5-1 erp sistemi

8122019 5-1 ERP sistemi

httpslidepdfcomreaderfull5-1-erp-sistemi 110

Seminarski rad Analiza implementacije ERP rešenja

Alfa Univerzitet - Fakultet informacionih tehnologija Strana 983089983089983092

EMPIRIJSKI DEO

5 DEFINICIJA PROBLEMA

Naučni problemi predložene disertacije bave se okvirima usvajanja i korišćenja ERP rešenja odstrane korisnika Osnovno pitanje koje je predmet studije je koji faktori i u kojoj meri uti ču nausvajanje i korišćenje ERP rešenja od strane korisnika u okviru organizacije

ERP implementacija je strateški projekat u okviru organizacije Neuspešno uvođenje i samim timupotreba ERP u organizaciji može imati fatalan uticaj [67] Smatra se da je uspešno uvođenje ERP

rešenja ne podrazumeva i uspešno korišćenje Uvođenjem ERP završava se prvi talas a drugi počnekoji se odnosi na najefikasnije i najefektnije korišćenje ERP rešenja Razni autori su identifikovaliovaj talas drugačije tako da je npr Yu (2005) imenuje kao start-up fazu rada Baiva et al (2004) jeimenuje kao fazu poboljšanja funkcionisanja ERP (engl improvement ) Ros i Vitale (2000) deledrugi talas na uzastopne korake odnosno stabilizaciju (engl stabilization) kontinuirano poboljšanje(engl continuous improvement ) i konverziju (engl transformation) itd Pyun u svojoj studijiotkriva da mnoge organizacije posle prvog talasa privremeno beleže pad [133] Organizacijeusvajaju ERP rešenje jer automatizuje i integriše većinu poslovnih procesa omogućavajućirazmenu informacija i prakse u okviru organizacije i obezbeđujući pristup informacijama u realnom

vremenu [144] Organizacija gde je uveden ERP očekuju da upotreba ERP rešenja s jedne stranesmanje troškove tako što će povećati performanse s druge strane u cilju pojednostavljenja iunapređenja donošenja odluka pruži tačne u realnom vremenu informacije [170]

Efikasnom i efektivnom korišćenju ERP u organizaciji doprinose različiti faktori Ragovski iSomers (2005) na osnovu Delone i McLean-a su predložili da se uspeh meri sledećimkarakteristikama sistem kvaliteta kvalitet informacija u sistemu kako se koriste informacijezadovoljstvo korisnika sa sistemom i uticaj sistema na korisnike i organizacija Gejbl i saradnici(2003) dodaju da isto važi i za merenje uspešnosti integrisanih rešenja (engl enterprise solutions)koja uključuju ERP rešenja Yu (2005) smatra da treba da merimo uspeh ERP koristeći tri

karakteristike (1) doprinos uticaju na organizaciju posla (kraće vreme obrade podataka smanjenjebroja zaposlenih) (2) finansijski doprinos (analiza troškova i koristi analiza ROI) i (3)organizacija i zadovoljstvo korisnika (jednostavnost upotrebe pouzdanost sistema) Svi ovi autorikao jednu od karakteristika koja treba da budu uključene za merenje uspeha upotrebe IS uključujuzadovoljstvo korisnika Zviran sa koautorima (2005) u svojoj studiji ističe da se zadovoljstvokupaca može u potpunosti zameniti uspešnim korišćenjem sistema

Provajderi ERP rešenja su odgovorili na potrebu organizacija za brzo i jednostavno uvođenje ERPrešenja Oni su pripremili metodologiju na osnovu strategije brzog puta ideje da organizacijapronalazi i uvodi ERP rešenja što je brže moguće i uz najniže moguće cene Ako želite da uradite

ovo onda bi trebalo da koristite vanila ERP rešenje što znači da se mora koristi poslovni modelERP [166] a samim tim i veći obim prilagođenja svojih poslovnih procesa na poslovne proceseERP rešenja Tako organizacija može prilagoditi ERP rešenje svojim potrebama bez menjanja





izvornog koda [140] Međutim promene u poslovanju mogu biti velike jer organizacija morabarem delimično ako ne i potpuno promeniti svoje poslovne procese organizaciju poslovanja itdOve promene takođe utiču na korisnike

Pošto organizacije obično ne znaju i da je neophodno da se uvođenje ERP rešenja vremenskirealizuje u kratkim rokovima projekat uvođenja ERP rešenja je deo strateške organizacije a veličinai složenost se smatra veoma rizičnim Rizik se ogleda u vremenu obimu i ceni lansiranja projektaU većini slučajeva to je najveći projekat IS koji je ikad uveden u organizaciji [15] Istraživanjeorganizacije Standiš Grupe je pokazala da 90 ERP implementacija nisu uvedene u predviđenomroku ili procenjenog budžeta [226] Iz tog razloga mnogi autori poput Adur et al (2002) iAkkermans Helden (2002) Bancroft et al (2001) Bradford i Florin (2003) Estaves et al (2002)Jarrar et al (2000) Kan (2002) Mabert (2003) i drugi su istraživali faktore koji utiču na uspešnuprimenu ERP rešenja ERP ne zahteva puno pažnje samo za vreme izbora i implementacije već i zavreme primene [11] Autori ističu da zanemarivanje bilo koje od ovih oblasti može dovesti dokolapsa organizacije Završetak uvođenja ERP u organizaciju nije krajnji cilj već polazna tačka zaupotrebu ERP u organizaciji tako da je praćenje rada ERP rešenja nakon uvođenja neophodno[246] Uprkos činjenici da upotreba ERP u organizaciji ima veliki uticaj na operaciona istraživanjau oblasti evaluacije ERP rešenja u organizacijama je ograničen [99]

Uspeh ERP zavisi koliko dobro se koristi (posebno njegovo efikasno i efektivno korišćenje) odstrane korisnika ERP [119] Korisnici treba da usvoje određena pravila pre izabora informacionogrešenja i premene načina rada Ako korisnici prihvate IS kao efikasnu zamenu u svakodnevnomradu ERP rešenja će povećati konkurentnost organizacije To može da zavisi od različitih faktora(npr individualnih veština znanja iskustva i spremnosti da se one koriste na efikasan i efektivannačin informatičke pismenosti pouzdanosti sistema broja koraka potrebnih da se završi zadatakitd) Havelka (2003) smatra da neuspeh upotrebe ERP otkriva nekoliko faktora a to su tehničkiorganizacioni proceduralni lični i menadžerski Međutim Biggsovo istraživanje je pokazalo da jetehnologija najmanje kriva za neuspeh projekata sprovedenih (u manje od pet odsto slučajeva) a da

je mnogo češći i osnovni problem nedostatk razumevanja korisnika u procesu usvajanja i korišćenjatehnologije [191]

Uprkos velikog napretka u oblasti hardvera i softvera jednostavnije korišćenje i dalje ostajeproblem za efikasno i efektivno korišćenje ovih rešenja Neki autori (Venkatesh i Davis 2000) ovo

nazvaju bdquoparadoks produktivnostildquo što znači da se ulaganje u ITIS ne refundiraju Uprkos uvo

đenjumetodologije od strane provajdera ERP rešenja i velikih ulaganja organizacija posvećenih uvođenju

ERP postoje mnogi primeri gde je ERP uspešno uveden a da se nije povećala produktivnost utolikoj meri kao što bi se i očekivalo na primer Whirlpool Mobil Europe Nestle i drugi [246]Jedan od razloga često citiranih za nekorišćenje ERP je odbojnost i nevoljnost korisnika da gausvoje i koriste u svom radnom ERP [225] Tako otpornost na ERP od strane korisnika dovodi domehaničkih umesto naprednih korišćenja [152]

Estaves i Pastor (2001) su na osnovu obimne analize članaka [189] u časopisima i konferencijamaiz oblasti IS došli do rezultata da je broj studija koje se bave ERP mali u odnosu na značaj Oni

dodaju da je većina ERP istraživanja fokusirano na probleme koji se odnose na fazu implementacijeERP i to druge faze životnog ciklusa ERP skoro zaboravljenog Glavni problemi identifikovani odstrane istraživača u korišćenju i održavanju su prednosti i ograničenja ERP implementacije i faktori





koji utiču na korišćenje ERP U studijama se istraživači slažu da kvalitet i stepen iskorišćenja ITISi ERP rešenja u velikoj meri zavisi od korisnika Ljudski faktori su prepoznati kao veoma važnifaktori u celom životnom ciklusu ERP [224] Boudreau (2002) se fokusirao na ispitivanje primeneERP na jednostavne načine prilagođene projektovanju aplikacija tako da je potrebno da istražisloženije tehnologije On dodaje da imaju tendenciju da konstruišu modele kroz istraživanjeupotrebe modela DOI TRA TPB i TAM gde su podešavanja pogodna za testiranje stepenausvajanja jednostavnih tehnologija uključujući ERP

Uprkos činjenici da literatura u više navrata ističe da uspešna primena ERP zavisi od korisnikadetaljan pregled literature u ovoj oblasti ukazuje na to da ovo ne daje jasne odgovore na pitanje kojifaktori i u kojoj meri utiču na usvajanje i korišćenje rešenja ERP za korisnike

51 SVRHA EMPIRIJSKIH ISTRAŽIVANJA

Osnovna namena ove disertacije je da proceni koji faktori i u kojoj meri utiču da korisnici usvoje iefikasno koriste ERP rešenja - zato smo zainteresovani za fazu korišćenja ERP rešenja U tom ciljusmo proširili TAM model za procenu nivoa usvajanja i implementacije ERP rešenja od stranekorisnika Zbog toga mi nameravamo da

bull

utvrdimo koji faktorikarakteristike mogu biti obuhvaćeni ocenom stepena korišćenja ERPbull identifikujemo spoljne faktore koji utiču na uspešnu primenu ERP i organizujemo ih usmisleni uticaj spoljnih faktora (latentne promenljive)

bull objasnimo odnos između spoljnih faktora koji utiču na percepciju korisnosti razmatrajući jednostavnost upotrebe i dubinu pomoći ERP

bull objasnimo odnos između spoljnih faktora koji utiču na percepciju korisnosti razmatrajući jednostavnost upotrebe i dubinu pomoći SAP

bull objasnimo odnos između spoljnih faktora koji utiču na percepciju korisnosti razmatrajući jednostavnost upotrebe i dubinu pomoći NAV

bull uporedimo odnose između varijabli za SAP i NAV rešenja i odredimo koji su spoljni faktori

važni u određenom ERP rešenjubull u skladu sa novim saznanjima pokažemo teorijske pravac za dalja istraživanja i

implementacije ERP rešenja od strane korisnika





52 RAZVOJ KONCEPTUALNOG MODELA USVAJANJA ERP (ERPAM)

Razvoj konceptualnog modela je analiziran u dva parcijalna problema proširenje TAM modela iidefinicija spoljašnjih faktora

521 Model TAM u kontekstu ERP

Definicija problema je uvođenje ERP strateškog projekta u okviru organizacije Uticaj uvođenja ikorišćenja neuspešnog ERP rešenja u organizaciji može imati fatalan uticaj [67] Smatra se dauprkos uspešnom uvođenju ERP nemora isto tako da bude uspešno korišćenja ERP rešenja Sa

uvođenjem ERP završava se prvi talas i drugi talas počinje On se odnosi na najefikasnije inajefektnije korišćenje ERP rešenja Organizacije očekuju da ERP rešenja s jedne strane smanjetroškove tako što će se povećati efikasnost i sa druge strane poveća odlučivanje pružajući tačne ubilo koje vreme informacije [170] Na efikasno i efektivno korišćenje ERP u organizaciji utiče višefaktora Gejbl sa koautorima (2003) kaže da korišćenje integrisanih rešenja koje uključuju ERPrešenja se meri sa pet faktora sistem kvaliteta kvalitet informacija zadovoljstva individualniuticaj i organizacijski uticaj Važan faktor koji utiče na uspešnu primenu ERP u organizaciji jezadovoljstvo korisnika jer je to jedan od razloga često citiranim za odbojan i nevoljan stav prilikomusvajanja novog radnog okruženja [225] Nedostatak usvajanja ERP od strane korisnika umesto

korišćenja naprednih ERP rešenja dovodi do mehaničke primene sistema [152]U očekivanju usvajanja ITIS TAM model se pokazao kao najuspeštiji jer su empirijske studijepokazale da ima oko 40 uspeha u predviđanju [61232134] Autori dodaju da je neophodno daTAM model obuhvati i druge promenljive i na taj način pokuša da objasni više od 40 performansi u očekivanju usvajanja upotrebe ITIS rešenja Dakle mi smo u modelu istraživanjakoji se koristi za osnovu modela TAM proširili tako da je pogodan za merenje uspešnosti ERPkorišćenja od strane korisnika u organizaciji

Usvajanje i primena ERP rešenja se odvija u kontekstu obavezne primenu što znači da je odluku ousvajanju i uvođenju ERP rešenja prihvaćena od strane administracije ali korisnik mora da je

koristi u svakodnevnim aktivnostima Pretpostavka TAM modela je da korisnici imaju izbor ukojoj meri će koristiti tehnologiju koja u kontekstu ERP više nije tako snažno prisutan Kao što jepomenuto u poglavlju 3 većina studija na osnovu TRA TPB i TAM se odnosi na sredini u kojoj jedobrovoljno usvajanje tehnologije [35140152] Takvo okruženje se veoma razlikuje od sredina gde

je upotreba ERP rešenja obaveza Korišćenje ERP je obavezna za sve korisnike i svaki zadatak jeusko povezan sa zadacima drugih korisnika U cilju ispitivanja prihvatanja korisnika ERP rešenja ukontekstu usvajanja i korišćenja potrebno je podesiti TAM model [152] Venkatesh i Dejvis (2000)i Hartvick i Kora (1994) [152] pokazuju različite značajne razlike u odnosima između varijabli gdese posmatra dobrovoljna ili obavezna upotreba Kada se zahteva usvajanje parametar bdquonamera

ponašanjaldquo (BI) se obično koristi kao mera ponašanja korisnika jer može biti veoma asimetrična ibeskoristna u testiranju modela [172152] Nah sa koautorima (2004) dodaje da veza izmeđupercepcije ponašanja i stvarnog ponašanja nije uvek prisutna u kontekstu obavezne primene Tabela





27 je rezime studije i njihovih nalaza u predviđanju ili objašnjavanju ponašanja korisnika saobaveznim usvajanjem i primenom od strane Nah i koautora (2004)

Tabela 27 Postojeće studije usvajanja tehnologije u kontekstu obaveznog korišćenja [152]

Kategorija Autor Teza Glavni rezultati

Studije preseka

Hartwick iBarki 1994

Dobrovoljna i obaveznaupotreba se tretira kao srednjapromenljiva koja ima uticaj naodnos između planiranog

stvarnog ponašanja iprethodnih stanja

Za kupce gde je primena dobrovoljna korisnikuzima učešće i snažno se uključuje u definisanjestavova normi svrhe i potrebaZa korišćenje softvera učestvovanje iangažovanje nije bitno umesto subjektivnenorme značajan uticaj ima elevacija predviđeneupotrebe

Venkatesh i

Davis 2000

Direktan efekat usaglašenosti subjektivnenorme sa načinom korišćenja je značajno kod

obaveznog i ne dobrovoljnog korišćenjasistema

Individualnestrudije slučaja(u kontekstuobveznogkorišćenja)

Rawstorne et al2000

Pojedinačna upotrebatehnologije nije reprezentativnazavisna promenljiva ukontekstu obavezne primeneSvrha primene je važna kao isprovođenje ankete međukorisnicima u homogenojsredini gde se koristi IS

TAM i TPB ne objašnjavaju mnoge načinekorišćenja Postoji opasnost da se predvidinačin korišćenja drugačiji od potrebnogkorišćenja Nalazi podržavaju pretpostavku dapostoji odstupanje u planiranju i obavezneupotrebe Svrha ponašanja može bitiobezbeđena u razumnoj meri posle primenerešenja

Brown et al2002

Isključenjem parametra stava o

upotrebi TAM model neće datitačan prikaz usvajanja znanjakorisnika u kontekstu obavezneimplementacije Odnos premaupotrebi se ne odnosi na svrhuponašanja u kontekstuobavezne primene

Upotrebljivost je ključni preduslov zaparametar stava o korišćenju Veza izmeđustava i korišćenja nije prisutna

Glavna razlika između osnovnih TAM modela je propust promenljive namere ponašanja (BI) izistraživačkog modela i uključivanje usklađenosti sa radnim mestom (WC) Kada su autori merilistvarne ili samoporočunate upotrebe onda su isključili faktor svrhe ponašanja [60] Drugi autori

(npr [167152198]) su ovo izostavili jer su bili zainteresovani za stvarno ponašanje i nenamenskokorišćenje Pošto se svrha faktora ponašanja (BI) odnosi na ponašanje u nastajanju naš modelistražuje odnose već uvedenog ERP rešenja iako je ovaj faktor izostavljen iz modela Na slici 41možemo predstaviti model istraživanja u kontekstu ERP rešenja





Slika 41 Konceptualni model povezivanja

5211 Definisanje osnovnih veza TAM modela u kontekstu ERP rešenja

Davisov model ukazuje na to da se vide korisnost (PU) i doživljaj lakoće korišćenja (PEU) kaoosnovni faktori prihvatanja od strane pojedinaca koji utiču na ponašanje u stvarnom korišćenju

sistema i potrebe da traži spoljne faktore koji utiču na ova dva ključna verovanja [6061] Dakleistraživači su otkrili za različite vrste ITIS doživljajaju korisnost (PU) i jednostavnost upotrebe(PEU) kao pozitivan uticaj na usvajanje ITIS [6010094] Dejvis (1989) u istraživanju modelaTAM koje je uključivala 152 korisnika i četiri korisničke aplikacije postizanje rezultata sedoživljaja kao korisnost (PU) statistički značajno povezane sa aktuelnim ili očekivanim

korišćenjem Takođe je značajna veza doživljaja jednostavnosti upotrebe (PEU) nastala

korišćenjem pri čemu statistička korelacija pretpostavljene korisnosti (PU) je veća od opažene lakoće upotrebe (PEU) Percepcija korisnost (PU) je oduvek bila identifikovana kao prediktorprema upotrebi dok doživljaja lakoće korišćenja (PEU) nije uvek statistički značajno povezivan sastavovima o upotrebi ili je ovaj odnos slabiji [198] Izgraditi odnos prema korišćenju (AT) je važan

jer TAM model tvrdi da se glavni uticaj verovanja doživljaja lakoću korišćenja (PEU) i korisnost(PU) kao faktor odnosa prema korisnosti (AT) koje zauzvrat utiču na aplikaciju [167] Ulogakorisničkih stavova o korišćenju sistema je važna i ne treba je zanemariti [152] Faktor u odnosu na

korišćenje (AT) je presudan u modelu TAM u kontekstu ERP i on je pod uticajem verovanjadoživljaja jednostavnosti upotrebe ERP (EOU) i doživljaja korisnosti ERP (U) što indirektno činiuticaj na stavove prema upotrebi (AT) u primeni sistema [167198152] Pošto se naš model odnosina ERP rešenja mi ćemo takođe prilagoditi premise





H1 Percepcija korisnost ERP pozitivno utiče na odnos prema korišćenju ERP rešenja

H2 Percepcija jednostavnosti upotrebe ERP pozitivno utiče na odnos prema korišćenju ERPrešenja

Prethodni modeli istraživanja TAM pokazuju jaku pozitivnu empirijsku podršku u pravcu doživljajalakoće korišćenja (PEU) protiv percepcije korisnosti (PU [10060]) što je jednostavnije koristitinego ITIS [230] Empirijska otkrića odnosa između opažene jednostavnosti upotrebe i doživljajakorisnosti u kontekstu ERP su različiti jer neke studije autora nisu potvrdile statistički značajnuvezu između njih [109197195] dok su istraživanja nekih drugih autora potvrdila statističkiznačajnu pozitivnu korelaciju [211084146132] U okruženju korišćenja ERP rešenja očekujemoslabu pozitivnu korelaciju jer verujemo da je ova veza važna tokom implementacije ERP dok uvreme eksploatacije stagnira i splasne

H3 Percepcija jednostavnosti upotrebe ERP ima umereni pozitivan uticaj na percepciju korisnostiERP rešenja

5212 Primena ERP rešenja po dubini

Zbog složenosti uspešne implementacije ERP ne rezultira uvek efikasnim korišćenjem ERP rešenja

Prethodna istraživanja su pokazala da kod složenih ITIS normalna uvođenja su uspešna dok je bioneuspešanosti od strane korisnika prilikom usvajanja novih znanja jer zaposleni često imajuaverziju prema tehnologiji na neobičan način [35] Ako organizacija želi da ERP da pozitivneposlovne rezultate onda je mora koristiti na način koji povećava koristi koje nastaju kada se koristiU kontekstu obavezne primene koji je kompatibilan sa većinom ERP implementacija kao štokorisnici ne moraju da koriste napredne funkcionalnost tako i tehnička pomoć može da brže (iiliefikasnije) podrži njihove aktivnosti [108] Istraživanje otkriva da se 15 meseci nakon uvođenjaERP u organizaciji još uvek ne koristi pun potencijal [35] Štaviše prema istraživačkimorganizacijama Aberdin grupe o prosečnoj upotrebi samo se 276 koristi funkcionalnosti ERP[1] Uprkos velikim investicijama u kompleksnu IS organizaciju retko korišćenje potpunog sistemanemože da postigne očekivani povraćaj ulaganja

Faktor korišćenja sistema se koristi kao zavisna promenljiva u mnogim empirijskim studijama izoblasti IS (Delone i McLean 2003 Pijpers i Monfor 2006) kao i u oblasti ERP rešenja (npr Hsieh iVang 2007 Uzoka i dr 2008 Calisir i dr 2009)

Kao originalni TAM model razvijen da predvidi usvajanje ITIS u kontekstu lične upotrebezapostavljena je uloga organizacionog rada na korišćenju ITIS (Sunce i sar 2009) Prvo korisniciERP rešenja pomoću ERP treba da izvršavaju svoje zadatke brže i time ubrzaju svoj rad Stoga jevažno da se ispita uloga organizovanja rada korisnika u kontekstu upotrebe ERP rešenja Drugo

korišćenje ERP je obavezno za zaposlene i posao jedne osobe u ERP je snažno povezan sa drugimlicima [152] Drugim rečima korisnici ERP rešenja nemaju izbora u vezi korišćenja ERP rešenjabez obzira na njihov stav prema ERP





Delone i Meklejn (2003) ističu da je problem u tome što je previše pojednostavljena definicijasloženih faktora u korišćenju sistema Autori dodaju da je neophodno uzeti u obzir prirodu obimkvalitet i podobnost sistema Priroda sistema može proveriti procenat korisnosti i funkcionalnostisistema Ako je obim jedne primene sistema verifikovan samo merenjem vremena koje se provederadeći na sistemu onda ona ne pravi adekvatnu vezu između primene i realizacije očekivanihrezultata S druge strane pad u upotrebi je važan pokazatelj očekivanih pogodnosti realizacijeAutori dodaju da svaka upotreba IS nije sasvim obavezna na određenom nivou organizacije iadministracije Ipak potrebno je da se koristi u određenom stepenu kako bi se nastavilo usvajanje iprimena sistema [35] je usmeren na dodavanje tehnologije koje se odnosi na stepen u kome sekarakteristike inovacija koriste na kraju puta Uslovi su u tri nivoa infuzija u dubinu aplikacija(engl extended use) upotreba dodataka (engl integrative use) i upotreba hitno (engl emergent

use) Boudreau (2002) je identifikovao ograničenu upotrebu (engl limited use) i proširenokorišćenje (engl extended use) unutar ERP rešenja uz ograničenu upotrebu koja se odnosi na

korišćenje gde korisnici koriste ERP rešenje dakle bdquojer mora daldquo Hsieh i Vang (2007) suproučavali nedovoljno korišćenje ERP rešenja dubinskim istraživanjem koje se odnosi na stepen dokojeg korisnik koristi više funkcionalne osobine u izvršenju pojedinih zadataka U biti je činjenicada korisnici koriste više funkcija kako bi izvršili svoje zadatke [108] Ako se korisnicima činikorisno korišćenje naprednih funkcija ERP rešenja onda će oni biti skloniji istraživanju novihfunkcionalnosti (Saeed i Abdinnour - Helm 2008) Švarc (2003) dodaje da napredno korišćenjeobuhvata više naprednih kompleta zadataka

Originalni TAM faktor uključuje stvarnu upotrebu sistema Kada preporučujemo korišćenje ERPrešenja mi preporučujemo korišćenje naprednih funkcija primene ERP rešenja koje se mere

stepenom primene ERP rešenja Na osnovu ovog hipoteza predviđa

H4 Odnos prema upotrebi ERP pozitivno utiče na napredno korišćenje ERP rešenja

5213 Kompatibilnost ERP rešenja sa potrebama radnog mesta

ERP rešenja se koriste u unapred planiranim poslovnim procesima U ovom slučaju pored opaženekorisnosti i doživljaj lakoće upotrebe postaje važan kao drugi kognitivni faktori koji utiču nastavove o upotrebi i primeni ERP [152] Osnovna karakteristika ERP je u stanju da ponudiorganizacijama najbolje poslovne prakse [152147234] Različiti autori su identifikovali niz uticajapovezanih sa usvajanjem najboljih praksi (kako je definisano rešenje provajdera ERP) što uključujepromociju standardnih procesa organizacionu disciplinu i unakrsnu funkcionalnost između modula[14815234] ERP sistemi primoravaju organizacije da unaprede i standardizuju poslovne proceseunutar organizacije i unutar organizacionih jedinica

Uprkos činjenici da je jedna od glavnih prednosti ERP rešenja koje se nudi organizacija rešenja sa

najboljim poslovnim praksama to ne mora da bude najbolji izbor za korisnike ERP rešenjaUsvojena pravila poslovanja primoravaju korisnike ERP rešenja koja dosledno prate poslovneprocese ERP rešenja a ne koja su rešenja prilagođena korisniku [192] Organizacije koje usvoje





ERP rešenje moraju da rade na ujedinjenju organizacije a ne da se ERP rešenja prilagođavajuindividualnim potrebama i navikama

Prethodna istraživanja su ukazala na percepciju korisnosti jednostavnosti i doslednosti sa

potrebama radnog mesta kao ključnu inovativnu karakteristiku koja utiče da korisnik usvojitehnologije [244] Usklađenost sa potrebama na radnom mestu je stepen u kojem se opaža kako jeinovacija usklađena sa njegovim postojećim vrednostima dosadašnjim iskustvima i potrebama[178] Ova promenljiva ne ulazi u osnovni model U poslednjih nekoliko studija koje uključujuteoriju DOI i TAM predloženo je da se uključi faktor usklađenja sa potrebama radnog mesta (WC)kao važne promenljive pored percepcije korisnosti (PU) i doživljaja lakoće korišćenja (PEU) kojipredviđa usvajanje sistema [244] Benedeto sa koautorima (2003) ističe da tehnologija takođepovećava skadnost potreba radnog mesta na pozitivan način sa uočenim prednostima usvajanja iupotrebe tehnologije Povećana kompatibilnost sa tehnološkim potrebama radnog mesta povećavaupotrebu tehnologije i postiže velike tehnološke prednosti kasnije dovodi do nižih troškovaprenosa kraće vreme preuzimanja i opšteg poboljšanja u transferu tehnologije Nekoliko studija(Agarual i Prasad 1999 Harahanna i Strub 1999 Neh et al 2004 Yi et al 2006) je pokazalo da jeusklađenost sa potrebama radnog mesta (WC) važan faktor koji utiče na odnos korisnika ukontekstu usvajanja iili upotrebi novih ITIS Usklađenost sa zahtevima radnog mesta kaoopaženeg korisnosti ERP (U) i doživljaja lakoću ERP (EOU) kognitivnih činilaca kao što supercepcija adaptacije između ITIS i motivisan rad zaposlenih da koriste sistem bez obzira na nivostvarne sposobnosti [217]

U kontekstu ERP faktora je usklađenost sa potrebama radnog mesta (WC) se odnosi na stepen ukome korisnik može da uradi većinu svojih predviđenih zadataka [15231] Usklađenost sapotrebama radnog mesta utiče na upotrebljivost ERP rešenja i takođe pokazuje značaj uključivanjafaktora sklada sa potrebama radnog mesta na modelima koji se bave ponašanjima korisnika (Sun etal 2009 Scott i Walczak 2009) U kontekstu korišćenja ERP rešenja očekujemo odnos izmeđuusklađenosti sa potrebama radnog mesta (WC) i percepcije korisnosti ERP (U) Na osnovu ovog sepsotavlja hipoteza

H5 Usklađenost sa potrebama radnog mesta ima pozitivan uticaj na percepciju korisnosti ERPrešenja

Očekujemo da usklađenost sa potrebama radnog mesta ima snažnog uticaja na stavove premaupotrebi ERP (AT) i naprednog korišćenja ERP ne samo kroz indirektan efekat doživljajakorisnosti ERP (U) Ako korisnici ERP veruju da ERP omogućava usklađenost sa svakodnevnimzadacima imaće pozitivniji stav prema upotrebi sistema i naprednijim korišćenjem ERP rešenjaNah sa koautorima (2004) dodaje da ERP implementacija obično podrazumeva renoviranjeposlovnih procesa tako da korisnici mogu da biraju između jakih suprotnosti ERP rešenja sobzirom na uočene usklađenosti sa potrebama radnog mesta što utiče nastav da se redovno koristeOd planiranja i nakon uvođenja integrisanog poslovnog procesa očekuje se snažna korelacija

između doživljaja uklapanja na poslu (WC) i odnosa prema upotrebi (A) i stvarne (dubine)iskorišćenja Studija koja uključuje odnos usklađenja sa potrebama radnog mesta i odnosa prema





korišćenju ERP i napredno korišćenje ERP rešenja se ne može naći pa predlažemo sledeću

hipotezu

H6 Usklađenost sa potrebama radnog mesta ima pozitivan efekat na stavove prema korišćenju ERP

rešenja

H7 Usklađenost sa potrebama radnog mesta ima pozitivan uticaj na napredno korišćenje ERP

rešenja

Na kraju na slici 42 i tabeli 28 prikazana je veza među faktorima od strane različitih istraživača

Legenda [1] Amoako - Giampah i Saler 2004 [2] Ne et al 2004 [3] Hvang 2005 [4] Shivers ndash Blackvell i Charles 2006[5] Hsieh i Vang 2007 [6] Bueno i Salmeron 2008 [7] Sun et al 2009 [8] Ioungberg et al 2009 [9] Calisir et al2009[10] Shih i Huang 2009 [11] Lee et al 2010

Slika 42 Odnosi između faktora u modelu korigovanog ERP rešenja po autorima





izvornog koda [140] Međutim promene u poslovanju mogu biti velike jer organizacija morabarem delimično ako ne i potpuno promeniti svoje poslovne procese organizaciju poslovanja itdOve promene takođe utiču na korisnike

Pošto organizacije obično ne znaju i da je neophodno da se uvođenje ERP rešenja vremenskirealizuje u kratkim rokovima projekat uvođenja ERP rešenja je deo strateške organizacije a veličinai složenost se smatra veoma rizičnim Rizik se ogleda u vremenu obimu i ceni lansiranja projektaU većini slučajeva to je najveći projekat IS koji je ikad uveden u organizaciji [15] Istraživanjeorganizacije Standiš Grupe je pokazala da 90 ERP implementacija nisu uvedene u predviđenomroku ili procenjenog budžeta [226] Iz tog razloga mnogi autori poput Adur et al (2002) iAkkermans Helden (2002) Bancroft et al (2001) Bradford i Florin (2003) Estaves et al (2002)Jarrar et al (2000) Kan (2002) Mabert (2003) i drugi su istraživali faktore koji utiču na uspešnuprimenu ERP rešenja ERP ne zahteva puno pažnje samo za vreme izbora i implementacije već i zavreme primene [11] Autori ističu da zanemarivanje bilo koje od ovih oblasti može dovesti dokolapsa organizacije Završetak uvođenja ERP u organizaciju nije krajnji cilj već polazna tačka zaupotrebu ERP u organizaciji tako da je praćenje rada ERP rešenja nakon uvođenja neophodno[246] Uprkos činjenici da upotreba ERP u organizaciji ima veliki uticaj na operaciona istraživanjau oblasti evaluacije ERP rešenja u organizacijama je ograničen [99]

Uspeh ERP zavisi koliko dobro se koristi (posebno njegovo efikasno i efektivno korišćenje) odstrane korisnika ERP [119] Korisnici treba da usvoje određena pravila pre izabora informacionogrešenja i premene načina rada Ako korisnici prihvate IS kao efikasnu zamenu u svakodnevnomradu ERP rešenja će povećati konkurentnost organizacije To može da zavisi od različitih faktora(npr individualnih veština znanja iskustva i spremnosti da se one koriste na efikasan i efektivannačin informatičke pismenosti pouzdanosti sistema broja koraka potrebnih da se završi zadatakitd) Havelka (2003) smatra da neuspeh upotrebe ERP otkriva nekoliko faktora a to su tehničkiorganizacioni proceduralni lični i menadžerski Međutim Biggsovo istraživanje je pokazalo da jetehnologija najmanje kriva za neuspeh projekata sprovedenih (u manje od pet odsto slučajeva) a da

je mnogo češći i osnovni problem nedostatk razumevanja korisnika u procesu usvajanja i korišćenjatehnologije [191]

Uprkos velikog napretka u oblasti hardvera i softvera jednostavnije korišćenje i dalje ostajeproblem za efikasno i efektivno korišćenje ovih rešenja Neki autori (Venkatesh i Davis 2000) ovo

nazvaju bdquoparadoks produktivnostildquo što znači da se ulaganje u ITIS ne refundiraju Uprkos uvo

đenjumetodologije od strane provajdera ERP rešenja i velikih ulaganja organizacija posvećenih uvođenju

ERP postoje mnogi primeri gde je ERP uspešno uveden a da se nije povećala produktivnost utolikoj meri kao što bi se i očekivalo na primer Whirlpool Mobil Europe Nestle i drugi [246]Jedan od razloga često citiranih za nekorišćenje ERP je odbojnost i nevoljnost korisnika da gausvoje i koriste u svom radnom ERP [225] Tako otpornost na ERP od strane korisnika dovodi domehaničkih umesto naprednih korišćenja [152]

Estaves i Pastor (2001) su na osnovu obimne analize članaka [189] u časopisima i konferencijamaiz oblasti IS došli do rezultata da je broj studija koje se bave ERP mali u odnosu na značaj Oni

dodaju da je većina ERP istraživanja fokusirano na probleme koji se odnose na fazu implementacijeERP i to druge faze životnog ciklusa ERP skoro zaboravljenog Glavni problemi identifikovani odstrane istraživača u korišćenju i održavanju su prednosti i ograničenja ERP implementacije i faktori









bull





























Studije preseka





Venkatesh i

Davis 2000




Rawstorne et al2000



Brown et al2002






























































hipotezu


rešenja


rešenja












bull





























Studije preseka





Venkatesh i

Davis 2000




Rawstorne et al2000



Brown et al2002






























































hipotezu


rešenja


rešenja

























Studije preseka





Venkatesh i

Davis 2000




Rawstorne et al2000



Brown et al2002






























































hipotezu


rešenja


rešenja




























































hipotezu


rešenja


rešenja




5-1 erp sistemi

Documents