55960252 smjernice za vocne sokove bs

8/22/2019 55960252 Smjernice Za Vocne Sokove Bs

1/132


2/132

Ova publkacia je prozvedena unutar (me projekta) Razvojnog programa Ujednnjenh nacia u Bosn Hercegovn(UNDP BH). Stavov znesen u ovoj publkaci ne predstavljaju nuno stavove UNDPa u BH.


3/132


4/132


5/132

3

SMJERNCE ZA VONE SOKOVE, VONE NEKTARE SLNE PROZVODE

AGENCIA ZA SGURNOST HRANE BOSNE HERCEGOVNE

Sadraj

. ZAKONSKA OSNOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

. RAZLOZ ZA DONOENJE SMJERNCA ZA VONE SOKOVE,

VONE NEKTARE SLNE PROZVODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

. PTANJA KOJA SE UREUJU SMJERNCAMA ZA VONE SOKOVE,

VONE NEKTARE SLNE PROZVODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

V. USKLAENOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

V. PROVEDBEN MEHANZM NAN OSGURAVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

V. FNANSISKA SREDSTVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

POGLAVLJE - PROZVOAKA SPECFKACIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

POGLAVLJE - MJERTELJSK ZAHTJEV, NAZVNA KOLNA PUNJENJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

POGLAVLJE - REFERENTNE SMJERNCE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

PRLOG 1 - Reerentne smjernce za sok/kau od banane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

PRLOG 2 - Reerentne smjernce za sok/kau od crne rbzle . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

PRLOG 3 - Reerentne smjernce za sok/kau od guave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

PRLOG 4 - Reerentne smjernce za sok/kau od jagode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

PRLOG 5 - Reerentne smjernce za sok/kau od kruke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

PRLOG 6 - Reerentne smjernce za sok/kau od malne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

PRLOG 7 - Reerentne smjernce za sok/kau od manga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

PRLOG 8 - Reerentne smjernce za sok od narande . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

PRLOG 9 - Reerentne smjernce za sok/kau od vnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

PRLOG 10 - Reerentne smjernce za sok/kau od breskve. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

PRLOG 11 - Reerentne smjernce za sok od groa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

PRLOG 12 - Reerentne smjernce za sok/kau od jabuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

PRLOG 13 - Reerentne smjernce za sok/kau od kajsie . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

PRLOG 14 - Reerentne smjernce za sok od lmuna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

PRLOG 15 - Reerentne smjernce za sok od mandarne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

PRLOG 16 - Reerentne smjernce za sok od marakuje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .117

PRLOG 17 - Reerentne smjernce za sok od paradajza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123


6/132


7/132

5



O B R A Z L O E NJ EZA DONOENJE SMJERNCA ZA VONE SOKOVE,VONE NEKTARE SLNE PROZVODE

. ZAKONSKA OSNOVA

U Bosn Hercegovn je na snaz nov Pravlnk o vonm sokovma, vonm nektarma slnmprozvodma (Sluben glasnk BH, broj 87/08), kojm se propsuju op uvjet za prozvodnju,stavljanje na trte, deklarranje vonh sokova, vonh nektara slnh prozvoda.

Zakonska osnova za donoenje Smjernca za vone sokove, vone nektare slne prozvode (udaljnjem tekstu: Smjernce) sadrana je u lanu 17. stav (1) (3) Zakona o hran (Sluben glasnkBH, broj 50/04), stava (5), diela 4.a. Poglavlja , Aneksa Pravlnka o vonm sokovma, vonmnektarma slnm prozvodma (Sluben glasnk BH, broj 87/08), preporuka FU(nternaconalna ederacia prozvoaa vonog soka). Agencia za sgurnost hrane Bosne Hercegovne donos smjernce o provoenju kojma se ble denraju odreene parametarske reerentne vriednost ureuje kvaltet vonh sokova, vonh nektara slnh prozvoda.

. RAZLOZ ZA DONOENJE SMJERNCA ZA VONE SOKOVE,

VONE NEKTARE SLNE PROZVODE

Donoenjem objavljvanjem Smjernca za vone sokove, vone nektare slne prozvode, uBosn Hercegovn b se uspostavo props kojm se osgurava subjektma u poslovanju s hranom,u svm azama prozvodnje, prerade, obrade dstrbucie, da dobiu nove ble smjernce ouvjetma prozvodnje. To b m dalo obavezu da sokov zadovolje odredbe ovog propsa, btnog zaobavljanje njhove djelatnost, stavlo b h u ravnopravan poloaj s prozvoama z okruenja zemalja EU kao uvozncma sokova u Bosnu Hercegovnu, a to nie bo sluaj kada su uptanju postoje vae provedben props.

. PTANJA KOJA SE UREUJU SMJERNCAMA ZA VONE SOKOVE,VONE NEKTARE SLNE PROZVODE

Odredbama ovh smjernca propsuje se sljedee:

Von sok, von nektar sln prozvod koj se stavljaju u promet u pogledu kvalteta, poredsenzorskh svojstava, moraju zadovoljavat uvjete navedene u ovm smjerncama.

Reerentne smjernce odnose se na sok/kau od banana, crne rbzle, guave, jagode, kruke,malne, manga, narande, vnje, breskve, groa, jabuke, kajsie, lmuna, mandarne, marakuje

sok od paradajza.


8/132

6



Obaveza prozvoaa o donoenju prozvoake speckacie za svak prozvod pojednanokoj prozvod ta treba sadravat prozvoaka speckacia.

Uvjet za stavljanje u promet, mjerteljsk zahtjev odnosno nazvna kolna punjenja zaupakovane prozvode.

Reerentne smjernce predstavljaju zbr mnmalnh maksmalnh vriednost za pojednanesastavne dielove prozvoda soka/kae, podieljene u dvie grupe A B.

Parametr vriednost z grupe A karakterzraju osnovne zahtjeve kvalteta, smatraju sendustriskm obavezn su za sve vone sokove na trtu BH.

Parametr u grup A podieljen su u etr kategorie:1) ndustrisk prhvaen parametr, kao to su relatvna gustoa rastvorljva suha materia

(Brx vriednost) za drektnu upotrebu vonh sokova sokova z koncentrata;2) hgiensk parametr, kao to su sparljve kselne, etanol, D/L-mliena kselna patuln;3) zagava okolne, kao to su arsen tek metal;4) kompozcisk parametr, kao to su L-askorbnska kselna, sparljva ulja, hdroks- metl-

urural (HMF).

Parametr vriednost grupe B, odnosno vriednost navedene u grup B date su za ocjenudentteta autentnost sokova, a raspon odraava prrodne tehnoloke utjecaje:

1) Sstem za ocjenu srovna gotovh prozvoda: u ovaj raspon se ukljuuje svaka mogua lrietka deviacia (odstupanje) dobiena od regonalnh l ekstremnh ekolokh okolnost.

2) denttet, kvaltet autentnost srovne l gotovog prozvoda koj se sptuje potvren sutestranjem navedenh parametara (dopuna /l garancisk analtk rezultat, novevaee metode mogu se prmient da b se osgurao rezultat klasne analze).

3) Tumaenje ocjenjvanje analtkh rezultata preuzmaju strunjac s tehnolokmznanjem skustvom.

4) Dodatne analze /l pregled sljedvost (dentkacia poriekla, sorta /l trenutn

klmatsk uvjet, td.) moraju se preduzet s cljem da se odred da l su deviacie specneza tano odreenu srovnu l su rezultat procesa prerade l kvarenja.5) Procjena autentnost ne moe se ogrant na razmatranje samo jednog deviaciskog

parametra, ve treba ukljut uzet u obzr cjelokupnu analzu ostale dodatne normacie.

Reerentne smjernce prmjenjuju se drektno na vone sokove, vone sokove z koncentrata(rekonstturane) njhove srovne, bazrane na autentnm sokovma s dozvoljenm sastojcma.Von sokov prozveden dstrburan u BH moraju bt u skladu s odredbama vaeh usvojenhprovedbenh propsa koj se odnose na prehrambene prozvode, a posebno na vone sokove.


9/132

7



V. USKLAENOST

Pravlnk o vonm sokovma, vonm nektarma slnm prozvodma (Sluben glasnk BH,broj 87/08) usklaen je sa Councl Drectve 2001/112/EC of 20. December 2001. relatng to frut

juces and certan smlar products ntended for human consumpton.

V. PROVEDBEN MEHANZM NAN OSGURAVANJA

Slubena kontrola nspekcisk nadzor u clju kontrole zdravstvene spravnost, hgiene kvalteta hrane provode se na nan kako je to propsano vaem zakonskm podzakonskmaktma, ako nsu u suprotnost s odredbama ovog zakona.

Agencia za sgurnost hrane Bosne Hercegovne u saradnj s nadlenm organma entteta

Brko Dstrkta BH vrt e, na osnovu godnjeg plana praenja, procjenu rzka prlkomprozvodnje prometa vonh sokova, vonh nektara slnh prozvoda, koj mogu predstavljatopasnost po potroae.

V. FNANSISKA SREDSTVA

Za prmjenu odredb ovh smjernca nie potrebno osgurat dodatna sredstva u budetu BH,poto se ovm propsom utvruju dodatn uvjet prozvodnje, kvalteta upotrebe vonh sokova,vonh nektara slnh prozvoda.


10/132

8




11/132

9



SMJERNCE ZA VONE SOKOVE,VONE NEKTARE SRODNE PROZVODE

DO PRV - OPE ODREDBE

(1) Von sokov, von nektar sln prozvod koj se stavljaju u promet u pogledu kvalteta,pored senzorskh svojstava, moraju zadovoljavat uvjete navedene u ovm smjerncama.

(2) Reerentne smjernce odnose se na sok/kau od banana, crne rbzle, guave, jagode,kruke, malne, manga, narande, vnje, breskve, groa, jabuke, kajsie, lmuna, mandarne,marakuje sok od paradajza.

POGLAVLJE - PROZVOAKA SPECFKACIA

(1) Prozvoa je duan prie poetka prozvodnje sant prozvoaku speckaciu za svakprozvod pojednano koj prozvod na osnovu Pravlnka o vonm sokovma, vonm nektarma slnm prozvodma (Sluben glasnk BH, broj 87/08), kojm se obezbjeuju uvjet zaosguranje ouvanje kvalteta ureuju op zahtjev za prozvode koj se stavljaju na trte (udaljnjem tekstu: Pravlnk).

(2) Prozvoaka speckacia, osm podataka navedenh u deklaraci u skladu s Pravlnkomo opem deklarranju l oznaavanju upakovane hrane (Sluben glasnk BH, broj 87/08), trebasadravat:

a) evdencisk broj dokumenta;

b) vrstu nazv prozvoda, grupu kojoj prozvod prpada prema odredbama Pravlnka;

c) datum donoenja speckacie;

d) datum poetka prozvodnje po prozvoakoj speckaci;

e) seriu (ara, partia l lot);

) kratak ops tehnolokog postupka prozvodnje;

g) datum zvjetaj o zvrenm laboratoriskm sptvanjma zahtjeva kvalteta utvrenm uprozvoakoj speckaci;

h) vrstu kolnu upotriebljenh komponent dodath adtva, raunato na gotov prozvod.


12/132

10



(3) Za prozvode i uvjet kvalteta nsu propsan navedenm Pravlnkom prmjenjuju se uvjet

propsan za grupu slnh prozvoda.

POGLAVLJE - MJERTELJSK ZAHTJEV, NAZVNA KOLNA PUNJENJA

Von sok, von nektar sln prozvod koj se stavljaju u promet kao upakovana hrana morajuodgovarat posebnm propsma o mjerteljskm zahtjevma nazvnoj koln punjenja zaupakovane prozvode.

POGLAVLJE - REFERENTNE SMJERNCE

Odjeljak A. Parametr vriednost

(1) Von sok, von nektar sln prozvod, kao zveden prozvod, moraju spunt pravnezahtjeve trta na kojem se prodaju konzumraju.

(2) Reerentne smjernce predstavljaju zbr mnmalnh maksmalnh vriednost za pojed-nane sastavne dielove prozvoda z stava (1).

(3) Reerentne smjernce podieljene su u dvie grupe (A B), koje se moraju procjenjvatodvojeno.

1. Parametr vriednost grupe A

(1) Parametr vriednost grupe A karakterzraju osnovne zahtjeve kvalteta, smatraju sendustriskm obavezn su za sve vone sokove na trtu BH.

(2) Parametr u grup A podieljen su u etr kategorie:

a) ndustrisk prhvaen parametr, kao to su relatvna gustoa rastvorljva suhamateria (Brx vriednost) za drektnu upotrebu vonh sokova sokova z koncentrata;

b) hgiensk parametr, kao to su sparljve kselne, etanol, D/L-mliena kselna patuln;

c) zagava okolne, kao to su arsen tek metal;

d) kompozcisk parametr, kao to su L-askorbnska kselna, sparljva ulja, hdroks-metl-urural (HMF).

2. Parametr vriednost grupe B

(1) Vriednost navedene u grup B date su za ocjenu dentteta autentnost sokova, a rasponodraava prrodne tehnoloke utjecaje.


13/132

11



(2) Sstem za ocjenu srovna gotovh prozvoda: u ovaj raspon se ukljuuje svaka mogua l

rietka deviacia (odstupanje) dobiena od regonalnh l ekstremnh ekolokh okolnost.

(3) denttet, kvaltet autentnost srovne l gotovog prozvoda koj se sptuje potvren sutestranjem navedenh parametara (dopuna /l garancisk analtk rezultat, nove vaeemetode mogu se prmient da b se osgurao rezultat klasne analze).

(4) Tumaenje ocjenjvanje analtkh rezultata preuzmaju strunjac s tehnolokm znanjem skustvom.

(5) Dodatne analze /l pregled sljedvost (dentkacia poriekla, sorta /l trenutn klmatskuvjet, td.) moraju se preduzet s cljem da se odred da l su deviacie specne za tanoodreenu srovnu l su rezultat procesa prerade l kvarenja.

(6) Procjena autentnost ne moe se ogrant na razmatranje samo jednog deviaciskogparametra, ve treba ukljut uzet u obzr cjelokupnu analzu ostale dodatne normacie.

Odjeljak B. Prmjena reerentnh smjernca

(1) Reerentne smjernce prmjenjuju se drektno na vone sokove, vone sokove z koncentrata(rekonstturane) njhove srovne, bazrane na autentnm sokovma s dozvoljenm sastojcma.

(2) Von sokov prozveden dstrburan u BH moraju bt u skladu s odredbama vaeh usvojenh provedbenh propsa koj se odnose na hranu, a posebno na vone sokove.

1. Apsolutn zahtjev kvalteta (grupa A)

Dolje naveden parametr prmjenjuju se na sve vone sokove:

a) Relatvna gustoa

Za one prozvode koj se obno prozvode kao sokov, mnmalna gustoa odreena kaotakva u relaci s vodom na 20/20 C, rastvorljva suha materia (Brx vriednost) jedrektno dobiena z FU (nternaconalnaederaciaprozvoaa vonh sokova), tabele

broj 8.

Za one prozvode koj se obno prozvode kao kae, odreena je samo mnmalna,nekorgrana rastvorljva suha materia, reraktometrisko Brx tanje (bez korekciekselne). U sluajevma gdje se korst bstra kaa/sok, uzma se mnmalna, relatvnagustoa.

Vena vonh sokova na trtu prozvedena je z koncentrata.

Vae props BH zahtievaju prozvodnju vonog soka z koncentrata do vriednost koja je posvm parametrma orgnalna vonom soku koj nie prozveden z koncentrata. Mnmalna

vriednost odreena u smjerncama mora ndustrisk bt prhvaena s cljem da se spune zahtjevprovedbenog propsa.


14/132

12



Sokov utvrenog poriekla sorte mogu mat nu prrodnu vriednost, kao to je navedenaodgovarajua mnmalna vriednost.

Odrevanje mnmalnh vriednost je opravdano s cljem da se spune zahtjev potroaa.

Sokov s manjm prrodnm ekstraktom moraju bt pomiean sa sokovma s vem prrodnmekstraktom kako b se spunl zahtjev mnmalne vriednost. Dodavanje koncentrata soka u svrhukorekcie nie dozvoljeno bez odgovarajueg deklarranja (od/z koncentrata....). U ostalm sluajevmanie dozvoljeno von sok s vem prrodnm ekstraktom razblat s vodom do neg nvoa.

b) Bogene kselne etanol

sparljve kselne, mliena kselna etanol nsu prsutn u sokovma koj su prozvedenz odgovarajueg propsno uvanog voa, a navedene vee kolne ukazuju naneadekvatnu hgienu u rukovanju s voem l probleme u tosantarnoj zatt blja.

Propsno obraen prozvod moraju bt spod maksmalnh vriednost, a sadraj prekoth vriednost bt e konaan s zraenom promjenom u arom.

Problem s kvaltetom /l tosantarnom zattom voa mogu rezultrat prsustvommkotoksna (npr. patuln koj se treba drat pod kontrolom).

c) Arsen tek metalKao zagava okolne trebaju se, kolko god je mogue, zbjegavat.

Maksmalne vriednost koje su date u reerentnm smjerncama u skladu su s trenutnmpreporukama Codex Almentarus komsie.

Prozvod koj se uvaju u metalnm spremncma (kontejnerma) mogu sadravat veevriednost eljeza kalaja, al te vriednost ne smiu prekorat propsane.

d) Hdroks-metl-urural (HMF)

U vonom soku koj je obraen u skladu sa GMP (dobromprozvoakompraksom) moese na samo trag HMF-a.

U sluajevma pretjeranog termkog tretmana za vrieme prerade l punjenja, kao neodgovarajuh uvjeta skladtenja, mogu se oekvat ve vriednost.Pakovan sokov pod normalnm uvjetma skladtenja ne b trebal prelazt navedenemaksmalne vriednost prie kraja roka upotrebe.

S poveanjem HMF vriednost, uoljv je gubtak L-askorbnske kselne, boje drughsenzorskh svojstava.


15/132

13



2. Specne smjernce B parametara

Dolje naveden parametr prmjenjuju se na sve vone sokove:

a) Voda za rekonstturanje

Za rekonstturanje koncentrranog vonog soka, voda koja se korst treba mat, u skladus vaem propsma, odgovarajue hemiske, mkroboloke senzorske karakterstkekoje garantraju osnovn kvaltet soka.

Voda koja se korst za rekonstturanje mora spunt mnmalne standarde vodenamienjene na ljudsku upotrebu, kako je propsano u vaem propsma Bosne

Hercegovne za ptku vodu.Voda kortena za rekonstturanje moe se dobt dozvoljenm tehnkama demneralzacie.

b) Voda kortena za obradu vonh sokova

Voda kortena u neposrednoj ekstrakci pulpe l za daljnju preradu prozvoda trebamat odgovarajua hemiska, mkroboloka senzorska svojstva da b odrala zahtjeveorgnalnost soka opsane u reerentnm smjerncama.

c) zotopna analza

zotopna analza moe se korstt za detekciu dodane vode sokovma (delta D delta18O), za detekciu dodanog eera odreenh adtva sokovma, kao u rekonstturanmsokovma (delta13C).

Analza nterpretacia zahtieva specialzranu opremu skustvo.

d) Maltoza u bstrm sokovma

Za vrieme prpreme bstrh sokova koncentrata bstrh sokova od voa koj orgnalnosadr skrob, upotreba enzma amlaze za prpremu maltoze moe bt uoljva u nalnom

prozvodu.

e) nterpretacia podataka z procedura oblkovanja

U zadnjh 10 godna razvo se velk broj metoda oblkovanja otska prsta, koje sukorsne u procjen kvalteta autentnost vonh sokova/kaa. U ven ovh metodaobrazac najvh taaka je mnogo znaajni od njhove stvarne velne. Metoda otskaprsta ukljuuje olgosaharde, antociann, polenol prole prole sparljvh sastojakaukusa. Obrazac zotopnh podataka u uzorku moe bt korstan za poveanje otkrvanjadodanh eera /l kselna l u procjen zemlje poriekla.


16/132

14



nterpretacia podataka z ovh metoda esto moe bt zakomplcrana, s obzrom da

uzorak moe zavst od sezone, sort, uvjeta obravanja, td. Da b se dolo do tane pouzdane procjene, neophodno je skustvo, te ovo treba prepustt strunjacma.Znaaj upotrebu metoda oblkovanja navodmo sljedem redosliedom:1). Olgosahardn prol

Uzorak najvh vrhova u prolu Hromatograje kaplarnh gasova (Cap-GC) utvren jenakon deviacia, kortenjem procedure date u FU preporuc broj 4.

Ukolko je uzorak miean sa eerom dobienm z skroba l nulna, karakterstnvrhov e se pojavt. Ov vrhov se ne smiu mieat s dva vrha maltoze koj se pojavljuju

nakon amlaza tretmana voa koje prrodno sadr nzak nvo skroba.

Uzorc zmiean s djelmno l potpuno nvertnm srupma takoer mogu dentcratprsustvo specnh nvertnh oznaka vrhova. Meutm, u kselm sokovma na vsnu ovhvrhova utjee zagriavanje, pa treba bt oprezan s obzrom da se moe dobt netaan rezultat.Detaljan ops o tome kako treba protumat rezultate dobiene ovo metodom nalaz se uFU preporukama.

Navedena metoda korst se za detekciu prsustva celeboze, koja se korst kao oznakadjelovanja celulaze. S obzrom da uzrokuje hdrolzu eliskog zda, usljed ega seznaajno mienja sastav soka, ovaj enzm je zabranjen provedbenm propsom o upotrebenzmskh preparata namienjenh za prozvodnju prehrambenh prozvoda.

2). Antociann prol

Ovaj prstup je posebno korstan za procjenu crvenh/crnh vonh sokova kaa, kao toje malna. Uzorc su sptan obrnutom azom HPCL metode (tena hromatograja vsokeperormanse), kao to je FU broj 71 l slna procedura. Obrazac vrhova je uporeen sreerentnm uzorkom voa l s prolom datm u FU metodama.

Obrazac je karakterstka voa, al ponekad se moe razlkovat zmeu razlth sortstog voa. Kada se procjenjuju HPCL prol, treba uzet u obzr sljedee:

odreeno voe l sorta voa sadravat e broj antocianna koj su specn za to voe, prsustvo posebnh l neobnh vrhova treba paljvo sptat, s obzrom da ovo moe

ukazvat na dodatak nedeklarranog voa /l boje, enzm koj su se korstl za vrieme prerade mogu odstrant l narut relatvnu velnu

nekh vrhova, smanjenje vsne svh vrhova moe ukazvat na razvodnjavanje prozvoda l loe /l

produeno skladtenje, ukolko je analza zvrena spravno, osnovna lnia prola je ravna, a prsustvo zraene

zbone ukazuje na loe /l produeno skladtenje koje je uzrokovalo razgradnjuantociannskh materiala.


17/132

15



3). Polenol prol polmetoksfavon

Ove metode maju posebnu upotrebu u otkrvanju prsustva jedne vrste voa u drugom one ukljuuju odvajanje sastojaka obrnutom azom HPCL.

Ove metode stvaraju uzorke vrhova koj se mogu uporedt s reerentnm uzorkom voa.Uzorc su kompleksn esto samo posebn dielov prola koj su od posebnog nteresaza utvrvanje jednog voa u drugom.

Tpn prmjer upotrebe ovh metoda su:

derenciacia ctrus sokova,

detekcia mjeavna ctrus sokova, kao to su slatke (C. snenss) gorke (C. aurantum) narande, prsustvo grejpruta u narand, derenciacia lmete z lmuna, derenciacia jabuke kruke l mjeavne toga.

Upotrebu HPCL procedura kao tumaenje prola kojh one stvore treba prepusttstrunjacma, s obzrom da su t prol veoma kompleksn.

4). Prol sparljvh aromatskh sastojaka

Uzorak sparljvh sastojaka prkazan u Cap-GC prolu uzorka treba bt karakterstka togvoa. Prsustvo malh neobnh vrhova moe proste z prienosa jednog prozvoda udrug, zbog nepotpunog CP sstema faranja l slno. Kvanttatvna procjena sparljvharomatskh sastojaka u prozvodu moe bt korsna za dokazvanje da je aroma zkoncentrranog soka obnovljena.

Ukolko su u uzorku prmieen abnormaln vrhov l se sumnja na patvorenje, onda semoe korstt kraln-GC /l GC povezan sa RMS (R - spektrometria masa).

5). Kralna-GC analza

Prrodn aromatsk sastojc esto postoje u posebnm ormama poznatm kao enatomer,D L l (+) (-) oblc. Kralnom metodom mogue je da se odvoje ove dvie orme prukorstan dokaz prsustva sntetkh aromatskh sastojaka. Naprmjer, ukolko se odreenaromatsk sastojak pojavljuje samo u prrodnom L oblku, prsustvo D oblka ukazuje nadodavanje drugh materia.

Stuacia se tee tuma ukolko se sastojak prrodno pojavljuje u oba oblka, al obnonormaln/oekvan odnos L D oblka su poznat. Odstupanje od ovh oekvanhodnosa treba oprezno posmatrat paljvo sptat.


18/132

16



Najte sluajev su u stuaciama kada je prrodn odnos blzu 1:1, jer se ovaj odnos

najee nalaz u sntetkm aromama. Odnos prrodnh sntetkh aroma ovdje nsuuoljv. Pod ovm okolnostma prstupamo zotopnm tehnkama.

6). GC-RMS

zotopna analza aromatskh sastojaka moe bt korsna za uoavanje patvorenja. Ovavrsta prstupa posebno moe bt korsna ukolko se traena aroma ne pojavljuje u D/Loblku. Sastojc od nteresa prvo se odvajaju po GC-u, onda se pojednano analzrajuprema RMS-u. Tada se mjere odnos ugljenog zotopa ndvdualnh aromatskh sastojaka(ova vrsta analze zvrena je zajedno s normalnm GC-om, a u posebnm sluajevma semoe povezat s kralnm GC-om).

Odnos ugljenog zotopa prrodnh aromatskh sastojaka su poznat. Ukolko je prsutansntetk aromatsk sastojak, odnos ugljenog zotopa bt e zmienjen, prtom e semo dentcrat patvorenje.

S obzrom da ova dva prstupa zahtievaju specialzranu skupu opremu, te da tumaenjeovh rezultata moe bt sloeno, veoma je vano da ovu vrstu analze zvre strunjac.

7). Generalna zotopna analza

Upotreba zotopa vodka, ugljka kska korst se za detekciu patvorenja sokova.

Vriednost za odnose ovh zotopa ukljuene su u grup B za nz pojednanog voa.

Lmt detekcie za zotopne metode unaprieen su upotrebom nternh zotopnhodnosa. Pojednan sastojc z stog uzorka, npr. glukoza, ruktoza saharoza, odvojensu zmjeren odnos ugljenog zotopa. Autentn uzorc maju odnose, za pojednanesastojke, koj se nalaze unutar ogranenja. Mogue je zmjert odnose ugljenog zotoparazlth mjesta unutar stog molekula, npr. jabune kselne. Prrodna jabuna kselnama razlte odnose naspram jabune kselne z sntetkog zvora, to omoguavanjegovu detekciu.

Upotreba pod povoljnim uvjetma moe unapriedt lmt detekcie do aktora 2.

Ve neko vrieme je poznato da udjel metalnh jona u uzorcma mogu bt korsn zadetekciu poriekla soka (naprmjer, upotreba Ba Rb da se potvrd porieklo soka).Upotreba nekh teh zotopa, kao to je 87Sr, pokazala se zuzetno korsnom zapotvrvanje poriekla. Ov element su pronaen u relatvno vem kolnama u uzorcmakoj rastu u podruju gdje su stiene stare (kao to je sluaj u Brazlu), a u podrujma gdjesu stiene mnogo mlae, sadraj ovh elemenata su n.

Upotreba teh lakh zotopa zahtieva skupu opremu, te tumaenje ove vrste podatakatreba se prepustt strunjacma.


19/132

17



) Rukovanje standardzranm podacma

Vriednost sadrane unutar reerentnh smjernca prostekle su z podataka z sokovakoj nsu z koncentrata sokova z koncentrata. Kada se budu procjenjval analtkpodac z vonh sokova spremnh za upotrebu sokova rekonstturanh z koncentrata,vriednost se trebaju uporevat drektno. Kada se procjenjuju podac dobien zsokova sokova z koncentrata sa Brx vriednostma, koj su prlno udaljen odvriednost dath u reerentnm smjerncama, treba uzet u obzr da se nek podac zaprozvode mogu nalazt zvan dath vriednost.

Odjeljak C. Analtke reerentne metode

U tekstu su navedene analtke reerentne metode koje se korste za utvrvanje reerentnhsmjernca u prozvodnj vonog soka, koncentrranog vonog soka vonog nektara.

CEN Tehnk komtet 174 objavo je novu lstu standardzranh analtkh metoda (navedeneu zagradama).

U sluaju znaajnh razlka zmeu rezultata standardzranh CEN metoda do sada kortenhmetoda, mogue je da usklavanje reerentnh smjernca bude neophodno.

Grupa A - Apsolutn zahtjev kvalteta:

Relatvna gustoa 20/20 FU 1 (BAS EN 1131:2006)

Rastvorljva suha materia Brx FU 1 (FU 8)

sparljve kselne kao sretna kselna FU 5

Etanol FU 52

D/L-mliena kselna FU 53

Ukupna sumporasta kselna FU 7a

Patuln, HPLC FU preporuka br. 2

L-askorbnska kselna FU 17

sparljva ulja FU 45

Howard Mould Count F. Obst (1976), 10 15

a/b odnos (Gardner/Hunter oprema) BCR RM 300

Arsen tek metal AAS


20/132

18



Hdroks-metl-urural (HMF) FU 12

D-jabuna kselna FU 64

Delta D voda Anal. Chm. Acta (1995), 302 2937 (BAS EN V 12142)

Delta18O voda Anal. Chm. Acta (1995), 302 2937 (BAS EN V 12141)

Grupa B - Krteri za procjenu dentteta autentnost:

Ttraciska kselost na pH 8,1 FU 3

Lmunska kselna FU 22 (BAS EN 1137:2006)

L-jabuna kselna FU 21 (BAS EN 1138:2006)

Fumarna kselna FU 65

Tartarna kselna RSK

Slobodna tartarna kselna RSK

D-zolmunska kselna FU 54 (BAS EN 1139:2006)

Pepeo FU 9 (BAS EN 1135:2006)

Natri (Na) FU 33 (BAS EN 1134:2006)

Kali (K) FU 33 (BAS EN 1134:2006)

Magnezi (Mg) FU 33 (BAS EN 1134:2006)

Kalci (Ca) FU 33 (BAS EN 1134:2006)

Ukupan osor (P) FU 50 (BAS EN 1136:2006)

Ntrat (NO3) FU 48

Sulat (SO4) FU 36 (BAS EN 1142:2006)

Formol ndeks FU 30 (BAS EN 1133:2006)

Glukoza FU 55 (BAS EN 1140:2006)

Fruktoza FU 55 (BAS EN 1140:2006)

Ekstrakt bez eera Vd napomenu 1


21/132

19



Sorbtol FU 62

Skrob (Boehrnger)

Ukupn pektn FU 26

U vod rastvorljv pektn FU 26

Flavonod glkozd (Narngn/Hesperdn)(Davs vriednost)

RSK

Narngn/Hesperdn (HPLC) FU 58

Karotenod FU 59

Hdrocianna kselna Bt e dodana

Amno kselne FU 57

Etanolamn/amoniak FU 57

zotopne vriednost

(D/H) Etanol2H-NMR

Metoda Zajednce za analzu vna, Uredba Kom-sie (EEC) br. 2676/90O.J. C.E., L 272, 3. oktobar 1990. J. AOAC ntern.Vol. 79, br. 1, 1996., 6272 (vd napomenu 2)

DeltaD ntrat eera J. Agrc. Food Chem. (1987.), 35, 758760

Delta13C eer Anal. Chm. Acta (1993.), 271, 3138; BAS EN V 12140

Delta13C etanol J. AOAC ntern. Vol. 79, br. 1, 1996., 6272

Delta13C pulpa J. Agrc. Food Chem. (1987.), 35, 758760

Delta13C kselne Anal. Chm. Acta (1994.), 299, 231237


22/132

20



Napomene:

1. Ekstrakt bez eera

Prncp: Ekstrakt bez eera (g/l) = ukupne rastvorljve tvrdematerie eer

Rastvorljve estce: Odreene z relatvne gustoe (FU 1), npr. 1,045 = 116,8g/l rastvorljvh tvrdh materia

eer: ukupan sadraj glukoze + ruktoze + saharoze (odreenenzmskom metodom)

2. zotopne vriednost

(D/H) Etanol2H-NMR treba bt normran na bek SMOW meunarodn standard, premasljedeoj ormul:

(D/H)

Norm. V. SMOW = (D/H)- 0.19 [(D/H) s

w 155.76] sa D/H)s

wkoj je sadraj deuteria vode

soka prie ermentacie, zraen u ppm.

3. FU nternaconalna ederacia prozvoaa vonh sokova


23/132

21



DO DRUG PRMJENA SMJERNCA

(1) Nakon objavljvanja Reerentnh smjernca za vone sokove, vone nektare slneprozvode, subjekt u poslovanju s hranom koj se bave prozvodnjom vonh sokova, vonhnektara slnh prozvoda dun su ste prmjenjvat.

(2) Reerentne smjernce za navedene vrste soka/kae z stava (2) Oph odredb ovhsmjernca nalaze se u Prlogu (od 1 do 17) Reerentnh smjernca, i je sastavn do.


24/132

22



PRLOG 1

Reerentne smjernce za sok/kau od banane

Reerentna smjernca je smjerncaprhvatljvost soka, odnosno kaeod banane. Parametr naveden zagrupu A u Poglavlju , Odjeljak A/1.ovh smjernca, apsolutn su (mn./max.) zahtjev kvalteta soka, odno-sno kae.

Parametr naveden za grupu B uPoglavlju , Odjeljak A/2. ovh smjer-nca, krteri su relevantn za procjenudentteta autentnost, kao nekkrteri kvalteta.

Pojednan parametr ie vriedno-st su zvan vriednost navedenh ugrup B automatsk ne znae neauten-tnost, meutm, nt vriednost unutar grupe B automatsk ne znae autentnost. Neophodnaje nterpretacia cjelokupne analtke slke od strunjaka.

Ova reerentna smjernca bazrana je na autentnm sokovma, odnosno kaama, bez odobre-nh sastojaka /l adtva koj maju karakterstnu boju okus navedenog soka.

Prema denci ovog pravlnka, sok odnosno kaa od banane dobva se mehankom prera-dom zrelog neoteenog voa, a prerauje se zkm postupcma.

Podrazumieva se da:

sok odnosno kaa od banane prozvedena je od crvene sorte Musa x paradsaca L.(banane za peenje su skljuene),

sok od banane moe bt bstar l mutan,

za ndustriu vonh sokova venom se prozvod kaa od banane. Navedene vriednostse odnose na klograme,

dozvoljen su samo tretman proces prerade regulran Pravlnkom o vonm sokovma,vonm nektarma slnm prozvodma (Aneks , Poglavlje /2.),

voda za rekonstturanje koncentrranog vonog soka mora mat odgovarajue karakter-stke. Dencia odgovarajue data je u prmjen reerentnh smjernca (Poglavlje ,Odjeljak B/2., taka a)), kompletrana detaljma (Aneks , Poglavlje /1.b.),

upotreba adtva (Aneks , Poglavlje /1., stav (7)) regulrana je posebnm propsom ouvjetma upotrebe prehrambenh adtva u hran namienjenoj za shranu ljud.

Reerentne smjernce komentar donesen su na osnovu rezultata detaljne analze ndustriskh

esencialnh vrsta poriekla.


25/132

23




1. Industrisk prhvaen zahtjev Komentar

VONA KAA/SOK

Rastvorljva suha materia (nekorgrana) Brx mn. 20Premda e vena sokova/kaapokazat vriednost od 21 l ve,utvreno je da von sokov/kaez denranog poriekla mogumat ne vriednost, al najnaprhvatljva vriednost je 20.Odgovarajua relatvna gustoa 20/20 za sok mn. 1,083

VON SOKOV/KAE PROZVEDEN Z KONCENTRATA

Rastvorljva suha materia (nekorgrana) Brx mn. 21

Odgovarajua relatvna gustoa 20/20 za sok mn. 1,088

2. Hgiensk zahtjev

sparljve kselne raunatokao sretna kselna

g/kg max. 0,4

Etanol g/kg max. 3,0

D/L-mliena kselna g/kg max. 0,5

3. Zahtjev okolne

Arsen tek metal

Arsen (As) mg/kg max. 0,1

Olovo (Pb) mg/kg max. 0,05

Bakar (Cu) mg/kg max. 5,0

Cnk (Zn) mg/kg max. 5,0

eljezo (Fe) mg/kg max. 5,0 U konzervranm prozvodmamogue su vee vriednost elje-za kalaja, al one ne smiu pre-lazt dozvoljene lmte.Kalaj (Sn) mg/kg max. 1,0

va (Hg) mg/kg max. 0,01

Kadmi (Cd) mg/kg max. 0,05


26/132

24



4. Kompozcisk zahtjev

Hdroks-metl-urural (HMF) mg/l max. 20

Grupa B - Krteri za procjenu dentteta autentnost

B-krteri nsu set standarda. Ukolko rezultat blo koje analze bude odstupao od dath parametara, nesmie se automatsk donost zakljuak da je prozvod sporan. Za realnu nterpretaciu neophodno je kon-sultrat reerentne smjernce njhovu prmjenu.

Komentar

Ttraciska kselost na pH 8,1 mval 3060

Navedene vriednost odgovaraju23.8 g/kg, zraunato kao anh-drrana lmunska kselna pH 8.1.Ttraciska kselost je odreenasadrajem L-jabune lmunskekselne. Suma ove dvie vried-nost je obno dvostruka vried-nost ttraciske kselost.

pH 4,55,5 Vriednost spod 4,5 mogu uka-zvat na acdkaciu.

Lmunska kselna g/kg 1,64,2

Sadraj lmunske kselne jeobno manj od sadraja L-ja-bune kselne. Ukolko nie, tre-ba provjert da l je dodana l-munska kselna l jako kselsokov.

L-jabuna kselna g/kg 2,55,0

L-jabuna kselna je glavna kse-lna obno prelaz ttracisku k-selost, raunato kao anhdrranalmunska kselna pH 8,1.

D-zolmunska kselnamg/kg 50125

U ven sluajeva odnos je zme-u 60 100 mg/kg. U zuzetnmsluajevma vriednost od 125mg/kg moe se prekorat.

Odnos lmunska kselna / D-zolmunskakselna

2040

Da b se skljuo dodatak l-munske kselne, trebal b seprovjert drug parametr, poputraspodjele kselna pH.


27/132

25



Komentar

Fumarna kselna mg/l max. 5

Vee vriednost ukazuju na do-datak L-jabune kselne l spe-cnh kontamnacia mkroor-ganzmma za vrieme prerade.

L-askorbnska kselna mg/kg max. 50

U autentnm uzorcma sadrajL-askorbnske kselne ne prela-z 50 mg/kg. Vee vriednost surezultat upotrebe dodataka u c-lju spreavanja oksdacie.

Pepeo g/kg 6,08,5 Prosjek je 7,4 g/kg.

Natri (Na) mg/kg max. 30Vriednost znad 30 mg/kg uka-zuju na upotrebu neodgovaraju-e vode /l adtva.

Kali (K) g/kg 2,94,2Kali je domnantan element znos oko 44 52% pepela.

Magnezi (Mg) mg/kg 210350Prosjena vriednost je 275 mg/kg, al vriednost znad 300mg/kg su uobajene.

Kalci (Ca) mg/kg 20100Vriednost su uglavnom u ras-ponu od 30 do 60 mg/kg.

Hlor (Cl) mg/kg 4001150Vriednost su u rasponu od 600do 800 mg/kg. Sadraj hlora jeobno ve od sadraja osata.

Ukupan osor (P) mg/kg 160300Procenat osora u pepelu je z-meu 2,4 3,6%.

Ntrat (NO3) mg/kg 10250

Vriednost znad 100 mg/kg su

normalne. Ovaj parametar se nemoe korstt kao ndkator upo-trebe vode neodgovarajuegkvalteta.

Sulat (SO4) mg/kg max. 100

Vea koncentracia sulata uka-zuje, zmeu ostaloga, na nedo-zvoljenu upotrebusumpor-doksda.

Formol broj ml 0,1 mol NaOH/100 gml 0, 1 molNaOH/100 g 1440

Vriednost su u rasponu od 20do 30.


28/132

26



Komentar

Skrob g/kg 125

Sadraj skroba zavs od zrelostvoa. Normalan sadraj skrobau vou za preradu je manj od 15g/kg.

Glukoza g/kg 3090Sadraj glukoze ruktoze var-raju zavsno od zrelostsrovne.

Fruktoza g/kg 3085

Glukoza: ruktoza 1,01,15Vriednost zvan ovog rasponaukazuju na dodatak eera bo-gatog ruktozom l glukozom.

Saharoza g/kg 40110

Procent saharoze u ukupnm e-erma je 2560%. U bstrm so-kovma od banane, sadraj sa-haroze moe bt znatno n.

Ekstrakt bez eera g/kg 2570Za venu uzoraka vriednost suu rasponu 30 50 g/kg.


29/132

27



PRLOG 2

Reerentne smjernce za sok/kau od crne rbzle

Reerentna smjernca je smjernca pr-hvatljvog soka, odnosno kae od crne r-bzle. Parametr naveden za grupu A uPoglavlju , Odjeljak A/1. ovh smjernca,apsolutn su (mn./max.) zahtjev kvalte-ta soka, odnosno kae.

Parametr naveden za grupu B u Poglav-

lju , Odjeljak A/2. ovh smjernca, krterisu relevantn za procjenu dentteta au-tentnost, kao nek krteri kvalteta.

Pojednan parametr ie vriednostsu zvan vriednost navedenh u grup Bautomatsk ne znae neautentnost, me-utm, nt vriednost unutar grupe B automatsk ne znae autentnost. Neophodna je nterpre-tacia cjelokupne analtke slke od strunjaka.

Ova reerentna smjernca bazrana je na autentnm sokovma/kaama, bez odobrenh sasto-

jaka /l adtva koj maju karakterstnu boju okus navedenog soka.Prema denci ovog pravlnka, sok odnosno kaa od crne rbzle prozvod se mehankom

preradom zrelog zdravog voa, a prerauje se zkm postupcma.

Podrazumieva se da:

sok/kaa od crne rbzle napravljen je od Rbesngrum L., sok od crne rbzle moe bt bstar l mutan, za ndustriu vonh sokova venom se prozvod sok od crne rbzle. Prema tome, navedene

vriednost se odnose na ltre, dozvoljen su samo tretman proces prerade regulran Pravlnkom o vonm sokovma, vo-

nm nektarma slnm prozvodma (Aneks , Poglavlje /2.), voda za rekonstturanje koncentrranog vonog soka mora mat odgovarajue karakterstke.

Dencia odgovarajue data je u prmjen reerentnh smjernca (Poglavlje , Odjeljak B/2.,taka a)), kompletrana detaljma (Aneks , Poglavlje /1.b.),

upotreba adtva (Aneks , Poglavlje /1., stav (7)) regulrana je posebnm propsom o uvjetmaupotrebe prehrambenh adtva u hran namienjenoj za shranu ljud.

Reerentne smjernce komentar donesen su na osnovu rezultata detaljne analze ndustri-skh esencialnh vrsta poriekla.


30/132

28





VON SOKOV

Relatvna gustoa 20/20 za sok mn. 1,042

Premda e vena sokova/kaapokazat relatvnu gustou od1,047 l ve, potvreno je danek sokov/kae odreenog po-riekla /l sort mogu pokazatne vriednost, al najna pr-

hvatljva vriednost je 1,042.Rastvorljva suha materia Brx mn. 10,5

SOKOV PROZVEDEN Z KONCENTRATA


Rastvorljva suha materia Brx mn. 11,6

2. Hgiensk zahtjev

sparljve kselne raunato

kao sretna kselna

g/l max. 0,4

Etanol g/l max. 3,0

D/L-mliena kselna g/l max. 0,5

3. Zahtjev okolne

Arsen tek metal


Olovo (Pb) mg/kg max. 0,05Bakar (Cu) mg/kg max. 5,0


eljezo (Fe) mg/kg max. 15,0 U konzervranm prozvodmamogue su vee vriednost e-ljeza kalaja, al one ne smiuprelazt dozvoljene lmte.

Kalaj (Sn) mg/kg max. 1,0




31/132

29




L-askorbnska kselna mg/l mn. 750

Sadraj L-askorbnske kselnevarra zavs od sorte, zrelost nana prerade. Prosjean sadr-aj L-askorbnske kselne svje-eg soka je preko 1000 mg/l.




Komentar


Kselost je odreena sadrajemlmunske kselne varra. Nave-dene vriednost odgovaraju

26,740,1 g/l, raunato kao anh-drrana lmunska kselna pH 8,1.

Lmunska kselna mg/l 2642

Lmunska kselna je domnan-tna kselna. Obno je sadrajoko 26 mg/l, ukolko nie, pret-postavlja se da je dodana vodal drug sokov. Vriednostznad 1,05 g/g ttraciske ksel-ne (raunato kao anhdrranalmunska kselna pH 8,1) uka-zuje na dodatak lmunske kse-

lne sol lmunske kselne.

D-zolmunska kselna mg/l 160500

Lmunska kselna: D-zolmunska kselna max. 80200

Sadraj D-zolmunske kselne odnos lmunske kselne D-zolmunske kselne zavs odporiekla sezone.


32/132

30



Komentar

L-jabuna kselna mg/l 14

Drektna veza zmeu sadrajalmunske kselne L-jabunekselne ne moe se prona.Ukolko je vriednost od max.0,1 g/g ttraciske kselne (ra-unato kao anhdrrana lmun-ska kselna, pH 8,1) prekorae-na, moe se pretpostavt da jedodata jabuna kselna l dru-g sokov (npr. sok od crvenerbzle).

D-jabuna kselna mg/l n.p.

D-jabuna kselna nie prsutnau vou. Mogue je zmjert ma-nje kolne zbog analtkemetodologie.

Pepeo g/l 510

Sadraj pepela koj je uporeensa sadrajem kselne (rauna-to kao anhdrrana lmunska k-selna pH 8,1) ma mal raspon(0,180,30).

Natri (Na) mg/l max. 30

Kali (K) mg/l 23004100Procenat kalia u pepelu znosdo 4%, al varra zmeu42-48%.

Magnezi (Mg) mg/l 80200Sadraj magnezia je manj od50% sadraja kalcia prsutnogu sokovma.

Kalci (Ca) mg/l 160550

Ukupan osor (P) mg/l 160360

Ntrat (NO3) mg/l max. 15

Sulat (SO4) mg/l max. 500

Kod sokova s pretjeranm sadr-ajem sulata, moe se pretpo-stavt da je zvrena sumpor-zacia l manpulaciamneralnm supstancama.


33/132

31



Komentar

Formol broj ml 0,1 mol NaOH/100 ml 730

Formol broj zavs od sadrajaamoniaka koj je vsok u odno-su na sadraj amno kselna.Zbog relatvno velkog rasponaormol broja, zdvojen ormolbroj nie mnogo korstan bezsaznanja o kompozci amnokselna.

Glukoza g/l 2350

Fruktoza g/l 3065

Glukoza: ruktoza 0,60,9Odnos glukoze-ruktoze spod0,6 ukazuje na mkrobolokudegradaciu glukoze.

Saharoza

Sok od crne rbzle praktno nesadr saharozu. Nakon ek-strakcie soka, prmieen je n-sk sadraj saharoze do 5 g/l.Vriednost se odnose na 26,9g/l zraunato kao anhdrrana

lmunska kselna pH 8,1

Sorbtol mg/l max. 150

Da b se zbjegl lan poztvnrezultat, prhvatljve su vried-nost do 150 mg/l. Vee vried-nost mogu ukazvat na prsu-stvo drugog voa l materialakoj sadre sorbtol.

Ekstrakt bez eera g/l 5580


34/132

32



Amno kselne mg/l mmol/l 1

Aspartna kselna 20100 0,150,75 Procjena sokova/kaa crne r-bzle na baz spektra amno k-selna ogranena je njen-com da su koncentracieuglavnom prenske, te je ras-pon pojednanh slobodnhamno kselna prevelk kadase uporeuju sorte crne rbzle razlte godne etve. Ovo za-vs od tehnolokog procesa.

Treonn 1080 0,080,67

Sern 15115 0,141,1

Asparagn 30400 0,233,03

Glutamna kselna 40220 0,271,5

Glutamn max. 730 max. 5

Proln 10100 0,090,87

Glcn 320 0,040,27

Alann 35180 0,392,02

Valn 1060 0,090,51

Metonn max. 30 max. 0,2

zo-leucn 640 0,050,31

Leucn 340 0,020,31

Trozn max. 30 max. 0,17

Fenlalann max. 30 max. 0,18

Delta-Amnomaslana kselna 70340 0,683,3

Orntn max. 8 max. 0,06

Lzn 140 0,010,27

Hstdn 145 0,010,29

Argnn 1040 0,060,8

Amoniak max. 150 max. 8,82

Napomena: n.p. nie prsutno

1 Raspon zraen u mmol/l dobien je kalkulaciom z raspona mg/l


35/132

33



PRLOG 3

Reerentne smjernce za sok/kau od guave

Reerentna smjernca je smjernca prhvatljvo-st soka, odnosno kae od guave. Parametr nave-den za grupu A u Poglavlju , Odjeljak A/1. ovhsmjernca, apsolutn su (mn./max.) zahtjev kva-lteta soka, odnosno kae.

Parametr naveden za grupu B u Poglavlju ,Odjeljak A/2. ovh smjernca, krteri su relevantn

za procjenu dentteta autentnost, kao nekkrteri kvalteta.

Pojednan parametr ie vriednost su zvanvriednost navedenh u grup B automatsk neznae neautentnost, meutm, nt vriednostunutar grupe B automatsk ne znae autentnost.Neophodna je nterpretacia cjelokupne analtkeslke od strunjaka.

Ova reerentna smjernca bazrana je na autentnm sokovma/kaama, bez odobrenh sasto-jaka /l adtva koj maju karakterstnu boju okus navedenog soka.

Prema denci ovog pravlnka, sok odnosno kaa od guave dobia se mehankom preradomzrelog zdravog voa, a prerauje se zkm postupcma.

Podrazumieva se da:

sok/kaa od guave napravljen je od Psdum guajava L., sok od guave moe bt bstar l mutan, za ndustriu vonh sokova venom se prozvod kaa od guave. Navedene vriednost se

odnose na klograme, dozvoljen su samo tretman proces prerade regulran Pravlnkom o vonm sokovma,

vonm nektarma slnm prozvodma (Aneks , Poglavlje /2.), voda za rekonstturanje koncentrranog vonog soka mora mat odgovarajue karakter-stke. Dencia odgovarajue data je u prmjen reerentnh smjernca (Poglavlje ,Odjeljak B/2., taka a)), kompletrana detaljma (Aneks , Poglavlje /1.b.),


Reerentne smjernce komentar donesen su na osnovu rezultata sveobuhvatne analze ndu-striskh esencialnh vrsta poriekla.


36/132

34





VON SOKOV/KAE

Rastvorljva suha materia (nekorgrana) Brx mn. 8,5Premda e vena sokova/kaapokazat vriednost od 9,5 lve, utvreno je da von soko-v/kae koj potjeu z odree-nog poriekla mogu pokazat

ne vriednost, al najna pr-hvatljva vriednost je 8,5Odgovarajua relatvna gustoa 20/20 za sok mn. 1,034

SOKOV/KAE PROZVEDEN Z KONCENTRATA

Rastvorljva suha materia (nekorgrana) Brx mn. 9,5


2. Hgiensk zahtjev

sparljve kselne raunatokao sretna kselna g/kg max. 0,4



3. Zahtjev okolne

Arsen tek metal





eljezo (Fe) mg/kg max. 5,0 U konzervranm prozvodmamogue su vee vriednost elje-za kalaja, al one ne smiu pre-lazt dozvoljene lmte.



37/132

35



3. Zahtjev okolne






38/132

36



PRLOG 4

Reerentne smjernce za sok/kau od jagode

Reerentna smjernca je smjerncaprhvatljvost soka, odnosno kae odjagode. Parametr naveden za grupu Au Poglavlju , Odjeljak A/1. ovh smjer-nca, apsolutn su (mn./max.) zahtjevkvalteta soka, odnosno kae.

Parametr naveden za grupu B u Po-

glavlju , Odjeljak A/2. ovh smjernca,krteri su relevantn za procjenu dent-teta autentnost, kao nek krterikvalteta.

Pojednan parametr ie vriednostsu zvan vriednost navedenh u grup Bautomatsk ne znae neautentnost, meutm, nt vriednost unutar grupe B automatsk ne zna-e autentnost. Neophodna je nterpretacia cjelokupne analtke slke od strunjaka.


Prema denci ovog pravlnka, sok, odnosno kaa od jagode dobia se mehankom prera-dom zrelog zdravog voa, a prerauje se zkm postupcma.

Podrazumieva se da:

sok/kaa od jagode napravljen je od Fragara x ananassa Dutch H., sok od jagode moe bt bstar l mutan, za ndustriu vonh sokova venom se prozvod sok od jagode. Navedene vriednost se

odnose na ltre, dozvoljen su samo tretman proces prerade regulran Pravlnkom o vonm sokovma,

vonm nektarma slnm prozvodma (Aneks , Poglavlje /2.), voda za rekonstturanje koncentrranog vonog soka mora mat odgovarajue karakter-

stke. Dencia odgovarajue data je u prmjen reerentnh smjernca (Poglavlje ,Odjeljak B/2., taka a)), kompletrana detaljma (Aneks , Poglavlje /1.b.),


Reerentne smjernce komentar donesen su na osnovu rezultata sveobuhvatne analze ndu-strisk esencialnh vrsta poriekla.


39/132

37





VON SOKOV

Relatvna gustoa 20/20 za sok mn. 1,025Premda e vena pojednanhsokova/kaa pokazat relatvnugustou od 1,028 l ve, potvre-no je da pojednan sokov/kaez denranh poriekla /l sortmogu pokazat ne vriednost,al najna prhvatljva vriednostje 1,025



Relativna gustoa 20/20 za sok mn. 1,028


2. Hgiensk zahtjev

sparljve kselnekao sretna kselna

g/l max. 0.4

Etanol g/l max. 3.0

D/L-mliena kselna g/l max. 0.5

3. Zahtjev okolne

Arsen tek metal

Arsen (As) mg/kg max. 0,1Olovo (Pb) mg/kg max. 0,05



eljezo (Fe) mg/kg max. 5,0 U konzervranm prozvodma mo-gue su vee vriednost eljeza kalaja, al one ne smiu prelaztdozvoljene lmte.



40/132

38



3. Zahtjev okolne






B-krteri nsu set standarda. Ukolko rezultat blo koje analze bude zvan dath parametara, ne smie seautomatsk donost zakljuak da je prozvod sporan. Za uravnoteenu nterpretaciu neophodno je konsul-trat reerentne smjernce njhovu prmjenu.

Komentar


Kselost zavs od sorte. Navede-ne vriednost odgovaraju 5,111,5 g/l, zraunato kao anhdr-rana lmunska kselna pH 8,1.

Lmunska kselna g/l 511Lmunska kselna je uviek glav-na kselna.

D-zolmunska kselna mg/l 3090Manj sadraj D-zolmunske k-selne moe ukazvat na mkro-boloko oteenje.

Lmunska kselna:D-zolmunska kselna

100230Rasponska ogranenja se riet-ko prekorauju.

L-jabuna kselna g/l 0,65,0

Drektna veza zmeu sadraja

lmunske kselne L-jabune k-selne ne moe se prmiett. Sa-draj jabune kselne moe btvelk kao 70% sadraja lmun-ske kselne.

D-jabuna kselna mg/l n.p

D-jabuna kselna nie prsutnau vou. Mogue je zmjert ma-nje kolne usljed analtkemetodologie.

Pepeo g/l 2,86,0Sadraj pepela je zmeu 3 5

g/l.


41/132

39



Komentar


Kod pravlno prozvedenh soko-va, pravlo je da je koncentracianatria spod 10 mg/l. U sluaje-vma kada je vriednost preko 30mg/l, treba sptat porieklo s-rovh materiala l tehnologie.

Kali (K) mg/l10002300

Sadraj kalia u pepelu je u ras-ponu od 30 do 50%.

Magnezi (Mg) mg/l 70170

Znaajnie razlke zmeu kon-

centracia magnezia kalciansu prmieene.


Ukupan osor (P) mg/l 100300Samo u rietkm sluajevma do-nja granca nie dostgnuta.

Ntrat (NO3) mg/l

Koncentracia ntrata je podutjecajem kompozcie tla er-tlzacie. Ne postoj veza s vr-stom preraene sorte. Pronae-

ne su vriednost do 200 mg/l,pa ve.

Sulat (SO4) mg/l max. 150

Vea koncentracia sulata,zmeu ostalog, ukazuje naneovlaten tretman sumpor- doksdom.

Formol broj ml 0,1 mol NaOH/100 ml 526Zbog velkog raspona, ormolbroj nie znaajan.

Glukoza g/l 1535

Fruktoza g/l 1840

Glukoza: ruktoza 0,751,00Manje vriednost ukazuju na m-kroboloka oteenja.

Saharoza g/l max. 10

Saharoza je prrodn sastojak ja-gode, ak ako se pojav u n-skm koncentraciama. Vriedno-st znad 10 g/l mogu se nasamo u rietkm sluajevma, alse trebaju paljvo sptat.


42/132

40



Komentar


Sorbtol g/l max. 0,25

Vee vriednost ukazuju na upo-trebu voa koje sadr sorbtol lpreradu pokvarenog srovogmateriala.

Amno kselne mg/l mmol/l

Aspartna kselna 15250 0,111,88 Procjena sokova/kaa od jago-

de na baz spektra amno ksel-na ogranena je njencom daje vena koncentracia pren-ska, te je raspon pojednanhslobodnh amno kselna pre-velk kada se uporeuju sortejagode razlte godne berbe.To takoer zavs od tehnologieprocesa.Sadraj varra unutar velkhogranenja. Asparagn e, na-prmjer, pokazvat vee vried-

nost u ka, a ne u bstrm so-kovma. S cljem da se uoemogua kvarenja, dozvoljeno jekombnrat razlte analtkepodatke. U sluaju poveanogsadraja prolna, moe se pret-postavt da je sok/kaa pomie-an s drugm prozvodma vso-kog sadraja prolna.

Treonn 570 0,040,59

Sern 10150 0,11,43

Asparagn 1501500 1,1411,36


Glutamn tragov 750 tragov 5,14

Proln tragov 30 tragov 0,26

Glcn tragov 20 tragov 0,27

Alann 5350 0,063,93

Valn tragov 30 tragov 0,26

Metonn tragov 10 tragov 0,07

zo-leucn tragov 15 tragov 011

Leucn tragov 40 tragov 0,31

Trozn tragov 40 tragov 0,22

Fenlalann tragov 40 tragov 0,24

d-amnomaslana kselna 5120 0,051,17

Orntn tragov 10 tragov 0,08

Lzn 170 0,010,48

Hstdn tragov 35 tragov 0,23


43/132

41




Argnn tragov 40 tragov 0,23

Amoniak 590 0,295,29

Etanolamn tragov 18 max. 0,3



44/132

42



PRLOG 5

Reerentne smjernce za sok/kau od kruke

Reerentna smjernca je smjernca prhvatlj-vost soka, odnosno kae od kruke. Parametrnaveden za grupu A u Poglavlju , Odjeljak A/1.ovh smjernca, apsolutn su (mn./max.) zahtje-v kvalteta soka, odnosno kae.

Parametr naveden za grupu B u Poglavlju ,Odjeljak A/2. ovh smjernca, krteri su rele-

vantn za procjenu dentteta autentnost,kao nek krteri kvalteta.

Pojednan parametr ie vriednost suzvan vriednost navedenh u grup B automat-sk ne znae neautentnost, meutm nt vr-jednost unutar grupe B automatsk ne znaeautentnost. Neophodna je nterpretacia cje-lokupne analtke slke od strunjaka.

Ova reerentna smjernca bazrana je na au-

tentnm sokovma/kaama, bez odobrenhsastojaka /l adtva koj maju karakterstnuboju okus navedenog soka.

Prema denci ovog pravlnka, sok odnosno kaa od kruke dobia se mehankom preradomzrelog zdravog voa, a prerauje se zkm postupcma.

Podrazumieva se da:

sok/kaa od kruke napravljen je od Pyruscommuns L., sok od kruke moe bt bstar l mutan,

za ndustriu vonh sokova venom se prozvod kaa od kruke, a navedene vriednostse odnose na klograme, dozvoljen su samo tretman proces prerade regulran Pravlnkom o vonm sokovma,

vonm nektarma slnm prozvodma (Aneks , Poglavlje /2.), voda za rekonstturanje koncentrranog soka od kruke mora mat odgovarajue karakte-

rstke. Dencia odgovarajue data je u prmjen reerentnh smjernca (Poglavlje ,Odjeljak B/2., taka a)), kompletrana detaljma (Aneks , Poglavlje /1.b.),




45/132

43





VON SOKOV

Rastvorljva suha materia (nekorgra-na) Brx

mn. 11,0 Premda e vena sokova/kaa pokazatvriednost od 11,9 l ve, utvreno je davon sokov/kae z odreenog porieklamogu pokazat ne vriednost, al najn-a prhvatljva vriednost je 11,0.

Odgovarajua relatvna gustoa 20/20za sok

mn. 1,044

KAE/SOKOV PROZVEDEN Z KONCENTRATA

Rastvorljva suha materia (nekorgra-na) Brx

mn. 11,9

Odgovarajua relatvna gustoa 20/20za sok

mn. 1,048

2. Hgiensk zahtjev


g/kg max. 0,4


D/L-mliena kselna /l max. 0,5

Patuln / max. 50

3. Zahtjev okolne

Arsen tek metal






46/132

44



eljezo (Fe) mg/kg max. 5,0 U konzervranm prozvodma mogue suvee vriednost eljeza kalaja, al onene smiu prelazt dozvoljene lmte.Kalaj (Sn) mg/kg max. 1,0







Komentar


Kselost je odreena odnosom jabune lmunske kselne varra. Navedene

vriednost odgovaraju 1,47,0 g/kg, ra-unato kao anhdrrana lmunska ksel-na pH 8,1.

Lmunska kselna g/kg max. 4,0Sadraj lmunske kselne zavs od sor-te stepena zrelost.

D-zolmunska kselna mg/kg max. 40,0 Vrjednost D-zolmunske kselne je 15 mg/kg.

L-jabuna kselna g/kg 0,84,0

Ve vriednost L-jabune kselne su ukrukama porieklom z sjevernh zema-lja, obno maju ne vriednost l-

munske kselne.

D-jabuna kselna mg/kg n.p.D-jabuna kselna nie prsutna u vou.Mogue je zmjert manje kolne zboganaltke metodologie.

Pepeo g/kg 2,24,0Vriednost pepela spod 2,2 g/kg prm-jeene su samo u nekm sluajevma.

Natri (Na) mg/kg max. 30

Poveane vriednost natria povremenonaene u soku od jabuka do sada nsu pr-mieene u sokovma od kruke. Prrodn

sadraj povremeno je ve od 15 mg/kg.


47/132

45



Kali (K) mg/kg 10002000Vriednost spod 1000 mg/kg detekt-rane su samo u nekm sluajevma.

Magnezi (Mg) mg/kg 4595

Kalci (Ca) mg/kg 35130Neke kruke, kao to su one z Sjevernetalie, mogu pokazvat vee vriednostod navedenog maksmuma.

Ukupan osor (P) mg/kg 65200Vriednost spod 65 mg/kg prmieenesu samo u nekm sluajevma.

Ntrat (NO3) mg/kg max. 10

Kruke praktno ne sadre ntrat. Kod

pravlno prozvedenh sokova/kaa odkruke ne dolaz do apsorpcie ntrata,te je zbog toga sadraj ntrata spod 5mg/l.

Sulat (SO4) mg/kg max. 150Vea koncentracia sulata ukazuje, z-meu ostalog, na nedoputen tretmansumpor-doksdom.

Formol broj ml 0,1 molNaOH/100 g g 217

ako se moe pojavt ve sadraj pro-lna, ormol broj soka od kruke moese uporedt s onm od soka od jabuke.

U komercialnm sokovma ormol brojje uviek u rasponu od 2 do 7g, dok jeza kae od kruke u gornjem dieluraspona.

Glukoza g/kg 1035 Vriednost glukoze u odreenm sorta-ma prekorat e naveden raspon, toe utjecat na odnos glukoze ruktoze.Fruktoza g/kg 5090

Glukoza: ruktoza max. 0,4

Saharoza g/kg trag 15

Sorbtol g/kg 1025

Sadraj sorbtola u sokovma/kaamaod kruke je ve nego onaj u sokovmaod jabuke, te se moe skorstt za de-tekciu dodatka soka od kruke u sokod jabuke.

Ekstrakt bez eera g/kg 2480Za sokove je ekstrakt bez eera uvieku rasponu od 24 do 40 g/kg, dok je zakae u rasponu od 40 do 80 g/kg.


48/132

46




Aspartna kselna 30200 0,231,5 Procjena sokova/kaa kajsie na bazspektra amno kselna ogranena jenjencom da je koncentracia pren-ska, te je raspon slobodnh amno kse-lna prevelk kada se uporeuju sortekruke sezone berbe, kao tehnolokproces. Sadraj aspartne kselne asparagna bt e u donjem dielu ras-pona obno n od 120 mg/kg za as-partnu kselnu 1000 mg/kg za aspa-ragn, al za kae ove vriednost su ugornjem dielu raspona. Sadraj prolna

zavs od sorte stepena zrelost. Najv-e vriednost su 500 mg/l, a najne 30mg/l. S obzrom da je sadraj prolna usoku od kruke v od onoga u soku odjabuke, ovo se moe korstt u clju de-tekcie dodatka soka od kruke soku odjabuke.

Treonn 210 0,020,08

Sern 15400 0,140,38

Asparagn 1202200 0,9116,67


Glutamn max. 20 max. 0,14

Proln 30500 0,264,35

Glcn 15 0,010,07

Alann 1030 0,110,34

Valn 520 0,040,17

Metonn trag trag

zo-leucn 515 0,040,12

Leucn 110 0,010,08

Trozn trag 5 trag 0,03

Fenlalann 15 0,010,03

d-Amnomaslana kselna 515 0,050,15Orntn trag trag

Lzn trag - 5 trag 0,03

Hstdn trag - 5 trag 0,03

Argnn trag - 5 trag 0,03



49/132

47



PRLOG 6

Reerentne smjernce za sok/kau od malne

Reerentna smjernca je smjernca prhvatlj-vost soka, odnosno kae od malne. Parame-tr naveden za grupu A u Poglavlju , OdjeljakA/1. ovh smjernca, apsolutn su (mn./max.)zahtjev kvalteta soka, odnosno kae.

Parametr naveden za grupu B u Poglavlju, Odjeljak A/2. ovh smjernca, krteri su re-

levantn za procjenu dentteta autentnost,kao nek krteri kvalteta.

Pojednan parametr ie vriednost suzvan vriednost navedenh u grup B automat-sk ne znae neautentnost, meutm, nt vr-jednost unutar grupe B automatsk ne znaeautentnost. Neophodna je nterpretacia cje-lokupne analtke slke od strunjaka.

Ova reerentna smjernca je bazrana na au-

tentnm sokovma/kaama, bez odobrenh sastojaka /l adtva, koj maju karakterstnuboju okus navedenog soka.

Prema denci ovog pravlnka, sok odnosno kaa od malne dobia se mehankom preradomzrelog zdravog voa, a prerauje se zkm postupcma.

Podrazumieva se da:

sok/kaa od malne napravljen je od crvene sorte Rubusdaeus L., sok od malne moe bt bstar l mutan, za ndustriu vonh sokova venom se prozvod sok od malne, a navedene vriednost

se odnose na ltre, dozvoljen su samo tretman proces prerade regulran Pravlnkom o vonm sokovma,

vonm nektarma slnm prozvodma (Aneks , Poglavlje /2.), voda za rekonstturanje koncentrranog soka od malne mora mat odgovarajue karakte-

rstke. Dencia odgovarajue data je u prmjen reerentnh smjernca (Poglavlje ,Odjeljak B/2., taka a)), kompletrana detaljma (Aneks , Poglavlje /1.b.),




50/132

48





VON SOKOV

Relatvna gustoa 20/20 za sok mn. 1,025 Premda e vena sokova/kaapokazat relatvnu gustou od1,028 l ve, utvreno je da so-kov/kae z odreenog poriekla/l sort mogu pokazat ne vr-

jednost, al najna prhvatljvavriednost je 1,025.

Rastvorljva suha materia (korgrana) Brx mn. 6,3




2. Hgiensk zahtjev


kao sretna kselna

g/l max. 0,4

Etanol g/l max. 3,0


3. Zahtjev okolne

Arsen tek metal




Cnk (Zn) mg/kg max. 5.0

eljezo (Fe) mg/kg max. 5.0 U konzervsanm prozvodma mo-gue su vee vriednost eljeza kalaja, al one ne smiu prelaztdozvoljene lmte.





51/132

49






B-krteri nsu set standarda. Ukolko rezultat blo koje analze bude odstupao od dath parametara,ne smie se automatsk donost zakljuak da je prozvod sporan. Za realnu nterpretaciu neophodno jekonsultrat reerentne smjernce njhovu prmjenu.

Komentar


Kselost je odreena sadrajem l-munske kselne varra. Navedenevriednost odgovaraju 12,220 g/l,zraunato kao anhdrrana lmun-ska kselna pH 8,1.

Lmunska kselna g/l 922

Sadraj lmunske kselne spod85% ttraciske kselost (zraunatokao anhdrrana lmunska kselnapH 8,1) ukazuje na dodatak drughkselna l sokova.

D-zolmunska kselna mg/l 60220Manj sadraj D-zolmunske ksel-ne moe ukazvat na mkrobolokukontamnaciu.


80200

Odnos lmunske kselne D-zol-munske kselne mora se razmatra-t krtk. U zuzetnm sluajevmamoe se poveat do 250.


U stm sokovma od malne vried-nost jabune kselne ve od 0,8

g/l veoma su rietke; dodatak sokaod vnje dovod do poveanja vr-jednost jabune kselne.

D-jabuna kselna mg/l n.p.D-jabuna kselna nie prsutna uvou. Mogue je zmjert manje ko-lne zbog analtke metodologie.

Pepeo g/l 3,06,0


52/132

50



Komentar

Natri (Na) mg/l max.40

Sok od malne ma koncentraciu na-tria spod 10 mg/l. Manpulacia sro-vnom moe dovest do znaajnog po-veanja, mada su vriednost preko 40mg/l prmieene samo u zolranmsluajevma.

Kali (K) mg/l 13002800

Magnezi (Mg) mg/l 110230Znaajnie razlke zmeu kon-centracia magnezia kalcia nsuprmieene.


Ukupan osor (P) mg/l 100250

Ntrat (NO3) mg/l max.10

Prrodn sadraj ntrata ne prelaz 10mg/l. Ekstrakcia razvodnjavanje sntratom koj sadr vodu dovod dopoveanog sadraja ntrata.

Sulat (SO4) mg/l max.300Vea koncentracia sulata ukazu-je na nedoputen tretman sumpor- doksdom.

Formol broj ml 0,1 mol NaOH/100 ml 1050Vriednost spod 10 ml mogu ukazva-t na mkroboloku kontamnaciu.

Glukoza g/l 1538

Fruktoza g/l 1845

Glukoza: ruktoza 0,60,95Odnos glukoze-ruktoze spod 0,6ukazuje na mkroboloku degrada-ciu glukoze.

Saharoza

Komercialn sokov normalno sadr-

e nvo saharoze manj od 1,0 g/l.Svjee procieen sokov mogu sa-dravat znaajno veu koncentrac-ju, zavsno od procesa prozvodnje sorte voa. Kod komercialnh soko-va mogua je vriednost znad 10 g/l.


D-sorbtol

Sokov od malne skoro da ne sadresorbtol. U sokovma od malne kojsu obojen sokom od vnje, sorbtolje prsutan.



53/132

51



PRLOG 7

Reerentne smjernce za sok/kau od manga

Reerentna smjernca je smjernca pr-hvatljvost soka, odnosno kae od manga.Parametr naveden za grupu A u Poglavlju, Odjeljak A/1. ovh smjernca, apsolutnsu (mn./max.) zahtjev kvalteta soka, od-nosno kae.


lju , Odjeljak A/2. ovh smjernca, krterisu relevantn za procjenu dentteta auten-tnost, kao nek krteri kvalteta.

Pojednan parametr ie vriednost suzvan vriednost navedenh u grup B auto-matsk ne znae neautentnost, meutm,nt vriednost unutar grupe B automatsk ne znae autentnost. Neophodna je nterpretaciacjelokupne analtke slke od strunjaka.


Prema denci ovog pravlnka, kaa od manga dobia se mehankom preradom zrelog zdra-vog voa, a prerauje se zkm postupcma.

Podrazumieva se da:

sok/kaa od manga napravljen je od MagnferaIndca L., sok od manga moe bt bstar l mutan, za ndustriu vonh sokova venom se prozvod kaa od manga. Prema tome, navedene

vriednost se odnose na klograme, dozvoljen su samo tretman proces prerade regulran Pravlnkom o vonm sokovma,

vonm nektarma slnm prozvodma (Aneks , Poglavlje /2.), voda za rekonstturanje koncentrranog soka od manga mora mat odgovarajue karakte-rstke. Dencia odgovarajue data je u prmjen reerentnh smjernca (Poglavlje ,Odjeljak B/2., taka a)), kompletrana detaljma (Aneks , Poglavlje /1.b.),




54/132

52





VON SOKOV/KAE

Rastvorljva suha materia (nekorgrana) Brx mn. 14,0 Premda e vena sokova/kaapokazat vriednost od 15,0 lve, utvreno je da von sokov/kae odreenog poriekla mogupokazat ne vriednost, al najn-

a prhvatljva vriednost je 14,0.


SOKOV/KAE PROZVEDEN Z KONCENTRATA

Rastvorljva suha materia (nekorgrana) Brx mn. 15,0


2. Hgiensk zahtjev


g/kg max. 0,4



3. Zahtjev okolne

Arsen tek metal


Olovo (Pb) mg/kg max. 0,05Bakar (Cu) mg/kg max. 5,0


eljezo (Fe) mg/kg max. 5,0 U konzervranm prozvodma mo-gue su vee vriednost eljeza kalaja, al one ne smiu prelaztdozvoljene lmte.


va (Hg) mg/kg max. 0.01



55/132

53






B-krteri nsu set standarda. Ukolko rezultat blo koje analze bude odstupao od dath parametara, nesmie se automatsk donost zakljuak da je prozvod sporan. Za realnu nterpretaciu neophodno jekonsultrat reerentne smjernce njhovu prmjenu.

Komentar

Ttraciska kselost na pH 8,1 mval/kg 80100

Navedene vriednost odgovaraju1,96,4 g/kg, zraunato kao anh-drrana lmunska kselna pH 8,1.Lmunska kselna je domnantna varra u zavsnost od zrelost voa sorte. Vriednost je uglavnom oko80 mval/kg. Samo u rietkm slua-jevma kselost doste 130 mval/kg. Ukolko je sadraj kselne ve,u razmatranje treba uzet dodataklmunske kselne/soka od lmuna.

Lmunska kselna g/kg 29Sadraj lmunske kselne ve je odttraciske kselne.

D-zolmunska kselna mg/kg 40200U ven je sluajeva vriednost D-zolmunske kselne zmeu 60 110mg/kg, s prosjekom oko 90 mg/kg.


25100

Odnos lmunske kselne D-zol-munske kselne je, po pravlu, zme-u 40 80. Samo u rietkm sluaje-vma mamo vriednost preko 100,te h treba posmatrat krtk.

L-jabuna kselna g/kg 0,21,3Kaa od manga pokazuje vriednostmanje od 0,7 g/kg. Vriednost preko1,5 g/kg treba posmatrat krtk.

kmna kselna mg/kg 2002300

Sadraj ove kselne, od 600 mg/kg,tpan je za mango. Samo u rietkmsluajevma vriednost se spuste s-pod mnmuma.

Pepeo g/kg 2,55,2Sadraj pepela je odreen uvjetmauzgoja.


56/132

54



Komentar

Natri (Na) mg/kg max.30Kod pravlno prozvedenh kaa prav-lo je da je vriednost natria manja od10 mg/kg.

Kali (K) mg/kg 11502500Sadraj kalia je u uskoj vez s vried-nostma pepela. Sadraj kalia je z-meu 40 46% sadraja pepela.

Magnezi (Mg) mg/kg 80180

Sadraj kalia magnezia rietko pre-laz vriednost od 21. Ukolko preeovu vriednost, odstupanje je ne-

znatno, raspon je zmeu 12 17.

Kalci (Ca) mg/kg 60200 Vriednost je zmeu 80 150 mg/kg.

Ukupan osor (P) mg/kg 70180Prosjena vriednost za postotak os-ora u pepelu je 3,6. Samo u rietkmsluajevma vriednost prekora 5.

Ntrat (NO3) mg/kg max.10

Mango praktno ne sadr ntrat.Kod pravlno prozvedenh kaa odmanga sadraj ntrata je manj od 10mg/l.

Hlord mg/kg 30300

Hlord nie ndkator loe prozvo-ake prakse. Prosjena vriednosthlorda je oko 120 mg/kg. Samo urietkm sluajevma prekoraena jegornja granca od 300 mg/kg.

Formol broj 220Formol broj je u rasponu od 6 do 14 pod utjecajem je zrelost voa uvjetauzgoja.

Proln mg/kg 240 Raspon je zmeu 5 20 mg/kg.

Ukupn karotenod (raunato kaobeta-karoten)

1080Sadraj ukupnh karotenoda je uuskoj vez sa zrelou voa, vried-nost je zmeu 30 40 mg/kg.

Hdrokarbon karotenoda (% uku-pnh karotenoda)

% 4070Procent hdrokarbonata u karotnuje ekstremno vsok znos oko 50%ukupnog karotna.

Krptosantn ester (% ukupnhkarotenoda)

max.5Sadraj krptosantn estera ne prela-z 5% ukupnh karotenoda.


57/132

55



Komentar

Ksantol ester (% ukupnhkarotenoda)

max.5Sadraj ksantol estera ne prelaz5% ukupnh karotenoda.

Glukoza g/kg 450Vriednost je u rasponu od 5 do 30 g/kg, u rietkm sluajevma prekorae-na je maksmalna vriednost.

Fruktoza g/kg 2080Sadraj ruktoze uviek prelaz sadr-aj glukoze, vriednost je oko 45 g/kg, a raspon je zmeu 30 60 g/kg.

Glukoza: ruktoza 0,10,8Vriednost je oko 0,4, a odnos preko0,8 su rietk. U kaama od manga sodnosom glukoze-ruktoze koj pre-laz 0,6..

Saharoza g/kg 4100Sadraj saharoze povremeno prelaz40 g/kg. Sadraj saharoze zavs odsorte stepena zrelost.

Sorbtol mg/kg tragovSamo u tragovma, al manje od 50mg/kg.

Ekstrakt bez eera g/kg 2590

Vriednost ekstrakta bez eera jepod utjecajem sadraja skroba nje-govh prateh razgradljvh prozvo-da. Maltoza drug malto-olgosa-hard mogu se prona u manjmkolnama.

Napomena:kmna kselna (1999) odgovarajua metoda analze: Wallrauch/Hosommer Flussges Obst 66, 107


58/132

56



PRLOG 8

Reerentne smjernce za sok od narande

Reerentna smjernca je smjernca pr-hvatljvost soka, odnosno kae od naran-de. Parametr naveden za grupu A u Po-glavlju , Odjeljak A/1. ovh smjernca,apsolutn su (mn./max.) zahtjev kvaltetasoka, odnosno kae.


lju , Odjeljak A/2. ovh smjernca, krterisu relevantn za procjenu dentteta au-tentnost, kao nek krteri kvalteta.

Pojednan parametr ie vriednost suzvan vriednost navedenh u grup B auto-matsk ne znae neautentnost, meutm, nt vriednost unutar grupe B automatsk ne znaeautentnost. Neophodna je nterpretacia cjelokupne analtke slke od strunjaka.

Ova reerentna smjernca bazrana je na autentnm sokovma, bez odobrenh sastojaka /ladtva koj maju karakterstnu boju okus navedenog soka.

Prema denci ovog pravlnka, sok od narande dobia se mehankom preradom zrelog zdravog voa, a prerauje se zkm postupcma.

Podrazumieva se da:

sok od narande napravljen je od Ctrussnenss L. Osbeck, a ukljuuje crvenu narandu, vono meso (pulpa estce vonog tkva) moe se ponovo dodat soku, dozvoljen su samo tretman proces prerade regulran Pravlnkom o vonm sokovma,

vonm nektarma slnm prozvodma (Aneks , Poglavlje /2.), voda za rekonstturanje koncentrranog soka od narande mora mat odgovarajue ka-

rakterstke. Dencia odgovarajue data je u prmjen reerentnh smjernca (Poglavlje

, Odjeljak B/2., taka a)), kompletrana detaljma (Aneks , Poglavlje /1.b.), upotreba adtva (A neks , Poglavlje /1., stav (7)) regulrana je posebnm propsom o

uvjetma upotrebe prehrambenh adtva u hran namienjenoj za shranu ljud, ukolko je kortena ekstrakcia vode (duzia) jestvog diela narande (endokarp) za pro-

zvodnju koncentrranog soka, potrebno je spunt sljedee uvjete: voda za ekstrakciu treba bt u skladu sa zahtjevma navedenm u Poglavlju , Odje-

ljak B/ 2., taka b), temperatura ove vode mora bt max. 30 C, mada je preporuljva na, za vrieme ovog procesa, pored odvajanja ponovnog dodavanja WESOS nza, daljnj

proces (npr. enzmatsk tretman odstranjvanje gorkh dielova) nsu dozvoljen.



59/132

57





VON SOKOV

Relatvna gustoa 20/20 mn. 1,040 Premda e vena sokova poka-zat relatvnu gustou od 1,045 lve, utvreno je da ja sokovodreenog poriekla /l sortmogu pokazat ne vriednost,al najna prhvatljva vriednostje 1,040.

Rastvorljva suha materia (korgrana) Brx mn. 10


Relatvna gustoa mn. 1,045


2. Hgiensk zahtjev


kao sretna kselna

g/l max. 0,4

Etanol g/l max. 3,0


3. Zahtjev okolne

Arsen tek metal




Cnk (Zn) mg/kg max. 5.0

eljezo (Fe) mg/kg max. 5.0 U konzervsanm prozvodma mo-gue su vee vriednost eljeza kalaja, al one ne smiu prelaztdozvoljene lmte.Kalaj (Sn) mg/kg max. 1,0




60/132

58




L-askorbnska kselna mg/l mn. 200

Sadraj L-askorbnske kselnevarra zavs od sort, zrelost prerade. Prosjean sadraj L-askorbnske kselne svjeegsoka je zmeu 400 500 mg/l,dok 200 mg/l L-askorbnske kse-lne mora bt prsutno do stekadatuma upotrebe.

sparljva ulja ml/l max. 0,3



B-krteri nsu set standarda. Ukolko rezultat blo koje analze bude odstupao od dath parametara, nesmie se automatsk donost zakljuak da je prozvod sporan. Za realnu nterpretaciu neophodno jekonsultrat reerentne smjernce njhovu prmjenu.

Komentar

Ttraciska kselost na pH 8,1 mval 90240Kselost je odreena sadrajem l-munske kselne jako varra. Na-vedene vriednost odgovaraju 5,815,4 g/l, zraunato kao anhdrranalmunska kselna pH 8,1.

Lmunska kselna g/l 6,317,0

Vriednost lmunske kselne spod85% ttraciske kselost (zraunatokao anhdrrana lmunska kselnapH 8,1) ukazuje na dodatak drughkselna l sokova.

D-zolmunska kselna mg/l 65200

Vriednost spod 65 mg/l mogu sena u nekm prozvodma, a uoba-jene vriednost su zmeu 70 130mg/l. Vriednost znad ovh mora-ju bt u vez s ukupnom kselnom(npr. medteransk sokov od raneberbe) mogu se na u sokovma zkalorniske narande. Vriednostod 40 mg/l mogu se na u vsoko-vriednm prozvodma s Florde, Ka-rba, Centralne June Amerke.


61/132

59



Komentar


max. 130

Koncentracia lmunske D-zolmun-ske kselne je u uzajamnoj vez.Korelacia postoj derenciaciom uzavsnost od vrste poriekla, npr.u sokovma z zraelske shamout valenciske vrste z kalorniskenarande, kada se mogu pojavtvriednost oko 80 mg/l. Sokov pro-zveden od brazlske hamln perasort daju prosjenu vriednost 110mg/l, s tendenciom poveanja. Vr-

jednost do 160 mg/l mogu se nau prozvodma s Florde, Karba, Cen-tralne June Amerke.


Sadraj L-jabune kselne prie sve-ga zavs od sorte poriekla. Ve-na sokova od narande pokazujevriednost preko 1,1 g/l. U rietkmsluajevma ne vriednost od 0,8g/l mogu se na u sokovma s po-druja Medterana u kalorniskmnarandama. Za sokove z Australie

Sjevernog Brazla vriednost spod0,8 g/l nsu rietke.

D-jabuna kselna mg/l n.p.D-jabuna kselna nie prsutna uvou. Mogue je zmjert manje ko-lne zbog analtke metodologie.

Pepeo g/l 2,85,0

Sadraj pepela zavs od uvjeta uz-goja, a naje je 3,5 g/l, u sluajusokova z Brazla je ak v. Sokovprozveden od zraelskh panskhnarand ponekad maju vriednostne od mnmalnh.


Kod prozvedenh sokova pravlo je daje koncentracia natria spod 10 mg/l.U sluajevma kada je vriednost pre-ko 30 mg/l, treba sptat porieklo s-rovne l tehnolok proces.

Kali (K) mg/l 13002500

Sadraj kalia je u uskoj vez s vr-jednostma pepela. Pravlo je dasadraj kalia znos 46-49% pepela.Meutm, u sokovma z zraelskh panskh narand mogu se na vr-

jednost od 1000 mg/l.


62/132

60



Komentar

Magnezi (Mg) mg/l 70160

Sadraj magnezia prie svega zavsod sort poriekla povezan je sasadrajem kalia. ak u sluajevmavsokog sadraja kalia, rietko prela-z vriednost od 130 mg/l. Mnmalnevriednost mogu zavst od porie-kla. U vez s drugm krterima, nevriednost magnezia ukazuj

55960252 smjernice za vocne sokove bs

Documents