5 grozdjane konjak lozovaca, komovica

PRIMARNA PROIZVODNJA PIARakije od groa su proizvodi destilacije prevrelih proizvoda od groa plemenite vinove loze Vitis vinifera, vina ili fermentisane komine ili kljuka ili vinskog taloga ili pikea, jednostepenom ili viestepenom destilacijom. Destilat za proizvodnju rakija od groa, moe da sadri najvie 86%v/v etanola. Rakije od groa stavljaju se u promet kao: vinjak, lozovaa (lozova rakija), vinovica, komovica, droenka, Brandy ili Weinbrand. Ostali proizvodi destilacije fermentisanih produkata od groa, stavljaju se u promet kao: vinski destilat i sirovi vinski etanol.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAK O NJ A KMeu svim poznatim alkoholnim piima sveta, uveni francuski konjak uiva najveu reputaciju. Mnogi eksperti ga smatraju za najsavrenije jako alkoholno pie, uopte. Konjak je renomirano jako alkoholno pie koje ima zatieno geografsko poreklo i kvalitet. Proizvodi se u francuskom departmanu arant, po tano utvrenoj tehnologiji.

Konjak je vinski destilat koji je sazrevao (stario) odreen vremenski period u hrastovim sudovima.Sva pia proizvedena, po tom ili slinom postupku, nazivaju se pia tipa konjaka.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAU Srbiji je to vinjak, u Engleskoj brandy (nema veze sa naim brendijem), U Rusiji konijak (za izvoz je Brendi), u Albaniji konjak (ne odgovara standardima za konjak, ve za domai brendi), u Bugarskoj pomorje ili pliska (po mestu gde se proizvodi), u Nemakoj weinbrand, u paniji i Portugaliji agvardiende (oznaka za bilo koju rakiju), blie agvardiende brandy. Proizvodnja konjaka poela je 1620 godine u Konjaku, glavnom gradu pokrajine (departman) arant. Danas region Konjaka (slika 1) zauzima prostor od preko 2,8 miliona jutara zemlje, od kojih je 1,7 miliona pogodno za kultivaciju, a preko 203 000 je pod vinovom lozom. Neke kompanije izvoze i do 90% svoje godinje proizvodnje. Ima oko 400 manjih i veih kompanija, ali je samo 20-tak poznatih u svetu.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIANa kvalitet konjaka utiu sledei faktori: 1. sorta vinove loze 2. klima 3. zemljite 4. nain uzgoja vinove loze 5. zatita vinove loze 6 nain prerade vinove loze u vino 7. nain destilacije vina 8. nain sazrevanja (starenja) vinskog destilata

1. Sorta vinove lozeOd sorte se trai: a) da je rodna, tj da daje redovne i velike prinose (jeftinija proizvodnja) b) groe treba da ima to vie ukupnih kiselina (vino se tako lake uva, a fermentacija je pravilnija).

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAc) za ovu proizvodnju ne koristi se SO2 d) muskatne sorte ne odgovaraju, ve one sa blago izraenim mirisom, koji se harmonizuje sa sastojcima koji nastaju tokom vrenja, destilacije i sazrevanja. U oblasti arant, gaje se 4 sorte: 1. Folle Blanche 2. Saint Emillion 3. Colombar i 4. Baco (Armanjak) 1. Folle Blanche Ova sorta daje najbolji kvalitet konjaka, ali je osetljiva na sivu trule (u doba sazrevanja bre truli) i filokseru. Daje neutralna vina i vrhunski kvalitet vinskog destilata.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAslika.1 Vinogradi u Konjaku

PRIMARNA PROIZVODNJA PIASlika 2. Vinogradi u Konjaku

PRIMARNA PROIZVODNJA PIASlika. 3 Vinogradi u Konjaku

PRIMARNA PROIZVODNJA PIA2. Saint Emillion (Ugni Blanc, Inji Beli, Trebiano) (slika 5 i 6) Ova sorta je u arantu zastupljena sa oko 95%, a odlikuje se dobrom rodnou (13000 kg/ha, odnosno vina 60-165 hl/ha). Ima dosta prirodnih kiselina, od ega je 2/3 jabuna kiselina. Sazreva neto kasnije, to uslovljava mirniju i istiju fermentaciju na niim temperaturama. Daje suva, tanja, aciditetna vina koja su izuzetno pogodna za destilaciju. Dobro se uva i sa normalnom zatitom ne podlee kvarenju. 3. Colombard (Kolombar) Ovo je blago mirisna sorta, koja je osetljiva na oidium i truljenje. Daje manje kisela a vie alkoholna vina, travnatog i zeljastog ukusa, zbog visokog sadraja heksanala. Ova sorta je neto manje pogodna za destilaciju.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAslika. 5 Sorta Saint Emillion (Ugni Blanc)

PRIMARNA PROIZVODNJA PIASorta Folle Blanche (Fol Blan) Sorta Sent Emillion (Ugni Blanc ili Trebbiano)

PRIMARNA PROIZVODNJA PIASorta Baco (Bako) Sorta Colombar (Kolombar)

PRIMARNA PROIZVODNJA PIA4. Baco Ovo je direktno rodni hibrid, dobijen ukrtanjem sorte Folle Blanche i jedne amerike sorte. Sorta je otporna na mnoge bolesti, a zastupljena je sa oko 50%, u sortimentu groa za proizvodnju armanjaka. Tendencija je da se gaje to otpornije sorte na bolesti. Ovo se postie ukrtanjem evropske plemenite loze, sa amerikim divljim sortama. Stari hibridi imaju neprijatan izraen miris (lisica, divljina) dok novi ne. Ranije se smatralo da hibridne sorte negativno utiu na zdravlje, zbog veeg sadraja metanola, to nije potpuno tano. Hibridne sorte sadre poveanu koliinu mangana, ali se pouzdano ne zna, da li to loe utie na zdravlje ljudi. Nesumljivo je da hibridne sorte groa daju vina, loijeg kvaliteta. Korienje hibrida dosta je zastupljeno u Rumuniji. U Rusiji se kao odlina pokazala sorta rkaciteli, koja daje vrlo kvalitetne destilate. Prinosi nisu veliki, a grozdovi su rehunjavi.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAVina su kiselija, svea, pa se dosta koriste za proizvodnju ampanjca. Gaje se jo i: Rizling Italijanski, Silvaner, Kanet i dr. U Bugarskoj se dosta gaji Ugni Blanc, Rkaciteli, Dimjat (isto to i kod nas Smederevka) i td. U Istri (Hrvatska) dosta se gaji sorta Trebjano (Ugni Blanc), koja daje kvalitetna bela vina za destilaciju. U kontinentalnom delu Hrvatske, dosta je zastupljena sorta Kraljevina. U Srbiji za ovu namenu gaje se sledee sorte: Rizling Italijanski, Ugni Blanc, upljanka, Rkaciteli, Prokupac i Smederevka. Sorta upljanja ima bujan okot, redovno i obilno raa, otporna je na bolesti, a destilatima daje specifian miris, koji odgovara za pia tipa konjaka. Dosta se kupaira sa drugim sortama.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIA2. KlimaKlima utie na prinos i kvalitet groa. Jedna ista sorta na severu ima dosta kiselina, malo eera i izraen miris, dok na jugu puno eera, malo kiselina, takoe izraen miris ali drugaijeg karaktera. Pia tipa konjaka ne proizvode se u arkoj klimi, ve u umerenoj kontinentalnoj, poto visoke temperature menjaju primarne aromatine materije.

3. ZemljitePogodna su zemljita sa vie Ca u svom sastavu, tj krena zemljita, jer zadravaju vlagu, to je dobro za korenov sistem loze, kada dou topli dani. Po kvalitetu zemljita, oblast aranta podeljena je na 6 regiona (slike 7 i 8):

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAslika.7 Podela regiona u Konjaku

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAslika.8 - Regioni u Konjaku i Armanjaku

PRIMARNA PROIZVODNJA PIA1) Grande Champagne 2) Petite Champagne 3) Bordeires 4) Fins Bois 5) Bons Bois i 6) Bois Ordinaires Najcenjenija oblast jeste Grand Champagne (Velika ampanja), koja pokriva preko 33 000 jutara i objedinjuje 27 optina. Zemljite je bogato sa CaCO3 (i do 36%). Daje najfinije destilate za sazrevanje. Druga po kvalitetu, oblast Petite Champagne (Mala ampanja), zvanino je priznata tek, 1938 godine. Ovde je pod vinogradima 40 000 jutara zemlje, a koliina CaCO3 je 15-20%. Obuhvata 60 optina. I ova oblast daje veoma kvalitetne destilate. Meavina destilata iz ovih dveju oblasti oznaava se kao Fine Champagne, pri emu udeo destilata iz Velike ampanje ne sme biti manji od 50%. Ako na boci pie Grand Fine Champagne, to znai da je 100% groa iz oblasti Grande Champagne.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIATrea oblast, Borderies je najmanja od svih i obuhvata samo 6 optina, sa neto vie od 10 000 jutara zemlje pod vinogradima (koliina Ca je do 15%). Destilati su kvalitetni i u mirisu podseaju na ljubiicu. Tri preostale oblasti pripadaju regionu Bois (uma): Fins Bois, Bons Bois i Bois Ordinaires. Oblast Fins Bois okruuje pomenute oblasti. Pod vinogradima se nalazai preko 83 000 jutara zemlje, koji daju blizu 40% ukupne godinje proizvodnje konjaka. Tvrdi krenjaki donji deo zemlje ove oblasti, daje gipke i pune destilate koji brzo sazrevaju. U oblasti Bons Bois preovladava glina (ilovaa) sa vrlo malo krenjaka i udela Ca. Pod vinogradima je oko 30 000 jutara zemlje sa snanim uticajem morske klime. Dobijeni destilati brzo sazrevaju a na ukusu su robusni i pomalo sirovi.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAslika. 9 Runa berba groa u Konjaku

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAslika. 10 Mehanizovana berba groa u Konjaku

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAesta oblast Bois Ordinaires pokriva oblast zapadno od Konjaka, du Atlantskog okeana. Pod vinogradima je samo 3800 jutara zemlje, a kvalitet destilata zaostaje za ostalim oblastima.

4. Nain gajenjaSve ono to obezbeuje da okot primi to vie sunca, uz optimalan rod za odreenu sortu, doprinosi poboljanju kvaliteta. Izbor i nain primene ubriva je takoe vaan.

5. ZatitaOva mera je veoma vana. Korienje natrulog i plesnivog groa je veoma loe, jer je tada aroma iz pokoice bobica unitena.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIA6. Nain prerade groa u vinoGoe se bere u tehnolokoj zrelosti (maksimalna koliina eera i arome i optimalan odnos eera, arome i kiselina). Vano je da groe ima to vie ukupnih kiselina, ali se ne preporuuje berba pre tehnoloke zrelosti. Francuski strunjaci predlau, da se sa zrelim groem, beru i jaguride (zeleni grozdovi iz aperka, bogati sa jabunom kiselinom). Meutim, prerada zelenih grozdova vodi ka nagomilavanju heksanala, koji destilatima daje grubost, sirovost i impresiju na travu. Pri preradi, groe se ne sme sumporisati, jer SO2 prelazi u destilat, dajui otar miris i ukus. Vremenom se SO2 vezuje sa O2 i gradi H2SO3, koja destilatima daje metalni ukus. Takoe, nastaju tioestri i merkaptani, koji imaju veoma intenzivan neprijatan miris (na pokvarena jaja), ija izdanost ide i do 1:450 000.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAGroe se zaprauje elementarnim S (zatita od pepelnice) i ako do berbe ne padne kia, S prelazi u iru. Tokom vrenja, u reduktivnoj sredini, dolazi do redukcije S u H2S i stvaranja merkaptana: S + H2 H2S H2S + C2H5OH C2H5SH + H2O merkaptan H2S + 2 C2H5OH C2H5 S C2H5 + H2O tioestar U prisustvu SO2 stvara se vie acetaldehida, koji vinu daje otar miris, a SO2 stvara i aldehidsumporastu kiselinu, koja ima otuan miris i ukus. Vano je da se alkoholona fermentacija obavi brzo, kako ne bi dolo do oksidativnih promena.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAGroe treba preraditi brzo, po postupku prerade za bela vina, jer polifenolne materije, negativno deluju na svojstva destilata tokom zagrevanja (inae su neisparljive). Posle muljanja, groe se cedi (najbolje je koristiti samo samotok) a od preevine se dobija destilat slian lozovai. U arantu su zabranjenje kontinualne cednice i koriste se samo horizontalne, jer ne drobe vrste delove grozda. iru zatim treba malo istaloiti (centrifugiranje). Meutim, ako su muljanje i ceenje korektno obavljeni, ova radnja i nije potrebna. Taloenjem neistoa i vrstih delova smanjuje se koliina pektina, a time i metanola u vinu. Meutim, ovim se smanjuje i koliina aromatinih sastojaka iz pokoice, to moe biti i dobro i loe (polifenolne materije).

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAUkoliko je ira kiselija, smanjena je njena oksidacija u periodu do poetka alkoholne fermentacije (vino od kiselije ire ima nizak pH, lake se uva do destilacije, a povoljno utie i na promene tokom destilacije). Nizak pH negativno utie na mikrofloru, pa fermentacija kasni. Zato se odmah po taloenju dodaje kvasac, da fermentacija pone to pre (ira predhodno nije bila sumporisana). Izborom soja kvasca postie se koncentrisanje odreenih primesa. Temperatura tokom destilacije treba da je u intervalu 16-200C (najbolje 180C). Ova temperatura je najbolja za kvaevu eliju, a isparljive materije se ne gube. S obzirom da sud nije sumporisan, mora se dopunjavati tokom fermentacije (polako, u ritmu), tako da i na kraju fermentacije bude pun. Ovako ostaje vie CO2, poto on tee odlazi.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAVino se uva u velikim betonskim cisternama ili metalnim tankovima od inox-a, koji ne proputaju O2. Vano je da temperatura vina tokom uvanja bude niska. Vino je najbolje destilisati odmah po zavretku vrenja i to zajedno sa kvascem i talogom. Destilati su uvek bolji od mladog sveeg vina, nego od starog vina. Poeljno je da vino koje se destilie, nema eera ili da ima najvie 1g/l. Sa alkoholnom tee i jabuno-mlena fermentacija. Kod proizvodnje crvenih vina ona doprinosi kvalitetu, a bela vina gube sveinu a ukus im postaje lo. Transformacijom jabune u mlenu kiselinu, kiselost se smanjuje na , to nije dobro. Tokom ove fermentacije stvara se estar etil-laktat koji prelazi u destilat i daje mu zaokrueniji i vrlo prijatan miris. Zato je vano da do ove fermentacije doe.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAOvu transformaciju izvode bakterije mleno-kiselinskog vrenja, a najkvalitetniji soj je Leuconostoc enos (on stvara i neto histamina). Ove dve fermentacije teku uporedo, zato to ira nije sumporisana, pa bakterije mleno-kiselinskog vrenja nisu unitene. Obe fermentacije se zavravaju istovremeno. Stvoreni CO2 usporava jabuno-mlenu fermentaciju. S obzirom da se sve koliine vina ne mogu istovremeno predestilisati, prve koliine vina mogu se destilisati i sa nezavrenom jabuno-mlenom fermentacijom.

7. Nain destilacijeZa dobijenje konjaka u arantu se koriste samo aparati jednostavnog tipa bez deflegmatora (slika 11 i 12). Za destilaciju Vina, koriste se aparati zapremine 10 000 13 000 l, a za destilaciju sirovog vinskog destilata, zapremine 2500 l.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAslika.12 Jednostavni aparat za destilaciju arantskog tipa

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAslika. 13 Aparat za destilaciju u Rubinu

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAslika. 14 Aparat za destilaciju u Konjaku





PRIMARNA PROIZVODNJA PIA


PRIMARNA PROIZVODNJA PIAslika. 21. Aparati za destilaciju u Konjaku

PRIMARNA PROIZVODNJA PIADestilacija je dvokratna, pri emu se dobija vinski destilat sa 2728%v/v. Pri redestilaciji izdvaja se frakcija prvenca (oko 1%), a patona frakcija, kada jaina destilata padne na 60%v/v (sve ee se ide i na vee koncentracije 70-75%v/v). Prvenac i patoka se ponovo vraaju na destilaciju. Vino se uva na kvascu i destilie sa njim. Talog kvasca doprinosi da se vino odrava u reduktivnoj sredini, pa se nee oksidisati. Destilacija sa kvascem doprinosi, da iz elije kvasca u destilat preu estri viih masnih kiselina. Dokazano je da ima 27% vie ukupnih estara, nego kada se destilie vino bez kvasca. Poveanje sadraja estara koji iz kvasca prelaze u destilat iznosi: etil-kaproat (4%), etil-kaprilat (284%), etil-kaprat (33%), etillaurat (102%), etil-miristat (26%), etil-palmitat (5,5%) i td.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAPomenuti estri nazivaju se enantni estri ili vinsko ulje (aetheroleum vini vinipheri). Deluju povoljno na senzorne karakteristike destilata, ali sa njima su prisutne i vie masne kiseline, koje nisu poeljne. Zato je vano da aparati za destilaciju budu od elektrolitikog Cu (istoa 99,9%). Cu sa VMK gradi sapune koji plivaju po povrini destilata, pa se mogu lako ukloniti (u arantu se to odstranjuje filtracijom kroz platno). Prekidna destilacija traje dugo (nekoliko asova) pa dolazi do niza hemijskih promena, pri emu nastaju novi proizvodi, a u destilat prelaze i teko isparljiva jedinjenja (ovde nema podova i deflegmatora). Pia tipa konjaka trebaju da imaju izvesnu koliinu etil-laktata, koji je teko isparljiv, pa odreena koliina ovog jedinjenja pree i u patoku. To je razlog zato se patoka vraa na ponovnu destilaciju.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIADugim zagrevanjem od -karotina nastaje -jonon, koji mirie na ljubiicu, i destilatima daje izvanredne organoleptike karakteristike. Zagrevanjem od -karotina nastaju i damascenon (ima ga i u rumu) i vitispiran, koji doprinose dobrim svojstvima konjaka. Zbog pozitivnih osobina pia koja nastaju tokom dugog zagrevanja, pokualo se sa zagrevanjem vina pre destilacije. Vino se zagrevalo 12 h na t=60-700C (prvobitno). Zatim je vino zagrevano 1,5-2 h pod pritiskom na 1050C, zatim se hladilo na 750C, i tako uvodilo u kotao za destilaciju. Na ovaj nain, mislilo se da e se skratiti vremenski period duge destilacije. Meutim, zapaeno je da se dugim zagrevanjem vina, ono maderizuje, tj oksidie. Vino se uva da do toga ne doe, jer se u protivnom oksidiu cenjene primarne aromatine materije. Ovo ukazuje da dugo zagrevanje vina nije poeljno.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAKraim zagrevanjem promene su ubrzane, jer je visoka temperatura. Kada se destilacija obavlja na jednostavnom aparatu, onda lako isparljive komponente brzo prelaze u destilat, dok tee isparljive komponente prelaze tokom destilacije. Lakoisparljive komponente, poto su prele u destilat na poetku destilacije, trpe manje promene zbog visoke temperature. Ako se vri predgrevanje (bez isparavanja) lakoisparljive komponente jo pre destilacije trpe promene. Aromatinih materija bie vie pri prekidnoj, nego pri kontinualnoj destilaciji. Pri destilaciji sumporisanih vina, treba obratiti panju. Poto SO2 uslovljava jaku koroziju aparata za destilaciju, vino obavezno treba desulfitisati. Kada se radi sa belim vinima, SO2 se odstranjuje sa H202 (30%), pri emu se SO2 oksidie do H2SO4.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAProraun je sledei: za naenu koliinu SO2 u vinu dodaje se 5 puta vea koliina H202 i ostavi da deluje 2 dana. Posle toga se sve predestilie. Kod preevine i kod crvenih vina, H202 se tee koristi, jer se ovim tretmanom oksidiu i cenjene polifenolne materije. Ako se destilie sumporisano vino, deo slobodnog SO2 prei e u prvenac.Kada deo SO2 ispari, dolazi do naruavanja ravnotee izmeu slobodnog i vezanog SO2 (u smeru isparavanja SO2). SO2 isparava tokom cele destilacije, pri emu ga ima i u patoci. Zakljuak: prekidnom destilacijom ne moe se izbei prelazak SO2 u destilat. Meutim, kontinualnom destilacijom uklanjamo SO2, ak i ako ga ima u vinu i do 100 mg/l, tako to se primenjuje princip frakcione kondenzacije (izlazi sa sporednim frakcijama, zajedno sa CH3OH, BA i HCN).

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAMeutim, aparat za destilaciju se na ovaj nain nagriza i moe se upropastiti za 1-2 sezone. Ako su ureaji za destilaciju od nerajueg elika (inox-a), posebno ako ima Mb, isti nee korodirati, ali e skoro celokupna koliina SO2 prei u destilat (poto nema Cu da se vee sa SO2). Od inox.a treba praviti samo najizloenije delove aparata, tj gde se odvajaju pojedine frakcije, a katalitika uloga Cu nije potrebna. Prekidnom destilacijom dobija se destilat prosene jaine 70%v/v a kontinualnom, destilat jaine 66-70%v/v. Nikada se neide preko 75%v/v, jer se tada vinski destilat osiromauje u aromatinim materijama.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAVelika etvorkaMeu svim francuskim proizvoaima konjaka, po svojoj uvenosti, slavi, reputaciji i kvalitetu, izdvajaju se sledei proizvoai: J&F Martell (osniva: an Martel, 1715) Hennessy (osniva: Riard Henesi, 1765) Courvoisier (osniva: Emanuel Kurvoazje, Luj Galo, 1811) Remy Martin (osniva: Remi Marten, 1821)

PRIMARNA PROIZVODNJA PIADvanaest velianstvenihCamus Chabasse Croizet A.de Luze L.de Salignac Delamain P.Frapin Thomas Hine Otard (osniva: an Batist Kami, 1863) (osniva: an Batist abaz, 1818) (osniva: Leon Kroa, 1805) (osniva: Alfred de Liz, 1820) (osniva: Antoan de Salinjak, 1809) (osniva: Dems Delamein, 1759) (osniva: Pjer Frapen) (osniva: Tomas Hajn, 1866) (osniva: baron an Batist Antoan Otard de Lagran, 1795) Chateuau Paulet (osniva: Familija Palet, 1848) Renault Bisquit (osniva: Aleksandar Biskit, 1819) M.Tiffon (osniva: Mederik Tifon, 1875)

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAOznake na etiketi VS ili (***) - Oznaava konjak (meavina destilata) gde najmlaidestilat nije mlai od 2,5 godina

VSOP ili (Very Superior Old Pale ili Product), VO (Very Old), Reserva oznaava konjak (meavina destilata)gde najmlai destilat nije mlai od 4,5 godina

XO, Napoleon, Extra, Nors d,Age oznaava konjak(meavina destilata) gde najmlai destilat nije mlai od 6 godina.














PRIMARNA PROIZVODNJA PIAArmanjakI ovo pie tipa konjaka ima zatieno geografsko poreklo. esto ga zovu i mlai brat konjaka. Poeo je da se proizvodi u Gaskonji, na krajnjem jugozapadu Francuske, nedaleko od grada Tuluza, jo od 1400 godine Proizvodi se u 3 regiona: Bas-Armagnac, Tenareze i HautArmagnac. Za razliku od konjaka, za njegovu proizvodnju koristi se desetak sorti, od kojih 50% otpada na hibridnu sortu Baco. Destilacija se obavlja takoe na aparatima arantskog tipa, ali se koriste i ureaji za kontinualnu destilaciju i rektifikaciju, manjih kapaciteta (20 000 l/24 h). Destilacija je uglavnom jednokratna. Ovo je glavni razlog zato je armanjak robusniji, tei i sa manje prefinjenosti i kompleksnosti u odnosu na konjak.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIADestilati sazrevaju u buradima od crnog hrasta koji raste u oblasti Armanjak. Poseduje tzv. biskvitnu aromu i cvetni ukusni ton (ljubiica). Ukus je malo suvlji i trpkiji u odnosu na konjak, poto se ukus ne koriguje sa eernim sirupom ili glicerinom. Boja je za nijansu blea i jednostranija u odnosu na konjak, jer se ne koriguje karamelom. Oznaavanje na etiketi je isto kao i za konjak.

Metaksa (Metaxa)Ovo je grko pie posebnog tipa. Mnogi ga smatraju piem tipa konjaka, ali je ono zapravo estoko alkoholno pie, poto se u njegovoj proizvodnji koristi i deo rektifikovanog alkohola. Ima intenzivnu aromu, koja se razlikuje od one kod pia tipa konjaka. To je tzv. bonbonska aroma koja se ne dobija sazrevanjem (starenjem) destilata u hrastovom buretu.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIASadri vie eera (3-5%) u odnosu na konjak (max 1%). Pia tipa konjaka koja se proizvode u Rusiji i Bugarskoj sadre do 1,5% eera, vrlo retko do 1,8%. U proizvodnji metakse dosta se koriste tzv. bonifikatori (uglavnom u vidu biljnih ekstrakata, aromatinih materija, etarskih ulja. i td), tj aditivi za korigovanje mirisa i ukusa. Ime ovog poznatog pia, predstavlja ustvari ime firme.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAslika. 23 - Sazrevanje pia brendy u paniji

PRIMARNA PROIZVODNJA PIASlika. 24 Menjanje boje vinskog destilata tokom sazrevanja u hrastovom buretu







PRIMARNA PROIZVODNJA PIALOZOVAALozovaa (lozova rakija) je rakija od groa dobijena fermentacijom i destilacijom neceenog kljuka groa. Stavlja se u promet kao bezbojna, posle odleavanja u sudovima koji ne otputaju boju (staklo, inox, keramika ili plastika), ili obojena posle sazrevanja (starenja) u hrastovim sudovima. Do kraja II svetskog rata proizvodila se uglavnom u Crnoj Gori. Tada su masovno podizane plantae stonih sorti vinove loze, pa se od dela koji nije odgovarao kao stono groe, proizvodila lozovaa. Ubrzo se proizvodnja ovog pia proirila i na ostale krajeve zemlje. Jugoslavija je sve do 1984 godine bila jedini proizvoa ovog pia u svetu. Tada je Italija poela proizvoditi pie pod imenom aqua vita d,uva. Danas je ovo cenjeno pie, koje se prodaje po najviim cenama.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAZa proizvodnju ove rakije, Italijani koriste najkvalitetnije muskatne sorte vinove loze. Ako se proizvede od jedne aromatine sorte, moe se prepoznati po karakteristinoj sortnoj aromi. Ako se pak, proizvede od vie aromatinih sorti, aroma je raskonija. Ranije su se koristile uglavnom nearomatine (neutralne) sorte groa, kao to su: vranac, krsta, kratoija, smederevka, prokupac i td. Na viim nadmorskim visinama, deava se da groe ne dozri, pa se tada destilie ceo kljuk sa vinom. Prerada groa poinje dezintegracijom (muljanjem) groa. Peteljke se odvoje i ceo kljuk stavlja na vrenje (bez dodavanja SO2). Vrenje moe biti spontanom (epifitnom) mikroflorom ili selekcionisanim sojevima kvasaca. Fermentacija treba da otpone to pre, kako ne bi dolo do oksidativnih promena. (od momenta stavljanja na fermentaciju, kvasac brzo troi O2, pri emu se stvara reduktivna sredina, pa ne dolazi do oksidacije).

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAFermentacija se obavlja na t= 16-180C, po postupku za crvena vina (kljuk je potopljen). Po zavretku vrenja (organoleptiki, areometrom, 1, koliina eera i td), sud se dopunjava. Uporedo sa alkoholnim, odigrava se i jabuno-mlano vrenje. Ukoliko se vino ne destilie odmah, isto se uva na niskim Temperaturama (manje su promene). Sirovina za destilacija sastoji se iz 80% tenog dela i 20% vrstog dela (komine), pa se kao takva ne moe destilisati kontinualno, ve na aparatima sa prekidnim radom. Najekonominije bi bilo da su to vei kazani, sa jednom kraom kolonom i deflegmatorom, na kojima bi se dobijao destilat jaine min 60%v/v. esto se koristi i baterija od 3 kazana (tzv. blazenski tipovi aparata), koji imaju kolonu za jaanje i nekoliko deflegmatora.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAPri redestilaciji sirove lozovae, potrebno je odvajati frakcije prvenac (0,5-1,5%) i patoku, kada prosena koncentracija etanola u dobijenom destilatu bude 60-65%v/v. Dobijeni destilat lozovae moe ii na odleavanje u inertan sud nekoliko meseci, radi stabilizacije i harmonizacije, i kao sve putati na trite. Lozovaa dobija u kvalitetu kada odreen vremenski period (ne manje od 12 meseci) sazreva (stari) u hrastovim buradima. Naroito su cenjene lozovae dobijene od miriljavih (muskatnih) sorti groa (bezbojne ili obojene). Aromatski potencijal groa obuhvata slobodne isparljive komponente, koje se direktno oseaju ulom mirisa i prekursore arome u razliitim oblicima, koji direktno ne miriu, ve aromu oslobaaju svojom razgradnjom. Slobodni deo arome sastoji se uglavnom od terpena (linalol, geraniol, nerol, linalol oksid, citronelal, terpenski polioli i td).

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAzatim sastojci nastali degradacijom karotina, preteno C-13 norizoprenoidi i td. Veina sastojaka ima nizak prag olfaktivne osetljivosti i imaju vanu ulogu u tipinosti lozovae. Direktno nemirisni deo arome groa, nalazi se u vezanom obliku sa eerima (glukozidi) to je vezani deo arome. Glukozidi se sastoje od aglukona i glicida. Aglukonski deo se sastoji od terpenola (linalol, nerol, geraniol, -terpineol, C-13 norizoprenoida, benzilnih alkohola, etilnog fenola i td). Glicidni deo sastoji se od ramnoze, arabinoze i glukoze. Deo arome u obliku glukozidnih prekursora obino je 3-10 puta vei od slobodnog dela arome. Aromatini sastojci (slobodni i vezani oblik) najvie su skoncentrisani u pokoici bobice. Sadraj slobodnih i vezanih terpena poveava se tokom celog perioda sazrevanja groa.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAOd stadijuma zrelosti, slobodni deo arome malo evoluira, dok vezani deo nastavlja da se poveava. Ovo upuuje na zakljuak, da se vreme berbe groa, ne mora odreivati samo po kriterijumu odnosa eerkiselina, ve i po sadraju i kvalitetu arome. Pokoina prefermentativna maceracija karakterie se kontrolisanim kontaktom ire i pokoice, posle muljanja groa, a pre presovanja. Pored poveanog ekstrahovanja slobodnog dela arome, pokoina maceracija prouzrokuje i ekstrahovanje jednog dela vezanog aromatinog potencijala. U ovom cilju koriste se razliiti tipovi enzimskih preparata, koji poseduju aktivnosti, tipa -Dglikopiranozidaza, -L-arabinofuranozidaza, -L-ramnopiranozidaza i -D-apiofuranozidaza.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAZa razliku od pokoine, prefermentativne maceracije kod proizvodnje belih vina, kada je pokoica u kontaktu sa irom od 424 h, kod proizvodnje obojenih vina, pokoica je u kontaktu sa irom 4-7 dana, a kod proizvodnje lozovae tokom celog trajanja alkoholnog vrenja, a zatim i tokom destilacije.


PRIMARNA PROIZVODNJA PIAOvom prilikom odigrava se i fermentacija i maceracija, pa enzimi groa i kvasca imaju vie vremena i mogunosti za oslobaanje aromatinih sastojaka iz pokoice, u slobodnom i vezanom obliku. I pored dovoljnog trajanja maceracije, postojei enzimi nisu u stanju da u potpunosti oslobode aromatini potencijal iz prekursora, pa je enzimiranje kljuka opravdano. U cilju poveanja aromatinosti lozovae, ispitivana je primena postupka superekstrakcije, koja se oznaava i kao krioekstrakcija ili krioselekcija. Postupak se sastoji u tome, da se celo groe prvo zamrzne, a zatim odmrzne pre presovanja. Ovim tretmanom dolazi do destrukcije elijske strukture bobice, ime se olakava ekstrahovanje sastojaka unutra i izvan elije.Ovim nainom se poveava ekstrahovanje slobodnih terpineola, a manje vezanih sastojaka arome.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAU Italiji se u cilju dobijanja aromatinih grapa, vinifikacija izvodi na niskim temperaturama. Princip ove metode, sastoji se u hvatanju i kondenzovanju na niskoj temperaturi, isparljivih sastojaka koji izlaze iz fermentora, tokom celog trajanja alkoholne i mlene fermentacije. Kada se obe fermentacije zavre, aromatini kondenzat se vraa u vino i kljuk, iz koga je proistekao. Od 1992 godine, u Francuskoj se primenjuje postupak flash d,tente u cilju izvlaenja arome iz komine groa. Ovaj postupak se ugrauje u vinifikaciju u cilju brzog i potpunijeg izvlaenja arome i prekursora arome i polifenola iz pokoice groa. Groe se mulja, peteljke odvajaju, oceuje deo ire (20-40%), a delimino oceen kljuk brzo zagreva do 90-95oC, dri na toj temperaturi nekoliko minuta, a zatim se puta u zasebnu komoru, u kojoj pod snienim pritiskom isparava i brzo hladi na 35oC. Na ovaj nain dolazi do pucanja elije pokoice, iz koje brzo izlazi sve to se moe ekstrahovati. Pokoica ostaje neizmrvljenja.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIADestilacijom pri normalnom pritisku, dolazi do niza promena, koje za pie tipa konjaka, doprinosi kvalitetu i tipinosti, Lozovae najvie karakterie primarna aroma koja potie od groa, pa je cilj da se ona to potpunije sauva u tehnolokom procesu proizvodnje. U ovom cilju, italijanski strunjaci ispituju, a delom i primenjuju vakuum destilaciju kljuka groa, za proizvodnju njihove lozovae aquavite d,uva. Za proizvodnju najkvalitetnijih tzv. muskatnih lozovaa, koriste se sledee sorte groa: muskat hamburg, neoplanta, upljanka, kladovka, muskat otonel, traminac, godominka, tamjanika, afus ali, muskat krokan i td.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAKOMOVICAKomovica je rakija od groa dobijena fermentacijom i destilacijom profermentisane komine groa ili meanjem vinskog destilata, komine i pikea komine. Pri destilaciji komine i pikea, moe se dodati i destilat od vinskog taloga. Ovo pie se proizvodi u skoro svim vinogradarskim zemljama. Posebno se ceni u Italiji, gde se proizvodi i prodaje pod imenom grappa. U Francuskoj je poznata kao lodvimar, a u paniji i Portugaliji kao agvardiende. Komina sadri peteljke, pokoicu, semenke kao i druge delove strukture bobice, ali i neisceeni deo ire. U komini e biti eera samo iz zaostale ire. Ako je groe sasueno, ceenje je tee, pa zaostaje vie ire. U komini najee zaostane 6-10% eera (ide i do 15%).

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAKada se zavri fermentacija (izvodi se pod istim uslovima i kod belog i kod crnog groa), vie alkohola bie u kljuku, jer e alkohol difuzijom prei u pokoicu, to e poveati sadraj alkohola u komini. Komina se najee dobija u kontinualnim cednicama i dosta je sabijena. Posle ceenja, komina se rastresa, smeta u silose ili na betonski plato, a zatim dobro sabija (potrebni su anaerobni uslovi vrenja) i prekrije polietilenskom ili polivinilskom folijom, koja se optereti. Ukoliko je sloj komine vii (10-15 m silosi) to je bolje, jer e se komina sama ispresovati usled sopstvene teine. Fermentacija traje obino 4-15 dana. Destilaciju treba obaviti odmah po zavrenom vrenju (najkasnije posle 2 nedelje). Ukoliko se na destilaciju eka due vreme, menjaju se primarne aromatine materije, smanjuje se sadraj etanola i vinske kiseline, a nastaje vie metanola, estara, aldehida, butanola-2 i td.



PRIMARNA PROIZVODNJA PIAZa destilaciju se koriste svi ureaji za prekidnu destilaciju, a mogu i oni za kontinualnu, poto je komina ujednaena. Dobijena sirova meka komovica odlazi na ponovnu destilaciju (redestilaciju) na kontinualim aparatima, pri emu se dobija komovica sa 70%v/v. Takva komovica je teka za pia (dosta je impresivna na mirisu i ukusu), ima puno aldehida, estara i metanola. Komina se moe koristiti i tako to se ista ispira vodom pri emu se dobija pike. Od neprevrele slatke komine ispira se eer i dobija slatki pike, a od prevrele komine ispira se alkohol i dobija alkoholni pike. Kod slatke komine, eer je skoncentrisan oko vrstih delova, pa je to klasino ispiranje, a kod prevrele komine deo alkohola se nalazi ispod pokoice, pa se isti difuzijom oslobaa, za ta je potrebno vie vremena. Ispiranje komine najee se obavlja u betonskim bazenima ili cisternama.






PRIMARNA PROIZVODNJA PIAIspiranje je dug proces, pa u sluaju neprevrele komine, moe doi do otpoinjanja alkoholnog vrenja. Ispiranje traje nekoliko dana, i ako je pike prevreo, odmah se moe destilisati. U sluaju da fermentacija nije zavrena, ostavi se da pike prevri, pa onda obavi destilacija. Tenja u celom svetu, jeste da se napravi to ekonominiji ureaj za ispiranje. Ispiranjem se postie, da se komina koristi istovremeno sa njenim dobijanjem, pa se ne mora uvati u silosima, a i sam dobijeni pike se moe odmah destilisati. Ako se ispira zdrava i svea komina, a sam pike brzo prevri i destilie, dobija se vrlo kvalitetan destilat sa ouvanom prirodnom aromom. Po organoleptikim karakteristikama, ovakav destilat odgovara vie lozovai, dok po sadraju metanola, aldehida i estara je blii komovici. Ukoliko je komina slatka i svea, a samo ispiranje se zavri za kratko vreme, dobijeni destilat ne bi imao povean sadraj metanola.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAPoto ispiranje traje due, obino se istovremeno obavlja i fermentacija, a poto je pokoica izdrobljena (uticaj kontinualnih cednica), pektinske materije hidrolizuju, pa destilat ima povean sadraj metanola. Po hemijskom sastavu, destilati od komine i pikea znatno se razlikuju. Tako, npr. rakija od komine, uvek sadri vie estara i Aldehida, u odnosu na rakiju dobijenu od pikea. Za komovicu je karakteristino da ima povean sadraj butanola2, koji nastaje tokom alkoholne fermentacije, pod dejstvom bakterija mlenog vrenja, Lactobacilus brevis, pri anaerobnim uslovima. Smatra se da butanol-2 nastaje pri anaerobnim uslovima vrenja usled bakterijskog delovanja nekih sojeva Lactobacillus brevis na 2,3-butanediol. Najpogodnija sredina za aktivnost ovih bakterija je vinski talog, pri pH>4,5 i vinska komina. Jedan deo ovog jedinjenja nastaje od aminokiselina valina i mezoinozita, kojih ima u pokoici bobice groa.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAPromene koje nastaju tokom prerade komine jesu: a) kiseonik koji zaostaje u komini prelazi u atomski oblik (nascentni kiseonik) i vri oksidaciju etanola do acetaldehida i siretne kiseline, b) aktiviraju se enzimi koji ubrzavaju reakciju esterifikacije, c) tokom destilacije, prisutna je katalitika uloga agenasa (Cu2+) koji prouzrokuju oksidaciju polifenola (katehini) kao i esterifikaciju. Ovo se javlja kao posledica injenica da se komina tretira sa Cupreparatima i d) estri nastaju zbog poveanog sadraja siretne kiseline, poveane temperature i ostalih agenasa. Za ukus srpskog potroaa, celishodnije je ispirati kominu i destilisati pike. U Italiji, grappa se dobija kupairanjem destilata dobijenog destilacijom pikea i destilata dobijenog destilacijom prevrele komine.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIA6 vagona groa daju 1 vagon komine. Komovica ima neprijatan miris od nezasienih karbonilnih komponenti (alkena i alkadiena). Osnovni aldehidi koji komovici daju teak i neprijatan miris jesu: trans-2-oktanal, trans-2,4heptadiejnal, trans-2-nonenal, trans-2,4-nonadijenal, trans-2undekanal i trans-2,4-dekadijenal. Ovi aldehidi se formiraju primarnom ili sekundarnom autooksidacijom estara nezasienih masnih kiselina. Zadnji aldehid (trans-2,4-dekadijenal) je najvaniji i potie od linoleinske kiseline, koja ini 60-70% od ukupne koliine glicerida masnih kiselina, iz ulja groanih semenki. Ovaj aldehid je glavna komponenta tekog mirisa komovice. Pomenuti aldehidi bili su detektovani i u oksidisanom ulju groanih semenki. Ovo navodi na pomisao, da je oksidacija polinezasienih masnih kiselina groanih semenki, odgovorna za neprijatan otuan miris komine i rakije komovice.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAOve neprijatne komponente se odstranjuju prolaskom komovice kroz anjonske jonoizmenjivae u bisulfitnoj formi. Na slikama 25,26 i 27, prikazane su kolone za demetanolizaciju. Na ovaj nain se vrlo lako i efikasno odstranjuje viak metanola u alkoholnim piima. Ovaj postupak se dosta primenjuje u Italiji, pri proizvodnji uvenog pia grappa.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAslika.26 Kolona za demetanolizaciju

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAslika.28 Industrijski ureaj za demetanolizaciju


PRIMARNA PROIZVODNJA PIAKOMPLEKSNO ISKORIAVANJE KOMINEProizvodnja istog alkohola preradom 50-82 miliona hektolitara vina iznosi 186000-323000 hl. Mada je komina relativno bogata vinskom kiselinom (15g/kg), dosta se retko primenjuje izdvajanje tartarata, obradom komine pomou vrue vode, kojoj je dodata H2SO4. Obradom 1 hl vinskog taloga dobija se oko 7 kg Ca-tartarata. Boje, eer, alkohol i tartarati simultano se izdvajaju na ureaju za neprekidnu difuziju tip Frill, koji se puni vruom vodom koja sadri sumporasti anhidrid. Serijom uzastopnih koncentracija i proiavanja dobija se koncentrat boje. Pri godinjoj proizvodnji 900.000-1.000.000 tona komine, dobija se 70.000 tona suvih semenki sa 8-10% vlage. Semenke sadre oko 15% ulja, koje se izdvaja rastvaraem heksanom.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIASastav ulja groanih semenki: Linoleinska (polietilenska) kiselina.....68% Oleinska (monoetilenska) kiselina .....19% Laurinska kiselina .............................tragovi Palmitinska kiselina ...........................8% Sadraj vitaminskog faktora E (tokoferoli) jednak je ili vei od 80mg/100g, to obezbeuje zatitnu ulogu etilenskih veza u pogledu agenasa oksidacije kao i otpornosti prema toploti. Ovo ulje se moe upotrebljavati za sve kulinarske procese zainjavanja i kuvanja. Zbog visokog stepena linoleinske kiseline i zbog prisutnosti vitamina E, ovo ulje zasluuje posebno mesto u dijetalnoj prehrani kod hiperkolesterolemije i kod kardiovaskularnih bolesti. Pulpe predstavljaju oko 30% teine komine. U vlanom ili suvom stanju, upotrebljavaju se za dobijanje ubriva. Kada se osue, stavljaju se u stonu hranu.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAPeteljke koje predstavljaju 35% teine komine, upotrebljavaju se za: - fertilizaciju i rastresanje zemlje - izradu filtera koji zadravaju gljivice komine za dobijanje taloga pre proiavanja (nakon toga, ovi filtri predstavljaju odlian organski kompost) loenje pei suilica za semenke i pulpe. U proseku komina sadri oko 7% eera. Od 100 kg groa dobija se 60-75 l ire i oko 25-30 kg komine. Pored ire, komina sadri pokoicu i mesnate delove bobice, semenke i peteljke (srazmera 50:25:25). Komina sadri i oko 7% mineralnih materija (K, P, Ca, manje Na, Mg, Fe i Mn) silicijumove, sumporne i hlorovodonine kiseline. Od 100 kg komine dobija se 3-6 l 100% etanola, odnosno 6-12 l 50% rakije.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIAHemijski sastav groanih semenki: -voda .............................. 8,1% -proteini .......................... 8,8% -sirove masti ................... 14,6% -ekstraktivne bezazotne materije ........ 19,8% -sirova vlakna .................. 43,8% i -pepeo ...................... 4,9% Sadraj kiselina i njihovih jedinjenja u oceenoj komini je oko 0,5%, a kod jako presovanih komina ide i do 0,2%. Koliina vinske kiseline u oceenoj komini je 0,1-2,3%. Na slici 29 prikazano je kompleksno iskoriavanje komine u italijanskom gradu Porcia. U ovoj destileriji dnevno se prerauje 50 tona (5 vagona) komine iz koje se dobija na 100 metrikih centi (1 vagon): 600 l komovice Grappa sa 50% alkohola.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIA 250 kg Ca-tartarata sa 50% vinske kiseline 1800 kg groanih semenki sa 10% vlage i 2200 kg suve stone hrane sa 12% vlage.

PRIMARNA PROIZVODNJA PIATartarati i groane semenke podmiruju ukupne trokove eksploatacije. Proseni sastav komine: alkohol .......................... 3,5% semenke ........................ 12% tartarati ......................... 1% vlaga .............................. 4% Ostaci komine koji su osueni i koji se prodaju kao stona hrana sadre: vlaga .............................. 12% belanevine ..................... 8-12% masti ............................... 1,5 2% celuloza ........................... 30% pepeo ............................... 2.3%

PRIMARNA PROIZVODNJA PIASTELJOVAASteljovaa ili droenka je rakija dobijena destilacijom prevrelog vinskog taloga. Pored rakije, vinski talog se koristi i za dobijanje stone hrane. Vinski talog sadri strea oko 7%, pa predstavlja odlinu sirovinu za dobijanje vinske kiseline. Ako se talog odmah koristi, dobija se kvalitetna rakija. Talog ima alkohola koliko i vino, umanjeno za sadraj suve materije, tj vrstih estica koje ne sadre alkohol (npr. vino sa 10%v/v daje talog sa 8%v/v). Posle fermentacije talog se cedi, tj filtrira, a zatim odlazi na destilaciju. Dobijeni destilat sadri znaajnu koliinu estara (to je pozitivno) i viih masnih kiselina (to je negativno). Aparati za ovu destilaciju izraeni su od nerajueg elika (inoxa). Zagrevanje se obino vri direktnim uvoenjem vodene pare. Ovde se javlja problem zatite ovekove sredine, zbog dibre koja sadri kvasac, koji ima ivotinjske aminokiseline.



PRIMARNA PROIZVODNJA PIAPoto dibra sadri i druge sastojke, teko se moe koristiti za ishranu stoke (teko se vari). Od svih sirovina koje se destilie, dibra najvie zagauje vodotokove. Najpogodnije je reenje, ako se otpadne vode nalaze blizu grada, pa se meaju sa otpadnim gradskim vodama, i zajedno preiavaju.

Domai brendiDomai brendi je estoko alkoholno pie dobijeno meanjem rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla i vinskog destilata. Sadraj vinskog destilata u domaem brandiju, ne sme da bude nii od 30% m/m, a sadraj isparljivih sastojaka i metanola mora odgovarati udelu vinskog destilata. Na trite izlazi sa 38-40%v/v. Dozvoljena je korekcija boje sa karamelom kao i dodavanje bonifikatora, tj aditiva za korekciju mirisa i ukusa. Ovo je jednostavno pie, bez velike vrednosti.

5 grozdjane konjak lozovaca, komovica

Documents