Seminarski rad Organizacija UN

1

Uvodno izlaganje

Ujedinjene nacije (UN) su meunarodna organizacija koja se deklarie kao globalno udruenje vlada koje sarauju na polju meunarodnog prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti. UN je 1945. osnovala 51 drava, ukinuvi Ligu naroda.

Poev od 2006., 192 zemlje su lanice Ujedinjenih nacija, ukljuujui sve meunarodno priznate nacije, osim Vatikana (koji je odbio lanstvo, i ima status posmatraa), Kukovih ostrva, Palestine (koja ima status de facto drave, ali jo nije pravno priznata), Nijuea (ijom spoljnom politikom rukovodi vlada Novog Zelanda) i Republike Kine (ije je lanstvo ukinula Narodna Republika Kina 1971). Palestina i Vatikan imaju parlamentarne posmatrake misije pri UN.

Iz svog sedita u Njujorku, zemlje lanice UN i njene specijalizovane agencije upravljaju i odluuju o administrativnim pitanjima na redovnim sastancima koji se odravaju svake godine. Organizacija je podeljena na administrativna tela, kao to su Generalna skuptina Ujedinjenih nacija, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija, Starateljski savet Ujedinjenih nacija, Sekretarijat Ujedinjenih nacija i Meunarodni sud pravde, kao i tela koja se bave upravljanjem svim ostalim agencijama UN, kao to su SZO i UNICEF. Najpoznatija javna linost UN je Generalni sekretar, a na toj dunosti se danas nalazi Ban Ki Mun.

Seminarski rad Organizacija UN

18

Zakljuak

Ujedinjene nacije su osnovane po zavretku Drugog svetskog rata od strane sila pobednica s nadom da e delovati u cilju spreavanja konflikta izmeu nacija i uiniti budue ratove nemoguim, podstrekivanjem ideala kolektivne bezbednosti. Struktura organizacije na neki nain i dalje reflektuje okolnosti pod kojima je nastala. Na primer, pet glavnih pobednica Drugog svetskog rata ine stalne lanove Saveta bezbednosti uz pravo veta: Sjedinjene Amerike Drave, Rusija (koja je zamenila Sovjetski Savez), Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, i Narodna Republika Kina (koja je zamenila Republiku Kinu).

U skorije vreme javljaju se sve jai zahtevi za reformisanjem Ujedinjenih nacija. Ali postoji malo jasnoe, a jo manje konsenzusa, o tome kako je reformisati. Neki ele da UN igraju znaajniju ili efikasniju ulogu u svetskim zbivanjima, dok drugi ele da se njena uloga svede na humanitarnu. U 2004. i 2005, optube za pogreno upravljanje i korupciju koje se odnose na program nafta za hranu, za Irak pod vlau Sadama Huseina, doveli su do jo jaih poziva za reforme.

Zvanian program reforme je pokrenuo tadanji Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, nedugo poto je zapoeo svoj prvi termin 1. januara, 1997. Reforme ukljuuju promenu stalnog lanstva Saveta bezbednosti (koji trenutno odslikava odnos snaga iz 1945. godine); stvaranje transparentnijeg, odgovornijeg i efikasnijeg birokratskog sistema, stvaranje demokratinijeg sistema UN i uvoenje meunarodne takse za proizvoae oruja.

Kongres Sjedinjenih Amerikih Drava je pokazao deliminu zabrinutost po pitanju sprovoenja reformi UN. Novembra 2004, stupio je na snagu zakon H.R. 4818 o stvaranju dvopartijske komisije koja bi podnela izvetaj kongresu o tome kako stvoriti UN efikasnijim u ostvarenju ciljeva njene Povelje. Komisijom, koja je poela sa radom januara 2005, predsedavaju bivi predsedavajui Predstavnikog doma NJut Gingri i bivi voa veine u Senatu, Dord D. Miel. Juna 2005, komisija je objavila izvetaj pod nazivom Ameriki interesi i reforma UN: izvetaj komisije po pitanju Ujedinjenih nacija,[5][6] uz brojne preporuke kako da se poboljaju UN.

Seminarski rad Organizacija UN

19

Predstavniki dom Sjedinjenih Drava je, 17. juna 2005, izglasao zakon kojim se budetska izdvajanja za UN smanjuju na pola do 2008. godine ako se ne ispune odreeni kriterijumi. Ovo oslikava dui period albi na antiameriki i antiizraelski lobi u UN, naroito izbacivanje Izraela iz vie kljunih agencija UN. Procenjuje se da SAD doprinose godinjem budetu UN sa oko 22%, to ovaj zakon ini potencijalno razarajuim za UN. Buova administracija i nekoliko bivih ambasadora SAD pri UN su upozorili da ovo moe samo ojaati antiamerika oseanja irom sveta i sluiti na tetu trenutnim naporima za reformu UN. Zakon je izglasan u junu 2005. Meutim, vei broj vodeih senatora republikanaca usprotivilo se zahtevu da doprinos SAD budetu UN bude prepolovljen ako UN ne ispune sve traene kriterijume.

Septembra 2005, Ujedinjene nacije su organizovale Svetski samit koji je okupio efove zemanja veine drava lanica. Tadanji generalni sekretar, Kofi Anan, je predloio da se uesnici samita zajedniki sloe oko plana za reformu UN, izmenama u meunarodnom sistemu za mir i bezbednost, ljudska prava i razvoj, kako bi postala sposobna za suoavanjem sa izvanrednim izazovima koji se postavljaju pred UN u 21. veku. Ali nikakav dogovor nije postignut. Umesto toga, svetski lideri su se dogovorili o uvoenju postepenih reformi: stvaranje Mirovne komisije kako bi se obezbedio centralni mehanizam za pomaganje zemljama koje se oporavljaju od sukoba, potpisivanje sporazuma da meunarodna zajednica ima pravo da se umea kada vlade zemalja ne uspeju da ispune svoje dunosti te zatite sopstvene graane od svirepih zloina, neodreeno obeanje o stvaranju boljih institucija UN o ljudskim pravima i sporazum kojim se vie sredstava posveuje nadzornim agencijama UN.

Iako su zemlje lanice UN postigle malo u reformisanju birokratskog sistema, Anan je nastavio da sprovodi reforme pod sopstvenom odgovornou. Osnovao je kancelariju za etiku, odgovornu za razotkrivanje novih finansijskih malverzacija i zatitu dounika.

Seminarski rad Organizacija UN

20

Literatura

Filip Turinovi, Vitomir Popovi, Meunarodno javno pravo, Banja Luka, 2007.

Milenko Kreo, Meunarodno javno pravo drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, 2008.

Grupa autora, Opta enciklopedija, BIGZ, Beograd, 2004. Rodoljub Etinski, Meunarodno javno pravo, Novi Sad, 2007. Smilja Avramov, Meunarodno javno pravo, Beograd, 1986. Juraj Andrasi Meunarodno javno pravo, Zagreb, 1970. Zoran Radivojevi Meunarodno javno pravo, Struna knjiga,

Beograd, 1991.

www.google.com

www.b92.net

Seminarski rad Organizacija UN

21

Sadraj

Uvodno izlaganje ................................................................................................................... 1 Nastanak i razvoj UN .................................................................................................... 2 Sedite UN .................................................................................................................... 4 Organizacija finansija UN ............................................................................................. 5 Ciljevi i aktivnosti UN .................................................................................................. 6 Organizacija UN kao subjekta kontrole oruja i razoruanja .......................................... 8 Mirovne misije .............................................................................................................. 9 Ljudska prava kao razlog kreiranja UN ....................................................................... 11 Humanitarna pomo i meunarodni razvoj uslovljen delovanjem UN .......................... 12 UN kroz agencije i ogranke do globalnog razvoja ........................................................ 13 Sporazumi i meunarodno pravo ................................................................................. 14 Uspesi i neuspesi UN u bezbednosnim pitanjima ......................................................... 15

Zakljuak ............................................................................................................................. 18 Literatura ............................................................................................................................. 20