ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ

ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ

• ДИСЦИПЛИНА АПЛИКАТИВНЕ ГЕОГРАФИЈЕ

• ДРУШТВЕНА ПРАКСА планирања будућег развоја, организације, уређења и заштите простора

• ТЕХНИКА• УМЕТНОСТ• ПОЛИТИКА

Циљ

Просторно планирање је по свом карактеру такво да не може имати специфичне циљеве који су мимо

циљева друштва и државе.

Основни стратешки циљеви просторног планирања :

• Кориговање постојећих просторних или регионалних диспаритета унутар држава

• Достизање одрживог развоја• Координација различитих секторских

политика• Олакшавање регионалне и локалне

адаптације на националу политику

• Основни задатак просторног планирања је да омогући остварење дугорочних циљева друштва. Просторно планирање је заправо средство за усмеравање процеса друштвеног развоја

• Предмет просторног планирања је простор и развој који се одвија у том простору и времену.

У савременим условима, са убрзаним научно-технолошким напретком и све интензивнијим

коришћењем простора, као предмет изучавања просторног планирања, поред

територије јавља се и:• акваторија • араторија

Потенцијлано и космички простори у будућности могу бити предмет просторног планирања

Дефиниције просторног плнирања

• Узелац: Оптимални распоред људи, добара и делтаноси на територији, ради његове оптималне употребе.

• Перишић: Просторно планирање је процес одлучивања усмерен ка будућности.

• Дерић: Просторно планирање подразумева коришћење, уређење и организацију простора.

• Стојков: Просторно планирање је средство за контролу дешавања у простору у будућности.

Дефиниција просторног планирања донета у Торремолиносу (ЦЕМАТ) :

Просторни план је просторни израз економске, социјалне, културне и еколошке политике читавог друштва. Оно је истовремено научна дисциплина, административна вештина и политика замишљена као интердисциплинарни и глобални приступ који тежи одрживом развоју региона и организацији простора према замисли водиљи.

Принципи просторног планирања

• научност, • реалност, • комплексност (обухватност), • непрекидност (континуираност), • демократичност и • институционалност

Нивои планирања• Транснационални• Национални• Регионални• Локални

Однос просторног планирања према осталим наукама

• Географија• Архитектура и урбанизам• Економија• Екологија • Социологија • Политика

Историја Историја ДемографијаДемографијаПравоПравоБиологијаБиологијаУметностУметност

ПОСТАНАК И РАЗВОЈПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА

СТАРЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

• МЕСОПОТАМИЈА – ИРИГАЦИОНИ СИСТЕМИ

• ЕГИПАТ – КОРИШЋЕЊЕ НИЛА• ГРЧКА – ГРАДОВИ – ПОЛИСИ• РИМ – ГРАДОВИ, ПУТЕВИ

Генезу градова карактеришу следеће епохе:

а) антички, б) средњевековни, ц) барокни и д) индустријски град.

Основни урбанистички концепти

• Урбанисти и дезурбанисти у СССР-у• Frenk Lojd Rajt (1869-1959) “ разуђени град”• Чикашка школа "лепи град" • Le Korbizije (1887-1965) “вертикални град”• Еbenzer Hauard (1850-1928) “ вртни град“ • Градови сателити и нови градови• Arturo Sorija i Mata (1844-1920) “линеарни

град”• Luis Mamford (1895-1990) “децентрализовани

град”

РАЗВОЈ ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА

ОПШТИ РАЗЛОЗИ КОЈИ СУ ДОПРИНЕЛЕ РАЗВОЈУ ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА:

1. ПОЛИТИЧКИ РАЗЛОЗИ• УСМЕРАВАЊЕ РАЗВОЈА• УСПОСТАВЉАЊЕ РАВНОТЕЖЕ

СОЦИЈАЛНОГ И ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА• СМАЊИВАЊЕ РЕГИОНАЛНИХ РАЗЛИКА• ПОДСТИЦАЊЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ

2. ЕКОНОМСКИ РАЗЛОЗИ, односно потреба за:

— равномерним коришћењем регионалних ресурса,— економисањем земиљиштем,— оптималним локацирање привредних активиности,— усаглашавање привредних активности,— оптималаним развојем инфраструктурних система,— повећање продуктивности рада и— интензивирањем економског развоја— оптималним размештајeм друштвених објеката и

служби

3. УРБАНИЗАЦИЈА—усмеравање процеса урбанизације,— ублажавање тешкоћа у функционисању

великих градова,— ограничавање раста агломерација и

градских подручја,— територијална организација сеоских

насеља,— усмеравање процеса смањења аграрне

пренасељености — стварање повољних услова за

насељавање становништва

4. СОЦИЈАЛНИ РАЗЛОЗИ— стварање повољнијих услова за живот и

рад људи на ширем подручју,— стварање услова за интензивирање

комуникације међу људима,— очување, заштита и адекватно коришћење

природе као човекове средине,— очување и заштита културно-историјских

вредности,— стварање услова за организовану

рекреацију— стварање услова за развој туризма.

РАЗЛОЗИ КОЈИ СУ ДОПРИНЕЛИ РАЗВОЈУ

ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА У ЕВРОПИ И У СВЕТУ

• Велика економска криза: САД

• Индустрија: Немачка, Велика Британијa

• Борба са природом или оскудевање земљиштем: Холандија, Израел

• Неуједначен регионални развој: СССР, Италија

Периoд после Другог светског рата

• Велики план Лондона• Петогодишњи планови у СССР-у• »План верт« у Француској• ЕУ• САД