pojmei i najverovatnije ne alei svoju smrt. Jedna ne beenavrila ni petnaestu. Njeno telo ene, tek to se bilo oformilo. Dok je spavala, svima se inilo da


16/183

njeni bokovi i grudi podjednako podseaju i na deaka i na devojicu. Klaudiju potrese Ijupkostovog mladog tela, toliko bliska savrenstvu. Pre no to Samnit uroni svoj ma u ovaj tako mladi inevini ivot, ona primeti na njegovom licu oklevanje. Maksim se nestrpljiv, pobuni. Gladi-jatorizvri naredenje i ubi, zaboravivi u trenutku na svoje skrupule. Ni ostali, poput versilija, ne

pokazae veu hrabrost pri-likom izvrenja presude. Sigurno bi, kao deca, preklinjali za milost, danije bilo svilenog ueta koje ih u tome spreavae. Klaudiju obuze udnovato razoaranje. Manje je

bio odbo-jan miris krvi i sveprisutan strah od kukavne slabosti ovih Iju-di. Arije Prokibijan, tribunXII Gemine, raalosti je vie od ostalih. On preklinjae nju, a ne Maksima za svoj ivot. Naoitovek od tridesetak godina, koji se oduvek borio uz Aurelijana, i koji je nebrojeno puta pokuao da

je zavede. On je u polu-mraku prepozna. Umesto da, poput ostalih, pokua da pomeri Maksimovoseivo, on, suznih oiju, samo isprui ruke ka njoj. Na njegovim usnama se ocrtavae njeno imekoje nije uspevao da izgovori. Klaudija mu okrete leda dok joj se lice grilo od gadenja. Zato jemislila da e joj sva ova smaknua pruiti proienje Kr a Ij i c a P a Imir e slino onom kada se

bogovima prinose rtve? Zato se osudeni nisu vie opirali? Ni jedan ne pokaza ponos ili mrnjukoja bi opravdala ova ubistva. Ba naprotiv, svi pogubljeni iskazae takvu slabost, da i sam Maksimtime izgubi na lepoti. Ubistvo prefekta Kvintilija se nije razlikovalo od prethod-nih osim to jenjegova mlada supruga bila budna. Doeka ih u mraku, irom otvorenih oiju, sa spremnim vriskom

na us-nama. Gladijatorov ma joj tako prereza grkljan da se glava, u trenu, odvoji od tela, i pade nagrudi njenog starog i debelog mua. Klaudija pobee, preplavljena muninom. Ne bee sposob-nada prisustvuje tom poslednjem inu osvete koju je toliko priejkivala i pripremala. Neto kasnije, u

predvorju pretorijuma, Maksim ponovo pokua da je poljubi. Ona ga odgurnu. Kuan miris krviubi-jenih se jo uvek oseao na njegovim rukama. On ponovi svoj zahtev: - Dodi! Glas mu je biodubok i isprekidan. Iz njega je svom snagom izbijala elja, kojoj bi se, u svakoj drugoj prilici, ona

povinova-la. Sada, s obzirom na poinjeno, ne mogae. Sreom, tmina ga je spreila da vidi njenoodbijanje. - Ne ove noi - uzvrati Klaudija. Ona uspe da nasluti srdbu, pre no to u itav odgovorsvog ljubavnika. - Zar ve nisam platio preveliku cenu? Maksimov glas je pored besa odavao i

prezir. Morala je da ga smiri. Osloni se na njega uprkos gadenju koje oseae, i prekri mu prstimausta. - Ne veeras! elim da budem kraj Ulpije. - Ali ovo je njihova prva brana no! - Pa ta? Zar jemogue da si Ijubomoran? Z l atni okovi 33


17/183

- Znam da ti nije stalo do nje. Ti u stvari eli da vidi Au-reijana; poelela bi i neto vie kada bibila u mogunosti. Ona se mazno primae. Ovoga puta, Maksim je odbi. - Klaudija, budi oprezna.Ja nisam tvoj rob, niti sam otrica koju koristi da bi je zatim zaboravila. Pretnja ne bee uzaludna.Ona samu sebe natera na smeh koji obeava. - Znam ko si, tribune. Ja ne zaboravljam. Ona

pomilova usne koje su joj nebrojeno puta pruile zado-voljstvo. - Spavaj. Prikupi snagu za mene,ratnie - proaputa Kla-udija odlazei. Ne zaudi se kada zatee Ulpiju sklupanu na krevetu i sa-

mu. Na sebi je jo uvek imala haljinu sa venanja, taj ogroman i udan ifon omotan oko tela. Onapodie pogled i otkri Kla-udiju u utom odbljesku baklji. Usta joj se iskrivie kao u de-teta koje jeneto skrivilo. Prolivene suze joj behu pokvarile minku, povukavi za sobom male svetlucaveukrase od ko-hola. Ona isprui ruke. - Znala sam da e doi. - Gde je on? - U termama. Njene usnezadrhtae. Zatvorivi oi, jedva ujno prozbori: - Nisam umela da ga zadrim. Kada smo uli usobu, on je... on je delovao tako zbunjeno! Skoro da je odmah zatim otiao da se kupa. Rekao je damu je vino udarilo u glavu i da mu je neophodna topla kupka. Klaudija veto prikri osmehzadovoljstva. - Ah, taj moj brat! Primae se i sede na krevet pored Ulpije. Devojka je jo uvekmirisala na, u zoru utrljana, devianska ulja. Udahnuvi 34 Kraljica Palmiri ovaj miris, Klaudijanapokon zaboravi na pogubljene u mraku i na silnu krv, tamo, sa druge strane pretorijuma. Onazagrli Ulpiju, prislonivi njeno hladno elo na svoj top-li obraz. Devojka joj vrsto obujmi vrat.

Njene usne bejahu vlane od prolivenih suza a telo drhtae, to zbog stida, to zbog neutoljene elje.Klaudija se nasmei i uzvrati joj milovanja. Sve se odvijalo ba kako je predvidela. - De ... de! Ne

plai, mila moja. Ne plai! Nisi pogreila. Nita nije izgubljeno, ba naprotiv. Nije dodala da jezaista srena okolnost to to je Aurelijan sada odsutan. Zasigurno je bio u pratnji robova i slukinja,a moda i ponekog otrenjenog oficira. Mora biti da su mu se ve naveliko podsmevali iza leda.

Najvei voda vie uiva u toploj kupki no u tek venanoj mladoj eni! To e sutra svima biti naumu, poto budu otkriveni leevi. Svi e swatiti ko je poinilac a nje e se pribojavati. - Ima jostvari koje mora da naui, koliko veeras -proapta Klaudija. vrhom usana, ona poljubi njene oi iusta, upijajui suze.


18/183

- Mila moja, srea je pred tobom. Nita nije izgubljeno! Ulpija detinjasto prisloni svoj obraz nanjene grudi. Klaudija je uwati za bradu i potrai devojine oi. Njene zenice bejahu tako krupne aduica tamna, da ih je nemogue bilo raspoznati. To su bile irom otvorene i podatne oi poput

bezdna none tmine. - Prepusti sve meni. Klaudija veto otkopa nalu od srebra i korala koja pri-dravae gornji deo haljine. - Aurelijan samo to nije stigao, ree. On nije od tebe ute-kao ve se

plai samoga sebe. Ali ne sumnjaj, vratie se. Mora da ga doeka spremna. Tkanina pade sa

Ulpijinog ramena i ogoli joj grudi. Klaudi-ja se nae i spusti poljubac medu njene sitne dojke. Oddaha, atni okovi 35 bradavice ustreptae. Devojka se potpuno prepusti. Radi to veeg uitka, izvibedra i isprsi se. udan pobedniki osmeh ozari njeno lice. Glasom koji se jedva uo, ree: - Ah,znala sam da eli. Dobro je! Njene usne su oekivale Klaudijin poljubac koji joj ona us-krati.Odmae se i okrete na stranu kako bi, niz Ulpijine bo-kove i butine, spustila haljinu. vetim

pokretima i bez urbe, ona je celu razotkri. Okrete je u krevetu, i postavi na svetlost, nasuprotulaznim vratima. Pre no to sede iza Ulpije, i sama se, jednim potezom, skide. Poput njene drugekoe, priljubi se bokovima i butinama tik uz mladu enu. Ulpija se, sa velikim olakanjem izahvalnou, prepusti njenim rukama. Zabaene glave, ona ponovo zatrai Klaudijin poljubac, koji

joj, ovog pu-ta, bi uzvraen. Smelim pokretima, Klaudija se poigravae sa Ulpijinim devianskimtelom kao sa muzikim instrumentom, znajui unapred, kako da na njemu izazove drhtaje i uzdahe

zadovoljstva. Dok se elja prelivala njenim bokovima, ona proapta: - videe kako je lepoAurelijanovo telo. Ja na njemu znam svaki oiljak i kako ga je stekao. Mitrin je najstraniji. Taj oi-Ijak je sam sebi naneo elezom! Moj brat je lud ali je zato naj-lepi i najhrabriji mukarac u Rimu.Svaka ena e ti na njemu zavideti. Mukli uzdah pokulja iz Ulpinih usta. Isprepletenih prstiju saKlaudijom, ona je pratila milovanja koja su u njoj izazivala drhtaje i vodila potpunom sjedinjenjunjihova dva tela. - Bogovi su ga odabrali - nastavi Klaudija kroz apat is-prekidan poljupcima.

Njegova glava e biti ovenana lovorom. Naa majka je videla predskazanje. Ti e mu Ulpijapruiti zadovoljstvo i izroditi sinove, te obezbediti venost u Rimu. Kroz roptaj, Ulpija nanovopotvrdi. Ona savi svoje vitko te-lo uz Klaudijino, kao da eli da se u nju pretopi. Aurelijan ih zateeu tom poloaju. Najednom se pojavi pod svetlou baklje dok mu se niz kosu jo slivala voda. 36Kraljica Palmire Njegovo uzbudenje bee vidno ispod kratkog ogrtaa. Na golim prsima videeMirtin oijak. Poput treeg oka, veliko bljetavo sunce je prekrivalo Aurelijanovo rame. Ulpijavrisnu od straha. ednost je natera da se okrene, ali Klaudija je za-povedniki u tome sprei. Saistim autoritetom, ona joj iroko razmaknu kolena dok se Aurelijan prirnicao, nudei mu celueninu intimnost. Ulpija se vrsto uhvati za njene ruke. Plaila se, moda i sramotila, iako beeswatila. Dopusti mu da uiva u onome to e mu pruiti.


19/183

Najzad, ona jasnim glasom koji iznenadi Klaudiju, ree: - Dodi, mili moj. Dodi. Pripadam ti kolikoi sestrina ljubav. okovi IV EUFRAT Slukinja pomeri zastor na atoru, zastraeno pogleda Dinu iAhemu, koje uurbano pripremae Zenobiju, i ree; - Gospodar Nurbel eli da vidi suprugunjegovog velianstva. Ahemu prva odgovori: - Doi e kasnije. Jo nije spremna. - ta to pria?Zenobija naglo spusti ruke, prekinuvi devojke usred posla. - Saekaj da ti bar obuemo tuniku

preko te stvari! - us-protivi se Ahemu, lica crvenog od znoja i srdbe. Zenobija ponovo zategnu

kope na svom, do pola utegnu-tom, konom oklopu, i odmae se uz glasan smeh. - ta e mitunika? - Prikazae se gola? - Zar sam gola? - Ovo je gore od potpune golotinje! Zenobija zatraiDininu podrku ali zatee je sa prikrive-nim osmehom na usnama. Ahemu je bila u pravu. Oklop

bee tako dobro obujmio njene grudi da su sada bile uoljivije nego da je gola. - Danas e me unjemu videti hiljade Ijudi - ree. Iz tog ra-zloga je i nosim. Ne oekuj da u se sakriti pod haljinom.Kao to se u gradu govorkalo, sara iz Persije zaista bee napravio remek delo. Oklop je bionainjen od nekoliko finih slojeva jagnjee koe razliite debljine, i bee tvrd kao da je od gvoda.On je na dodir bio mekan kao detinja koa, jarko crvene boje poput latice mrazovca, cveta izMedejine postoj-bine, kojim je Zenobija bila prekrivena od pubisa do vrata. Kraliica Palmir,Ulegnue pupka, izrazita lepota poprsja, gipki kukovi i uzdi-gnute pleke, sve bee dostupno

pogledu. Od vrha grudi se irila pozlaena gravura krila boginje rata, Alat, koju su Grci nazivali

Atena. Profil boginje, veoma slian Zenobijinom, bee modelovan na njenim grudima, a telo umo-tano u togu nalik na plamen baklje izvirae u nenom udu-bljenju pupka, dodatno ukraenom

perlom u obliku kapjice. Savrenstvo ovog oklopa se podjednako ogledalo u udob-nosti i zatiti.Dozvoljavao je neophodno istezanje tela pri ko-rienju luka, i bio mnogo laki od eeznog koji sena suncu pregrevao. Njen primerak bee ofarban u jarko crvenu boju kojom e neizostavno svezapanjiti. Zenpbija oinu pogledom slukinju. - Sta eka? Da te bogovi iseku na sitne komade?Brzo uve-di gospodara Nurbela.


20/183

- Jo uvek nisi u ratu i mogla bi da bude Ijubaznija prema toj devojci - progunda Ahemu poto seza robinjom zatvorie vrata. - Ahemu! usprotw se neno Dina. - ta, "Ahemu!"? - povika Egipankaokrenuvi se ka njoj. Ruke je drala ispruene kao da se sprema za udarac. Zar i ti eli da utim?Zar si kao i svi ostali? I ti prieljkuje da je se Persijanci doepaju u tom glupom oklopu? - Ahemu -nastavi mirno Dina. Molim te da ne izgovara rei zbog kojih e kasnije zaaliti. - Neu zaaliti,veruj mi! Isiwie dugo sam ekala da ih izgovorim. Oi joj se razrogaie od besa. Ona se okrenu ka

Zenobiji. - Ja se neu ustruavati da ti kaem istinu. Dete moje, na mukarcima je ratovanje a ne naenama. Ono nije za tebe. Pogotovo tako golu! Ako ne pogine, bie na stubu srama. Eto ta e sedogoditi. A moglo bi da bude i gore... Jer, ukoliko se desi da umre, zna da e njegovovelianstvo... - Dosta! - prekide je grubo Zenobija. Ne elim vie da te sluam. Ne trebaju mi tvoje

jadikovke. okovi_ 39 Ahemu se dvoumila da li da pobesni ili da zaplae. Najzad, uz Ijutiti pokret,ona naglo napusti ator. - Ah, znam! Moram da drim jezik za zubima jer se, od mene Egipanke, tooekuje. ak i na dan kao to je ovaj! Neka me Izis odvrati od silne ljubavi prema tebi Zenobija!

Njena misao se zavri krikom. Zastor na vratima se zalju-Ija, da bi propustio Nurbela, u oklopupalmirskog konjanika. elezne ploe su mu titile ramena, grudi i noge. One bejahu zaivene zatuniku i postavljene lanene pantalone dok mu je veliki oker - plavi ogrta visio na desnom ramenu.Pojas koji bee optoen srebrom, kao i dvostruki remen na koricama nje-govog maa sa drkom od

slonovae, bejahu iri od dlana. U ruci je nosio kacigu sa ukrasima u vidu tigrovog repa i pleten-caod zlatnih perli, korala i staklia. Bronzani ma mu bee otar poput orlovog kljuna. Sve je nanjemu, od glave do pete, bilo spremno za krvavi okraj. Nurbel podie pogled i osmotri polakoZenobiju. Pun di-vljenja, ali i neverice, on klimnu glavom u znak odobravanja. - Svi bogovi sa nebae te videti - primeti on. Zenobija mu uzvrati irokim osmehom. - Bogovi moda, ali persijskistrelci sigurno. U stvari, cela persijska vojska e me videti. Zar nam to i nije cilj, da me svi opaze?Da i sam apur uvidi sa kim se bori? Nurbel ne odgovori. Posmatrao je Dinu koja je bezuspeno

pokuavala da dovri Ahemino utezanje oklopa. Njeni drhtavi prsti stalno isputae kone poveze. -Dozvoljava da ti pomognem? - predloi Nurbel. Moji prsti su viniji tom kuluku. Dina ne obrati

panju na njega ve podie izbezumljen po-gled ka Zenobiji. - Ahemu se plai, a ja... Ona je privuesebi. 40 Kraljica Palmiri - Znam Dina, znam. - I ja se plaim! Ne elim da umre! Ako umre, janeu vie moi... Ah, to ne sme da se desi! Ja ne bih vie mogla da volim njegovo velianstvo!


21/183

Zavlada neprijatna tiina. Nurbel prede rukom preko pro-elavog temena, i skrenu pogled na malisto sa Zenobijinom kacigom i orujem. Kraljica podie devojino lice. - Neu umreti. Ja u veeras

biti iva i vratiu se kao pobe-dnik! Ne sme u to da sumnja! Dina, u molitvi, zatvori oi. Zenobijajoj vrsto obujmi ra-mena. - Mora mi verovati. Treba mi tvoje poverenje. Ja u pobe-ditiPersijanca, a ti e mi svojim mislima pomoi. Dina se sloi uz mali naklon i pokua da se osmehne

briui suzne obraze. - Izvini. Pokuau da ti do kraja pritegnem oklop. - Prepusti to gospodaru

Nurbelu. Pridrui se Ahemi, po-trebna si joj. Poto je Dina napustila prostoriju, Zenobija ponudisvoj bok starom ratniku. - ast mi je - prozbori veselo - da pomognem eni njego-vog kraljevskogvelianstva. - Ahemu i Dina, naalost, nisu tome vine - uz uzdah pri-znade Zenobija. Danas e pakmnogi biti iznenadeni. Nurbel, ne uzvrativi, snano pritegnu uzice. Ona upita: - Da li i ti strahujeza mene? Na lukavom Nurbelovom licu se pojavi onaj neni osmeh koji je toliko volela. - Isuvie

bitki sam vodio i odlino poznajem strah. Ali, ja takode znam da je on besmislen kada je boijavolja u pitanju. On dovri pritezanje. Zatim, tako pripremljena Zenobija, proveri udobnost svogoklopa. - Da li su Persijanci ve pristigli? - Doli su sa prvim sunevim zracima. Ima ih neto vieod deset hiljada. - Poveli su i konje pod oklopima? - Jo u zoru su na njima preli reku.Pretpostavljamo da ih je oko pet ili est stotina. - Koji su njihovi poloaji? Nurbel se nakratkonasmeja. - Tano su tamo gde sam ti i rekao da e biti. apur je pred-vidiv, i voli da ponovi bitku na

starim pozicijama. Najpre je postavio peadiju, a za njom slede strelci. Dobro smo uinili zauzeviova) poloaj na krajnjem severu jer nam sada preo-staje pristojan prostor za okraj. Imaemodovoljno mesta da izvedemo napad, dok e nam, ulegnua na zapadnim obronci-ma, dobro posluitida sakrijemo kamile. Mislim da ih apu-rovi pijuni jo nisu otkrili. Obeavam ti da emo dobroizne-naditi Persijance! Zenobija se sloi. - Dovoljno smo brojni - nastavi Nurbel - ali brojnost nijesudbonosna. apurovi vojnici imaju veliko ratno iskustvo i konje pod oklopima a nai sve tonemaju... - Ja sada tebi obeavam da im zbog tih oklopa nee biti drago oko podneva! Posmatrajui

je dok se opasivala, Nurbel uvide da govori istinu. - Ali nemoj preterivati u umiljanju - nastavi on.apur ni-kad ne menja pristup jer mu, upravo on, svaki put, obezbedi pobedu. Njegovi strelci, nasvakih pedeset koraka, ubiju po jednog konja. Oni koji ipak uspeju da se suoe sa ovim oklo-

pljenim udovitima, vode unapred izgubljenu bitku. - Ja ti jo predlaem da ih napadnemo jauina kamilama, a ne na konjima! - odvrati nepokolebljivo Zenobija. Zar po-staje kao i svi ostali? Zarsumnja u mene?


22/183

- Ne. Ja sam poput njegovog velianstva znatieljan da vi-dim da li e tvoje zamisli postatistvarnost. Kraljica Palmir - Umreu ukoliko se ispostavi da greim. I ti e, u tom slu-aju, umretisa mnom. Neemo imati vremena za aljenje i prebacivanja. Nurbel se neusiljeno nasmeja. - Da lise i ratnici Palmire pribojavaju? - upita jo Zenobija. - Naravno, ali to ne ele da pokau jer su

ponosni. Barem zasad je tako. - Da li im smeta injenica da e ih predvoditi ena ili pak samostrahuju od Persijanaca? - Naravno, vie bi voleli da je na njihovom elu mukarac -aljivo

odgovori Nurbel, pre no to e dodati, usana iskrivlje-nih od prezira: Ofalina i Hajranova banda imje, ovih posled-njih meseci, napriala gomilu lai i podlosti i time izazvala njihovu zabrinutost. -Strahuje li da nee hteti da posluaju naredenje? Nurbel oklevae da odgovori. Rukom prode kroz

briljivo ispletenu bradu i ree: - Bilo bi dobro da, kada bitka otpone, uspemo da odbijemo njihovprvi napad bez potekoa. - Zar poverenje koje mi ukazuju njegovo velianstvo i go-spodar Nurbelnije dovoljno? Ijutito uzvrati Zenobija. - Mi smo ratnici i naa mudrost poiva na iskustvu. Ve sedeavalo da kraljevi i generali izgube razum zbog mlade su-pruge. Zenobija dohvati svoju kacigu,

poput oklopa crvenu, sa dva velika narandastoplava paunova pera. - Morae da me posluaju! Bazato to nas Persijanci sma-traju za kukavice, mi emo postupiti lukavo, i saekaemo do-voljnodugo, da prokljuaju na suncu. Jedino tako moemo da pobedimo. Ona, ispod brade, stegnu uzice sazlatnim i srebrnim plo-ama koje su titile obraze, i dodade: - veeras e svi saznati da li je

Zenobija lagala. latni 1 okovi Ratnici Palmire je tada videe u punoj ratnoj opremi; blje-tavih iskoro ogoljenih grudi, i bujnom kosom koja se talasala ispod kacige i dva lelujava paunova pera.Ona potera Jedkivina u dug galop. Skoro dotakavi, strelce i konjanike, ona se, na ljunkovitomuzvienju, pridrui Ve-likom Odenatu koji tu stajae okruen vojnim zapovednicima. Ona skoi natlo sa svoga konja, i naini dubok naklon pred njegovim velianstvom. Snanim glasom, izgovorizakletvu ratnika, rei koje nikada do tada ne bee izrekla ena: - Moj ivot sada pripada tebi, velikiOdenate. Poi u za tvojim maem. Nabranih obrva, i sa toliko irokim titnicima za obraze, da muse lice jedva videlo, on joj, potpuno staloeno, uzvrati pozdrav. U jednom skoku, ona ponovo uzjahaJedkivina. Ovoga pu-ta, ona protra izmedu redova ratnika, kako bi joj se svi divili. Podie, iznadglave, drveni luk, koji bee irok koliko i njena aka utegnuta u konu rukavicu. Strelci istegoevratove, ne bi li videli dok promie, crvenu boginju gordih prsa, na kojima je lebdela zlatomoptoena slika boginje


23/183

Alat. Na sebi osetie mraan pogled njenih crnih oiju koje su bacale iskre kao da je boj ve uvelikootpoeo. Na Jedkivinovim ledima se nalazio udan prekriva. Zeno-bija je pomou njega uspevalada ga natera u besomuan ga-lop, da ga, pritiskom kolena, uspori, i zaustavi, jednim trzajem uzdi, azatim ponovo podstakne na trk. inilo se da ivotinja unapred zna njene elje i zapovesti. Svi suznali da je upravo to odlika najboljih konjanika. Zadrhtae kada se podie glas: - Ratnici Palmire,

bogovi su sa vama. apur e poraen, veeras ponovo prei Eufrat! Ovo telo ene, u crvenom

oklopu od koe, im se najednom ucini manje Ijudsko a mnogo vie boansko, pretee. To vatre-nolice, i ta uzdignuta miica koja drae luk, nisu pripadali obinoj eni. 44 Kraljica Palmi - RatniciPalmire, bogovi su sa vama. To vam kaem ja, Ze-nobija, Balaminova erka, i ena njegovogvelianstva, vaeg kralja. Ovaj dan e se zavriti Odenatovom pobedom. Sapur je ve poraen,mada to jo ne zna! Bogovi su mu okrenuli leda... Galopirala je, izmedu redova, i prikazivala svojulepotu i snagu hiljadama kraljevih vojnika, bodrei ih, bez prestanka, svqjim povicima. - Ne plaitese njihovih konja i oklopa. Persijanci e danas proklinjati apura jer ih je naterao da nose tolikugvoduriju. Poput pustinjskog vetra, zbrisaemo ih sa lica zemlje. Neko uskliknu. Zatim se zaue

jo neki glasovi, kojima se, na kraju pridruie svi, razgorevi se u pravu vatrenu stihiju poputstruka sena zahvaenog plamenom. - elimo dug ivot Odenatu! Neka Balamin svojom rukomzatiti Zenobiju! U tom trenutku, Nurbel se, nekim udom, pojavi kraj nje. On nije jahao konja ve

borbenu kamilu, iji su bokovi bili prekriveni irokim konim trakama. U aci je drao dugako,neobino opremljeno koplje, koje na vrhu nije imalo bode, ve izvesnu masu optoenu gvodem.

Njegov porunik, tako-de na kamili, ga je pratio, maui zastavom sa zlatnim kian-kama iznadglave prekrivene lavljom koom. Na narandastoj svili je bila izvezena vatra jedne zvezde,

plavetnilo oaze i jed-na palma; amblem Palmire i Zenobijinog rodenja. - Poelimo dug ivotZenobiji i Odenatu! - uzviknu Nurbel. Neka bogovi uine da Persijancima prokljua krv! Hiljaderatnika Palmire mu se pridruie u povicima. I sam apur, kralj nad kraljevima, koji je sledio svojetrupe i bio daleko od mesta dogadanja, oseti grmljavinu u vazduhu. On pretpostavi o kome se radi i

poe da se smeje, a za njim, i svi njegovi podanici. 7lntni okovi 45 Sunce se polako uzdizalo iznadhorizonta sve dok se nije pretvorilo u malu vatrenu taku. Persijance je najpre zbunila neobina igra

protivnika. Budui da su uvek do tada vodili sa-mo frontalne napade, apurovi ratnici nikako nerazumedoe ovu nepostojanost Odenatovih trupa. Na samom poetku bitke, na stotine palmirskihkonjanika nagrnu na kvadratne persijanske formacije. Kreui se kasom, Odenatove borbene linijesu se u potpunosti stopile sa po-vrinom terena.


24/183

Ironino se podsmevajui, persijski generali zakljuie da je Odenatu, i ostalim pustinjskimratnicima, ovo navika i prak-sa, i da sada zasigurno pristupaju pripremama za buan i bes-koristannapad. Njihov manevar je svima bio poznat. Konjani-ci bi, pogrdno hulei na protivnika, i ispunivinebo hiljadama strela, poterali svoje konje u besomuan galop. Dvostruka lini-ja napada bi se zatim

pretvorila u jednostruku, i rairila se u nedogled, kako bi zatvorila krug oko neprijatelja, poput me-seevog luka. Persijanci bi, svaki put, ovakav pokuaj satrli u korenu. Luna formacija apurovih

strelaca je, zahvaljujui svojim zgusnutim i monim redovima, uvek uspevala da odbije pro-tivnikestrele. Napada bi ovim bivao znatno oslabljen a nje-gov napad razbijen. Persijanci bi tada nastupilisa udovinom oklopnom konji-com. Ljudi i konji su nestajali pod konim oklopima, za koje

bejahu priivene eline ploe. Poput stena od metaa, kojima strele i koplja ne mogu nita,napredovali su postojanim ka-som. Ne posustajui, pregazili bi Ijude i konje koji, iznureni

prethodnim dugim i uzaludnim napadima vie nisu imali snage da im se odupru. Sapur je, ve dugo,na ovaj nain, uspevao da osigura svoju Pobedu nad gospodarima pustinje. veliki Odenat e sigurno

ponoviti greku ovih kraljeva peska, vinijih lovu i racijama, nego velikim bitkama. KraljicaPalmire Medutim, iako se inilo da se palmirski konjanici pripre-maju na juri, oglasie se iznenadatrube. Odenatovi ratnici zaokrenue svqje konje i, ne oklevajui, razbie borbenu liniju i povukoese na pola milje, znatno iza dometa neprijateljskih strela. Persijanci se grohotom nasmejae i

zakljuie da Odenat slabi. Moda mu vid nije vie tako dobar pa mu je potrebna ja-ka svetlost danada izvri napad?! Ali, ak i nakon itavog sata iekivanja, nita se ne pomeri u palmirskimredovima. Nije bilo niti uzvika, niti truba, niti doboa. Zbunjeni, apurovi oficiri se namrtie.Usledila je stravina vruina bez daka vetra. Sunce je bilo ve visoko na vedrom nebu, dok su sena pesku ocrtavale mrane i otre senke. Persijski generali razmenie miljenja. Neki su bili za izne-nadnu promenu taktike i reorganizaciju mada su bili svesni malog rastojanja koje ih je delilo odneprijateljskih linija. Uz to, nisu smeli prvi da napadnu jer bi to znatno onemoalo konje podoklopima. To im je bila glavna mana. elini oklopi bejahu preteki tako da pretovareni konji nisumogli da izdre duge borbene galope. Odluie da palmirskim nitarijama prepuste taj prvi po-tez.Zajedno sa pustinjskom vrelinom, raslo je i nestrpljenje. Od silne mrnje prema Odenatu, duhovi suse uzburkali. Ni jednog trenutka ne pomislie da je u pitanju klopka. Do tada neporaeni, moni i

ponosn Persijanci su bili sposobni samo da, tamo negde u daljini, na zapovednikom tumulusu, za-misle kralja Palmire, kako se pred njihovom silnom vojskom trese od straha. Najzad, ekanjem

premoreni, poslae dva do tri odreda ka neprijatelju, kako bi saznali ta smeraju. Ovi pak pohitae,kao muve na mrcinu. Doekae ih sa snopovima dobro naciljanih i zgusnutih strela. Pretovarenikonji se upustie u galop pri kojem su potkovicama lomili drke barjaka, povredujui sopstveneslabine. vratie se sa vestima koje jo vie zbunie generale. U tom trenutku, Odenat se jo uveknalazio na jednom uzvienju, odakle se pruao sjajan vidik. Nije jahao konja ve je sedeo


25/183

na obinom tabureu. veselio se i pio sa vojnim zapovednicima kao da je bitka ve okonana, i to unjegovu korist. Medutim, pokazalo se da je prisutan mnogo manji broj strelaca nego to je bilo

predvideno, Bilo je neto manje od dve hiljade Ijudi a trebao je da ih bude duplo vie. U trenutku,persijski zapovednici isto zakljuie. Prepono-sni Odenat je izazvao apura, jer je time eleo dazadivi svoje rimske saveznike. Na nesreu po njega, oi mu bejahu vee od stomaka. Njegovemalobrojne trupe, zasigurno nee moi da odbiju napad neprijatelja. Eto pravog razloga za ovaj

udan okraj. Avaj, odbrambena linija e se uskoro dati u beg. Ode-nat sa strahom iekivaetrenutak istne. Do tog trenutka, apur nije nalazio za neophodno da na-pusti svoj ator. Nakonpristiglih vesti, on se najpre rasrdi, da bi ga, neto kasnije, sve to zabavilo. Odenat strahuje zbognje-govih konja? U pravu je! I treba da strahuje! Sa osmehom na usnama, prepustio je generalimaodluku o tome kako da kazne uobraene Palmirce. Najzad, svi se uti-ae, kako bi on izveozakljuak i izdao tri kratke naredbe. Oficirima je trebalo vie od jednog asa da ponovo postave

persijske odrede po kraljevom naogu. Zatim su morali da na-poje konje, koji su, od ranog jutra,strpljivo ekali na vruini, koja sad bee nesnosna. Sunce je ve bilo blizu zenita, kada se vazduhom

prolomi zvuk ovnovskog roga, koji pozivae ratnike na boj. Tada se Odenatovi drubeniciosmehnue. Persijanci su sa-vrseno igrali svoju ulogu. Skoro da bejahu obnevideli od silnesamozadovoljnosti i nadmenosti. Brzo uskoie u sedla, zadovoljni to se napokon zavrila ova igra

zavaravanja i to se blii presuda bogova. 48 Kraljica Palmir> CSSOGSSO Tri stotine persijskihstrelaca krenue protiv pamirskih trupa. Iza njih ih je jo toliko ekalo da napadnu. Trei talas,

jedva neto brojniji, je trebalo, umerenim kasom, da predvodi konje pod oklopima, sve doneprijateljskih linija. Nakon po-slednjih strela odapetih na palmirsku vojsku, nastupila bi, sa

pristojne razdaljine, strana konjica, da u jednom potezu pre-gazi sve preostale Odenatove snage.Tako bee naredio veliki apur, ali bogovi drugaije odlu-e. Samo to vojnici, po apurovomnaredenju, stigoe do lini-je za napad, nebo ispuni hiljadu davolskih povika. Svi palmirski lukoviodapee istovremeno strele. Odenatovi strelci su, suprotno dotadanjem obiaju, sjahali i udruilisnage im su uli persijski rog. Nisko iznad tla, nadvi se senka smrti. Ona prekri konje u punomgalopu, i konjanike koji tek podizahu svoje lukove. Uniten do dve treine, ovaj prvi talas se zatimrazasu, izbezumljen. ivotinje i Ijudi su leali na tlu, i uveavali haos nastao usled istovremenog

povlaenja jednih i nadiranja drugih odreda. Panika zahvati persijske strelce. Kako odapeti strelukada se konj u strahu propinje preskaui leeve? Palmirci su upravo taj trenutak odabrali da ih

ponovo za-spu smrtonosnim strelama. Preostali elan, pri treem apurovom napadu, ustupi mestopotpunoj pometnji. Iznad tla se talasala vrelina, a vazduh je bio zasien oporim mirisom krvi ikonjske mokrae.


26/183

Izbezumljeni, apurovi oficiri su svakog trena oekivali da se na njih srui Odenatova konjica.Odmah bi izdato naredenje da konji pod oklopima krenu u napad. Jedino oni su jo mogli da poraze

palmirske strelce! Linija napada je brojala pedeset formacija petorki. Naoru-ani dugakimkopljima sa raznobojnim drkama, besprekorni i boanski, pojurie na neprijatelja. Pretravi prekoleeva i \.g ranjenih, pregazie ak i svoje desetkovane odrede. Njihov teak galop, zdrobi kamenje iizdubi pesak. kripa elinih ploa nadjaa svaki zvuk. Svetlost koja se od njih odbijala, na

trenutak, uini konjanike zaslepljujuim poput boijeg besa, prodrljivim poput zmajeva, izlokobnim poput himere nekog drugog sveta. Tada se, sa desne strane, zau neka dreka.Zaprepaeni, apur i njegovi generali, ugledae borbene kamile. Na hiljade kamila, sa crvenim

perima oko glave, kao da je izranjalo iz samog pustinjskog tla. Istegnutog vrata, dreei na sav glas,ivotinje su pojurile, velianstvene i besne. Skroz napred, prepoznadoe tigrov rep sa kacige prvogOdenatovog zapovednika, Nurbela. On se ne upusti u frontalan napad, ve naprotiv, povede svojeratnike unutar samih persijskih linija. Na taj nain, Nurbel s leda pride persijskim konjanicima.Maui topuzima i ne usporavajui ivotinje, udarie po konj-skim i Ijudskim oklopima. Brzinaivotinja udesetostrui si-linu udaraca. Obina persijska koplja bejahu nemona da ih zaustave.Strele, nategnute u panici, ispadae po njihovim ko-nim haljinama. Svuda naokolo, leae konji sarazbijenim e-onim kostima. I tako, zateeni ovim neobinim sukobom, odredi se, jedan za drugim,

smenjivae, vrtei se u krug, poput izbezumljenih insekata. I tako, elina udovita koja su do juebila apurov ponos i nepobediva sila, padoe u Zenobijinu zamku. apur i generali, napokonshvatie zato je veliki Odenat toliko odlagao napad. Konji i Ijudi roptae pod uarenim elinimoklopima sada nalik furunama. Pojedini pobacae kacige kako se ne bi ugu-sili. Ali time samo

prizvae sopstvenu smrt, jer im Nurbelovi ri, u tren oka, topuzima raznee lobanje. 50 KraljicaPalmir, Kada i dvadeseti oklop bi smrvljen pod teinom ubijenog konja, palmirski vojnici pokuljaesa svih strana. Otpoe stra-an pokolj. Jedan oficir koji stajae uz apura pokaza prstom na crvenusenku. Ona je menjala pravac kretanja sa davolskom okret-nou povlaei za sobom itave gomileu besomunom trku. inilo se da strele odapete na njenom velikom luku upaju rtve iz sedla. apursmae titnik na kacigi kako bi bolje osmotrio. Telo je postepeno dobijalo oblik. Ono najpre postaderat-nik, a zatim poprimi enske konture. Taj crveni bes je posedovao fascinantnu, i u isto vreme, za-straujuu Ijupkost. Kada bi se izvila iznad sedla da nategne luk, njeno golo poprsje bi natkriloitavo bojno polje. Njena strela bi uvek pogadala, ili vrat, ili butinu, ili neku manu na oklopu.


27/183

lako je, po prvi put, nakon deset godina, prisustvovao pora-zu svojih odreda, nije mogao a da se nedivi lepoti ove ene. Krv koju je prolivala bee crvena poput njenih grudi, i upravo u tom prizoruuivae apur i vie no to je smeo. Odmah je znao o kome je re. To je bila mlada Odenatovasupruga, Zenobija, ije mu ime i navike doapnue pijuni. Zar je mogue da je ba sve to je o njojuo istina? Zar ga bogovi naputaju? Da li su poslali na zemlju demona monijeg od njegovihelinih konja? On skrenu pogled sa bojnog polja. elei da izbegne tre-nutak povlaenja, on pouri

da pregazi Eufrat pre no to se ovaj oboji krvlju njegovih ratnika. - Alat! Alat! Ova re prede prekousana svih vojnika pre no to se vra-tie u logor. Radost zbog pobede je uinila da zaborave naumor i bolne povrede. persijanci u hitrom begu im jo uvek bejahu pred oima. Tedni uzee maevesa iskasapljenih tela, dok drugi, vrh koplja pobodoe u eline odore persijskih konja. etajui takosvoj ratni plen, uzvikivali su slavna imena grada Palmire i velikog Odenata. Od svih pozdravljene,

Nurbelove kamile se pridru-ie gomili pobednika, nonalantno vaui trnjiku, kao da se upravovraaju iz obine etnje. U tom trenutku se nije razmiljalo o ranama, prolivenoj krvi i poginulimdrugovima. Umesto toga, prepriavali su se doivljaji i preputalo se radosti ivljenja. Oni koji su

pratili Zenobiju, iskazae frenetinu radost, jer ono to bejahu sa njom iskusili, nije bilo mogueopisati reima. Najpre uzviknue ime njihove boginje: - Alat, Alat! Alat nas je vodila! - ulo se sasvih strana. - Slava za Zenobiju! Slava za Alat! Zenobija je jahala uz Odenata i Nurbela. Ona skide

kacigu i okai je na vrh svog maa. visoko se izdie iz sedla kako bi svima podarila blistav osmeh.Jarko crvenilo njenog poprsja vie nije pripadalo eni ve boginji. Njenom sudbinom su sadaupravljale boanske sile. Hiljadu. ratnika je ponovo slavilo njeno ime: - Alat, Alat! ivela Alat!Zatim videe velikog Odenata kako visoko iznad glave die svoj ma, i poput ostalih ratnika, burno

pozdravlja svoju enu. - Alat! Alat, kraljica Palmire! Svi su se zatim veselili zbog pobede, pevali,loili vatre, i Pili vino. Zenobija se dugo zadrala pored njegovog velianstva koji )u je nenoobasipao poastima. Kada upalie baklje, i kada prodorna muzika ispuni logor, aenat prizva robove.Oni na dugakim nosilima iznesoe svu sadrinu. apurovog ratnog atora. Kraljica Palmire Tu je

bilo posuda od stakla i zlata, svilenih prekrivaa i te-piha, dva oklopa sa zlatnim filigranima, trimaa sa drkama od dragog kamenja i slonovae, kaputa, eljeva, perjanih ja-stuka, posuda od

bronze i koe, kao i nekoliko mladih robova od desetak godina, koe tamnije od noi i nenije odsnova. Njegovo velianstvo se lati za jedan kaput izvezen glicinija-ma i divljim guskama. Vez beetako tanan, da reima nije mogao da bude opisan. Prialo se da ga je apur namicao preko oklopa,svaki put kada bi pobedio i da je tako odeven, osudivao poraene na smrt ili ropstvo.


28/183

- apur je tako brzo pobegao, da sluge nisu stigle da sklope ak ni njegov ratni ator naali seOdenat. On je zasigurno, sve do danas, iveo u ubedenju da e veno pobedivati. Samo neko ko jeskrenuo s uma bi bio u stanju da nasred bojnog po-Ija smesti tolike dragocenosti. Danas, na ovimnosilima, nedostaje samo njegovo telo! ale i otpozdravi odjeknue u vazduhu punom dima. Dugose apurovo ime s prezirom uzvikivalo. Napokon, kada se svi utiae, veliki Odenat se sae, to jeinae retko inio, i Zeno-biji, pred noge, spusti vezeni kaput i jedan od apurovih ma-eva. Upirui

prstom na preostalo blago na nosilima, on ree: - Zenobija, ovo je tvoj ratni plen - ree glasno,ispravljajui se. Danas je Odenatova supruga zaslunija od mene za ovu pobedu. Ona se najpreduboko nakloni, pre no to podie, visoko iz-nad glave, apurov ma kako bi pozdravila ratnike.Ovacije su se ponavljale svaki put kada bi Zenobija podigla ruke sa oru-jem. U trenutku kada jenameravala da se pridrui Odenatu, opazi Ofalin pogled. Ona je stajala pozadi, nedaleko odHajrana, i predvodila grupu ena. Mrnja je poivala na njenom licu. Grei ruke, guvala je krajsvog vela ukraenog zlatnim alkama. Na kratko, Zenobija se suoi sa njenim pogledom. To opa-zienjegovo velianstvo, Nurbel i oficiri. Takode je paljivo 'latni okovi 53 odmerie, i Odenat neto

progunda u besu. On uwati svoju kraljicu za ruke, poljubi joj neno vrhove prstiju, i proapta saudnim sjajem u oima: - Ratnici Palmire veruju da Alat prebiva u tvom telu. Mo-da je to i istina.Ja pak znam da me moja ena nije lagala. Ne isputajui njene ruke, povede je ka atoru za obed.

Ofala ostade crvenog lica, iza njih. Ona odgurnu ene i nestade iza robinja i supruga koje su upravodonosile po-sluenje i krage piva. No je uveliko vladala kada se ona iskrade iz svoje postelje.Ahemu je nije ula, niti ju je ula straa koja je spavala, is-crpljena od pia i umora. Ona sada beesamo tamna senka koja tri pod zvezdanim nebom, na kojem ve odavno nije bilo meseca. PredOfalinim atorom, ona je imala dovoljno strpljenja da eka, leei na tek oroenom tlu. vladala je

potpuna tiina. Poput zmije, smireno i odluno, ona se uunja u ator. Sa noem u rukama, puzila jeizmedu tapiserija koje su visile uz zidove. Ofalin parfem bee tako jak da se Zenobija ni jednog tre-nutka nije dvoumila gde se nalazi njen leaj. Ona joj lee tik uz leta. Primiri se bez i jednog

pokreta. Kada oseti da je spremna, podie obe ruke. Jednu stavi na Ofalina usta, dok drugompritisnu vrh noa na njeno grlo. Ona panino skoi i pokua da odgurne ruku koja ju je davila.Zenobija joj na uvo doapnu: - Umree zbog smrti mog voljenog Havada, jedinog mu-karca koji

je uspeo da zadobije moju ljubav. Uas natera Ofalu da joj se poslednjim snagama suprot-stavi.Medutim, od njenog koprcanja, seivo se jo dublje zari * vrat. Medu prstima, Zenobija oseti,rastakanje tkiva i pola-gano oticanje ivotnih sokova.


29/183

Ofala ve bee u nesvesnom stanju kada joj jo ree: - Sa tobom odlazi i moja tajna. Slobodno jeponudi demo-nima koji te ekaju, tamo, sa druge strane. Debelo telo se naglo umiri a Zenobija seotkotrlja u stranu. Njeni otkucaji srca bejahu tako snani, da se inilo kao da e atorska krila

poleteti. Havadovo lice izroni iz mrklog mraka. Ona oseti potrebu da mu se osmehne ali je u tomespreie suze koje je primorae da zatvori oi. Zenobija se napokon oseti slomljena od umora.Dlanom pritisnu vilicu da sprei njeno drhtanje. Nozdrve joj ispuni otuan i krajnje neprijatan miris

dok joj se Ofalina krv slivala niz bradu i ruke. Obuze je munina. Pljunu na pod i obrisa usnekaputom. No je, za trenutak, proguta poput bezdana. Da se, kojim sluajem, Havad nije okrenuo uDura Euro-posovom dvoritu sada bi sve bilo drugaije! Ona ne lee odmah, ve se uputi ka atorunjegovog veli-anstva. Isto kao i malopre, polako se uunja unutra. Za razli-ku od Ofalinog, ovaj

bee osvetljen sa dve bitumenske lampe, dok su straari dremali na samom ulazu. im je opazie,skoie na noge. Zenobija im se, obasjana svetlou, osmehnu. Smatrala je svoj izraz licaumirujuim, ali se prevarila. Oni je prestraeno odmerie pogledom. Njeni ob-razi, elo, ruke,tunika, pa ak i izmice bejahu umrljane sve-om krvlju. Zadivljeni, i preplavljeni potovanjem, onise po-klonie. Moda su mislili da se Alat, u noima nakon bitke, hrani krvlju svojih rtava. Tiho jojrekoe da njegovo velianstvo spava. Podraavajui ih, ona im odgovori da je zbog toga srena i danema nameru da ga budi. Pridravajui zastor na vratima, oni se razmakoe da je propuste. Straa

nije slagala. On je vrsto spavao, bokom os-lonjen na Dinu. Oboje bejahu nagi. Naspram nene iblede okovi_ : devojine koe, Odenatovo kosmato telo je delovalo poput zveri, tamno i pretee.Kako li su Dinina bedra izdrala silnu Odenatovu mo? Medutim, njihov san bee ispunjenspokojem zasienih Ijubavnika. Zenobija, jedan trenutak, ostade, drhtei itavim telom. Oi joj seispunie suzama jer pred njom leae nenost koju nika-da nee iskusiti, i mir koji nikada needokuiti. Ona oklevae. U njoj se ponovo javi elja da pobegne, da ode u hladnu i bezlinu tminu.

Nervoznim pokretima zbaci sa sebe umrljanu odeu i, isprui se, potpuno naga, uz Dinu. MladaJevrejka se okrete, napola probudena. Zenobija joj nenim pokretom zatvori usta i poljubi vrat.Zatim je tiho zamoli: - Pusti me da spavam pored tebe. Uz sanjiv osmeh, Dina je obgrli rukama i

butinama, kako bi joj, bar na kratko, pruila svu nenost zaborava. cssooaso Jutro osvanu uz velikugraju. Hajranovi krici otrgoe od sna ak i one opijene vinom. Pred atorom njegovog velianstva,

Nurbel je, sa jo nekom gospodom, morao da upotrebi silu kako bi obuzdao bes Ofa-linog neaka.Ovaj poslednji je, u isto vreme, u pomo prizivao pravdu, bogove, Jupiterove munje i krvavu rekuosvete.


30/183

U svojoj nonoj tunici, veliki Odenat se pojavi pred sinom i upita za razlog tolike halabuke. - Ona jeubila Ofalu! - odbrusi Hajran. Presekla joj je grk-Ijan! Dobro mi je poznata ruka koja je poinilaovo ubistvo! Iznenadenje izoblii lice njegovog velianstva. Bez trunke -ftiocija, on osmotriHajrana. Iza njegovih leda su se tiskali pri-Jatelji koji su do jue sa njim delili radost nonihzadovoljstava. Odenatov pogled ih natera da spuste glave. - Oe, Ofala je ubijena! - jauknu Hajran.Poinilac je i tebi dobro poznat! 56 Kraljica Palmi On podie pesnicu ka Zenobiji i Dini koje se

pojavie na vratima atora. veliki Odenat se, na trenutak, suoi sa njenim pogledom. Nurbelu setada priini traak radosti u njegovim oima. Njegovo velianstvo dohvati Zenobijinu ruku i stavi jena grudi. Zatim se, nabranih veda, okrete ka onima koji jo uvek pristizahu. Lica crvenog od besa,on odgovori sinu: - Kako se usuduje da vreda Alat? Obraajui se svima, on jo povika: - KraljicaPalmire je no provela sa mnom. Ko se bude usu-dio da jo jednom posumnja i blati njeno ime, bieosuden na smrt. Naredujem da se Ofalin pepeo prenese u grob njene sestre. okovi_ ' V SAMOZATPritisak prstiju prestade a sa njim i milovanja. Sklopljenih oiju, valerijan oseti lagano gibanje

postelje pri odlasku robinje. On otvori oi kako bi se usprothdo. Iflava, potpuno naga, krenu kastolu prepunom inija i boica. Osetivi njegov po-gled, ona se okrete uz osmeh. valerijan, u trenu,zaboravi da joj zamera. Neka svi bogovi, bez izuzetka, budu hvaljeni, jer stvorie ovako lepu enu,

pa neka je ona i robinja! - Avguste, koa ti se presuila - kroz apat ree devojka vra-ajui se ka

postelji sa bocom od debelog stakla. Samozatska klima ti ne prija. - Meni ovde nita ne prija -progunda valerijan. Bez tebe, ovaj grad bi bio najstraniji od svih. To bee istina! Samozat je biogarnizonsko naselje, prepuno trgovaca i seljaka. Nimalo nije liio na Antiohiju. Od svitanja dosumraka, svi su stalno dolazili i odlazili. Bilo da je vladala hladnoa, vruina, ega ili prevelikavlaga, klima je bila ua-sna. Nepredvidljiva poput svojih stanovnika, uvek se vezivala za jednu oddve krajnosti. Naravno, najvie je nedostajala bla-gost i Ijupkost morskog pejzaa. Jedina prednostSamozata je bila mala udaljenost od persijskih odreda apura, koji se jo uvek smatrao kraljem nadkraljevima iako je iz dana u da to sve manje bivao. - Mrzim ovaj grad - uzdahnu sanjivo valerijan. Ada ne pominjemo takozvanu carsku vilu, jo pomisli. Ona bee sagradena u persijskom stilu, sa

poliranim ciglama, kupolama i keramikim ukrasima. Samo je jedna prostorija


31/183

Kraljica Palmi naginjala rimskom gradevinarstvu. U njoj je bilo portika, mer-mera, obojenihplafona i jedna prostrana terasa sa pogledom na vrt i pranjava brda. valerijan se upravo tu smestio.vetar udari u lanena platna razapeta izmedu stubova na terasi. Zastori se zakovitlae. Povremenisvetlosni zraci su ukraavali mermerne mozaike na podu. Najednom, desi se ve-liki bjesak i njegaopi bleda Iflavina koa. Isturivi bok, ona sede tik uz njega. Zlaani snop svetlosti zahvati mrkioreol njene desne bradavice iji se vrh razloi u pomrini prostorije, slian dubokom i istom zvuku

harfe. Struk joj bee tako tanan da su ga dve ruke mogle obuwatiti. Njen pubis je svetleo poputonog tamnog laka koji ponekad donose sa Istoka, a kada bi se uspravila, izranjala bi ruiasta senkaorgana, taj neni plamen u zagasitom runu. Ah, Iflava! udesna je tvoja lepota! Zar bogovi nisustvorili enu i njen polni organ zarad Ifla-vine lepote? I zato je on bio vladar a ne slikar ili pesnik,na primer? U tom sluaju bi sve svoje dane i noi provodio opijajui se nje-nom lepotom. Ali on

bee Avgust valerijan! Najzad, to je i eleo da bude pre no to je spoznao sve iznurujue i glupeobaveze. Za utehu je bila injenica da su mu bogovi ipak dozvoljavali da, uprkos godinama, uiva ulepotama univerzuma. Iflava mu se nasmei. Ona neno razvue usne u osmeh, koji ga toliko

podseae na Bobo, fascinantnu grku gorgonu. Svirepi i nezadrivi uas obuze valerijana dok sepitao da 11 ga ona zaista voli. Da li robinja Iflava voli starca kojeg tako veto miluje sva-kogadana? Da li je to mogue? Kako spoznati njena oseanja? Pored svoje izuzetne lepote ona nita

drugo nije pokazivala, pa ak ni kada joj je bilo toplo ili hladno. Medutim, on je prieljkivao njenuljubav. Da, da! eleo je njenu ljubav vie od njenog tela. okovi 59 Karavno, to je bilo glupo, aliistinito. Islesigurnost potee njegovim venama poput sireta i on, na vrerne, odustade od svog

pitanja. Heka je Mitra uva! Iflava je bila i te kako sposobna da kod njega povrati oseaj mukosti.Iz daljine zaue grmljavinu. Zastori se ponovo obmotae oko stubova, otkrivajui sivu olujnu masuna zapadu. U pro-storiji se ve oseala sveina uskovitlanog vazduha. - Kia samo to nije pala -ree Iflava svojim ravnodunim glasom. Njeni nauljeni dlanovi poee da klize po Valerijanovojhrapavoj koi. On potrai njene ruke kako bi ih drao medu prstima. Nervozno i upola glasa, onizree Horacijev citat koji je, naalost, znao napamet, nakon silnog ponavljanja u sebi: "Zar je telo

princeze lepe i poeljnije od tela kurtizane? Zgrabi lepotu jo dok ti prilazi, ne dopusti joj daumakne. Od toga nema veeg uzbudenja. Sve ostalo je samo iluzija, hir po-remeene mate,nepoznavanje prirodnih elja i odvraanje od


32/183

istinske sree." Iflava ga na kratko pogleda. Njemu se uini da su joj oi jae zablistale. Moda jedirnuta? Ili se pak samo podsmeva? - Avguste, da li se plai da nisi dovoljno voljen? - ree utrenutku kada on vie nije oekivao odgovor. - Samo se plaim da me ti ne voli dovoljno. Samo ti -

pri-znade joj strano ozbiljan. Zamiljena, ona nae svoju lepu glavu, ne podigavi pogled kanjemu. Zatim unu i opkorai ga. Sede mu na butinu, pri-ljubivi se tako vrsto pubisom, da jevalerijan, u ekstazi, pre-doseao njegovu priguenu toplotu i vlanost. - Ti o tome pria jer si od

Cezara primio loe vesti, proapta nevino. Valerijanovo uzbudenje se raspade kao aa nainjena odtankog stakla. On joj zamerae na odgovoru. To je za njega bio nizak udarac. Naravno, on joj se biopoverio u vezi afere Nikopolis. Po-menuo je otrovni napitak koji Aurelijan umalo da popije na-konpobede nad Gotima, osvete radi, preklane oficire u krevetima, tokom njegove prve brane noi!Kakvog li divljatva! Sva ova ubistva su bila usmerena ka Galijenu, njegovom sinu! Vetoupozorenje koje bez upotrebe rei prikazuje Cezara itavom Rimskom carstvu i legijama kaooveka koji prieljkuje smrt voljenog vode, Aurelijana. Okrutna si bez potrebe, primeti valerijannagnuvi glavu. Skoro da sam i zaboravio na tu dvojicu. Ostavivi za sobom Galijena i Aurelijana,desilo se upravo ono ega se najvie pribojavao. Medutim, on nije sumnjao u to da njegov CezarGalijen eli Aurelijanovu smrt. On je pozna-vao bolje od ikoga, a moda se ak i pribojavao, tog

prora-unatog i hladnog sinovljevog uma. Nita nije mogao da zameri velikom vodi. Aurelijan je

sada bio duan da odgovori. Cast, mo, ponos... On je verovao da e sve to zasluiti ako ih obojicuodvede pred Mitrinog bika. Ali, to je bila samo Avgustova sujeta. ak i pre no to za-jedno ispiekrv da bi postali Heliosovi izaslanici, on je znao da ta dva jarosna oveka nikada nee biti braa veveni ne-prijatelji, uvek spremni na medusobno istrebljenje kako bi je-dan od njih postao noviAvgust. Namera im je bila da zaponu rat na Rajni i Dunavu, to bi za ishod imalo porobljavanjeRimljana od strane varvara. On bi, samim tim, bio primoran da napusti istone provincije i svojudragu Antiohiju, kako bi zaveo red pre no to bude prekasno. Iflava je ipak bila u pravu. Vesti iz

Nikopolisa su ga ra-stuile, umorile i razoarale. Da je, kojim sluajem, bio siguran u njenu ljubav,donoenje odluka mu ne bi tako teko palo, niti bi naputanje isto-njakih nenosti smatrao za

prinudu. On se paljivo zagleda u njeno lice, sa nadom da e na nje-mu otkriti makar mrvicuoseanja. Ali, uzalud. 'latni okovi 61 - Ja vie ne mogu bez tebe - bezvoljno zakljui. - Naravno damoe Avguste - odgovori mazno Iflava. Ti poseduje na hiljade robinja a ja sam samo jedna odnjih.


33/183

- Ne, ne, Iflava! Ne govori gluposti - Ijutito uzvrati valeri-jan. Ti se ne moe porediti sa njima jer sisuta lepota. Ti... Htede jo da joj kae da ona ni po emu nije robinja, ali odustade. Neka ga Jupiteruva! On stari. Tako mi Mitrine krvi, to je istina. Zastraujua je slabost kojoj, iz dana u dan, svevie podlee. vetar ponovo uskovitla zastore. Grmljavina bee na samom pragu grada koji je, sa

prvim kapima kie, polako uranjao u tiinu. valerijan je obujmi i privue svojim usnama nenu kouIf-lavinih prepona. Ona se posluno izvi iznad njegove glave. Nestanim pokretom ramena, isturi

vrh bradavice, i njome mu dodirnu usne i one kapke. valerijan oseti peckanje koje je najavljivalobudenje uda. Iflava je i u tome bila arobnica. On je bio spreman bez do-datne pomoi. U trenutkukada su ga, poput najnenijeg sna, njene prepone prihvatile, proaputao je: - Sutra vie nee bitirobinja. Poto se njen izraz lica ne promeni, on pomisli da ga nije razumela. Dodade glasnije: -Iflava, ja u te osloboditi. Ona ne pokaza naroitu radost i ostade nedokuiva. - Obeavam da u touiniti. On dobi odgovor u vidu dubljeg i odlunijeg pokreta boko-va te prestade sa priom. Uivao

je gledajui, na sebi, taj u-desan ples. Svaki njen pokret bee, u toj meri savren, da mu se inilo,potrajae veno. U trenutku najveeg blaenstva, udari grom, tako straan, kao da dolazi pravo izJupiterove ake. Pre no to utihnu nje-gov bljesak, valerijan nasluti neiji obris u tmini. - Tako mi

bogova koji... -III Glas mu se izgubi u prasku. On ukoi Iflavino telo i dopusti da uitak postanesamo seanje. Sa olakanjem, prepoznade priliku koja ih posmatrae. - Akstekse - promrmlja. Zar

nisi mogao malo da prieka? Mudrac se primae postelji, pogleda prikovanog za devojino telo. -Avguste, rekao si mi da dodem to pre. Zavrio sam pred-skazanje. valerijan sklopi oi. Robinja seneno izmie to najednom, u njemu, probudi straan oseaj samoe i slabosti. Ogromna tuga muzape u grlu. Utehe radi, pomisli da e sada bar Aks-teks imati ta da razglasi; Avgust se jo uvekdobro dri. On se zatim ogrnu tkaninom koju mu pruae Iflava. - Onda? - Upotrebio samosamnaest travki, pregledao sedam i-vinskih jetri...

40025712 a b danijel kraljica palmire 2

Documents