STRATEGIJA RAZVOJA STRUNOG OBRAZOVANJA U CRNOJ GORI (2015-2020)Prijedlog

Podgorica, decembar 2014.

Sadraj

UVOD ............................................................................................................................................... 41. VIZIJA STRUNOG OBRAZOVANJA ............................................................................... 52. ANALIZA POSTOJEEG STANJA ...................................................................................... 52.1. Struktura i dinamika razvoja privrednih djelatnosti u Crnoj Gori ......................................52.2. Trite rada .................................................................................................................................62.3. Struno obrazovanje u EU ......................................................................................................82.4. Struno obrazovanje u Crnoj Gori .......................................................................................103. PRIORITETNE OBLASTI RAZVOJA STRUNOG OBRAZOVANJA ....................173.1. Kvalitetno i efikasno struno obrazovanje, relevantno za trite rada .............................183.2. Jednake mogunosti sticanja kvalifikacija u strunom obrazovanja radi zapoljivosti i socijalne inkluzije ............................................................................................................................243.3. Cjeloivotno uenje i mobilnost ...........................................................................................254. SPROVOENJE STRATEGIJE ...........................................................................................275. AKCIONI PLAN ZA SPROVOENJE STRATEGIJE RAZVOJA STRUNOG OBRAZOVANJA ZA 2015. GODINU ....................................................................................286. KORIENI IZVORI .............................................................................................................417. ANEKSI.....................................................................................................................................

11UVOD

Izazovi brzog razvoja novih znanja i tehnologija, proces globalizacije, demografski trendovi, este promene potreba trita rada, rastua tenja za visokokvalifikovanom radnom snagom i pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji nameu nunost celoivotnog uenja i uspostavljanja fleksibilnog, otvorenog, prohodnog sistema obrazovanja, koji e svakom pojedincu ponuditi razliite mogunosti za obrazovanje, napredovanje i priznavanje prethodno steenih znanja obrazovnog sistema, u kome e pored sticanja kvalifikacija u formalnom obrazovanju, svakom pojedincu biti omogueno da stie i vrednuje svoja steena znanja i vetine i tako poboljava svoj poloaj na tritu rada. U svim stratekim dokumentima iz oblasti obrazovanja, ukljuujui i struno obrazovanje, u Crnoj Gori obrazovanje se zasniva na konceptu celoivotnog uenja jer je uenje tokom itavog ivota potreba savremenog oveka.

Za trite rada neophodna je podela odgovornosti u planskom i sistematinom unapreenju kvaliteta i efikasnosti sistema obrazovanja i obezbeenju kadrova. Stoga se u strunom obrazovanju radi na vrem povezivanju obrazovanja i biznisa kroz razliite oblike saradnje koja e unaprediti potencijal za inovacije i okruenje za uenje.

Podravanje mobilnosti u uenju, razumevanje drugih kultura, korienje informacionih tehnologija, poznavanje stranih jezika, nikad nije bilo vanije. Mobilni uenik1 i student je budui mobilni radnik koji uspeno gradi svoju karijeru na promenljivom tritu rada. Povezivanjem preduzetnikog uenja sa biznisom stvaraju se mogunosti da oni koji ue razviju praktine vetine, znanja i stavove koji e im omoguiti veu zapoljivost.

Sistem strunog obrazovanja treba da sledi potrebe i prioritete privrede i usklaenosti obrazovanja i potreba poslodavaca, ali i potrebe pojedinca i drutva u celini i sprovodi mere i aktivnosti kako bi se svakom pojedincu pomoglo da se to bolje snae na tritu rada.

1. VIZIJA STRUNOG OBRAZOVANJA

Vizija strunog obrazovanja u Crnoj Gori do 2020. godine je struno obrazovanje usklaeno sa potrebama trita rada, koje omoguava celoivotno uenje i mobilnost, lini i profesionalni razvoj mladim i odraslim, sa ojaanom ulogom nastavnika, uspostavljenim sistemom osiguranja kvaliteta, u kojem su kvalifikacije bazirane na kompetencijama i ishodima uenja, ukljueno u regionalne inicijative i programe celoivotnog uenja EU.

2. ANALIZA POSTOJEEG STANJA

Osnovne karakteristike kretanja i stanja na tritu mogle bi se svesti na sledee: visoka dugorona nezaposlenost; visoka nezaposlenost mladih; izraene disproporcije izmeu ponude, tranje i zapoljavanje; sezonski karakter zapoljavanja; znatan rast broja nezaposlenih visokokolaca; relativno veliki broj zapoljavanja strane radne snage; velike regionalne razlike u nezaposlenosti i veliki broj nezaposlenih lica koji se smatra tee zapoljivim.

U cilju poveanja efikasnosti aktivne politike zapoljavanja Zavod za zapoljavanje realizuje programe obrazovanja i osposobljavanja nezaposlenih lica, javne radove, programe pruanja pomoi mladima da steknu prvo praktino iskustvo, odnosno programe stimulisanja prvog zapoljavanja i finansiranja zarada pripravnika, stimulisanja zapoljavanja mladih na sezonskim poslovima i druge programe. U cilju poveanja samozapoljavanja realizuju se programi stimulisanja preduzetnitva, kroz dodelu kredita za samozapoljavanje nezaposlenih lica i obuku za preduzetnike i lica koja zapoinju biznis.

Saglasno prioritetima i ciljevima politike zapoljavanja u cilju integracije u zapoljavanju lica sa invaliditetom i tee zapoljivih lica, Zavod za zapoljavanje realizuje programe profesionalne rehabilitacije i zapoljavanja lica sa invaliditetom, zdravstveno ugroenih, pripadnika RE populacije, programe aktivne politike zapoljavanja za ova lica i druge programe u cilju poveanja zaposlenosti.U skladu sa Zakonom o strunom obrazovanju, struno obrazovanje se stie na nivou nieg, srednje i vieg strunog obrazovanja kroz sledee vrste strunih kola: dvogodinja struna kola, trogodinja struna kola, etvorogodinja struna kola, via struna kola i umetnika kola. Strunom obrazovanju pripada i majstorski ispit.

Zakonom o nacionalnom okviru kvalifikacija utvrena su tri tipa kvalifikacija: kvalifikacija nivoa obrazovanja, strune kvalifikacije i druge kvalifikacije. Kvalifikacije nivoa obrazovanja stiu se zavretkom obrazovnih programa formalnog obrazovanja, potvruju se diplomom i omoguavaju ukljuivanje na trite rada kao i nastavak obrazovanja. Pored toga, zavretkom obrazovnog programa stie se jedna ili vie strunih kvalifikacija, u zavisnosti od toga da li je obrazovni program uraen na osnovu jednog ili vie standarda zanimanja. Strune kvalifikacije, koje se potvruju sertifikatom, stiu se zavretkom modula obrazovnog programa, proverom nakon zavrenog programa obrazovanja, direktnom proverom ranije steenih znanja ili priznavanjem inostranih setifikata o steenoj strunoj kvalifikaicji u skladu sa zakonom. Strune kvalifikacije omoguavaju ukljuivanje na trite rada i mogu biti uvaene u sticanju nivoa obrazovanja.

Crnogorski obrazovni sistem je sa sadrajno orjentisanih obrazovnih programa preao na ciljno orjentisane obrazovne programe. Ovom fazom reformskih procesa zaokruen je prvi ciklus prilagoavanja obrazovnih programa sa potrebama trita rada, iji su ciljevi usaglaeni za potreba privrede iskazanih kroz standarde zanimanja. Na osnovama ciljno orjentisanih obrazovnih programa pripremljeno je oko 110 obrazovnih programa nieg, srednjeg i vieg strunog obrazovanja.

Nakon ove faze, izradom i razvojem Nacionalnog okvira kvalifikacija, a u skladu sa novim zakonskim reenjima, pristupilo se razvoju obrazovnih programa koji su zasnovani na principu modula i kreditnih vrednosti kroz utvrivanje ishoda uenja koji su u korelaciji sa potrebama privrede.

Od kolske 2013/2014. godine poela je implementacija prvih modularizovanih, kreditno vrednovanih obrazovnih programa u dva sektora: Trgovina, turizam i ugostiteljstvo (Turistiki tehniar) i Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane (Poljoprivredni tehniar). kolske 2014/2015. godine poela je implementacija jo tri modularizovana i kreditno vrednovana obrazovna programa: Restorater (vie struno obrazovanje), Tehniar zatite ivotne sredine i Metalurki tehniar (srednje struno obrazovanje u trajanju od etiri godine). Planirano je da se u oprtimalnom vremenskom periodu izvri usaglaavanje razvijenih kvalifikaicja sa novim zakonskim reenjima, odnosno razvoj kvalifikacija koji e se bazirati na modulima, kreditnim vrednostima i ishodima uenja.

Zakonom o strunom obrazovanju definisano je da struno obrazovanje obavljaju kole (kolski oblik) ili poslodavac zajedno sa kolom (obrazovanje kod poslodavca, tzv. dualni oblik). U kolskom obliku praktina nastava se realizuje u objektima kole (kolska radionica, kabinet, laboratorija, kolska ekonomija, uenika zadruga) ili i u objektima kole i izvan kole (preduzee, ustanova i samostalna radnja). Za obrazovanje i proveru dostignua uenika na praktinoj nastavi u kolskom obliku zaduena je kola.

Ako struno obrazovanje obavljaju poslodavci i kole zajedno, uslove koje poslodavac mora da ispunjava za obavljanje praktinog obrazovanja u pogledu obrazovanja lica koja obrazuju uenike i opreme utvruje udruenje poslodavaca u saradnji sa kolom. Uslov za upis uenika na obrazovanja kod poslodavca je zakljuen ugovor o obrazovanju, u skladu sa zakonom. Nivo postignua praktinog obrazovanja uenika koji se obrazuje kod poslodavca proveravaju poslodavac i kola, na kraju svake nastavne godine. Za vreme trajanja praktinog obrazovanja kod poslodavca uenik ostvaruje prava iz radnog odnosa, u skladu sa propisima o radu.

Poseban izazov u narednom periodu e predstavljati unapreenje praktinog obrazovanja kod poslodavca. Praksa razvijenih zemalja sa kvalitetnim strunim obrazovanjem ukazuje na intezivno uee poslodavaca u radu kole, posebno u delu obrazovanja kod poslodavaca, ne samo uenika ve i nastavnog kadra.Nacionalni okvir kvalifikacija omoguava svrstavanje, uporeivanje, razvijanje i razumevanje kvalifikacija, njihovu povezanost i jasan pregled razliitih puteva sticanja kvalifikacija za potrebe trita rada i drutva. Cilj uspostavljanja i razvoja Nacionalnog okvira kvalifikacija je da se sistem kvalifikacija baziranih na ishodima uenja uini lakim za razumevanje na nacionalnom i meunarodnom nivou, da se povea koherentnost sistema kvalifikacija povezivanjem razliitih delova obrazovanja i osposobljavanja, da se omogui vrednovanje neformalnog i informalnog uenja i njihovo povezivanje sa formalnim obrazovanjem, da se postupak sticanja kvalifikacija uini transparentnim i da se podri celoivotno uenje.

Nacionalni okvir kvalifikacija je ve poeo davati vidljive rezultate u skladu sa ciljevima. Evidentna je razlika u dinamici i obimu aktivnosti koje su u nadlenosti sektorskih komisija, emu bi u narednom periodu trebalo posvetiti panju i unaprediti njihov rad kroz utvrivanje stimulativnih sredstava i strunih obuka koje e sektorskim komisijama omoguiti mesto i ulogu definisanu Zakonom o nacionalnom okviru kvalifikacija.

Osnov za sticanje kvalifikacije u strunom obrazovanju je standard zanimanja, koji definie sadraj strune kvalifikacije na odreenom nivou zahtevnosti, potrebna znanja, vetine i strune kompetencije.

Da bi se uenici koji zavre programe strunog obrazovanja to bolje pripremili za trite rada, da bi sadraj kvalifikacije koju su stekli tokom obrazovanja odgovarao zahtevu trita rada, obrazovni programi rade se na osnovu standarda zanimanja. Kroz standard zanimanja poslodavci iskazuju svoje zahteve o tome koji su kljuni poslovi u odreenom zanimanju i koja su znanja, vetine i kompetencije potrebne da bi se ti poslovi mogli uraditi.

Standard kvalifikacije se priprema na osnovu standarda zanimanja, obrazovnog ili drugog standarda, koji proizilaze iz jasnog prikaza potreba za konkretnim kvalifikacijama. Te potrebe se odnose na potrebe trita rada, potrebe pojedinaca ili drutva s ciljem zapoljavanja ili nastavka obrazovanja.Obrazovni program u strunom obrazovanju priprema se na osnovu standarda zanimanja usaglaenih sa socijalnim partnerima na nacionalnom nivou i standarda kvalifikacije, vodei rauna o zahtevima i interesima lokalne zajednice. Sadraji obrazovnih programa treba da budu usklaeni sa meunarodnim standardima i sa tradicijom naeg obrazovnog sistema.

Obrazovni program omoguava sticanje kvalifikacije/a nivoa obrazovanja, sa mogunou sticanja vie strunih kvalifikacija razliitog i/ili istog nivoa.

Sticanje kvalifikacija nivoa obrazovanja i strunih kvalifikacija omoguava modularna organizovanost obrazovnih programa. Modul je programska odnosno organizaciona jedinica obrazovnog programa strunog obrazovanja, koja moe da obuhvati nastavne predmete i/ili kompetencije. To je zaokruena celina ciljeva i sadraja koja povezuje opte, struno-teorijsko i praktino znanje. Moduli se oblikuju na osnovu analize standarda zanimanja i standarda kvalifikacije. Na osnovu analize standarda zanimanja i standarda kvalifikacije odreuje se koje module, delove modula (predmete) ili jedinice uenja uenik odnosno polaznik mora savladati da bi dobio odgovarajui struni naziv i nivo strunog obrazovanja, to se definie obrazovnim programom.

Obezbeivanje i unapreenje kvaliteta u strunom obrazovanju je zakonska obaveza institucija i kola/ustanova, a ostvaruje se, izmeu ostalog, kroz procese eksterne i interne evaluacije. Utvrivanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada se vri za oblasti koje su definisane podzakonskom regulativom, pa je osnovna aktivnost u procesu eksternog utvrivanja kvaliteta usmerena u pravcu njihove procene. Oblasti za koje se utvruje kvalitet, osim dela nastave i uenja, jedinstvene su za sve ustanove strunog obrazovanja do nivoa univerziteta. Procena kvaliteta vri se za kolu, razred i program, na osnovu indikatora. Kljune oblasti se razrauju na indikatore.

3. Ciljevi Bolonjske deklaracije i bolonjskog procesa

Osnovni cilj Bolonjskog procesa je kreiranje Evropskog prostora visokog obrazovanja (European Space for Higher Education), radi unapreenja zapoljavanja i mobilnosti stanovnitva, kao i meunarodne konkurentnosti evropskog visokog obrazovanja. Bolonjski proces sastoji se od nekoliko elemenata: Prihvatanje sistema prepoznatljivih i uporedivih stepena, izmeu ostalog uvoenjem dodatka diplomi (diploma supplement), kako bi se unapreivalo zapoljavanje evropskih graana i meunarodna konkurentnost evropskog sistema visokog obrazovanja. Dodatak diplomi predstavlja vaan dokument koji daje detaljan opis studentske akademske karijere; Prihvatanje sistema koji se bazira na dva glavna ciklusa: pred-diplomskom i post-diplomskom. Pristup drugom ciklusu zahtijeva uspjeno zavren prvi ciklus koji mora trajati najmanje tri godine. U irem smislu, moe se govoriti o tri ciklusa: bachelor, master i doctorate; Uvoenje bodovnog sistema ECTS (European Credit Transfer System), koji ukazuje na transparentnost i kvalitet studija, kao prikladnog sistema unapreenja razmjene studenata. Poveana fleksibilnost studija i mobilnost studenata, pomou jedinstvenog sistema uporedivosti radnog uinka studenata i prepoznatljivosti bodova, najvee su prednosti koje za studente ima ECTS; Pravino priznavanje visokokolskih kvalifikacija, vremena studiranja i prethodonog uenja kljune su komponente Evropskog prostora visokog obrazovanja. Iako je postignut znaajan napredak u ovom delu, panju je potrebno usmeriti na usklaivanje pristupa razliitih drava i ustanova u priznavanju kvalifikacija; Celoivotno uenje je vano pitanje za veinu univerziteta, ali je implementirano samo nekoliko ovakvih programa. Cilj ovakvog naina uenja treba da bude odranje mogunosti zaposlenja tokom itavog radnog veka, kao odgovor na sve dinaminije promene u nauci, tehnici i drutvu uopte. Svi aspekti Bolonjskog procesa su usko povezani. Zbog toga je neophodan integralni pristup implementaciji procesa.

4. SOCIJALNA DIMENZIJA Visoko obrazovanje treba da ima vanu ulogu u unapreenju socijalne kohezije, umanjivanju nejednakosti i poveanju nivoa znanja, vetina i kompetencija u drutvu. Cilj dravne politike u visokom obrazovanju predstavlja maksimalno uveanje potencijala pojedinaca za lini razvoj i doprinos odrivom i demokratskom drutvu zasnovanom na znanju. Drutvena je tenja da na svim nivoima visokog obrazovanja studentska populacija utie na sam sistem, te da se prui jednaka ansa za sve studente, bez obzira na socijalno i ekonomsko poreklo.

5. BOLONJSKI PROCES U CRNOJ GORI

Crna Gora participira u Bolonjskom procesu jo od 2003. godine, a 2007. godine na ministarskoj konferenciji odranoj u Londonu, potvreno je lanstvo i status Crne Gore u tom procesu kao samostalne i meunarodno priznate drave. Prema Izvetaju Radne grupe za primenu Bolonjskog procesa iz 2009. godine, Crna Gora je kljuni napredak u ovom procesu ostvarila u sledeim oblastima: usvajanje nekoliko zakonskih propisa i ostalih dokumenata koji unapreuju primenu Bolonjskog procesa (Zakon o priznavanju je usklaen sa Lisabonskom konvencijom), utvrene su smernice za re-akreditaciju visokokolskih ustanova i nastavnih programa, strategija za utvrivanje NQF (National Qualifications Framework), odnosno nacionalnog sistema visoko-kolskih kvalifikacija, primenjen je drugi ciklus sa jasnom mogunou punog pristupa za one koji su zavrili prvi ciklus, u zakonskim propisima je istaknuto da su visoko-kolske ustanove odgovorne za akademsko priznavanje, a Ministarstvo obrazovanja za profesionalno priznavanje. U skladu sa pomenutim Izvetajem, izazovi koji predstoje su: implementacija NQF, formulisanje strategije razvoja visoko-kolskih ustanova, uvrivanje veza izmeu visoko- kolskih ustanova i trita rada, poveanje efikasnosti studija, restrukturiranje finansiranja visoko-kolskih ustanova, poveanje mobilnosti. Prema Zakonu o priznavanju i vrednovanju obrazovnih isprava (Slubeni list CG, broj 4/08), obrazovne isprave o steenom, odnosno zapoetom obrazovanju u inostranstvu, podleu postupku priznavanja i vrednovanja inostranih obrazovnih isprava. Priznavanje inostrane obrazovne isprave vri se radi nastavka obrazovanja ili zapoljavanja u Crnoj Gori. Crna Gora je lanica ENIC mree (Evropska mrea nacionalnih informacionih centara o akademskoj mobilnosti i priznavanju). ENIC centar obavlja poslove koji se odnose na priznavanje i vrednovanje, u skladu Zakonom o priznavanju i vrednovanju obrazovnih isprava. ENIC centar vri sledee poslove: 1) Sprovodi postupak priznavanja inostrane obrazovne isprave; 2) Daje miljenje o pitanjima koja su predmet postupka vrednovanja; 3) Daje informacije o postupku priznavanja i vrednovanja obrazovnih isprava ustanovama visokog obrazovanja, poslodavcima, ENIC partnerima i drugim organizacijama; 4) Sarauje sa ENIC mreom na izradi nacionalnih okvira kvalifikacija u evropskom prostoru visokog obrazovanja; 5) Doprinosi daljem unapreenju obrazovnog sistema u Crnoj Gori; 6) Aurira i daje informacije o obrazovnim sistemima, inostranim obrazovnim ispravama i njihovom odnosu sa obrazovnim ispravama u Crnoj Gori, propisima o priznavanju i vrednovanju obrazovnih isprava, informacije o akreditovanim ustanovama visokog obrazovanja, uslovima za upis i dr.; 7) Aurira informacije o obrazovnom sistemu Crne Gore, u formi datoj u aneksu Zajednike ENIC/NARIC povelje o zadacima i nadlenostima ENIC/NARIC centara; 8) Obavlja poslove od nacionalnog i meunarodnog znaaja propisane Lisabonskom Konvencijom za priznavanje obrazovnih isprava o visokom obrazovanju na podruju Evrope. U Crnoj Gori je u septembru 2009. godine zapoet projekat "Nacionalni okvir kvalifikacija i kvalitet u visokom obrazovanju". Re je o projektu koji se finansira kroz IPA Fond, kojim upravlja Delegacija Evropske komisije u Crnoj Gori. Projekat e implementirati konzorcijum: konsultantska kua WYG International i Univerzitet Strathclyde (kotska), u saradnji sa Ministarstvom obrazovanja i Univerzitetom Crne Gore. Nacionalni okvir kvalifikacija (NQF) zahteva, izmeu ostalog, strog proces odobrenja kvalifikacija, kvalitetno ocenjivanje i odgovarajui zakonodavni okvir. U okviru ovog Projekta vrie se osposobljavanje kadra za ocenjivanje nivoa kvaliteta i obezbedie se tehnika podrka institucijama.

Preduzetniko uenje u srednjem strunom obrazovanju analiza postojeeg stanja i ostvareni napredakRazvoj i promocija preduzetnikog uenja kao kljune kompetencije u strunim kolama poeo je 2002. godine. Sadraj aktivnosti prati savremene trendove u oblasti preduzetnikog uenja u skladu sa evropskim i crnogorskim dokumentima.

U prethodnom periodu u novim reformisanim obrazovnim programima uveden je predmet Preduzetnitvo kao obavezni ili kao izborni struno-teorijski predmet. Predmet je zastupljen sa godinjim fondom od 72 asa (za pojedine trogodinje programe, etvorogodinje programe i programe vieg strunog obrazovanja) ili 36 asova (za pojedine trogodinje programe).

Uraen je program Mladi preduzetnici koji se od 2012/2013. kolske godine primjenjuje u okviru predmeta Preduzetnitvo, a u cilju sticanja teorijskih i praktinih znanja iz ove oblasti. U okviru programa uraeni su prirunici za uenike i nastavnike, izvrena je obuka svih nastavnika u Crnoj Gori koji izvode nastavu iz ovog predmeta (40), izvrena je obuka direktora sa sjevera Crne Gore iz oblasti preduzetnitva (est direktora). Uspostavljena je saradnja sa preduzetnicima sa sjevera Crne Gore koji su zavrili obuku i ukljuili se u nastavni proces.

U okviru ovog programa organizovano je regionalno i Nacionalno takmienje za najbolji biznis plan.

Inovatina nastavna metoda Preduzee za vjebu uvedena je 2009/2010. godine kao obavezna u podruju rada Ekonomija i realizuje se na treoj godini kroz praktinu nastavu sa godinjim fondom od 144 asa. Realizuje se u dva obrazovna programa: Ekonomski tehniar i Tehniar marketinga i trgovine. Kroz rad u virtuelnim preduzeima u toku svake kolske godine proe oko 1.200 uenika. U cilju boljeg funkcionisanja rada virtuelnih preduzea, osnovan je 2005. godine Servis centar preduzea za vjebu, u okviru Centra za struno obrazovanje.

U okviru programa uraeni su prirunici za uenike i nastavnike i izvrena obuka oko 90 nastavnika koji realizuju ovu nastavnu metodu. Obuku za trenere iz oblasti preduzetnitva zavrilo je 10 nastavnika. Servis centar PZV-a je organizovao tri nacionalna sajma, dva meunarodna i uee na oko 30 meunarodnih sajmova.

Od 2013. godine u tri srednje strune kole na sjeveroistoku Crne Gore (u Bijelom Polju, Beranama i Mojkovcu), realizuje se projekat Preduzetniki centri. Cilj projekta je dalje unapreenje preduzetnikog uenja u formalnom i neformalnom obrazovanju.

Ciljevi razvoja preduzetnikog uenja u narednom perioduU skladu sa Strategijom za cjeloivotno preduzetniko uenje i Modelom za unapreenje preduzetnitva u srednjem obrazovanju koje je usvojila Vlada Crne Gore, planirano je da se sprovedu odreene aktivnosti koje e doprinijeti daljem razvoju preduzetnikog uenja.

Aktivnosti za unapreenje preduzetnikog uenja u srednjem strunom obrazovanju obuhvatio bi sljedee:1. Uvoenje obaveznih sadraja iz preduzetnitva kroz opteobrazovne predmete2. Razvijanje preduzetnikih znanja i vjetina kroz slobodne i vannastavne aktivnosti3. Osnivanje i rad preduzetnikih klubova u srednjim strunim kolama4. Osposobljavanje i kontinuirani profesionalni razvoj nastavnika iz oblasti preduzetnitva5. Osposobljavanje i kontiuirani profesionalni razvoj nastavnika iz oblastipreduzetnitva

Socijalna inkluzijaU srednjekolskom procesu obrazovanja i vaspitanja djece s posebnim obrazovnim potrebama treba se orijentisati za rad i samostalan ivot. Do sada su formirani i osposobljeni timovi za obuku i podrku inkluzivnom obrazovanju u sedam strunih kola, prilagoen prostor, nabavljena oprema. Obuke za inkluzivni nastavni rad su usvojene od strane Nacionalnog savjeta za obrazovanje i ponueni su u katalozima za obrazovanje nastavnika Centra za struno obrazovanje i Zavoda za kolstvo. Poetak modularizacije obrazovnih programa otvara mogunosti za uenike sa posebnim obrazovnim potrebama, te ih treba uspostaviti za to vei broj standarda zanimanja i kvalifikacija razliitog stepena, odnosno omoguiti uenicima sa posebnim obrazovnim potrebama, uenicima koji rano naputaju kolovanje ili onima koji nemaju interesovanja za kvalifikacijama vieg srednjekolskog nivoa da dostiu kvalifikacije drugog ili treeg nivoa. U daljoj podrcisocijalnoj inkluziji treba se fokusirati na profesionalni razvoj nastavnika u srednjim kolama(prioritetno onima praktine nastave).

Neophodno je operacionalizovati saradnju osnovnih sa srednjim kolama, srednjih kola i trita rada, u cilju kontinuiranog praenja uenika sa posebnim obrazovnim potrebama i njegove profesionalne orijentacije. Zato treba individualni tranzicioni plan primijeniti u svim kolama, razviti kulturu da se prikupljaju informacije o tome koliko djece se zapoljava u oblasti u kojoj su se obrazovali, koliko nastavlja obrazovanje na srodnim ili

nekim drugim fakultetima bile bi od velikog znaaja za ire sagledavanje socijalne inkluzije. Konano, meu poslodavcima potrebno je promovisati informacije u pravcu njihove senzibilizacije za zapoljavanje djece koja zavravaju dio obrazovnog programa tj. stiu sertifikate o steenoj strunoj kvalifikaciji ili uvjerenja o zavrenom dijelu obrazovnog programa. Takoe, za djecu populacije Roma i Egipana potrebno je primijeniti tranzicione aktivnosti, mentorske programe ije se zaduenje ogleda u tome da se prati uspjeh uenika, sarauje sa roditeljima i dr.

Priznavanje neformalnog i informalnog uenjaZakon o nacionalnim strunim kvalifikacijama (Slubeni list CG, br. 80/08) otvorio je put za priznavanje neformalno steenih znanja i povezivanje sa njim i omoguio odraslim, bez formalnog obrazovanja, sa odgovarajuim znanjima, da ta znanja mogu da dokau i steknu javno vaeu ispravu o nacionalnoj strunoj kvalifikaciji.

Ispitni centar je u skladu sa svojim nadlenostima stvorio sistemske pretpostavke za sticanje strunih kvalifikacija putem direktne provjere znanja i vjetina. Ovo je samo poetak stvaranja sistema priznavanja neformalnog i informalnog uenja koje bi bio u direktnoj korelaciji sa podsticanjem cjeloivotnog uenja i inkluzivnog obrazovanja.

Profesionalna orijentacijaIzbor profesije za pojedinca nikad nije bila laka odluka, a u dananjem vremenu, koje karakteriu brze promjene u tehnologiji i na tritu rada, stalne potrebe za uenjem i promjenama zaposlenja, pojedinac se sree sa izazovima, za koje esto nema znanja i vjetina, da bi na njih uspjeno odgovorio. Zbog toga je prevladala spoznaja da pojedinac treba da naui tzv. vjetine voenja karijere, koje mu omoguavaju da izabere pravo obrazovanje, osposobljavanje, zaposlenje i da uspjeno vodi svoju karijeru.

Novi pristupi i novi izazovi sa kojima se suoava politika imali su jak uticaj na slube za karijernu orijentaciju. Te nove oblike treba smatrati kao dopunu tradicionalnim oblicima rada (individualno karijerno savjetovanje, tradicionalne metode informisanja i slino). Zavod za zapoljavanje Crne Gore i obrazovne ustanove sprovode razliite oblike karijenog voenja.

Upisna politikaUpis uenika u strunu kolu se vri putem javnog konkursa koje objavljuje Ministarstvo prosvjete na prijedlog kola. Posmatrano prema podrujima rada, razliito je interesovanje uenika za pojedina podruja rada, odnosno obrazovne profile. U trogodinjim strunim kolama najvee interesovanje postoji za usluge i ugostiteljstvo, a manje je interesovanje za oblasti drvoprerade, mainstva, poljoprivrede, elektrotehnike i graevinarstva. Tendencija smanjenja broja uenika za navedene oblasti se poveava.

U etvorogodinjim strunim kolama najvee interesovanje je za obrazovne profile u podrujima rada medicina, ekonomija i turizam. Vei broj prijavljenih kandidata od broja upisnih mjesta postoji i kod obrazovnih profila za podruja rada elektrotehnika i saobraaj.

U ostalim podrujima rada broj upisnih mjesta je znatno vei od broja prijavljenih kandidata.

Mrea kola, opremljenost kolakolsku mreu za realizaciju srednjeg strunog obrazovanja ine: 21 struna kola, 7 umjetnikih kola, 3 resursna centra, 2 obrazovna centra i 10 mjeovitih kola. Svake kolske godine se uenicima ponudi oko 80 obrazovnih profila - 35 u trogodinjem i oko45 u etvorogodinem trajanju. U strunim kolama ima oko 21.000 uenika, to predstavlja 68% od ukupnog broja uenika u srednjim kolama. Nastavu realizuje oko2.000 nastavnika. Postojea kolska mrea omoguava prihvat svih uenika koji ele da nastave obrazovanje nakon zavretka osnovne kole, ali jo uvijek interesovanje za obrazovne profile nije usklaen sa potrebama trita rada i planovima razvoja optina ili regiona.

Nastavnici i uprava kolaZakonom o strunom obrazoanju je definisano da obrazovno-vaspitni rad u strunom obrazovanju obavljaju: nastavnici, struni saradnici, saradnici u nastavnici praktinog obrazovanja i instruktori praktinog obrazovanja. Centar za struno obrazovanje, u skladu sa zakonom predvienim nadlenostima, realizuje osposobljavanje i usavravanje nastavnika i direktora strunih kola.

Osposobljavanje i usavravanje nastavnika u strunom obrazovanju izvodi se u dva pravca:-Osposobljavanje nastavnika za unapreenje pedagokih znanja i korienja savremenih metoda za prenoenje znanja.-Osposobljavanje nastavnika za unapreenje didaktiko-metodikih znanja iz struno- teorijskih predmeta.

Osposobljavanje i usavravanje direktora se izvodi kroz pohaanje sedam obaveznih modula i izradom zavrnog rada na izabranu temu. Ovu obuku je zavrilo 20 direktora strunih kola.

Socijalno partnerstvoSocijalni partneri i uesnici u socijalnom dijalogu su, od poetka reforme obrazovnog sistema, ukljueni na nacionalnom nivou u procese definisanje strategija razvoja i ciljeva promjena u obrazovanju kroz saradnju sa resornim Ministarstvom. Uesnici u socijalnom dijalogu ukljueni su u procese donoenje odluka preko sektorskih komisija, savjeta za kvalifikacije, Nacionalnog savjeta za obrazovanje, kolskih odbora i drugih strunih tijela.

Predstavnici poslodavaca i zaposlenih uestvuju u radnim grupama za izradu novih standarda zanimanja i lanovi su tijela koje ih usvaja. Predstavnici Privredne komore Crne Gore, Unije poslodavaca Crne Gore, Sindikata prosvjete i Saveza sindikata Crne Gore uestvuju u akreditaciji obrazovnih programa i programa obuke preko predstavnika u nadlenim savjetima.

18