44,208 korice srebrenica stradanje srba srebrenickog kraja u 20 vijeku
Post on 19-Jan-2016
31 views
DESCRIPTION
НАУЧНИ СКУП СТРАДАЊЕ СРБА СРЕБРЕНИЧКОГ КРАЈА У 20. ВИЈЕКУЗборник радоваСребреница, 26. јун 2014САДРЖАЈДр Вељко Ђурић Мишина, Ријеч уредника Радомир Павловић, Српскежртве не смију бити заборављене Цветко Стојкановић, Страдање српског народа Осата у Великом рату 1914–1918. годинеДр Гојко Маловић, Неки случајеви нетрпељивости и злочинамуслимана према Србима у Сребреничком срезу између два свјетска ратаБојан Ђокић, Покољ у магацину Земљорадничке задруге у Дрињачи 1941. године – над буретом крвиМа Радован Пилиповић, Извештаји српских избеглица из Сребреничког среза 1941-1943. године у Архиву Српске Православне ЦрквеЂорђе Пилчевић, Избјеглице у Рачанском срезу 1941. и 1942. Години и злочини усташке Црне легије у Источној БосниДр Драга Мастиловић, Покољи Срба у Сребреници у Другом свјетском ратуДраган Цветковић, Сребреница у Другом светском рату: Нумеричкаанализа стварних људских губитака Миливоје Иванишевић, Српска згаришта сребреничког крајаЉубиша Симић, Путопис кроз српска села сребреничког краја: некад и садАлександар Павић, Разбијање неистина о Сребреници уз помоћ страних извораТомислав Кресовић, Сребреница: од мита до метафоре Мр Мирко Бабић, Геноцид на југословенском простору у периодимамираTRANSCRIPT
43208
Зборник радова
[Драгомир] Стевановић, 1971; 20) Петар [Рајко] Тијанић, 1937; 21) Цвијетин [Илија] Николић, 1951; 22) Рајко [Добросав] Сми љанић, 1966; 23) Драган Милићевић, 1975.
***
Сви поименично наведени у овој малој књизи смрти, недужни мештани сребреничког краја, не својом кривицом избрисани су из књиге живота, страдали су од исте руке као и њихови преци, и данас на истим гробљима почивају. Остаје нада да њихови потомци неће доживети исту судбину.
Страдање Срба сребреничког краја у 20. вијеку
цом из Коњевића (Костадин и Миладин Видовић, Љубо Момчиловић и Коста Марковић) чине тих осам мученика. Међутим, ако претпоставимо да је Перо Ђукановић имао на уму Ђоку Петровића из села Оправдићи, а не из села Поповићи, онда постоји девет настрадалих. Од свих потенци
јално страдалих у задружном магацину, чија смо имена нашли у књизи Пере Ђукановића, једино су ова деветорица страдала 1941. године.
Међутим, уколико поред године страдања уведемо још један кри теријум – место страдања, онда долазимо до четворице настрадалих. Према бази података Музеја жртава геноцида у Београду, у Дрињачи су 1941. године страдали: Радован Павловић из села Липеновићи, Коста Марковић и Костадин Видовић из Коњевића и Ђоко Петровић из села Оправдићи. Ограничавањем правила за процењивање на годину и место
страдања, дошли смо до четворице настрадалих, и још петорице потен цијално страдалих у задружном магацину, уколико је параметар само
година страдања. Мемоарска грађа и база података Музеја жртава геноцида у Бе
ограду нам говоре да су жртве припадале сеоском становништву. Број
страдалих у задружном магацину варира од неколико убијених до цифре од „око 100 душа“. Нажалост, због протока времена је тешко утврдити прецизан број настрадалих. Допуном базе података Музеја жртава ге ноцида и пописивањем свих жртава Другог светског рата, приближили бисмо се циљу.
Резиме
Магацин земљорадничке задруге у Дрињачи је место на коме су усташе 1941.
године вршиле убиства српског становништва из Дрињаче и околине. Према подацима, међу настрадалима се налазе и људи из сребреничког котара, што указује да је задру жни магацин служио као затвор и стратиште за ухапшене Србе. Тачан број настрада лих је тешко утврдити, али се он креће од неколико појединаца до око сто жртава. Све дочења указују да су жртве страдале над буретом крви, што, ако је тачно, овај злочин чини још изопаченијим. Било да је у питању својеврсна људска кланица или обично стратиште, злочин остаје злочин.
Неке од жртава масакра у Скеланима
20744
Страдање Срба сребреничког краја у 20. вијеку
Рупово Брдо. Пет мештана српске националности је страдало у заседи коју су 27. маја 1995, у 17,15 часова, Муслимани поставили на макадамском путу између Рупова Брда и Купусна. Организатори и уче сници заседе су припадници 28. дивизије Армије Босне и Херцеговине, под командом Насера Орића, са седиштем у заштићеној и наводно деми литаризованој зони Сребренице. У заседи је убијено пет српских дрво сеча, који су старим камионом марке Мерцедес превозили дрва из шуме за своја домаћинства.
Жртве: 1) Љубиша [Војин] Голић, 1946; 2) Милисав [Станко] Петровић, 1948; 3) Бранко [Драго] Николић, 1950; 4) Миладин [Радивоје] Савић, 1957; 5) Милош [Милош] Мишић, 1961.
Скелани, у општини Сребреница. Место догађаја је локални ма
кадамски пут између Сребренице и Скелана. У једном од својих честих диверзантских похода из заштићене зоне Сребренице, муслимански вој ници 28. дивизије су 23. јуна 1995. поставили заседу и у путничком ци вилном комби возилу убили пет лица српске националности из суседног села Скелани. Ова заседа и потоњи напад на село Вишњица у општини Милићи биле су последње злочиначке оружане акције сребреничких му слимана пред коначан повратак Срба у овај градић.
Жртве: 1) Томо [Радомир] Бибић, 1955; 2) Остоја [Радомир] Божић, 1946; 3) Драгиша [Видоје] Павловић, 1963; 4) Живорад [Игњат] Грујичић, 1950; 5) Велисав [Радован] Павловић, 1953.
Баљковица, једно од релативно великих села у подрињској оп
штини Зворник. У току ноћи 15. на 16. јули 1995, нашло се на жестоком удару 28. дивизије Другог корпуса Армије Босне и Херцеговине. Веома јаке муслиманске снаге, према процени око 15.000 бораца, после изгона из Сребренице, покушале су да се преко српских села и српске терито рије пробију до Тузле. На путу им се нашло и ово српско село.
Жртве: 1) Гојко [Јован] Кулић, 1954; 2) Зоран [Борисав] Стојкић, 1959; 3) Петар [Драгомир] Батић, 1939; 4) Милан [Вељко] Јак шић, 1965; 5) Славко [Мићо] Катић, 1968; 6) Саво [Ђорђе] Аћи мовић, 1955; 7) Зоран [Стево] Томић, 1960; 8) Радо [Василије] Томић, 1970; 9) Горан [Душан] Готовац, 1973; 10) Василије [Миливој] Делић, 1941; 11) Љубиша [Слободан] Јеркић, 1964; 12) Анто [Јован] Милошевић, 1961; 13) Бошко [Момчило] Алексић, 1960; 14) Славко [Слободан] Драгић, 1963; 15) Душан [Слободан] Николић, 1957; 16) Мићо [Радивој] Перић, 1967; 17) Миленко [Милан] Радић, 1964; 18) Гојко [Лазар] Симић, 1952; 19) Драган
Злочини усташа у Сребреници и Зворнику