Depresija?....Acedija/Uninije....Vera?

Napisao Otac Gego Hudek, upnik iz Valjeva

petak, 14 decembar 2012 21:00

IPotaknut iskljuivo vlastitim iskustvom iz Belorusije, Poljske i Srbije, pokuavam nai odgovor zbog ega psihijatri imaju tako jak otpor prema injenici, da je depresija, kao duevna bolest povezana sa grehom uninija/ acedije, koja je stanje amotinje, apatije, muenja due. Sveti Oci nazvali su je i dosadom, tugom srca, slabou due ili njenom malaksalou.Zato se tolikojako akcentira, da ova bolest nema uopte vezu sa duom?Zanimljivo je to, da vernik koji je oboleo od depresije (uninija) i koji prihvati pomo psihijatra, prima terapiju i uz svoje verovanje postie odline rezulte!Zbog ega onda psihijatri prepisujui terapiju, ne prihvataju - ne ukljuuju i Veru?Poeo sam da traim odgovor!

Da li je psihologija nauka o duevnom ivotu?U predodbama mnogih laika, psihologija se esto opisuje kao "nauka o dui" (psiche=dua; logos=govor, rije o...) Ova jednostavnost moe zavesti."Psihologija se posvetila izuavanju mnogostrukosti funkcija svesti i ponaanja, koje se prema staroj filozofskoj tradiciji nazivaju"psihikim funkcijama".Psihologija je odustala od jedinstvene centralne instance "due".Kako je dolo do ovakvog razvoja?Prosmatrajmo malo poblie pojam "due".U teologiji na Tomistikim temeljima (Diekamp, 1939.g) relativno je lako i jasno govoriti o dui. Tako se kae da je ljudska dua supstancija, duh, besmrtna, individualna u svakom pojedinom oveku. Ove injenice polaze od postavke da se osoba sastoji od dva bitna sastavna dela: jednog materijalnog tela i jednog duhovnog - dua. Ova shema dua-telo, potisnuta je tek na 2. Vatikanskom Saboru pojmom "osobe". Grka re "psyche" znai "dah, udahnuti, ivot, ivotnu snagu, duu, duh, ud, srce". Osnivanjem Psiholokog instituta u Lajpcigu (Leipzigu),(W. Wundt, 1832-1920), na psihologiju se sve vie gleda kao na empirijsku nauku, to znai nauka koja poiva na iskustvu. Na teologiju se pak gleda iskljuivo kao na spekulativnu/ teorijsku nauku.IIPostoji jedan midra, koji govori obogatom oveku i njegovom vrtu u kojem je imao prelepo stablo sa preukusnim plodovima.Iz straha da neko ne ukrade ove plodove, nije mogao da nae dovoljno dobre uvare koji bi mogli odoleti ovoj napasti. Ipak je odluio kako e reiti svoj problem. Uzeo je za uvara dva oveka, jednog slepca i jednog sakatog, bez obe noge -slepac ne vidi plodove, a sakati ne moe dosei plodove. Sledeeg dana, doavi u vrt, ne nae niti jednog ploda na stablu. Strano se naljutio na uvare, a oni su se branili svojim nesposobnostima slepac: Nisam vidio nita!, a sakati: Nisam mogao ni da ih dotaknem!.ta je uradio ovaj bogati ovek?Na ramena slepca poseo je sakatog i osudio ih kao jednog oveka!

Benedikt XVI u enciklici Vera i razum govori o neodvojivosti tela i due,jer samo tako se gleda potpun ovek.Preporuka - proitajte encikliku:http://www.vatican.va/holy_father/john_paul_ii/encyclicals/documents/hf_jp-ii_enc_14091998_fides-et-ratio_hr.pdfU emu se sastoji greh uninija.

"U dui mojoj gadostiI ivot moj bez radosti". . .

"Neka dakle ne kraljuje greh u vaem smrtnom telu, da sluate njegove poude;"Rim 6, 12

"Greh je prekraj protiv razuma, istine, ispravne savesti; prestup je istinske ljubavi prema Bogu i blinjemu, zbog izopaene privrenosti nekim dobrima. On ranjava ovekovu prirodu i ugroava ljudsku solidarnost; definisan je kao "re, in ili elja protiv venog zakona". (KKC 1849).

- Acedia - to je psihiko stanje oveka,njegovo emocionalno stanje.Acedia - s grkog jezika se prevodi samo na jedan jezik, to jest ruski.

Zbog toga pogledamo renike ruskog jezika.

, - tuga bez nade, opresivna (ugnjetaka, nasilnika) dosada.

- tuga, tuga bez nade, obeshrabljenost, stidljivost, oaj, gubitak hrabrost i nade da e doi uteha, u tom trenutku sva priroda je unitena, zarobljenost.

Kako razume taj greh pravoslavni vernik!?

:Taj greh dolazi zbog preterane brige o sebi samom. Kada smo preokupirani razmiljanjemo o svojim manama, za posledicu imamo gaenje ljubavi prema drugome, blinjem, neosetljivost za stradanje drugih, nesposobnost da se radujemo uspehu i srei drugih ljudi i tada se raa zavist.... (, )

- vrlo teak greh koji vodi u oajanje. Raa se tamo, gde se gasi vera u Boga i nada u ljubav prema Njemu i Njegovu ljubav prema ljudima. To je greh maloverja i otuenja od Boga.

Uninije je teko muenje due, neizreena muka i kazna, koja je mnogo gora od svake druge kazne i muenjaSveti Jovan Zlatousti

Greh uninija jedan je od smrtnih grehova. Demon, odgovoran za ovaj greh, greh acedije -jedan je od tri najjaa demona. On spreavaput do istinsog kajanja i pomirenja sa Bogom. Ostala dva demona su NEZNANJE i ZABORAV. Uninije je inae zla lenjost, koja oveka stavlja u poziciju da ne dozvoljava spasiteljsko delovanje u njegovom ivotu.On ostaje u jednom stanju tuge i ne eli ui ni u molitvu ni u druga sapasonosna delovanja na svoj ivot.ovek je opsednut odreenim beznaem, apatijom i nezainteresovanou za bilo ta.IIISlabo je oveje telo i razliite su njegove mane.Zbog toga postoji mnogo razliitih naina da se pomogne bolesnom telu. Kada lekar postavi dijagnozu, prepie i lekove. Isto jei sa duom oveka, kojatakoe moe biti bolesna. Bolesti due su greh i pouda, zatamnjenje razuma, oslabljenje volje i prljava oseanja. Vreme ne lei greh, niti se on lei uobiajenim ljudskim sredstvima. Dui je potrebna Boija milost. Tu milostdaruje Crkva preko sakramenata/svetih tajni.

Greh uninija jeu stvari, ta ravnodunost prema verii udaljenost od Boga.Moe se na neki nain rei, da je toodluka samog oveka - znai depresija je moja elja, moja odluka da ostavim Bogai onda je to, na poseban nain jedan od jaih znakova da smo slobodni imamo mogunost da ivimo bez Boga.No, ima li smisao takav ivot - ivot samo kao jedna terapija?!

Najgora stvar u bolesti dueje kada veruje da si u ovoj borbi sam. Moe li drugi ovek, isti, biti dovoljan oslonac za bolesnoga? Moe li jedan ovek uzeti potpunu odgovornost za ivot drugoga?

Depresija ima poetak u jednoj maloj misli, koja se preko dijaloga i prihvaanja iste, menja u jednu opsesiju, koja nas obuzima, zarobljuje i oduzima elju za ivotom.

Kada postoji Bog, greh, avo, sud, nebo i pakao -tada moram da pazim ta radim!Kada dolazi zlo - borim se, kad se borim - ne prihvatam!Ovaj stav bdenja/budnosti i borbe - stvara oveka odgovornog za svoj ivot, oveka - ne jednog trenutka, nego neprekidnog, spremnog ui, sa nadom, u svaki dogaaj ivota.

Toma Akvinski - Summa Teologika II-II q.35, a.1, acedia -lenjost koja se manifestuje kroz stav da ne elim da inim dobro i segnities - strah od truda, borbe. U stvari, koren je u razmaenosti i osetljivosti - kakav smisao ima muiti se. ovek poinje da trai curiositas to je suprotno od studiositas,to znai da nije ozbiljan i da trai samo senzacionalizam. Sledei korak je horor i uas. Pogled oveka u acediji je uvek prema prozoru itraenju uvek novog. Ovo traenje novog, vodi do stava kritizerstva i do jo vee besmislice, i na kraju oajanja i tuge. ovek to nije u stanju da podnese i tada pada u telesnost, prodrljivost, seksualnost i ovisnost. Na kraju, ipak mora nai krivca za sve ovo!

U Zapadnoj Evropi, koja se moe okarakterisati stavom prakticizma i moralizma, termin acedija/uninije, uvek je bio teko prihvatljiv. Uglavnom vlada miljenje da se problem acedije odnosi na monahe. Zapad je izgubio sliku oveka i zbog toga ne moe dati definiciju ko je ovek! Zbog ove nepotpune slike o oveku, ne moe se leiti depresija.Ostaje ovo veno pitanje - ko smo mi? Odgovor na ovo pitanje ve odavno postoji!Prvi, koji je koristio re acedija je grki lekar Hipokrat. Njome je opisivao stanje potpune izmuenosti. Posle, ovaj termina nalazimo u Svetom pismu Stari zavet Psalam - Ps 119,28 alost, u knjizi Sirahovoj - Sir 29,5 - jadikovati, u knjizi proroka Izajie -Iz 61,3- oajanje, ,on prvi pria o duhu acedije.

Termin acedija, imao je svoj procvat u IV veku, kod Otaca pustinje u vreme duhovne finezije.

Evagri iz Punta, kae da acedija znai voleti ivot na nain demona. Definicija je jednostavna, okira i nije ba precizna.

Acedija je jedna duhova perverzija - stanje u kojem se voli ili bolje rei prihvaa to to je loe i gadno, nesvesni zla koje se tamo nalazi.ovek koji ivi na dve strane u isto vreme, nema nade i baca se u svakakve ekstremne stvari, uglavnom lane i ne misli na posledice. ovek koji ivi samo za sebe, nije sposoban rtvovati se! ovek koji mrzi poslunost, ne moe podneti onoga kome treba biti posluan!Mrzi to to ima i eliono to nema i ivi stalno u podvojenosti! ivi u mati/ imaginaciji, mrzi stvarnost, koja ga stalno podsea na to to nema. Uvek je pun eenje i tuge, jer je usamljen i okruen samim neprijateljima. Ne moe da dobije pomo, jer mrzi poslunost, ne slua nikoga i vrti se u jednom krugu beznaa i tuge. Ovo stanje dovodi do opteg i psihikog poremeaja, na prvom mestu dovodi do depresije.Dananji svet koji je uao u jednu duboku krizu vere dekristijanizacija i desakralizacija, koji je odbacio Uenje Otaca Crkve, koji gleda samo sebe, svoj uspeh, ostao je bez srca, bez duha, i tako postao jedan kostur/skelet - bez volje, bez elje, na stalnoj terapiji.Svaka nauka gleda oveka samo iz jedne take, i ne razume ga u celini i u tome se, na neki nainispunjava re jednog mudraca: Mnogo mudrosti mnogo jada; (Knjiga Propovednika - Prop 1,17).Danas nijedna nauka, sama po sebi, ne moe da objasni fenomen acedije.Depresija, kao jedna od poslednjih plodova acedije, postalaje bolest Evropskog drutva. To potkrepljuje jedna banalna injenica da se u hemijskom sastavu otpadnih voda/kanalizacije nalazi sve vie Prozaka(lek protiv depresije).Pogreno bi bilo rei da je razlog depresije samo acedija, ali bibilo pogreno i misliti, da je bez Duha mogue izleiti oveka .Bottom of Form