5 ego stanja

7/23/2019 5 Ego Stanja

http://slidepdf.com/reader/full/5-ego-stanja 1/37

EGO STANJA

EGO I LIČNOST Ego ili Ja je deo one strukture ili sistema koji nazivamo ličnost.

MODELI EGO STANJA

Pojam ego stanje je prvi počeo da upotrebljava poznati psihoanalitičar Pol Federn, jedanod učitelja Erika Berna.Erik Bern je dao sledeću definiciju ego stanja: Ego stanje je stanje uma i s njim povezaniobrasci pona!anja" #Berne, $%&$, str. '().* transakcionoj literaturi se dugo vremena nije pravila razlika izme+u različitih modelaego stanja. Pojam ego stanje se simbolično koristio za skup različitih unutra!njih funkcijai spolja!njih bihejvioralnih obrazaca. akvu konceptualizaciju i način kori!ćenja pojmaego stanje danas nazivamo simboličkim ili nediferenciranim modelom. -asnije su se

pojavili autori koji su smatrali da je ključno razlikovati ego stanja kao strukture #strukturalna analiza, odnosno istorijski model ego stanja) od ego stanja kao funkcije

#funkcionalna analiza, odnosno komunikacijski model ego stanja). ako je nastalaizvesna konfuzija oko načina definisanja i kori!ćenja pojma ego stanje jer su paralelnokori!ćena sva tri modela ego stanja #simbolički, istorijski i komunikacijski).Po na!em mi!ljenju nije moguće napraviti tako jasnu podelu na strukturu i funkcijuupravo zbog jednog logičkog zakona koji je izmakao iz vida onim autorima koji su takosnano insistirali na razdvajanju strukture od funkcije. /aime: uvek kada postoji neka

funkcija, mora postojati i neka struktura koja vrši tu funkciju. o je i osnovnometodolo!ko pravilo jer upravo na osnovu postojanja neke funkcije mi zaključujemo ili pretpostavljamo postojanje neke strukture koja se manifestovala kroz tu funkciju. Prema

tome, svaki model ego stanja mora imati i svoj funkcionalni i svoj strukturalni deo.0asvim je drugo pitanje na osnovu kojih kriterijuma mi odabiramo funkcije ihipoteziramo strukture koje se manifestuju kroz te funkcije. 1bog toga svaki odnavedenih modela ego stanja nuno mora imati i svoj funkcionalni deo i svoj strukturalnideo. /avedena konfuzija oko shvatanja ego stanja je glavni razlog !to smo se odlučili da negovorimo o ego stanjima kao realnostima, već da izloimo osnovne modelekonceptualizacije ego stanja. 2azumevanje različitih modela ego stanja je izuzetno vanone samo zbog samih ego stanja, već i zbog razumevanja onih drugih 3 koncepata kojisu izvedeni iz koncepta ego stanja. -ako ego stanja slue kao temeljni koncept zarazumevanje izvedenih 3 pojmova kao !to su, na primer, transakcije, jasno je da će

analiza transakcija zavisiti od izabranog modela ego stanja. 0vaku transakciju je mogućeanalizirati u bilo kom modelu ego stanja, ali jasno je da će u tom slučaju crtei transakcije biti različiti.

Pet modela ego stanja:4snovni modeli koji se implicitno ili eksplicitno koriste u 3 literaturi su:



$. 5storijski model6. -omunikacijski model'.Ego7funkcijski model8. 0imbolički model9. 3tipični modeli

1. ISTORIJSKI MODEL* istorijskom ili strukturalnom" modelu se ego stanja tretiraju kao delovi ega, odnosnokao neopsihičke, arheopsihičke i eksteropsihičke strukture. 4vaj model se odmah prepoznaje po tome !to se za ego stanja koriste brojevi: 6 ili $. ok je 4drasli kaoneopsihička struktura zdrav deo ega, ego stanja ete i 2oditelj su kod odrasle osobe patolo!ka ego stanja.4vaj model je od neprocenjive koristi za one transakcione analitičare koji se baveizgradnjom ili promenom ličnosti, a to su oblasti vaspitanja, prevaspitanja i psihoterapije.0 ovim modelom su povezani patologija ego stanja i strukturalna analiza ego stanja.

2.

KOMUNIKACIJSKI MODEL* komunikacijskom, funkcionalnom" ili deskriptivnom" modelu se opisuju ego stanjaiz pozicije komunikacije. Ego stanja se u ovom modelu opisuju atributima kao !to su /egujući 2oditelj, -ritikujući 2oditelj i slično.5ako je uobičajeno da se ovaj model koristi za analizu komunikacije s drugima, mogućega je primeniti i na komunikaciju osobe sa samom sobom.5z ovog modela su izvedeni koncepti kao !to su transakcione opcije, ali i načini merenjaego stanja kao !to su egogram i psihogram.

3. EGO-FUNKCIJSKI MODEL4vaj model svodi ego stanja na obavljanje različitih mentalnih funkcija. ako, na primer

Roditelj vrednuje i sudi, Odrasli skuplja informacije i misli, a Dete oseća potrebe,želje, senazacije i druga osećanja.-ako neki ljudi kompleksnu teoriju ego stanja svode na ovaj model, on je dobio peorativni naziv ;iki ;aus model".4vaj model je pogodan za analizu unutra!njih konflikata, odlučivanja ili za pozivanjerazličitih funkcija u komunikaciji. 0 njim je povezan trilog. 4znake za ego stanja su bezdrugih naznaka.

4. SIMBOLIČKI MODEL4vo je prvi, simbolični model ego stanja koji je labavo definisao pojedina ego stanja. o

je model koji je u velikoj meri koristio Bern. 4znake za ego stanja su često bez drugihnaznaka ili se me!aju strukturalne i funkcionalne naznake.

5. ATIPIČNI MODELIPojedini transakcioni analitičari koriste atipične sinteze različitih modela. ako na primer-lod 0tajner smatra da se strukturalni" 2oditelj ili 2 6 uvek funkcionalno" manifestujekao /egujući 2oditelj, a da je -ritikujući 2oditelj uvek manifestacija primitivnog



strukturalnog" 2oditelja u etetu ili 2 $. rugi primer je ;juriel ejms koja za egostanje deteta koristi trostruku podelu na 0lobodno ete, 3daptirano ete i ;alog profesora. Problem je u tome !to su prva dva funkcionalni" pojmovi, a treći jestrukturalni" pojam, takozvani 4drasli u etetu ili 4$.

$

EGO STANJA: ISTORIJSKI MODEL

5storijski model ego stanja tretira ego stanja kao delove ega ili kao ego strukture, zbogčega je uobičajeno da se naziva strukturalni model. * ovom slučaju glavni kriterijum zarazlikovanje ovih struktura je istorija njihovog nastanka i razvoja.<lavna pretpostavka na kojoj se zasniva ovaj model je da se ljudi tokom vremenamenjaju. /ama se često čini da smo uvek isti, ali se ipak slaemo da smo drukčiji od sebekakvi smo bili pre pet ili deset godina. 5storijski model ego stanja uspostavlja dijalektičkutenziju unutar ličnosti izme+u onoga kakvi smo sada #4drasli) i kakvi smo nekada bili#ete i 2oditelj), odnosno izme+u na!e sada!njosti i ivota u ovde i sada, i na!e pro!losti

i ivota negde i nekad. =o! je u psihoanalizi postulirano da individualna pro!lost odre+ujeličnost u sada!njosti #na primer, Frojdova izjava da je dete otac čoveku). 5storijski modelego stanja je koristan koncept za razumevanje psihopatologije i planiranje psihoterapije.4vaj model nam omogućava da jasno razdvojimo pozitivne od negativnih uticaja pro!losti, a zatim da se oslobodimo negativnih uticaja i da autonomno #od pro!losti) punim plućima ivimo ivot u sada!njosti vodeći računa o budućnosti.

UPOTREBLJIVOST MODELA5storijski model je od izuzetne vanosti za razumevanje organizacije ličnosti, njenogunutra!njeg funkcionisanja, kao i njenog pona!anja. 1bog toga je prvenstveno koristanonim transakcionim analitičarima koji se bave restruktuacijom ili izgradnjom ličnosti,

dakle u oblastima psihoterapije, prevaspitanja i vaspitanja.

IDEALNI MODEL EGO STANJA-ada su u pitanju odrasle ličnosti > jer postoji velika razlika izme+u dece i mladih koji suu stanju zavisnosti od svojih roditelja od odraslih koji su nezavisni i samostalni > tada biidealni ego imao samo jedno ego stanje, a to bi bilo ego stanje 4draslog.

$ 1bog toga bi danas ovaj legendarni terapeut bila oborena na ispitu za transakcionog terapetua, jer sesmatra da je velika gre!ka" ako se me!aju strukturalni i funkcionalni pojmovi. o njoj nije smetalo dakoristeći svoj atipični model postie izvanredne uspehe u radu s ljudima.



S lika > 5dealni ego odrasle osobe u kojem postoji samo 4drasli.

4vakav 4drasli sadri sve !to je osobi potrebno za kvalitetan ivot, za svesnost,spontanost i intimnost koji sačinjavaju autonomiju. 4vakva osoba je svesna, odnosnosvesna stvarnosti. o znači da je ona realistična ili racionalna, da je njen sistem predstavao sebi, o drugim ljudima i o svetu u skladu sa samom stvarno!ću. e tačne podatke o sebii svetu osoba logički ispravno obra+uje i dolazi do ispravnih zaključaka. o se odraavana njen sistem vrednosti koji je promi!ljen i racionalno opravdan. 3li to se tako+e odnosii na njen emocionalni ivot jer su njene emocije i raspoloenja adekvatni i izraeni naefikasan i socijalno prihvatljiv način. 4vakva osoba je samosvesna i prihvata samu sebe!to joj omogućuje da bude opu!tena i spontana. 5ako mnogi ljudi pogre!no smatraju daodrasti znači prestati zabavljati se i ući u svet obaveza, ovakva osoba jeste odgovorna, alii voli da se zabavlja. 4na jasno razlikuje rad od zabave i od odmora. o je osoba kojaume da brine o sebi i o drugima i koja ima kapacitete za samoću, za bliskost s drugima,kao i kapacitete za distancu i uče!će u javnom ivotu.ruga vana osobina ove ličnosti je da je ona integrisana #suprotnost odfragmenisanosti), da je u unutra!njem skladu, zbog čega neki autori ovog 4draslognazivaju integrisani Odrasli. * ovom idealnom slučaju ego stanja eteta i 2oditelja su dekatektirana !to u stvari značida su izgubila sposobnost da budu ego stanja. 4na su bez energije koja bi ih mogla učinitiego stanjima tako da su u stvari to psihički sadraji, memorijski zapisi kojih se osobamoe prisetiti ali s kojima se vi!e ne identifikuje i koji nemaju uticaja na njen unutra!njiivot ili na njeno pona!anje.4vakvu strukturu ličnosti je moguće postići na dva načina: ili takvim vaspitanjem koje podstiče njenu izgradnju ili velikim spremanjem" u smislu psihoterapije ili rada nasebi" koji podrazumevaju zavr!avanje poslova" iz pro!losti i ra!či!ćavanje sasopstvenim kompleksima i zabludama. asimilacija

2 6

46

6

ekatektirani 2oditelj

4drasli

ekatektirano ete



PSIHA I EGO-ako transakciona analiza u velikoj meri pretpostavlja poznavanje teorije psihoanalize,mi ćemo > istina veoma pojednostavljeno > predstaviti koncepte čije je razumevanje preduslov za shvatanje istorijskog modela ego stanja.6 Psihička topografija podrazumeva dva osnovna područja: ja ili ego #koji je i sam deo

psihe) i psihu, odnosno onaj deo psihe koji je izvan ega #ne7ja). Ego je odvojen od ostalogdela psihe unutrašnjom ego granicom. *nutar ega se nalaze odre+eni ego sadržaji, a u psihi se nalaze psihički sadržaji.<lavna osobina ega je identitet, odnosno doivljaj sebe ili stvarnog =a #eng. real self). označi da će osoba sebe doivljavati u skladu sa onim sadrajima koji su u njenom =a #egosadraji).

S lika > 4snovna psihička topografija

*nutra!nja ego granica je selektivno propusna tako da odre+eni sadraji mogu iz psihe prelaziti u ego, i iz ega mogu prelaziti u psihu. okom ovog prelaska granice dati sadrajimenjaju kvalitet tako da na taj način psihički sadraji postaju ego sadraji, a ego sadraji postaju psihički sadraji. /a primer, različite osobe koje su nam vane na pozitivan način mi memori!emo kao psihičke sadraje #internalizacija), ali to nisu sadraji na!ega ja, odnosno sadraji na!egidentiteta. ek kroz proces identifikacije s vanim internalizovanim drugima ovi sadraji prolaze unutra!nju ego granicu i ulaze u na! ego čime postaju ego sadraji.

6 =edan od problema konceptualizacije u 3 je u tome !to je Bern kao !kolovani psihoanalitičar podrazumevao da svaki transakcioni analitičar mora dobro poznavati psihoanalizu i njene koncepte. 1bogtoga je on u svojim radovima mnogo toga podrazumevao, naslanjajući 3 teoriju na izvornu

psihoanalitičku teoriju. okom pola veka je 3 rasla kao samostalna teorija s ambicijom samodovoljnosti!to je, pored ostalog, dovelo do toga da je veza s izvornim psihoanalitičkim konceptima oslabila ili nestala.o je dovelo do sasvim novog načina čitanja" 3 od strane novih generacija, do novih interpretacija i

ponekad do neprihvatljivog stepena pojednostavljenja. o je, po na!em mi!ljenju, nanelo veliku !tetu 3teoriji. 1bog toga smatramo da je veoma vano reafirmisati osnovne psihodinamske koncepte koji sunevidljivi temelj savremenoj 3 teoriji.

Ego Psiha

*nutra!nja ego granica prema psihi

0polja!nja ego granica prema spolja!njem svetu



0lično, dete od osam godina shvata da u mnogim aspektima nije kao kad je imalo !estgodina #-ad sam bio mali"). i zastareli aspekti identiteta #ego sadraji) su napustili egoi prolaskom kroz unutra!nju ego granicu promenili kvalitet i postali psihički sadraji.4pisano dete se moe sećati kakvo je nekada bilo, ali sa sve!ću da vi!e nije takvo i danikada vi!e neće biti takvo. -ada odre+eni ego sadraji napuste ego i postanu psihički

sadraji oni vi!e nisu nosioci identiteta, tako da mi taj proces nazivamo deidentifikacija. Erik Bern je smatrao da u psihi postoje odre+eme oblasti #koje je on nazivao psihičkimorganima) u kojima se skladi!te različiti psihički sadraji. Eksteropsiha je onaj deo psiheu koji memori!emo druge ljude, odnosno internalizujemo vane druge. /a to ukazuje isam naziv koji dolazi od reči extero, spolja i psihe, du!a. rheopsiha je onaj deo psihe u koji kao psihičke sadraje odlaemo" na!e zastareleidentitete i različite ego sadraje. /aziv dolazi od reči archeo, staro i psihe, du!a.reći psihički ogran koji je Bern pretpostavio je neopsiha #neo, novo). 4vde je reč o psihičkom prostoru koji omogućuje postojanje ega, odnosno o psihi koja se prilago+avarazvoju osobe kao i promenama u spolja!njem svetu. /eopsiha je odogovorna za polagano i kontinuirano osavremenjivanje ego sadraja i restruktuaciju identiteta.

-ada ceo psihički aparat deluje skladno razvoj osobe teče neometano.

S lika > iferencirana psihička topografija

Ego stanja su stanja ega, dakle, po definiciji, unutar domena ega, !to znači da sadre egosadraje.

5dentifikacijaE-0E24P05?3

Ego /E4P05?3

32?E4P05?3

eidentifikacija



S lika > 4dnos ego stanja i psihičkog aparata

a bi odre+eni sadraj bio ego stanje on jednostavno mora biti unutar granice ega. o

znači da svako ego stanje u sebi sadri osobin doivljaj sebe, odnosno da je nosilacdoivljaja identiteta. 3ko to nije slučaj tada se ne radi o ego stanju već o nekom drugom psihičkom fenomenu. Primer za takvo delovanje su introjekti i kompleksi. !ntrojekti su vani drugi koji su internalizovani #introjektovani) i koji kao psihičkisadraji unutar eksteropsihe ostvaruju uticaj na ego. 2eč je o mentalnoj reprezentacijivanih drugih ili o mentalnoj predstavi tu+eg ega" #@eiss, $%&() koja utiče na egoosobe. 1bog toga je Aajs ove introjekte nazvao psihičkom prisutnošču #drugih) #@eiss,$%&(). 5ntrojekti nisu ego stanja jer se osoba s njima nije identifikovala već ih doivljavakao ne7ja, ali njihove poruke deluju na ego.' 0 unutra!njim delovanjem introjekta je povezano pojavljivanje ego stanje eteta. Pored toga introjekti se mogu projektovati narealne osobe u spolja!njem svetu u onosu na koje ličnost reaguje iz ego stanja eteta ili iz

nekog drugog ego stanja. "ompleksi su psihički sadraji koji deluju na ego tako !to se osobi nameću protiv njenevolje. u prvenstveno spadaju opsesivni mantalni fenomeni kao i opsesivni impulsi.4soba doivljava komplekse kao ne!to !to dolazi iz njene psihe, izvan njenog =a. 1bogtoga su kompleksi povezani s ne7=a, s 5dom, odnosno s arheopsihom.

IDENTITET I ASIMILACIJA !dentitet je poseban kvalitet ega. 0ve ono !to osoba zna da jeste je deo njenog identiteta.0 tim je povezan proces izgradnje identiteta kada neki novi sadraj postaje deo identiteta,ali i proces deidentifikacije kada neki sadraj koji je bio deo identiteta vi!e nije doivljen

kao deo identiteta #4no !to sam bio nekada, ali !to nisam vi!e.")5dentitet neke osobe nastaje na tri glavna načina:a. 4soba sama zaključuje ko je ona u stvari b. 4soba poveruje drugim ljudima koji joj govore kakva je onac. 4soba se identifikuje s drugim ljudima koji su joj vani i koje uzima za uzor.

' Pogre!no je nazivati introjekte ego stanjima kako to na primer čini ;eri <ulding #<oulding) koja jekoncipirala utičućeg" ili influentnog 2oditelja", ali i ovakvo razlikovanje je korisno.

2

4

!dentifikacija

E-0E24P05?3

/E4P05?3

32?E4P05?3

#eidentifikacija



4vaj proces je najintezivniji u detinjstvu kada se osoba i fizički brzo menja, ali se tako+enastavlja kao spori proces tokom celog ivota osobe.-ako se identitet stalno izgra+uje i prilago+ava stvarnosti, tako se neprestano de!ava ispori proces koji ima suprotni pravac, a to je deidentifikacija, odnosno odbacivanjezastarelih i vi!e nevaećih aspekata identiteta. 0vi stari aspekti koji su i dalje

funkcionalni, u skladu sa stvarno!ću i korisni se i dalje zadravaju unutar identiteta. označi da novi 4drasli preuzima one dobre delove drugih ego stanja pre nego !to ih pohrani u arheopsihi. 4vaj proces preuzimanja pozitivnih aspekata eteta i 2oditelja injihovu ugradnju u 4draslog nazivamo asimilacija. Aano je shvatiti da je 4drasliistorična struktura, na kojem pro!lost ostavlja traga i donosi mu lični pečat. *pravo zbogtoga bi se idealne ličnosti i razlikovale izme+u sebe iako je svako od njih isključivo u egostanju 4draslog.

EGO STANJA ILI FRAGMENTACIJA EGA

Dete i Odrasli

Ego stanje eteta je zastarelo Ja koje vi!e ne odgovara stvarnosti i koje je zbog toganeadekvatno ego stanje. Ego stanje eteta nastaje blokiranjem procesa deidentifikacijetako da umesto da stari identitet #ego sadraj) napusti unutra!nju granicu i postane psihički sadraj, on ostaje u egu osobe kao ego stanje eteta. -ada osoba reagujeetetom tada kaemo da je do!lo do regresije. a bismo razumeli ego stanje eteta potrebno je da ga sagledamo kroz njegov odnos prema ego stanju 4drasli. 5 ego stanje 4draslog i ego stanje eteta ima svoju granicu. akle, pored granica ega #spolja!nja i unutra!nja ego granica) o kojima smo govorili na početku ovog poglavlja, postoje i granice ego stanja. * tom smislu postoje dve

mogućnosti: granice ego stanja 4draslog i eteta su očuvane !to ćemo opisati kaokonflikt Odrasli $ #ete, i granice ego stanja 4draslog i eteta se proimaju !to ćemoopisati kao kontaminaciju Odraslog #etetom.

S lika > -onflikt 47 i kontaminacija etetom

46

6

46

-ontaminacija

6



"onflikt Odrasli $ #ete

-ada su granice ego stanja 4drasli i ete očuvane, a u nekoj situaciji se aktivira egostanje eteta, tada osoba #4drasli) zna da su pona!anje iCili doivljavanje etetairacionalni. rugim rečima, u odnosu na istu situaciju osoba ima dva stava: racionalni

stav 4draslog i iracionalni stav eteta. 4drasli ima distancu prema reakciji eteta i zbogtoga kaemo da je ete za 4draslog distono.Postoje dva načina na koji se ispoljava ova distanca. -ada su oba ego stanja istovremenoaktivna tada osoba ima istovremeno obe reakcije i njen racionalni deo #4drasli) se bori protiv njenog iracionalnog dela #ete). -ada je 4drasli jači" od eteta tada uspeva dazadri kontrolu nad pona!anjem celokupne osobe #ima izvr!nu moć), tako da ovakvereakcije uglavnom nisu problematične. ;e+utim, kada je ete jače i kada ete imaizvr!nu moć, tada se osoba pona!a iracionalno iako ima paralelnu svest da je njenareakcija iracionalna #4drasli).rugi način je kada se ego stanja aktiviraju naizmenično. 0ekvenca doga+anja je 4drasli > ete > 4drasli. o znači da je osoba bila u 4draslom sve do neke specifične situacije u

kojoj se probudilo" ete. ete se aktiviralo svom silinom #na primer, afektno stanje)tako da je 4drasli tokom etetove reakcije bio privremeno isključen. ek nakon !to je pro!la data situacija, ponovo je aktiviran 4drasli koji preuzima punu kontrolu nad pona!anjem i doivljavanjem osobe. 4soba koja je sada u 4draslom ima distancu premasvom prethodnom postupku ili reakciji #ete) i smatra je iracionalnom i neprihvatljivom.Primer za ovakav odnos 4draslog i eteta su različite impulsivne reakcije.

S lika > -onflikt 4draslog i eteta

"ontaminacija Odraslog #etetom

-ada su granice ego stanja 4draslog i eteta spojene, odnosno proete, tada osoba nije ustanju da u odre+enom aspektu procene stvarnosti razlikuje ete i 4draslog, odnosnoiracionalni i racionalno. o se manifestuje tako da osoba #4drasli) smatra da je neki inačeiracionalni stav #ili reakcija) koji je u stvari ete, potpuno racionalan, realističan iispravan, odnosno da je to stav njenog 4draslog. 3ko uzmemo za primer funkciju

0ituacija

46

6

-onflikt



mi!ljenja onda se kontaminacija izraava kao zabluda. 1abluda je iracionalnost za koju jeosoba čvrsto uverena da je racionalna. Pored oblasti mi!ljenja bilo koja druga mentalnafunkcija 4draslog moe biti kontaminirana. Primer za kontaminacije u oblasti percepcijesu iluzije i halucinacije.-od kontaminacije 4draslog osoba nije u unutra!njem konfliktu jer ona u vezi datog

aspekta stvarnosti ima samo jedan stav.erapiju kontaminacije nazivamo dekontaminacija i ona podrazumeva jasno razdvajanje idiferenciranje granica ego stanja 4draslog i eteta. aj postupak se tako+e naziva strukturalna analiza ego stanja. 2elativno retko je rezultat dekontaminacije to da osobaodmah zabludu potpuno zameni racionalnim stavom. aleko je če!će da rezultatdekontaminacije bude nastanak novog racionalnog stava iz 4draslog, koji je u konfliktusa starim iracionalnim stavom koji sada prepoznat kao iracionalan #kao ete).

S lika > Proces dekontaminacije se zavr!ava sa ego stanjima koja su u konfliktu.

S lika > -ako se 4drasli, -ontaminirani 4drasli i ete izraavaju u procesu razmi!ljanja.

1abluda

2acionalna ideja

5racionalna ideja

%acionalna ideja ili razmi!ljanje o D

&abluda o D #iracionalnost zakoju osoba veruje da je racionalna)

!racionalna ideja o D #iracionalnost zakoju osoba zna da je iracionalna)

46

6



RODITELJ (R2)

Ego stanje 2oditelj nastaje kao poremećaj procesa identifikacije, odnosno asimilacije.okom normalnog razvoja osoba internalizuje neku drugu osobu koja joj je uzor#autoritet), zatim se s njom identifikuje, da bi posle izvesnog vremena neke pozitivne

osobine osobe s kojom se identifikovala asimilovala u svog 4draslog. 4ni sadrajiintrojekta koji su neadekvatni i koji nisu pogodni za asimilaciju, napu!taju ego i ponovo postaju psihički sadraji.-ada je iz nekog razloga asimilacija onemogućena, u osobinom =a postoji introjekt skojim se ona identifikovala. rugim rečima postoji neintegrisani fragment koji jesteinkorporiran u ego, ali koji nije konzistentan s egom.-ada posmatramo fenomenolo!ki to se manifestuje kao osoba koja funkcioni!e iz tu'eg Ja, odnosno iz tu+eg ja s kojim se osoba identifikovala.

o znači da osoba reaguje i da se pona!a kao neki drugi vani drugi iz njene pro!losti.4na se dri pravila koje je usvojila bez prethodnog promi!ljanja razloga za odre+eno pravilo. ;oemo reći da osoba koja je u 2oditelju ne misli svojom, već tu+om glavom.Bilo koja druga osoba moe postati sadraj ego stanja 2oditelj. o su po pravilu značajnidrugi prema kojima osoba gaji po!tovanje, koji osobi imponuju i na koje bi osoba elelada liči. -ako su to uglavnom stvarni roditelji jer su internalizacija i identifikacijanajizraeniji tokom ranog detinjstva, ovo ego stanje je dobilo simbolično ime 2oditelj.;e+utim, pored stvarnih roditelja, kao sadraj ovog ego stanja mogući su brojni drugi, od babe i dede, ro+aka, učiteljice, najbolje drugarice, sve!tenika, vaspitača, trenera, profesora, !efa i slično, pa do psihoterapeuta.4soba koja je u ego stanju 2oditelja razmi!lja i pona!a se neadekvatno i iracionalno.4dnos 2oditelja prema 4draslom je isti kao i odnos eteta prema 4draslom, a to značida su mogući konflikt ili kontaminacija. 0ve !to smo u vezi s tim rekli za ete vai i za2oditelja. =edina razlika je u odnosu na to odakle, istorijski gledano, dolaze neadekvatnisadraji. -ada su kontaminacije u pitanju moemo se zapitati odakle one dolaze. 5zeteta ili 2oditelja 3ko je osoba nekada u pro!losti samostalno stvorila neku zabludutada je reč o kontaminaciji etetom, a ako je tu zabludu čula od nekog autoriteta i potom je usvojila, tada je reč o kontaminaciji 2oditeljom.

2

4

!dentifikacija

E-0E24P05?3



okom rada s klijentima prvo zaključujemo da li je neka njihova reakcija racionalna ili jeiracionalna, a tek naknadno odakle dolaze te iracionalnosti. 3ko je izjava racionalna onda je ona iz 4draslog, a ako je iracionalna onda samo znamo da ona nije iz 4draslog već iznekog drugog ego stanja #ete, 2oditelj ili kontaminirani 4drasli). 1atim nas zanima dali osoba čvrsto veruje u svoju iracionalnost #zabluda odnosno kontaminacija 4draslog) ili

je u konfliktu s tom iracionalno!ću jer prema njoj ima distancu #iracionalna ideja odnosnoete ili 2oditelj). ek onda ispitujemo kako je ta iracionalnost nastala. 3ko je onarezultat osobinog samostalnog zaključivanja u pro!losti onda je reč o etetu ilikontaminaciji etetom, a ako je produkt uticaja autoriteta i njegovih poruka, tada je u pitanju 2oditelj ili kontaminacija 2oditeljom.



S lika > Proces zaključivanja o ego stanjima tokom razgovora s klijentom.

Racionalno?Odrasli!

a

-ontaminacija2oditelj ili ete

/e

Distanca?Kontaminacija!

/e

2oditeljete

a

Samostalno?Dete!

a

/e

Roditelj!

0timulusi od klijenta



STANDARDNI DIJAGRAM EGO STANJA

*obučajeni dijagram ego stanja u istorijskom #strukturalnom) modelu izgleda ovako:

S lika > 0tandardni dijagram istorijskih ego stanja.

2eč je o standardizovanom dijagramu koji pokriva sve mogućnosti, ali koji ne odgovarasvakoj ličnosti. * praksi, terapeut u zavisnosti od problema, odnosno od konkretneličnosti i situacije crta dijagram koji odgovara ba! toj ličnosti. o znači da će nekada ovajdijagram sadravati samo dva ego stanja.1a decu i mlade u pubertetu i adolescenciji je normalno da dijagram njihovih ego stanjaodgovara standardnom dijagramu upravo zbog toga !to se njihove ličnosti formiraju i !totaj proces nije zavr!en. rugim rečima, fragmentacija i unutra!nji konflikti su normalna pojava u ovom periodu.

STRUKTURALNA ANALIZA DRUGOG REDA

Pored osnovne podele na 2, 4 i , ova ego stanja je moguće i dalje diferencirati. * tomslučaju govorimo o strukturalnoj analizi drugog reda.

2 6

46

6



S lika > 0trukturalna analiza drugog reda

1a razumevanje strukturalne analize drugog reda je vano razumevanje principa egostanje u ego stanju". *zmimo za primer osobu koja u nekoj situaciji iz svog 4draslog

#46) regredira u ego stanje eteta #6) koje odgovara istorijskom detetu od devet godina.;e+utim, to dete od devet godina je tako+e na tom uzrastu imalo tri ego stanja, tako daga moemo prikazati kao dijagram od tri ego stanja #2 $, 4$ i $ ). 1bog toga moemo u6 crtati dijagram 2 $, 4$ i $. ako+e to dete od devet godina bi moglo dalje da regredirana neki raniji uzrast kada je tako+e imalo tri ego stanja. 1bog toga u $ moemo crtatidijagram od jo! primitivnijih ego stanja, sve do prvobitnih ego stanja #2 (, 4( i ().ako+e, u ego stanju 2oditelj #2 6) se nalazi na primer mama koju tako+e moemo predstaviti kao tri ego stanja #2 2 42 2 ) i kao takve ih crtati unutar 2 6.

8 * maminom egostanju 2oditelja #2 2 ) se nalazi njena mama koja je tako+e imala tri ego stanja, a u babinom 2oditelju njena mama i tako sve do početaka. 1bog toga se smatra da je egostanje 2oditelja u 2oditelju #2 2 ) ona psihička struktura koja prenosi tradiciju s genaracije

na generaciju.0trukturalna analiza drugog reda je nekada vana za suptilniju analizu ličnosti. ;e+utim, posebno su vana ona ego stanja koja nose oznaku jedan. 1bog toga ćemo reći ne!to onjima.Odrasli u #etetu (O) * je simbol predapstraktnog mi!ljenja. o razvoja apstraktnogmi!ljenja #dvanaesta, odnosno četrnaesta godina) dečje mi!ljenje obiluje logičkimgre!kama. Pored sklonosti konkretnom mi!ljenju, deca nemaju dovoljno informacija tako

8 4ve oznake > 2 2 , 42 i 2 > čitaju se kao %oditelj u %oditelju, Odrasli u %oditelju i #ete u %oditelju.

2 6 2 2 Ego stanja u 2 2 42 2

46

6

2 $ 4$ $ 2 (, 4( (

G >



da 4drasli u etetu pravi česte gre!ke. o je ono ego stanje koje donosi skriptne odluke irazne druge pogre!ne zaključke o sebi, drugima i svetu. ;e+utim, ovo ego stanje ima i brojne pozitivne aspekte, koji se sadravaju detetovom voljom da misli svojom glavom ida se suprotstavlja roditeljskim predrasudama. Pored toga ovo ego stanje je izvorkreativnosti i slično. 1bog toga je ovo ego stanje donekle glorifikovano kod Berna i

drugih autora i u skladu s tim je dobilo nazive kao M

ali +rofesor ili M

arsovac. %oditelj u #etetu (%) * je posebno vaan za razumevanje tee psihopatologije. -ada počinje prava socijalizacija u drugoj godini i kada je dete izloeno odre+enim zabranamaili naredbama, kada su njegove elje frustrirane, ili kada je kanjeno, jednostavno nije ustanju da povee ljubav sa frustracijom ili kaznom. ;alo dete misli da su frustracija ikazna znak nepostojanja ljubavi. 1bog toga dete internalizovane roditeljske figureorganizuje po dva principa: roditelji koji ga vole ili 2 $G i roditelji koji ga ne vole ili 2 $> .4va dva ego stanja su neintegrisana i razdvojena #spliting), tako da 2oditelja u etetu#2 $) crtamo razdvojenog na njegov pozitivan i na negativan deo, na dobru vilu" i zluve!ticu". 4ve strukture se integri!u tek onda kada dete shvati da ga roditelji frustriraju ilikanjavaju upravo zbog toga !to ga vole, da ljutnja i ljubav idu zajedno, da frustracija i

ljubav idu zajedno. o je u stvari trenutak kada dete počinje da uočava fundamentalnurazliku, da razdvaja sebe kao osobu od svojih pona!anja. ;e+utim, kod većine onoga !tonazivamo teom psihopatologijom #psihoze, depresije i poremećaji ličnosti) ovi aspekti primitivnog 2oditelja ostaju neintegrisani.

EGO STANJA I ENERGIJAErik Bern je, prateći Frojda ostao u okviru energetske paradigme. Prema ovoj koncepcijisvaki psihički #i ego) sadraj ima odre+enu količinu psihičke" energije. o je osnova za psihodinamiku #dinamos, snaga), odnosno za obja!njenje interakcije različitih psihičkihsadraja i struktura. Hto neki psihički sadraj ima vi!e energije to se on s vi!e snage

gura" u svest, odnosno u ego kao centar polja svesti. Hto neki sadraj ima manje energijeto on vi!e tone" u psihičkom prostoru" i udaljava se od ega. ako na primer kodzaboravljanja odre+eni sadraji gube energiju sve dok ne potonu u tolikoj meri i udalje seod ega #svesti) da ih se osoba vi!e nikad ne moe setiti.*običajen naziv za zaposedanje" #Frojdov pojam besetzung, investiranje) odre+enog psihičkog sadraja ili strukture energijom je kateksa #cateIis) odnosno katektiranje. Bern je razlikovao tri vrste energije ili katekse.Vezana energija je ona energija koju vezuju različiti psihički sadraji. Hto je vezanaenergija veća to je u stvari veća potencijalna energija odre+enog psihičkog sadraja i onose nalazi blie svesti. Hto je vezana energija odre+enog psihičkog sadraja manja to je tajsadraj vi!e udaljen od svesti i ima manju mogućnost da do+e do svesti. o moemo

vizuelno predstaviti brojnim energetskim nivoima ili slojevima psihe. -ada neki psihičkisadraj ostane skoro bez vezane energije tada kaemo da je on dekatektiran. Nevezana energija je direktna posledica postojanja vezane energije. /aime, u odre+enimsituacijama koje bude" odre+eni psihički sadraj njegova vezana #potencijalna) energijase osloba+a i pretvara u nevezanu #kinetičku) energiju. 4vako aktiviran psihički sadraj počinje da deluje unutar psihodinamike, odnosno da tei da se izrazi u doivljavanju i pona!anju osobe. a bi smo pojasnili ove fenomene, mi koristimo ilustraciju s osobomkoja spava. ok spava njena snaga je u potencijalnom stanju #vezana energija), ali kada



se osoba probudi ona preduzima odre+ene akcije za !ta koristi svoju snagu #nevezanaenergija). Hto je neki psihički sadraj na nioj energetskoj orbiti #ima manje potencijalneili vezane energije), to će moći da aktivira manje energije #nevezana energija).Slobodna energija je fenomen sasvim drukčije prirode. 0lobodna energija je u stvarienergija ega i povezujemo je s osobinim doivljajem sebe. 0lobodna energija je nosilac

doivljaja identiteta i zbog toga je isključivo povezana s ego sadrajima. -ada je neki egosadraj #ili ego struktura) katektiran slobodnom energijom tada osoba ima doivljaj da jetaj sadraj u stvari njeno pravo =a #real 0elf).9 -ada neka osoba menja ego stanja, tada, u okviru energetske paradigme kaemo da onakatektira različita ego stanja.Energetska paradigma je dobra za razumevanje nekih pojava koje se javljaju uunutra!njim konfliktima. ako na primer osoba moe raditi neke stvari iz jednog egostanja, ali kako se slobodna energija nalazi u drugom ego stanju ona će doivljavatiunutra!nju podeljenost u kojoj će to drugo ego stanje doivljavati kao svoje pravo =a. /a primer, osoba se pona!a iz 4draslog #najveća nevezana energija), ali pri tome oseća da jenjeno pravo =a u etetu #slobodna energija), tako da je njen celokupni doivljaj da se

pretvara ili da folira.ako+e, ako odre+eno ego stanje ili psihički sadraj ima veliku nevezanu kateksu i teida se ispolji, osoba se moe tome suprotstaviti inhibicijom tog ego stanja od strane drugihego stanja. ada kaemo da se odre+enoj kateksi suprotstavila kontrakateksa. 4vajmehanizam je u osnovi procesa isključenja pojedinih ego stanja, ali i u osnoviobuhvatnijeg procesa potiskivanja. 4vakva inhibicija odre+enog ego stanja #ili psihičkogsadraja) je nestabilna. Posledice ovog manevra su u tome da se ovim konfliktom vezujeenergija tako da je manje energije na raspolaganju osobinom egu za aktivan i kvalitetanivot.Bern je uveo i sintetički pojam kinetičke energije, kojoj odgovara zbir nevezane islobodne energije. * vezi s tim je postavio pravilo da će ono ego stanje koje ima najvi!ekintetičke energije imati izvršnu mo i preuzeti kontrolu nad celokupnim pona!anjemosobe.

etafora o uspavanom ego stanju

Petra je mlada enska osoba koja je u velikoj meri zadovoljna sobom, ali koja ima jedan problem: izbegava konflikte. 0vaki put kada neko povisi ton i izrazi ljutnju na Petru, onase spetlja, postane konfuzna, tuna i eli da !to pre pobegne iz date situacije. Petrareaguje na sličan način i onda kada ona nije direktno uključena u situaciju, dovoljno jesamo da prisustvuje sva+i drugih ljudi koje čak i ne poznaje.<ledano kroz teoriju ego stanja moemo reći da Petra funkcioni!e iz 4draslog sve dok sene pojavi situacija koju Petra stavlja u kontekst sva+a" ili početak sva+e". ada Petra prelazi u ego stanje eteta.ijagnozu da se radi o etetu potvr+uje analiza Petrine istorije koja je pokazala da su setokom njenog detinjstva njeni roditelji često sva+ali. * takvim situacijama ona bi se jakoupla!ila, sakrila i čekala da sva+a pro+e. /jeni strahovi su bili da će se roditelji potući, daće neko nekoga ubiti ili da će se razvesti. 4na se osećala nemoćnom da u celoj situaciji

9 o je Federnova ideja da je sama kateksa ta koja se doivljava kao osećanje ega, doivljaj sebe ili pravo=a #Federn, $%96).



bilo !ta učini da bi sprečila sva+u. Posle sva+e roditelji bi se me+usobno ignorisali nekovreme i izbegavali svaki razgovor o sva+i. /iko od njih nije s Petrom razgovarao o tome i pomogao joj da shvati odnose izme+u odraslih. 1bog toga se i ona posle sva+a pona!alakao da je sve u najboljem redu i izbegavala je da bilo !ta pita u vezi sa sva+om. /a ovom primeru moemo pokazati kako je odre+eno ego stanje nastalo i kako se ono

aktivira u kasnijem ivotu osobe.Petrino ego stanje eteta je nastalo kao blokada procesa asimilacije. ečja sposobnostshvatanja je ograničena zbog nerazvijenih kognitivih sposobnosti i nedostatkainformacija. 1bog toga deca nisu u stanju da ispravno shvate #pripi!u tačno značenje) i daispravno vrednuju #pripi!u odgovarajuću vanost) odre+enim situacijama. *pravo zbogtoga roditelji poku!avaju da svoju decu za!tite od onih situacija za koje pretpostavljaju daih deca neće shvatiti #na primer, da se sva+aju samo onda kada dete nije prisutno).;e+utim, ma koliko se roditelji trudili da dete za!tite od negativnih aspekata stvarnosti,oni, na kraju to neće uspeti u potpunosti. 0 druge strane postoji problem preza!tićivanjadeteta, jer ako roditelji veoma uspe!no sakrivaju od deteta negativne aspekte ivota deteće biti potpuno nepripremljeno za njih i neće moći da autonomno funkcioni!e kao odrasla

ličnost. &bog toga je daleko važnije da roditelji pomognu detetu da na ispravan način shvati i vrednuje odre'enu negativnu situaciju koju je doživelo. u moemo napravitimetaforu o kognitivnom -želucu. eca inkorporiraju #progutaju") različte situacije kojenisu u stanju da svare" jer im u elucu" nedostaju odre+eni digestivni enzimi"#kognitivna nezrelost). * takvim situacijama je roditelj duan da datu situaciju vari" iobradi za dete do onog stepena kada dete moe da je zaista svari #asimiluje). o liči na pona!anje nekih ptica koje prethodno progutaju i počnu da vare hranu koju donosesvojim ptićima, jer ptići mogu da iskoriste samo takvu poluobra+enu hranu koju ptica povrati. rugim rečima kako je detetov 4drasli nezreo, roditlje ustupa svog 4draslogdetetu kako bi mu pomogao da asimiluje negativnu situaciju. 3ko se to tako radi, tadadete asimiluje sadraj situacije u svog 4draslog i ne nastaje fragmentisano i neintegrisanoego stanje eteta.* Petrinom slučaju roditelji joj nisu pomogli da ispravno shvati i vrednuje njihove sva+ekoje su se ponavljale #a to nije učinila ni neka druga odrasla osoba), tako da je ego stanjeeteta nastavilo da postoji u Petrinom egu kao neintegrisan fragment s puno vezaneenergije.* situacijama koje nemaju veze sa kontekstom sva+a" Petra je funkcionisala iz4draslog, a njeno ete je spavalo". 5ako mnogi ljudi misle da osoba koja spava prekidakontakt sa spolja!njim svetom, to nije tačno. -ada osoba bez svesti prekine svaki kontaktsa spolja!njim stimulusima tada je ona u stanju kome. 5z tog razloga ljudi upravo birajuda spavaju na onim mestima na kojima ne postoje različiti zvučni i svetlosni stimulusikoji bi im ometali san. Bez obzira na to !to osoba spava njen referentni okvir nastavlja daregistruje stimuluse iz spolja!nje sredine i iz tela #subcepcija), da im pripisuje značenje#apercepcija) i da im pripisuje značaj #valorizacija). 0ve dok je rezultat ove obraderegistrovanih stimulusa bez posebnog značaja osoba nastavlja da spava, ali ako referentniokvir oceni da se desilo ne!to vano, tada nastaje emocija koja u stvari budi osobu.Potpunu analogiju moemo primeniti na Petrin slučaj. /jeno ego stanje eteta spavatvrdim snom istovremeno registrujući stimuluse u spolja!njem svetu. 0vaki put kada se pojavi takav stimulus kome referentni okvir pripi!e značenje sva+a", ovo ego stanje to prepoznaje kao izuzetno vano i reaguje snanom emocijom koja ga budi. akle,



nezavr!en posao" iz pro!losti čini da ovo ego stanje precenjuje kontekst sva+a" i dazbog toga ima veliku količinu nevezane energije. -ada se probudi, ovo ete je punonevezane energije koje čini da istisne" 4draslog i da preuzme izvr!nu moć nad Petrinimegom.Hto je veći broj nezavr!enih poslova" to u nečijem egu ima vi!e spavača", odnosno

disfunkcionalnih fragmenata ego stanja eteta i 2oditelja. -ada se pojavi njihovkontekst, ova ego stanja se bude i izazivaju probleme u funkcionisanju ega.1a nas se psihička energija u velikom meri moe poistovetiti s energijom emocije. Borbaza prevlast izme+u ego stanja će zavisiti od toga koliko snanu emociju ima odre+eno egostanje. Hto je emocija snanija to će i energija ego stanja biti veća. -ako su emocijerezultat prethodne ocene vanosti #percepcija > apercepcija > valorizacija), tako će onoego stanje kojem je vanije imati i veću energiju. /a ovaj način nam je moguće da izenergetske paradigme koja je dosta nejasna i simbolična, pre+emo u informacijsku paradigmu koja je daleko jasnija i upotrebljivija za rad s klijentima.

Berne, Eric #$%&$)T

ransactional anal/sis in ps/chotherap/. /J: <rove Press.Federn, Paul #$%96) Ego ps/cholog/ and the ps/choses. /J: Basic Books. #Federn, Pol:=a psihologija i psihoze, Beograd: 1avod za udbenike i nastavna sredstva, 6(($. Prevod-. -ondić, . Htajner7Popović i B. Popović).@eiss, Eduardo #$%&() +rinciples of ps/chodinamics. /J: <rune 0tratton.

EGO STANJA: KOMUNIKACIJSKI MODEL4vaj model je poznat i kao funkcionalni model" ili kao deskriptivni model", ali kako jenjegova glavna primena u razumevanju i analizi komunikacije mi smo smatrali da jegornji naziv primereniji.

OSNOVNI MODEL* komunikacijskom modelu ego stanja ona se označavaju nekim atributom kao !to sevidi na crteu:



S lika > 0tandardni dijagram komunikacijskih ego stanja

-ao !to se moe videti u standardnom crteu, prikazano je !est osnovnih ego stanja. 4vajdijagram nazivamo standardni zbog toga !to je to dijagram koji se najvi!e koristi.;e+utim, potrebno je znati da nije reč o univerzalnom dijagramu, već se ljudime+usobno razlikuju po tome koja ego stanja aktiviraju tako da su dijagrami pojedinacarazličiti. o se posebno odnosi na suptilnije podele ego stanja, tako da se koriste idijagrami koji diferenciraju i do jedanaest ego stanja, a o čemu će kasnije biti reč.0tandardni dijagram nije isto !to i idealni dijagram. Prkosno ete spada udisfunkcionalna ego stanja kod odraslih ljudi, tako da idealni dijagram ima samo pet egostanja. ;e+utim, kako je Prkosno ete veoma prisutno ego stanje, ono je postalo deo

standardnog dijagrama. 1a razliku od standardnog dijagrama, idealni dijagram kojiobuhvata samo ona ego stanja koja su poeljna ima samo pet ego stanja.

S lika > 5dealna ego stanja u komunikacijskom modelu

Pozitivno Pozitivno0lobodno ete 3daptirano ete

Pozitivni Pozitivni /egujući 2oditelj -ritikujući 2oditelj

4drasli

/egujući 2oditelj -ritikujući 2oditelj

4drasli

0lobodno ete 3daptirano ete

Prkosno ete



* komunikacijskom modelu ego stanje 2oditelj je povezano s nadre'enom pozicijom ukomunikaciji #kao !to su to stvarni roditelji u odnosu na svoju malu decu), ego stanjeete je povezano s podre'enom pozicijom #kao !to su to mala dece u odnosu na svojestvarne roditelje), dok ego stanje 4drasli povezujemo s komunikacijom iz jednakovredne

pozicije u odnosu na sagovornika #kao !to to izme+u sebe čine odrasli ljudi).

PRIMENLJIVOST MODELAPodručje primenljivosti komunikacijskog modela je oblast interpersonalne komunikacije,tako da je ovaj model ego stanja moda najvi!e rasprostranjen jer ga koriste transakcionianalitičari koji rade u različitim oblastima od psihoterapije, do organizacijske psihologije.Pored toga !to kroz ovaj model moemo sagledati kakve odnose i komunikaciju pojedinac ima s drugim ljudima, tako+e moemo i razumeti kako neka osoba tretira samusebe, odnosno kako se odvijaju unutra!nje komunikacije. Prema tome oblasti primenljivosti modela su:

> komunikacija izme+u ljudi #izme+u ego stanja različitih osoba)

>

komunikacija unutar ličnosti #izme+u ego stanja jedne osobe).

RODITELJ: NEGUJUI I KRITIKUJUI* komunikacijskom modelu ego stanje 2oditelj je ono koje od drugih ljudi zahteva damu se podrede. * tom smislu 2oditelj je ego stanje koje nastupa iz pozicije socijalnemoći, koje je autoritet. -ako razlikujemo dve osnovne roditeljske funkcije negu" ikritiku", tako postoje i dva osnovna ego stanja 2oditelja: /egujući 2oditelj ili /2 i-ritikujući 2oditelj ili -2.

Negujući Roditelj NR"

<lavna funkcija /2 je nega. Pored toga ovo ego stanje drugima pokazuje ljubav upućuje pozitivne uslovne i bezuslovne stroukove #pohvale i nagrade) dozvoljava #permisivnost)i omogućuje drugima da ostvare svoje elje nudi podr!ku #suportivnost) i slično.

Negativni Negujući Roditelj i druga negativna ego stanja

S vako ego stanje može biti pozitivno i negativno. <lavna razlika je u tome da li to egostanje deluje na osnovu stvarnosti ili na osnovu iskrivljene stvarnosti. 3ko to poveemo segzistencijalnim pozicijama onda moemo reći da je svako ego stanje koje deluje iz pozicije =GG jeste pozitivno ego stanje, a ako operi!e iz bilo koje druge pozicije #=G7,

=7G ili =77) jeste negativno ego stanje. * principu ego stanje moe biti negativno i kada: > sadraj tog ego stanja nije realističan ili nije iz =GG pozicije > ako osoba aktivira dato ego stanje u neprimerenoj situaciji > ako je osoba konstantno u datom ego stanju.

* skladu s tim je ego stanje koje nazivamo /egativni /egujući 2oditelj #>/2) iliS pasilački %oditelj. 5lustracija za taj primer su preza!titnički roditelji koji preza!tićuju ilirazmauju svoju decu i na taj način ih onesposobljavaju za samostalni ivot u ljudskom



dru!tvu. *nutar ličnosti 0pasilački 2oditelj je izvor disfunkcionalnih poruka i to kakokontrazabrana tako i nekih zabrana #zabrana sposobnosti na primer).

S lika > iferencijacija /egujućeg 2oditelja na pozitivni i na negativni.

Kritikujući Roditelj KR"

-ritikujući 2oditelj ili -2 je ego stanje koje je zadueno za postavljanje granica detetu,odnosno za konflikte i prisilu. -ao !to njegovo ime kae ovaj 2oditelj je zaduen zanegativne uslovne stroukove, odnosno za kritiku, pretnju kaznom i samu kaznu. 0ve oveaktivnosti su povezane s promenom detetovog neprihvatljivog pona!anja. Pored toga ovaj2oditelj nare'uje detu #i etetu) da izvr!i neprijatan ali koristan zadatak. /jegovoosnovno osećanje je ljutnja, a osobina strogoća kojom detetu nameće disciplinu i prisiljava ga da se uklopi i odre+ene norme pona!anja.* odnosu na poziciju iz koje operi!e -ritikujućeg 2oditelja je moguće podeliti na pozitivnog i negativnog.

S lika > iferencijacija 2oditelja na pozitivna i negativna ego stanja.

+ozitivni "ritikujui %oditelj (0"%* operi!e iz pozicije =GG. <lavna pretpostavka za ovo

ego stanje je da osoba jasno razlikuje osobu od njenog pona!anja (fundamentalnarazlika*. o znači da je G-2 u stanju da drugome stavi do znanja da negativan stav prema postupku druge osobe nije isto !to i negativan stav prema drugome kao osobi.Pozitivan -ritikujući 2oditelj je od izuzetne vanosti u vaspitanju dece. * unutra!njojkomunikaciji ovo ego stanje je izvor adekvatne samoljutnje, odnosno adekvatnogosećanja krivice. 1egativan "ritikujui %oditelj (2"%* se drukčije zove +roganjajui %oditelj. 4vo egostanje uglavnom zastupa poziciju =G7, a manifestuje se kroz pokazivanje prezira i

G/2-2

7 /2

G/2 G-2

7 /2 7 -2



mrnje. Proganjajući 2oditelj je veoma patolo!ko ego stanje iz kojeg osoba maltretirakako druge tako i samu sebe. 4vo ego stanje upućuje skritpne zabrane i izvor jesamoprezira i samomrnje.

ODRASLI

* komunikacijonom modelu ego stanja 4drasli je ono ego stanje koje s drugimakomunicira iz pozicije me+usobnog uvaavanja, odnosno na ravni dostojanstva. <lavnaosobina 4draslog je da on s drugim ljudima razmenjuje informacije vodeći računa i osvom i o tu+em integritetu. -ada su u pitanju zajednički poduhvati s drugim ljudima4drasli s njima pregovara i dogovara se. 4drasli s drugim ljudima uspostavlja partnerskeodnose.-ao i svako drugo ego stanje tako i 4drasli moe biti negativan. *glavnom je reč o tomeda neko aktivira svoje ego stanje 4draslog u neprimerenim situacijama. =edan od načina je kada osoba insistira na partnerskom odnosu i na komunikaciji iz 4draslog tamo gde je potrebno da zauzme poziciju moći i autoriteta i da komunicira iz 2oditelja. obar primerza to je kada neki roditelji poku!avaju da izbegnu hijerarhijski odnos sa svojim malim

detetom i tretiraju ga kao malog odraslog, odnosno kao ravnopravnog partnera ili prijatelja. /a taj način ovaj roditelj prebacuje veliku odgovornost na dete, odgovornostkoja prevazilazi detetove sposobnosti i na taj način mu u stvari ne dozvoljavaju da budeneodgovorno" dete #skriptna zabrana: /e budi deteK").

DETE: SLOBODNO! PRKOSNO I ADAPTIRANO

Slobodno Dete SD"0lobodno ete ili 0 se drukčije naziva +rirodno #ete ili S pontano #ete. *pravo ti pojmovi sloboda", spontanost", prirodnost", kao i opu!tenost" defini!u ovo ego

stanje. 5lustracije za 0 mogu biti slika deteta u prvoj godini ivota koje se upravlja naosnovu svojih unutra!njih impulsa ili slika malog deteta koje se igra. * tom smislu egostanje 0 je proaktivno ego stanje osobe koja prati svoj unutra!nji impuls #elju) i kojamu se spontano i opu!teno prepu!ta. Pojava 0 u socijalnim situacijama poziva i drugeučesnike da reaguju iz svojih stanja 0. * tom smislu 0 doprinosi zabavnoj, opu!tenoj,duhovitoj i kreativnoj atmosferi.;nogi ljudi koji se tek upoznaju s teorijom 3 smatraju da je cilj da !to vi!e aktivirajusvoje 0 i da u njemu provode !to vi!e vremena. Lilj 3 nije promocija nekog pojedinačnog ego stanja, već je cilj da pojedincu omogući dostupnost svih njegovih pozitivnih ego stanja kako bi bio u mogućnosti da ih sva koristi u odgovarajućimsituacijama i da ivi ivot kao celovita ličnost. /a primer, takozvani psihopati ili

antisocijalne ličnosti imaju veoma razvijeno ego stanje negativnog 0 koje je u osnovinjihovog impulsivnog pona!anja. Prema tome dok preterano socijalizovani ljudi#opsesivne ličnosti) treba da jačaju svoje 0, neki drugi ljudi koje bismo mogli nazvatiinfantilnim" bi trebalo da jačaju svoja ego stanja 4draslog i 2oditelja.0lobodno ete moe tako+e da se manifestuje kao pozitivno i negativno. Pozitivno0lobodno ete #G0) se manifestuje u granicama socijalne prihvatljivosti, dok senegativno 0lobodno ete #7 0) izraava u opasnim situacijama ili na načine koji suvisoko rizični po osobu ili po druge. -od ljudi koji su kao deca iz nekog razloga bili



zanemareni od strane svojih roditelja i zbog toga nedovoljno socijalizovani postojinegativno 0 koje nazivamo #ivlje #ete. ako+e, kod preterano socijalizovanih ljudikoji u detinjstvu nisu imali priliku da dovoljno izraavaju svoje 0, kada kao odrasli počnu da ga izraavaju bilo zbog pijanstva bilo zbog terapijskog rada na sebi, ono se pojavljuje u jednom sirovom stanju i njegove reakcije su često nezgrapne, primitivne i za

druge uvredljive. okom terapijskog procesa ovoS irovo #ete je nuna pojava i me+ufazakoja vodi ka sofisticiranom i pozitivnom 0lobodnom etetu.

Prkosno Dete PD"Prkosno ete ili P se jo! naziva 3untovno #ete ili Osvetničko #ete. Prkosno ete jereaktivno ego stanje jer se uvek javlja kao reakcija na tu+e poruke. 0vaki put kada nekaosoba u komunikaciji reaguje Prkosnim etetom, to je znak da je ona drugu osobudoivela, oparavdano ili neopravdano, kao negativni autoritet. 3ko neko drugi reaguje nana!e poruke Prkosnim etetom to znači dve stvari: da nas ta osoba doivljava kaoautoritet #2oditelja) i da ta osoba misli da mi nismo fer.P se kao ego stanje javlja prilično rano i to tokom druge godine ivota. * ovom periodu

malo dete pogre!no veruje da ga roditelji koji mu ispunjavaju elje vole, a da ga roditeljikoji mu frustriraju elje ne vole. 1bog toga ono reaguje prkosom #inatom) koji se nazivanegativizam druge godine. o je u stvari reakcija 0lobodnog eteta koje počinje da seopire za njega neprijatnim aspektima socijalizacije. 2azvojni zadatak za dete, ali i zaroditelje je da dete nauči da se podredi roditeljskim zahtevima i da razume da ga roditelji prisiljavaju na neprijatne stvari #frustracija detetovih elja ili nare+ivanje neprijatnihzadataka) upravo zato !to ga vole. 4vaj razvojni trenutak je od izuzetne vanosti i uznačajnoj meri se odraava na strukturu detetove buduće ličnosti. rugim rečima,Prkosno ete je razvojna me+ufaza izme+u 0lobodnog eteta i 3daptiranog eteta.Prkosno ete moe reagovati otvoreno ili prikriveno. -ada je reakcija otvorena i direktnatada pored prkosa, moemo identifikovati jasne emocije zavisti, ljubomore, prezira ili,čak, mrnje. -ada je reakcija prikrivena tada Prkosno ete prepoznajemo u različitimoblicima pasivno7agresivnog ili pasivno7destruktivnog pona!anja.* razvojnom smislu pojava ego stanja P je sasvim normalna uključujući i periodadolescencije, me+utim ono kod odraslih ljudi uglavnom nema pozitivne funkcije. /aodre+enu nepravdu odrasli ljudi reaguju ljutnjom, a ne prkosom.& 1bog toga česta pojavaP kod odraslih ljudi ukazuje da te osobe imaju nerazre!en problem s autoritetima.5z tih razloga je te!ko kod odraslih ljudi govoriti o adekvatnom ili pozitivnom Prkosnometetu. -ada se P javlja kao reakcija na neko objektivno iskazano negativno roditeljskoego stanje #7 -2 ili 7 /2) druge osobe, tada je pojava P sasvim razumljiva. ;e+utim,kada osoba reaguje P na objektivno pozitivna roditeljska ego stanja, tada je bez svakesumnje reč o projektivnim i regresivnim mehanizmima, pa je reakcija iz P neadekvatna.Prkosno ete je ono ego stanje koje reaguje opozicijom na roditeljske poruke i kojedonosi takve skriptne odluke iz kojih nastaje antiskript. 4sobe koje imaju veoma izraeno ego stanje P veruju da kroz prko!enje zahteveimaautoriteta demonstriraju integritet svoje ličnosti i svoju slobodu. * stvarnosti je to sasvimdrukčije: ove osobe su pod negativnom dominacijom 2oditelja. o znači da oni imajusvojevrsnu prisilu da učine suprotno od onoga !to od njih zahteva autoritet, čak i ondakada i sami smatraju da je zahtev autoriteta za njih racionalan i koristan. Prkosno ete u

& 4 razlikama izme+u prkosa i ljutnje videti u na!oj knjizi Emocije #;ilivojević, $%%%).



stvari ne razlikuje podre+enost" od poniznosti" tako da veruje da bi se ponizilo ako bise podredilo zahtevu autoriteta.2azumevanje ego stanja P je od izuzetne vanosti kako za vaspitače, tako i za roditelje.

Adaptirano Dete AD"

3daptirano ete ili 3 se drukčije naziva +rilago'eno #ete ili S ocijalizovano #ete. 4voego stanje nastaje kao reakcija deteta koje se adaptira očekivanjima roditelja i socijalnim

normama. Pojava pravog ego stanja 3 je razultat internalizacije roditeljskih figura idrugih autoriteta, odnosno vrednosti i normi pona!anja koji su oni zastupali. 3daptiranoete ima zdrav odnos prema autoritetima i zna da se podredi iz pozicije samopo!tovanja i po!tovanja drugoga. ako+e, osoba koja ima razvijeno 3 je u stanju da toleri!efrustraciju, odnosno da izdri neprijatnost kako bi ostvarila udaljeni cilj. 1a razliku od0, 3 je u stanju da kontroli!e svoje impulse i da ih ispoljava na socijalno prihvatljivnačin. 3 je povezano s radnim navikama i s pojmovima disciplina i samodisciplina.-ao i druga ego stanja tako i ego stanje 3daptiranog eteta moe biti pozitivno inegativno. 4 pozitivnom 3daptiranom etetu #G3) govorimo onda kada ovo ego stanje

operi!e iz pozicije =GG, odnosno iz pozicije samopo!tovanja i po!tovanja drugoga. 4negativno 3daptiranom etetu govorimo onda kada ovo stanje operi!e iz neke drugeegzistencijalne pozicije. -ao !to postoje različiti disfunkcionalni stilovi vaspitanja deteta,tako postoje i različiti oblici negativnog 3daptiranog eteta #7 3).#iperadaptirano Dete je ego stanje eteta koje se adaptira roditeljskim skriptnim porukama koje nazivamo kontrazabrane. o su poruke kojim se uslovljava detetovo pravo na ljubav ili na ivot ostvarenjem odre+enih roditeljskih vrednosti. -ao reakciju naroditeljsku poruku: i si u redu #vredi! ili ima! pravo da postoji!) samo ako si DJK",dete razvije stav: =a sam u redu samo ako sam DJK", odnosno M oram biti DJ da bihsebe po!tovao ili da bih zasluio da ivimK" 1bog toga stava =a sam 4.-. samo ako sam..." ?iperadaptirano ete ima svojevrsnu prisilu da neprestano ostvaruje roditeljskeimperative. 1bog toga kaemo da je to ono ego stanje u kojem osoba ivi u svomkontraskriptu. ?iperadaptirano ete je posledica unutra!njeg negativnog /egujućeg 2oditelja. 4vakveljude nazivamo preterano socijalizovanim ili presocijalizovanim.aladaptirano Dete se adaptira disfunkcionalnim roditeljskim porukama koje nazivamoskriptne zabrane. o su poruke kojima se osporava detetovo pravo na ivot ili na ljubav izovog ili onog razloga. 1bog toga je glavno uverenje ;aladaptiranog eteta da ono nezasluuje da ivi ili da ne vredi dovoljno da bi bilo voljeno, odnosno da ono nije 4.-. 5zaspekta unutra!nje organizacije ličnosti ;aladaptirano ete je posledica delovanjaunutra!njeg negativnog -ritikujućeg 2oditelja #Proganjajući 2oditelj), a u teorijiivotnog skripta osoba u ;aladaptiranom etetu je u skriptnoj dekompenzaciji.

Prkosno ete tako+e moemo ubrojati u varijante negativo 3daptiranog eteta. ok su?iperadaptirano i ;aladaptirano ete pod pozitivnom dominacijom unutra!njeg2oditelja #ete uvek mora da izvr!i 2oditeljeve naredbe), Prkosno ete je pod paradoksalnom, negativnom dominacijom unutra!njeg 2oditelja #ete uvek mora da sesuprotstavi 2oditeljevoj naredbi). ;oda bi pravi naziv za P bilo Antiadaptirano Dete, a njegova glavna egzistencijalna pozicije se svodi na to da drugi nije 4. -. #bilo =G7 bilo=77). Prkosno ete je reakcija na unutra!nje delovanje negativnog 2oditelja#-ritikujućeg ili /egujućeg).



KOMPLEKSNI DIJAGRAM EGO STANJA

-ada se uzmu u obzir sva pozitivna i negativna ego stanja tada dobijamo hipotetički

dijagram ego stanja u kojem razlikujemo jedanaest različitih ego stanja. 4vaj dijagramnije univerzalan #ne vai za svakoga), već je didaktičko sredstvo koje ukazuje na mogućaego stanja.

S lika > ?ipotetički dijagram različitih komunikacijskih ego stanja.

TRANSAKCIONE OPCIJE4snovna pretpostavaka transakcione analize je da svako ima osnovna ego stanja bezobzira da li ih koristi ili ih ne koristi. o znači da neko ko ne pokazuje odre+eno egostanje to ne čini ne zbog toga !to nema to ego stanje, već samo zbog toga !to ga nekoristi. 3ko je osoba iz nekog razloga odlučila da isključi odre+eno ego stanje jer ono

nije u skladu s njenom predstavom o sebi #identitet i identifikacija), ona moe preispitatitu odluku i odlučiti da ga uključi". Erik Bern je argumentovao svoju tvrdnju da svakomora imati sva tri ego stanja na način koji smo mi parafrazirali: 0vako ima ego stanjeeteta samo zbog toga !to je nekada bio dete. 0vako ima ego stanje 2oditelja zbog toga!to je odrastao, a to ne bi bilo moguće da neko nije vodio računa o njemu. ako+e svakoko ima mozak ima i ego stanje 4draslog."-ako svako ima sva tri osnovna ego stanja onda ima i mogućnost da ih koristi. =edan odnačina kako se to povezuje s komunikacijom je koncept transakcionih opcija.

Pozitivan /2 Pozitivan -2

/egativan /2 /egativan -2

4drasli

Pozitivno 0 Pozitivno 3

/egativna 3: /egativno 0 ?iperadaptirano

;aladaptirano

Prkosno



5ako mnogi ljudi veruju da su njihove reakcije na poruke drugih ljudi automatske#spontane") ipak je u stvarnosti reč o tome da svaki čovek odlučuje o tome kako ćereagovati na poruku koju mu upućuje neko drugi. -ada ljudi shvate da u stvari svaki putodlučuju kako će reagovati, oni shvate da postoje dostupni izbori (opcije* različitihmogućih reakcija.

-omunikacijski model ego stanja je dobar model da se sistematizuju moguće reakcije.*koliko pretpostavimo idealni dijagram u kojem je pet pozitivnih ego stanja #svaizraavaju poziciju =GG), onda je osobi svakog trenutka na raspolaganju da bira izme+unajmanje pet mogućih reakcija. Princip je da na bilo koji stimulus mi moemo reagovatiiz bilo kojeg od pet navedenih ego stanja.

S lika > ransakcione opcije na stimulus: i si kretenK"

ransakcione opcije se koriste i kao terapijska tehnika u grupnom ili individualnom radu.-lijent defini!e problematičnu komunikacijsku situaciju u kojoj se spetlja" i u kojoj naodre+eni tip stimulusa raguje neadekvatno. Putem dijagrama ego stanja on samostalno, uzizvesnu pomoć grupe ili terapeuta uobliči pet prihvatljivih reakcija iz različitih ego stanja.-ada je definisao različite transakcione izbore kroz igranje uloga uvebava različitereakcije. /a sledećem sastanku donosi povratnu informaciju kako je reagovao u stvarnimivotnim situacijama i dobija podr!ku grupe ili terapeuta. 4d izuzetne vanosti je da seinsistira na pozitivnim ego stanjima, a nikako na negativnim.

EGOGRAM I PSIHOGRAM

-ada neko savlada teoriju komunikacijskih ego stanja tada je u stanju da procenjuje ukom se ego stanju nalaze drugi ljudi i kako menjaju svoja ego stanja. okom grupneterapije edukovani klijenti su u stanju da jedni drugima ocenjuju aktivnost ego stanja.Egogram je jedan od načina kako se odre+uje profil aktivnosti nečijih ego stanja. voracovog koncepta je psihijatar on usej #usaM, $%NN)

G/2

G-2

4

G3

G0

obro je da ste otvoreni prema meni.-ako mogu da vam pomognem"

<ospodine imate pravo da se ljutite, ali nei da me vre+ate. o ne dozvoljavamK 3kotako nastavite prestaje svaki razgovorK"

;oete li mi obrazloiti kako ste do!li dotog zaključka"

Oao mi je ako sam vas na bilo koji načinugrozio jer mi to nije namera. Hta vi ustvari od mene očekujete"

AauK a se i ja tako izraavam verovatnone bih dobio čir na elucu."



Primena egograma kao terapijske tehnike je veoma dobra iz nekoliko razloga. <lavnirazlog je u tome !to je osnova za jednu vrstu socijalnog fidbeka ko kako koga vidi. -rozfidbek o doivljaju ego stanja druge osobe grupa sop!tava pojedincu kako ocenjujenjegovo socijalno funkcionisanje. /a taj način član grupe osve!ćuje svoj socijalni self inačin na koji se predstavlja drugima. Pored toga egogram moe biti dobra orijentacija

osobi u odnosu na to koja ego stanja bi volela da kod sebe vi!e aktivira, a čiju aktivnost bi volela da smanji. ako+e, ako se egogram pravi u odre+enim vremenskim razmacimaon moe biti pokazatelj promene funkcionisanja osobe.

S lika > Egogram osobe sa socijalnom fobijom

KR NR O SD AD PD



S lika >Egogram osobe s histrioničnim poremećajem ličnosti

+sihogram #ili endogram) je koncept sličan egogramu.N 2azlika je u tome !to kodegograma drugi ocenjuju osobu i aktivnost njenih ego stanja, dok kod psihograma osobasama ocenjuje svoje unutra!nje doivljavanje kroz koncept ego stanja. /a taj način se egostanja koriste kao sredstvo introspekcije i uvida u funkcionisanje sopstvene ličnosti.

S lika > Psihogram #endogram) osobe sa socijalnom fobijom.

N -oncept endograma koji je kasnije postao poznatiji pod nazivom psihogram je prvi izloio $%N8 godine drFrancisco el Lasale iz Buinos 3rijesa.

KR NR O SD AD PD

KR NR O SD AD PD



-ada se istoj osobi urade i egogram i psihogram često se ovi dijagrami značajno razlikuju bar u nekim vanim aspektima. =edna od pravilnosti je da visokom 3 u egogramuodgovara visoki -2 u psihogramu. o se obja!njava da je osoba spolja u 3 upravozbog toga !to je iznutra veoma aktivan -2.

PRINCIPI POZIVANJA EGO STANJAPoznavanje teorije ego stanja i sposobnost njihovog identifikovanja tokom komunikacijemoe u velikoj meri pomoći boljem komuniciranju. Bez obzira na aktuelni sadrajkomunikacije svako odre+eno ego stanje ima intenciju da pozove komplementarno ego stanje. Aano je shvatiti da se radi o inherentnoj nameri ili intenciji ego stanja, o pozivuili apelu, a ne od stvarnom efektu komunikacije. Prepoznavanje ovih poziva omogućujenam da odregujemo komplementarnim ego stanjem #paralelna transakcija). * navedenojtabeli smo opisali !est standardnih ego stanja.

Ego stanje koje poziva stimulus" Pozvano ego stanje o$ekivana reakcija"

NR /egujući 2oditelj AD 3daptirano eteNR /egujući 2oditelj #')

KR -ritikujući 2oditelj AD 3daptirano eteKR -ritikujući 2oditelj #')

O 4drasli O 4drasliAD 3daptirano ete NR /egujući 2oditelj

AD 3daptirano ete #')PD Prkosno ete NR /egujući 2oditelj

PD Prkosno ete #')

SD 0lobodno ete SD 0lobodno eteT abela > -omplementarna ego stanja u komunikaciji

4bja!njenje tabele:0va ego stanja 2oditelja pozivaju 3daptirano ete. =edina je razlika u intenzitetu poziva:dok /2 upućuje blag poziv na adaptaciju #?ajde du!o operi ruke pre ručka"), -2 to činimnogo intenzivnije #Peri ruke kada ti govorimK").4drasli uglavnom poziva 4draslog.0va eca pozivaju /egujućeg 2oditelja. Prkosno ete upućuje apel da autoritet ne budenegativan, već da postane pozitivan #/2 u skladu s predstavom P o /2).

0lobodno ete poziva 0lobodno ete.;e+utim, odre+ena ego stanja mogu pozvati isto to stanje kod druge osobe ali u odnosuna nekoga trećeg ili ne!to treće. 1ar 5vana nije jedna divna mlada ena" je poziv iz /2 prve osobe upućen /2 druge osobe da zajedno neguju" 5vanu. Po istom principu jednaosoba moe pozvati drugu da zajedno kritikuju #-2> -2), da se zajedno adaptiraju #3>3) ili da se suprotstave #P> P) nekome ili nečemu trećem.

;odifikovano prema ransactional analMsis for police personnel #2omano, $%$).



* odre+enim komunikacijskim kontekstima poznavanje ego stanja i njihovekomplementarosti moe u velikoj meri povećati komunikacijske ve!tine ili socijalneve!tine. * 3 argonu se upotrebljava izraz pecanje" #eng. hooking, 2omano, $%$, str.%9>$'&). 4va ve!tina se svodi na dvoje: > -ako pozvati odre+eno stanje druge osobe

> -ako prepoznati da druga osoba poziva neko na!e ego stanje.

2omano, 3nne . #$%$). T ransactional anal/sis for police personnel. 0pringfield, 5Q:Lharles L. homas publisher.

EGO-FUNKCIJSKI MODEL EGO STANJA

EGO FUNKCIJE0vačije =a ili ego obavlja različite funkcije. ri osnovne ego funkcije su mišljenje,

oseanje i vrednovanje #rasu+ivanje da li je ne!to dobro ili lo!e). 4vim trima egofunkcijama odgovaraju tri ego strukture.

S lika > 4snovni ego7funkcijski model ego stanja

rugim rečima, kada osoba oseća ona je u ego stanju eteta, kada misli ona je u egostanju 4drasloga, a kada moralno prosu+uje tada je u ego stanju 2oditelja. -ako svakaosoba nuno ima sve tri ove funkcije #bez obzira u kojoj meri ih koristi), moemo reći da je ovaj model organski model. o znači da svaka osoba mora imati sva tri ego stanja#organa) koji sačinjavaju njen ego #organizam).

PRIMENLJIVOST MODELAEgo7funkcijski model ego stanja je dobar konceptualni model za sledeće situacije:

> jasno razgraničavanje funkcija mi!eljenja, osećanja i vrednovanja > razumevanje načina dono!enja odluka > razumevanje i prevazilaenje unutra!njih konflikata

2

4

Arednovanje

;i!ljenje

4sećanje



ANALIZA EGO STANJA DRUGOG REDA* ovom modelu moguće je dublje analizirati ego stanja u odnosu na osnovne egofunkcije.

S lika > 3naliza drugog reda u ego7funkcijskom modelu

PATOLOGIJA EGO STANJA0kladno funkcionisanje podrazumeva aktivno uče!će sve tri ego funkcije #ego stanja) injihovo sinergično delovanje u odnosu na različite stimuluse i situacije. 4vaj model jemogućno koristiti za razumevanje patologije ego stanja onda kada osoba ne koristi nekuego funkciju #isključenje) ili onda kada su ove funkcije izme!ane #kontaminacija).

I"#$%&'%*1a isključenja je tipično da je odre+eno ego stanje izvan funkcije. o znači da ga osobane koristi kako u svojim unutra!njim procesima, tako i u komunikaciji s drugima. <lavnirazlog za isključenje je potcenjivanje i otpisivanje odre+ene ego funkcije od strane osobe. /a primer, ako osoba misli da su osećanja iracionalna i opasna, ili da samo slabićiuzimaju u obzir svoja osećanja, ona će verovatno imati isključeno ego stanje eteta.

S lika > =ednostruka isključenja ego stanja

Arednovanje vrednovanjaArednovanje mi!ljenjaArednovanje osećanja

;i!ljenje o vrednostima;i!ljenje o mi!ljenju;i!ljenje o osećanjima

4sećanje o vrednostima4sećanje o mi!ljenju4sećanje o osećanjima

5sključeno ete 5sključeni 4drasli 5sključeni 2oditelj



Pored jednostrukih isključenja kada je isključeno samo jedno ego stanje, postoje idvostruka isključenja kada osoba stalno otpisuje dve ego funkcije, odnosno kadaisključuje dva ego stanja. * tom slučaju ono ego stanje s kojim osoba konstantno

funkcioni!e nazivamo konstantnim. ako je moguće da osoba stalno misli #konstantni4drasli), stalno oseća #konstantno ete) ili da konstantno vrednuje #konstantni 2oditelj).

S lika > va načina crtanja dvostrukog isključenja eteta i 2oditelja

-ada je reč o isključenjima #ego7funkcijskih) ego stanja tada je vano znati da su onaretko apsolutna. 5sključenje se uglavnom odnosu na relativno nekori!ćenje odre+enih egostanja. rugim rečima osoba koja isključuje svoja osećanja #ete) verovatno ipak oseća u

nekim prilikama, ali je način na koji koristi svoju osećajnost ispod nekog prihvatljivogminimuma. a bismo odredili profil kako ljudi koriste svoje ego7funkcije moe nam pomoći ego2funkcijski egogram. /a crteu je histogramom izraeno u kojoj meri ljudikoriste svoja različita ego stanja.

vostruko isključenjeeteta i 2oditelja

-onstantni 4drasli



S lika > Ego7funkcijski egogram osobe koja je konstantno ete i koja ima dijagnozu

histrioničnog poremećaja ličnosti. 2oditelj i 4drasli su isključeni, ali u različitomintenzitetu.

K+,*.*/.%Ego7funkcijski model ego stanja je zasnovan na jasnom razgraničenju i razlikovanju triosnovne ego funkcije: mi!ljenja od osećanja i vrednovanja, osećanja od mi!ljenja ivrednovanja i vrednovanja kao takvog od mi!ljenja i osećanja. 4vo jasno razgraničenjeomogućava sinergično funkcionisanje i bolje razumevanje ovih funkcija. -ada do+e dome!anja, spajanja i proimanja ovih funkcija, tada govorimo o kontaminacijama. ada jereč o iskrivljenom predstavljanju psihičkih funkcija jer osoba pogre!no veruje da na primer objekivno razmi!lja, a u stvari ona vrednuje.

S lika > -ontaminacija 4draslog #mi!ljenje) 2oditeljem #vrednovanje) i etetom#osećanja).

optimum

2 4

;i!ljenje kontaminiranovrednovanjem

;i!ljenje kontaminirano osećanjima



S lika > 3lternativni crte koji pokazuje sva tri tipa kontaminacija.

-ontaminacije spadaju u poremećaj granica i to ne samo izme+u ego stanja kao takvih#granice ograna) već i granica na!eg ja #granice organizma) kako prema spolja u odnosuna objektivan svet, tako i prema unutra u odnosu na na!e psihičke sadraje.

TRILOG=edan od dobrih načina grafičke prezentacije sinergije i konflikta ego funkcija uodre+enim situacijama je trilog #2issman, $%N). Polazeći od pretpostavke da mi imamo triego stanja, autor je smatrao da mi nikada nismo u unutra!njem dijalogu #dve uključenestrane), već u trilogu".

S lika > rilog

0aradnja ego stanja se moe analizirati u okviru triloga. /a primer, 4drasli sara+uje setetom tako !to trai alternative za ostvarenje etetovih elja. 2oditelj sara+uje s4draslim kako bi odre+ene moralne norme primenio na datu situaciju i doneo odre+eni sud. 2oditelj sara+uje s etetom tako !to zajednički trae kompromis izme+u etetovihelja i 2oditeljevih načela. Aeoma vane odluke bi trebalo da budu rezultat saradnje i

2

4

4

2

-ontaminacijavrednovanja osećanjima

-ontaminacija mi!ljenjavrednovanjem

-ontaminacija mi!ljenjaosećanjima



uskla+ivanja sva tri ego stanja. ako+e, brojne aktivnosti uključuju sinergično delovanjesva tri ego stanja.-onflikti izme+u ego stanja tako+e se mogu analizirati u okviru triloga. -ada neka dvaego stanja nisu u stanju da prona+u re!enje #alternativu, sud ili kompromis) tada se osobanalazi u neprijatnom stanju unutra!njeg konflikta. a bi izbegla neprijatnost unutra!njeg

konflikta osoba moe pribeći kontaminaciji ili pak, konstruktivnom razre!enju. *kontaminaciji se konflikt prividno razre!ava tako !to se iskrivljuje stvarnost. ;ejvis-lajn je smatrala da kontaminacija 4draslog i eteta stvara samoobmanu, kontaminacija4draslog i 2oditelja predrasudu, a kontaminacija 2oditelja i eteta konfuziju #-lein,$%$, str. NN> 9). -onstruktivno razre!enje konflikta u kojem dva ego stanja nisu uspelada na+u razre!enje je moguće ukoliko se uključi treće ego stanje. *ključenje trećeg egostanja doprinosi da se odluka donese.

KOMUNIKACIJAEgo7funkcijski model ego stanja je dobro sredstvo za razumevanje komunikacije. /a

osnovu ovog modela moemo proceniti iz kog ego stanja osoba komunicira, a onda, uzavisnosti od situacije pozvati neko drugo ego stanje. Pitanja kao !to su:3 kako se osećate u vezi s tim"Hta vi mislite o tome"1a!to je to za vas dobro"mogu pomoći da se pozove neko drugo ego stanje i da osoba osvesti neku drugudimenziju situacije o kojoj govori ili pak da se prevazi+e blokada u komunikaciji. /ekada se ovaj model koristi u konfrontaciji tako !to se osobi saop!ti sadraj sva tri egostanja, a !to je poznato kao Hifovski tip konfrontacije:

S lika > -onfrontacija Hifovskog tipa

-ada ti to radi! jase osećam vrloneprijanto jer mislimda je to opasno zatebe i da je !tetno,tako da zahtevam da prestane! to daradi!K"



RAZVOJNI DIJAGRAMEgo7funkcijski model ego stanja omogućuje i istorijsku ili razvojnu analizu pojedinačnihego funkcija. * tom slučaju se ego stanja prikazuju kao glavica luka u kojoj postojerazličiti razvojni slojevi ili pak kao godovi na poprečnom preseku drveta.

S lika > 2azvojeni slojevi ego stanja

Qiteratura:

Berne, Eric #$%&$) T ransactional anal/sis in ps/chotherap/. /J: <rove Press.Federn, Paul #$%96) Ego ps/cholog/ and the ps/choses. /J: Basic Books. #Federn, Pol:=a psihologija i psihoze, Beograd: 1avod za udbenike i nastavna sredstva, 6(($. Prevod-. -ondić, . Htajner7Popović i B. Popović).2issman, 3rthur ?. #$%N9) rilog. T ransactional nal/sis Journal, 9:6, $N(>$NN.2omano, 3nne . #$%$). T ransactional anal/sis for police personnel. 0pringfield, 5Q:Lharles L. homas publisher.@eiss, Eduardo #$%&() +rinciples of ps/chodinamics. /J: <rune 0tratton.

2 ' 2 6 2 $ 2 (

4' 46 4$ 4(

' 6 $ (

5 ego stanja

Documents