5. zdravstvena nega u gastroenterologiji i · pdf fileperforacijaželudca, akutni pankreatitis...

5. ZDRAVSTVENA NEGA U GASTROENTEROLOGIJI I

HEPATOLOGI JI Prof dr Mirjana Stamenović

Gastroenterologija - uvod

• Gastroenterologija se bavi bolestima digestivnog trakta i žlezda (jetra, pankreas) i trbušne maramice (peritoneum)

• Digestivni sistem se grubo deli na:

- digestivni tubus

- prateći pomažući organi

• Funkcija: varenje, a učestvuje i u održavanju acidobazne ravnoteže

Gastroenterologija - uvod

Stanje zdravlja digestivnog sistema podrazumeva: normalnu pokretljivost pojedinih organa normalnu sekreciju sokova i enzima fiziološku apsorpciju razloženih sastojaka hrane

• Stil života svakog pojedinca opredeljuje stanje zdravlja • Rizični faktori i rizično ponašanje direktno utiče nepravilna ishrana konzumiranje alkoholnih pića pušenje cigareta stresogene situacije anoreksije i dr Oboljenja ovog sistema se zbog kompleksnosti, dužine trajanja i

posledica (invaliditeta) svrstavaju se u oboljenja sociomedicinskog značaja

Gastroenterologija - uvod Obeloeli od bolesti digestivnog trakta zahtevaju

multidisciplinarni pristup Sestra član tima: identifikacije znakove i pravilno tumači simptome obolele

osobe (promene u usnoj duplji, muka, povraćanje, otežano gutanje, štucanje, gorušica, podrigivanje, zatvor, proliv, prisustvo gastrointestinalnog gasa, krvarenje, žutica, bol, prisustvo slobodne tečnosti u trbuhu i dr. zatim identifikuje Tº, dehidraciju, opšte loše stanje – malaksalost, scrpljenost)

rešava pomenute probleme u okviru zdravstvene nege pružanjem odgovarajućih akcija i intervencija

Gastroenterologija - uvod Sestra član tima: profesionalno participira u procesima izvođenja dijagnostičkih procedura izvodi terapijske procedure (samostalno ili u saradnji sa drugim

članovima zdravstvenog tima) Sprovodi zdravstveno vaspitni rad sa obolelim i članovima

njegove porodice u cilju izgradnje odgovarajućeg stila života, a u skladu sa novonastalom situacijom

pruža pomoć i podršku oboleloj osobi (i porodici) da se resocijalizuje u svoje socijalno okruženje (porodica, škola, odnosno fakultet, radno mesto)

Obim i sadržaj zdravstvene nege zavisi od prepoznatih potreba obolelog

• Hronične bolesnike treba obučiti za: samonegu, samobrigu, samokontrolu i samolečenje (ako je indikovano)

Gastroenterologija – obeležja zdravstvene nege

Simptomi: Oslabljen ili pojačan apetit Nauzea, povraćanje,

nepodnošenje meke hrane Hematomeza - sveža krv ili

kao talog od kafe Poremećaj gutanja Gorušica, podrigivanje,

štucanje Osećaj težine posle jela Bol u predelu grudne kosti ili

abdomenu Zatvor, proliv Flotulencija -

gastrointestinalni gas Melena

Sveža krv u stolici Bele, aholične stolice Otok trbuha (ascites) Znaci: Žutica (ikterus) Paukovi mladeži (spider nevus) Polmarni eritem (crvenilo kože

na dlanu šake) Malinast, lakiran jezik Caput meduse (opstrukcija u

portnom krvotoku) Defans muskulature - tvrd

trbuh


Promene na koži i sluzokoži: Ikterus ili žutica – (povećan bilirubin u krvi kod bolesti

hepatobilijarnih organa) intenzitet od svetlo žute, zelenkasto žute do braonkasto žute boje, blagi ikterus na beonjačama

Bleda koža - kod anemičnih bolesnika (posledica hroničnog krvarenja iz gastrointestinalnog trakta, kod akutnog krvarenja

koža je bleda, hladna i orošena znojem) Sluzokoža usne duplje suva (visoke T°, paranteralne ishrane i kada

bolesnici dišu na usta). Na jeziku i na desnima - ragade koje mogu biti ulazno mesto za

sekundarne infekcije Kod obolelih od ciroze jetre jezik - crven i gladak, a na koži i

sluzokoži - prošireni kapilari (oblik pauka) i ta pojava se zove spider nevus.


Promene na koži i sluzokoži:

Na koži trbuha mogu se pojaviti proširene vene oko pupka koje se nazivaju caput meduze (kod ascitesa)

Kod ciroze jetre na donjim ekstremitetima javljaju se edemi, a atrofija mišića na celom telu, a može se uočiti crvenilo dlanova i batinasti prsti


Vitalni znaci:

Visoka T°C je znak zapaljenskog procesa: zapaljenje žučne kese, akutni pankreatitis i dr

Poremećaj vrednosti TA dešava se zbog bola, šoka i krvarenja

(hipotenzija)

Disanje je normalno, a poremećaji se sreću kod akutnog krvarenja, ascitesa (pritisak na dijafragmu); plitko i ubrzano – tahipnea

Poremećaj pulsa sreće se kod krvarenja (filiforni puls)


Izlučevine

1. Stolica:

Melena

Enteroragija

Aholična stolica (bela)

Gnoj i krv

Steatoreja Dijareja (proliv)

Opstipacija (zatvor, primarna, sekundarna)

2. Povraćeni sadržaj:

Hemotemeza

Miserare

Nesvarena hrana

3. Urin:

Oligurija

Anurija

Tamna boja


• Disfagija - otežano gutanje, uzrok - stenoza jednjaka, karcinom, tumori

• Dispepsija - osećaj nelagodnosti izazvana bolom u abdomenu, nadutošću, podrigivanjem i zadržavanjem hrane, a u vezi je sa konzumiranjem hrane; javljaju se kod bolesnika sa ulkusom, bolesti žučne kese, gastritisa, akutnog i hroničnog hepatitisa, ciroze jetre, karcinoma želudca, pankreatitisa i bolesti creva

• Gorušica - žarenja i pečenja iza grudne kosti, u ždrelu i predelu želudca; javlja se kod oboljenja jednjaka i želudca

• Foater hepatikus je karakterističan miris na zemlju, a sreće se kod obolelih od težih oblika oboljenja jetre


• Anoreksija - gubitak apetita i telesne težine, kod hepatitisa, karcinoma želudca, pri upotrebi nekih lekova, depresije, anksioznosti

• Muka i povraćanje - kod nadražaja sluzokože želudca, stenoze pilorusa, akutnog zapaljenja žučne kesice, akutnog pankreatitisa i drugih bolesi i stanja

• Tenezmi

• Meteorizam

• Ascites

• Edemi

• Bol


• Bol

Tipovi abdominalnog bola:

Visceralni - tup (u vidu

pečenja,griženja ili grčenja)

oseća seduboko pod površinom

ulkusnibol, bilijarna kolika,

inflamatornaoboljenja tankog

creva

Parjetalni –nadražaja

somatskih nerava parijentalnog

Peritoneuma usled dejstva

bakterijskih ili hemijskih agenasa

Preneti - udaljen od mesta

.....................patološkog procesa

Opšta podela bola: Tup - praćen je mukom i difuzanje različitog intenziteta (ulkus ventrikuli) Oštar – jak, kod opstipacije žučne opstrukcije (kamen), perforacijaželudca, akutni pankreatitis

Kolika – intermitentan grčevit bol u valovima prisutna je kod staze žuči i kod oboljenuja creva (tumori)


Bol može biti povezan sa uzimanjem hrane (primeri iz kliničke prakse) • Bol u epigastrijumu - 1-4 časa nakon obroka, svaki dan u dužem

periodu, govori o hroničnom gastritisu, ulkusu želudca ili duodenumu

• Pojavljivanje bola 3 sata nakon obilnog obroka u epigastrijumu desno govori u prilog postojanja kamenčića u žučnoj kesici

• Bol sa gorušicom u epigastrijumu (ležeći položaj) upućuje na hijatus herniju i refleksni ezofagitis.

• Bol na tašte i noću česta je pojava kod ulkusne bolesti. • Masna hrana može da izaziva žučne kolike.

GiH dijagnostičke procedure

Radiološka dijagnostika • sa i bez primene kontrasnih sredstava • koriste se dve vrste kontrasta: - negativan – vazduh, ugljen dioksid – svetlija

slika - pozitivan – nerastvorljive soli teških metala

(jedinjenja barijuma) i kontrastna sredstva koja sadrže jod • kontrast i vazduh se mogu kombinovati U zavisnosti koji deo tela se Rö pregleda, kontrast

se može aplikovati: 1. per os – barijumski preparati (mleko, pasta) 2. peranalno – barijumsko mleko (klizma)

3. intravenski – jodni preparati


Rö dijagnostika – utvrđuje se stanje: jednjaka, želudca, tankog creva, debelog creva, pankreasa, žuči i žučnih puteva, krvnih sudova (artreriografija)

• S. I. u Rö dijagnostici:

upoznaje bolesnika sa procedurom

fuzička priprema obolelog

aplikаciја kontrastа

zbrinjavanjе obolelog nakon pregledа


Rö dijagnostika

Fizička priprema –ograničavanje unosa hrane i pića, pušenja, unošenje nekih lekova pre pregleda, i/ili pražnjenje onog dela digestivnog trakta koji treba pregledati

• Pri aplikaciji kontrasta preduzeti mere u cilju sprečavanja eventualne alergijske reakcije

Unošenje kontrasta

per os - dovoljno je uneti od 300-350 ml barijumskog mleka

unošenje preko klizme - oko 2 litra mlakog kontrasta

intravenska aplikacija kontrasta - doziranje prema telesnoj masi bolesnika, zagrevanje na temperaturu prostora, pripremu svih lekova za sprečavanje ili tretman anafilaktičke reakcije bolesnika i laganu aplikaciju u kabinetu za radiološku dijagnostiku


Rö dijagnostika

1. Nativni snimak abdomena (prazno)

2. Kontrastne metode radioloških pregleda (jednjak, želudac i creva) kontrast se unosi u organizam peroralnim i rektalnim putem

3. Rö pregled jednjaka (ezofagografija)

4. Rö pregled želudca i tankog creva; silazna putanja barijumove kaše kroz digestivni trakt prati se 1-2 dana

5. Irigografija (pregled debelog creva); priprema bolesnika traje tri dana

ahalazija jednjaka


Rö dijagnostika

• 6. Peroralna holecistografija - pregled žučne kese uz pomoć kontrasnog sredstva

• Bolesnik popije kontrast dan uoči pregleda sa malo vode u roku od 0,5 sata i leži na desni bok 2 sata. Kontrast dospeva u jetru, a nakuplja se u žučnu kesu, pregled se izvodi sutradan na tašte 12 – 14 sati nakon uzetog kontrasta (žučna kesa odslikava u obliku kruške)

• Ispitivanje motoričke funkcije žučne kese - bolesniku se daje probni doručak (jaje, mleko, maslac), koji izaziva kontrakcije žučne kese (koje se prate radiološkim snimanjem)

• moguće komplikacije: alergije


Rö dijagnostika

7. Intravenska holecistografija - aplikacijom kontrasta I V

• moguće komplikacije: mučnina, povraćanje, hipotenzija, urtikarija, anafilaktički šok

• praćenje bolesnika za vreme pregleda i dva sata nakon pregleda

• aplikacija kontrasta i.v. 1-1,5 sat pre snimanja, obolelom se daje probni doručak koji ima holagogno svojstvo

• kod cholecystectomije (nema žučnu kesu) radi se intravenozna holangiografija, ne daje se probni doručak (aplikacija kontrasta je 15 minuta pre snimanja)


Rö dijagnostika

Zaštita od jonizujućeg zračenja

• zaštiti bolesnika i zaštita zdravstvenog osoblja

• bezbednost izvora zračenja

• veštačka ventilacija u prostorijama

• mere zaštite od požara, olovna kabina ili paravan, kamere i dr.

• Stalno meriti radioaktivnost u radiološkom kabinetu (vazduh, površine)


• Kompjuterska tomografija (CT)

• Nuklearna magnetna rezonanca (NMR)


Scintigrafija

• veličina i oblik položaja jetre, otkrivaju se ciste, tumori, apcesi, Cronova bolest, ulcerozni kolitis

• Ultrasonografija (UZ)


Laboratorijska ispitivanja 1. Biohemijske analize: krvi, urina i stolice • Analiza krvi: koncentracija bilirubina, transaminaze, alkalna fosfa-

taza, gama GT, amonijak, amilaza, glukoza i dr • Analiza urina: prisustvo bilirubina, amilaze i dr • Analize stolice - uzorci sa karakterističnih mesta (3 uzorka):

prisustvo koncentracije žučnih boja, krvi 2. Mikrobiološke analize - stolica, materijal dobijen biopsijom sluznice

- Candida Helicobakter, prilozi i druge analize 3. Parazitološke analize 4. Hematološke analize 5. Serološke analize


Citološke i histološke analize

• Citološka analiza ascitesa: uzorak u laboratoriju najduže - dva sata od uzimanja

• Histološka anlaiza: uzorak tkiva želuca, jetre i creva uz pomoć endoskopa, a transport uzetog materijala se konzervira u 10% formalinu


Funkcionalna dijagnostika 1. Ispitivanje funkcije jednjaka • Cilj ovog ispitivanja je: • Otkrivanje funkcije motorike jednjaka • Utvrđivanje brzine peristatike jednjaka • Utvrđivanje stepena relaksacije svintera • Priliv kiselog želudačnog sadržaja u jednjak manometarska ispitivanja motorne funkcije jednjaka Sklerodermija, neuromuskularna oboljenja


Funkcionalna dijagnostika

2. Ispitivanje funkcije želudca: sekrecije hlorovodične kiseline i određivanje koncentracije gastrina

ispitivanje sekrecije hlorovodoonične kiseline

• Cilj ovog ispitivanja je:

- Utvrđivanje lučenja hlorovodoonične kiseline (HCl) na tašte i posle dejstva stimulansa (kofeina, histamina, pentugastrina)

- Dijagnostikovanje hipo i hiperaciditeta


Funkcionalna dijagnostika

2. Ispitivanje funkcije želudca

Gastrinski test

• Cilj testa je:

- Utvrđivanje stepena hipersekrecije i hiposekrecije želudačnog sadržaja

- Utvrđivanje sekrecije želudačnog sadržaja u baznim uslovima i u uslovima stimulacije (stimulusi: sekretin, infuzija kalijuma ili visokoproteinska hrana (mleko, hleb, jaja, sir)


Funkcionalna dijagnostika 3. Ispitivanje funkcije tankog creva • Cilj funkcionalnog ispitivanja tankog creva je: - Utvrđivanje količine apsorbovanih materija u krv (proteini, glucoza,

laktoza i dr.) - Utvrđivanje neresorbovanih materija (pregledi stolice i urina) Vrste analize: 1. Analize periferne krvi (biohemijske i hematološke), leukociti,

elektroliti,KKS, belančevine, glucosa, alkalna fasfatacija, SE, FE. 2. Analiza stolice (analiza neresorbovanih materija, ugljenih hidrata –

amiloreja, masti – steatoreja, mišićnih vlakana – kreatoreja) • Uzimanje materijala za planirane analize sprovodi sestra, a na osnovu

dijagnostičkog plana


Video-kapsula M2

• omogućava direktnu vizualizaciju sluznice celog tankog creva bez uvođenja endoskopa, instrument se sastoji iz

• kapsule malog promera (27x11 mm), lako se guta, sistema senzora koji se po standardnoj proceduri pričvršćuju na kožu prednjeg zida abdomena i data-rekordera, uređaja s kojim su senzori povezani i koji ............prikuplja slike koje ............kapsula pravi


Testovi apsorpcije: D-xyloza test, GTT, STT, LTT, testovi apsorpcije vitamina B12 i apsorpcije folne kiseline

• Test D-xyloza radi se zbog utvrđivanja apsorpcione sposobnosti tankog creva

• Test opterećenja skrobom se izvodi s ciljem ispitivanja aktivnosti enzima amilaze egzogenog pankreasa

• Test opterećenja GTT - kod sumnje na poremećenu absorptivnu funkciju tankog creva ili kod ispitivanja endogenog pankreasa

• Test opterećenja laktozom • Test opterećenja vit. B12 (Šilingov test) – izvodi se da bi se

utvrdila sposobnost organizma za apsorpciju vit. B12 • Radioizotopske metode: Lundov test i test resorpcije folne

kiseline čiji nedostatak dovodi do anemije - folna kiselina se meri u urinu i u plazmi u određenim vremenskim intervalima


4. Ispitivanje funkcije debelog creva

Pregled stolice (dijagnostički

materijal) - redovnost defekacije - obstipacija (zatvor) - dijareja (proliv) - pojava krvi u stolici (melena,

sveža krv) - pojava gnoja i sluzi - pojava bola pri defekaciji - nadutost po defekaciji

Laboratorijski pregledi stolice 1. Mikroskopski pregled

podrazumeva procenu digestije belančevina, masti, skroba.

2. Koprokultura je pregled za dokazivanje prisustva bakterija u stolici (radi se kod dijareja).

3. Pregled stolice na parazite. 4. Pregled stolice na prisustvo

krvi – akutno krvarenje

Test ispitivanja okultne krvi u stolici


Kod uzimanja uzorka stolice, sestra treba da zna:

• kada se stolica pregleda na krvarenje, bolesnik treba da je na dijeti, bez mesa tri dana zbog mogućnosti lažno pozitivnog testa

• da se uzorci stolice uzimaju sa različitih mesta (ako bolesnik sam ostavlja stolicu)

• uzorci stolice se više puta šalju na pregled (ponovljeni pregledi) kod sumnje na prisustvo parazita, lamblije, njihove ciste, larve, jaja

Od krvnih analiza za dijagnostiku bolesti debelog creva koriste se hematološke, biohemijske, imunološke analize i utvrđivanje prisustva karcinomembrionskog antitela (CEA)


5. Ispitivanje funkcije pankreasa: statička i dinamička


5. Ispitivanje funkcije pankreasa

Statičke metode

• Analiza količine amilaze - Normalne vrednosti amilaze u serumu 60-150 jedinica, izlučuje se urinom, vrednosti povećane kod oboljenja pankreasa

• Kod zapaljenjskih oboljenja pankreasa amilaza u pleuralnom i abdominalnom punktatu

• Niske vrednosti amilaze - obimno razaranje pankreasnog tkiva i ukazuju na veoma teško stanje obolelog

Istovremeno se određuje analiza u serumu i urinu i to: • amiliza u krvi određuje se kod intenzivnog bola

• amiliza u urinu određuje se iz uzorka izdvojenog od ukupne diureze



• Istovremeno se određuje analiza u serumu i urinu i to: • amiliza u punktatu – visoke vrednosti u pluralnom i abdomenalnom

punktatu ukazuju na akutni pankreatitis • lipaza – određuje se kod sumnje na pankreatitis, izlučuje se • mokraćom • transamilaze – kod pankreatitisa su povećane vrednosti • određivanje nivoa glikemije • određivanje nivoa kalcijuma • određivanje koncentracije bilirubina • određivanje nivoa lipida



Sekretinski test - Sekretin stimuliše pankreas na lučenje veće količine pankreasnog soka, vode i bikarbonata

• test direktne stimulacije, daje podatke o hroničnoj insufijenciji egzokrinog pankreasa (oštećenja)

• dokazuje se količina pankreasnog soka i bikarbonata pre i posle stimulacije sekretinom

• u želudačnom sadržaju analiziraju se ćeliski elementi, aciditet, količina, sedimentacija i Ph

• u duadenalnom zapremina, prisustvo krvi, bikarbonati, amilaza, ikterusni indeks



Sekretinsko-pankreozitinski test

• Kombinovani test aplikuju se dva stimulansa i to: sekretni i pankreazimni koji provocira enzimsku aktivnost egzokrinog pankre-asa, ispituje se gastrična, pankreasna i bilijarna sekrecija identifikuju poremećaji

Prosigminska proba

• Subkutano aplikovan prostigmin povećava tonus vagusa i stimuliše lučenje enzima pa se ovaj test koristi u dijagnostici Ca pankreasa i hroničnog pankreatitisa. Rezultat se prikazuje na krivulji



Indirektna stimulacija

• Lundov test - indirektna stimulacija pomoću specijalnog obroka

koji sadrži sve sastojke hrane (300 ml hrane - dekstroza, ulje, mleko); sadržaj za analizu se uzima preko duodenalne sonde; za procenu funkcije pankreasa važna je mitolitička aktivnost (razgradnja masti)

• Paba test - PABA je sintetski peptid na koji deluje enzim

hipotripsin i razlaže ga, unosi se per os. Razložen PABA se izlučuje urinom. Smanjena koncentracija PABE u urinu ukazuje na pankreasnu insuficijenciju



Triolinski test

• radioizotopski test

• za dokazivanje pankreasne insuficijencije (prisutna steatoreja). Per os olei olivari i aleinska kiselina markirano J 131

• uzorci krvi se uzimaju na 2, 4, 6, 8 i 24 h nakon aplikacije

• uzorci urina na 6, 12, 24 i 72 h i utvrđuje se koncentracija unete doze

• kod zdravih maksimalna koncentracija postiže se posle 4 h u krvi, a 24 h u urinu


• Funkcija jetre podrazumeva: 1. sintezu belančevina plazme

i belančevina protrombinskog kompleksa

2. detoksikacionu funkciju 3. stvaranje žuči i bilirubina • Značajna je funkcija i u

metabolizmu ugljenih hidrata vode i elektrolita

• Za dijagnostiku se, pored testova za ispitivanje funkcije, koriste:

1. epidemiološka analiza 2. laparoskopija 3. ultrazvuk 4. scintigrafija 5. abdominalna punkcija


BSP proba

• Brom sulfaftalein je boja koja se aplikovana I.V. izlučuje mokraćom

• Test daje informaciju o cirkulaciji u jetri

• Kod oštećenja krvotoka manje boja dolazi u kontakt sa hepatocitima i eliminacija iz krvi je sporija

• Rezultat ukazuje na vreme koje je potrebno da jetra očisti krv od unete boje.

• Test se može raditi kao klirens i kao test retencije.


Testovi za ispitivanje funkcije jetre

1. Testovi za utvrđivanje sindroma zapaljenjske reakcije (poremećaj albumina)

2. Testovi za utvrđivanje sindroma insuficijencije jetrenih ćelija

• Specifične metode:

- protrombinski kompleks

- protrombinsko vreme

- homiesteroza

- esterifikovani holesterol

- činioci koagulacije koje stvara jetra


Testovi za ispitivanje funkcije jetre 3. Testovi za utvrđivanje sindroma nekroze jetrenih ćelija • Ćelijski enzimi: - SGOT - glutamil oksalosirćetna transaminaza - SGPT - glutaminsko piruvična transaminaza - Aldolaza 4.Testovi za utvrđivanje sindroma bilijarne retencije Ovi testovi koriste se za: - određivanje bilirubina - pregled stolice - celokupni holesterol - celokupni lipidi


Endoskopske procedure • primaran značaj u dijagnostici patoanatomskih promena,

praćenju bolesti, prognozi, prevenciji i lečenju nekih bolesti organa za varenje

Sestrinske intervencije pri endoskopskim pregledima su: - čuvanje, priprema i održavanje endoskopa - priprema potrebnog materijala i prostora za pregled - priprema bolesnika za endoskopski pregled - asistencija pri pregledu - zbrinjavanje bolesnika i materijala po završenom pregledu


Endoskopske procedure

Čuvanje, priprema i održavanje endoskopa

• čišćenje, dezinfekcija, sterilizacija, čuvanje, skladištenje, kao i briga o njihovoj ispravnosti

• dve vrste endoskopa – rigidni i fleksibilni

gastroskop


Endoskopske procedure Za dezinfekciju fleksibilnih endoskopa - hemijska sredstva, koja

treba: - da omoguće brzu dezinfekciju i da su efikasna protiv

širokog spektra klica - da ne oštećuju sočiva niti druge vrste materijala od kojih je

endoskop sačinjen - da ne izaziva hemijske nadražaje kože i tkiva - da ga deterženti ili organske materije (krv, gnoj, sluz) ne

čine neaktivnim - da ne zgrušava proteine - da se lako razblažava u željenim koncentracijama - da bude ekonomičan za upotrebu



• Sterilizacija je obavezna u sledećim situacijama: - pre prve upotrebe endoskopa ili ako je endoskop bio duže

vremena van upotrebe - na kraju radne nedelje - posle kontakta endoskopa sa infektivnim materijalom (gnojni

sadržaj, Salmonella, bacil TBC, virus hepatitisa) - pre endoskopije na otvorenom trbuhu - pre laparoskopije • Mesto čuvanja endoskopa i dodatne opreme između dva radna

dana, treba da bude provetreno i da ne bude izloženo naglim promenama temperature (sunčevim zracima, u blizini radijatora, grejalice itd.)


Endoskopske procedure • Prema mestu uvođenja endoskopskog instrumenta, endoskopija

organa za varenje se deli na: - peroralnu (gornju), - peranalnu (donju) i -laparaskopiju, Prema nameni (cilju) izvođenja može da bude: - dijagnostička (rutinska i urgentna) - operativno-terapijska (interventna)



Prema mestu uvođenja

1. Peroralna (kroz usta) endoskopija ili gornja endoskopija

• Ezofagoskopija – endoskopija jednjaka

• Gastroskopija – endoskopija želudca

• Duodenoskopija – endoskopija duodenuma

• Enteroskopija – endoskopija .............tankog creva

• Endoskopska retrogradna holangio-pankreatografija

(ERCP) – pregled žučnih i

pankreasnih kanala


2. Peranalna (kroz anus) endoskopija ili donja endoskopija

• Rigidna rektosigmoidoskopija – pregled rektuma i sigme nesavitljivim endoskopom

• Fiberoptička rektosigmoidoskopija – pregled rektuma i sigme savitljivim endoskopom

• Kolonoskopija – endoskopija debelog creva

3. Laparaskopija – pregled trbušnih organa kroz zid abdomena


Ezofagoskopija Indikacije: - bol iza grudne kosti - otežano i bolno gutanje, - povraćanje, gorušica,

krvarenje, - vraćanje progutane hrane i

želudačnog soka u usta radi uzimanja uzoraka biopsijom,

- vađenje stranih tela iz jednjaka,

- ugradnja endoproteza, dilatacija jednjaka i druga stanja

Kontraindikacije su: - akutna respiratorna i

kardiovaskularna insuficijencija

- loša saradnja bolesnika u toku pregleda

- korozivne promene u jednjaku (akutne)

- bol u trbuhu nepoznate etiologije


Gastroskopija • U toku pregleda mogu se izvoditi manji zahvati kao što su:

zaustavljanje krvarenja, uzimanje tkiva za histopatološku analizu • Izvodi se kod bolesnika koji imaju zdravstvene probleme u trbuhu: - gubitak apetita - bol u epigastrijumu - nadutost, podrigivanje - gorušica - gađenje i povraćanje - anemije - hematemeza i melena - praćenje toka bolesti - vađenje stranog tela


Gastroskopija

• Premedikacija - ima za cilj smanjenje salivacije, sekrecije i

relaksaciju bolesnika (Atropin, Buskopan, Glukagon, Apaurin, Valijum - prethodno proveriti prisustvo preosetljivosti)

• Ureaza test se koristi za dokazivanje prisustva Helicobacter pilory – mikroorganizma pri hroničnom gastritisu, ulkusnoj bolesti, a posebno duodenuma

h. pilory


Duodenoskopija

• delimična (proksimalna) koja se nadovezuje na prethodno izvršenu ezofagogastroskopiju (rutinsko-dijagnostička panendoskopija)

• namenska (ciljana) koja se koristi u dijagnostičke i operativno-terapijske svrhe i obuhvata endoskopiju čitavog duodenuma tj. do duodenojejunalne fleksure (kompletna duodenoskopija)


Indikacije za fiberoptičku duodenoskopiju (delimičnu ili kompletnu) su: - bol u trbuhu, različite vrste i stepena ispoljenosti, lokalizovan u

predelu duodenalne tačke, paraumbilikalno i u desnom hipohondrijumu

- gađenje i uporno povraćanje - anamneza za duodenalni ulkus - opstruktivni ikterus - sideropenijska anemija - dispepsijski sindrom - benigne i maligne neoplazme u duodenumu - melena, sa ili bez hematemeze


• U toku duodenoskopije se detaljno i sistematski posmatra lumen (oblik i prečnik), zid, sluznica i njeni cirkularni nabori. Uočene patološke promene (ograničene ili difuzne) detaljno se proučavaju i opisuju, a zatim se i biopsiraju (više uzoraka) i histopataološki analiziraju, a u cilju njihove konačne dijagnoze

• Patološki procesi koji se mogu identifikovati duodenoskopijom su:

- duodenitis

- peptični ulkus

- tumori duadenuma

- divertikuli duadenuma

- Cronova boles


Endoskopska retrogradna holangiopankreatografija (ERCP) • kombinovana endoskopsko-radiološka metoda ispitivanja

biliopankreasnog kanalikularnog sistema upotrebom usavršenijih instrumenata – fiberduodenoskopa sa bočnim svetlom

Indikacije za izvođenje ERCP-a su dosta proširene i primenjuju se kod: 1. kliničke sumnje na poremećaj funkcije egzokrinog pankreasa - hronični pankreatitis -pseudociste pankreasa i -sumnja na karcinom pankreasa 2. -benignih ili malignih stenoza papile Vateri 3. ekstahepatičnih holestaza 4. holedohomitijaze 5. benignih ili malignih tumora ekstrahepatičnih žučnih puteva


Endoskopska retrogradna holangiopankreatografija (ERCP) • Kontraindikacije su: - prave ciste pankreasa i - teško opšte stanje bolesnika Pre početka ERCP-a potrebno je izvršiti rendgensko snimanje

abdomena • Radioskopija se uključuje nakon izvršene kanulacije papile i

početnog ubrizgavanja kontrasta • ERCP izvodi u Rö kabinetu, da se bolesniku aplicira kontrast i da

proceduru izvodi tim koga čine: lekar specijalista – gastroenterolog, lekar – radiolog, radiološki tehničar, laborant, sestra


Peranalna (donja) endoskopija

obuhvata: 1. rigidnu

rektosigmoidoskopiju 2. fiberoptičku

sigmoidoskopiju 3. kolonoskopiju (anuskopija, sigmoidoskopija,

kolonoskopija)


Peranalna (donja) endoskopija

• Komplikacije su brojne i mogu nastati za vreme izvođenja pregleda ili da budu primećene kasnije. One mogu da ugroze život bolesnika

• Kontraindikacije: nesaradnja i nemotivisanost, teško stanje u smislu poremećaja svesti, srčana dekompenzacija, akutni infarkt, akutna respiratorna insuficijencija

kolonoskopija


Na dan pregleda (S I)

• Provera pripremljenosti bolesnika, njegovog stanja u smislu prisustva kontraindikacija

• Premedikacija (Atropin, Buskopan, Glukagon, Apaurin, Valijum)

• Postaviti bolesnika u koleno lokalni položaj ili koleno prsni

• Obezbediti privatnost bolesnika

• Asistirati pri izvođenju

• Zbrinuti bioptički materijal

• Ako je rađena biopsija zbog mogućnosti krvarenja bolesnik 4h ne sme da uzima čvrstu hranu, toplu hranu i vrele napitke


Priprema bolesnika za endoskopske preglede Fizička priprema za ezofago-gastro-duodenoskopiju • Uputstvo: - dan pre pregleda nemojte uzimati mleko, mlečne

proizvode (sir, kajmak) - za večeru uzmite samo čaj, dvpek, keks - na dan pregleda ne smete jesti, piti (ni kafu) i pušiti - dozvoljena je samo čaša vode Pregled vam je zakazan ......................... god. u ................ sati Ponesite medicinsku dokumentaciju Javite se sestri pola sata pre zakazanog vremena


Priprema za kolonoskopiju • Uputstvo: - dva dana pre pregleda budite na tečnoj hrani (bistre supe,

čorbe, čajevi i sl.) - dan pre pregleda, u 14 časova, popite čitavu bočicu Coloclens

sirupa, a ako ga nemate možete popiti 5 tableta Dulkolax-a) - do 21 časa popijte još 1-3 litre tečnosti - na dan pregleda ujutru popijte samo 1-2 litre tečnosti Pregled vam je zakazan ................................... god. u ...................... sati Ponesite medicinsku dokumentaciju Javite se sestri pola sata pre zakazanog vremena


Rigidna rektosigmoidoskopija

• Izvodi se pomoću anuskopa. Anuskopija (rektoskopija, protoskopija) je endoskopska metoda pregleda završnog dela debelog creva, koji se može koristiti u dijagnostičke svrhe, ali i u terapijske (odstranjivanje stranog tela, zaustavljanje krvarenja, odstranjivanje polipa)


Rigidna rektosigmoidoskopija

Pregled se sastoji iz tri dela: 1. Inspekcija analnog dela (postavljanjem bolesnika u kolenolaktni položaj, sestra omogućava lekaru da uoči promene na spoljnom analnom delu), pregled je indikovan kod bolesnika koji imaju tegobe u

završnom delu debelog creva, kao i pri skleroziranju hemoroida. U kontraindikacije spadaju respiratorna insuficijencija težeg

stepena, izraženi divertikuli i loše opšte stanje obolelog. 2. Rektalni tuše (radi se rukom u rukavici, kažiprstom premazanim vazelinom), lekar može otkriti promene u analnoj regiji – tumore, krvarenje). 3. Uvlačenje retroskopa i posmatranje debelog creva sve do 25-30

sm od analnog dela, može se uzeti isečak


Fiberoptička sigmoidoskopija

• Indikacije: izražene pojave poremećaja funkcije kolona

• Kontraindikacije su masovna krvarenja, stenoza rektuma, divertikuloza sa komplikacijama

Kolonoskopija

• pregled cele dužine debelog creva od anusa do cekuma

• Cilj: utvrđivanje promena na sluznici u smislu kolorektalnih krvarenja, neobjašnjivog gubitka telesne mase, nejasan ili suspektan irigografski nalaz, uporan neobjašnjiv proliv, uporne opstipacije, rektalni i abdominalni bol, zaustavljanje krvarenja ili odstranjivanje polipa, a i stranih tela


Indikacije za izvođenje kolonoskopije:

1. Nagle promene u pražnjenju creva (zatvor, proliv, bol u trbuhu, pojava krvi u stolici),

2. Starije osobe od 50 godina sa polipima ili rakom debelog creva u porodici,

3. Preventivni pregledi,

4. Identifikacija zapaljenskih procesa, mesta krvarenja, spazma mišića,

5. Uzimanje bioptičkog materijala


Priprema bolesnika za kolonoskopiju:

• Dobra priprema debelog creva – u crevu ne sme da bude ostataka stolice

- 4 do 5 dana pre - smanjiti uzimanje čvrste hrane i povećati uzimanje tečne hrane,

- Dva dana pre - započeti samo uzimanje tečnosti (bistra supa, bistri voćni sokovi, voda, čaj),

- Dva dana pre pregleda oko 16 časova bolesnik treba da popije tri tablete dulkolax-a; odmah nakon toga u što kraćem vremenskom periodu treba da popije 2 do 3 l tečnosti (voćni sok, čaj, kamilica sa dosta šećera).


Pregled bolesnika

• Bolesnik leži na levom boku - kolonoskop se polako uvodi kroz anus, rektum i celo debelo crevo sve do tankog creva

• Pregled je bolan, praćen osećajem nadutosti i retko traje duže od 20 do 30 minuta

• kod bolesnika koji su operisani, zračeni ili imaju nizak prag za bol preporučljivo je da se pregled izvodi u

• kratkotrajnoj IV anesteziji

• ambulatni bolesnik trebalo bi da ima obezbeđenu pratnju

• nakon pregleda bolesnik može imati osećaj nadutosti i grčeve u trbuhu kao i nagon na stolicu


Komplikacije kolonoskopije

1. Perforacija creva

2. Krvarenje

3. Alergijske komplikacije

4. Komplikacije kod srčanih bolesnika

5. Komplikacije kod plućnih bolesnika


Laparoskopija

• omogućava posmatranje trbuđnih organa

• instrument (laparaskop) se uvodi kroz hirurški rez

• dijagnostički i terapeutski zahvati na organima u trbušnoj duplji (jetra, slezina, žučna kesa)

• Sestrinske intervencije su kolaborativne i posmatranje i kontrola vitalnih funkcija


Biopsija jetre

• Indikacije za biopsiju jetre su:

- hronični hepatitis

- maligni procesi jetre

- metaboličke bolesti jetre

- ikterus

- ciroza jetre

- toksična oštećenja jetre i dr


Biopsija jetre • Kontraindikacije: - ciste na jetri, - hemangiom, - tumori vaskularne

etiologije, - trombocitopenija,

poremećaj hemostaze, - apcesi jetre, - enfizem pluća, - infekcije - kože u regionu punkcije.

• Komplikacije koje se mogu javiti u toku i nakon biopsije su:

- krvarenje, - hematomi, - ruptura jetre, - bledilo, - hipertenzija, - profuzno znojenje, - bradikardija, - infekcija i dr.


Organizacija rada endoskopske jedinice

• obezbediti: - stručni kadar, - prostorne mogućnosti i - tehničku opremljenost. Endoskopske jedinice su u

sastavu odeljenja, bolnice, klinike ili kao posebne organizacione strukture

• Endoskopska dokumentacija za svakog bolesnika sadrži:

- lične podatke bolesnika - anamnestičke podatke - psihofizički status obolelog - kliničke nalaze - endoskopski nalaz i

zaključak - histološki nalaz (uzorak) - preporuka za kontrolne

preglede


Komplikacije u toku i posle endoskopije organa za varenje

Najčešće komplikacije u organima

za varenje su: - perforacija - krvarenja - akutna dilatacija želuca i creva - akutni pankreatitis i holangitis - peritonitis - eksplozija metana u debelom

crev

Komplikacije izvan organa za varenje:

- preosetljivost na premedikaciju - aspiracija želudačnog sadržaja

u disajne puteve - respiratorni i kardiovaskularni

arest - stenokardija - aritmije - vazdušna embolija i dr

Terapijske procedure u GiH

• per os,

• intramuskularno

• intravenski sa akcentom na paratenaralnu primenu rastvora.

• nije retka terapijska procedura transfuzija krvi i njeni derivati, kao i

• hemoterapeutici (citostatici)


Infuzije su indikovane zbog: - eliminacije, dehidratacije, gubitka tečnosti koja se nemože

oralnim putem nadoknaditi (prolivi, povećanje krvarenja) - nadoknade velikog nedostatka belančevina (npr. kod ciroze jetre) - parenteralne ishrane - npr. kod akutnog pogoršanja zapaljenskih procesa creva - aplikacije nekih lekova kada je intravenska primena indikovana - kalijum, vitamini, antibiotici, citostatici - održavanje otvorenog venskog puta Infuzioni rastvori: izotoni, hipotoni, hipertoni

Terapijske procedure u GiH Abdominalna punkcija

• u cilju dijagnostike i terapije kod bolesnika sa ascitesom, tj. kada je prisutna slobodbna tečnost u trbušnoj duplji

• Punktirani sadržaj može biti: eksudat i transudat

• eksudat – pozitivna Rivaltina proba (belančevine iznad 25 gr/l, spec. težine veće od 1018)

• transudat – negativna Rivaltina proba (belančevine ispod 25 gr/l, spec. težine

ispod 1018 • Mesto uboda je leva strana abdomena i

to od pupka (umbilicus) do prednje gornje bodlje karlične kosti (spina ilijaka anterior superior) pa zamišljena linija

....................spoljne i srednje trećine.


• U dijagnostičke svrhe punktat se šalje na citološki (maligne ćelije), bakteriološki (biogram i antibiogram), i biohemiski (rivoltina proba, specifična težina, enzimi, proteini, glukoza) pregled

• Terapijska punkcija izvodi se u cilju evakuacije nagomilane tečnosti i aplikacije individualne terapije

• Zbog mogućnosti krvarenja u trbuhu, ne ispušta se sva količina ascitesa, a pražnjenje mora biti postepeno

• Komplikacije: kolaps, hipotenzija, hipoksija CNS. Bolesnika treba

pratiti kontinuirano (vitalni znaci, izgled, bol)

5. zdravstvena nega u gastroenterologiji i · pdf fileperforacijaželudca, akutni pankreatitis...

Documents