51silikatne opeke, staklo 1

7/24/2019 51Silikatne Opeke, Staklo 1

1/61


2/61


3/61


4/61


5/61


6/61


7/61


8/61


9/61


10/61


11/61


12/61


13/61


14/61


15/61


16/61


17/61


18/61


19/61


20/61


21/61


22/61


23/61


24/61


25/61


26/61


27/61


28/61


29/61


30/61


31/61


32/61


33/61


34/61


35/61


36/61


37/61

DODATNE OBRADE STAKLA


38/61

Odgrevanjeje sastavni deo postupka oblikovanja mnogihproizvoda od stakla. Primenjuje se radi eliminacije(otputanja) zaostalih napona u staklu, koji se javljaju zbog

srazmerno brzog hlaenja proizvoda. Ukoliko se ne bi ilona odgrevanje, u staklenom proizvodu bi spontano dolazilodo pojave prslina, odnosno do drasti!nog pada njegovihmehani!kih karakteristika. Sam postupak odgrevanja obavljase u posebnim pe$ima, koje su obi!no tunelskog tipa i sa

kontinualnim radom. U tim pe$ima stakleni proizvodi sekre$u na trakastom transporteru izraenom od vatrostalnogmaterijala. Prolaze$i kroz pe$, proizvodi su izloeniposebnom reimu zagrevanja, koji je razli!it za razne vrstestakla i koji se uglavnom svodi na slede$e: zagrevanje do

temperature koja nije via od 600oC, zadravanje odreenovreme na toj temperaturi, i ravnomerno hlaenje do sobnetemperature na izlasku iz pe$i.


39/61

Kaljenjeje postupak kojim se putem specijalne termi!keobrade pove$ava !vrsto$a stakla i njegova tvrdo$a. Staklose zagreva do odreene temperature (zavisno od sastava),

tzv. temperatura kaljenja, koja je blizu ta!ke razmekavanja,a zatim se brzo hladi mlazom hladnog vazduha. Kao srednjatemperatura kaljenja moe se priblino uzeti temperatura od700oC. Dok je pri hlaenju u inicijalnoj preradi, staklo, usledunutranjih napona (pre odgrevanja), krto i lomljivo, kod

kaljenja je nastajanje unutranjih napona kontrolisano i onisu ravnomerno rasporeeni po masi. Kaljeno staklo je uspoljnim slojevima napregnuto na pritisak, a u unutranjimna zatezanje, tako da ova naponska ravnotea doprinosipove$anju njegove otpornosti. Kaljeno staklo moe izdratiznatna naprezanja na savijanje, otporno je na udar itermi!ke okove. Ukoliko doe do loma, prska na sitnekomadi$e tupih ivica, koji ostaju meusobno labavopovezani.


40/61

Bruenjeje postupak u okviru koga se, pomo$u naro!itih

ureaja (brusilica), obrauju ivice staklenih elemenata(izvode tzv. oborene ivice), izrauju razni ornamenti i areukrasnog karaktera na staklenim povrinama i sl.

Poliranje se primenjuje za otklanjanje opti!ke

nehomogenosti stakla, koja je posledica prisustva talasa napovrini stakla, nejednakosti debljine itd. U ovom postupkuse primenjuju razna abrazivna sredstva (kvarcni pesak,korund, karborundum i dr.), kojima se tare povrina stakla iotklanjaju uo!eni nedostaci (primenjuje se prvo grubo, a

zatim i fino poliranje).


41/61

Matiranje podrazumeva mehani!ko ili hemijsko erodiranjepovrine stakla. U prvom slu!aju naj!e$e se primenjuje

postupak peskarenja (delovanje mlaza kvarcnog peska podpritiskom), a u drugom slu!aju nagrizanje povrinefluorovodoni!nom kiselinom. Na ovaj na!in se dobija mutno- neprovidno staklo.

Lepljenjeje postupak koji se sastoji u spajanju staklenihplo!a slojem odreenog lepka - plasti!ne materije - kojaizmeu dve plo!e obrazuje providnu foliju. Pri lomu ovakvastakla se ne raspadaju, ve$ komadi stakla ostaju povezani.


42/61

Pored navedenog, u dodatne obrade stakla mogu se ubrojatijo i slede$i postupci:

- savijanje, koje se radi preko amotnih kalupa, uzzagrevanje stakla do temperature od oko 600oC;

- prevla!enje povrine stakla solima srebra, !ime se dobijajuogledala;

- nanoenje preko povrine stakla odreenih prevlaka ifilmova (moe se, na primer, na staklo naneti odreenakerami!ka boja, nakon !ega sledi faza suenja boje upe$i).


43/61

OBI&NE VRSTE RAVNOG

GRA(EVINSKOG STAKLA


44/61

Vueno ravno staklo koristi se uglavnom za zastakljivanjevrata, prozora i sl. Proizvodi se u slede$im debljinama (h):

- tanko staklo h = 1,6 mm,- prozorsko staklo h = 1,6 - 4,0 mm,- debelo staklo h = 5 - 6 mm,- staklo za izloge i ogledala h = 6 - 8 mm.

Duine tabli ovog stakla zavise od debljine, a irine odmogu$nosti maina u kojima se ono proizvodi. Prema JUS-u, duine ravnog vu!enog stakla su: 160-180 cm za debljinuod 2 mm; 160-200 cm za debljinu od 3 mm; 160-240 cm zadebljinu od 4 mm, 160-360 cm za ve$e debljine. Moe se

proizvoditi i u raznim bojama. Ovo staklo ima klase kvalitetaA, B i C - to se odreuje na osnovu obima greaka umaterijalu koje su posledica proizvodnog procesa.


45/61

Polirano ravno staklo (proizvedeno kao vu!eno staklo,plivaju$e staklo ili liveno staklo) je staklo boljeg kvaliteta uporeenju sa vu!enim ravnim staklom. Ono se moe koristitiza zastakljivanje vitrina, izloga itd., ili kao poluproizvod koji

se dorauje. Doradom se od njega dobijaju ogledala, kaljenostaklo ili druge vrste stakala specijalnih svojstava. Debljine

poliranog ravnog stakla su naj!e$e iste kao debljineobi!nog vu!enog stakla, ali se danas, po porudbini, ovostaklo moe proizvoditi i u debljinama preko 10 mm.


46/61

Liveno staklo ima nekoliko varijeteta. Naj!e$e je to tzv.ornamentalno staklo, koje se dobija valjanjem izlivenestaklene mase reljefnim valjcima. Na ovaj na!in dobijaju serazli!iti ornamenti (sl. 2.9), uklju!uju$i i podune brazde na

povrini stakla. Radi se u debljinama 4-6 mm, sastandardnom irinom 120 cm i u duinama 120-300 cm;moe da bude bezbojno ili obojeno u masi. Koristi se zazastakljivanje svih elemenata kod kojih se postavlja zahtevza dovoljnom koli!inom svetlosti, ali i za zatitu od pogleda(kod kola, obdanita, bolnica, industrijskih hala i dr.).


47/61

Sirovo staklo je takoe staklo koje se dobija livenjem, ali bezutiskivanja ara i bez bruenja i poliranja; ono je samoprozra!no, a provodnost mu je manja od obi!nog

prozorskog stakla. Proizvodi se sa istim dimenzijama kaoornamentalno staklo, a najvie se koristi za zastakljivanjetoplih leja i staklenika.


48/61

Armirano staklo (i!ano staklo) se dobija livenjem staklenemase u dva sloja i utiskivanjem i!ane mree izmeu njih.

Debljina mu je 4-8 mm, standardna irina 120 cm, a duinatabli 130 cm, 210 cm i 300 cm. Povrine ovog stakla moguda budu sa i bez utisnutih ara. Prozra!no je kao i dveprethodno opisane vrste stakla, ali ne i providno(propustljivost svetlosti mu je 82-85%). Pripada grupisigurnosnih stakala. Ono ima pove$anu otpornost na poar,kao i odreenu otpornost na namerna dejstva - provale.Koristi se kod vrata liftova, ograda stepenita ili balkona,stepeninih prozora, svetlarnika, krovova, pregradnih zidovai dr.


49/61

RAVNA STAKLA SPECIJALNIH KARAKTERISTIKA


50/61

Sigurnosna stakla su stakla kod kojih se u slu!aju loma u

prvi plan stavlja bezbednost ljudi. U ova stakla spadajuarmirano staklo (o kome je ve$ bilo re!i), kaljeno staklo ilepljeno staklo.

Kaljeno staklo se dobija odgovaraju$om termi!kom obradomravnog stakla. Gotov proizvod ima otpornost na udar 4-6puta, a !vrsto$u pri savijanju 5-8 puta ve$u nego obi!noravno staklo. Njegova najbitnija karakteristika je u tome dase pri lomu raspada na sitne komadi$e koje karakteriu tupeivice. Naj!e$e se koristi kao staklo za automobile, dok se ugraevinarstvu koriste kaljena stakla ve$ih debljina - zavrata, pregrade, plafone i dr.


51/61

Lepljeno staklo je lamelirano staklo sastavljeno od dve ilivie staklenih tabli meusobno povezanih umetnutimslojevima odreenog providnog plasti!nog materijala (folijepolivinil butilena debljina 0,4 ili 0,75 mm). Broj slojeva varira

od 2 do 16, a debljina ovako dobijenog stakla od 5 do 65mm. Pri lomu na ovom staklu se javljaju naprsline, odnosnomree naprslina, a ako doe do njegove dezintegracije,komadi$i stakla $e ostati vezani za sloj folije. Pri ovome, ividljivost kroz staklo moe da bude delimi!no sa!uvana.


52/61


53/61

Termoizolaciona staklasu sastavljena od dva do tri slojastakla, izmeu kojih je upljina ispunjena ili potpuno suvimvazduhom ili nekim gasom (argonom, na primer). Poto suvivazduh slabo provodi toplotu, vrednosti koeficijenta prolazatoplote k su kod ovakvih elemenata znatno nie. Takoelement od dva sloja stakla debljine 3 mm sa 12 mmvazduha izmeu ima k=2,8 W/m2 oC, to u poreenju sa

jednostrukim staklom iste debljine (k=5,8 W/m2 oC)predstavlja smanjenje na polovinu, dok kodtermoizolacionog stakla od tri sloja stakla i dva slojavazduha (4 + 12 + 4 + 12 + 4 mm) je k = 2,1 W/m2 oC.Ovakva stakla poznata su pod razli!itim fabri!kim nazivima.


54/61

Termoapsorbuju#a stakla su stakla kod kojih se efekatapsorbcije sun!evog zra!enja (sl. 2.10) postie dodavanjem

odreenih sastojaka (metalnih oksida) u staklenu masu.Ovakvo staklo se !esto koristi i kao spoljni slojtermoizolacionih stakala. Meutim, zbog pove$aneapsorpcije toplote dolazi do ve$eg zagrevanja ovakvogstakla, pa i do njegove ve$e deformacije, o !emu se mora

voditi ra!una.

Termoreflektuju#a stakla se dobijaju izradomodgovaraju$ih prevlaka koje obezbeuju selektivnoproputanje, odnosno reflektovanje sun!evog zra!enja.

Prevlake se postavljaju sa spoljne ili unutranje stranestakla, zavisno od primenjenog postupka njihovognanoenja (piroliti!kim putem ili raspravanjem u vakuumu).


55/61

Stakla za spreavanje kondenza su stakla u okviru kojihsu, u sloju plasti!ne folije, ugraena elektri!na grejna tela.

Na ovaj na!in, u uslovima niskih temperatura, spre!ava sekondenzacija vodene pare na unutranjoj povrini stakla.


56/61

OSNOVNA SVOJSTVA STAKLA


57/61

Svojstva stakla u optem slu!aju zavise od njegovogsastava i strukture, koja se po pravilu formira u zavisnosti odtehnolokih postupaka koji se primenjuju pri proizvodnji(temperatura rastopa, brzina hlaenja, dodatne obrade i dr.).U tabeli 2.2 prikazani su hemijski sastavi nekih vrsta stakla

koji, izme

u ostalog, omogu$avaju izvo

enje zaklju

!aka odva osnovna svojstva stakla - o providnosti i prozra!nosti.

Vidi se, dakle, da treba praviti razliku izmeu navedenihpojmova, poto prozra!nost podrazumeva samo proputanjedovoljne koli!ine svetlosti, a ne i jasno sagledavanje slike

predmeta sa druge strane stakla.


58/61

Tabela 2.2 . Hemijski sastavi nekih vrsta stakla (u mas. %)

6-13--0,5-20-85-1610-1848-56Stakleno vlakno

--2-611-16-4-54-669-73Staklo za disperziju

svetlosti

2-3-5-68-101-26-83-568-70Hemijski otporno staklo

-30-3510-13----55-77Kristal

---15-162-49-103-469-72Staklo za flae

---14-153-48-101,5-270-73Prozorsko staklo

B2O3PbOK2ONa2OMgOCaOAl2O3SiO2Vrsta stakla


59/61

Obi!no staklo proputa preko 90% svetlosti, a reflektuje

3,5-4% na obe povrine, tako da je ukupna refleksija kodjednostrukog ravnog stakla 7 do 8%. O proputanjusvetlosti kod nekih drugih vrsta stakla, pak, bilo je ve$ re!inapred.

Specifi!na masa obi!nog tehni!kog stakla je 2400-2600kg/m3, a olovnog stakla do 6000 kg/m3. Poroznost stakla

je, ako nije re! o upljikavom staklu, prakti!no ravna nuli.Tvrdo$a stakla iznosi 5-7 po Mosu (za obi!no graevinskostaklo je cca 6).


60/61

Staklo u principu razli!ito podnosi naprezanja pri pritisku i

zatezanju. &vrsto$a pri pritisku obi!nog graevinskogstakla, za slu!aj delovanja kratkotrajnih optere$enja, kre$ese od 200-500 MPa, dok kristalno staklo, ispitivano podistim uslovima, ima !vrsto$u pri pritisku i preko 1000 MPa.

&vrsto

$a pri savijanju, pak, pri delovanju kratkotrajnihoptere$enja, obi!no iznosi 30 do 40 MPa. to se ti!e

!vrsto$e pri "!istom" zatezanju, ona je priblino jednakadesetini !vrsto$e pri pritisku, pri !emu ta mehani!kakarakteristika bitno zavisi od debljine elementa koji seispituje (videti podatke o !vrsto$i pri zatezanju staklenihvlakana).


61/61

Pri delovanju dugotrajnih optere$enja zapaa sesmanjivanje !vrsto$e stakla za 15-20%.

Staklo je izrazito krt materijal i njegov radni dijagram jeprakti!no pravolinijski u celom podru!ju napona; modulelasti!nosti stakla varira u granicama 50-100 GPa, dok jePoasonov koeficijent stakla 0,22.

Termi!ki koeficijent linearnog irenja stakla je T 910-61/oC.

U prakti!nim prora!unima moe se usvojiti da koeficijenttoplotne provodljivosti stakla ima slede$e vrednosti:

- prozorsko staklo = 0,81 W/m oC,- armirano staklo = 0,44 W/m oC.

51silikatne opeke, staklo 1

Documents